УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ДЕПАРТМАН

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЗА
НОВИНАРСТВО

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

ТЕМА: МАЛОЛЕТНИЧКА ДЕЛИНКВЕНЦИЈА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НИША

Ниш, јун 2009.

3
 САДРЖАЈ

УВОД............................................................................................................................3
ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА................................................................................6
Теоријско одређење малолетничке делинквенције..................................................6
Законско одређење малолетничке делинквенције...................................................7
Етиолошки фактори који одређују малолетничку делинквенцију.........................9
Класификација малолетних делинквената..............................................................10
Врсте кривичних санкција које се примењују према малолетним
делинквентима............................................................................................................11
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ..............................................................................15

ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА.................................................................................15

ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА.............................................................................15

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА.................................................................16

Интервју .........................................................................................................17

Анкета .............................................................................................................20

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА .........................................................................22

Резултати обављеног интервјуа ...................................................................22

Резултати спроведене анкете ........................................................................35

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ ..............................................................................41

ЛИТЕРАТУРА .........................................................................................................43

4
ИЗВОРИ ....................................................................................................................44

5
Увод

Медији, али и новинари, као неизоставни део

медија,представљају "очи и уши" јавности. Као “свевидећи“ адвокат
народа, требало би да пазе и воде рачуна о им људима који им
верују. Међутим... Медији, у непрестаној трци за сензационализмом,
не либе се објављивања злочина малолетника иако је, на пример, у
питању случај дванаестогодишњег дечака који је масакрирао целу
породицу . Исти тај дечак, рекао је да је на филму видео оно што га
је постакло да почини стравичан злочин.. Средства масовних
комуникација, у великој мери утичу на развијање свести
малолетника, на садржај њихових мисли и у крајњем случају на
њихова криминална дела презентовањем медијских садржаја који су
препуни злочина,криминала и крви.

У последње време, све чешће, готово свакодневно, на

насловним страницама, у „ударним терминима“на вестима, налазе се
примери " најновијих подухвата" малолетне деце огрезле у злочин.
Убиства, тешка разбојништва, пљачке, силовања... ништа им није
страно, ништа им није свето...
Пре годину дана, седморица малолетника насмрт су претукла
двадесотогодишњег младића из Пожаревца. Нажалост, од времена
дешавања те трагедије били смо у прилици да спознамо још многе
баханалије малолетника... Дванаестогодишњак је силовао другог
дечака, за време дозвољеног викенда од стране дома за малолетнике,
он је поновио свој злочин... Девојчице у основној школи потукле су
се због цене пружања сексуалних услуга...

3
 Кога треба окривити? Њих? И јесу они криви, то се не може
порећи. Њихова кривица је у томе што су гледали „Ране“, „До коске“
и гомилу сличних филмова која их учи да су само „краљеви асфалта“
најјачи и непобедиви. Недодирљиви у свом окорелом и грубом
царству. Криви су јер немају ни 18 година, али у 02 сата ујутру имају
2 промила алкохола у крви. Зато што желе да стварају кланове и возе
„бембару“.
Криви су и родитељи јер су у вечитој трци за новцем и са
временом заборавили да са клинцима треба разговарати, а не само
давати пара. Постоји само једна ствар на свету која је вреднија од
људског живота. То је живот детета. И нема тог новца који га може
купити. Криви су родитељи који су своју основну улогу занемарили.
Деци је сада све дозвољено, дословна примена демократије. Ха! То
је демократски парадокс.
Кривицу би морала да сноси и државна власт. Зато што
затварају очи пред чињеницом да малолетнички криминал вртоглаво
расте у нашој земљи. А одговорност, попут врућег кромпира,
пребацују са једног министарства на друго. И ништа не решавају.

Малолетничка делинквенција је заиста постала један од

кључних проблема нашег друштва. Нису то више уличне дружине
које се окупљају из вунта према друштву. Ове " нове генерације"
делинквената не пију, кријући се, пиво испред оближњег драгстора,
не звижде више за младим девојкама на улици... Не, њихова глад је
порасла, страховито, толико брзо да је то било готово неприметно.
Неосетно су се из локалних мангупа претворили у опасне
криминалце. Некада безопасна омладина, данас је „страх и трепет“
за обичан народ .

4
 Не тако давно играли су се кликерима и пиштољима на воду,
сада у својим " дечијим играријама" они користе ножеве и праве
пиштоље.

Иако се може рећи да се до сада овај проблем младих није

примећивао, данас је немогуће не видети, само ако знате где треба да
гледате и ако желите да видите. Проблем малолетничке
делинквенције је проблем друштва, друштва које толико желимо да
заштитимо. Страхујемо од "глобалног загревања", а не видимо коров
у нашим " стакленим баштама".

С обзиром да је проблем криминалитета међу малолетницима

постао и више него очигледан, нешто се мора урадити поводом
његовог решавања. У супротном, са очајањем ћемо посматрати како
уместо породилишта, обданишта и школа, градимо малолетничке
домове и затворе.

5
Дефинисање проблема


еца сада воле луксуз, они имају лоше
владање, она показују непоштовање
старијих и воле брбљање уместо учења.
Деца се више не дижу када старији улазе
у просторију. Они противурече својим
родитељима, брбљају пред друштвом,
похлепно гутају посластице са стола.
Прекрсте ноге и тиранишу своје
родитеље".

Сократ

Теоријско одређење малолетничке делинквенције

Код теоријског одређења малолетничке делинквенције, мора се

напоменути да у криминолошкој литератури постоје многобројне
одредбе које се тичу овог проблема. Међутим, таква теоријска
схватања нису задовољавајућа, те и не постоји дефиниција
малолетничке делинквенције која би задовољила и социолошке и
криминолошке научнике, као и становишта која заступају. Ово због
тога што је сам проблем изузетно сложен. " Девијације код младих су
разноврсне и бројне и зато је тешко одредити оне чињенице и
понашања која би изражавала малолетничко преступништво".1
Веома је тешко усагласити ставове и мишљење научника, који се
баве проблематиком малолетничке делинквенције, и сврстати их у
једну дефиницију.

1
A. Тодоровић, Узроци малолетничког преступништва, Институт за криминолошка и
криминалистичка истраживања, Београд: 1971, стр. 7.

6
 Постоје одређени елементи koje je важно сагледати при
дефинисању малолетничког преступништва. Др A. Тодоровић их је
овако класификовао2:

a) узраст малолетника

b) облици преступничких понашања

c) разне дефиниције малолетничког преступништва

d) скица дефиниције малолетничког преступништва

Због новог начина живота који зависи од разних чинилаца

(друштвено економски стандард, нове материјалне и духовне
вредности, дифузије средстава масовних комуникација итд.) млади
раније сазревају, а период измеђуфизиког и психичког развоја се
смањује. Први значи девијантног понашања примећују се још у
раном пубертету и зато, узимајући у обзир, да је граница почетног
периода адослесцентног развоја знатно снижена, забрињавајуће је
колико рано се почињу испољавати криминогени утицји друштва на
понашање младих. Уколико се на време тај утицај не примети и не
спречи, могао би попримити огромне размере.

Законско одређење малолетничке деликвенције

Када је у питању законско одређење малолетничке

деликвенције, разликује се ужа и шира дефиниција. По ужоје
дефиницији, у неким земљама (међу којима је и Србија) под
малолетничком деликвенцијом подразумевају се сва она понашања,
за која би пунолетна лица кривично одговарала. То су, дакле,
кривична понашања лица одређеног старосног доба.

2
Ибидем. стр. 65.

7
Старосне границе се разликују у појединим земљама, али у Србији
под малолетницима се подразумевају лица од 14 до 18 година. У
оквиру ове категорије даље се разликују друге две категорије: млађи
малолетници (од 14 до 16 година) и старији малолетници (од 16 до
18 година). Понекад трећу категорију могу да чине тзв. млађи
пунолетници, односно лицаод 18 до 21 године живота.

Када се ради о широј дефиницији, малолетничку деликвенцију

не чине само прекшајна дела кажњива законом већ и она дела која
код пунолетних особа нису кажњива ( нпр. бекство од куће). " У
неким земљама, малолетничком деликвентима се сматрају све
младе особе за које посебан ( малолетнички ) суд установи да им је,
због њиховог понашања или средине у којој расту, потребна посебна
заштита".3 Овим су обухваћена најразноврснија малолетничка
понашања: аутостопирањe, бежање из школе, псовање,"непристојно
понашање", али и проституција, наркоманија и др.

Код неких аутора могу се пронаћи дефиниције које проширују

појам малолетничке деликвенције. У оквиру наведеног појма аутори
подразумевају прекршаје моралних и обичајних норми као и правила
лепох понашања младих. У једној социолошкој дефиницији стоји да
"преступничко понашање младих јесте свако понашање појединца и
група младих које је противдруштвено односнo друштвено
неприхватљиво тј. Којим се крше правне или моралне норме
одређеног друштва и које, када је друштво видљиво , изазива
спонтано или организовано друштвено реаговање у намери да се
заштите друштвена добра и вредности а и сами актери таквог
понашања".4

3
И. Јанковић, В. Пешић, Друштвене девијације, Критика социјалне патологије, Београд: 1988,
стр. 119.
4
Ж. Јашовић, Криминологија малолетничке делинквенције, Научна књига, Београд: 1978, стр.
56.

8
 Етиолошки фактори који одређују малолетничку
деликвенцију

Малолетници се од осталих разликују по степену

интелектуалне и емоционалне зрелости, али и развијене свести о
својим поступцима као и одговорностима за исте, и то нам указуује
да су малолетна лица мање одговорна у друштевеном и моралном
смислу. Ове околности пружају велике могућности за васпитање,
усвајање културних и моралних вредности и социјализацију.
Међутим, управо због недовољне развијености личности, младе
особе су истовремено у великој мери подложне утицајима које њихов
развој и понашање могу усмерити ка недруштвеном (асоцијалном) и
противдруштвеном (антисоцијалном) понашању.

На развој личности малолетних лица, односно њихово

сазревање и социјализацију, утичу многи субјективни и објективни
фактори. Зато постоје велике разлике у понашању појединаца истог
узраста.

Ови етиолошки, односто узрочни, фактори могу се поделити

на:

 факторе који су везани за личност

 факторе социјалне средине

Под личним факторима подразумевају се: нижи ниво

инталигенције у однсу на осталу (неделиквентску) омладину и то се
испољава кроз лош успех у образовању, психопатске црте личности
као што су агресивност, eгоцентричност, самопрецењивање, осећај
9
инефериорности, неспособност прихватања других, недостатак
осећаја одговорности, као и емоционална нестабилност и др.
Карактеристике личности малолетних преступника нису
узрок њиховог делинквентног понашања, али могу бити
предуслов за реаговање у негативном смислу.

У факторе социјалне средине спадају: лоши односи у

породици, недостаци и неуспеси у школском образовању, негативни
утицај вршњака, неадекватно коришћење слободног времена,
средства масовне комуникације са негативним садржајима, културна
заосталост и културни примитивизам и др.

Класификација малолетних деликвената

Кривично – правни систем наше земље класификују малолетне

учиниоце кривичних дела и прекршаја, укључујући дела и
прекршаје, на следећи начин:

 деца до 14 година стараости се сматрају кривично

неодговорним тако да се према њима не може покренути
нити водити кривични поступак. Такође према њима се
не могу изрицати нити примењивати кривичне санкције,
једине мере које се према њима могу примењивати су
мере социјалне заштите.

 млађи малолетници, од 14 до 16 година старости, према

њима се могу примењивати и изрицати само васпитне
мере.

10
  старији малолетници, то су лица од 16 дo 18 година
старости према њима се могу изрицати и примењивати
васпитне мере, a изузетно може се применити и казна
малолетничког затвора (зa тешка кривична дела) .

 млађа пунолетна лица, од 18 до 21 године старости, то су

случајеви, када пунолетно лице у врме суђења није
навршило 21 годину живота, те му суд може изрећи неку
од кривичних санкција које се премењују према
малолетницима (васпитне мере, казна малолетничког
затвора, мере безбедности) .

Врсте кривичних санкција које се примењују према

малолетним деликвентима

Васпитни налог може се применити према малолетном

учиниоцу кривичног дела за које је прописана новчана казна или
казна затвора до 5 година, а примењује га надлежни јавни тужилац за
малолетнике или судија за малолетнике.

Сврха вапитних налога јесте у томе да се не покреће кривични

поступак или да се обустави започети поступак према малолетном
лицу. To би значило, да су васпитни налози покушај да се њиховом
применом утиче на правилан развој малолетника и јачања његовог
осећаја одговорности како у будуће не би чинио кривична дела.

Постоје одређени услови за примену васпитних налога, који се

морају задовољити5. А, то су:
5
Одредбе кривичног закона Републике Србије, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела
и кривично-правној заштити малолетних лица, 2005.

11
  признање одговорности за почињено кривично дело од стране
малолетника,

 однос малолетника према кривичном делу,

 однос малолетника према лицу које је он оштетио својим

чињењем,

 пристанак оштећеног лица.

При избору и примењивању васпитних налога, тужилац,

односно судија, консултује родитеље, старатеље или надлежни
орган старатељства. Васпитни налог најдуже може трајати 6 месеци,
у том периоду он се може заменити другим васпитним налогом или,
евентуално укинути.

Као врсте санкција према малолетницима наводе се још и,

васпитне мере, малолетнички затвор и мере безбедности.

Васпитне мере6:

a) мере упозорења и усмеравања:

- судску укор

- посебне обавезе које се могу изрећи у трајању до једне

године, осим посебне обавезе којом је предвиђено да
малолетно лице, у оквиру својих могућности,
наднокнади штету коју је проузроковао, или се
добровољно укључии у рад хуманитарних
организација, или у послове социјалног, локалног или
еколошког садржаја, при чему може радити највише
120 сати у периоду од 6 месеци.

b) мере појачаног надзора:

6
Ибидем, 2005.

12
 - појачан надзор од стране родитеља или старатеља;

- појачан надзор у другој породици;

- појачан надзор од стране органа старатељства;

- појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој

установи за васпитавање и образовање малолетника;

c) заводске мере:

- упућивање у васпитну установу, у трајању од 6 месеци

до 2 године;

- упућивање у васпитни дом, у трајању од 6 месеци до 4

године;

- упућивање у посебну установу за лечење и

оспособљавање може трајати највише до три године (
уколико је ова мера изречена уместо мера безбедности,
малолетник остаје онолико колико је то потребно, али
када напуни 21 годину извршење казне наставља у
установи у којој се извршава мера безбедности
обавезног лечења и чувања у здравственој установи) .

Казна малолетничког затвора7 може се изрећи у трајању од 6

месеци до 5 година, уколико је за учињено дело прописана казна
затвора од двадесет година или тежа. Постоје услови за примену
казне:

7
Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних
лица, 2005.

13
 - у време када је кривично дело извршено, малолетно лице треба
да има навршених 16 година, дакле мора да буде старији
малолетник;

- да је за почињено кривично дело прописана казна дужа од 5

година;

- уколико је због тежине кривичног дела и високог степена

одговорности, одлуком суда донето уверење да није оправдано
изрећи васпитну меру;

- малолетник мора бити кривично одговоран ( мора имати

развијену свест да би могао понети терет своје одговорности)

Према малолетним учиниоцима кривичног дела, којима су

изречене васпитне мере или казна малолетничког затвора, могу се
изрећи мере безбедности. Међутим, уз изречене мере упозорења и
усмеравања не могу се истовремено изрећи и мере безбедности као
што су нпр. лечење алкохоличара и наркоманских зависника.
Малолетнику се због почињеног дела могу изрећи самостално мере
безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у
одговарајућој здравственој установи.

Предмет истраживања

Предмет истраживања јесте феномен малолетничке

делинквенције на територији града Ниша.

14
Циљеви истраживања

1. Утврдити учесталост и последице малолетничке

делинквенције међу адолесцентима у Нишу.
2. Размотрити ефикасност предузетих мера надлежних
институција у решавању малолетничке делинквенције
3. Дефинисати нове превентивне мере за сузбијање малолетничке
делинквенције.

Хипотезе истраживања

Хипотезе истраживања су:

1. На територији града Ниша постоји тенденција пораста
малолетничке делинквенције.
2. Надлежне институције недовољно су ефикасне у решавању
проблема малолетничке делинквенције.
3. Постоји изражен рецидивизам малолетника.

Методологија истраживања

У раду смо користили следеће методе и технике научно-

истраживачког рада:

15
  Интервју
 Анкета

Интервијуисали смо Братислава Тимотијевића, самосталног

инспектора, шефа одељења за сузбијање малолетничке
делинквенције Полицијске Управе (ПУ) Ниш, Анку Ђорђевић,
координатора стручног тима за рад са малолетним делинквентима у
оквиру Завода за васпитање омладине у Нишу, судију за малолетнике
Сашу Бошковића, једног малолетног делинквента, чију анонимност
морамо поштовати према Закону о малолетним учиниоцима
кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица из
2005. године и једног млађег пунолетника који је као малолетник био
делинквент, а који је због успешности своје социјализације у
друштву желео да сачува анонимност свог идентитета.
Због презаузетости пословним обавезама професорке
психологије Бојане Димитријевић нисмо били у могућности да
обавимо интервју са њом.
Обавили смо анкетно истраживање међу ученицима средњих
школа у Нишу, на узорку од 200 (две стотине) ученика, одабраних по
случајном узорку на свим годинама школовања из две гимназије и
четири стручне средње школе. Гимназије у којима смо спровели
анкетирање су: Бора Станковић и Стеван Сремац.
Стручне средње школе у којима смо вршили анкетирање међу
ученицима су: Техничка школа „Никола Тесла“, Економска школа,
Административно-биротехничка школа и струковна школа „Филип
Кљајић“.

Интервју
16
Питања за разговор са самосталним инспектором, шефом
одељења за сузбијање малолетничке делинквенције ПУ Ниш,
Братиславом Тимотијевићем:
1. Каква је статистика малолетничке делинквенције у Нишу?
2. Колико је повратника малолетничком криминалу?
3. Шта чините да бисте сузбили малолетничку делинквенцију?
4. Имате ли адекватну помоћ других државних институција у
томе?
5. Шта би, по Вама, још требало предузети за сузбијање
малолетниче деликвенције?

Питања за разговор са судијом за малолетнике Сашом

Бошковићем:
1. Колико малолетника годишње буде осуђено у Нишу?
2. Колико трају судски процеси малолетничке деликвенције?
3. Да ли чешће изричете васпитне мере или казне малолетничког
затвора?
4. Ко преовлађује у деликвенцији: млађи или старији
малолетници?
5. Које је најтеже дело за које сте осудили малолетника?
6. Има ли повратника међу малолетним деликвентима?
7. Имате ли адекватну помоћ других државних институција у
томе?
8. Које, по Вама, још мере треба предузети да би се зауставило
малолетничко преступништво?

17
Питања за разговор са координатором стручног тима за рад са
малолетним делинквентима Завода за васпитање омладине у
Нишу Анком Ђорђевић:
1. Колико васпитаника имате у Дому?
2. Кога је више: млађих или старијих малолетника?
3. Има ли повратника?
4. Које мере социјализације предузимате?
5. Имате ли на располагању одговарајући стручни кадар и у
довољном броју?
6. Какве су потребе малолетних делинквената у Вашем Заводу?
7. Задовољни сте условима рада?
8. Имате ли адекватну помоћ других државних институција у
томе?
9. Шта би, по Вама, још требало предузети за сузбијање
малолетниче деликвенције?

Питања за разговор са малолетним делинквентима:

1. Када си починио/ла први преступ?
2. Шта си учинио/ла?
3. Јеси ли поновио такав и сличне преступе и колико пута?
4. Да ли си осуђиван/а? Ако да: У колико година и за које
почињено кривично дело?
5. Којом мером си кажњен/а?
6. Зашто си одлучио/а да кренеш противзаконитим путем?
7. Како се осећаш због онога што радиш?
8. Какво је мишљење твоје породице?
9. А твојих другова?
10.Како родбина и други који те познају оцењују на твоје
понашање?

18
 11.Можеш ли и желиш ли да се промениш?
12.Шта очекујеш да друштво уради за смањивање малолетничке
деликвенције?

Анкетни лист

Питања постављена ученицима средњих школа у Нишу:

19
Пол: а) М б) Ж
Година школовања: а) прва б) друга ц) трећа д) четврта

1) Цигарете сам пробао/ла са:

a) пре десете године
b) између 11 и 14 године
c) измеђи 15 и 18 године
d) никад

2) Алкохол пијем:
a) једном месечно
b) једном недељно
c) више пута недељно
d) свакодневно
e) само у изузетним приликама (весеља)
f) никад

3) Дрогу сам пробао/ла са:

a) пре десете године
b) између 11 и 14 године
c) између 15 и 18 године
d) никад

4) Да ли си икада нешто украо/ла:

a) никад
b) једном
c) 2 до 5 пута
d) крадем стално

20
5) Да ли у твојој школи има примера крађе?
а) ДА б) НЕ

6) Да ли си се некада насилнички понашао/ла?

а) ДА б) НЕ

7) Да ли си некада био жртва насилничког понашања?

а) ДА б) НЕ

8) Да ли у твојој школи има примера насилничког понашања?

а) ДА б) НЕ

9) Да ли знаш шта је малолетничка делинквенција?

а) ДА б) НЕ

10) Да ли познајеш неког малолетног делинквента?

а) ДА б) НЕ

11)Опиши нам, ако ти је познато, понашање једног малолетног

деликвента?

12) По теби, шта утиче на младе људе да постану малолетни

деликвенти?
Резултати истраживања

Резултати обављених интервјуа

21
 По завршетку емпиријског истраживања дошли смо до
закључка да је малолетничка делинквенција заиста изражена на
територији града Ниша. Међутим, прегледом статистичких података
у последње две године (2007 и 2008) и прве половине текуће године,
закључили смо да малолетничка делинквенција у Нишу није у
порасту већ да стагнира на одређеном броју преступника, око три
стотине и педесет делинквената. Ова чињеница, на велико
задовољство истраживача, побија нашу хипотезу да на територији
Ниша постоји тенденција пораста малолетничке делинквенције.
Ипак, морамо нагласити да та чињеница истовремено и забрињава,
због тога што малолетне делинквенте који су осуђени, очигледно
замењују нови, што је истовремено очигледан проблем локалне
заједнице, али и проблем друштва у целини јер велики број деце
решење егзистенцијалних проблема проналази у криминалним
чиновима.
Захваљујући спремности на сарадњу на коју смо наишли од
стране ПУ Ниш сазнали смо да полиција у сарадњи са другим
државним институцијама (Центром за социјални рад, Заводом за
васпитање омладине и др.) планира бројне акције у циљу сузбијања
малолетничке делинквенције које ће се спровести у блиској
будућности, како превентивне, тако и директне акције на терену, које
се надовезују на оне које су спровођене у предходном периоду.

Наш саговорник из ПУ Ниш, Братислав Тимотијевић,

самостални инспектор, шеф одељења за сузбијање малолетничке
делинквенције, поделио је досадашња искуства из рада свог тима са
нама:
1. Каква је статистика малолетничке делинквенције у Нишу?

22
 - „У току 2008. године на подручју ПУ Ниш укупно је расветљено
350 кривичних дела, а која су извршили или су у њима учествовали
малолетници, што је за 84 дела мање него предходне године када их
је било 434. Број малолетних извршиоца је мањи за 3 у односу на
2007. годину. Ове чињенице указују на то да малолетници углавном
делују самостално и да је број извршилаца у благом опадању. Такође,
број извршених кривичних дела је у опадању за око 19%.“
2. Колико је повратника малолетничком криминалу?
-„Што се тиче рецидивизма код малолетника, они најчешће врше
кривична дела имовинског карактера, па у тој области има и највише
рецидивизма. Повратништво криминалу имамо и код дрских крађа,
то су крађе које су извршене на нарочито опасан и дрзак начин на
пример отимање мобилних телефона, код разбојништва и у
саобраћајним прекршајима, то је код узраста деце изнад 14 година.
Најчешћи рецидивисти су нам деца узраста до 14 година зато што су
потпуно кривично неодговорни и свесни да се према њима не могу
применити никакве мере. На територији Ниша имали смо две групе
деце ромске националностикоји су били вишеструки повратници и
сва деца из те породице били су рецидивисти. И сада имамо доста
повратника међу децом ромске популације.“

3. Шта чините да бисте сузбили малолетничку

делинквенцију?
-„Пре свега то радимо превенцијом, а када она не даје ефекта
онда и репресијом. Не постоји конкретна акција, то је наш трајни
задатак. Постоје акције, у сарадњи са саобраћајном полицијом где
планирамо да склонимо децу која на пример перу шофершајбне,
такозвану децу улице. Заједничка акција биће и са колегама из

23
полицијских станица нишких општина, где ћемо склањати са улице
децу просјаке. Ту децу ћемо предати Центру за социјални рад који ће
морати да их преузме, зато што по новој одлуци Министарства
полиција више нема право да децу смешта у прихватилишта и
домове, сада је то под ингеренцијом социјалних радника. Ми ћемо
проценити да ли децу у просјачење шаљу родитељи, пошто је то сада
кривично дело трговине људима, па ћемо према томе подносити
прекршајне пријаве родитељима, а по потреби и кривичне.“
4. Имате ли адекватну помоћ других државних институција у
томе?
-„Имамо сталну и такорећи неопходну сарадњу са Центром за
социјални рад. Затим и са локалном самоуправом и свим основним и
средњим школама.“
5. Шта би, по Вама, још требало предузети за сузбијање
малолетничке делинквенције?
-„Како би смо малолетничку делинквенцију довели у
контролисане оквире, пошто је нико од нас ма колико да ради не
може потпуно сузбити, веома је важно да утичемо на децу која своје
слободно време користе на погрешан начин.

Потребно је да локална самоуправа, не држава, проблеми се

морају почети решавати на локалном нивоу, нађе начина да
организује њихово слободно време, али и када су у школи, треба да
постоје одређене ваннаставне активности које ће их мотивисати. Пре
свега мислим на спортске активности које су веома атрактивне
младима, затим на пример такмичења у певању, беседништву или
неки облик друштвено корисног рада, као што су некада биле радне
акције.“

24
 Из разговора са инспектором Тимотијевићем закључили смо да
полиција заиста ради на решавању проблема малолетничке
делинквенције. Ипак, потребна је и одговарајућа сарадња локалне
самоуправе коју они у овом тренутку немају у потпуности како би се
малолетници едуковали и усмерили на пут правих вредности,
окренули ка култури, спорту и уметности, уместо подузимању
противзаконитих метода у циљу остварења и задовољења
сопствених потреба.
Такође је очигледан проблем са малолетницима ромске
популација. Сматрамо да би власти морале спровели одговарајући
програм у погледу едукације те деце и обезбеђивања основних
социо-економских услова за њихов правилан развој. Пружање
егзистенцијалних могућности ромској, али и не ромској деци
омогућило би им избор, криминал не би био једино и најбрже
решење.

Највећи број случајева из области малолетничке

делинквенције решавају се у кратком временском периоду, а затим
прослеђују Општинском суду у Нишу. Наш саговорник из области
судства био је судија за малолетнике Саша Бошковић:
1. Колико малолетника годишње буде осуђено у Нишу?
- „На основу увида у уписник КМ за 2007, 2008 и 2009 годину
до 01. 05. 2009. године имамо следеће податке: у 2007 години
осуђено је 167 малолетника, у 2008 години 163 малолетника, а у

25
периоду до 1-ог маја 2009 године осуђено је 40 малолетника, на
основу чега можемо закључити да је број осуђених малолетника
приближно једнак“.
2. Колико трају судски процеси малолетничке
делинквенције?
- „Увидом у уписник КИМ, припремни поступак против
малолетника, процеси просечно трају до 6 месеци, а увидом у КМ,
кривични поступак против малолетника, од шест месеци до две
године“.
3. Да ли чешће изричете васпитне мере или казне
малолетничког затвора?
- „Најчешће се изричу васпитне мере, док се казна
малолетничког затвора само изузетно изриче. Према члану 9. Закона
о малолетницима се за учињена дела могу изрећи васпитне мере,
казна малолетничког затвора и мере безбедности. Млађим
малолетницима се могу изрећи само васпитне мере, док се старијим
малолетницима могу изрећи васпитне мере и само изузетно казна
малолетничког затвора.

Старијем малолетнику који је починио кривично дело за које је

законом прописана казна затвора тежа од 5 година, може се изрећи
казна малолетничког затвора, ако због високог степена кривице,
природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи
васпитну меру. Малолетнички затвор не може бити краћи од шест
месеци ни дужи од пет година и изриче се на пуне године и месеце“.
4. Ко преовлађује у делинквенцији: млађи или старији
малолетници?

26
 - „У делинквенцији преовлађују млађи малолетници. То су
лица која су у време извршења кривичног дела навршила 14 година
али нису навршила 16 година“.
5. Које је најтеже дело за које сте осудили малолетника?
- „Најтеже кривично дело је било кривично дело убиства“.
6. Има ли повратника међу малолетним делинквентима?
- „Има повратника, отприлике између 30 и 40 процената“.
7. Имате ли адекватну помоћ других државних институција у
раду?
- „Да, наравно, посебно Центра за социјални рад, психолога,
педагога и социолога“.
8. Које, по Вама, још мере треба предузети да би се зауставило

малолетничко преступништво?
- „Првенствено је потребна сарадња родитеља и деце, затим
ангажовање школе и запослених у истим и сарадња саме школе и
родитеља када су деца у питању“.

Судија Бошковић нам је у разговору потврдио неке чињенице

које смо раније сазнали. Број осуђених малолетника је приближно
једнак, што потврђује да нема забрињавајуће тенденције раста
малолетничког преступништва. Међутим, потребно је испитати
стопу повратништва криминалу која уопште није занемарива.
Како би смо проверили услове у којима се малолетни
делинквенти социјализују и едукују и сазнали да ли је можда
недовољност тих услова један од разлога рецидива малолетника,

27
разговарали смо са координатором тима за рад са малолетницима
Завода за васпитање омладине, Анком Ђорђевић:
1. Колико васпитаника имате у Заводу?
- „Тренутно имамо 28 васпитаника“.
2. Кога је више: млађих или старијих малолетника?
- „Сада има више старијих, иначе се крећу у распону од 14 до 21
године“.
3. Има ли повратника?
- „Ретко. Последње године нисмо имали повратнике, док је број
из прошле године занемарљив“.
4. Које мере социјализације предузимате?
- „То су мере збрињавања, васпитавања, образовања,
професионалног оспособљавања и измене понашања. Са њима
радимо у малим васпитним групама хетерогеног састава“.
5. Имате ли на располагању одговарајући стручни кадар и у
довољном броју?
- „Стручни кадар је у оквиру норматива, међутим процена је да
кадар трба појачати специјалистима у области психијатрије и
неуропсихијатрије, због случајева суицида и наркоманије које
имамо“.

6. Какве су потребе малолетних делинквената у Вашем

Заводу?
- „Основне потребе су за емоционалном топлином, смештајем,
исхраном и потребе образовног типа. О њиховим потреба брине се
стручни тим психолога, педагога и социјалних радника“.
7. Задовољни сте условима рада?

28
 - „Основни услови су у реду и животни простор, међутим
незадовољни смо васпитно-корективним радом, потребно је
обезбедити боље и адекватније радионичарске просторе и опремити
кабинете за наставу савременијом опремом“.
8. Имате ли адекватну помоћ других државних институција у
раду?
- „Да, Клинике за ментално здравље, дефектологије, психологије
и педагогије. Имамо и сарадњу са Отвореним клубом, само је
донаторска помоћ веома слаба“.
9. Шта би, по Вама, још требало предузети за сузбијање
малолетничке делинквенције?
- „Потребно је повећати васпитне компетенције породице и
васпитне функције школе, педагога и психолога. Требало би да
постоје мобилни тимови и институционализовани дневни боравак
као превенција малолетничке делинквенције“.

Госпођа Анка је потврдила нашу претпоставку о условима у

којима радници Завода раде са малолетницима. Неопходна је
одређена врста модернизације рада захваљујући којој би се
малолетницима пружиле реалне могућности да се емоционално и
ментално потпуно развију и самосталним закључивањем, уз
правилно навођење од стране стручњака, пронађу друге исправне

29
начине којима би постигли своје циљеве и задовољили сопствене
потребе.
У разговору са госпођом Анком, наишли смо на неке
противречности у односу на одговоре које смо добили од
представника ПУ и Суда. Наиме, ради се о рецидивизму
малолетника на првом месту. Док госпођа Анка тврди да у Заводу
немају повратнике или је њихово постојање занемарљиво, судија
Бошковић нам је представио статистички податак од чак 30 до 40%
повратника малолетничком криминалу. И инспектор Тимотијевић је
потврдио је да је рецидив малолетника значајан. Сада се поставља
питање: где су ти малолетници и ко о њима води бригу? С обзиром
да се казна малолетничког затвора изриче само у изузеним
случајевима и за најтежа кривична питања, они би морали служити
казну изречене васпитне мере или налога у Заводу за васпитање
омладине. Једини логичан закључак који се сада намеће јесте да су у
питању изречене васпитне мере појачаног надзора у породици или
старатељској породици или да је пак реч о малолетницима млађим од
14 година, којима није могуће судити. Ипак ово је питање које би
требало размотрити и расветлити у неким даљим истраживањима.

Друга супротност односи се на то да господин Бошковић тврди

да у делинквенцији преовлађују млађи малолетници, док је госпођа
Анка изјавила да су штићеници Завода у већем броју старији
малолетници. Међутим и ова опречност би се могла оправдати
немогућношћу суђења лицима млађим од 14 година јер уживају
заштиту од стране закона.
Како би смо покрили све аспекте овог проблема, тражили смо
и мишљење друге стране, односно малолетних делинквената. Тако
смо разговарали са малолетним делинквентом Ж. М. од 16 година:

30
 1. Када си починио први преступ?

-„Са 12 година.“
2. Шта си учинио?

-„Крао сам бицикле.“

3. Јеси ли поновио такав и сличне преступе и колико пута?
-„Да, јесам. Немам појма, нисам бројао, много пута.“
4. Да ли си осуђиван? Ако да: У колико година и за које

почињено кривично дело?

-„Јесам, за крађу бицикле, имао сам скоро 15 година.“
5. Којом мером си кажњен?

-„Васпитном, 3 месеца сам био под надзором оног социјалног

радника.“
6. Зашто си одлучио да кренеш противзаконитим путем?

-„Из беса. Зато што су пре тога, кад се то први пут десило, украли
другару бициклу.“
7. Како се осећаш због онога што радиш?
-„Добро, скроз нормално. Није ми криво.“
8. Какво је мишљење твоје породице?
-„Па мишљење, да кева исфлешира толико да се понаша као
психијатар према мени, ћалета углавном не интересује.“
9. А твојих другова?
-„Нико не показује ништа посебно. Ти су углавном гори од мене.“
10.Како родбина и други који те познају оцењују на твоје
понашање?
-„Немам појма, неки кажу да сам много интелигентан али да се
лоше понашам, а неки да сам тежак идиот.“
11.Можеш ли и желиш ли да се промениш?
-„Нећу. Не кајем се уопште. Требао сам и нешто горе да урадим,
боље би ми било.“

31
 12.Шта очекујеш да друштво уради за смањивање
малолетничке деликвенције?
-„Да више обрати пажњу на нас.“

Други саговорник нам је био старији пунолетник А. Т. (20) са

преступничком прошлошћу. Није желео да открије свој идентитет
зато што сматра да се коначно уклопио у заједницу и не жели да тај
статус наруши на било који начин. Ипак је веома отворено говорио о
својој делинквентој прошлости:
1. Када си починио први преступ?
-„Са 14 година.“
2. Шта си учинио?

-„Премлатио сам циганина, зато што их мрзим, већина њих ништа

не ради, част онима који раде, а други живе к`о паразити на наша
леђа. То је прво, а друго, пребио сам га зато што је група њих,
велика, пре тога пребила мене, и од тад их мрзим.“
3. Јеси ли поновио такав и сличне преступе и колико пута?
-„Не тај, али сам продавао дрогу са неких 15 година.“
4. Да ли си осуђиван? Ако да: У колико година и за које

почињено кривично дело?

-„Не.“
5. Којом мером си кажњен?

/
6. Зашто си одлучио да кренеш противзаконитим путем?

-„Зато што у друштву какво је, мислим да је то било једино што

може да ми обезбеди некакве паре.“
7. Како се осећаш због онога што радиш?
-„Не кајем се, нисам имао избора.“
8. Какво је мишљење твоје породице?

32
 -„Тад нисам живео са њима него са бабом, она ништа није знала.“
9. А твојих другова?
-„Сви смо ми били слични.“
10.Како родбина и други који те познају оцењују на твоје
понашање?
-„Па не знам, неки су ми били завидни, неки су ме се плашили.
Само пар бивших цура је као нешто било против.“
11.Да ли си тада желео да се промениш?
-„Можда сам требао да будем и гори, боље бих прошао. Шта
имам сад, кад сам као добар. Тад сам желео, сад ми је криво.
Мада, ето и факултет сам уписао.“
12.Шта очекујеш да друштво уради за смањивање
малолетничке деликвенције?
-„Мора да обезбеди неке много боље услове за живот и неке
другачије стандарде у сваком погледу. Друштво, онакво какво је
сад не може никако да помогне, него може само да нам буде горе.
Ово, као, демократско уређење не даје никакву другу могућност,
сем да људи и деца буду криминалци. Овде је образовање на
најнижем могућем нивоу као и економски услови.
Развој ових технологија проузрокује то да деца не могу више да
се усмеравају како треба, па смо заборавили шта у ствари стварно
вреди. Искрено мислим да може да буде само горе.“

Кроз разговор са оба саговорника закључили смо да они

уопште не осећају кривицу због почињених дела и да чак сматрају да
су њихови поступци били исправни. Обојица су такође изјавила да
би са ове временске дистанце посматрано, када би могли да „врате
време“ починили нека тежа дела, не кајући се за оно што су учинили.
Они верују да нису имали избора.

33
 Ово је још један доказ да у нашем друштвеном систему
постоји рупа на коју се ретко обраћа пажња. Наша деца немају
развијену свест о кривици и казни и у својим чиновима се управљају
према идолатизованим примерима криминалаца, било из јавног
живота, било из средстава масовних комуникација (телевизија,
штампа, филм и документарни филм).

Резултати спроведене анкете

На основу анкета испуњених од стране 200, случајно

одабраних ученика из 6 нишких средњих школа, дошли смо до
неких података који су изазвали наше чуђење (табела 1).

Да ли знаш шта је малолетничка

Табела 1
деликвенција?

34
 Да 156 78%
Не 44 22%

Међу испитаним ученицима 78% њих зна шта је малолетничка

делинквенција. Узимајући у обзир чињеницу да су испитаници били
деца од 16 до 19 година старости, за неверицу је податак да чак 22%
ученика не зна значење овог термина.

У зависности од пола испитаника дошли смо до различитих података

о њиховом агресивном понашању (табела 2).

Да ли си се некада насилнички понашао/ла?

Табела 2
Да Не
Мушки 55 27.5% 39 19.5%
Пол
Женски 40 20% 66 33%

Велики је постотак испитаника мушког пола (27.5%) који су се

у неким ситуацијама понашали насилнички, док је 19.5% њих
одговорило негативно на ово питање. Такође је и проценат особа
женског пола (20%) које су потврдиле да су се насилнички понашале
висок, а 33% девојака изјавило је да то није никада учинило.

Статистички важно укрштање табела јавило се код питања код

тога колико конзумација алкохола утиче на насилничко понашање
испитаника (табела 3). Висок постотак испитаника (7%) који су се
изјаснили да алкохол конзумирају свакодневно потврдили су да се и

35
насилнички понашају. Готово исти резултат појавио се и код оних
који алкохол пију више пута недељно (6%) и једном недељно (5.5%).

Да ли си се некада насилнички
Табела 3 понашао/ла?
Да Не
Једном
6 3% 8 4%
месечно
Једном
11 5.5% 18 9%
недељно
Више
пута 12 6% 1 0.5%
недељно
Алкохол Свакодне
14 7% 3 1.5%
пијем вно

Само у
изузетни
м 48 24% 56 28%
приликам
а
(весеља)
Никад 4 2% 19 9.5%

Код ученика који алкохол пију само у изузетним приликама

резултати који су се јавили су приближни, 24% испитаника погазује
агресивне тенденције, док 28% нема тенденција ка насилничком
понашању.

Највећи број испитаника 37.5% изјавио је да никада није

пробао цигарете (табела 4). Међутим 10% ученика рекло је да су
цигарете пробали пре десете године. Између 11. и 14. године

36
цигарете је пробало 19% испитаних ученика, док је 33.5 % њих
одговорило да су цигарете пробали између 15. и 18. године.

Табела 4 Цигарете сам пробао/ла

Пре десете године 20 10%

Између 11. и 14.
38 19%
године
Између 15. и 18.
67 33.5%
године
Никад 75 37.5%

У одговору на питање када су пробали дрогу испитаници су у

највећем броју одговорили да то никада нису учинили (87.5%).
Међутим, 9.5% ученика пробало је дрогу између 15. и 18. године,
док је идентичан постотак испитаних (1.5%) одговорио да су дрогу
конзумирали први пут пре десете и између 11. и 14. године (табела
5).

Табела 5 Дрогу сам пробао/ла

Пре десете године 3 1.5%

Између 11. и 14.
3 1.5%
године
Између 15. и 18.
19 9.5%
године
Никад 175 87.5%

37
 Опет је највећи број испитаних (66.5%) изјавио да никада није
ништа украо (табела 6). Да је једном нешто украло рекло је 19%
ученика.

Табела 6 Да ли си икада нешто украо/ла?

Никад 133 66.5%

Једном 38 19%
2 до 5 пута 21 10.5%
Крадем стално 8 4%

Два до пет пута украло је 10.5% испитаника, док је 4%

анкетираних изјавило да краде стално.

Упечатљив је био и одговор на питање да ли су наши

испитаници икада били жртве насилничког понашања (табела 7).
Позитивно је одговорило 36% њих, док је 64% ученика дало
негативан одговор на ово питање.

Да ли си некада био жртва насилничког

Табела 7
понашања?
Да 72 36%
Не 128 64%
У анкети смо имали и питања отвореног типа: опис понашања
малолетног делинквента (график 1) и шта утиче на младе људе да
постану малолетни делинквенти (график 2). Различите одговоре
сврстали смо у категорије и резултате можемо приказати графички:

38
 Лош
los djak ђак (16.5 %)

Агресиван
agresivan
(36%)

nadmenНадмен
(47.5%)

График 1. Опиши нам, ако ти је познато, понашање једног малолетног

делинквента?

Испитаници у највећем (47.5%) броју сматрају да се малолетни

делинквенти понашају надмено. Агресивно понашање, као главну
карактеристику малолетних делинквената оценило је 36%, док је
неколицина (16.5%) препознало малолетне делинквенте као лоше
ђаке.

График 2. По теби, шта утиче на младе људе да постану малолетни

делинквенти?

39
 sve
Све (6%) Држава и друштво
drustvo i drzava
mediji (17.5%)
Медији 13.5%

problemi u porodici
Проблеми у породици
(24%)

Ортаци
ortaci iz из
krajaкраја
(39%)

По мишљењу 39% испитаних ученика средњих школа главни

узрок који наводи младе људе да постану малолетни делинквенти
јесу ортаци из краја, односно, старији младићи и девојке
делинквентног понашања који им представљају узоре. Да проблеми
потичу из породице сматра 24% испитаника, а 17.5% се ипак
одлучило да је проблем у држави и друштву. Медије као један од
главних разлога делинквентног понашања омладине навело је 13.5%
испитаних, а све ове категорије 6% ученика сматра за одговорне.
На почетку истраживања очекивали смо да ће се алкохол,
цигарете, дрога и насилничко понашање појавити у корелацији са
малолетничком делинквенцијом. То су резултати и потврдили. Исто
тако испоставило се да је мишљење анкетираних ученика потврдило
нашу претпоставку да су главни узроци малолетничке делинквенције
проблеми у породици, у друштву и држави, али и у све агресивнијем
наступу масовних медија.

40
Закључци и препоруке

Брз начин живота и константна потрага за новцем и начином

да се обезбеди будућност, која претежно има суморне изгледе,
учинили су да у тој трци са временом, родитељи више не стижу да
воде рачуна о васпитању своје деце. Мада, приметна је и одређена
незаинтересованост, којој се узрок може наћи у преморености из које
следи не обраћање пажње. Тако су наша деца препуштена сама себи
и зато не треба да нас чуди чињеница што их улица прихвата и
одгаја. Криминалаца никад доста.
Друштво и држава, који би требали да воде рачуна о својим
наследницима, то не чине. Или, уколико чине, ти резултати остају
занемарљиви. Не смемо заборавити ни једну од основних функција
средстава масовног комуникација, образовну. Масовни медији су је
испустили из вида. У процесу комерцијализације, медији су постали
много агресивнији у свом наступу, тако да су сада њихови програми
(у електронским медијима) и странице (у штампаним и онлајн
медијима) преплављени садржајима које би требало забранити.
Штетни су и за старију популацију, а да не говоримо о младима.
О малолетничкој делинквенцији се током историје много
писало и говорило. Мноштво истраживача, страних, али и домаћих,
бавило се овом проблематиком. Међутим, чини се да су то углавном
остала слова на папиру. Они којима је било намењено, остали су
недодирљиви и недотакнути. Зато је малолетничка делинквенција
остала проблем и тема од великог друштвеног значаја.

41
Требало би поновити истраживања спроведена 70-их година, како
би се направила компарација и проценио напредак у сузбијању ове
девијантне појаве. Такође, морале би се истражити и промене у
понашању малолетних делинквената, зато што постоје велике
разлике у односу на време у коме су рађена предходна истраживања.
Агресивност и обесност малолетника је узела маха, упоредо са
кризама у друштву, тако да они више не презају ни од чега како би
задовољили своје потребе. Бројни су случајеви убиства, тешких
крађа, силовања...
У превентивном циљу, препоручљиво је да се организују
предавања и трибине како би се деца упознала са последицама које
проузрокује девијантно понашање. Исто у сврху превенције на дужи
рок, локална заједница у сарадњи са надлежним министарствима,
треба да обезбеди културне и спортске саджаје и простор на коме би
се одржавали, а који би били посвећени искључиво малолетној деци.
И организација истих би се требала препустити деци како би се
ангажовала њихова креативност и испунило слободно време.
Обезбеђивање њиховог безбрижног и мирног детињства је
основна дужност друштва. И не би се смела занемарити.

42
ЛИТЕРАТУРА

1. Јашовић Ж..: Криминологија малолетничке делинквенције,Научна

књига, Београд, 1978.

2. Јанковић И. , Пешић В.: Друштвене девијације, Критика

социјалне патологије, Београд, 1988.

3. Тодоровић A.: Масовна култура и малолетничко преступништво,

Центар за политичке студије и друштвено-политичко образовање,
Београд, 1971.

4. Тодоровић A.: Узроци малолетничког преступништва, Институт

за криминолошка и криминалистичка истраживања, Београд, 1971.

5. Кривични закон Републике Србије, Закон о малолетним

учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити
малолетних лица из 2005 године.

43
 ИЗВОРИ

- www.indeks.pxp
- www.boljasrbija.com
- drustveni odgovori na maloletnicku delinkvenciju, forum
- forum dr. Slobodanke Konstatinovic: uticaj i razvoj mal.
delinkvencije
pojam i znacaj proucavanja mal. dekinkvencije
starosne granice maloletnih prestupnika

- www.vladars.rs
- www.6ka.com
- www.mycity.com
- www.mal.del.com

44