SkriptaBazeI PDF

Baze podataka
početni nivo
Zoran Dubovac
Служба за управљање кадровима Управа за заједничке послове републичких органа
Сектор за стручно усавршавање државних службеника Сектор за информатику, интернет и телекомуникације
SADRŽAJ
1. BAZE PODATAKA – OSNOVNI POJMOVI................................................... 2

1.1 ARHITEKTURA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA .......................................................................2
1.1.1 Interni fizički nivo .......................................................................................................................2
1.1.2 Konceptualni nivo.......................................................................................................................3
1.1.3 Eksterni (korisnički) nivo .............................................................................................................3
1.2 BEZBEDNOST PODATAKA..........................................................................................................................4
1.3 RELACIONE BAZE PODATAKA .....................................................................................................................5
1.3.1 Teoretske osnove relacione baze podataka.................................................................................5
2. MS ACCESS............................................................................................... 8
2.1 KREIRANJE BAZE U ACCESS-U ....................................................................................................................9
2.2 IZGLED I SADRŽAJ KORISNIČKOG INTERFEJSA ACCESS-A ...................................................................................10
2.3 OSNOVNI OBJEKTI I NJIHOVA ORGANIZACIJA ...............................................................................................12
2.4 SISTEM MENIJA ..................................................................................................................................13
3. RAD SA TABELAMA................................................................................. 15
3.1 PROJEKTOVANJE TABELA ........................................................................................................................15
3.2 RAD SA TABLEMA .................................................................................................................................17
3.3 PRIMARNI KLJUČ ..................................................................................................................................19
4. VEZE MEĐU TABELAMA.......................................................................... 19

PRIMER JEDNOSTAVNOG MOV – EVIDENCIJA ZARADA RADNIKA ............................................................................20
4.1 FORMIRANJE VEZA U ACCESSU ................................................................................................................20
4.2 KREIRANJE VEZA POMOĆU LOOKUP ČAROBNJAKA ........................................................................................22
5. RAD SA UPITIMA .................................................................................... 25

5.1 QBE (QUERY BY EXAMPLE) PROZOR ........................................................................................................25
6. RAD SA OBRASCIMA............................................................................... 28
6.1 KREIRANJE I KORIŠĆENJE OBRAZACA ..........................................................................................................28
6.2 KREIRANJE OBRASCA POMOĆU ČAROBNJAKA (WIZARD).................................................................................29
6.3 IZMENE OBRASCA KROZ DESIGN VIEW .......................................................................................................32
7. IZVEŠTAJI ................................................................................................ 37
7.1 KREIRANJE IZVEŠTAJA ............................................................................................................................37
7.1.1 Upotreba čarobnjaka ...............................................................................................................38
8. KREIRANJE APLIKACIJE ........................................................................... 43
1
1. BAZE PODATAKA – OSNOVNI POJMOVI
Baza podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzi pristup i pretraživanje i zajedno sa

sistemom za skladištenje, organizovanje i administraciju čini sistem za upravljanje bazom
podataka SUBP (u literaturi se često koristi skraćenica DBMS – DataBase Management System).
Obično se radi o kolekciji podataka koji se odnose na jednu temu, oblast ili namenu. Na primer, u
bazi se mogu skladištiti podaci o ličnostima, o knjigama, finansijskom poslovanju, inventaru,
objektima, pacijentima, meteorološkim pokazateljima, astronomskim pojavama i t.d., praktično se
može naći primena u svim oblastima ljudskog delovanja. Osim ovih “vidljivih” i opštepoznatih
primera, veliki broj softvera koji danas postoje (operativni sistemi, igrice, antivirusni programi,
simulatori, midija plejeri i t.d.), u svojoj pozadini koriste neku “skrivenu” bazu podataka.
DBMS (Database Management System) je specijalizirani softver koji služi za kreiranje i manipulaciju
bazama podataka. Bitne osobine:
- Obezbjeđue skladištenje velike količine podataka sa malom redudansom.

- Obezbjeđuje metodologiju za pristup, pretraživanje i modifikaciju podataka.
- Omogućava logičku i fizičku nezavisnost programa od podataka.
- Omogućava istovremeni pristup podacima od strane više korisnika.
Informacioni sistem (IS) – Uređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje,
obradu, pretraživanje, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući pri
tome i opremu (hardver) i ljudske resurse. Primer: Bankarski IS, informacioni sistem preduzeća, IS
zdravstva, IS proizvodnje i t.d.
1.1 Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka
Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka se sastoji iz tri sloja:
1.1.1 Interni fizički nivo
Definiše način fizičke organizacije podataka na spoljnim medijima za skladištenje

podataka (diskovima, magnetnim trakama i t.d.). Kod baza podataka manjeg obima,
najčešće su podaci centralizovani na jednom disku na računaru koji obično zovemo
server (server u širem smislu, ne mora da predstavlja jedan računar, može biti i skup
programa, više povezanih računara, koji pružaju neku vrstu usluga drugim programima i
korisnicima). Nasuprot tome, baze podataka većeg obima su često distribuirane, podaci
se mogu nalaziti ne samo na više diskova, nego i na fizički udaljenim računarima
povezanih, na primer, internetom ili intranetom.
2
1.1.2 Konceptualni nivo
Definiše opštu logičku strukturu baze podataka kroz model podataka. Model podataka je
jedna od ključnih stvari za funkcionisanje baze podataka, podloga za sve kasnije
operacije nad podacima – skladištenje, brzo pronalaženje, organizovanje, obradu i t.d.
Ako model podataka nije dobro uređen, to će se kasnije, u fazi korišćenja podataka
pokazati problemi sa sistemom izveštavanja (nemogućnost dobijanja izveštaja na način
kako bismo mi to želeli), nemogućnost dobijanja informacije u realnom vremenu, mogu se
javiti problemi u višekorisničkom okruženju, problemi u održavanju, sigurnosti podataka i
t.d. Mogli bi slobodno da kažemo da je model podataka za bazu podataka on što je plan i
temelj pri gradnji kuće: Svaka greška u ovom delu uticaće kasnije na stabilnost i
funkcionalnost objekta.
Model podataka predstavlja elemente podataka korišćene u realnom sistemu i
njihove veze.
Postoje razni alati koji služe za modeliranje, kao što su ERWIN, BPWIN, ORACLE
DESIGNER i t.d., kao i razni pristupi modeliranju. Kod nas je najviše prihvaćen pristup
SSA – sistemska strukturna analiza kroz koji se polazi od programskog zadatka,
identifikuju se tokovi informacija i procesi koji se dalje postepeno dekomponuju do
najprostijih operacija. Zatim se pristupa izradi MOV (Model Objekti-Veze) za sve nivoe
dekompozicije i pravi se rečnik podataka. Kao rezultat SSA dobijamo model podataka –
pojednostavljeno rečeno, dobijamo spisak tabela, polja koja one sadrže, ključna obeležja,
veze između tabela, dakle sve što nam je potrebno da bismo osmislili strukturu buduće
baze podataka (dobijamo “plan za izgradnju kuće”).
Za jednostavne projekte manjeg obima ka kojima je usmeren ovaj kurs, nije neophodno
poznavanje metodologije SSA, pa ćemo se koncentristi samo na neke osnovne postulate
modeliranja. Tu pre svega mislim na osnovna pravila za normalizaciju i formiranje veza
između tabela. Poznavanje primene ovih pravila je dovoljno da biste, uz malo vežbe i
analiziranja primera koji slede u trećem poglavlju o vezama između tabela, mogli sami da
formirate jednostavne modele podataka.
1.1.3 Eksterni (korisnički) nivo
Na ovom nivou se definiše logička struktura pogodna za specifične zahteve odnosno

programe korisnika.
Jedini nosioci podataka u bazi su tabele. Svi podaci koje korisnik unese u bazu, bilo da je
tekst, slika, datum, smeštaju se u tabele. Međutim, po pravilu, korisnik nema direktan
pristup tabeli, već podatke unosi preko korisničkog interfejsa u obliku formulara
(obrazaca), u Access-u ove obrasce zovemo formama (Forms). Takođe, kasnije
korišćenje unetih podataka, pretraživanje i izveštavanje ide posredstvom korisničkog
interfejsa u vidu formi i/ili izveštaja (Reports). Pod korisničkim interfejsom, uprošćeno,
podrazumevamo ono što korisnik vidi na ekranu kada radi sa aplikacijom: sistem menija,
forme, izveštaji i t.d.
Pod aplikacijom podrazumevamo skup programa (forme, izveštaji, upiti u bazu, razne
vrste obrade podataka i t.d.), povezanih obično preko sistema menija u jedinstvenu celinu.
Aplikacija enkapsulira (sakriva kao u kapsuli) u sebi kompletan programski kod – krajnjem
korisniku nije potrebno da razume programsku logiku, ne mora da poznaje ni
programiranje ni projektovanje, bitno je da može iz menija da izabere željenu opciju, da su
nazivi polja na obrascima jasni, da postoji dodatna pomoć (help) i uputstvo za korišćenje,
eventualno obuka za rad na složenijim aplikacijama i t.d.
3
Generalno, postoje tri grupe korisnika i osoblja koje učestvuje u izradi projekta:
- Izvršioci: projektanti baze podataka, administrator baze podataka, sistem analitičari,
aplikativni programeri, nekoliko lica angažovanih od strane naručioca ili krajnjeg
korisnika.
- Podrška: projektanti i programeri DBMS-a, osoblje zaduženo za kontakt sa krajnjim
korisnicima. Može biti softverska i hardverska podrška, često je teško kada se pojavi
problem dijagnosticirati da li je problem softverske ili hardverske prirode.
- Krajnji korisnici: Stalni ili povremeni korisnici sa različitim nivoima dozvola za pristup
podacima.
1.2 Bezbednost podataka
Izuzetno važno je kako zaštiti podatke skladištene u bazi od neautrizovanog pristupa kao i od
gubitka usled raznih, kako zlonamernih, tako i slučajnih grešaka ili posledica nastalih usled
nepredviđenih okolnosti na koje ne možemo da utičemo.
1. Opremu i medije na kojima su skladišteni podaci treba obezbediti fizički – fizičkim
obezbeđenjem od strane lica zaposlenih u službi obezbeđenja, zaključavanjem prostorija i
t.d, u zavisnosti od stepena važnosti podataka.
2. Aplikacija treba da sadrži opciju za BACKUP – pravljenje rezervne kopije podataka i
programa. Neophodno je omogućiti pravljenje kopija na isti medij na kome se nalazi i
original (hard disk), ali i na spoljašnje medije, i to na više različitih nosača podataka (cd,
dvd, usb flash memorija i t.d). Ovo je jako važno, za slučaj fizičkog oštećenja nosioca
podataka – npr. kvar hard diska. Takođe, važno je čuvati više različitih kopija podataka.
Dešava se da je rezervna kopija neupotrebljiva (npr. podaci narezani na cd-u koji je u
međuvremenu postao nečitak), tada se pristupa vraćanju podataka sa pretposlednje
kopije i t.d., sve je bolje od potpunog gubitka podataka. Najčešće, vrednost podataka
višestruko prevazilazi vrednost opreme na kojoj se nalazi, a ponekad se njihova vrednost
ne može ni proceniti.
3. Treba definisati uloge – prava koja određene grupe korisnika imaju. Na primer,
administrator ima sva prava – unos, čitanje, izmena, brisanje podatataka, objekata baze,
izvršavanje procedura i t.d, standardni korisnik može da pregleda podatke određenog
domena, može da menja, briše podatke koje je on uneo, ali ne i podatke koje su uneli
drugi korisnici, ne sme da briše i menja objekte baze (strukture tabela, upite i t.d), gost –
slučajni korisnik – može samo da pregleda podatke određenog domena, sve ostale
operacije nad podacima su mu zabranjene. Funkcionisanje ovog koncepta zaštite
podrazumeva da se svaki korisnik mora autorizovati pre pristupa bazi. Autorizacija
podrazumeva unos korisničkog imena i lozinke, nadalje DBMS sam prepoznaje kojoj grupi
korisnik pripada i dodeljuje mu odgovarajuća prava.
Uloge definiše administrator sitema. Administrator sprovodi sve promene u
bezbednosnom sistemu baze - dodavanje novog korisnika, ukidanje prava nekom od
postojećih korisnika, uvođenje novih grupa korisnika i t.d.
4
1.3 Relacione baze podataka
Postoje različite vrste baza podataka, zavisno od toga na koji su način podaci interno
organizovani. Tako razlikujemo hijerarhijske, mrežne, relacione, objektno-orjentisane,
objektno-relacione, multimedijalne baze podataka i t.d. Na ovom kursu govorićemo samo
o relacionim bazama. Relacione baze podataka su najviše u upotrebi a jedna od
najrasprostranjenijih je MS Access. Podaci u relacionim bazama podataka su
predstavljeni tabelama. Jednoj bazi podataka može pristupati više različitih programa
pisanih u različitim programskim jezicima.
1.3.1 Teoretske osnove relacione baze podataka
Operacije nad tabelama su matematički definisane relacionom algebrom (presek, unija,

razlika...). Da bi razumeli koncept relacionih baza podataka neophodno je barem osnovno
poznavanje teorijske osnove na kojima se bazira relacioni sistem baza podataka.
1.3.1.1 Entitet
• Svaki entitet poseduje skup atributa koji je opisuju. U bazi koju ćemo uraditi kao primer,
entitet nazvan Radnik opisuje radnike preduzeca.
• Jedan red u tabli odgovara skupu atributa jednog konkretnog entiteta. Konkretan entitet
Radnik u primeru bi mogao biti radnik preduzeća kojeg odredjuju sledeći atributi:
0203961700070, Miodrag, Milojkovic, Jurija Gagarina 123, 11070, Novi Beograd.
• Pojedini atributi jednoznačno označavaju svaki konkretni entitet. Te atribute ili skupove
atributa nazivamo primarnim ključem. Za entitet koji opisuje radnike preduzeća RadnikID
je primarni ključ jer nam omogućuje da identifikujemo svakog radnika (ne postoje dva
radnika koji imaju identičan RadnikID).
• Atribut koji sačinjava primarni ključ mora imati vrednost (ne moze biti NULL).
• Poredak atributa unutar entiteta je nebitan.
• Poredak linija (redova) entiteta je nebitan.
• Entiteti su medjusobno povezani.
• Strani ključ entiteta je atribut čija vrednost mora postojati kao vrednost u primarnom
ključu drugog entiteta.
1.3.1.2 Tabela: skup redova i kolona
Entitet je otelotvoren kao tabela u bazi podataka. Atributi entiteta su otelotvoreni kao
kolone jedne tabele. Jedinstveni skup atributa odredjenog entiteta, odnosno skup
vrednosti kolona jedne tabele naziva se red (zapis, slog).
Definicija: Kolona u tabeli baze podataka predstavlja atribut entiteta.
Red (zapis, slog) je jedinstveni skup atributa entiteta, odnosno skup vrednosti kolona u
tabeli baze podataka.
5
1.3.1.3 Nebitnost poretka redova
Ključni princip teorije relacione baze podataka jeste da tabela ne poseduje implicitni
poredak. Da bismo dobili redove iz baze podataka u željenom poretku neophodno je
da taj poredak naznačimo prilikom konstruisanja zahteva (upita).
1.3.1.4 Nebitnost poretka kolona
Kao u slučaju redova tako ni kolone jedne tabele nemaju neki predodredjeni redosled.
Kažemo da relaciona baza podataka pruža logičku nezavisnost podataka.
1.3.1.5 Integritet podataka
Prema teoriji relacionog sistema, svaki entitet sadrži skup atributa koji jednoznačno
identifikuju svaki od njegovih redova. Ona takodje precizira kako nijedan red ne treba da
bude dupliciran unutar tabele odakle proizilazi da svaka tabela treba da poseduje
primarni ključ. Ovaj princip je nazvan integritet podataka. Primera radi, matični broj
gradjanina je jedinstven za svakog zaposlenog.
1.3.1.6 Primarni ključ

Svaki entitet sadrži skup atributa koji omogućava da ga jednoznačno identifikujemo.
Taj skup atributa nazivamo primarni ključ. Primarni ključ može da sačinjava jedan atribut
– RadnikID u slučaju entiteta Radnik, ili više atributa - u slučaju entiteta Plate svaka
stavka je identifikovana atributima RadnikID, Mesec, Deo. Izbor pojedinih primarnih
ključeva nije uvek očigledan i zahteva poznavanje osnovnih pravila za povezivanje
tabela.
Definicija: Primarni ključ je skup atributa koji jednoznačno identifikuje red.
1.3.1.7 Obavezno postojanje vrednosti atributa unutar primarnog

ključa
Ključni princip teorije relacionih baza zahteva da nijedan atribut koji ulazi u sastav
primarnog ključa ne može imati nultu vrednost (NULL). Primarni ključ mora da
jednoznačno identifikuje svaki red entiteta. Ako primarni ključ ili njegov deo ne sadrži
nikakvu vrednost on ništa ne moze da identifikuje. Jedan radnik, čiji primarni ključ ne
poseduje vrednost, ne može ni na koji način biti identifikovan.
1.3.1.8 Referencijalni integritet
Tabele su međusobno povezane posredstvom spoljnih ključeva. Jedan spoljni ključ se

sastoji od jedne ili više kolona čije su vrednosti u potpunosti sadržane u primarnom
ključu neke druge table.
6
RADNICI MestoId Mesta

RadnikId Ime Prezime MestoId ... MestoId Naziv
13435 Petar Petrović 11000 ... 11000 Beograd
12112 Mile Mitić 21000 ... 21000 Novi Sad
14557 Vesna Pavlović 11000 ...
Spoljni
15678 Zoran Dubovac 11070 ... Primarni
ključ
ključ
Gornji primer prikazuje tabele Radnici i Mesta, povezane stranim ključem MestoId. Ova
veza podrazumeva da sve vrednosti u koloni MestoId tabele Radnici moraju postojati u
koloni MestoId tabele Mesta. Pokušaj unosa reda koji bi imao MestoId = 10070 u tabelu
Radnici ne bi bio prihvaćen s obzirom da nijedan red tabele Mesta ne sadrži tu vrednost.
Referencijalni integritet je postignut onda kada svaka vrednost spoljnog ključa

postoji među vrednostima primarnog ključa na koji nas upućuje spoljni ključ ili je
jednaka nultoj vrednosti (NULL).
Od momenta kada smo definisali primarne i spoljne ključeve nad bazom podataka
garantovanje integriteta podataka i referencijalnog integriteta je u nadležnosti
upravljačkog sistema relacione baze podataka (RDBMS).
Definicija: Spoljni ključ sačinjavaju jedna ili više kolona čije vrednosti moraju
postojati unutar vrednosti primarnog ključa neke druge (ciljne) tabele.
1.3.1.9 Pojam nulte vrednosti (NULL)
Jedna od osnovnih razlika između relacione baze podataka i starijih baza podataka
jeste pojam nulte vrednosti koji je prisutan u relacionim bazama podataka. Ova
specijalna vrednost u relacionim bazama podataka ukazuje na odsustvo bilo kakve
vrednosti u polju znakovnog ili numeričkog tipa.
U relacionoj bazi podataka nulta vrednost u koloni moze izrazavati različite koncepte:
• Koloni nije moguće dodeliti vrednost za dati red.
• Koloni još uvek nije dodeljena vrednost.
7
2. MS ACCESS
Microsoft Access je relacioni sistem za upravljanje bazom podataka

(RSUBP). S obzirom da je deo programskog paketa koji nazivamo Microsoft
Office, MS Access je jedna od najrasprostranjenijih baza podataka, uzimajući
u obzir broj računara u svetu na kojima je ovaj programski paket instaliran.
Namenjen je za projektovanje, razvoj i korišćenje baza podataka. Svi
standardi koji važe za MS Windows i ostale programe MS Office-a, važe i u
Access-u (potpuno standardizovani korisnički interfejs, intuitivnost u
korišćenju, unifikovane procedure i funkcije, npr. pretraživač funkcioniše na
isti način u Word-u, Excel-u i Accesu, standardizovani help i t.d.)
Koje još baze podataka postoje? Veliki sistemi koji imaju potrebu da vode
evidencije koje sadrže od nekoliko stotina hiljada zapisa do više miliona ili
stotine miliona zapisa najverovatnije će se odlučiti za neku “robusniju” bazu,
kao što je ORACLE na primer, ili Miscrosft SQL Server. MS Access je pre
svega predviđen za nešto manje količine podataka, npr. privatne evidencije
kao što su adresari, vođenje kućnog budžeta, evidencije o knjigama,
filmovima, poslovne knjige, informacioni sistemi malih i srednjih preduzeća i
t.d.
Kao zaokružena aplikacija, MS Access obezbeđuje potpuno upravljanje

relacionom bazom podataka i integritet na nivou same mašine na kojoj se
nalazi baza (što sprečava nepotpuno ažuriranje i brisanje). Na nivou tabela je
moguće definisati pravila koja proveravaju ispravnost podataka i sprečavaju
unos neispravnih, svako polje tabele može imati svoj format i podrazumevanu
vrednost što znatno povećava produktivnost.
Omogućen je uvoz i izvoz podataka iz drugih formata: dBase, FoxPro, Excel,

SQL Server, Oracle, tekstualni formati, HTML formatu i t.d.
8
2.1 Kreiranje baze u Access-u
Pokretanjem MS Access-a (najčešća putanja: Start -> Program Files ->

Microsoft Office -> Microsoft Office Access) na ekranu se pojavljuje prozor
MS Access-a slično kao na slici:
I
z
b
o
r
o
m
o
p
c
i
j
e
F
i
l
e
-
>
New... iz menija otvara se u desnom delu ekrana panel za zadavanje

zadataka (Task Pane). Iz ovog panela se, dalje, bira jedna od ponuđenih
opcija, najčešće Blank Database (prazna baza). Odmah po izboru ove opcije
na ekranu se otvara dijalog prozor koji traži od vas da snimite bazu pod nekim
imenom. Access nudi generički naziv koji možete promeniti. Izaberite lokaciju
gde će baza biti snimljena i pritisnite komandno dugme Create.
Posle toga, baza je generisana i na ekranu se pojavljuje prozor baze

podataka.
9
2.2 Izgled i sadržaj korisničkog interfejsa Access-a
Po pokretanju MS Access-a, na ekranu se pojavljuje prozor baze podataka u

kome se izvodi većina operacija vezanih za rad sa objektima baze.
Na levoj strani prozora nalazi se meni Objekti (Objects). Vertikalna linija

menija sadrži sedam dugmadi pomoću kojih može da se izabere neki od
objekata: Tabele, Stranice, Upiti, Obrasci, Izveštaji, Makroi, Moduli. Na desnoj
strani prikazan je spisak imena objekata koji pripadaju tipu objekta izabranog
na levoj strani. U gornjem delu prozora se nalazi paleta sa alatkama. Pošto
se napravi novi objekat, njegovo ime se nalazi na listi u prozoru baze
podataka. Unutar prozora se nalaze i dve do tri ikone sa natpisima koje služe
kao prečice za kreiranje novog objekta.
U naslovnoj traci Access-a (Title) ispisuje se ime aplikacije, dok se u

naslovnoj traci prozora baze ispisuje naziv baze koja je trenutno otvorena.
Linija menija sadrži standardne Access opcije, ali se može prilagoditi
potrebama korisnika, čak se može potpuno isključiti i zameniti korisnički
definisanim menijem. Isto je i sa trakama (paletama) sa alatima (toolbars),
mogu se uključivati i isključivati, po potrebi, može se menjati sadržaj
postojećih paleta ili generisati potpuno nove palete sa novim sadržajima.
Naslovna linija (title bar)

Linija menija (menu bar)
Palete sa alatima (toolbars)
Kontrolni meni dokumenta Dugmad za promenu veličine

i zatvaranje Access prozora
Naziv baze
Meni baze
Meni Objects
Dugmad za promenu veličine
i zatvaranje prozora baze
Prozor baze
Indikator statusa Statusna linija sa indikatorima
10
Access raspolaže moćnim sistemom čarobnjaka (wizards), koji korisniku

mogu uštedeti vreme neophodno za obavljanje nekog posla a naročito su
pogodni za početnike i korisnike koji se ne bave projektovanjem i
programiranjem. Za njih će čarobnjak sistemom pitanja i odgovora u nekoliko
koraka automatski napraviti čak i relativno složene objekte. U Access-u
postoji stotinak čarobnjaka za projektovanje baze podataka, aplikacija, tabela,
obrazaca, izveštaja, dijagrama, poštanskih nalepnica, kontrolnih objekata i
njihovih svojstava.
Obrasci (Forms) i izveštaji (Reports) se kreiraju po sistemu WYSIWYG
(What You See Is What You Get - što vidiš to dobiješ). Kada se izvrši izmena
na nekom od objekata odmah se može videti njen efekat (npr. pri promeni
fonta u izveštaju se odmah može videti kako će to izgledati sa pravim
podacima na štampi). U obrascima i izveštajima može se koristiti veliki broj
različitih vrsta objekata koji omogućavaju postavljanje natpisa (label), unos
podataka (text box), opcionu dugmad (option button), polja za čekiranje
(check box), kombinovane liste za izbor / unos podataka (combo box),
komandna dugmad (push button), crtanje, umetanje objekata, grafikona,
podobrazaca i podizveštaja. Obrasci mogu imati više strana, a izveštaji više
nivoa grupisanja i međuzbirova.
Sve alatke za izradu grafikona koje su ugrađene u MS Word, Excel ili Power
Point mogu da se pronađu i u Access-u. Može da se koristi veliki broj
različitih tipova grafikona pri čemu se njihov izgled prilagođava svim
potrebama, mogu biti povezani sa obrascima tako da se dobije grafički prikaz
podataka koji se menja u zavisnosti od trenutnog zapisa.
Uz Access 2003 isporučuje se Microsoft Database Engine poznat i kao

SQL Server 7.0 varijanta za jednokorisnički rad. To omogućava da se prave
klijent/server aplikacije koje se mogu prebaciti na SQL Server 7.0
Enterprise Edition. Access koristi Jet mašinu baze podataka i pomoću nje je
moguće praviti SQL Server aplikacije za nekoliko radnih stanica uz
ograničenje veličine baze najviše do 10mb podataka.
U Acess su ugrađene funkcije za rad sa objektima baze podataka,

matematičke, poslovne, finansijske funkcije, funkcije za konvertovanje tipova
podataka, funkcije za rad sa datumima i vremenima, kao i funkcije za rad sa
stringovima (nizovi karaktera). Funkcije se koriste u obrascima, izveštajima i
upitima.
Access sadrži bogat sistem za pomoć koji može da bude koristan i

početnicima i iskusnim programerima. Pomoć (Help) se dobija pritiskom na
taster F1, a sadržaj zavisi od konteksta-elementa sa kojima se trenutno radi.
Na primer, ako je na ekranu u fokusu ćelija za unos formata polja tabele,
pritiskom na F1 dobijamo pomoć vezanu za ovaj kontekst. Pored klasične
pomoći na raspologanju je i Screen Tips koji kada pokazivač miša zadržimo
2-3 sekunde iznad nekog objekta, prikazuju na ekranu kratak opis namene
tog objekta.
11
2.3 Osnovni objekti i njihova organizacija
U Accessu, baza podataka je skladište kako za podatke koji se smeštaju u

tabele i kao takvi čuvaju u bazi, tako i za veze (relationships) i programsku
logiku (moduli, obrasci, makroi, data access pages, upiti). Access može da
radi samo sa jednom bazom podataka u datom trenutku. Međutim, jedna
baza podataka može sadržati veliki broj tabela, obrazaca, upita, izveštaja,
stranica, makroa, i modula i svi oni mogu da budu smešteni u istu datoteku sa
nastavkom .MDB (multiple database) ili .ADP ukoliko se kosisti SQL Server.
Tabela je skladište za sirove podatke. Podaci se smeštaju u odgovarajuće

tabele, a struktura tabele čini da se podaci organizuju u redove i kolone.
Tabele se sastoje od redova - zapisi ili slogovi (records) i kolona - polja
(fields). Podaci prikazani u tabelama grupisani su u kolone prema srodnosti
podataka. Te kolone zovu se polja. Svako polje ima ime koje ga jednoznačno
određuje i određen tip podataka (numerik, tekst, datum i t.d.). Na preseku
između zapisa (u redovima) i polja (u kolonama) nalazi se vrednost (value)-
stvarni podatak. Dok polja prepoznajemo po njihovim imenima, pojedinačne
zapise prepoznajemo, obično, po nečemu što je jedinstveno za svaki zapis.
Baza podataka sadrži jednu ili više tabela (tj. logičkih grupisanja srodnih
podataka). Većina aplikacija u Access-u radi sa više međusobno povezanih
tabela da bi efikasno prikazivala podatke. Takve aplikacije obično rade
efikasnije nego što bi to bio slučaj kada bi svi podaci bili u jednoj tabeli. Rad
sa više tabela pojednostavljuje unošenje podataka i pravljenje izveštaja tako
što umanjuje redudansu (suvišno ponavljanje) podataka. Na primer, ako se u
aplikaciji za obračun zarada radi sa samo jednom tabelom morali bismo da
ime, prezime, radni staž radnika i t.d. prepisujemo onoliko puta koliko ima
obračuna.
JMBG Ime Prezime Adresa Mesto Neto Plata Mesec

0203961... Petar Petrović Lička 4a Beograd 15000 01
...
...
Upit (Query) se koristi za izdvajaje iz baze podataka grupe podataka koji

zadovoljavaju zadati kriterijum. Mogu se koristiti pre slanja izveštaja na
štampanje tako da se filtriraju samo željeni podaci. Obrasci mogu takođe da
koriste upite da bi se samo određeni zapisi pojavljivali na ekranu. Upiti se
koriste i unutar procedura koje menjaju, dodaju ili brišu zapise podataka.
Obrasci za unošenje podataka (forms) omogućavaju dodavanje, ažuriranje,

brisanje podataka, kao i pregledanje i pretraživanje. Princip da se podaci
unose posredstvom obrazaca je uobičajen i koristi se za ograničavanje
pristupa poljima u tabeli, kao i za proveravanje ispravnosti podataka pre nego
što se prihvate u bazu podataka. Obrasci omogućavaju da unošenje
podataka bude samo po sebi razumljivo tako što vode korisnika kroz polja
tabele čiji sadržaj on ažurira (user friendly).
Izveštaji (reports) prikazuju podatke u obliku pripremljenom za štampu.

Sistem za upravljanje bazama podataka omogućava sastavljanje više
različitih vrsta izveštaja. Na primer izveštaj može da sadrži sve zapise neke
12
tabele ili da prikaže slogove radnika koji ispunjavaju zadati uslov. Izveštaj
može da kombinuje podatke iz više tabela i/ili upita.
Stranice za pristup podacima (Data Acess Pages) mogu da se prave

složeni interaktivni obrazci na Internetu koji su povezani sa podacima u bazi.
Počev od verzije Access 2000, moguće je korišćenje Access aplikacija za rad
na Internetu. Omogućeno je prebacivanje tabela, upita, izveštaja i prikaza u
tabelarnom obliku u HTML format koji se može prikazati kroz neki od veb
brauzera (web browser) kao što su Internet Explorer, Netscape Navigator,
Mozila Firefox, Opera i t.d.
Makroi stoje na raspolaganju pre svega korisnicima koji nisu vični

programiranju. Oni omogućavaju automatsko obavljanje niza komandi. Postoji
više destina makro komandi koje omogućavaju automatizaciju izvršavanja
grupe komandi. Na primer, može se napraviti makro koji će kada se aktivira
izvršiti nekoliko komandi za pravljenje back up kopije podataka, bez
intervencije korisnika. Npr. scenario bi mogao biti sledeći: Kada korisnik
izabere opciju back up iz menija, prikaži korisniku poruku na ekranu da treba
da priključi USB flash memoriju, kada to učini i pritisne komandno dugme OK,
napraviti kopiju na hard disku, zatim izvršiti kompresiju kopiranih podataka i
snimiti kopiju na USB Flash memoriju; po završetku cele operacije, prikazati
poruku o završetku i automatski otvoriti prozor u kome će se prikazati novi
sadržaj USB flash memorije i t.d.
Moduli služe za skladištenje procedura i funkcija pisanih od strane korisnika.

Ove procedure se po potrebi mogu pozivati (aktivirati) iz menija, obrazaca,
makroa i t.d. Programski kod u modulu piše se u programskom jeziku VBA –
Visual Basic for Applications. Za ozbiljnije programiranje u Accessu potrebno
je poznavati barem osnove programiranja VBA. VBA je posebna tema i na
ovom kursu se nećemo njime baviti. Treba napomenuti da se i bez VBA mogu
praviti veoma kvalitetne aplikacije. Ako se nađete u situaciji da ne možete da
svome programu dodate neku specifičnu funkcionalnost, to verovatno znači
da je došlo vreme da se pozabavite učenjem VBA. Dotle, uživajte u
jednostavnosti programiranja koja omogućava korisnicima najrazličitijih struka
i orjentacija (lekari, serviseri, knjigovođe, bibliotekari ...) da za kratko vreme
naprave potpuno funkcionalne aplikacije u domenu svoje struke bez velikog
poznavanja teorije informatike i računara.
Grupe se koriste za smeštanje prečica do različitih objekata baze podataka

na jedno mesto. Da bi se napravila nova grupa desnim tasterom miša pritisne
se grupa Favourites, a zatim izabere opcija New Group. Pojaviće se okvir za
dijalog u koji se upisuje ime nove grupe. Prevlačenjem objekta na
odgovarajuću grupu vrši se dodavanje prečice ka tom objektu u posmatranu
grupu.
2.4 Sistem menija
File meni sadrži standardne komande za manipulaciju fajlovima, kao

što su, već pomenuta New... za kreiranje nove baze, Open otvara
neku od postojećih baza, Close zatvara aktivnu bazu, Exit izlaz iz
Access-a. Opcija Save snima izmene u trenutno aktivnom objektu
baze (tabeli, obrascu, izveštaju i t.d.). Save As... snima trenutno
13
selektovani objekat ne samo pod drugim imenom nego u nekim

slučajevima dozvoljava transformaciju u drugi tip objekta ili neke
dodatne opcije. Npr. ako markirate neku postojeću tabelu u prozoru
baze podataka i aktiviramo opciju Save As... možemo tabelu snimiti
kao tabelu, formu, izveštaj ili stranu za prikaz podataka.
Opcija Get External Data omogućava uvoz (Import) podataka ili povezivanje
(Link Tables) tabela iz druge Access baze ili nekog drugog izvora podataka.
Linkom povezana tabela se ne može menjati iz Access-a već samo
otvaranjem originalne baze.
Page Setup, kao i u drugim MS Office programima, služi za definisanje
karakteristika stranice. Print Preview, standardna opcija za prikazivanje na
ekranu izveštaja pripremljenog za štampu. Send To omogućava slanje
dokumenta direktno na e-mail. Database properties je spisak svojstava baze,
kao što su naziv autora, naziv, predmet, ključne reči aplikacije, statistike,
spisak objekata u bazi i t.d.
Edit meni sadrži standardne komande za ažuriranje (Cut, Copy, Paste, Undo,
Redo, Delete, Rename), pravljenje prečice (Create Shortcut) i t.d.
View meni sadrži stavke izbora tipa objekta, određivanje tipa ikona i njihovog
rasporeda, određivanje svojstava objekata (Properties) i uvid u programski
kod objekata kod kojih je to moguće (Code).
Insert meni sadrži opcije za kreiranje novog objekta u bazi, kao i automatsko
generisanje forme ili izveštaja na osnovu selektovane tabele ili upita.
Tools u svom prvom delu sadrži poznate Microsoft Office alate Spelling i
AutoCorrect. Spelling izvršava proveru pravopisa (za srpski se mora instalirati
poseban dodatak), dok AutoCorrect automatski ispravlja neke često
ponavljane greške. Database Utilities je grupa opcija koja omogućava
konvertovanje (Convert) baze iz ranijih verzija u bazu novog formata,
Compact and Repair omogućava komprimovanje i opravke baze.
Komprimovanje eliminiše "šupljine" (fragmente) unutar baze nastale
brisanjem i ažuriranjem objekata pa baza posle ove opcije postaje fizički
manja i dobija se na brzini rada. Linked Table Manager služi za upravljanje
linkovaniim tabelama iz druge baze, Database Splitter za razdvajanje
podataka i programa iz baze, Switchboard Manager za jednostavno kreiranje
"komandne table" iz koje se upravlja celom aplikacijom, Upsizing wizard za
automatsko generisanje SQL Server baze na osnovu postojeće Accessove.
Online Colaboration je standardna Microsoft Office opcija za saradnju više
korisnika istovremeno na istom projektu. Relationships je vizualni alat za
povezivanje tabela i definisanje referencijalnog integriteta, dok podmeni
Analyze nudi alate za analizu strukture i poboljšanje performansi baze. U
ovoj grupi se nalazi i Dokumenter, alat za izradu projektne dokumentacije. Tu
14
su još i alati za izradu makroa (Macro) i rad u programskom jeziku VBA, alti
za dodavanje ActiveX kontrola, administraciju (Security), razne dodatne
programe (Add Ins), replikaciju (Replications), podešavanja (Customize... i
Options...).
Window meni sadrži opcije za aranžiranje prozora na ekranu.
Help meni sadrži opcije za pomoć u radu.
3. Rad sa tabelama
Tabela je objekat koji čini srž baze podataka. Tabele u bazi služe za
skladištenje podataka. Svi drugi objekta baze podataka mogu samo da
manipulišu („hendluju”) podacima, ne i da ih skladište. Access-ova baza
podataka može da sadrži stotine tabela, a broj zapisa koje može svaka tabela
da sadrži ograničen je samo prostorom na disku.
3.1 Projektovanje tabela
Proces projektovanja tabele obuhvata nekoliko faza. Najpre je potrebno

saznati koji podaci će se smeštati u bazu. Ti podaci zavise od namene same
baze, odnosno njene svrhe. Tako na primer, u bazi koja čuva podatke o
prodatoj robi nalaziće se: broj računa, naziv proizvoda, količina, jedinična
cena, datum. Baza veterinarske stanice bi čuvala podatke o klijentima (ime,
prezime, adresa...) i njihovim životinjama (ime, rasa, starost, do sada
preležane bolesti...).
Kada se sakupe ulazni podaci, potrebno je organizovati te podatke unutar

sistema da bi bili na raspolaganju za izveštaje i dalju obradu. Neophodno je
napraviti spisak polja sa podacima koji će biti potreban da bi se obezbedili
zahtevani izlazni podaci, obično ti podaci se nalaze unutar polja koja se
pojavljuju u pojedinačnim izveštajima. Nakon toga potrebno je povezati
podatke u logičke celine, iz kojih će nastati tabele. Tabele se međusobno
povezuju da bi podaci iz jedne bili dostupni drugoj tabeli. To povezivanje se
vrši vezama (relacijama), koje se uspostavljaju između tabela koje dele istu
vrednost. Nije neophodno da nazivi tih polja budu isti, već je bitno da sadrže
istu vrednost.
Svako polje u tabeli mora da ima ime. Ono bi trebalo da se lako pamti i da se
na osnovu njega prepoznaje njegova namena. Dužina naziva ne treba biti
previše dugačka zbog preglednosti programa i vremena koje se izgubi na
15
kucanje takvih naziva (naziv polja se može pojavljivati i veliki broj puta u
raznim programima), ali ni preterano kratka, zbog intuitivnog prepoznavanja
namene polja. Na primer, polje koje treba da sadrži ime i prezime radnika ne
bi bilo dobro nazvati I_P, jer se iz ove skraćenice ne prepoznaje namena
ovog polja, Ime_i_Prezime bi možda bilo predugačko za kucanje ako bi se
pojavljivalo na mnogo mesta u programskom kodu, ImePrez bi bila, možda,
neka zlatna sredina: Dovoljno kratko a dovoljno intuitivnio. Pored imena
svako polje treba da bude određenog tipa. Tip zavisi od vrste podataka koji će
se čuvati u koloni. To znači da se podaci o datumu ne mogu čuvati, recimo u
AutoNumber tipu podataka. U sledećoj tabeli dati su tipovi podataka
podržanih u Access-u:
Tipovi podataka u Access-u:

Text Alfanumerički znaci (najviše 255)
Memo Alfanumerički znaci (do 64000 znakova)
Number Brojne vrednosti mnogih formata i tipova
Date/Time Datum i vreme
Currency Valuta
AutoNumber Brojač koji se automatski inkrementira
Yes/No Logička vrednost
OLE object Objekti uvezeni iz drugih aplikacija, slika, zvuk, video
zapis, Word dokument, Excel dokument, grafikon ...
Hyperlink Hiperlink ka nekom drugom programu, web strani ili
e-mail adresi
Posle definisanja strukture baze podataka unose se probni podaci. Oni se

pažljivo biraju da bi se testirao što veći broj mogućih specifičnih slučajeva.
Posle toga se proverava ispravnost unetih podataka kako bi se obezbedilo da
se u bazi nalaze samo ispravni podaci da bi sistem prihvatio samo one
podatke koji prođu test ispravnosti. Zatim se pristupa izradi obrazaca koji će
služiti za manipulaciju podacima od strane korisnika.
16
Panel za zadavanje
zadataka(Task Pane)
3.2 Rad sa tablema
Kada je nova baza kreirana može se pristupiti formiranju tabela. Potrebno je da u

okviru menu Objects bude izabrana stavka Tables. Tabela se može kreirati na tri
načina:
Ø Korišćenjem opcije Design View,
Ø Korišćenjem čarobnjaka (wizard),
Ø Unosom podataka.
Za kreiranje nove tabele uobičajeno je izabrati Design View. Ova opcija služi za
pravljenje strukture tabele. Sastoji se od dva okvira: (kao što se vidi na slici) okvir
za polja i okvir za svojstva polja. U gornjem okviru se unose imena polja, tipovi
podataka i (opciono) tekst koji dodatno opisuje polje, a u donjem se za svako od
polja podešavaju svojstva (properties).
17
} Definisanje
strukture tabele
} Svojstva polja koje je

Trenutno u fokusu
(Radnik_ID u ovom primeru)
Novo polje se dodaje upisivanjem imena i izborom tipa polja u prazan red okvira
za oblikovanje strukture tabele. Neželjeno polje može se izbrisati pritiskom na
birač reda, a zatim Delete, ili iz menija Edit / Delete Row. Ukoliko želite da
promenite redosled polja jedan od načina je „prevlačenjem” polja na novo mesto
(Drag & Drop) unutar strukture tabele.
Kao što je već rečeno, svako polje mora imati svoje ime koje će naziv kolone u
tabeli činiti jednoznačnim. Svako polje mora biti određenog tipa. Tip polja se
određuje na osnovu skupa operacija koje se mogu izvršavati nad tim poljem, i
skup vrednosti koje polje može da uzme. Većina tipova podataka ograničava po
definiciji vrstu podataka koja može da se unosi. Neki tipovi podataka mogu da se
prevode u druge. Na primer, numeričko polje može da se prevede u tekstualno a
da se pri tom ne gubi matematičko značenje vrednosti jer ne mogu da se koriste u
matematičkim proračunima. Tekst (slova) ne može da se unese u numeričko ili
datumsko polje.
Sve promene koje se naprave u tabeli, automatski se prave i na ostalim mestima
koja koriste to polje (obrasci, upiti ili izveštaji). Npr. Ako promenimo naziv polja
Sektor_ID u SektorID, SUBP Access-a će za vas izvršiti izmene u svim obrascima
i drugim objektima koji se referenciraju na to polje.
Namena opisa polja (description) je da podseti na svrhu polja i da je pojasni
drugom korisniku. Nije obavezna i često se ostavlja nepopunjenom. Najčešće se
popunjava za ona polja čija se namena ne može utvrditi samo na osnovu imena
polja. Opis polja se pojavljuje na ekranu svaki put kada se nađete na tom polju.
Ako je potrebno preciznije definisati svojstva svakog od polja, to se može učiniti u

okviru za definisanje svojstava. Različiti tipovi polja sadrže različita svojstva
(properties). U ovom okviru se nalaze dve kartice: General i Lookup.
18
3.3 Primarni ključ

Poslednji korak u formiranju strukture tabele definisanje primarnog ključa. Svaka
tabela, po pravilu, treba da ima primarni ključ, odnosno, jedno ili više polja koja
čine zapis jedinstvenim, ako se kojim slučajem zaboravi Access će ponuditi da ga
sam napravi. Primarni ključ može da se napravi na sledeći način: Obeleži se polje
koje će služiti kao primarni ključ, a zatim pritisne desni taster miša i izabere opcija
Primary Key ( ).
4. Veze među tabelama

Sledeći korak posle kreiranja tabela je definisanje veza. Neophodan uslov za povezivanje
dve tabele je da polja između kojih se uspostavlja veza budu istog tipa (i veličine), dok im
se imena mogu razlikovati. Veza se najčešće uspostavlja tako što se međusobno
povezuje primarni ključ jedne tabele sa spoljnim ključem druge tabele.
Primarni ključ relacije je atribut (prost ključ) ili skup atributa relacije (složeni ključ) koji
jedinstveno indentifikuje n-torku u relaciji (jednu vrstu u tabeli). Primarni ključ u prikazu
relacije se podvlači.
Spoljni ključ je atribut (ili skup atributa) u relaciji R1 koji se povezuje sa primarnim
ključem relacije R2, pri čemu ovaj atribut nije primarni ključ u R1. Spoljini ključevi služe za
uspostavljanje veza između relacija (tabela).
Prost ključ je polje koje jednoznačno identifikuje svaki zapis u tabeli.
Složen ključ čini grupa polja koja jedinstveno identifikuje zapis. Primer, tabela Plate ima
složen ključ sačinjen od tri polja: RadnikId, Mesec, Deo (šifra radnika, mesec obračuana i
redni broj obračuna u mesecu).
RadnikId Mesec Deo Bruto ...

12132 10 1 25000 ...
12132 10 2 26000 ... Složeni ključ:
14321 10 1 35000 ... RadnikId + Mesec + Deo
14321 10 2 28000 ...
12132 11 1 25000 ...
12132 11 2 29000 ...
14321 11 1 37000 ...
... ... ... ... ...
19
Primer jednostavnog MOV – Evidencija zarada radnika

(MOV – Model Objekti Veze)
1, 1 0, M
Radnici rođeni Mesta
1, 1
1, M
Plate pripadaju Sektori
..............................
Pravougaonicima su predstavljeni objekti (Entiteti) – buduće tabele u relacionom modelu.
Linije koje ih povezuju su veze. Brojevi na linijama (1,1; 0,M; 1, M ...) nazivaju se kardinalni
brojevi. Rombovi na sredini veza semantički opisuju svaku vezu, obično se formulišu kao
glagol u pasivu. Kod nekih tipova veze postaju poseban objekat, kod drugih ne. U nastavku će
biti objašnjeni tipovi veze.
4.1 Formiranje veza u Accessu
Veze između tabela se definišu u posebnom alatu baze podataka, Relationship Builder-
u. Izborom ove opcije iz menija Tools->Relationships ili pritiskom dugmeta Relationships
na traci sa alatkima ( ). Pojavljuje se prozor Relationship. Koncept je sledeći:
1. Dodaju se postojeće tabele (tabele moraju biti prethodno već formirane) u prozor
Relationship. Ovaj prozor je na početku prazan i u njega dodajemo, po pravilu, samo one
tabele koje želimo da povezujemo na taj način što kliknemo desnim tasterom miša na
unutrašnjost ovog prozora što prouzrokuje otvaranje shortcut menija iz koga biramo opciju
Show Table. U prozoru Show Table biramo tabele koje želimo da se pojave u prozoru
Relationship Builder-a.
Markiranjem i
klikom na Add tabela se pojavljuje
u prozoru Relationships.
20
2. Formiraju se veze - prevlačenjem pomoću miša "iscrtavaju" se konture veza. Prevlači

se polje (primarni ključ) jedne tabele i "spušta na odgovarajuće polje za vezu druge tabele
(spoljni ključ).
3. Vrši se, po pravilu, provera ispravnosti generisanih veza i dodatna podešavanja,

ako je potrebno. Kada je veza formirana (nacrtana linija koja povezuje dve tabele), duplim
klikom na ovu liniju dobijaju se svojstva veze. Proverite da li je SUBP ispravno generisao
ova svojstva i ako je potrebno možete kroz dijalog prozor Edit Relationships izvršiti
izmene.
21
4. Definiše se referencijalni integritet. Referencijalni integritet podrazumeva pravila

za održavanje konzistentnosti podataka u bazi. Po pretpostavljenoj vrednosti,
referencijalni integritet nije uključen. Da bi naredili SUBP-u da kontroliše i štiti
konzistentnost baze, treba štiklirati opciju Enforce Referential Integrity. Od trenutka kada
je referencijalni integritet forsiran, SUBP preuzima na sebe brigu oko konzistentnosti
baze. U gornjem primeru, neće dozvoliti da unesemo u šifarnik radnika podatak da je
radnik iz Beograda a da pri tome ne postoji povezani zapis u šifarniku Mesta (Beograd
mora da bude prethodno unet u šifarnik mesta). Referencijalni integritet nije obavezno
forsirati, ali je preporuka da to učinite da biste sprečili kasnije moguće greške u podacima
i aplikaciji.
4.2 Kreiranje veza pomoću LookUp čarobnjaka

Vrednosti koje se pojavljuju na listi lookup polja najčešće se nalaze u drugoj
tabeli. Na primer, u tabeli Radnici, lista u lookup polju bi mogla da sadrži vrednosti
iz tabele Naselja.
Kada koristite Lookup wizard da biste napravili polje bazirano na vrednostima iz

druge tabele, Access-ov sistem za upravljanje bazom podataka preuzima na sebe
kreiranje i održavanje veze između dve tabele. Svaki put kada pokušate da
unesete vrednost u polje Mesto tabele Radnici, implicitno se izvršava upit u tabel
Naselja.
Postupak:
1. Otvorite tabelu kroz Design View
2. Izaberite polje iznad koga želite da napravite lookup polje, ili ako takvo polje
ne postoji, kliknite na prvi prazan red ispod poslednjeg polja.
3. Iz Insert menija izaberit Lookup Field.
22
4. Kliknite na dugme Next da biste potvrdili da želite da vrednosti u listi budu iz

postojeće tabele ili upita.
5. Izaberite tabelu sa kojom želite da povežete lookup polje i kliknite na Next.
6. Izaberite jedno ili više polja za lookup tako što ga prebacite iz liste
raspoloživih u listu selektovanh polja. Kliknite na Next dugme.
7. Izaberite redosled za sortiranje podataka u listi. Opciono. Na primer, sort po

nazivu mesta u rastućem redosledu. Ako želite da promenite u opadajući
23
redosled kliknite na dugme Ascending, natpis će se promeniti u Descending, i

obrnuto. Kliknite na Next dugme za sledeći korak.
8. Ako je potrebno, možete proširiti kolonu/kolone povlačenjem desne ivice

zaglavlja kolone u desnu stranu. Po pretpostavci, ključna kolona je sakrivena. Ako
želite da je prikažete, dečekirajte polje Hide key column. Kliknite na Next dugme.
9. U poslednjem koraku dodelite ime koloni i pritisnite Finish.
24
5. Rad sa upitima
Za selekciju podataka iz jedne ili više tabela koristi se upit (Query). Postavljanjem
odgovarajućih uslova može se iz celog skupa pobataka izdvojiti samo podskup podataka
koji zadovoljava zadati uslov. Kao rezultat dobijamo virtualnu tabelu u kojoj su prikazani
samo redovi i kolone koje smo zadali u upitu. Da bi se sastavili složeni uslovi za
izdvajanje podataka neophodno je dobro poznavanje pravila za generisanje izraza. U
izrazima se mogu koristiti funkcije i relacioni, logički, matematički, znakovni i drugi
operatori.
Upit, kao što sama reč kaže, znači postavljanje pitanja DBMS-u, kao na primer, "Kolika su
prosečna primanja radnika za ovu godinu", ili "Prikaži mi imena, prezimena i neto iznos
plate radnika čija su u primanja u prethodnom mesecu bila manja od 12000 din", i t.d.
Postavljanje ovakvih i sličbnih pitanja omogućava alatk za sastavljanje upita (Query
Tools). Upit može da bude jednostavno pitanje o podacima koji su svi u jednoj tabeli, ili
složeno pitanje koje se odnosi na podatke razmeštene u više tabela. Kao odgovor na
postavljeno pitanje Access prikazuje samo redove i kolone koji su traženi.
5.1 QBE (Query By Example) prozor
Jedan od načina za izradu obrazaca je da u prozoru baze podataka pritisnete dugme

Queries i izaberete jednu od opcija:
• Create query in Design View – za startovanje QBE (Access alat za
jednostavnije kreiranje upita).
• Create query by using Wizard – za formiranje upita u samo nekoliko
koraka sistemom odgovora na pitanja koja vam Čarobnjak postavlja.
Kreiranje upita pomoću QBE (Design View)
Prvo što se pojavljuje po izboru opcije Create query un Design View je prozor za dijalog
Show Table koji sadrži imena svih tabela i upita u bazi podataka. Izbor određene tabele
(ili grupe tabela), vrši se klikom na komandno dugme Add.
25
Klikom na komandno dugme Close aktivira se prozor QBE (Query By Example).
26
QBE prozor se sastoji od dva dela:

- U gornjem se nalaze tabele koje su u prethodnom koraku izabrane. Linije kojima su
tabele povezane predstavljaju veze. Na slici je prikazan jednostavan primer veze između
tabele Plate i tabele Radnici. Spoljna linija povezuje polja RadnikID iz ove dve tabele.
Automatsko iscrtavanje veza je moguće zahvaljujući tome što su veze bile definisane u
prozoru Relationship.
Naknadno dodavanje tabela vrši se klikom desnog tastera miša na gornji deo prozora a
zatim izborom opcije Show table iz kontekst menija. Uklanjanje tabele iz gornjeg dela
RQBE prozora se može jednostavno obrisati selektovanjem tabele i pritiskom tastera
Delete.
Tabele neće automatski biti povezane ukoliko to nije učinjeno na nivou baze podataka, ili
ako je isključena opcija AutoJoin.
- Donji deo prozora je u formi tabele koja sadrži "metapodatke" (podaci o samom upitu).
Kolone predstavljaju buduće kolone koje će se pojaviti u rezultatu upita, a u redovima se
definišu karakteristike upita:
• Field - Definiše koja polja će se koristiti u upitu.

Pošto je postavljeno okruženje (tabele i veze koje će se koristiti) u upitu, treba
izabrati polja iz datih tabela i dodati ih u red Filed donjeg prozora. Polja se
mogu dodavati jedno po jedno (dupli klik na polje u odgovarajućoj tabeli ili
prevlačenjem u red Field ili odabirom iz kombo boksa u redu Field), može se
vršiti odabir više polja istovremeno, ili izabrati * (sva polja).
• Table - Prikazuju se imena tabela iz kojih potiču polja.
• Sort - Zadaje se kriterijum za sortiranje podataka upita.
• Show - Određuje da li će polje biti vidljivo ili ne u rezultatu upita.
• Criteria – Definisanje uslova za filtriranje zapisa.
Uslovi tekstualnog tipa unose se prostim upisivanjem primera vrednosti
podatka koji treba da bude pronađen u tom polju. Može se koristiti i negacija
Not ispred nekog teksta, i na taj način će biti prikazani svi logovi koji ne
sadrže tu vrednost. Kod uslova za numerička ili datumska polja mogu se
koristiti operatori za upoređivanje, kao što su (>)veće, (<)manje, (=)jednako.
• Or – Definisanje dodatnih uslova za selekciju zapisa
Izvršavanje upita može se izvršiti klikom na uskličnik ( ! ) u traci sa alatima Query

Designer. Dobijeni prikaz u kome se vidi rezultat upita naziva se Datasheet view (slika
iznad ovog teksta). Pored Datasheet view i Design View postoji i SQL View (sledeća
slika).
27
6. Rad sa obrascima
Obrasci služe, pre svega, za prikaz, pretraživanje i ažuriranje podataka. Iako se podaci
mogu unositi direktno u tabele ili kroz neke vrste upita, to se, kao što je već rečeno,
obično čini posredstvom obrazaca (formi). Obrasci omogućavaju efektniji i komforniji
unos, dodatnu proveru unetih podataka, olakšavaju unos operaterima jer omogućavaju
dodatnu funkcionalnost koja se ne može postići direktnim unosom podataka u tabele.
Postoji više vrsta obrazaca:
1. Pojedinačna forma (Single Form)

2. Tabelarni orazac (Continous Forms)
3. Tabelarni prikaz (Datasheet)
4. Obrazac za izvedene tabele (PivotTable)
5. Obrazac za prikaz Dijagrama (PivotChart)
6. Obrazac sa podobrascem (Form with Subform)
6.1 Kreiranje i korišćenje obrazaca
Za kreiranje obrazaca potrebno je da u prozoru baze podataka pritisnete dugme Forms a

zatim primenite jedan od načina:
• Iz prozora Forms izaberete jednu od opcija:

• Create form in Design view
• Create form by using wizard
• Pritiskom na dugme New a zatim izborom jedne od ponuđenih opcija, kao na sledećoj
slici:
- Design View – Polazi se od potpuno praznog obrasca, definiše se okruženje i

ručno se ređaju polja koja će se prikazivati. Obično se obrazac kreira nekim od
28
"automatizovanih" postupaka (Autoform ili Wizard) a zatim se u Design View vrše

dodatna podešavanja.
- Form Wizard – Obrazac se automatski generiše sistemom odgovora na pitanja
koje "Čarobnjak" postavlja. Ovako generisani obrasci se retko koriste u finalnoj
verziji, ali predstavljaju dobru polaznu osnovu za kreiranje složenijih formi.
- Auto Form (Columnar, Tabular, Datasheet) - trenutno pravi obrazac koji
prikazuje podatke u formi pojedinačnih zapisa (Columnar), više zapisa
istovremeno (Tabular), ili u formi klasične tabele (Datasheet).
- Chart Wizard – Kreiranje obrazaca sa dijagramom.
- PivotTable Wizard – Kreiranje obrasca koji sadrži unakrsnu tabelu (slično Excel-
u).
Navigacija u obrascima funkcioniše slično kao i u tabelama, s tom razlikom što je kod
obrazaca tipa Single Form (Columnar), umesto pomeranja na određeni zapis, potrebno
prikazivati jedan po jedan zapis. Iz obrazaca se izborom opcije File -> Print... iz menija mogu i
štampati zapisi onakvi kakvi su prikazani na ekranu, ali su u tu svrhu mnogo pogodniji
izveštaji (Reports).
Često se prva verzija obrasca formira pomoću Wizard-a, a zatim se dalje podešava kroz
Design View.
6.2 Kreiranje obrasca pomoću Čarobnjaka (Wizard)
Kada ste izabrali opciju Create form in Design view kao što je opisano u prethodnom
poglavlju, na ekranu se pojavljuje Form Wizard. Sastoji se od sledećih koraka (na kraju
svakog koraka kliknite na dugme Next, poslednji korak zavrsavarw klikom na Finish):
1. Treba da izaberete tabelu ili upit na osnovu koga želite da napravite obrazac.
29
2. Kada ste izabrali tabelu/upit, sa liste raspoloživih polja koja se nalazi na levoj strani
(Available Fields), birate ona koja želite da se pojave na obrascu. Izbor se vrši duplim klikom na
odgovarajuće polje ili tako što markirate polje i kliknete na dugme >, čime se polje prebacuje sa
liste raspoloživih na listu selektovanih polja (Selected Fielfds) koja se nalazi sa desne strane. Ako
želite da jednim potezom selektujete sva raspoloživa polja, kliknite na dugme >>.
3. Izaberete oblik obrasca. Columnar prikazuje jedan zapis u jednom trenutku tako što
polja poređa jedno ispod drugog, a ako ima veći broj polja tako da ne mogu da stanu
u jednu kolonu, formira sledeću kolonu i t.d. Ovakav prikaz je uobičajen kada obrazac
sadrži veći broj polja. Tabular , kao i Datasheet, prikazuje više zapisa istovremeno,
što je preglednije od prethodnog oblika kada forma ne sadrži veći broj polja, u
suprotnom, ne mogu se sva polja istovremeno posmatrati na obrascu već je
neophodno "skrolovanje" sadržaja u levu ili desnu stranu. Datasheet je prikaz u formi
klasične tabele, mogu se širiti, sužavati, premeštati kolone dok je obrazac aktivan na
ekranu, što mu daje prednost u tom pogledu u odnosu na Columnar i Tabular ali ima
neke druge nedostatke, pre svega po pitanju upravljivosti izgledom i ponašanjem
obrasca. Justified je pokušaj kombinacije da se sva polja vide na obrascu bez
skrolovanja u levu ili desnu stranu i da se prikazuje više zapisa istovremeno. Loša
strana je nepreglednost, obično ostavlja utisak da se "od šume ne vidi drveće".
PivotTable i PivotChart kao što nazivi kažu, prikazuju pivot tabelu i grafikon. Nijedan
od oblika nije idealan, birate oblik u zavisnosti od svrhe obrasca, broja polja, dizajna
koji želite da ugradite i t.d.
30
4. Izaberete stil. Klikom na naziv stila možete videti izgled templejta obrasca na slici sa
leve strane Wizard-ovog prozora.
31
5. U poslednjem koraku, unesite naziv pod kojim želite da sačuvate obrazac i kliknite na
dugme Finish.
6.3 Izmene obrasca kroz Design View

Kada je obrazac kreiran, možete ga prikazati na više načina:
-
32
- Design View: Omogućava izmene u dizajnu i strukturi obrasca. Ovo je jedini

način da izvršite dodatna podešavanja na obrascu.
- Form View: Omogućava unos, ažuriranje, prikazivanje,pretraživanje podataka
kroz obrazac (sve ono zbog čega smo ga i kreirali).
- Datasheet View: Kao i prethodno, samo što obrazac prikazuje kao tabelu.
- PibotTable i PivotChart View: Prikazuje sadržaj obrasca u formi pivot tabele,
odnosno grafikona.
Kada želite da "starujete" obrazac u Form View (mod za rad sa podacima), treba da
uradite sledeće:
1. U prozoru baze, u Object meniju kliknite na Forms.
2. Selektujte željeni obrazac, npr. klikom miša.
3. U baznom prozoru kliknite na dugme Open.
Kada želite da menjate dizajn obrasca u Design View (mod za izmenu dizajna), treba da
uradite sledeće:
1. U prozoru baze, u Object meniju kliknite na Forms.
2. Selektujte željeni obrazac, npr. klikom miša.
3. U baznom prozoru kliknite na dugme Design.
33
U Design modu se prikazuje dizajn i struktura obrasca, ne i podaci. U gornjem

primeru je prikazan obrazac za ažuriranje podataka o mestima. U dizajn modu možemo
videti da se na obrascu nalaze objekti koje nazivamo Kontrolama (Controls). U ovom
jednostavnom primeru na obrascu se vide dve vrste kontrolnih polja: labele ili oznake
(Labels) - siva polja u kojima piše MestoId odnosno Naziv, i tekst boksovi (Text Box) -
polja sa belom pozadinom sa desne strane na kojima takođe piše MestoId odnosno
Naziv. U tekst boksovima će se, kada se obrazac "startuje" u radnom - Form View -
modu, prikazivati podaci iz odgovarajućih polja šifarnika Mesta (npr. umesto MestoId će
pisati 11000, umesto Naziv pisaće Beograd). Labele ili oznake predstavljaju kratak opis
namene polja. Uobičajeno je da je svakom tekst boksu koji prikazuje podatke iz tabele
pridružena labela koja opisuje šta ti podaci predstavljaju. Npr. labela MestoId nam govori
da je podatak 11000 Identifikator (šifra) mesta, labela Naziv nam govori da je Beograd
naziv mesta i t.d.
Svaki objekat na obrascu ima svoje osobine. Svojstva svakog objekta na obrascu možete
prikazati desnim klikom na taj objekat (kontrolu), a zatim izborom opcije Properties
(svojstva) iz kontekstnog menija koji se posle toga pojavljuje.
Kada se izabere kontrolni objekat, na njegovim uglovima i u sredini stranica pojavljuju se

četiri ili osam ručica (tačaka) za pomeranje. Ručica u gornjem levom uglu je oblika
kvadratića i nešto je veća od ostalh-služi za pomeranje objekta, dok ostale služe za
podešavanje veličine objekta. Istovremeni izbor više kontrolnih objekata vrši se
korišćenjem tastera Shift prilikom njihovog selektovanja ili mišem prevlačenjem
pravougaonika preko objekata koji se biraju. Veličina kontrolnih objekata može da se
menja povlačenjem jedne od manjih ručica (tačaka na ivicama objekta) što omogućava
povećanje ili smanjenjenje širine i visine.
Opcija meni Format–Align služi za poravnje više selektovanih kontrolnih objekata: Left-
poravnava leve ivice grupe izabranih objekata sa levom ivicom prvog s leva, Right sa
desnom ivicom "najdesnijeg" objekta, Top sa gornjom ivicom najvišljeg, Bottom sa
donjom ivicom najnižeg objekata. To Grid poravnava gornje leve uglove selektovanih
objekata sa najbližom tačkom mreže koja se može prikazati/sakriti opcijom View->Grid.
34
Izborom opcije Format-Size može se podešavati veličina objekta na osnovu vrednosti

podataka, mreže (grid) i drugih objekata.
- To Fit podešava veličinu objekta prema fontu koji se koristi u njemu.

- To Grid podešava veličinu izabranih objekata tako što njihove uglovi
poravnava sa najbližim tačkama
mreže.
- To Tallest podešava visinu
izabranih objekata prema najvišem
od njih.
- To Shortes podešava visinu
izabranih objekata prema najnižem
od njih.
- To Widest podešava širinu
izabranih objekata prema najširem
od njih.
- To Narrowest podešava širinu
izabranih objekata prema najužem
od njih.
Često je mnogo lakše formatirati grupu

objekata istovremeno nego pojedinačno
svaki od njih. To se može učiniti
markiranjem tih objekata (za selekciju
više objekata držati pritisnut taster shift
dok klikćete na svaki od njih) a zatim u
prozoru za prikaz/izmenu svojstava
objekata (Properties) izvršiti željene
izmene (npr. jednim potezom možemo
da promenimo font u svim markiranim
poljima).
Svojstva (Properties) određuju osobine i

ponašanje kontrolnih objekata. Svojstava imaju svoja imena i vrednosti i prikazuju se u
prozor svojstava. Broj i sadržaj svojstava zavisi od vrste objekta. Prozor svojstava sdrži
tabove (kartice) po kojima su funkcionalno razvrstana svojstva. Kartica All prikazuje sva
svojstva istovremeno. Leva kolona sadrži imena svojstava, a u desnoj se prikazuju
vrednosti svojstava koje se, uglavnom, mogu menjati.
• Kartica Format sadrži svojstva za oblikovanje objekta (osobine fonta, veličina, boja,
specijalni efekti, okviri, vidljivost...).
• Kartica Data sadrži svojstva za vezu sa poljem tabele (samo za vezane kontrolne
objekte)
• Kartica Event sadrži svojstva koja su u vezi sa određenim događajima, kao što su klik
mišem, dvostruki klik, dolak/izlazak iz fokusa, pritisak na određeni taster i t.d..
• Other svojstva utiču na ostale karakteristike objekta (ime, tekst u status baru,
zaustavljanje fokusa (tab stop) i t.d..).
35
Sam obrazac poseduje određena svojstva. Da bismo ih videli/menjali potrebno je

selektovati ceo obrazac klikom miša na kvadratić u gornjem levom uglu u kome se posle
klika pojavljuje manji crni kvadratić kao znak da je obrazac selektovan). Aktiviranje
Properties prozora izvršava se klikom desnim tasterom miša na željeni objekat i izborom
opcije Properties ili pritiskom na dugme Properties na paleti sa alatkama.
Objekat oobrazac (Form) sadrži preko sto svojstava. Jedno od veoma bitnih svojstava je
Default View koje određuje vrstu obrasca (Single Form, Continuous Form, DataSheet,
PivotTable, PivotChart). Svojstvo Caption treba postaviti u svakom novokreiranom
obrascu ako želimo da tekst u naslovnoj liniji (title bar) bude u skladu sa namenom
obrasca; Ako želimo da onemogućimo izmene podataka u formi, možemo postaviti
osobinu Allow Edits na vrednost False, za onemogućavanje brisanja Allow Delitions, za
onemogućavanje dodavanja novih zapisa Allow Additions = False. Record Sourse je
izuzetno važna osobina koja definiše izbor podataka (tabela ili upit).
Na obrazac se može ugraditi više vrsta zaglavlja i podnožja. Form Header se pojavljuje
na vrhu svake strane prikaza i štampanog obrasca, Page Header (zaglavlje strane) se
javlja samo na štampanom obrascu-posle zaglavlja, Page Footer (podnožje strane) se
javlja samo na štampanom obrascu-ispred podnožja, a Form Footer (podnožje obrasca)
se pojavljuje u dnu svake strane prikaza i štampanog obrasca.
Za prikaz zaglavlja i podnožja obrasca odnosno strane potrebno je uključiti opciju View-
Form Header/Footer odnosno View-Page Header/Footer.
36
7. Izveštaji
Izveštaji su slični obrasima, imaju slična svojstva i koriste se za prikaz podataka. Izveštaji
predstavljaju specijalizovani oblik prikazivanaj podataka iz upita i tabela prilagođen
štampi.
Izveštaji (Reports) prikazuju podatke u formatu pripremljenom za štampu. Sadržaj

izveštaja definiše korisnik kome je izveštaj namenjen. Izveštaj se može prikazivati na
ekranu (Print Preview) ili štampati na štampaču. Podaci u izveštajima se mogu grupisati
na više nivoa. Na nivou grupa mogu se definisati agregatne funkcije – zbir (SUM), prosek
(AVERAGE), brojanje (COUNT), minimum (MIN), maksimum (MAX) i t.d. Podaci se mogu
sortirati po više kriterijuma. Izveštaj je neka vrsta šablona za prikaz podataka. Izvor
podataka za izveštaj mogu biti tabele i/ili upiti.
Najčešće korišćene vrste izveštaja su:
• Tabelarni izveštaji - podaci se štampaju u redovima i kolonama, podaci se mogu

grupisati i računati zbirovi na više nivoa.
• Stubični izveštaji - liče na obrasce i mogu da izračunavaju ukupne zbirove,
mogu sadržati dijagrame i t.d.
• Izveštaji za štampanje cirkularnih pisama.
• Izveštaji za štampanje nalepnica – često se primenjuje za štampanje nalepnica
sa adresama za cirkularna pisma, koje se potom lepe na koverte i šalju poštom.
Obično sa pre pristupanja izradi izveštaja napravi plan koji podrazumeva definisanje
sadržaja i dizajna izveštaja – u mislima i/ili na papiru se skicira oblik i sadržaj izveštaja.
Odmah se može uočiti da li će i u kojoj meri izveštaj sadržati grupne odeljke, donosi se
odluka kako će podaci biti sortirani, koje kolone će sadržati detaljni redovi, koje će se
prikazivati na nivou grupe i t.d.
Zatim se koristeći neki od alata za izradu izveštaja najpre definiše okruženje (tabele i/ili
upiti, selektuju se potrebna polja, definišu grupni redovi i t.d). Formirani izveštaj pregleda
u preview modu, uočavaju se nedostaci koje treba ispraviti, prelazi se u Design mod, gde
se vrše ispravke. Ovaj postupak se ponavlja do finalne verzije izveštaja. Iako Print
Preview potpuno simulira izgled izveštaja kakav bi bio kada se odštampa, preporuka je da
se uvek odštampa barem jedan probni primerak, da bi se stekao pravi uvid u čitljivost
izveštaja (neki put je font na ekranu čitljiv a na papiru ne, format strane može biti
neodgovarajući i t.d).
7.1 Kreiranje izveštaja
Za kreiranje izveštaja potrebno je da u prozoru baze podataka pritisnete dugme Reports

a zatim primenite jedan od načina:
• Iz prozora Reports izaberete jednu od opcija:

• Create report in Design view
• Create report by using wizard
• Pritiskom na dugme New... otvara se New Report prozor iz koga se zatim može
izabrati jedna od ponuđenih opcija:
37
- Design View – polazi se od prazne podloge na koju se dodaje okruženje i

kontrolni objekti.
- Report Wizard - čarobnjak za kreiranje izveštaja koji automatizaovano pravi
izveštaj na osnovu odgovora koje dobije na postavljena pitanja.
- AutoReport - Iz kombo polja u donjem delu prozora New Report izaberete
naziv tabele ili upita na osnovu koga želite da kreiramo izveštaja , kliknete na
OK komandno dugme i izveštaj je završen! Problem je u tome što je ovo
dovoljno za kreiranje jednostavnijih izveštaja baziranih na jednoj tabeli ili
jednom upitu. Za složenije izveštaje pogodnije je koristiti report wizard.
Autoreport može biti u formi tabele (Tabular) ili kolone (Columnar).
- ChartWizard – Čarobnjak za izradu grafikona.
- LabelWizard - Čarobnjak za poštanske nalepnice.
7.1.1 Upotreba čarobnjaka
Prvi korak je izbor tabela/upita i polja koja će se pojaviti u izveštaju. Moguće je

izabrati polja iz više tabela između kojih postoje kreirane veze. Klikom na Next >
prelazite na sledeći prozor.
38
Access automatski nudi polja po kojima će se vršiti grupisanje i dozvoljava

promenu redosleda grupa.
Ako je potrebno mogu se dodati nove grupe. Može se definisati najviše 4 nivoa
grupisanja, što je u principu sasvim dovoljno za većinu izveštaja.
39
Sledeći korak omogućava zadavanje redosleda sortiranja i opcija za

izračunavanje sumarnih podataka. Ako kliknete na dugme Summary Options,
dobićete dijalog prozor za izračunavanje zbira (SUM), proseka (AVG), minimuma
(MIN) i maksimuma (MAX) u grupi, kao na sledećoj slici:
Ako se izabere opcija Detail and Summary prikazivaće se svi podaci, dok
Summary Only prouzrokuje da se na izveštaju pojave samo sumarni podaci. Ako
se potvrdi polje Calculate percent of total for sums na izveštaju se prikazuje i
procenat učešća zbira grupe u ukupnom zbiru izveštaja.
40
U Sledećem dijalog prozoru se zadaje oblik (Layout) izveštaja izborom jednog od

šest ponuđenih šablona. Za svaki od šablona prikazuje se primer u levom delu
prozora. Takođe, u ovom koraku se definiše orjentacija strane, da li će biti
uspravno (Portrait) ili horizontalno (Landscape).
U sledećem koraku se definiše stil prikazivanja izveštaja. Stilovi se odnose na

način formatiranja objekata na izveštaju. Sa leve strane se za svaki stil vidi
primer, što nam pomaže u odabiru.
41
U poslednjem koraku se zadaje naziv novonastalog izveštaja. Čarobnjak sam

nudi naziv prema imenu tabele/upita, možete ga prihvatiti ili promeniti. Na kraju
treba kliknuti na jedno od opcionih dugmadi na dnu ekrana, u zavisnosti od toga
da li želimo da pregledamo izveštaj u Preview modu, ili izborom Modify the
report's design odmah preći na modifikovanje generisanog izveštaja u Design
View. Klik na dugme Finish završava rad u wizardu.
Kada je izveštaj kao šablon formiran, podaci se mogu pregledati na ekranu i

štampati na štampaču izborom opcije File->Print iz menija ili klikom na dugme
Print u Preview prozoru ili prozoru baze podataka.
42
8. Kreiranje aplikacije
Na kraju je potrebno povezati sve kreirane objekte u jedinstvenu aplikaciju. Jedan od
najbržih načina je kreiranjem Kontrolne table pomoću Switchboard Manager alata koji
nudi Access. Aktivira se izborom opcije Tools->Database Utilities->Switchboard Manager.
Ako ne postoji već kreirana komandna tabla (switchboard) odgovorite potvrdno na pitanje
Acces-a da li želite da kreira novu. Posle toga se na ekranu otvara Switchboard
Manager sa automatski kreiranim poljem New Switchboard Page.
Komandno dugme New…, služi za dodavanje novih polja switchboard-a. Klikom na ovo
dugme izazvaćete pojavljivanje Create New dijaloga u koji treba uneti ime nove
switchboard strane (Unos podataka) i pritisnuti dugme OK. Ponovite postupak za
dodavanje strane Izveštaji. Posle toga, kontrolna tabla bi trebala da izgleda kao na
sledećoj slici:
Markirajte opciju Unos podataka i kliknite na dugme Edit... Iz dijaloga Edit Switchboard
Page kliknite na dugme New... za dodavanje forme na ovu stranu komandne table. U
dijalogu Edit Switchboard Item, unesite sledeće parametre:
U polje Text: unosi se natpis koji će stajati ispred ovog polja menija. Iz kombo polja
Command: izaberite Open Form In Edit Mode, posle čega se neposredno ispod ovog
pojavljuje kombo polje Form:, umesto natpisa Switchboard. Iz ovog kombo polja treba
izabrati naziv forme koja treba da se pokrene izborom ove opcije switchboarda (u ovom
primeru forma Radnici).
43
Kada završite sa dodavanjem obrazaca, kliknite još jedanput na dugme New... za

dodavanje dugmeta za izlaz sa ove strane i povratak u glavni meni. Unesite parametre:
Text: Izlaz.
Command: Go To Switchboard
Switchboard: New Switchboard Page (Default).
Po završetku bi trebalo da switchboard strana Unos podataka ima elemente kao na

sledećoj slici:
Zatim zatvorite ovaj dijalog prozor klikom na dugme Close. Zatim markirajte opciju
Izveštaji, pritisnite dugme Edit, otvara se dijalog prozor Edit Switchboard Page, a zatim,
slično kao što su dodate forme na stranu Unos podataka, ponovite postupak i na strani
Izveštaji, s tom razlikom što Iz kombo polja Command: treba izabrati Open Repšort,
posle čega se neposredno ispod ovog pojavljuje kombo polje Report:, umesto natpisa
Switchboard.
44
Iz ovog kombo polja treba izabrati naziv izveštaja koji treba da se pokrene izborom ove
opcije switchboard-a (u primeru izveštaj Zaposleni Radnici). Postupak ponoviti za ostale
izveštaje i na kraju dodajte dugme Izlaz kao što ste to uradili na prethodnoj strani. Po
završetku bi trebalo da switchboard strana Izveštaji ima elemente, slično kao na sledećoj
slici:
Pritisnite Close za povratak na glavni switchboard. Markirajte opciju New Switchboard

Page i pritisnite komandno dugme Edit... U Edit Switchboard Page dijalog prozoru
promenite Switchboard Name: Galvni meni (umesto New Switchboard Page). Zatim
dodajte (New...) sledeće opcije:
Text: Unos podataka
Command: Go To Switchboard
Switchboard: Unos podataka
Ponovite postupak za dodavanje Izveštaja. Na kraju dodajte dugme za izlaz iz aplikacije
klikom na New..., a zatim upisom parametara:
Text: Izlaz
Command: Exit Application.
Strana Glavni meni bi trebala na kraju da izgleda kao na slici:
Ako zavirite u prozor baze, videćete da je dodata nova tabela Switchboard Items kao i
obrazac Switchboard. Obrazac Switchboard koji je automatki generisan može se menjati
kroz Design View kao i bilo koji drugi (verovatno ćete poželeti da promenite sliku, fontove i
t.d.).
45
Na kraju, korišćenjem opcije Tools->Startup možete podesiti da se aplikacija automatski

startuje pri otvaranju baze. Izborom ove opcije, na ekranu se pojavljuje dijalog prozor kao
na sledećoj slici:
1. 1
.
1. Unesite naziv aplikacije u polje Application Title

2. Izaberite formu koju želite da automatski startuje (Switchboard)
3. Možete dodati ikonicu aplikacije klikom na dugme Browse... pored polja
Application Icon
4. Možete dodati traku menija
5. Obično se isključuje prikazivanje prozora baze uklanjanjem potvrde sa opcije
Display Database Window.
6. Potvrdite sa OK.
Kada sledeći put otvorite bazu automatski će se startovati switchboard forma preko koje
možete, po potrebi, pozivati ostale opcije aplikacije.
46

SkriptaBazeI PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SkriptaBazeI PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Baze podataka

1. BAZE PODATAKA – OSNOVNI POJMOVI................................................... 2

4. VEZE MEĐU TABELAMA.......................................................................... 19

5. RAD SA UPITIMA .................................................................................... 25

8. KREIRANJE APLIKACIJE ........................................................................... 43

1. BAZE PODATAKA – OSNOVNI POJMOVI

Baza podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzi pristup i pretraživanje i zajedno sa

- Obezbjeđue skladištenje velike količine podataka sa malom redudansom.

1.1 Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka

Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka se sastoji iz tri sloja:

1.1.1 Interni fizički nivo

Definiše način fizičke organizacije podataka na spoljnim medijima za skladištenje

1.1.2 Konceptualni nivo

1.1.3 Eksterni (korisnički) nivo

Na ovom nivou se definiše logička struktura pogodna za specifične zahteve odnosno

1.2 Bezbednost podataka

1.3 Relacione baze podataka

1.3.1 Teoretske osnove relacione baze podataka

Operacije nad tabelama su matematički definisane relacionom algebrom (presek, unija,

1.3.1.2 Tabela: skup redova i kolona

Definicija: Kolona u tabeli baze podataka predstavlja atribut entiteta.

1.3.1.3 Nebitnost poretka redova

1.3.1.4 Nebitnost poretka kolona

1.3.1.5 Integritet podataka

1.3.1.6 Primarni ključ

Definicija: Primarni ključ je skup atributa koji jednoznačno identifikuje red.

1.3.1.7 Obavezno postojanje vrednosti atributa unutar primarnog

1.3.1.8 Referencijalni integritet

Tabele su međusobno povezane posredstvom spoljnih ključeva. Jedan spoljni ključ se

RADNICI MestoId Mesta

Referencijalni integritet je postignut onda kada svaka vrednost spoljnog ključa

1.3.1.9 Pojam nulte vrednosti (NULL)

Microsoft Access je relacioni sistem za upravljanje bazom podataka

Kao zaokružena aplikacija, MS Access obezbeđuje potpuno upravljanje

Omogućen je uvoz i izvoz podataka iz drugih formata: dBase, FoxPro, Excel,

2.1 Kreiranje baze u Access-u

Pokretanjem MS Access-a (najčešća putanja: Start -> Program Files ->

New... iz menija otvara se u desnom delu ekrana panel za zadavanje

Posle toga, baza je generisana i na ekranu se pojavljuje prozor baze

2.2 Izgled i sadržaj korisničkog interfejsa Access-a

Po pokretanju MS Access-a, na ekranu se pojavljuje prozor baze podataka u

Na levoj strani prozora nalazi se meni Objekti (Objects). Vertikalna linija

U naslovnoj traci Access-a (Title) ispisuje se ime aplikacije, dok se u

Naslovna linija (title bar)

Kontrolni meni dokumenta Dugmad za promenu veličine

Indikator statusa Statusna linija sa indikatorima

Access raspolaže moćnim sistemom čarobnjaka (wizards), koji korisniku

Uz Access 2003 isporučuje se Microsoft Database Engine poznat i kao

U Acess su ugrađene funkcije za rad sa objektima baze podataka,

Access sadrži bogat sistem za pomoć koji može da bude koristan i

2.3 Osnovni objekti i njihova organizacija

U Accessu, baza podataka je skladište kako za podatke koji se smeštaju u

Tabela je skladište za sirove podatke. Podaci se smeštaju u odgovarajuće

JMBG Ime Prezime Adresa Mesto Neto Plata Mesec

Upit (Query) se koristi za izdvajaje iz baze podataka grupe podataka koji

Obrasci za unošenje podataka (forms) omogućavaju dodavanje, ažuriranje,

Izveštaji (reports) prikazuju podatke u obliku pripremljenom za štampu.

Stranice za pristup podacima (Data Acess Pages) mogu da se prave

Makroi stoje na raspolaganju pre svega korisnicima koji nisu vični

Moduli služe za skladištenje procedura i funkcija pisanih od strane korisnika.

Grupe se koriste za smeštanje prečica do različitih objekata baze podataka

2.4 Sistem menija

File meni sadrži standardne komande za manipulaciju fajlovima, kao