Nasilje U Skolama

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ДЕПАРТМАН
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЗА
НОВИНАРСТВО
ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
ТЕМА: НАСИЉЕ У ШКОЛАМА
Ниш, април 2009.
3
САДРЖАЈ:
Увод............................................................................- 5 -
Предмет истраживања..........................................- 12 -
Циљеви истраживања..........................................- 12 -
Хипотезе истраживања.........................................- 12 -
Методологија истраживања................................- 13 -
Интервју................................................................- 14 -
Анкета...................................................................- 15 -
Резултати истраживања........................................- 17-
Резултати обављеног интервјуа.......................- 17 -
Резултати спроведене анкете............................- 28 -
Закључна разматрања..........................................- 40 -
Литература..............................................................- 47 -
4
Увод
Често истраживања о насиљу у школама упућују на

заступљеност насилног понашања ученика и наставника а
неоправдано изостављају улогу родитеља и друштва у свему
томе. Друштво, родитељи, наставно особље, програм рада школа,
услови егзистенције, узајамно непоштовање, непостојање
културе разговора и уопште културе комуникације, медији и још
много тога, утиче на повећани обим насиља у друштву.
Насиље у школи, међу различитим категоријама учесника
образовног процеса, представља специфичан проблем и заокупља
све већу пажњу јавности из најмање два разлога: (а) насиље у школи
постаје све раширенија појава у различитим друштвима и
различитим образовним системима; (б) не постоји делотворна
стратегија „одбране“ од насиља у школи, која би омогућила да школа
постане потпуно безбедно место за све актере
институционализованог образовања.1
Заштита деце и ученика од насиља у образовно-васпитним
установама је сложен процес у ком учествују сви запослени,
деца/ученици, родитељи/старатељи, као и локална заједница.
Стварање услова за безбедно одрастање и заштита деце од насиља
приоритетан је задатак образовно-васпитних установа, али и свих
институција које се баве децом. Насиље, злостављање и
занемаривање, који потенцијално угрожавају здравље,
1
Љубинко Милосављевић, Наталија Јовановић, Драгана Стјепановић- Захаријевски, Зборник
радова „ Противуречности социјализације младих и улога образовања у афирмацији вредности
културе мира“, , Филозофски факултет у Нишу, 2009,str. 342
5
развој и достојанство деце/ученика, представљају повреду основних
дечијих права.
Последњих година све је очигледније да је насиље проблем са
којим се суочавају и деца и одрасли, како по броју случајева, тако и
по тежини облика насилног понашања. У образовно-васпитним
установама деца су изложена најразличитијим облицима и врстама
вршњачког насиља, али и насиља од стране одраслих .
Последице осећају сви, они који трпе насиље, они који се насилно
понашају, али и они који присуствују ситуацијама насиља.2
Недавно је у престижној нишкој Гимназији „ Светозар Марковић“
претучен ученик на сред часа. Двојица малолетних хулигана упала су
на час српског језика у одељењу трећег разреда и циглама које су
претходно сакрили испод јакни разбила главу ученику Момчилу
Мићићу. Очевици напада кажу да су хулигани ушли у учионицу и
професорки српског језика рекли: „Добар дан, професорка“, а потом
се упутили ка клупи где седи Момчило, извукли цигле и разбили му
главу. 3Ово је само један од примера који се односе на насиље у
школама.Насиља има и међу девојчицама у основним школама.
Једну 9-годишњу девојчицу, ученицу београдске школе “Вељко
Дугошевић”, већ више месеци малтретирају три вршњакиње из
разреда. Школа није могла да реши проблем и сада се чека да га
реши Министарство просвете. Отац девојчице коју малтретирају
вршњакиње каже да његова ћерка трпи готово свакодневне нападе, а
да је учитељица на то родитељима предложила да испишу дете из
тог одељења.4
2
Приручник за примену посебног протокола за заштиту деце и ученика од насилја, злостављања
и занемаривања у образовно- васпитним установама, Боеград 2009, Министарство просвете
Републике Србије
3
Преузето са сајта www.glas-javnosti.rs
4
Преузето са сајта www.b92.net
6
Нажалост насиља нема само међу вршњацима. Из дана у дан
повећава се проценат насиља ученика према наставницима, па чак и
обрнуто.
Ученик другог разреда пиротске гимназије je пред целим одељењем
насрнуо на професорку француског језика Славицу Мијалковић ,
незадовољан тиме што ће из тог предмета имати негативну оцену .
Професорка je рекла да joj je ученик од почетка часа , добацивао
врло примитивне и ружне речи на које није одговарала, јер није
желела било какав вребални дуел са њим. Директорка гимназије
Драгица Николиж је рекла да је покренут дисциплински поступак
против ученика који је напао професорку француског језика.5
Наставника историје из београдске основне школе „Јован Јовановић
Змај" напали су отац и брат дечака којем је закључио јединицу, а
који на поправном испиту није рекао ни једну једину реч. Наставник
је приликом напада добио столицу у главу у сред школске зборнице.6
Вршена су разна истраживања на тему Насиље у основним и
средњим школама, почев од писаних радова стручњака,
истраживачких пројеката новинара, а један од скорашњих пројеката
Министарства просвете односио се на објављивање Приручника за
примену посебног протокола за заштиту деце и ученика од насиљаа,
злостављања и занемаривања у образовно- васпитним установама,
који су послати свакој школи у Србији у циљу да се спречи насиље и
упознају средње и основне школе како треба реаговати ако се
установи да у школи постоји било који облик насиља.
Глобално истраживање УН, Насиље над децом (2006), у
оквиру политике побољшања тешког положаја деце у свету, насталог
због њихове изложености сиромаштву и насиљу, показује да је
насиље према деци скривено, непријављено и слабо документовано.
Разлога
5
Преузето са сајта www.blic.rs
6
Преузето са сајта www.pressonline.rs
7
скривености има више: „деца се плаше да пријаве насиље, могу да
верују како је насиље којем су изложени неизбежно и нормално (и
заиста, у многим срединама се разноврсне форме насиља користе као
легитимно средство контроле и кажњавања), а ако дете или
одрасли одлучи да пријави насиље, не постоје безбедни и поуздани
начини да то уради.7
Једно од најопсежнијих истраживања о присуству вршњачког
насиља и насиља над децом у основној школи реализовано је 2005.
године у оквиру програма Школа без насиља. Узорак су чинили сви
ученици од 3. до 8. разреда и комплетно особље успитиваних школа
(26.947 ученика и 3.397 одраслих). Упитник, као инструмент којим
су снимане појаве насиља из скоро 50 различитих „углова,“ дао је
мноштво података. Наводимо само неколико:
• насилно понашање је присутно у школама, склони су му и старији
и млађи ученици, и дечаци и девојчице;
• 65 % ученика је доживело бар једном насилни напад у последња 3
месеца (распон од 48% до 80%);
• 24% ученика је искусило поновљено насиље од вршњака (један или
више облика) (распон од 14% до 47%);
Истраживање указује на врло компликоване односе у школама, јер
чак 28% деце на неки начин учествује у насилној вршњачкој
интеракцији, а готово је немогуће раздвојити децу која су насилна од
деце која су изложена насиљу вршњака:
• 14% ученика, је у току целог школовања, искусило више пута или
готово свакодневно насилно понашање вршњака (распон по школама
од 9% до 47%);
• нешто мање од половине (44%) наводи да су трпели насиље бар
једном или чешће;
7
8
• најзаступљенији облици насиља су: вербално - вређање, лагање,
додиривање, разне претње, ударање, присиљавање, отимање;
• најчешћи облик реаговања деце на вршњачко насиље је избегавање,
враћање истом мером, одвраћање шалама и разговор. Велики број
ученика на насиље реагује тако што ћути:
- 44% ученика каже да не чини ништа и остају пасивни када
присуствују насиљу,
- неки ученици се обраћају за помоћ одраслима (30%) и вршњацима
(25%)
- 73% ученика, који су жртве насиља, добија помоћ од вршњака
(повремено или често);
• подаци, такође, говоре да већина ученика (75%) има другове у
школи и воли да долази у школу,
• изненадили су подаци о насиљу одраслих (наставника) над децом;
према њима, могло би се рећи да физичке мере дисциплиновања
нису нестале из наших школа:
- 24% ученика је известило да су наставници у протекла три месеца
били вербално насилни према њима,
- 17% ученика да их је наставник бар једном у последња три месеца
ударио, повукао за косу или уши, а
- 8% ученика да им је неко од наставника претио.
У 50 ОШ од 26.947 анкетираних, 2.983 ученика су доживела да их
један/једна од 2.443 анкетирана наставника/наставнице удари или
повуче за косу и уши (у претходна 3 месеца). Од ова 2.983 ученика,
њих 641 то доживљава често или чак свакодневно.
Постоји насилна комуникација и ученика према наставницима;
• четвртина наставника (25%) сматра да је степен вербалног и
физичког насиља ученика према наставницима веома изражен
проблем;
9
• скоро половина ученика (42%) изјављује да су неки њихови
вршњаци вербално агресивни према наставнику.
Наставници сматрају да смањењу насиља у школи највише може
допринети:
-боља сарадња са родитељима (69%);
-развијање вештине комуникација (51%);
-не виде превентивну моћ квалитетне и занимљиве наставе (само
16%), мада је утврђено да активирање пажње ученика, подстицање
радозналости, радост стварања, лични раст и развој. представљају
ефикасне превентивне мере против досаде, аномије, агресије и
насиља;
-највећи број уочава ситуације у којима се насиље јавља, добро
идентификује насилно понашање, али нису сигурни како реаговати.8
Под насиљем ћемо подразумевати неоправдано наношење
штете другоме. Понашање којим се наноси штета може бити
вербално и невербално, и може се састојати у физичком
повређивању, наношењу материјалне штете, или психолошком
овређивању као што је застрашивање, срамоћење, социјална
изолација и слично. Неоправданост се састоји нелегитимности,
незаслужености, прекомерности или непримерености таквог
поступка.
Насиље у школи има различите облике и не исцрпљује се у,
најчешће испитиваном, насиљу међу ученицима (вршњачком
насиљу). Сем њега, постоји и насиље одраслих према ученицима,
ученика према одраслима, као и насиље у које су умешани
ученикови родитељи или пријатељи а које је усмерено према другим
ученицима или одраслима . Најзаступљенији облици насиља су:
8
10
 Физичко насиље стварно или потенцијално телесно
повређивање детета/ученика (ударање чврга, гурање, штипање,
гребање, гађање, чупање, уједање, саплитање, шутирање,
прљање, уништавање ствари, туча... )
 Емоционално / психичко насиље - тренутно или
трајно угрожавање психичког и емоционалног
здравља детета (исмејавање, омаловажавање, оговарање,
вређање, ругање, називање погрдним именима, псовање,
етикетирањe, имитирање, „прозивање“...)
 Сексуално насиље- укључивање деце у сексуалну
активност коју она не схватају и за коју нису
развојнодорасла (добацивање, сексуално додиривање,
гестикулација...)
 Социјално насиље- искључивање детета или деце из групе
(добацивање, подсмевање, игнорисање, искључивање из групе
или фаворизовање на основу социјалног статуса,
националности, верске припадности, насилно
дисциплиновање, ширење гласина... )
Треба имати на уму да се различити облици насиља
углавном јављају удружено, а предложена подела
може да послужи бољем разумевању разноврсности
облика и начина манифестовања насиља (нпр.
физичко насиље је увек праћено
емотивним/психичким
насиљем). У насиљу је најчешће присутна
неравнотежа моћи која се препознаје у односима у
којима је неко СЛАБИЈИ, а неко ЈАЧИ (моћнији). Такви
се односи јављају између вршњака, девојчица и
дечака, млађе и старије деце, појединца и групе, деце
и наставника ,
11
деце и родитеља и сл.9
Предмет истраживања
Предмет истраживања је утврђивање (не)постојања насиља у
нишким основним и средњим школама (у облику вршњачког насиља,
насиља одраслих према ученицима, односно ученика према
одраслима у школи).
Циљеви истраживања
Циљеви нашег истраживања су да утврдимо:
1. заступљеност вршњачког насиља (мереног различитим

критеријумима и проценат ученика који се по тим критеријумима
могу сврстати у жртве, насилнике, жртве/насилнике и неукључене),
2. заступљеност насиља ученика према одраслима у школи,
3. заступљеност насиља одраслих према ученицима у школи,
4. утицај медија, породице на постојање насиља код деце, и
5. предузимање званичних мера, предавања, радионица за
спречавање насиља у школама.
Хипотезе истраживања
Основне хипотезе нашег истраживања су:
1. повећано је вршњачко насиље у основним и средњим
школама,
2. повећано је насилничко понашање ученика према
наставницима у школи,
9
12
3. повећано је насилничко понашање наставника према
ученицима у школи,
4. већа заступљеност насилничких садржаја у средствима
масовног комуницирања снижава степен толеранције на насиље код
младих и
5. не предузимају се адекватне мере, радионице и предавања
за смањивање насиља у школама.
Методологија истраживања
У нашем раду користићемо следеће методе и технике научно-
истраживачког рада: интервју и анкета.
Интервјуисаћемо педагоге, психологе и директоре три основне
школе:
1. ОШ. „ Ратко Вукичевић“
2. ОШ. „ Краљ Петар први“
3. ОШ. „ Иван Горан Ковачић“
Као и три средње школе:
1. Гимназија „ Светозар Марковић“
2. Медицинска школа „ др Миленко Хаџић“
3. Прехрамбено- хемијска школа „ Ратко Павловић“
Обавићемо анкетно истраживање међу ученицима основних и

средњих школа у Нишу. Анкетираћемо по седам ученика петог и
седмог разреда из три основне школе , као седам ученика прве
године и седам ученика четврте године средњих школа у Нишу.
13
Интервју
Питања за педагоге, психологе и директоре основних и средњих
школа које ћемо посетити:
1. Колики је проценат заступљености насиља, конкретно у
вашој школи?
2. Са којим од постојећих облика насилничког понашања код
младих имате највише проблема?
3. Догађа ли се да неко од ученика физички или вербално
нападне наставника ? Или супротно?
4. Уколико дође до насиља, које мере предузима Ваша школа
поводом одређеног акта и према агресивном ученику?
5. .Неколико година уназад у Нишу егзистира Уницефов
пројекат „ Школа без насиља“ . Да ли су ваши ученици имали
прилике да чују или можда учествују у овом или сличном
пројекту?
6. Да ли је школа већ предузела неке мере, нпр. увођење
камера или контрола школе од стране дежурних полицајаца или
обезбеђења, како би смањила насилничко понашање?
14
Анкета
Питања постављена ученицима :
1. Колико често си био/ла жртва вербалног насиља
(вређање, претње, псовке) од стране вршањака у школи?
2. Колико често си био/ла жртва физичког насиља (туче,
шутке, оружани сукоби...) од стране вршањака у школи?
3. Посматрао/ла си сцене вербалног насиља (вређање,
претње, псовке, вредјање на националној и расној
основи...) у својој школи?
4. Посматрао/ла си сцене физичког насиља (туче, шутке,
оружани сукоби...) у својој школи?
5. Учествовао/ла си у вербалном насиљу (псовке, вредјање
на националној и расној основи, претње...) у својој
школи?
6. Учествовао/ла си у физичком насиљу (туче, шутке,
оружани сукоби...) у својој школи?
7. Да ли се у твом одељењу десило да неко од ученика
вербално напада (обраћање повишеним тоном, вређање,
претње, псовке) наставника/професора?
8. Да ли се у твом одељењу десило да неко од ученика
физички напада наставника/професора?
9. Вербално си (обраћање повишеним тоном, вређање,

претње, псовке) напао свог наставника/професора?
10.Физички си напао свог наставника/професора?
11.Да ли се у твом одељењу десило да неко од ученика трпи
вербално насиље од стране наставника/професора?
15
12.Да ли се у твом одељењу десило да неко од ученика трпи
физичко насиље од стране наставника/професора?
13.Био си жртва вербалног насиља од стране

наставника/професора?
14.Био си жртва физичког насиља од стране
15.Колико сати дневно гледаш телевизију?
16.Колико сати дневно сурфујеш интернетом?
17.Емисије/сајтови које најчешће гледам/посећујем су....

18.У емисијама/на сајтовима које најчешће
гледам/посећујем заступљени су садржаји агресивог
карактера (туче, злостављања, убиства...)...
19.Колико те родитељи подржавају у твојим одлукама И
поступцима?
20.Познато ти је да су у школи санкционисани примери
вербалног или физичког насиља од стране ученика?
21.Познато ти је да су у школи санкционисани примери
вербалног или физичког насиља од стране
22.Да ли си имао/ла прилике да чујете/прочитате или
присуствујете предавањима/акцијама која се односе на
Школу без насиља?
23.Шта би лично урадио/ла да смањиш насилничко
понашање (вербално и физичко) у својој школи?
16
Резултати истраживања
Резултати обављеног интервјуа

Насиља je све мање, али је нажалост све видљивије, кажу
психолози, педагози и директори нишких основних и средњих
школа. а подробније податке добили смо у интервјуима са
психолозима и пегагозима из три основне и три средње школе, који
су углавном одговарали исто на постављена питања. Имали смо
прилике да посетимо школу „ Краљ Петар први“ која је већ три
година део Уницефовог пројекта „ Школа без насиља“, а разговор
смо обавили са педагогом Сузаном Васић која је и координатор ове
школе за Уницефов пројекат. Издвојили смо разговор са њом, да
бисмо упоредили како функционишу школе које су већ дуго у
Уницефовом пројекту и да ли се насиље смањило, у односу на остале
школе које нису ушле у пројекат.
1. Шта Вам је донела „ Школа без насиља“?
Као најбитнију ствар, овај пројекат нам је донео процедуру. У
пројекту постоји интерна и екстерна заштитна мрежа и ми смо у
прилици да одмах након пријављеног насилничког понашања,
пријавимо то путем ове мреже. Сада знамо како да реагујемо у
таквим ситуацијама, кога треба звати и како правилно и коректно
приступити у таквим ситуацијама. Веома је тешко задовољити све
стандарде који су потребни да се уђе у овако озбиљан пројекат.
Мислим да су у Нишу само четири или пет школа успеле да уђу у
Уницефов пројекат.
17
2. Каква је била ситуација пре уласка у пројекат, а каква је
сада што се тиче процента насилничког понашања у
школи?
Ситуација се прилично поправила. Ученици сада знају да се све
кажњава и које су санкције за било коју врсту насилничког
понашања. На неки начин смо овим пројектом освестили децу и
ставили им до знања да ћемо увек знати када се деси неко насиље,
јер су наставници у дужности да евиндетирају све што се деси.
Међутим раније није било овако, некако смо лутали и нисмо видели
тај прави пут којим трреба ићи како бисмо смањили проценат
насиља у нашој школи.
3. Са којим од постојећих облика насилничког
понашања код младих имате највише проблема?
Након уласка у пројекат вршили смо велики број анкета и

истраживања, а једна од њих је била и о облицима насиља који су
заступљени у овој школи. Према тим истраживањима видели смо да
је највећи проценат вербалног насиља заступљен у школи. Ту у
главном спада ругање, називање погрдним именима, оговарање и
вређање. Поред вербалног, у старијим разредима је заступљено и
сексуално насиље, које односи на пипкање, додиривање,
довикивање.
4.Догађа ли се да неко од ученика физички или вербално
За осам година рада у овој школи, никада ми се није десило да неко
пријави насиље наставника над учеником, ипак је ово основна
школа. Што се тиче насиља ученика над наставницима, пре месец
дана сам имала ситуацију да је ученика седмог разреда пљунуо
наставницу када је кренула из учионице. И то је нека врста насиља,
не толико тешка али је тај ученик добио опомену пред искључење.
18
5.Да ли су ваши ученици имали прилике да чују или можда
учествују у пројекту „ Школа без насиља“ или неком
сличном пројекту?
У оквиру Уницефовог пројекта ученици су имали прилике да чују

предавања о безбедности у саобраћају, након тога су ученици и
родитељи попуњавали анкете о безбедности ученика у школи, а циљ
нам је био да утврдимо колико се деца осећају безбедно у школи ,
наравно и колико су родитељи сигурни где остављају своју децу.
камера или контрола школе од стране дежурних полицајаца
или обезбеђења, како би смањила насилничко понашање?
Поред камера, у школи је смо одредили по неколико наставника у

свакој смени који ће дежурати на сваком спрату. Поред наставника,
на сваком спрату дежурају и по две теткице. Што се тиче приватног
обезбеђења, тренутно немамо финансијских средстава за такву врсту
обезбеђења.
Након разговора са педагозима и психолозима основних и средњих
школа закључили смо да је проценат насилничог понашања повећан
у средњим школама било да је у питању гомназија или нека средња
стручна школа.
Приликом разговора са директорком основне школе „ Ратко
Вукичевић“ Дивном Стевановић , дошли смо до информација да је
лакши облик физичког насиља најзаступљенији у нижим разредима
од првог до четвртог разреда.
19
Насиље, ако ту сврставамо и вербално могу рећи да је заступљено.
Ми се трудимо да полако али сигурно искоренимо било коју врсту
насиља и надам се да ћемо убрзо и успети у томе.
2. Са којим од постојећих облика насилничког понашања

код младих имате највише проблема?
Поред вербалног, има наравно и физичког насиља мада није толико

често. Свремена на време дође до неког лакшег облика физичког
насиља као што су гурање, шутирање и то најчешће међу ученицима
нижих разреда.
Тога нема у нашој школи. Ми смо ипак основна школа и углавном је

комуникација између ученика и наставника на задовољавајућем
нивоу.
4. Уколико дође до насиља, које мере предузима Ваша
школа поводом одређеног акта и према агресивном
ученику?
Када се деси тако нешто, одмах укључујемо пегагошку и
психолошку службу која је задужена да поразговора са учеником.
Ако они примете да након разговора и рада са тим учеником нема
неких резултата онда примењујемо дисциплинске мере у зависности
од тога какав је преступ урадио ученик.
пројекат „ Школа без насиља“ . Да ли су ваши ученици
имали прилике да чују или можда учествују у овом или
Ученици углавном раде на разним пројектима са психологом и
педагогом школе. Поједини ученици се труде да на што
20
једноставнији начин пренесу својим друговима и другарицама
њихове идеје и планове за бољу будућност у које се наравно
подразумева и смањење насилничког понашања у њиховој школи.
камера или контрола школе од стране дежурних
полицајаца или обезбеђења, како би смањила
насилничко понашање?
Имамо школског полицајца који је често у школи. Са друге стране
сваки кутак школе је обезбеђен камерама, тако да је цела школа
покривена, и могу рећи да је ставрно дошло до смањења насиља
откад су камере уведене.
Педагог приградске основне школе „ Иван Горан Ковачић“ из
Нишке бање , Гордана Савићевић Јовановић, нагласила је да иако се
воде као приградска школа насилничког понашања је веома мало.
Неколико месеци уназад колегиница и ја смо анкетирале ученике
наше школе и наставнике на тему насиље у школи . На основну
резултата видели смо да насиља скоро и да нема, и када дође до
неког сукоба између ученика то се углавном односи на вербално
насиље.
Дефинитивно је вербално насиље најзаступљеније. Као најчешћи
вид вербалног насиља заступљено је оговарање и вређање, док је
физичко насиље веома мало заступљено.
За сада није било ни једне пријаве да је наставник физички или
вербално напао ученика. Са друге стране, насиље над професорима
21
од стране ученика постоји. Ученик је пред целим одељењем увредио
наставника а неколико дана после тога претио наставнику да ће га и
физички повредити. На седници наставника одлучено је да ће овај
ученик бити избачен из школе.
ученику?
То су углавном дисциплинске мере, које су различите у зависности
од тога колику је штету ученик направио. Углавном је то смањивање
оцене из владања, опомена пред искључење.
Колегиница и ја стално радимо са нашим ученицима. Укључени смо
већ неколико година у канадски пројекат „ Школа мира“ и прошле
године смо чак имали посету канадске представнице овог пројекта
која је држала бројна предавања и радионице у нашој школи. Такође
се можемо похвалити сајтом школе на коме и ученици осталих
основних школа могу видети наше радионице и активности и
учествовати у њима.
Школа је пре неколико година одличила да уведе видео надзор,
камере су постављене унутар школе као и у школском дворишту
како бисмо посматрали да ли у школу улази неко са стране. Могу
вам рећи да су се ученици након увођења видео надзора смирили,
22
чак су нам камере помогле да видимо неке ствари за које нико
никада не би посумњао.
Психолог гимназије „ Светозар Марковић „ Драгана
Радосављевић је оценила да је насилничко понашање више
заступљено у средњим школама, али да са друге стране гимназије
уписују озбиљна и одговорна деца.
Насиља има и у нашој гимназији, али могу да кажем да је просечно
много мање заступљено него у осталим школама. Наша гимназија
спада у једну од најпрестижнијих гимназија у Нишу и уписују је
одлични ђаци који су спремни да вредно уче и касније наставе своје
школовање.
Најзаступљеније је вербално насиње, док се благи облици физичког
насиља примете веома ретко и такве врсте насилничког понашања
углавном започињу ученици из других школа. Не тако давно смо
имали ситуацију да је дечко из друге школе улетео на сред часа и
циглом ударио нашег ученика трећег разреда. То се није десило у
последњих двадесет година колико радим овде.
ученику?
Ученици се санкционишу смањењем оцене из владања, наравно
уколико су они иницијатори и уколико се то дешава у школи. Тежи
облик санкција јесте избацивање из школе али то се до сада није
десило.
23
Школа организује радионице ненасилне комуникације. То се ради у
оквиру предмета Грађанско васпитање, такође радимо у овиру
наших радионица. О насиљу у школама писали су у наши ђаци у
часопису гимназије „ Гроги“ тако да су и остали ученици могли да
прочитају и укључе се у наше радионице.
Школа је пре неколико година увела видео надзор, три камере испред
школе и неколико унутар школе. Поред камера, школу обилази
школски полицајац, и на улазним вратима приватно обезбеђење.
Наравно, на сваком спрату школе се налази по један дежурни
професор.
Љиљана Павловић, психолог Медицинске школе „ др Миленко
Хаџић“ нам је истакла да средњу медицинску школу углавном
уписују девојчице и да је дечака у мањини, тако да физичког насиља
скоро и да нема.
Медицинска школа је школа у којој насиље ретко када можете да
видите. У нашу школу углавном долазе девојчице чак око осамдесет
одсто, тако да не постоји неки тежи облици физичког насиља. У
поређењу са гимназијом овде такође долазе одлични ученици али
судећи по резултатима ипак су то деца са мањим капацитетом.
Школу уписују и ученици из оближњих села који су много мање
склони насиљу.
24
Вербално насиље је најзаступљеније, а што се тиче физичког насиља
веома је ретко и нека туча се деси једном у току године.
То се није десило у нашој школи. Мислим да то зависи од васпитања
које дете понесе од куће, тако да ако се деси нешто ми немамо
толико утицаја на дете.
ученику?
У нашој школи постоји тим за медијацију, за који се едуковала једна
група професора и они су задужени да делују када дође до неког
насилничког понашања. Наравно, ту је и правилник у кажњавању,
најчешће санкције су смањење оцене из владања у зависности
колико је штету ученик направио. Још увек није било ситуације да
смо морали да избацимо ученика из школе.
Ученици су прошли кроз медијацију као и наши професори.
Поделили смо их у пет групе, држали радионице и предавања, након
чега су ученици добили задатак да све то што су научили пренесу
својим одељењима и припреме ђаке како да реагују када дође до
насиља.
25
Видео надзор ј постављен у самој школи и у целом дворишту тако да
ученици знају да се све снима и да могу да буду кажњени ако нешто
откријемо преко камера. Свака школа је добила дежурног полицајца
који посети школу, обиђе двориште и унутрашњост и распита се да
ли је било неког насилничког понашања.
Иако постоје предрасуде да је нишка такозвана џамија уствари
каубојска школа и да тамо долазе само распуштена деца из разговора
са психологом прехрамбено- хемијске школе „ Ратко Павловић“,
Славицом Кречковић сазнали смо да школа учестује у многим
градским али и индивудуалним пројектима и подстиче своје ученике
да вредно раде и уче.

На основу анкете коју смо спровеле колегиница и ја, педесет одсто
ученика тврди да се насиље јавља повремено. Некада је било доста
физичког насиља, много жешћих туча, са великим повредама, али
сада је све то много мање заступљено. Некада је ово била школа са
трогодишњим занимањима, сада је ситуација доста другачија и сада
имамо четвророгодишње школе и бољу децу.
Од неколико облика насиља, овде је углавном заступљено вребално,
и то углавном вређаље, псовање а понекад чак и претње. Ту је такође
заступљено подсмавање, додиривање и називање погрдним именима.
26
Уназад неколико година није било такве ситуације. Имали смо једног
мало агресивнијег ученика, али чак ни он није дигао руку на
професора.
ученику?
Ако дође до насиља, прво покушавамо кроз разговор са одељенском
заједницом да решимо проблем, ако то не успе ученик долази на
разговор са психологом или педагогом. Наравно, ако су тежи облици
онда следе казне које се одлучују на наставничком већу.
Ми покушавамо да укључимо наше ученике у разне акције и
семинаре. Скоро сам била са петоро ученика у Швајцарској преко
пројекта „једнаке шансе и за ромску популацију“. Покушавамо да им
школу представимо као место у коме треба да уживају. Оно што је
битно јесте да деца науче пуно тога присусвујући часовима
грађанског васпитања, где се професори труде да им на што
једноставнији начин објасне шта треба радити када дође до насиља.
Нажалост, немамо довољно финансијских средстава да уведемо
видео надзор, али у договору са директором школе, ми смо први
увели приватно обезбеђење које стоји на улазним вратима, и пушта
само наше ученике у школу.
27
Резултати спроведене анкете
Спровели смо анонимну анкету у три основне (ОШ. Ратко
Вукичевић, Краљ Петар први, Иван Горан Ковачић) и три средње
школе (Гимназија Светозар Марковић, Медицинска школа „ др
Миленко Хаџић“, Прехрамбено- хемијска школа Ратко Павловић) из
Ниша међу ученицима 5 и 7. разреда основне школе, и 1 и 4. разреда
средње школе. Узорак су чинила 84 (41 из основне школе и 45
средње школе), ученика (33 дечака и 51 девојчица).
Резултати спроведене анкете са ученицима у основним школама
1. Покушаћемо да на основу резултата сазнамо колики је проценат
насиља упоређујући одговоре ученика из основних и средњих школа.
На питање Колико често си био/ла жртва вербалног насиља
(вређање, претње, псовке) од стране вршањака у школи, ученици су
углавом одговарали да се десило једном или два пута.
koliko cesto si bio zrtva verbalnog nasilja od strane vrsnjaka?
Frequency Valid Percent

da,jednom ili dva puta 30 35.7
da, do pet puta 11 13.1
da, vise od pet puta 16 19.0
ne, nikada nisam bio zrtva 27 32.1
Total 84 100.0
28
u koju skolu ides? * koliko cesto si bio zrtva verbalnog nasilja od strane vrsnjaka?
Crosstabulation
koliko cesto si bio zrtva verbalnog nasilja od strane

vrsnjaka? Total
ne, nikada
da,jednom ili da, do pet da, vise od nisam bio
dva puta puta pet puta zrtva
u koju skolu Ratko Vukicevic
5/33,3 % 1/6,7% 3/20,0% 6/40,0 % 15/100%
ides?
Kralj Petar prvi 7/50.0% 2/14.3% 3/21.4% 2/14.3% 14/100.0%
Ivan Goran Kovacic 5/41,7% 3/25,0% 3/25,0% 1/8,3% 12/100,0%
Gimnazija Svetozar
3/21,4% 3/21,4% 3/21,4% 5/35,7% 14/100,0%
Markovic
Medicinska skola dr
4/26,7% 2/13,3% 1/6,7% 8/53,3% 15/100,0%
Milenko Hadzic
Prehrambeno-hemijska
6/42,9% 0/0 3/21,4% 5/35,7% 14/100,0%
skola Ratko Pavlovic
Total 30/35,7% 11/13,1% 16/19,0% 27/32,1% 84/100,0%
Што се тиче физичког насиља, око 61 одсто ученика је написало да

никада није био- ла жртва физичког насиља.
koliko cesto si bio zrtva fizickog nasilja od strane vrsnjaka?

da, jednom ili dva puta 15 17.9
da, do pet puta 6 7.1
da,vise od pet puta 2 2.4
ne, nikada nisam bio zrtva fizickog
nasilja 61 72.6
Total 84 100.0
29
u koju skolu ides? * koliko cesto si bio zrtva fizickog nasilja od strane vrsnjaka?
Crosstabulation
koliko cesto si bio zrtva fizickog nasilja od strane

vrsnjaka? Total
ne, nikada
nisam bio
da, jednom ili da, do pet da,vise od zrtva fizickog
dva puta puta pet puta nasilja
u koju skolu ides? Ratko Vukicevic 3/20,0% 1/6,7% 1/6,7% 10/66,7% 15/100,0%
Kralj Petar prvi 2/14,3% 2/14,3% 0/0 10/71,4% 14/100,0%
Ivan Goran Kovacic 4/33,3% 0/0 0/0 8/66,7% 12/100,0%
Gimnazija Svetozar
3/21,4% 1/7,1% 1/7,1% 9/64,3% 14/100,0%
Markovic
Medicinska skola dr
3/20,0% 1/6,7% 0/0 11/73,3% 15/100,0%
Milenko Hadzic
Prehrambeno-
hemijska skola 0/0 1/7,1% 0/0 13/92,9% 14/100,0%
Ratko Pavlovic
Total 15/17,9% 6/7,1% 2/2,4% 61/72,6% 84/100,0%
На питање Посматрао/ла си сцене вербалног насиља (вређање,

претње, псовке, вређање на националној и расној основи...) у својој
школи и питање Посматрао/ла си сцене вербалног насиља (вређање,
претње, псовке, вредјање на националној и расној основи...) у својој
школи, више од педесет одсто ученика основних и средњих школа је
одговорили да је присуствовало вербалном, док смо из одговора на
друго питање добили веома сличне резултате.
posmatrao si verbalno nasilje u svojoj skoli?

da 68 81.0
ne 9 10.7
nesto drugo 3 3.6
nisam 4 4.8
Total 84 100.0
posmatrao fizicko nasilje u svojoj skoli?

da 60 71.4
ne 13 15.5
nesto drugo 4 4.8
nisam 7 8.3
Total 84 100.0
30
u koju skolu ides? * posmatrao si verbalno nasilje u svojoj skoli? Crosstabulation
posmatrao si verbalno nasilje u svojoj skoli? Total

da ne nesto drugo nisam
u koju skolu ides? Ratko Vukicevic 10/66,7% 4/26,7% 1/6,7% 0/0 15/100%
Kralj Petar prvi 13/92,9% 1/7,1% 0/0 0/0 14/100,0%
Ivan Goran
9/75,0% 1/8,3% 2/16,7% 0/0 12/100,0%
Kovacic
Gimnazija Svetozar
12/85,7% 1/7,1% 0/0 1/7,1% 14/100,0%
Markovic
Medicinska skola
10/66,7% 2/13,3% 0/0 3/20,0% 15/100,0%
dr Milenko Hadzic
Prehrambeno-
hemijska skola 14/100,0% 0/0 0/0 0/0 14/100,0%
Ratko Pavlovic
Total 68/81,0% 9/10,7% 3/3,6% 4/4,8% 84/100,0%
u koju skolu ides? * posmatrao fizicko nasilje u svojoj skoli? Crosstabulation

posmatrao fizicko nasilje u svojoj skoli? Total
da ne nesto drugo nisam
u koju skolu ides? Ratko Vukicevic 12/80,0% 2/13,3% 1/6,7% 0/0 15/100,0%
Kralj Petar prvi
10/71,4% 4/28,6% 0/0 0/0 14/100,0%
Ivan Goran
8/66,7% 0/0 3/25,0% 1/8,3% 12/100,0%
Kovacic
Gimnazija Svetozar
12/85,7% 1/7,1% 0/0 1/7,1% 14/100,0%
Markovic
Medicinska skola
8/53,3% 3/20,0% 0/0 4/26,7% 15/100,0%
dr Milenko Hadzic
Prehrambeno-
hemijska skola 10/71,4% 3/21,4% 0/0 1/7,1% 14/100,0%
Ratko Pavlovic
Total 60/71,4% 13/15,5% 4/4,8% 7/8,3% 84/100,0%
Питање Учествовао си у вербалном или физичком насиљз, ученици

су одговорили:
ucestvovao u verrbalnom nasilju u svojoj skoli?

da,jedno do dva puta 20 23.8
da,do pet puta 7 8.3
da,vise od pet puta 7 8.3
nisam ucestvovao 50 59.5
Total 84 100.0
31
ucestvovao u fizickom nasilju u svojoj skoli?

da, jednom ili dva puta 20 23.8
da,do pet puta 3 3.6
da, vise od pet puta 5 6.0
nisam ucestvovao 56 66.7
Total 84 100.0
3. На основу резултата могли смо да приметимо да је вршњачко

насиље прилично заступљено, за разлику насиља ученика над
професорима или пак обрнуто. Ученици су на питање Да ли се у
твом одељењу десило да неко од ученика вербално или физички
напада наставника/професора, одговарали су:
da li se u tvom odeljenju desilo da neko do ucenika verbalno napada nastavnika?

desava se svakog danan 12 14.3
desava se dva tri puta u nedelji
16 19.0
desava se dva tri puta mesecno
8 9.5
desava se dva tri puta godisnje
10 11.9
desilo se samo jednom 12 14.3
nikada se nije desilo 26 31.0
Total 84 100.0
da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika fizicki napada nastavnike?

desava se dva tri puta u toku
nedelje 1 1.2
desava se dva tri puta
mesecno 1 1.2
1 1.2
Total 84 100.0
32
da li se u tvom odeljenju desilo da neko do ucenika verbalno napada
nastavnika? Total
desava desava desava
desava se se dva se dva tri se dva desilo se nikada
svakog tri puta puta tri puta samo se nije
danan u nedelji mesecno godisnje jednom desilo
u koju skolu Ratko Vukicevic 15/100,
1/6,7% 3/20,0% 5/33,3% 4/26,7% 2/13,3% 0/0
ides? 0%
Kralj Petar prvi 6/42,9 14/100,
1/7,1% 2/14,3% 0/0 2/14,3% 3/21,4%
% 0%
Ivan Goran 5741,7 12/100,
5/41,7% 1/8,3% 0/0 0/0 1/8,3%
Kovacic % 0%
Gimnazija
5/35,7 14/100,
Svetozar 2/14,3% 3/21,4% 0/0 1/7,1% 3/21,4%
% 0%
Markovic
Medicinska
8/53,3 15/100,
skola dr Milenko 1/6,7% 3/20,0% 1/6,7% 0/0 2/13,3%
% 0%
Hadzic
Prehrambeno-
6/42,9 14/100,
hemijska skola 2/14,3% 0/0 1/7,1% 3/21,4% 2/14,3%
% 0%
Ratko Pavlovic
Total 16/19,0 10/11,9 12/14,3 26/31,0 84/100,
12/14,3% 8/9,5%
% % % % 0%
*
da li se u tvom odeljenju desilo da neko do ucenika verbalno napada nastavnika
u koju skolu ides?
33
da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika
fizicki napada nastavnike?
desava se dva desava se desava se
tri puta u dva tri puta dva tri puta nikada se
toku nedelje mesecno godisnje nije desilo
Ratko Vukicevic Count 0/0 0/0 0/0 15/100,0%
Kralj Petar prvi Count 0/0 1/7,1% 0/0 13/92,9%
Ivan Goran
Count 0/0 0/0 0/0 12/100,0%
Kovacic
Gimnazija
u koju skolu ides? Count 0/0 0/0 1/7,1% 13/92,9%
Svetozar Markovic
Medicinska skola
Count 0/0 0/0 0/0 15/100,0%
dr Milenko Hadzic
Prehrambeno-
hemijska skola Count 1/7,1% 0/0 0/0 13/92,9%
Ratko Pavlovic
Total Count 1/1,2% 1/1,2% 1/1,2% 81/96,4%
u koju skolu ides? * da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika fizicki

napada nastavnike? Crosstabulation
3. На питање Да ли се у твом одељењу десило да неко од ученика

трпи вербално или физичко насиље од стране наставника/професора:
da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi verbalno nasilje od strane nastavnila?

desava se svakog dana 8 9.5
nedelje 12 14.3

7 8.3

11 13.1

Total 84 100.0
da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi fizicko nasilje od strane nastavnika?

desava se svakog dana 2 2.4
godine 4 4.8
34
2 2.4
4 4.8
Total 84 100.0
u koju skolu ides? * da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi verbalno
nasilje od strane nastavnila? Crosstabulation
da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi verbalno

nasilje od strane nastavnila? Total
desava nikad
se dva tri desava desava a se
desava se puta u se dva tri se dva tri desilo se nije
svakog toku puta puta samo desil
dana nedelje mesecno godisnje jednom o
u koju skolu ides? Ratko Vukicevic 4/26, 15/10
0/0 0/0 2/13,3% 5/33,3% 4/26,7%
7% 0,0%
Kralj Petar prvi 5/35, 14/10
0/0 2/14,3% 3/21,4% 1/7,1% 3/21,4%
7% 0,0%
Ivan Goran 5/41, 12/10
3/25,0% 4/33,3% 0/0 0/0 0/0
Kovacic 7% 0,0%
Gimnazija 6/42, 14/10
1/7,1% 2/14,3% 1/7,1% 4/28,6% 0/0
Svetozar Markovic 9% 0,0%
Medicinska skola 7/46, 15/10
2/13,3% 4/26,7% 0/0 1/6,7% 1/6,7%
dr Milenko Hadzic 7% 0,0%
Prehrambeno-
9/64, 14/10
hemijska skola 2/14,3% 0/0 1/7,1% 0/0 2/14,3%
3% 0,0%
Ratko Pavlovic
Total 12/14,3 36/42 84/10
8/9,5% 7/8,3% 11/13,1% 10/11,9%
% ,9% 0,0%
u koju skolu ides? * da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi fizicko nasilje od
strane nastavnika? Crosstabulation
da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi fizicko

nasilje od strane nastavnika? Total
desava desava se desava desava se nikad
se dva tri puta se dva tri dva tri desilo se a se
svakog u toku puta puta samo nije
dana godine mesecno godisnje jednom desilo
35
u koju skolu ides? Ratko Vukicevic 15/1
1/6,7
0/0 0/0 0/0 4/26,7% 10/66,7% 00,0
%
%
Kralj Petar prvi 14/1
12/85,
0/0 1/7,1% 0/0 0/0 1/7,1% 00,0
7%
%
Ivan Goran 12/1
5/41,7
Kovacic 0/0 3/25,0% 2/16,7% 0/0 2/16,7% 00,0
%
%
Gimnazija 14/1
13/92,
Svetozar Markovic 1/7,1% 0/0 0/0 0/0 0/0 00,0
9%
%
Medicinska skola 15/1
15/10
dr Milenko Hadzic 0/0 0/0 0/0 0/0 0/0 00,0
0,0%
%
Prehrambeno- 14/1
12/85,
hemijska skola 1/7,1% 0/0 0/0 0/0 1/7,1% 00,0
7%
Ratko Pavlovic %
Total 84/1
58/69,
2/2,4% 4/4,8% 2/2,4% 4/4,8% 14/16,7% 00,0
0%
%
4..Хтели смо да утврдимо да ли који облици насиља преовладавају

код девојчица који код дечака и наравно, и наравно ко је склонији
насилничком понашању.
vas pol? * ucestvovao u verrbalnom nasilju u svojoj skoli? Crosstabulation
ucestvovao u verrbalnom nasilju u svojoj skoli? Total

da,jedno do da,vise od nisam
dva puta da,do pet puta pet puta ucestvovao
vas pol? muski 11/33.3% 5/15.2% 6/18.2% 11/33.3% 33/100.0%
zenski 9/17.6% 2/3.9% 1/2.0% 39/76.5% 51/100.0%
Total
20/23.8% 7/8.3% 7/8.3% 50/59.5% 84/100.0%
vas pol? * ucestvovao u fizickom nasilju u svojoj skoli? Crosstabulation
ucestvovao u fizickom nasilju u svojoj skoli? Total

da, jednom ili da, vise od nisam
dva puta da,do pet puta pet puta ucestvovao
vas pol? muski 14/42.4% 3/9.1% 5/15.2% 11/33.3% 33/100.0%
zenski 6/11.8% 0/.0% 0/0% 45/88.2% 51/100.0%
Total 20/23.8% 3/3.6% 5/6.0% 56/66.7% 84/100.0%
6. Свакога дана слушамо да медији лоше утичу на децу, па смо

кроз неколико питања у анкети покишали да сазнамо колико деца
проводе времена испред телевизора или на интернету, и које
садржаје најчешће гледају.
36
koliko sati dnevno gledas TV?

dva sata 42 50.0
pet sati 29 34.5
deset sati 2 2.4
vise od deset sati 5 6.0
ne palim tv 6 7.1
Total 84 100.0
koliko sati dnevno surfujes netom?

dva sata 33 39.3
pet sati 9 10.7
deset sati 2 2.4
vise od deset sati 3 3.6
nemam net 37 44.0
Total 84 100.0
emisije/sajtove koje najcesce gledam/posecujem su?

zabavnog karaktera 61 72.6
edukatvnog karaktera 8 9.5
informativni program 4 4.8
nesto drugo 11 13.1
Total 84 100.0
koliko sati dnevno gledas TV? * u emisijama/sajtovima koja najcesce gledam/

posecujem zastupljeni su sadrzaji agresivnog karaktera? Crosstabulation
37
u emisijama/sajtovima koja najcesce
gledam/ posecujem zastupljeni su sadrzaji
agresivnog karaktera?
da, u
da,ali ne znacajnoj nisu
preterano meri zastupljeni Total
dva sata Count 16/38,1% 5/11,9% 21/50,0% 42/100,0%
pet sati Count 9/31,0% 3/10,3% 17/58,6% 29/100,0%
koliko sati dnevno
deset sati Count 1/50,0% 1/50,0% 0/0 2/100,0%
gledas TV?
vise od deset sati Count 1/20,0% 4/80,0% 0/0 5/100,0%
ne palim tv Count 1/16,7% 0/0 5/83,3% 6/100,0%
Total Count 28/33,3% 13/15,5% 43/51,2% 84/100,0%

gledam/ posecujem zastupljeni su sadrzaji
agresivnog karaktera?
da, u
dva sata Count 11/33,3% 2/6,1% 20/60,6% 33/100,0%
pet sati Count 6&66,7% 1/11,1% 2/22,2% 9/100,0%
koliko sati dnevno
deset sati Count 0/0 2/100,0% 0/0 2/100,0%
surfujes netom?
vise od deset sati Count 0/0 0/0 3/100,0% 3/100,0%
nemam net Count 11/29,7% 8/21,6% 18/48,6% 37/100,0%
Total Count 28/33,3% 13/15,5% 43/51,2% 84/100,0%
koliko sati dnevno surfujes netom? * u emisijama/sajtovima koja najcesce

gledam/ posecujem zastupljeni su sadrzaji agresivnog karaktera?
Crosstabulation
Хтели смо такође да утврдимо ко је подложнији гледању емисија

агрсивнијег карактера.
vas pol? * u emisijama/sajtovima koja najcesce gledam/ posecujem zastupljeni su sadrzaji
agresivnog karaktera? Crosstabulation

gledam/ posecujem zastupljeni su
sadrzaji agresivnog karaktera?
da, u
vas pol? muski Count 14/42.4% 8/24.2% 11/33.3% 33/100.0%
zenski Count 14/27.5% 5/9.8% 32/62.7% 51/100.0%
38
Total Count 28/33.3% 13/15.5% 4/51.2%/ 84/100.0%
5. Желели смо да сазнамо колико се школа и стручни кадар залаже

за смањење насиља, па смо кроз питање Да ли си имао/ла прилике да
чујете/прочитате или присуствујете предавањима/акцијама која се
односе на Школу без насиља?, покушали да сазнамо колико школа
укључује своје ученике у радионице и предавања везана за насиље.
da li ste culu ili prisustvovali predavanjima/ akcijama koja se odnose na skolu bez nasilja?

da 61 72.6
ne 23 27.4
Total 84 100.0
Ученици су као последње питање у анкети имали да одговоре шта би

лично урадили да смање насилничко понашање у школи. Одговворе
смо поделили у пет група, а ученици су одговарали најечешће:
sta bi ti uradio da smanjis nasilje u tvojoj
skoli?

skolski policajac/obezbedjenje
15 17.9
kamere 8 9.5
kazne/iskljucenja 25 29.8
predavnja/radionice 10 11.9
nista 26 31.0
Total 84 100.0
39
Закључна разматрања
1. Надовезаћемо се на Уницефова истраживања, иако су она

обухватила већи број школа и ученика у целој Србији. У првој
слушају упоређиваћемо заступљеност насиља као и облике насиља
како бисмо потрвдили или оповргли нашу прву хипотезу.
Одговори испитаника указују да је 65% ученика бар једном, а 24%

више пута било изложено неком облику насилног понашања .
Истраживање указује на врло компликоване односе у школама, јер
чак 28% деце на неки начин учествује у насилној вршњачкој
интеракцији, а готово је немогуће раздвојити децу која су насилна од
деце која су изложена насиљу вршњака10
Одговори наших испитаника указују на то да је чак 35. 7 одсто
ученика једном или два пута било изложено вербалном, а 17. 9 одсто
физичком насиљу од стране својих вршњака.
10
Prema Unicef’ovim istraživanjima „ Škola bez nasilja“
40
Приближно резултатима уницефовог истраживања, добили
смо да је 23.8 одсто ученика на неки начин учествовало било у
вербалном било у физичком насиљу. Мног већи проценат насиља
можемо видети у одговорима ученика на питање да ли су
посматрали насиље у својој школи, 81.0 одсто је рекло да су
посматрали вербално насиље, док 71.4 одговорило да су послатрали
физичко насиље.
Вербално насиље је облик насиља који млади најчешће признају .
Ретко ко је спреман да о себи говори као о сталном насилнику.
У групи старијих ученика, јавља се неки вид сексуалног
узнемиравања других ученика.
Да бисмо сазнали који пол је насилнији, укрстили смо анализе и
добили да су дечаци и у вербалном и у физичком насиљу
учествовали више од девојчица, од 84 испитаника 11 дечака је
одговорило да је учествовало једном или два пута у вербалном а 14 у
физичком насиљу, за разлику од девојчица 9 њих је учествовало у
вербалном а 6 у физичком насиљу.
Сличност са уницефовим истраживањима види се у облицима
насиља.Најзаступљенији облици насиља у уницефовом истраживању
су: вербално - вређање, лагање, додиривање, разне претње, ударање,
присиљавање, отимање.
Према резултатима анкета, као и интервјуу са психолозима и
педагозима нишких основних и средњих школа, добили смо
резултате да је најзаступљеније вербално насиље у које углавном
спадају вређање, називање погрдним именима, псовање, а понекад
чак и претње.
На основу ових података можемо оповргнути нашу хипотезу
да је повећано насиље међу вршњацима. Насиља међу вршњацима је
увек било и увек ће бити, али је у данашње време најзаступљеније
вербално насиље. Школе, директори и стручни кадрови се труде да
41
покажу ученицима да је сваки облик насилничког понашања кажњив
и да је школа ипак обазовна институција у коју ученици улазе као
будући професионалци.
Овим истраживањем покушали смо и да упоредимо
заступљеност насиља у основним и средњим школама. Упркос
речима психолога основних школа који су нагласили да је
заступљеност насиља много мања у основним него у средњим
школама, резултати показују да су ученици трију основних школа
агресивнији и да је на питање Колико често сте били жртва
вербалног/ физичког насиља од стране вршњака, већи проценат
основаца одоговорио да су биле жртве бар једном или два пута
( Ратко Вукичевић- 33,3 % жртве вербалног и 20,0 % физичког
насиља, Краљ Петар Први- 50,0 % жртве вербалног и 14,3 %
физичког, Иван Горан Ковачић- 41,7 % жртве вербалног и 33,3
физичког насиља), док је проценат жртви вербалног или физичког
насиља у средњим школама много мањи ( Гимназија Светозар
Марковић- 21,4 % жртве вербалног и 21,4 % физичог, Медицинска
школа 26,7 % вербалног и 20,0 % физичког насиља, Прехрамбено-
текстилна школа 42,9 % вербалног и 0% физичког насиља).
Дошли смо и до закључка да је чак и проценат ученика који су
учествовали у вебалном или физичком насиљу, много већи у
основним него у средњим школама ( Ратко Вукичевић- 26.7 %
учествовали у вербалном, а 20.0% у физичком, Краљ Петар Први-
21.4% у вербалном и 28.6% у физичком, Иван Горан Ковачић- 41.7%
у вербалном и 25.0% у физичком насиљу; док је у средњим школама
мањи проценат ученика учествовало у неком од облика насиља-
Гимназија Светозар Марковић- 14.3% у вербалном, а 35.7% у
физичком, Медицинска школа- 0% у вербалном и 26.7% у физичком,
Прехрамбено- текстилна школа 42.9% у вербалном и 7.1%
учествовало у физичком насиљу).
42
2. Наставници више не уживају дужно поштовање од својих
ученика. Улоге су се замениле. Данас ученици "ударају" наставнике
свим врстама насиља. Ученици су агресивнији и раздражљивији.
Улоге су се замениле. Данас ученици "ударају" наставнике свим
врстама насиља.
Испитаници су на питање Да ли се у твом одељењу десило да
неко од ученика вербално напада (обраћање повишеним тоном,
вређање, претње, псовке) наставника/професора, чак 14.3 %
одговорили су да се дешава свакога дана. Што се тиче физичког
насиља само 1.2 % ученика су одговорили да се дешава два, три пута
у току недеље.
Подаци из анкета и разговора са психолозима и педагозима

нам дају слободу да потврдиму нашу хипотезу о повећаном
насилничком понашању ученика према наставницима. Кроз разговор
са психолозима и педагозима и резултата анкета приметили смо да се
више случајева односило на то да ученици малтретирају вербално
или физички наставнике, него обрнуто. Чули смо доста примера где
су ученици псовали и претили наставниима након чега су
санкционисани.
3. Иако се чешће говори о вршњачком насиљу, не сме се изоставити

и проблем насиља одраслих према ученицима. Међу најчешћим
примерима можемо споменути неравноправно третирање ученика,
као И омаловажавање и вређање од стране наставног кадра .
Нажалост, може се рећи да је појам злостављање деце од
стране наставника у данашње време „редовна ствар”, како у
основној, тако и у средњој школи. Чак 23% ученика изјављује да су
једном или више пута у последња три месеца доживели да их
43
наставник увреди, исмеје (вербално насиље), или удари (физичко
насиље).11
Према нашим истраживањима 14.3 % ученика основних и средњих

школа су одговорили да се у њиховом одељењу десило да ученик
трпи вербално насиље од стране наставника, док је само 4.8 %
ученика одговорило да наставник физички напада ученике у
одељењу.
Нашим истраживањем смо дошли до закључка да у нишким

школама нема повећаног насилничког понашања наставника над
ученицима, и самим тим смо оповргли нашу хипотезу.
4. Утицај медија на формирање ставова код деце није нимало

безначајан. Медији су на трећем месту као извори учења насиља,
одмах иза породице и друштвеног окружења. Данас телевизија
доминира животом деце како у градским, тако и сеоским срединама.
Поред телевизије, деца рано долазе и у контакт са компјутерима, па
су доста и у контакту са интернетом и информацијама које на њему
могу добити.
Више од 50% свог слободног времена деца проведу у гледању

филмова и све учесталијем игрању игрица на компјутеру, које су
понекад препуне насилног садржаја и које нису прилагодјене
дечијем узрасту, па их они често схватају и опонашају буквално. То
децу доводи до тога да их она у свакодневном животу примјењују у
истим или сличним ситуацијама. Насилни јунаци постају узори деци
широм света.12
11
Prema Unicef’ovim istraživanjima „ Škola bez nasilja“
12
Преузето са сајта http://www.zastitimodjecuodnasilja.org/latn/?page=23
44
Међутим, на основу резултата наших анкета можемо да приметимо
да деца не проводе цео дан уз телевизор или компјутер, чак је 50 %
ученика написало да проведе два сата уз телевизор дневно, док 39. 3
% проведе два сата дневно на интернету.
На основу резултата анкета, видели смо да велики број деце

најчешће гледа емисије или сајтове забавног карактера , чак 72.6 %
ученика, док 51. 2 % кажу да у емисијама или сајтовима које гледају
нису заступљени агресивнији садржаји.
Велики број теоретичара се слаже са теоријом да медији

преноси агресивне садржаје деци и да због тога има толико насиља у
школама и на улици. Међутим , ово истраживање показује да деца
не преседе цео дан гледајући телевизор и сурфујући интернетом.
Оповргавањем наше тезе можемо само додати да нису само медији
ти који утичу да деца чим изађу напоље започну неку тучу или
избоду свог комшију. Ипак на све то има велики утицај и околина у
којој растемо, кућно васпитање и друштво у ком се крећемо.
5. По угледу на различите програме који су имали за циљ спречавање

насиља, Уницеф је 2005. Године у сарадњи са многобројним
партнерима у Србији започео овај пројекат под називом „Школа без
насиља– ка сигурном И подстицајном окружању за децу “. Основни
циљ овог пројекта који је првенствено намењен ученицима основних
И средњих школа, потом наставном особљу, родитељима па чак и
целокупној заједници јесте да се смањи И спречи насиље међу
вршњацима у Србији. Овај пројекат учи децу као И одрасле
различитим техникама понашања у конфликтним ситуацијама, али
најважнија идеја је промоција толеранције И пријатељства медју
вршњацима. Уницеф тренутно реализује овај пројекат у 165 школа у
Србији а план је да се у програм укључи још најмање 50 школа.13
13
Neke od Informacija preuzete sa sajta www.unicef.rs
45
Угледајући се на овај пројекат, ученицима је постављено
питање да ли су имали прилике да чују предавања или учествују у
радионицама које су везане за школе без насиља и ненасилничком
понашању. 72.6 % ученика у анкети је одговорило да су имали
прилике да чују или учествују у радионицама.
На основу нашег истраживања можемо оповргнути и ову

хипотезу, јер смо из анкета и кратких интервјуа добили податке да је
велики број ученика имао прилике да чује, па чак и учествује у
радионицама, семинарима на тему школа без насиља. На основу тога
се моће закључити да се основне и средње школе труде да својим
ученицима ставе до знања да насиље доноси само штету и да је
потребно свакога дана радити са децом како би им показали да су
способни за много озбиљније ствари него ли за шутирање и сповање
својих вршњака и наставника.
46
Литература
1) Архива вести сајта наслови.нет
2) Приручник за примену посебног протокола за заштиту деце
и ученика од насилја, злостављања и занемаривања у
образовно- васпитним установама, Боеград 2009,
Министарство просвете Републике Србије
3) Уницефова истраживања- сајт уницефа www.unicef.rs
4) Сајт http://www.zastitimodjecuodnasilja.org/latn/?page=23
5) Љубинко Милосављевић, Наталија Јовановић, Драгана

Стјепановић- Захаријевски, Зборник радова
„ Противуречности социјализације младих и улога
образовања у афирмацији вредности културе мира“, ,
Филозофски факултет у Нишу, 2009.
47

Nasilje U Skolama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nasilje U Skolama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ДЕПАРТМАН

ТЕМА: НАСИЉЕ У ШКОЛАМА

Ниш, април 2009.

Често истраживања о насиљу у школама упућују на

1. заступљеност вршњачког насиља (мереног различитим

Обавићемо анкетно истраживање међу ученицима основних и

9. Вербално си (обраћање повишеним тоном, вређање,

13.Био си жртва вербалног насиља од стране

17.Емисије/сајтови које најчешће гледам/посећујем су....

Резултати обављеног интервјуа

Након уласка у пројекат вршили смо велики број анкета и

У оквиру Уницефовог пројекта ученици су имали прилике да чују

Поред камера, у школи је смо одредили по неколико наставника у

2. Са којим од постојећих облика насилничког понашања

Поред вербалног, има наравно и физичког насиља мада није толико

Тога нема у нашој школи. Ми смо ипак основна школа и углавном је

1. Колики је проценат заступљености насиља, конкретно у

Frequency Valid Percent

koliko cesto si bio zrtva verbalnog nasilja od strane

Што се тиче физичког насиља, око 61 одсто ученика је написало да

koliko cesto si bio zrtva fizickog nasilja od strane vrsnjaka?

Frequency Valid Percent

koliko cesto si bio zrtva fizickog nasilja od strane

На питање Посматрао/ла си сцене вербалног насиља (вређање,

Frequency Valid Percent

posmatrao fizicko nasilje u svojoj skoli?

Frequency Valid Percent

posmatrao si verbalno nasilje u svojoj skoli? Total

u koju skolu ides? * posmatrao fizicko nasilje u svojoj skoli? Crosstabulation

Питање Учествовао си у вербалном или физичком насиљз, ученици

Frequency Valid Percent

Frequency Valid Percent

3. На основу резултата могли смо да приметимо да је вршњачко

da li se u tvom odeljenju desilo da neko do ucenika verbalno napada nastavnika?

Frequency Valid Percent

da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika fizicki napada nastavnike?

Frequency Valid Percent

u koju skolu ides? * da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika fizicki

3. На питање Да ли се у твом одељењу десило да неко од ученика

Frequency Valid Percent

desava se dva tri puta mesecno

desava se dva tri puta godisnje

desilo se samo jednom 10 11.9

Frequency Valid Percent

da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi verbalno

da li se u tvom odeljenju desilo da neko od ucenika trpi fizicko

4..Хтели смо да утврдимо да ли који облици насиља преовладавају

ucestvovao u verrbalnom nasilju u svojoj skoli? Total

vas pol? * ucestvovao u fizickom nasilju u svojoj skoli? Crosstabulation

ucestvovao u fizickom nasilju u svojoj skoli? Total

6. Свакога дана слушамо да медији лоше утичу на децу, па смо

Frequency Valid Percent

koliko sati dnevno surfujes netom?

Frequency Valid Percent

emisije/sajtove koje najcesce gledam/posecujem su?

Frequency Valid Percent

koliko sati dnevno gledas TV? * u emisijama/sajtovima koja najcesce gledam/

u emisijama/sajtovima koja najcesce

koliko sati dnevno surfujes netom? * u emisijama/sajtovima koja najcesce

Хтели смо такође да утврдимо ко је подложнији гледању емисија

u emisijama/sajtovima koja najcesce

5. Желели смо да сазнамо колико се школа и стручни кадар залаже

Frequency Valid Percent