UNIVERZITET U NIŠU

FILOZOFSKI FAKULTET

NACRT ISTRAŽIVANJA
MARIHUANA, BILJKA SPASA S ONE STRANE ZAKONA

Predmet: Teorija javnog mnjenja

Profesor: Zoran Jevtović
Asistent: Neven Obradović
Student: Miljana Miladinović
Broj indeksa: 073
Sadržaj
Sažetak ....................................................................................................................................... 1

Uvod........................................................................................................................................... 1

Marihuana, dar od boga ili laka droga ................................................................................... 2

Kanabis između bola i zakona ............................................................................................... 3

Medicinska marihuana korak po korak u Srbiji ..................................................................... 4

Prethodna istraživanja ............................................................................................................ 5

METODOLOŠKI OKVIR ......................................................................................................... 7

Predmet istraživanja ............................................................................................................... 7

Ciljevi istraživanja ................................................................................................................. 7

Hipoteze istraživanja .............................................................................................................. 7

Metode istraživanja .................................................................................................................... 7

Uzorak .................................................................................................................................... 7

Intervju ................................................................................................................................... 8

Anketa: ................................................................................................................................... 9

Literatura: ................................................................................................................................. 12
 Sažetak
Danas se u Srbiji vodi proces i krivično kažnjavaju bolesne osobe zbog toga što se
ilegalno leče kanabisom, biljkom iz prirode. Kada znamo korist ove biljke i njen lekoviti
aspekt, kada se u državama medicinski priznaje, opravdanja ne postoje. Ovo je godina
promena, godina u kojoj će mnoge države dobiti zakon kojim se omogućava legalno lečenje
kanabisom za određene bolesti. Mnogi oboleli i dalje ostaju uskraćeni za lek, bivaju uhapšeni,
a mediji rade protiv samog naroda. To se događa u našoj državi gde se napokon sprema
zakon o legalnom kanabisu za medicinske svrhe.

Ključne reči: kanabis, zakon, legalizacija, lek, mediji.

Uvod
Marihuana je biljka indijske konoplje. Ona je jednogodišnja zeljasta biljka, koja sadrži
psihoaktivni THC. Konoplja je biljka čiji cvetovi nemaju latica i podeljeni su na muške i
ženske, odnosno cvetovi se razvijaju na odvojenim muškim i ženskim stablijkama.
Marihuana se najčešće puši u vidu cigarete. Dim marihuane ima snažan i oštar miris. U
Evropi se najviše gaji i uspeva Cannabis stativa, poreklom iz Azije. Muška stabiljka, koja
nosi prašnike dosta je tanka i ima grozdaste cvetove. Stabljika na kojoj su tučkovi je krupnija
i na njoj sazreva seme konoplje koje služi kao hrana pticama i za dobijanje ulja. Konoplja
pripada porodici Cannaboidee, u kojoj se svrstava i hmelj. Ona je najblaže i najslabije
halucinogeno sredstvo. Neka lekovita sredstva marihuane otkrivena su još u 27. veku p.n.e. u
Kini, prvi je pominje kineski car Šen Nung, gde se i danas smatra jednom od pedeset
najvažnijih i najznačajnijih lekovitih biljaka. Kao lek su je koristili i Grci i Egipćani. U
ljudskom telu postoje i receptori CB1 i CB2 koji reaguju na marihuanu. Dok je receptor CB1
zadužen za osećaj užitka prilikom upotrebe marihuane, receptor CB2 je odgovoran za
terapeutski učinak marihuane. (Prema Pelisiju, 1999: 24-25)
Zabluda o štetnosti marihuane je velika, jer građani osim novina i televizije ne
praktikuju druge, korisnije i tačnije načine informisanja kao što su dokumentarni filmovi,
knjige, razna istraživanja, ili razgovor sa nekim korisnikom marihuane. Kada govorimo o
medicinskoj marihuani, postoje dokazi i potpisana istraživanja u kojima se navodi da
marihuana leči preko 50 bolesti, među kojima su rak, astma, artritis, epilepsija itd, samim tim
jasno je da to ne ide u korist nekim industriji. Stres je jedan od najvećih neprijatelja zdravlja,

1
marihuana ublažava stres. Takođe proširuje arterije, ublažava mučnine uzrokovane
hemioterapijom, otvara apetit.
Federalni zakon iz 1937. godine zabranjuje njeno korišćenje. Uprkos tome što je
kanabis pomogao milionima ljudi sa spiska lekova je uklonjen na incijativu Harija
Aslindžera, prethodno angažovanog u američkom Birou za prohibiciju alkohola. Glavni
razlozi za kriminalizaciju kanabisa nisu bili medicinski, nego rasistički. Hari Alindžer je
tvrdio da marihuana izaziva ludilo, nasilje i rasno mešanje. Nekoliko godina kasnije
gradonačelnik Njujorka, Fjorelo La Gvardija, u saradnji sa Akademijom za medicinu grada
Njujorka, objavio je studiju koja je dokazala kako su takve tvrdnje bile bez osnova. (Pelisije,
1999:26)

Marihuana, dar od boga ili laka droga

O marihuani i njenim lekovitim svojstvima se uglavnom ne priča pozitivno, pogotovo
danas kada je u svetu zastupljena cenzura medija, dominantnost farmaceutske i duvanske
industrije. Industrija naročito farmaceutska i duvanska, politika, mediji su velika prepreka za
korisnike marihuane, kao i za samu legalizaciju. Marihuanu su prihvatili hipici da bi uz njen
omamljujući dim propovedali poštenje, radost i nenasilje. (Prema Bukeliću, 1981:61)
Marihuana nema neželjene efekte, za razliku od alkohola,duvana i lekova. Još jedna od
efikasnosti marihuane kao prirodnog leka jeste da ne postoje dokazi da se neko predozirao
marihuanom ili umro. „Verovatnoća dobijanja raka pluća je 10 puta veća kod pušača nego
kod nepušača, a čak 15-20 puta veća kod onih koji dnevno popuše dve ili više pakli cigareta.
Pušači takođe imaju 2-4 puta veći rizik da dobiju koronarne bolesti srca, a čak 90% teških
respiratornih oboljenja su posledice pušenja.“ (Đorđević, Despotovic, Đokić Dejanović,
Janković, Ilić, Arsić, Talevska, 2013:154)
Od marihuane se mogu napraviti razni proizvoda. Među tim proizvodima mogu se
izdvojiti i proizvodnja hrane, odeće, kozmetičkih preparata itd. Veliki broj prehrambenih
proizvoda se može dobiti od konoplje. Semenke konoplje su jedan od izvora belančevina u
prirodi. Ulje konoplje ima visoku energetsku i proteinsku vrednost. Odeća od konoplje je
kvalitetnija od pamučne.
Legalizacija marihuane bi uticala na budžet države i takođe bi pozitivno uticala i na
sam turizam. Država bi porezom na uzgoj marihuane uzimala određeni novac, a samim tim bi
bila jača i stabilnija, i mogla bi da ulaže novac u razvoj industrije, trgovine, obrazovanja,
zdravstva i dr. Legalizaija marihuane nema loše strane ako je sama država uređena. Jedina

2
loša strana može biti sama zloupotreba marihuane. Ali, ako je marihuana legalizovana u
medicinske svrhe, onda ne može doći do zloupotrebe. „Marihuana je više simbol pasivnog i
posmatračkog, a manje takmičarskog životnog stava u odnosu na tradicionalni način života u
Americi. Takav stav obično napadaju oni koji su zadovoljni stanjem stvari. Bez obzira da li bi
društvo prihvatilo ili odbacilo drogu, to bi nesumljivo uticalo na razvoj našeg nacionalnog
karaktera.“ (Solomon Sinder, 1971. prema Pelisije Gi Tilije Iv, 1999:31)

Kanabis između bola i zakona

Prema Pelisiju, stepen rizika od upotrebe kanabisa zavisi, od procenta aktivnih supsanci
koje sadrži. Najjača psihotoksična dejstva nastaju usled kanabinola delta 9-THC i delta 8-
THC kojih je po količini najviše. Ispitivanja je lakše izvoditi na životinjama zbog mogućnosti
upotrebe sastojaka koji se ozračuju ugljenikom 14. THC se vezuje za proteine plazme, vrlo
brzo prodire u nervne farmacije mozga. THC se raspoređuje po celom organizmu, a naročito
u jetri i žučnoj kesi, slezini, nadbubrežnoj žlezdi i plućima. Jedno od najspektularnijih
dejstava kod životinje koja dobija THC jeste blokiranje uslovnih refleksa. (Pelisije, 1999: 24-
26)
Osam pacijenata, dece i adolescenata uzrasta od 3 do 14 godina, je lečeno delta 9-THC-
om, dozama od 0,04 mg/kg telesne mase do 0,14 mg/kg telesne mase. Kod 12-godišnje
devojčice, koja je doživela tešku hipoksiju na rođenju, raspoloženje je poboljšano, pažnja je
povećana, i smanjeni su fokalni napadi. Kod 11-godišnje devojčice sa traumatskom
Paraplegijom, uočeno je značajno poboljšanje post-traumatskog sidroma koji su se
manifestovali kao poremećaj ishrane i negativno ponašanje. Kod ometene dece i
adolescenata, delta 9-THC terapija ima pozitivne efekte, utiče na stepen spasticiteta i može
sprečiti napad epileptičnih grčeva. (International Association for Cannabis as Medicine,
2003)1
Prema istraživanju, dekriminalizacija kanabisa bi mogla da smanji troškove policije,
tužilaštva i lečenja zavisnika, dok bi zakonska regulacija pomogla u kontrolisanju potencije i
hemijskog sastava. Legalizacija i oporezivanje kanabisa bi mogle pomoći vladi u smanjenju
deficita od čak 1,2 milijarde funti, bez da nužno prouzrokuje značajnu štetu po javno
zdravlje. U istraživanju Instituta za socijalna i ekonomska istraživanja, kaže se da bi
deskriminalizacija kanabisa mogla da smanji troškove policije, tužilaštva i lečenja zavisnika,

1
Više o istraživanju na linku http://www.cannabis-med.org/meeting/Cologne2003/reader.pdf (Posećeno
13.5.2017. u 11:25)

3
do 300 miliona funti godišnje. Poreski prihodi od legalizacije mogli bi doneti između 400 i
900 miliona funti. Naučnici koji su sačinili izveštaj, kažu da je javna rasprava o politici
prema kanabisu previše ograničena i da ne postoje čvrsti dokazi za nastavak kriminalizacije.
(Oliver Wright, Independent 2013.)2
Usvajanje zakona o medicinskom kanabisu je povezano sa smanjenjem potrošnje
alkohola i sa smanjenjem broja saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom izazvanih
alkoholom, prema podacima objavljenim u američkom Žurnalu za pravo i ekonomiju. (Chris
Berdik, The Boston Globe)3

Medicinska marihuana korak po korak u Srbiji

Marihuana se u različitim oblicima koristila u medicinske svrhe vekovima unazad,
međutim u formi ulja visoke koncentracije je kao lek na scenu stupila tek nedavno.
Legalizacija marihuana u medicinske svrhe je pre svega političko pitanje. Osobe koje su
obolele, traže samo jedno da im se omogući pravo na lečenje i da se zbog izbora ne tretiraju
kao kriminalci. Kanabis i njegove preparate za medicinsku upotrebu danas je moguće legalno
nabaviti u skoro svim razvijenim zemljama Evrope, ali ne i u Srbiji.
Trenutna situacija u slučaju teških i neizlečivih bolesti, pa i smrtonosnih bolesti u Srbiji
nikako ne ide u prilog opstanku dosadašnih zakonskih rešenja. Urađen je veliki broj
istraživanja, studija i eksperimenata od kojih su neke studije rađene na najpoznatijim
svetskim medicinskim, kliničkim i naučno-istraživačkim institucijama, i u kojima je
učestvovao veliki broj stručnjaka. Rezultati koji su prezentovali u tim studijama i koji su
objavljeni u najčitanijim naučnim časopisima, ukazuju na medicinsku korist ove biljke.
Broj bolesnih osoba u Srbiji je u stalnom porastu. Značajan deo ove populacije, koji
broji više desetina hiljada građana, nije pristao da se saglasi sa stavovima koje najčešće nudi
klasična medicina u Srbiji, nego je potražio sebi lek i to upravo prema relevantnim
medicinskim istraživanjima u svetu i stavovima koje sve češće zastupa svetska klasična
medicina.
Pacijentima, osim bolesti koja im je promenila život, otežavajuća okolnost jesu važeće
zakonske odredbe koje biljku tretiraju kao psihoaktivnu supstancu. Primera u svetu i Evropi
je mnogo, a najsvežiji primer jeste zakonska regulativa Makedonije. Takođe, Makedonija je

2
Više na linku http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/legalising-cannabis-125bn-tax-benefit-without-
necessarily-damaging-public-health-8818064.html (Posećeno 13.5.2017. u 11:45)
3
Više na linku http://www.bostonglobe.com/ideas/2013/08/10/medical-marijuana-laws-save-lives-road-
medical-marijuana-laws-save-lives-road/bBMqFVJ1jhv6tUbPBZotFJ/story.html (Posećeno 13.5.2017. u 12:30)

4
postala zvanično prva država u Evropi u kojoj su omogućena medicinska istraživanja uticaja
biljke na obolelim pacijentima. Svet žuri da ovu nepravedno kriminalizovanu biljku, njene
smole i ulja oslobodi nepravedne presude.

Prethodna istraživanja
Kanabinoidi se proučavaju od 1985. godine, kada je Američka agencija za lekove
(Food and Drug Administration – FDA) odobrila Dronabinol kao antimetik kod obolelih od
karcinoma koji primaju hemioterapiju. Nabilon je takođe nedavno odobren od strane FDA u
tretmanu posledica hemioterapije. Američka agencija za lekove (FDA) odobrila je britanskoj
kompaniji GW Pharmaceuticals4 „orphan“ status za lek Epidioleks, prečišćeni ekstrat
kanabidiola (CBD) iz biljke kanabisa, za upotrebu u terapiji dece obolele od Dravetovog
sindroma, retkog i neizlečivog oblika epilepsije. “Orphan” status omogućuje kompaniji
započinjanje kliničkog razvoja leka FDA i sticanje sedmogodišnjeg ekskluzivnog prava na
njegovu prodaju, po dobiajnju odobrenja. Brojna pre-klinička istraživanja i izveštaji pokazuju
da CBD, nepsihoaktivni kanabinoid iz biljke kanabisa, deluje protiv epileptičnih npada.
Interesovanje javnosti je naročito probudilo emitovanje dokumentarnog filma „Weed“ na
CNN-u, o slučaju petogodišnje Šarlot Figi, kojoj je ulje od kanabisa bogato CBD-om u
potpunosti suzbilo epileptične napade.
GW Pharmaceuticals su vodeći svetski proizvođači lekova na bazi kanabisa. Kompanija
je najpoznatija po proizvodnji Sativeksa, oralnog spreja od kanabisa sa jednakim odnosom
THC-a i CBD-a. Dve glavne aktivne supstance Sativeksa su fitokanabinoidi delta 9-
tetrahidrokanabionol (THC) i kanabidiol (CBD); svaka doza sadrži 2.7mg THC-a i 2.5mg
CBD-a. THC ispoljava pozitivno delovanje protiv bola, upala, mučnine. CBD, sa svoje strane
ima anti-imflamotorne, anti-psihotične, antioksidantske, neuroprotektivne i imuno-
modulatorne efekte. CBD ne iskazuje opojno dejstvo, a objavljena istraživanja sugerišu da
njegovo prisustvo donekle ublažava neke od neželjenih efekata THC-a. Sativeks je prvi
zvanično odobren lek od kanabinoida biljnog porekla, za lečenje spastičnosti kod multiple
skleroze, i za sada je dostupan u 22 zemlje. Trenutno je dostupan na recept u Velikoj
Britaniji, Španiji, Nemačkoj, Kanadi, Danskoj, Norveškoj, Izraelu, Austriji, Poljskoj,
Švedskoj, Italiji, i Finskoj itd. U pripremi je ulazak na tržište još 8 evropskih zemalja, kao i
Australije, Novog Zelanda i Kuvajta.

4
Više na linku https://www.gwpharm.com/about-us/news/gw-pharmaceuticals-provides-update-orphan-
program-childhood-epilepsy-epidiolex%C2%AE (Posećeno 13.5.2017. u 14:00)

5
 Još jedna studija je opet potvrdila da usvajanje zakona o korišćenju marihuane u
medicinske svrhe nije povezano sa povećanom stopom korišćenja marihuane kod
adolescenata. Istraživači sa Medicinskog koledža Univerziteta u Floridi ispitali su efekte
zakona o medicinskoj marihuani na stopu upotrebe marihuane kod adolescenata 2003. i 2011.
godine. Prema zaključcima autora, u ispitanim državama zakoni o medcinskom korišćenju
marihuane nisu uticali na stopu upotrebe marihuane kod adolescenata. (Paul Armentano,
Norml Blog)5
Američki žurnal za javno zdravlje (The American Journal of Public Health) je objavio
studiju koja sugeriše da države koje legalizuju upotrebu marihuane u medicinske svrhe mogu
očekivati smanjenje stope samoubistva. Tim ekonomista je analizirao statistike o stopama
samoubistava u američkim saveznim državama tokom perioda od 17 godina, od 1990. do
2007., poredeći podatke iz država u kojima je legalizovana medicinska upotreba marihuane,
sa onim državama u kojoj je kriminalizacija još na snazi. Prema njihovom računanju, u tri
godine nakon legalizacije, stopa samoubistva je pala u proseku 10,8% među muškarcima u
dvadesetim godinama i 9,8% kod muškaraca u tridesetim godinama. (D. Mark Anderson,
Daniel I. Rees, Joseph J. Sabia, High on Life? Medical Marijuana Lawa and Suicide)6
„Prema podacima Ujedinjenih nacija u 2005. godini, 5% svetske populacije, odnosno
200 miliona ljudi starih između 15 i 65 godina, koristilo je ilegalne droge bar jednom u
poslednjih godinu dana. Čak 160 miliona ljudi koristilo je kanabis, 30 miliona koristilo je
amfetamine i lekove, 16 miliona opijate, dok je 14 miliona ljudi koristilo kokain.“ (Đorđević,
Despotović, Đokić Dejanović, Janković, Ilić, Arsić, Talevska, 2013:153)
Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja stanovništva Republike Srbije iz 2014.
godine, upotreba ilegalnih droga, zabeležena je kod 8,0% od ukupne populacije, starosti od
18 do 64 godine (10,8% muškaraca i 5,2% žena), sa većom zastupljenošću (12,8%) kod
populacije od 18 do 34 godine starosti. Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslom
populacijom je kanabis, čija je upotreba zabeležena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64
godine (10,4% muškaraca i 4,9% žena). (Nacionalno istraživanje o stilovima života
stanovništva Srbije, 2014:10)

5
Više na linku http://blog.norml.org/2013/06/18/study-medical-cannabis-laws-have-no-measurable-impact-on-
teen-use-rates/ (Posećeno 13.5.2017. u 14:30)
6
Više o istraživanju na linku http://ftp.iza.org/dp6280.pdf (Posećeno 13.5.2017. u 15:05)

6
 METODOLOŠKI OKVIR

Predmet istraživanja
Predmet istraživanja je mišljenje studenata Filozofskog fakulteta u Nišu o medicinskoj
primeni marihuane.

Ciljevi istraživanja
1. Stav studenata Filozofskog fakulteta o legalizaciji marihuane.
2. Utvrditi u kojoj meri su studenti informisani o legalizaciji marihuane u medicinske
svrhe
3. Utvrditi stav studenata o ilegalnom korišćenju marihuane u medicinske svrhe.

Hipoteze istraživanja
1. Studenti Filozofskog fakuteta su za legalizaciju marihuane.
2. Studenti nisu dovoljno informisani o legalizaciji marihuane u medicinske svrhe.
3. Studenti opravdavaju ilegalno korišćenje marihuane u lekovite svrhe.

Metode istraživanja
Metode i tehnike naučno-istraživačkog rada koje se koriste za ovo istraživanje su
intervju i anketa.

Intervjuisaćemo direktora Kliničkog centra u Nišu, direktora Klinike za onkologiju u

Nišu, direktora Klinike za neurologiju u Nišu.

Uzorak
Obavićemo anketno istraživanje među studentima Filozofskog fakulteta u Nišu.
Anketiraćemo 260 studenata, po 5 studenata sa I, II, III, i IV godine sa svih 13 departmana:

 Departman za anglistiku
 Departman za istoriju
 Departman za komuniciranje i odnose s javnošću
 Departman za novinarstvo
 Departman za pedagogiju
 Departman za psihologiju
 Departman za ruski jezik i književnost

7
  Departman za socijalnu politiku
 Departman za socijalni rad
 Departman za sociologiju
 Departman za srbistiku
 Departman za filozofiju
 Departman za francuski jezik i književnost

Intervju

Pitanja za intervju sa prof. dr Svetislavom Vrbićem, direktorom Klinike za

onkologiju u Nišu:

1. Da li ste za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe?

2. Koja su pozitivna, a koja negativna dejstva marihuane?
3. Zašto je dobro legalizovati marihuanu i da li legalizacija iste ima loših strana?
4. Zašto su cigarete koje štetno utiču na zdravlje legalizovane i slobodno se prodaju?
5. Da li postoji dokaz da se neko od obolelih izlečio uljem kanabisa?

Pitanja za intervju sa prof. dr Zoranom Radovanovićem, direktorom Kliničkog

centra u Nišu:

1. Da li smatrate da je marihuana štetna?

2. Da li je marihuana lek ili laka droga?
3. Zašto se osuđuju osobe koje su za legalizaciju marihuane?
4. Šta predstavlja prepreku u legalizaciji marihuane u medicinske svrhe?
5. Kada će u Srbiji biti legalizovana marihuana?

Pitanja za intervju sa prof. dr Miroslavom Živković, direktorkom Klinike za

neurologiju u Nišu:

1. Da li ulje od kanabisa leči rak?

2. Zbog čega niste za legalizaciju marihuane?
3. Zašto smatrate da je marihuana droga?
4. Koja je razlika između marihuane i morfijuma?
5. Zašto smatrate da su lekovi efikasniji u lečenju od marihuane?

8
 Anketa:

Pol:
 Muški
 Ženski

Godina studija:
 Prva
 Druga
 Treća
 Četvrta
 Peta
Prethodno obrazovanje:
 Srednja stručna škola
 Gimnazija
Da li smatrate da ste dovoljno informisani o marihuani i njenom dejstvu?
 Da
 Ne
 Ne znam
Da li ste ikada učestvovali na edukaciji/seminaru o psihoaktivnim supstancama?
 Da
 Ne
Smatram da sam ( ) upoznat/a sa psihoaktivnim supstancam?
 veoma dobro
 dobro
 pomalo
 nimalo
Na koji ste način prvi put saznali za marihuanu?
 Roditelji
 Mediji
 Prijatelji
 Edukacija

9
  Film/Serija
 Drugo
Da li poznajete nekoga ko konzumira marihuanu?
 Da
 Ne
 Ne znam
Da li ste ikada koristili neku od psihoaktivnih supstanci?
 Da
 Ne
 Ne znam
Da li ste ikada konzumirali marihuanu?
 Da
 Ne
 Ne znam
Marihuanu bih probao/la... (Odaberite odgovor koji se odnosi na Vas)
 Iz radoznalosti
 Iz želje za eksperimentisanjem
 Da bih se uklopio/la u društvo
 Ne bih probao/la
Da li smatrate da je marihuana štetna po psihičko i fizičko zdravlje?
 Da
 Ne
 Ne znam
Smatram da je marihuana...
 Bezopasna
 Bezopasna u malim količinama
 Opasna
 Opasna u većim količinama
Da li biste eksperimentisali s psihoaktivnim supstancama?
 Da
 Ne
 Možda

10
Da li opravdavate korišćenje marihuane?
 Da
 Ne
 Ne znam
Da li biste preporučili korišćenje marihuane?
 Da
 Ne
 Možda
Da li se može napraviti podela na lake i teške droge?
 Da
 Ne
 Ne znam
Da li je marihuana opasna droga?
 Da
 Ne
 Ne znam
Da li postoji razlika između hašiša i marihuane?
 Da
 Ne
 Ne znam
Koliko dugo traju efekti marihuane?
 Do 1h
 1-5h
 5-10h
Da li ste za legalizaciju marihuane?
 Da
 Ne
 Možda
Da li smatrate da ulje kanabisa može pomoći obolelima?
 Da
 Ne
 Možda

11
Da li ste za ilegalno korišćenje marihuane?
 Da
 Ne
 Možda

Literatura:

Armentano, P. (18. jun 2013.) Study: Medical cannabis laws have no measurable impact on
teen use rates. Normal Blog. Preuzeto sa:

http://blog.norml.org/2013/06/18/study-medical-cannabis-laws-have-no-measurable-impact-
on-teen-use-rates/ Posećeno 13.5.2017.

Berdik, C. (11.avg.2013.) Do medical-marijuana laws save lives on the road? The Boston
Globe. Preuzeto sa:

https://www.bostonglobe.com/ideas/2013/08/10/medical-marijuana-laws-save-lives-road-
medical-marijuana-laws-save-lives-road/bBMqFVJ1jhv6tUbPBZotFJ/story.html Posećeno
13.5.2017.

Bukelić, J. (1981). Droga: mit ili bolest. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

D. Mark Anderson Daniel I. Rees Joseph J. Sabia. (2012) High on Life? Medical Marijuana
Laws and Suicide. Germany: IZA Discussion Paper. Preuzeto sa:

http://ftp.iza.org/dp6280.pdf Posećeno 13.5.2017.

Despotović, M., Despotović, M., Đukić-Dejanović, S., Janković, S., Ilić, B., Arsić, S.,
Talevska, V. (2013). Zloupotreba psihoaktivnih supstanci među adoloscentima. PONS
Medicinski časopis, 37, 146-156. Preuzeto sa:

http://www.ponsjournal.info/pons-casopis/pons-37.pdf Posećeno 13.5.2017.

Đukić-Dejanović, S., Nastasić, P. (2015). Bolesti zavisnosti – Savreman dostignuća u

prevenciji, lečenju i rehabilitaciji. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)
Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija. Preuzeto sa:

12
http://www.ecpd.org.rs/pdf/2015/books/2015/2015_bolesti_zavisnosti_web.pdf Posećeno
13.5.2017.

GW Pharmaceuticals (GWP). (15. nov. 2013). GW Pharmaceuticals Provides Update on

Orphan Program in Childhood Epilepsy for Epidiolex. Preuzeto sa:

https://www.gwpharm.com/about-us/news/gw-pharmaceuticals-provides-update-orphan-
program-childhood-epilepsy-epidiolex%C2%AE Posećeno 13.5.2017.

Rüdiger Lorenz (2003). Experiences with THC treatment in children and adolescents.
International Association for Cannabis as Medicine. Preuzeto sa:

http://www.cannabis-med.org/meeting/Cologne2003/reader.pdf Posećeno 13.5.2017.

Kilibarda, B., Mravčik, V., Sieroslavski, J, Gudelj-Rakić., Martens, M. (2014). Nacionalno

istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije „
Dr Milan Jovanović Batut“. Preuzeto sa:

http://www.batut.org.rs/download/publikacije/Izvestaj%20srpski%20web.pdf Posećeno
13.5.2017.

Matejević, M. (2009). Funkcionalnost porodica studenata i sklonost ka alkoholizmu i

narkomaniji. U: Stefanović-Stanojević, T. (2009). Studenti, seks i droga: rizično seksualno
ponašanje studenata Univerziteta u Nišu i njihova iskustva sa narkoticima. Niš: Centar za
naučna istraživanja SANU i Univerziteta (Niš: Sven).

Pelisije, I., Tilije, G. (1999). Droga. (J. Vidić, prev.). Beograd: Plato.

Petrović, M., Špadijer-Džinić, J., Perić, O., Bukelić, J., Petrović, S., Vučković, V., Korać, V.
(1980). Droga i mladi. Beograd: Privredna štampa.

Wright, O. (16. septembar 2013.) Legalising cannabis: £1.25bn tax benefit – without
necessary damaging public health. Independent. Preuzeto sa:

http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/legalising-cannabis-125bn-tax-benefit-
without-necessarily-damaging-public-health-8818064.html Posećeno 13.5.2017.

13