УДК: 821.163.41.

09:398

Миодраг П. Павловић* Оригинални научни рад

Филолошки факултет Примљен: 12. 09. 2012.
Универзитет у Београду Прихваћен: 10. 10. 2012.

Наставна обрада народне епске песме

Бој на Мишару у средњој школи

У наставној пракси и методичкој теорији народној епској поезији пос-

већује се посебна пажња. Епске песме о устаничким борбама у методичкој
литератури обрађиване су у мањем броју, мада су увек истицане сазнајне,
естетске, образовне и васпитне вредности репрезентативних остварења из
овог тематског круга наше епике. Проучавање устаничке поезије посебно
је продуктивно на средњошколском узрасном нивоу, ако се на стручан
начин уважавају читалачка искуства ученика, а посебно интерпретативне
компетенције које су дугорочно усавршаване у приступу делима народне
књижевности. Методички прилог наставној пракси поводом песме Бој
на Мишару приказује и тумачи наставне циљеве, динамику и ток обраде
дела у средњој школи. Уз уважавање адекватне наставне методологије и
утемељење школске интерпретације у научним погледима на дело и по-
етику епске књижевности, доспева се до свестраних увида у посебности
једне од естетски најуспелијих песама из тематског круга о ослобођењу
Србије. Ученици се посредством одговарајућих истраживачких подстицаја
мотивишу да запажањем и тумачењем иманентних својстава дела остварују
локализовање и да посредством читалачких доживљаја и сазнања дело
поуздано разумеју и стваралачки га интерпретирају. Тумачењем водећих
естетичких корелата у делу и стваралачких поступака формирају се повољ-
ности за истраживачко читање и поуздано интерпретирање епске песме
током рада на часу.


*
profmio@gmail.com
220 Миодраг П. Павловић

Кључне речи: устаничка епика, наставна обрада, Филип Вишњић,

методска адекватност, интеграциони чиниоци тумачења, истраживачка
гледишта, проблемски приступ делу, стваралачке активности поводом
обраде дела

Наставни циљеви

Образовни циљеви: Мотивисати ученике да истраживачки и до-

живљајно читају народну епску песму Бој на Мишару, да уз активну при-
мену читалачких искустава и знања уочавају њене естетске посебности
и свестрано их тумаче. Створити радне околности у којима ће ученици
моћи да самостално остварују локализовање и проучавање вантекстовних
елемената. Посредством корелације организовати тумачење прототипских
околности и личности који су послужили као грађа за дело и интерпрети-
рати уметничке поступке којима су они у песми представљени. Проучити
однос историјског и легендарног. Подстаћи ученике да на читалачким
доживљајима и гледиштима о епској песми и поводом ње упознају водеће
естетске посебности дела, а њеним тумачењем утврде и прошире знања
о особеностима песама из тематског круга о ослобођењу Србије. Про-
учити уметничку локализацију у експозиционом делу песме. Свестрано
интерпретирати мотив гавранова. Тумачити њихову уметничку функцију у
приказивању сукоба Срба са Турцима на Мишару, као и приликом успос-
тављања објективних гледишта на битку и њене исходе. Установити како
се посредством мотива гавранова организује нарација и композиционо уст-
ројава епска песма. Проучити извештаје са ратишта и уметничке поступке
којима су приказивани ликови бораца и њихови подвизи. Посебну пажњу
посветити проучавању естетске улоге детаљнијег извештаја у другом
композиционом делу песме. Интерпретирати успостављене паралелизме,
њихову уметничку функцију приликом формирања естетских значења. Из-
двојити централне стихове песме и проучити им експресивну снагу, етичу
и естетичку димензију. Расветлити лик каде Кулинове. Окарактерисати је
посредством монолога којима се обраћа гаврановима. Протумачити стил-
ска средства која учествују у дочаравању њених гледишта, психолошких
стања и духовних расположења. Посредством кадиног лика, а здружено са
другим творбеним чиниоцима дела, доспевати до интерпретативног увида
у симболику епилога. Приказати уметничку функционалност кадиног
лика и тумачити уметничка гледишта на турску власт пре и након Битке
на Мишару. Тумачењем завршне слике у песми приступити свестраној
обради уметничких идеја и највишег смисла дела.
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 221

Васпитни циљеви: Обрадом песме доспевати до гледишта која имају

снажно васпитно дејство, а говоре о изузетности борбе за правду, људском
достојанству и слободи. Осудити репресивну власт која подјармљује на-
род и влада претњама и силом. Указати да су побуна и устанак последице
нехумане владавине. Победа је увек на страни оних који бране највећу
од свих вредности и тековина сваког друштва, а то је слобода. На бојном
пољу више вреди борбени дух надахнут вишевековном жељом за правдом
и слободом, него моћна војна сила. Истаћи ставове који говоре о значају
упорности, истрајности, борбености и оптимизма за опстанак народа
који трпи репресију и високо их вредновати. Посебно истаћи вредности
које се у песму уносе поредством ликова бораца. Њихове смеле и храбре
подвиге уметничко дело бележи, слави и чува у трајном сећању. Акције
бораца у устаничкој бици протумачити у светлу сазнања да је праведна
борба највећа војна снага од чије се силине не може кукавички утећи.
Указати на значај епске стваралачке традиције у којој је чуван и негован
слободарски дух народног колектива, очување вредности на којима почива
и које поштује. Истаћи важност коју у животу појединаца и народа има
приврженост колективу и отаџбини.
Функционални циљеви: Богатити читалачка искуства ученика и
интерпретацијске вештине важне за проучавање дела из народне епске
књижевности. Оспособити ученике да прототипске елементе и личности
тумаче као стваралачку грађу и инспирацију за настанак епских дела. У
свету песме вантекстовну грађу тумачити као творбене естетске чинио-
це посредством којих се досеже виши смисао и остварују универзална
гледишта. Неговати и усавршавати умеће ученика да епске формуле, мо-
тиве и стваралачке поступке тумаче на истраживачки начин, да откривају
њихову улогу у конституисању оригиналног света дела, као и приликом
формирања сложених естетских значења. Мотивисати ученике да само-
стално обављају методичке радње и вештине и да домете свога рада на
активан начин примењују у приступу, читању и тумачењу, књижевних
дела. Подстаћи приврженост ученика према епској књижевности. Обрадом
репрезентативне епске песме са тематиком из устаничког времена ука-
зати на изузетност епских творевина, на њихову историјску, друштвену,
етичку и естетичку сврховитост и значај. Тим поводом освежити, проши-
рити и систематизовати знања ученика о народној епској књижевности.
Заинтересовати ученике за читање и тумачење других епских песама о
ослобођењу Србије. Поводом обраде дела организовати одговарајуће
продуктивне активности: читање, писање домаћих радова, проучавање
квалитетних епских остварења исте или блиске тематике, организовати
222 Миодраг П. Павловић

посете историјским знаменитостима и споменицима који чувају сећање

на Бој на Мишару.

Припремање ученика за обраду дела

У методичкој литертаури је обрада дела народне епике целовито

приказана и протумачена, а у наставној пракси су радни домети на за-
видном нивоу. Ученици са нарочитом пажњом и приврженошћу читају
и тумаче дела наше народне књижевности, а посебно епику. У стручним
гледиштима поводом обраде епске књижевности често се указује да њихо-
ву обраду прате одговарајуће методичке радње, а посебно локализовање,
уже и шире, тумачење непознатих речи, појмова и израза, припремни
задаци, обрада вантекстовних елемената.
Посебности епске песме Бој на Мишару, као и читалачка и интер-
претативна искуства ученика, омогућавају наставнику да их користи на
истраживачки начин у приступу делу. Поводом знања из основне школе,
ученици ће умети да самостално песму локализују у епски тематски круг
о ослобођењу Србије, а захваљујући унутрашњој локализацији с почетка
песме оствариће се и уже локализовање. Ученици о догађајима поводом
Првог српског устанка, као и о Бици на Мишару, поседују делотворна
знања из историје. Зато је важно да се уочи обраде дела, у припремној
фази рада, активира свесна активност ученика. Тиме ће сви функционални
елементи који учествују у рецепецији, читању и обради или се за ове ак-
тивности повезују, бити у домену ученичке саморадње. О локализовању,
прототипским елементима и личностима ученици ће реферисати у одго-
варајућим наставним ситуацијама. Радна динамика биће таква да се сви
вантекстовни елементи који прате ову епску песму повезују непосредно
са њеним естетским и поетичким посебностима. Оваквим поступањем
избегава се раздвојеност теоријског и практичног приступа, која често
може да учествује у обради дела из епске књижевности. У непродуктив-
ним видовима рада се монолошки саопштавају подаци којима се дело
локализује, а потом се прелази на читање и обраду, па се од ученика
очекује да примене у обради оно што су чули у уводним или припрем-
ним излагањима, односно рефератима. Продуктивни видови наставног


�����������������������������������������������������������������������������
Методичка монографија Милке Андрић најсвеобухватније приказује посебности на-
ставне обраде дела из народне књижевности и истиче улогу народног усменог блага приликом
формирања естетског укуса и интерпретативних вештина ученика (Андрић 1997)

������������������������������������������������������������������������������
Као посебно важне предуслове за рецепцију епских дела професор Николић истиче
ужу и ширу локализацију. (Николић 572. и даље)
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 223

тумачења омогућавају да ученици посредством својих знања, развијене

методичности и примене усвојених и опробаних методичких вештина
делу приступају на активан начин. То је могуће постићи ако се ученици
одговарајућим радним налозима мотивишу да одговарајуће методичке
радње обаве благовремено и самостално, уз наставниково методичко и
истраживачко подстицање.
Припремање ученика наставник ће остварити тако што ће их на
претходном часу, приликом најаве епске песме, упутити ка тексту дела
и припремним задацима. Том приликом ће их додатно мотивисати да се
подсете знања из историје која се тичу Првог српског устанка, а посебно
о Бици на Мишару. Ове радне налоге пратиће и одговарајући подстицаји
да се у епској песми уочавају уметнички поступци којима су збиља и
историјске личности приказани и протумачени. Истраживачку пажњу
ученика и формирање интерпретативних гледишта усмераваће одгова-
рајући припремни задаци. Они ће мотивисати ученике да песму читају на
истраживачки и проблемски начин, у доживљајној и стваралачкој улози.

Уводни део часа

Како би се формирале повољне радне околности, добро је да у увод-

ном делу часа наставник прочита песму изражајно и интерпретативно, а
потом позове ученике на разговор о естетским доживљајима и гледиштима
поводом дела.
– Прикажите утиске и читалачке доживљаје поводом песме. – Шта је из њене
садржине на вас оставило посебан утисак? Образложите зашто. – Који стихови

����������������������������������������������������������������������������������
Приликом врло кратке најаве дела наставник ће већ саопштавањем наслова и основним
подацима о песми побудити активну пажњу ученика. Најавом се дело локализује у припа-
дајући тематски круг. Тиме се ангажују претходна читалачка искуства ученика и сусрет са
епским песмама о ослобођењу Србије, а подацима о догађају које песма на уметнички начин
обрађује призивају се знања из историје о Првом српском сутанку. Наставник ће ученике
обавестити или подсетити да је Вук песму записао од Филипа Вишњића. Устаничка епика
овог народног певача је, према мишљењу књижевног историчара Јована Деретића, настала
у центру дешавања, или по извештајима непосредних учесника из борби, па зато уверљиво
слика дух побуњеничког доба. Видети: Деретић 411. и даље.
Миодраг Матицки указује на могућност да услед блискости дешавања и њихове умет-
ничке обраде у Вишњићевој стваралачкој активности, стихови песама овог Вуковог певача
можда нису доживели процес преношења. (Матицки 83). Бошко Сувајџић, међутим, приликом
проучавања две Вишњићеве варијанте песама о Боју на Мишару истиче да је, уз остале ус-
ловности које прате усмене творевине, Вишњићева песма била брзо прихватана у колективу.
„Прошавши „превентивну цензуру средине“, она се нужно и модификовала у зависности од
умешности самог певача и од контекста извођења. То најбоље говори у прилог усмености
устаничке епике слепога гуслара­.“ (Сувајџић 131).
224 Миодраг П. Павловић

привлаче читалачку пажњу? Због чега управо они? – Каква размишљања песма
побуђује? – Шта вам је из историје познато о Боју на Мишару? – Због чега је ова
битка била значајна? – Како је историјско збивање у песми приказано? – Које су
историјске личности опеване? – Шта из историје знате о њиховим биографијама и
улогама у овом боју? – Зашто је њихово појављивање у свету епског дела значајно?
– Како на вас делује чињеница да је Вук песму записао од Филипа Вишњића, коме
су и догађај и личности из песме били временски блиски и добро познати?
– Сагледајте песму Бој на Мишару у контексту осталих епских песма које
познајете. – Шта је разликује? – Како се у њој приказује борба против Турака,
начин ратовања и сукобљавања бораца? Илуструјте своја гледишта одговарајућим
примерима. – Шта ову песму чини репрезентативним остварењем из круга епских
певања о ослобођењу Србије?

Тематика песме Бој на Мишару, мотивска структура, ликови и компо-

зиција су главни естетски чиниоци на којима је утемељен и изграђен њен
уметнички свет. Зато је оправдано очекивати да ће управо посредством
њих ученици о делу формирати утиске и доживљаје и саопштавати их
у продуктивном виду. Устаничка борба у песми је опевана као извештај
који од гавранова добија супруга капетана Кулина. Кулинова када је за-
течена вестима о поразу Турака. Велику промену с појачаном пажњом
доживљавају и читаоци, а што је подстакнуто и стиховима с краја првог
дела песме, који су познати као победоносни исказ из устаничких вре-
мена. У овим стиховима ученици ће уочити глас којим се манифестује
одлучност Срба да започну борбу за ослобођење након вишевековне
поробљености. Кадине речи којима проклиње борце истичу њену немоћ
над збивањима, али је приказују и као трагичну особу чије страдање се
доводи у везу са општељудском несрећом поводом ратовања. Примећује
се да песма, упркос борбеном духу и победничкој атмосфери, нема ос-
ветољуби тон, нити острашћеност поводом мржње према непријатељу.
Ликовања српских бораца који се освећују над непријатељем производ су
социјалне и нехумане репресије коју су трпели. Борци обе зараћене стране
приказани су као достојанствени противници, а победу односе они који
војничком спретношћу и надахнути жељом за ослобођењем надвладавају
у ратничким окршајима. Ученици ће запазити да се у песми слика велика
и неочекивана промена, па да је посебна вредност дела поступак народног
певача да историјску промену опева бираним уметничким средствима, на
објективан начин, да је прикаже непристрасно, а кроз реакције стране која
је, иако војно надмоћна, ипак поражена. Победа Срба у ослободилачкој
бици побуђује заинтересованост читаоца за садржину песме, односно
за ток битке. Они заједно са кадом прате извештаје гавранова и постају
активан део света песме. Велика битка приказује се кроз појединачне
акције бораца у њој. Ученици ће запазити да је други део песме посвећен
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 225

детаљнијем разрађивању појединости битке и да је махом заснован на

набрајању, док се први део песме доживљава интензивније због кадиних
изневерених очекивања и начина на који гавранови извештавају о пора-
зу Турака. Уметничка снага песничких слика којима је приказана битка,
промишљен избор речи којима се дочарава и тумачи победа малобројне
српске војске, мотивише читалачке ставове о херојству, борбености и
одлучности устаника. Подстичу се и гледишта о томе да победа није увек
на страни моћних војних сила, посебно не кад је борба ослободилачка,
надахнута искреном жељом и потребом целог народа да се одупре оку-
пацији, насиљу и потлачености.
Уметнички доживљаји ученика поводом песме ће се у овој наставној
ситуацији повезивати и са њиховим знањима из историје о овом догађају,
чиме ће се остварити локализовање, али и тумачење вантекстовних пода-
така који су у дело унети и уметнички обрађени. Ученици ће истаћи да
је Битка на Мишару код Шапца једна од најзначајнијих у Првом српском
устанку. Околности које су довеле до битке подстакао је продор Турака из
Босне под командом босанског везира Сулејман–паше Скопљака. Турци
су, продирући преко целе Мачве, све до Шапца, потиснули устанике. Је-
дан одред Турака био је кренуо из Соко града ка ваљевској нахији. Циљ
је био да се побуњеници опколе и униште. Августа месеца 1806. године
одвила се битка коју је са српске стране предводио Карађорђе. Познато
је да су на турској страни погинули Синан–паша из Горажда, Кулин–ка-
петан, капетан Мехмед Видајић из Зворника. Најжешћи напад Турака је
предводио Кулин–капетан из Босанске крајине. Сматра се да је оштрина
његовог војног наступања провоцирала одлучан ратни одговор Срба. У
победоносној борби су се истакли поп Лука Лазаревић, прота Матеја
Ненадовић, Стојан Чупић, Милош Поцерац, Никола Смиљанић, Цинцар
Јанко Поповић и Лазар Мутап. Историјски подаци бележе да су Цинцар
и Мутап јурили одбегле Турке и стигли их у Босни, где су их и погубили.
Пребег већег броја Турака у Босну спречили су Чупић и Поцерац у Китогу.
Битка на Мишару је ставила до знања турској власти и међународној јав-
ности да су ослободиоци одлучни да наставе борбу и да је устанак тешко
угушити. Непосредан резултат ових збивања је започињање мировних
преговора са представницима устаника.


�����������������������������������������������������������������������������
Детаљније и поузданије познавање историјских дешавања ученици могу остварити
консултујући одговарајућу уџбеничку литературу, али је ваљано да се о бици, њеном току
и последицама, обавесте и из одговарајућих историјских монографија. На пример, могу се
припремити да о Бици на Мишару реферишу из књиге Историја српског народа. Пета књига,
први том. (Стојанчевић 25–63)
226 Миодраг П. Павловић

Историјске чињенице у песми су обрађене на уметнички начин. Уче-

ници ће запазити да су пресудност Битке на Мишару и њене последице
заступљене и у идејном слоју песме. Приметиће да су све истакнуте војс-
ковође обе зараћене стране приказане као ликови у песми, а да је капетан
Кулин приказан као издвојен лик, вероватно јер се тако преноси сећање
Срба о њему као најоштријем и најопаснијем нападачу кога су устаници
ипак успели да свладају. Народна песма не доводи у центар ратничког
наратива војсковођу, чувеног Синан–пашу, већ личност капетана Кулина,
јер је битка коју је он предводио запамћена као жестока и врло насилна.
Запазиће се да песма разрађује посредством епизоде битку против Турака
који су покушали да побегну у Босну. Појављивање историјских личности
у песму уноси збиљу, осведочује и овековечује јунаштво бораца. Битку
песма обрађује и приказује ретроспективно, као извештај. Наративна
пажња се током извештаја упућеног Кулиновој кади фокусира ка турској
страни као пораженој, чиме је појачан ефекат сагледавања српске победе из
перспективе непријатеља. Чињеница да је песму испевао Филип Вишњић
интензивира уметничке доживљаје уверљивости и убедљивости, јер је он о
догађајима и личностима, као грађи за дело, имао непосредна сазнања.
Важно је да ученици песму Бој на Мишару сагледају и у контексту
других епских песама које су им познате. Они ће приметити другачији
епски тон, нову атмосферу и расположења и протумачити их као последицу
тематике и духа устаничког времена у коме су стихови настали и у којима
их је Вук записао. Као и у другим сличним песмама из тематског круга о
ослобођењу Србије, Бој на Мишару приказује колективну борбу против
Турака. У песмама из ранијих епоха приказивани су махом индивидуални
јуначки подвизи епских ликова. Њихове карактерне врлине и ратничке
вештине, као и високе етичке норме, чојство и јунаштво, долазе до изра-
жаја у борбама против непријатеља и помажу им да надјачају противнике
који су им често једнаки по снази и борбености, али не и по етичким од-
ликама. Промењен начин ратовања у устаничкој епици мења уметнички
приступ, стваралачке поступке у начину приказивања борбе. Колективни
дух изражен је приказом здружене борбе истакнутих појединаца, чија се
заслуга за победу приказује као равноправна. Мање су изражене њихове
индивидуалне карактерне одлике. Обимност и ширина ратног сукоба
остварује се фокализовањем појединачних ратничких акција у којима су
истакнута конкретна имена бораца; у врло кратким епизодама сликају се
важни или изузетни ратнички и херојски подвизи, као део битке. Таква је,
рецимо, епизода о сукобљавању са Турцима који су покушали да умакну
устаницима бегом у Босну.
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 227

Поред других, наведене посебности чине Бој на Мишару репрезен-

тативним делом тематског круга песама у којима су опевана устаничке
борбе, што подстиче активан однос ученика према песми у наредним
радним етапама.

Главни део часа

– Проучите стихове из експозиције песме. – Објасните им уметничку улогу.
– Шта је важно саопштено о просторним одредницама које се у њима помињу?
– Протумачите им симболику. – Каква читалачка гледишта се побуђују сликом
путовања гавранова до куле Кулин–капетана?

Експозиционим стиховима песме предочена је уметничка локализа-

ција. У њима се на поступан начин читаоци уводе у свет дела и побуђује
им се интересовање за тематику и садржину. Читаоци се, пратећи прелет
гавранова, сусрећу са просторима од града Шапца, Мачве, реке Дрине,
Босне. Симболика ових простора је вишеструка. Пут који прелећу гавра-
нови, како би каду известили о исходу битке, обрнут је путу који је капетан
Кулин прешао у походу на устанике. У читалачкој машти оживљавају се
слике са простора који је захваћен устаничким борбама. Топоним реке
Дрине има посебну симболику, као границе која раздваја просторе на који-
ма Турци суверено владају од оних на којима је њихова власт пољуљана.
Ученици ће уочити вишеструку естетску улогу уметничког локализовања
и протумачиће њен значај за појачавање рецепцијске будности и чулну
машту, у којој се оживљавају топоними ослободилачке борбе. Читаоци су
изненађени и тиме што се удаљавају од простора битке, што иду ка Бос-
ни, па с нестрпљењем прате наратив. Уважавајући симболику гавранова,
читалачко нестрпљење повезује се и са запитаношћу о томе на који начин
и коме ће злослутне птице саопштити лоше вести.
– Какву улогу у свету епске песме има мотив враних гавранова? – Сетите се
одговарајућих песама у којима се помиње овај мотив, па њима илуструјте своја
гледишта. – Пореди његову уметничку улогу у песми о мишарским дешавањима
са функцијом коју је имао у песмама из старијих времена у којима су опевана
косовска збивања.


Бошко Сувајџић овај поступак именује формулом географије и, усаглашавајући
�������������������������������������
своја гледишта са другим тумачима, сагледава њене рецепцијске учинке, али тумачи и снажан
семантички потенцијал оригинално остварене стваралачке формуле: „Просторна динамика
се остварује сужавањем перспективе и конкретизовањем географских одредница од општих
појмова до каменитих кула на које слећу птице-гласници [...] чиме се постиже емоционална ус-
редсређеност и испољава у усменој поезији несвакидашњи смисао за детаљ.“ (Сувајџић 54)
228 Миодраг П. Павловић

– Како је мотив гавранова примењен у песми Бој на Мишару? – Шта се важно

о Бици на Мишару сазнаје из изгледа гавранова? – Како је у песми организован
извештај са бојног поља? – Које композиционе целине уочавате? – Представите
детаљније њихову садржину. – Протумачите уметничку улогу градације у стихо-
вима којима се завршава први део, али и оних с краја песме. – Какви паралелизми
се успостављају између речи гавранова које сведоче о решености народа да се
избори за слободу и кадине смрти?

Мотив гавранова ученици ће препознати и протумачити као епску

формулу којом се на симболичан начин наговештавају лоше вести. У
читалачком сећању ученика су многобројне епске песме у којима се овај
мотив појављује, па ће их они наводити и тако поуздано образлагати своје
ставове. Објасниће се да је мотив гавранова у епици из старијих времена
повезан са тешким вестима из битака Срба са Турцима. У читалачким
сећањима већине ученика задржава се слика из песме Цар Лазар и цари-
ца Милица, у којој гавранови Милицу извештавају о трагичном исходу
Косовске битке. Миличин лик и лик Кулинове каде ученици ће доводити
у поредбену свезу, па ће закључивати да је лик Туркиње у песми о ми-
шарским збивањима у положају у коме је некад била Милица поводом
Косовске битке. Из тога ће се доспевати до гледишта да мотив гавранова
у песми Бој на Мишару задржава формулативна својства и симболику,
али су лоше вести намењене турској страни.
Мотив гавранова у песми Бој на Мишару примењен је тако да се пос-
редством њега приказује и дочарава сукоб Срба са Турцима, успостављају
се објективна гледишта на битку, њен ток и исходе. Овај мотив учествује
и у композиционом организовању песме. Зато ће се питањима и задаци-
ма истраживачког типа организовати детаљнија обрада уметничке улоге
мотива гавранова. Његову естетску функцију ученици ће протумачити
као важну. Изглед гавранова који долећу са Мишара је симболичан: кљу-
нови и ноге крвави су им до колена, чиме се сугеришу обим и интензитет
битке. Пошто је изглед гавранова приказан у експозиционим стиховима,
њиме се, заједно са другим појединостима из уводног дела, појачавају
читалачка ишчекивања и веже пажња за свет дела. Посредством мотива
гавранова успоставља се епска објективност тако што се наративни глас
у песми којим је описан сукоб Срба и Турака повезује са неутралним
сведоцима догађаја, па се подаци о бици, њеном току и победи српске
стране доживљавају као непристрасно приказани. Очекивајуће је да пе-
сма настала у устаничким временима има победнички тон, који може да
сугерише приповедачка гледишта наклоњена српској страни. Уметничка
вредност Вишњићевих стихова је, између осталог, у томе што се о једном
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 229

од најважнијих победа из устаничких времена приступа са дистанце која

омогућава да извештаји са бојишта делују на читаоце уверљиво и без
упадљиве наклоности српској страни.
Ученици ће уочити да се извештај гавранова организује у две ком-
позиционе целине, односно да има две наративне етапе. У првом ком-
позиционом делу песме гавранови, након дијалога са кадом Кулиновом,
саопштавају исход битке. У функцији одложеног саопштавања вести о
исходима борбе су епска понављања, подаци о бројчаној надмоћности
Турака и о ликовима војсковођа, Кулин–капетана и Карађорђа Петровића.
Када саопште да је српска страна надвладала турску страну, окршај вој-
них сила приказује се посредством сукоба ликова војсковођа, тако што се
истиче да је Карађорђе погубио Кулина. Стиховима „Рани сина, пак шаљи
на војску / Србија се умирит не може!“ завршава се прва композициона
целина. У другој композиционој целини приказују се детаљи из битке,
подстакнути кадином жељом да о ратним детаљима сазна што више.
Песма се завршава кадином тужбалицом над погубљеним турским бор-
цима, упућивањем речи клетве српским устаницима и пресвиснућем од
туге због претрпљених губитака и пораза. Оба композициона дела песме
организована су нарастајућом градацијом. На крају првог дела градација
кулминира стиховима који су у народном колективу остали упамћени
као симбол одлучне решености поробљеног народа да се до победе бори
против насиља и окупације. Нарастајућа градација у другом делу песме
кулминира кадином смрћу. Централни стихови песме, осим што истичу
дводелну структуру, ступају у паралелни однос са завршним стиховима.
Експресиван глас колектива који сведочи о решености да се са окупаторима
бори до победе, повезује се са кадином немоћи да то сазнање поднесе,
односно да га прихвати. Њеном емотивним сломом и смрћу наговештава
се пропаст турске силе.
– Како је Кулинова када дочекала гавранове? – Којим стилским средством
се у њеној појави и њеним речима истичу гордост, осионост и самоувереност?
– Окарактеришите кадин лик. – Објасните на чему почива њена самоувереност.
– Какве ефекте остварује контраст између кадиних очекивања и извештаја? – Које
кадине речи су подстицај за детаљнији извештај гавранова о боју? – Због чега она
жели да сазна више о поразу који није очекивала?
– Издвојте стихове који наглашавају објективна гледишта гавранова поводом
боја. – Шта се важно из њих сазнаје о сукобу Срба и Турака на Мишару? – Због
чега је победа Срба изузетна? – У којим се познатим стиховима истиче одлучност
да се у борби истраје до коначне победе? – Прикажите њихово дубље значење.
– Како се у овим речима истиче непоколебљивост поробљеног народа да истраје
у борби против окупатора?
230 Миодраг П. Павловић

Кулинова када гавранове је дочекала у ставу осионе самоуверености.

Она од појаве гавранова не страхује, чак их у обраћању назива побра-
тимима. Блискост са весницима лоших вести каду приказују као особу
која је дуго времена била у ситуацији да другима наноси бол и да о злу
сведочи и извештава. У речима којима се обраћа гаврановима њен лик
се показује као горд, прек, уверен у победу турске војске. Она говори са
позиција силе. Навикнута је да слуша само извештаје о победама Тура-
ка и о мучким смртима непријатеља. Кадина самоувереност сугерише
дужину турске власти, континуиране ратничке успехе над народом који
није имао снаге да се организује у моћну побуњеничку војну формацију
која би била у стању да савлада непријатеља на бојном пољу. У бројним
реторским питањима које када упућује гаврановима, формира се слика о
њеној жељи да се побуњеницима, а посебно њиховим вођама, науди, да
казна буде смртна, а изведена тако да мучи жртву и да демонстрира моћ
власти и неумољиву сировост силе. Кадине речи такође указују на реп-
ресију коју народ трпи. Окупаторска власт све људе ставља у потчињен
положај, користи их као робље. Обраћајући се гаврановима, Кулинова када
предочава слику нехуманог односа према поробљеном народу, а при том
не слути да су таква владавина, нечовештво, злонамерност и насилништво
главни узрочници побуњеништва које ни моћна војна сила не може угу-
шити. Кадин став је у оштром контрасту са извештајем који јој гавранови
подносе. Тај контраст појачава доживљаје изненађења поводом победе
Срба, подједнако као што сведочи о томе да се десило нешто немогуће,
изузетно и прекретничко. Пошто саслуша извештај и упозорење које јој
гавранови упућују, Кулинова када жели да сазна детаље о току битке.
Њена тежња да зна који је борац из Босанске крајине страдао, мотивишу
гавранове да у песму уведу имена прототипских ликова и прикажу их као
јунаке епских збивања. Кадина жеља да сазна о погибији Турака указује на
њену потребу да се увери у размере турског пораза, испита да ли је напад
Турака био довољно оштар, па да на основу тога, осим што ће проверити

Доживљај
���������������������������������������������������������������������������������
и разумевање кадиних речи и ставова из експозиције песме могу се у тума-
чењу проблематизовати, ако се ученици мотивишу да их сагледају са дубљих психолошких
гледишта. Кулинова када зна да су гавранови гласници лоших вести. Обраћање њима као
побратитмима, кадин лик представљају као особу која од зла не зазире. Именовање весника
лоших вести као побратима може бити и манифестација потиснутог страха од тога да би се
лоше вести сада могле саопштити баш њој. Изглед гавранова додатно поткрепљује њене сумње
у то да је исход битке неминовно позитиван за турску страну. Крв којом су гавранови скоро
потпуно прекривени указује да је битка била веома оштра и да се сукоб са устаницима, чак
и ако би био победнички за Турке, није разрешио на лак начин. Самоуверена питања о томе
којом су муком мучене и погубљене вође устанка манифестују оно што она прижељкује и
уједно прикривају страх од лоших вести.
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 231

веродостојност гледишта гавранова, процени статус турске власти, коју

побуњеничке битке почињу да дестабилизују.
Посебним исказима гавранови у неколико наврата истичу објектив-
ност гледишта које ће саопштити: „Ради бисмо добре казат’ гласе / Не
можемо, већ каконо јесте.“ Они истичу да су непосредни сведоци кључних
збивања на Мишару; стихом „Ту смо били, очима гледали“ најављују се
најважније вести које ће саопштити: да је српска страна победила и да
је Карађорђе погубио Кулин–капетана. У извештаје гавранова унети су
детаљи и личности из збиље, који у читалачком доживљају појачавају
утиске о убедљивости и веродостојности свега што ће бити саопштено.
У таквом контексту сазнаје се најпре о бројности сукобљених страна.
Победа Срба је изузетна јер је остварена над непријатељем који је и војно
и бројчано надмоћнији.
Снажан утисак који оправдано заокупља читалачку пажњу остварен
је у стиховима који су постали симбол устаничких борби у Србији: „Рани
сина, пак шаљи на војску / Србија се умирит не може!“ У њима се излажу
високе етичке вредности и универзална гледишта поводом устанка. Војна
сила не мора бити гарант одржања владавине. Победа је увек на страни
оних који бране највећу од свих вредности и тековина сваког друштва, а
то је слобода. Бранитељи слободе ратују за своје, за оно што им је отето и
ускраћено, ратују против насиља и поробљивања, против силе и угњета-
вања. Упозорење које су гавранови упутили кади Кулиновој има изузетну
вредност јер битку на Мишару приказује као почетак побуне која ја неуга-
сива и чије су последице далекосежне, а што је у историјским збивањима
која су уследила вишеструко потврђено. Стога је снага гледишта из ових
стихова и у њиховој визионарској природи. Истинитост о којој сведоче
дешавања нису порекла, чак су их и истакла, јер је победа на Мишару била
једна од пресудних устаничких борби. Централни стихови изражавају и
свест о томе да је победа велика и значајна, али да није коначна, већ ће се
продубити, интензивирати. Победа је почетак једног дужег периода у коме
ће се борбеношћу повратити оно што је отето и досегнути циљеви којима
поробљени народ вековима тежи. Из актуелног времена устаничка борба
се промовише као универзална вредност коју храбри борци остављају
у наслеђе поколењима, све до коначне победе. Сукоб се најављује као
трајан, обавезујући и за генерације које долазе. Устаници су наследици
појединаца и група који су храбро пружали отпор, али су се сада удружили
у колектив, први пут су се војно организовали и осмелили се да иступе
против поробљивача, упркос томе што је он моћнији и многобројнији.
Из централних стихова песме сагледавају се и универзални ставови о
232 Миодраг П. Павловић

значају упорности, истрајности, борбености и оптимизма за народе који

трпе репресију и чији је опстанак угрожен.
– Протумачите какву уметничку улогу има детаљнији извештај о бици у дру-
гом композиционом делу песме. – Због чега су се гавранови определили за то да
саопштавају имена погубљених турских поглавара и јунака који су им пресудили?
– Наведите конкретне примере којима ћете потврдити своје ставове. – Шта овај
монолог гавранова велича, слави и овековечује кроз песму? – Протумачите свест
о важности и улози епских певања у духовном животу и култури народа.
– У каквом светлу песма приказује јунаштво српских бораца? – О чему све-
дочи бег Турака преко границе? – Зашто их чак и тамо сустиже освета устаника?
– Шта се приповеда у краткој епизоди о лику градачког Деде. – Чиме се оправдава
његово успешно бекство? – Које се универзалне хумане вредности посредством
ове епизоде промовишу?

Стихови којима се завршава прва композициона целина подстичу

изузетно снажне естетске доживљаје, па утичу на рецепцију остатка песме
у коме уследи детаљан извештај о току битке. Рецепцијска делотворност
централних стихова понекад је утицала на то да се у појединим школским
издањима, у уџбеницима и антологијама, ова песма приказује у одломку
и завршава стиховима који су срж њених естетских значења и носилац
укупних етичких вредности готово читавог круга песама о ослобођењу
Србије. Неретко се дешавало да није постојала ознака о одломку, па је ова
околност повод да су неки ученици изненађени другом композиционом
целином. Стога је тумачењу естетских посебности друге композиционе
целине добро приступити са посебном пажњом, па, уколико је потребно,
додатно указати ученицима на јединственост садржине песме.
У другом композиционом делу песме ученици ће указати на детаље
којима се приказује ток борбе устаника са Турцима. Епски каталог успос-
тавља се низањем имена турских бораца и јунака који су им у бици пресу-
дили. Погибију Турака гавранови приказују тако што је тумаче као лични
губитак Кулинове каде, што истичу и посесивним заменичким облицима
у формулацији „погибе ти“. Уз одговарајуће именовање погубљених Ту-
рака, повезује се конкретно име српског јунака. Именовање погубљених и
оних који су им пресудили има посебан значај. Монолог гавранова на тај
начин уноси у свет епске песме јуначка дела и имена бораца, слави их и

�����������������������������������������������������������������������������
Ово је запажено и у терминолошком речнику народне књижевности, у посебној од-
редници која се бави песмом Бој на Мишару. (Пешић, Милошевић-Ђорђевић 33).
Уколико му�����������������������������������������������������������������������
наставно време то дозвољава, као и друге радне околности, а највише
способности и интересовања ученика, наставник питања у вези са естетским својствима цен-
тралних стихова и њиховом учинку може проблематизовати, организовањем посебне наставне
ситуације у којој ће се разматрати експресивни учинак чувених стихова песме и њихова улога
у композиционом устројству и рецепцији дела.
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 233

памти, величајући и њихове подвиге. Епска песма тако се појављује још

једном у гледиштима ученика као медиј посредством кога се јуначка дела
овековечују, а сазнања о њима преносе у наслеђе будућим генерацијама.
У уметничком свету песме Бој на Мишару та посебност приказана је као
естетски садржај нарочите вредности. Народни певач уважава истакнуте
учеснике борбе, чији значај и статус у устанку су касније потврдила и
историјска истраживања. У епској песми се погубљења виђених Турака
повезују са конкретним ликовима српских јунака, онако како их је у ства-
ралачкој машти доживео народни певач. На пример, Милош од Поцерја
именује се као погубитељ Мехмед–капетанана, Лазаревић Лука је погубио
Синан–пашу, а поп Смиљанић Асана Беширевића.
У песми се, посредством кратке епизоде, разрађује околност да је
група преживелих Турака настојала да се бегом спаси, али да су их у тој
намери осујетили устаници. У епску песму је ова епизода унета и при-
казана на уметнички начин, па се посредством ње остварују нарочита
естетска значења. Тако се, на пример, у епизоди приказује како су Ост-
роч–капетан и Аџи–Мосто покушали да побегну „у Њемачку“, али се у
наративном коментару сугерише узалудност њиховог покушаја: „Ками
мајци да утећи могу!“ Устаници Лазар Мутап и Цинцар Јанко су их сус-
тигли и погубили, а њихову војну опрему и коње задржали као ратни плен.
Ученици ће приметити да се епизода проширује уметничким детаљима
који приказују ликове Лазара и Јанка како бацају тела посечених Тура-
ка у реку и пропраћају овај чин речима: „Саво водо, валовита, ладна, /
Ждери, Саво, наше душманине!“ Стихови указују на одлучност бораца,
дочаравају стања духовног узбуђења, али сугеришу и дубља значења о
томе да ће Турке устаничка рука сустићи на сваком месту и пресудити
им. Представници окупаторске власти приказују се као кукавице. Они у
страху окрећу леђа бојишту и желе да спасу живу главу. Њихов покушај
да се склоне са попришта битке, осим што је чин слабића, тумачен је и
као бекство од одговорности поводом губитка битке. Истовремено је том
сценом истакнута досежност правде оних које је лоша и окрутна власт
дуго држала у подјармљеном положају. У песми се приказује како су
осветници погубили Остроч–капетана у Немачкој, не страхујући од цар-
ске власти. Моћ устаника се прелива преко граница Србије и приказује
као сила која неминовно сустиже непријатеља. То да је освета досежна
и извесна препознаје и Кулинова када која, између осталог, проклиње
Цинцара због тога што се Турцима свети не само „по Турћији“, већ и у
Немачкој. Интересантна појединост у оквиру ове епизоде је појава лика
градачког Деде. Он је успео да умакне освети устаника, али се његов бег
234 Миодраг П. Павловић

оправдава тиме да је имао много пријатеља међу Немцима, па су они ус-

пели да га сакрију. Овим литерарним детаљима се промовише вредност
заштитништва стеченог пријатељством.
– Како је Кулинова када реаговала поводом детаља из битке? – Поредите садр-
жину и тон њеног првог и завршног монолога. – Детаљније објасните уметничку
улогу проклињања. – Која расположења и духовна стања у тим речима препоз-
најете? – Којим паралелизмима је остварен завршни кадин монолог? – Коме се
она обраћа? Зашто? – О чему сведоче кратке карактеристике ликова Турака које
у очају она наводи? – Зашто се у светлу ових њених гледишта појачавају утисци
о храброј одлучности и снази јунаштва српских бораца?

Кулинова када на детаље о току битке реагује експресивно снажно,

упућујући речи проклетства свим српским јунацима споменутим у из-
вештају. Проклињање је израз крајње немоћи. Њој је тешко да се суочи
са победом Срба и са губицима које је претрпела турска страна. Пошто
није у стању да дела, она оштрим речима проклиње српске борце. На тај
начин дочаравају се стања беса и очаја. Немоћ Кулинове удовице посебно
се истиче када се упореди са самоувереношћу које је испољила приликом
првог сусрета са гаврановима. Док је у првом обраћању знатижељна,
осорна и самоуверена, у другом је приказана као очајна особа која нема
могућности да се, осим погрдама, обруши на устанике. Њено духовно
стање и расположење указују на димензије пораза и озбиљно пољуљане
позиције турске власти.
У монологу који приказује проклињање запажају се паралелизми.
Они се формирају тако што Кулинова када речи проклетства упућује
појединачним ликовима српских бораца, док одговарајућим епитетима
велича ликове погубљених Турака. У том паралелизму истакнути су епс-
ки профили турских бораца, па се сагледава да ни њихов јуначки статус,
ни друштвени положај, ни углед који су уважавали нису занемарљиви. У
песми се тиме наглашава да српски устаници нису потукли неспремног и
слабог противника, већ истакнуте војне и друштвене представнике силе
која их је држала у потчињености. Битка на Мишару стога се у песми
приказује не само као окршај бројчано надмоћних Турака и жудњом за
слободом вођених Срба, већ и као судар два војна табора бораца једна-
ких по снази и борбеним вештинама. Утисци о вредности победе српске
стране се овим литерарним појединостима ојачавају и снаже у читалачким
доживљајима и интерпретативним гледиштима.
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 235

Завршни део часа

– Какву симболику има завршна слика? – Запажајте ставове народног певача
према устанку и ликовима устаника. Протумачите их. – Шта се у њима важно
поручује савременицима?
– Протумачите гледишта из песме на универзалном плану. – На примеру песме
Бој на Мишару покажите неугасивост жеље поробљеног народа за слободом.
– Објасните улогу коју у јачању патриотизма и националне свети имају епске
песме. – Прикажите и протумачите своја гледишта поводом овог питања одгова-
рајућим примерима из других епских песама које су вам познате.

У завршној слици песме приказана је смрт каде Кулинове. Монолог

који претходи њеној смрти коментарише се опаском дубокој унутрашњој
борби; стање набујалих емоција, пре свих безнађа и ојађености, каду
смртно рањавају. Узроци њене смрти у песми су објашњени тугом која
ју је свладала. Када Кулинова је умрла од жалости, што је приказује као
особу која снажно пати због губитака супруга и бораца. Њеном смрћу још
једном се истичу димензије српске победе и приказује извесном пропаст
турске власти. Смрт каде Кулинове, приказана као резултат патње због
људских губитака, подстиче универзалне ставове о погубности ратних
сукоба и размишљања о неумитности трагичних последица лошег вла-
дања. Они који своје владање заснивају на сили не могу се надати добром
крају, нити се могу умирити и утеху наћи у мислима о бољој будућности.
Немир и забринутост су трајне последице које победа на Мишару уноси
у редове освајача.
Подстакнути да естетска значења дела сагледавају из временских рав-
ни околности у којима је настало и из визуре савременог доба, ученици ће
изводити значајне закључке. У песми се славе и величају борба за слободу,
а ликови бораца такве битке се приказују као храбри јунаци чије смеле
подвиге стихови памте и преносе новим генерацијама. Епска творевина се
са подједнаком снагом обраћа и победницима и пораженима; победнике
охрабрује да истрају у борби и опомиње да једну добијену битку не смат-
рају победом, док противнике кажњава подстицањем страхова од губитка
власти и упозорава да је пламен ослободилачких борби неугасив.
Створена поводом конкретног догађаја, епска песма превазилази
границе времена настанка и посредством естетских значења доспева до
свевремених гледишта на неумитност краха свега што је насилно и не-
људско. Песма промовише узвишене вредности правде, слободе и људског
достојанства, за које се одлучни јунаци несебично боре.
Слободарски дух српског народа, вредности на којима почива и које
поштује, чуван је у топлим речима наших усмених умотворина. Кроз
236 Миодраг П. Павловић

векове у којима су трпели репресију окупаторске власти, генерације

су у свету епске песме проналазиле инспирацију и снагу да опстају и
трају. У стиховима епских песама негована је приврженост колективу и
отаџбини. У контексту тих гледишта ученици ће устаничке борбе опе-
ване у епској песми Бој на Мишару доживети и као одраз вредности из
прошлих времена пренетих песмом до људи који су били у могућности
да устанак подигну и да у борбама истрају. Из ових ставова доспева
се и до поузданијег увида у естетску и идејну делотворност народног
песништва, па се сустичу и систематизују гледишта на вредности и
значај народне књижевности. То је повољна околност да се ученици у
завршници часа осврну на обрађена дела и да их као ваљане примере
користе приликом илустровања гледишта о улози народне књижевности
и о њеним естетским вредностима.

Поводом обраде дела

Многобројне су могућности које наставнику стоје на располагању

након обраде епске песме Бој на Мишару.
Први круг активности поводом дела и његовог истраживачког ту-
мачења односе се на писање и читање. Најбројније су активности које се
тичу тема за израду домаћих задатака и других песмених вежбања у којима
ће се систематизовати знања ученика о делима из народне књижевности,
односно о њеним естеским вредностима, улози и значају. Дела народне
књижевности су ризница духовних вредности, па се обрадом тема у којима
се ове појаве разматрају на истраживачки начин, поред образовне и функ-
ционалне, остварују и васпитне димензије наставе књижевности и језика.
Поводом обраде ученици се могу мотивисати за читање других епских
песама из тематског круга о борбама за ослобођење Србије. Ове песме
би се потом на нивоу осврта или приказа, у форми реферата, представи-
ле на неком од наредних часова. Такав рад повод је да се на проблемски
начин обрађује улога вантекстовних елемената, историјских чињеница
и личности у стварању епске песме; могу се посматрати и објашњавати
уметнички поступци којима се они уводе у свет дела, приказују и тумаче.
Такође би могла бити организована и интересантна дискусија о естетским
вредностима песама новијих времена у односу на песме старијих време-
на. Том приликом би се у синтези објединила знања ученика о народној
књижевности, продубиле би се и усавршиле читалачке и интерпретацијс-
ке компетенције које се односе на истраживачке приступе књижевним
 Наставна обрада народне епске песме Бој на Мишару у средњој школи 237

делима, а до изражаја би дошла и вештина актуелизовања претходних

читалачких искустава и умеће естетског вредновања књижевних дела.
Историјски догађаји из различитих времена су важно инспиративно
и творбено извориште у раду многих уметника. Поводом српских осло-
бодилачких устанака и, конкретно, поводом Боја на Мишару, настала
су разноврсна уметничка дела. Ученици се, на пример, у корелацији са
наставом ликовне уметности, могу мотивисати да пронађу репродук-
ције ликовних остварења ове тематике. Репродукција слике Афанасија
Шелоумова из 19. века под именом Бој на Мишару, на пример, погодује
томе да се радна пажња ученика усмерава ка репродукцији слике, њеном
истраживачком посматрању и тумачењу. Тако би се ученици обучавали
да разумеју поетику сликарства, да тумаче ликовна изражајна средства
којима се битка приказује и пореде их са литерарним стваралачким пос-
тупцима. Том приликом развијале би се сложене активности поредбеног
приступа проучавању истих мотива у различитим уметностима, односно,
у конкретном примеру, у књижевности и сликарству.
За устаничка дешавања везани су многи топоними са којима се уче-
ници упознају током читања и тумачења епских песама. Топоними који
присуствују у песми Бој на Мишару су од посебног значаја за друштвену
и културну историју. Посете овим местима могу бити врло садржајне и
вредне, ако се планирају и организују на стручан начин. Наставник књи-
жевности и језика свакако у организацији оваквих екскурзија треба да
узме учешћа. Одговарајућим подстицајима ученици би се током посета
овим местима мотивисали да их стваралачки посматрају, проуче и тако
прикупе грађу за израду успешних извештаја, реферата или репортажа.

Коришћена литература

Андрић, Милка. Наставно проучавање народног песништва. Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.
Бајић, Љиљана. „Рецепција и деловање књижевног текста на учени-
ка.“ Норма: часопис за теорију и праксу васпитања и образовања број 1
(2007): стр. 147–156.
Грчић, Љиљана. „Мишар као одредиште ђачких екскурзија – поводом
200–годишњице Боја на Мишару.“ Глобус књига 36, број 30 (2005): стр.
211–220.
Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Просвета,
2002.

О Мишару као одредишту ђачких екскурзија видети у Грчић 211–220.
����������������������������������������������������������������
238 Миодраг П. Павловић

Деретић, Јован. Огледи из народног песништва. Београд: Слово

љубве, 1978.
Дрндарски, Мирјана. Вишњићеви описи битака у првом устанку.
У: Љубинковић, Ненад (приређивач). Настајање нове српске државе.
Зборник радова са научног скупа и поводом њега. Велика Плана: 2006,
стр. 105.
Илић, Павле. Српски језик и књижевност у наставној теорији и
пракси. Методика наставе. Нови Сад: Прометеј, 1997.
Матицки, Миодраг. Историја као предање. Београд: Културно про-
светна заједница Србије, 1999.
Недић, Владан. О усменом песништву. Београд: Српска књижевна
задруга, 1976.
Николић, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности.
Београд: Завод за уџбенике, 2009.
Пешић, Радмила и Нада Милошевић-Ђорђевић. Народна књижев-
ност. Београд: Требник, 1997.
Самарџија, Снежана. Увод у усмену књижевност. Београд: Народна
књига / Алфа, 2007.
Стојанчевић, Владимир и Јован Милићевић, Чедомир Попов, Радоман
Јовановић, Милорад Екмечић. Историја српског народа. Пета књига,
први том. Од Првог устанка до Берлинског конгреса, 1804–1878. Београд:
Српска књижевна задруга, 2000, стр. 25–63.
Сувајџић, Бошко. Певач и традиција. Београд: Завод за уџбенике,
2010.
Ћоровић, Владимир. Карађорђе и Први српски устанак. Нови
Београд: Book & Marso; Београд: Библиотека града Београда, 2003.

Miodrag P. Pavlović

TEACHING PROCESS OF THE EPIC FOLK POEM BATTLE of MISHAR

in the secondary school

S u mm a r y

The epic folk poetry is given a full attention in the teaching practice and methodo-
logical theory. Although the epic poems about uprising battles are fewer number in the
methodological literature, the cognitive, aesthetic, educative and pedagogical values of
the representative poems in that thematic circle of the Serbian epic poetry have been ever
emphasized. Studying the uprising poetry is specially fruitfully on the secondary school