Stručni komentar

PROPISI KOJI SE PRIMENJUJU NA

POSLOVANJE ZALAGAONICA I
OPOREZIVANJE PRODAJE PREDMETA
ZALOŽNOG PRAVA - Pitanja i odgovori

Koji propisi se primenjuju na osnivanje i rad zalagaonice i da li je za

obavljanje delatnosti potrebno posebno odobrenje?

Odgovor:

Za sada nema specijalnog propisa o zalagaonicama, što znači da se na osnivanje i rad

zalagaonica primenjuju propisi koji važe za određenu pravnu formu. Ako je reč o privrednom
društvu - Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004). Ako se ona otvara
sa statusom radnje, onda je reč o preduzetniku, a primenjivaće se Zakon o privatnim
preduzetnicima ("Sl. glasnik SRS", br. 54/89 i 9/90 i "Sl. glasnik RS", br. 19/91, 46/91,
31/93 - odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005 - dr. zakon,
55/2004 - dr. zakon i 61/2005 - dr. zakon).

Nije predviđeno da se za delatnost koju obavljaju zalagaonice zahteva posebno odobrenje.

Zalagaonice obavljaju delatnost tako što zaključuju pojedinačne ugovore o zalozi, dajući
određenu sumu novca za stvar koja se zalaže. Kod zalagaonica nije reč o igrama na sreću, niti
o drugim masovnim prikupljanjima sredstava. Zalogodavac stupa svojom voljom u taj odnos u
kome mu se ne nudi ništa privlačno (kao npr. kod igara na sreću), nema piramidalnog
organizovanja, niti drugih oblika iza kojih može da se krije privlačnost koja je nerealna.

Delatnost zalagaonica je sada predviđena Uredbom o klasifikaciji delatnosti ("Sl. glasnik

RS", br. 54/2010) pod šifrom: 64.92 - Ostale usluge kreditiranja. Reč je o uslugama koje se ne
podvode pod bankarske usluge, odnosno usluge monetarnog posredovanja koje se smatraju
bankarskim i za koje je potrebno posebno odobrenje.

Koje su obaveze u vezi sa knjigovodstvenom evidencijom zalagaonice,

odnosno da li se poslovne knjige vode po sistemu dvojnog ili prostog
knjigovodstva?

Odgovor:

Privredna društva i preduzetnici koji su upisani u Registar privrednih subjekata kod Agencije za
privredne registre i koji u okviru registracije obavljaju, kao pretežnu ili kao jednu od svojih
delatnosti, egzistiraju pod nazivom "ZALAGAONICA".
Predmet zaloge, sadržina i forma ugovora o zalozi, prava radi obezbeđenja potraživanja
poverioca, upis založnog prava u registar, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog
prava, uređeni su Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr.). Prema članu 3. tog zakona, ugovor o
zalozi zaključuje se u pismenoj formi. Na pravne odnose koji nisu uređeni navedenim zakonom,
primenjuje se zakon kojim se uređuju obligacioni i svojinskopravni odnosi, kao i drugi propisi.

Pokretne stvari i prava zalažu se upisom založnog prava u registar koji je ustanovljen u skladu
sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.

Za zalagaonicu koja ima status privrednog društva obavezno je vođenje poslovnih knjiga po
sistemu dvojnog knjigovodstva, propisano Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik
RS", br. 46/2006 - dalje: Zakon).

Prema odredbama člana 12. Zakona, poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o
stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu i prihodima i rashodima pravnih lica i
preduzetnika.

Poslovne knjige jesu dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva po Kontnom okviru za

privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike koji je propisan Pravilnikom o
Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga
pravna lica i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i
3/2011).

Saglasno odredbama člana 3. Pravilnika, stanje i promene imovine, kapitala i obaveza, prihodi i
rashodi i utvrđivanje rezultata poslovanja evidentiraju se na osnovnim (trocifrenim) računima
propisanim u Kontnom okviru, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima,
odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Primljena založna dobra (zlato, nakit, satovi, umetničke slike i dr.) evidentiraju se po
procenjenoj vrednosti u vanbilansnoj evidenciji zaduženjem grupe računa 88 - Vanbilansna
aktiva i odobrenjem grupe računa 89 - Vanbilansna pasiva, jer se radi o sredstvima koja nisu u
vlasništvu pravnog lica i preduzetnika.

Pozajmice koje se odobravaju na osnovu založenih stvari (na period do godinu dana)
evidentiraju se zaduženjem računa 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani i odobravanjem
odgovarajućeg računa iz grupe računa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina. Ako se pozajmice
odobravaju na period duži od godinu dana, evidentiranje se vrši preko računa 038 - Ostali
dugoročni finansijski plasmani.

Ostvarena provizija po osnovu date pozajmice predstavlja prihod zalagaonice od usluga i

knjiži se u korist računa 612 - Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu.

Za zalagaonicu koja ima status preduzetnika poslovne knjige se mogu voditi po sistemu dvojnog
knjigovodstva u skladu sa odredbama Zakona, a na način kako je objašnjeno za privredna
društva, ili po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa odredbama čl. 44. do 48. Zakona o
porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i
65/2006 - ispr.) i Pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu
prostog knjigovodstva ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004).

Poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva su:

• PK-1 Poslovna knjiga prihoda i rashoda;

• PK-2 Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.

Pored navedenih poslovnih knjiga, preduzetnik je u obavezi da vodi i poslovne knjige u

zavisnosti od delatnosti koju obavlja, iz kojih odgovarajuće podatke knjiži u poslovnoj knjizi, a
pre svega prijemni evidencioni list za založena dobra, na Obrascu KR, koji je propisan članom
3. navedenog pravilnika.

Na koji način se oporezuje zalogodavac - obveznik PDV ako je predmet

zaloge motorno vozilo ?

Odgovor:

Ako je zalogodavac lice - obveznik PDV i ako se radi o prometu motornog vozila na koje
se obračunava i plaća PDV, zalogodavac ima obavezu da taj porez obračunava i plati, kao
i da kupcu izda račun u skladu sa članom 42. Zakona.

Ministarstvo finansija izdalo je Mišljenje br. 413-00-590/2010-04 od 10.02.2011. godine , koje

Vam u celosti citiramo u nastavku:

"Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004,
86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja
PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u
okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava
raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao
vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Saglasno odredbama člana 2. st. 1. i 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima

upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - dalje: Zakon o založnom
pravu), ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži
obezbeđenje za njegovo potraživanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca
upisati u registar založnog prava (dalje: Registar zaloge), pri čemu zalogodavac može biti
dužnik ili treće lice.

Ugovorom o zalozi uređuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca (stav 3. istog člana
Zakona o založnom pravu).

Prema odredbama člana 3. Zakona o založnom pravu, ugovor o zalozi sadrži naročito: dan
zaključenja, ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište. odnosno sedište poverioca i
zalogodavca, kao i dužnika ako su to različita lica, predmet založnog prava sa potrebnim
obeležjima i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom. Ugovor o zalozi
zaključuje se u pismenoj formi.

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o založnom pravu propisano je, da poverilac stiče založno
pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno zakonom.

Saglasno odredbi člana 27. stav 1. Zakona o založnom pravu. ako zalogodavac ima svojstvo
privrednog subjekta (lice koje se profesionalno bavi privrednom delatnošću) ugovorom o zalozi
može se predvideti da založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava proda na
vansudskoj javnoj prodaji ako njegovo potraživanje ne bude namireno u potpunosti.

Ako predmet založnog prava ima tržišnu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi može se
predvideti da založni poverilac ima pravo da ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za
sebe (stav 2. istog člana Zakona o založnom pravu).

Odredbom člana 27. stav 5. Zakona o založnom pravu propisano je, da ako predmet založnog
prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to
učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca, kada to nije isto lice.

U trenutku dospelosti potraživanja, založni poverilac i zalogodavac se mogu sporazumeti da će

predmet založnog prava preći u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da će poverilac moći
da ga proda po određenoj ceni ili da ga po toj ceni zadrži za sebe (član 28. stav 4. Zakona o
založnom pravu).

Prema odredbi člana 35. stav 1. Zakona o založnom pravu, ako dužnik ne ispuni svoju obavezu
o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu.

Stavom 2. istog člana Zakona o založnom pravu propisano je, da u trenutku dospelosti, založni
poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje,
dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

Višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan isplatiti
zalogodavcu bez odlaganja, a ako založni poverilac u roku od osam dana ne isplati
zalogodavcu višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja, plaća zalogodavcu
propisanu zateznu kamatu (st. 3. i 4. istog člana Zakona o založnom pravu).

Prema odredbi člana 43. stav 1. Zakona o založnom pravu, posle izvršenog upisa početka
namirenja u Registar zaloge, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet
založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku
cenu.

Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti predmeta založnog prava,
sud može odlučiti da ga založni poverilac proda po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili da
ga, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni (stav 2. istog člana Zakona o založnom pravu).

Prema odredbi člana 44. stav 1. Zakona o založnom pravu, založni poverilac može pristupiti
vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa početka
namirenja u Registar zaloge.
Dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava, a
u tom roku zalogodavac može, iako nije dužan, ispuniti obavezu dužnika (st. 2. i 3. istog člana
Zakona o založnom pravu).

Saglasno odredbi člana 50. stav 1. Zakona o založnom pravu, savesno lice koje kupi predmet
založnog prava na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji, stiče pravo svojine bez tereta.

Prema odredbi stava 2. istog člana Zakona o založnom pravu, pravo svojine koje je savesni
kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje.

Pravila iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na prodaje u postupku namirenja, ako je lice
kupilo predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao
razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca (član 50. stav 3. Zakona o
založnom pravu).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Zakona o založnom pravu kod sudske ili
vansudske prodaje predmeta založnog prava - motornog vozila smatra se da
zalogodavac vrši promet dobra - predmeta založnog prava kupcu (a ne založnom
poveriocu). U tom slučaju, ako je zalogodavac lice koje je obveznik PDV i ako se radi o
prometu motornog vozila za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, obveznik
PDV - zalogodavac ima obavezu da za ovaj promet obračuna i plati PDV u skladu sa
Zakonom, kao i da kupcu motornog vozila izda račun u skladu sa odredbama člana 42.
Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja
računa i o računima kod kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci ("Sl. glasnik RS",
105/2004, 140/2004 i 67/2005). Međutim, ako obveznik PDV - zalogodavac ne izda račun
kupcu motornog vozila, mišljenja smo da nepostupanje obveznika PDV - zalogodavca u
skladu sa Zakonom ne treba da predstavlja osnov za osporavanje prava kupca motornog
vozila da registruje predmetno dobro.

Pored toga, neizdavanje računa za promet za koji je Zakonom propisana obaveza izdavanja
računa predstavlja prekršaj za koji su odredbama člana 60. Zakona propisane novčane kazne."