Professional Documents
Culture Documents
Драги наши читаоци, Хвала вам што сте опет уз нас - или, може бити, по први пут
- те се надамо да ћете нас и надаље читати. Од изласка претходног броја,
свашта се дешавало. Међутим, овде, уместо увода, желимо да се осврнемо на
један догађај, који неке очи које ово читају можда нису виделе или уши које
слушају - читате нас и наглас, зар не? - исто тако можда нису чуле. Дакле,
посебну захвалност морамо да искажемо свима вама који сте били део
величанствених тренутака у ноћи утакмице нашег Партизана и Астане. У 75.
минуту тог меча, по нечијој безвезној рачуници - небитног, при сасвим
сигурном вођству од 3:0 и док је трајао, изгледа, последњи чин оводеценијске
тужне драме подела и међусобних препуцавања наше вољене и славне јужне
трибине, неко је кренуо са повицима, у последње време честим у Хумској:
Нападај, нападај, Партизане, нападај! Цео стадион је као потпаљен прихватио
поклич. То магновење је трајало пар десетина секунди и завршило се као у сну
- голом Партизана! Хвала оном који је сковао тај савршено једноставни и
одговарајући израз онога што Партизан јесте, али пре свега и веома хвала
свима вама који сте све то подигли у веће искуствене висине и испољили
исконску и неукроћену, аутохтону и надасве лепу партизанштину. Живео
Партизан!
https://my.pcloud.com/publink/show?code=kZa8ci7Zjr05f15ccB5GLISEI0NjrLodX2vk&fbclid
=IwAR11MTLJFuMFSFXxcRhAJ4DRr5KlmZOkUexp7IeSzkchNeaO3TBc7xM-
K1A#folder=4486088451&tpl=publicfoldergrid