POZOVI PRIRODU U BAŠTU

Boris Sergejevič Anjenkov

S A D R Ž A J
Deo prvi: UVOD U AGROTEHNIKU PRIRODNE ZEMLJORADNJE
Plodno zemljište. Kakva je to zemlja?.......................................................................1
Šta je to humus i zašto se baš on smatra garantom plodnosti zemlje………………....3
Kako učiniti zemlju bašte plodnom……………………………………………………………………..4
O suštini agrotehnike prirodne zemljoradnje………………………………………………………7
Juriš u plodnost počinje u jesen………………………………………………………………………….8
Bašta bez problema……………………………………………………………………………………………10
Šta ume priroda i kako i šta ona savetuje zemljoradnika…………………………………….11
Upozorenje!....................................................................................................................14
Deo drugi
NE SMETAJ BAŠTI AŠOVOM I PLUGOM
Put za plodnost
Baštenska studija (umesto predgovora……………………………………………………………..16
Čudo-bašta……………………………………………………………………………………………………………..18
Šta kažu nauka i praksa progresivne zemljoradnje…………………………………………….22
Kako projektovati plodnu baštu……….……………………………………………………………….29
Jesenja priprema leja………………………………………………………………………………………..30
Prolećna obrada leja. Setva i sadnja kultura………………………………………………………31
Nega biljaka za vreme vegetacije……………………………………………………………………...34
Kompostna gomila (plast) – Kraljica bašti………………………………………………………....36
Istorijat pojave i primene mineralnih đubriva……………………………………………………37
Nekoliko saveta za obradu bašte sa uskim lejama…………………………….…………….…40
Osnovni alat baštovana za rad na uskim lejama……………………………………………..…42
Kalendar baštenskih poslova………………………………………………………………………….…43
April………………………………………………………………………………………………………………...43
Maj..............................................................................................................................44
Jun. …………………………………………………………………………………………………………………45
Jul…………………………………………………………………………………………………………………....46
Avgust……………………………………………………………………………………………………………………..47
Septembar………………………………………………………………………………………………………………………………......49
Oktobar………………………………………………………………………………………………………………………………….…....50
Ekstrakt preparata „Bajkal EM-1“………………………………………………………………………………....…51
Priprema kvalitetnog komposta u zimskom periodu u usl. gradskog stana………….51
Čarobne staze ka bašti………………………………………………………………………………………..52
Razlozi sveopšteg neznanja ruskih zemljoradnika u oblasti primene
„tradicionalnih“metodazemljoradnje………………………………………………………………...53
Odgovor Ministarstva poljoprivrede Rusije autoru……………………………………………..56
Odgovori na pitanja čitaoca autorove knjige i slušalaca njegovih predavanja..……57
Korisni saveti……………………………………………………………………………………………..……….61
Pogovor…………………………………………………………………………………………………………………………………………63
Deo treći
KRALJICA BAŠTI – KO JE TO?
Male tajne velikog prinosa
Od autora………………………………………………………………………………………………..…….….64
Kraljica bašti – ko je ona?.......................................................................................65
Razlike u uslovima života biljaka na „divljim“ i na „kultivisanim“ zemljštima……..66
Zašto su „kultivisanoj“ zemlji potrebni komposti, a ne sirova organika………….....67
Nedostaci „tradicionalne“ obrade zemlje………………………………………………………….68
Svojstva organskih komposta……………………………………………………………………….……69
Poboljšanje kvaliteta komposta kišnim glistama…………………………………………..…...70
Izvlačenje hemijskih elemenata ishrane biljaka iz zemljišnih mineral………………...71
Smanjenje zavisnosti biljaka od vremenskih uslova…………………………………………...72
Protiv korova se bori živa zemljišna sredina, a ne baštovan sa motikom..…….…...73
Humus – garant plodnosti zemljišta………………………………………………………..…….….74
Kako pomoći prirodi da obnovi i poveća plodnost zemljišta……………………….……..75
Šta radi na parceli kompostna gomila?
Čime je zaslužila titulu „Kraljica bašti“?................................................................77
Gde smestiti i kako formirati kompostnu gomilu………………………………………….……78
Koliko je bašti potrebno komposta?.....................................................................80
Alternativa EM-preparatu „Bajkal EM.1“…………………………………………………….…....81
Konstrukcija kompostnih gomila………………………………………………………………….…...82
Istorijski fakt koji je poslužio u SAD kao razlog
da se ukine agrohemijska tehnologija……………………………………………………………...…82
Čitamo enciklopediju i naučne radove………………………………………………………….…..83
Iz časopisa „Sankt-Peterburške vedomosti“
(popis, spisak) od 7.septembra,1764.g …………………………………………………………......89
Opis trava……………………………………………………………………………………………………….…90
Hajdučka trava…………………………………………………………………………………………….…….90
Valeriana…………………………………………………………………………………………………………..91
Lekoviti maslačak………………………………………………………………………………………….....92
Lekovita kamilica……………………………………………………………………………………………...93
Dvodoma kopriva……………………………………………………………………………………………..95
Kora hrasta……………………………………………………………………………………………………….96
Iz radnog iskustva penzionisanog farmera A. M. Šugurova…………………...............97
Pogovor………………………………………………………………………………………………………………………………..…….106
Deo četvrti
BAŠTA PO ANJENKOVU
Mišljenja, pitanja i odgovori
Od autora………………………………………………………………………………………………………..107
Mišljenja……………………………………………………………………………………………………….………108
Pitanja i odgovori…………………………………………………………………………………………….114
Literatura…………………………………………………………………………………………………….…………145
 1

Agrotehnika efektivne zemljoradnje

PRVI DEO
Uvod u agrotehniku prirodne zemljoradnje
1. Plodno tlo. Kakvo je to zemljište?
„Samo je priroda sposobna da
stvori apsolutnu dodatnu
vrednost“. (K. Marks,
„Kapital“, IV deo)

Ali, najpre o samom zemljištu, kako ga tumači nauka.

Tlo – to je površinski pokrivač zemlje - simbioza(zajednički život) biljaka i živih
organizama. Tlo se sastoji od ostataka biljaka, živih organizama i njihovih izlučevina i
samih živih organizama (raznih crva, glisti, gljivica, mikroorganizama, plesni, mikroba i
bakterija), koji žive u površinskom sloju zemlje, zahvaljujući ostacima biljnog i
životinjskog sveta koji se u njoj nalaze. Na taj način, tlo je nešto živo, ono se stalno
obnavlja i regeneriše životnim procesima biljaka i životinja. Ako površinski sloj zemlje ne
sadrži u sebi biljne i životinjske ostatke, onda se on ne može zvati pogodnim tlom. To je
samo grunt (zemljište) koji se sastoji od raznih minerala. Samo se zemljište, obogaćeno
ostacima biljnog i životinjskog sveta i živim organizmima i njihovim izlučevinama, može
nazvati pogodno tle (dobra zemlja).

Mogu li biljke živeti i donositi plodove van zemljišta? Da, mogu. To je

dokazao nemački hemičar Justus Libih pre više od 150 godina, hraneći biljke
rastvorima mineralnih đubriva. Može li se govoriti o plodnosti njiva i bašti na kojima
se godinama primenjuju mineralna đubriva? Naravno, ne. Jer su rastvori mineralnih
đubriva uništili u površinskom delu zemlje i u organskom delu floru i faunu. Prinosi
na takvim njivama i baštama se dobijaju ne od plodnog zemljišta (koje je uništeno
hemijom), već od rastvora mineralnih đubriva, t.j., praktično, na hidroponi način. U
gruntu, (ne u zemljištu, koje nije plodno), na taj način se stvaraju mineralni rastvori,
kojima se hrane biljke. Biljke, gajene „hemijom“, dobijaju samo kompleks nekih
hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih organskih jedinjenja. Takve biljke
nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav, loše su za skladištenje i mogu biti
opasne za čovekovo zdravlje.
Hemijska mineralna đubriva dovode do mineralizacije organskog dela zemljinog
pokrivača, čine površinski sloj sitnodisperzivnim, tvrdim, slabo propusnim za vlagu i
vazduh, hladnim, teškim za obradu. U zasićenim rastvorima soli mineralnih đubriva,
 2

koja se, po pravilu, unose jednom i odjednom, ubija se živa površinska sredina.
Površinski sloj prestaje biti plodno tle, pretvara se, jednostavno, u mineralizovano
zemljište. Za dobijanje kakvih takvih prinosa takvo zemljište iz godine u godinu
zahteva sve veću količinu mineralnih đubriva i sve više napora kod oranja ili kopanja sa
prevrtanjem površinskog sloja. Biljke na takvim zemljištima zahtevaju česta zalivanja,
slabo rastu i podložne su bolestima i štetočinama, njihov prinos mnogo zavisi od
vremenskih uslova.
U prirodi, parcele, na kojima čovek nije izvršio agresiju hemijskim đubrivima i
mašinama za duboku obradu površinskog sloja, ustvari, predstavljaju živi sloj, dobro
struktuiran, pun humusa, pun živih organizama. Struktura takvog tla je slična sunđeru,
puno je raznoraznih kanala, koje je ostavilo korenje biljaka, čiji su organski deo pojeli
zemljišni organizmi, i kanala koje su ostavili živi organizmi. Tim kanalima zemljište lako
dobija vazduh i vlagu, tim istim kanalima zemljište se lako oslobađa ugljendioksida, koji
nastaje od prerade organskih ostataka i od disanja tih istih mikroorganizama. Tim istim
kanalima lako prodire u zemlju korenje novih biljaka. Uz postojanje u zemljištu vazduha
i vlage, i uz prisustvo organike i žive zemljišne sredine, u njemu se stalno vrši proces
stvaranja humusa – baze plodnosti. Na taj način u zemljištu se stalno događaju procesi
obnavljanja plodnosti, posle življenja na njemu bilo kog pokoljenja biljaka. V. V.
Dokučajev je govorio da svaka biljčica više ostavi tlu nego što iz njega uzme. Iz ovoga se
može izvesti zaključak, da ako čovek nauči da omogući na svojim njivama i u svojim
baštama prirodne uslove, onda zemljištu, njivi ili bašti neće nedostajati ni mineralnog,
niti stajskog đubriva, neće biti potrebno niti oranje, ni prekopavanje, ni prevrtanje
zemlje.
Prilikom oranja ili prekopavanja zemljišta uništava se prirodna struktura tla
– uništavaju se kanali istrulelog korenja, putevi mikroorganizama, prekidaju se kanali
snabdevanja tla vazduhom i svim ostalim komponentama; sprečava se oslobađanje
ugljendioksida; uništava se osnovna masa živih organizama, proizvođača hrane za
biljke; organika (humus) se u takvom zemljištu brzo mineralizuje, čime njeni elementi
postaju nedostupni za korenje biljaka; samo zemljište se stvrdne, postaje
nepropustljivo (kriva šargarepa), teško je za obradu, hladno i, što je najvažnije, vrlo
slabo plodno ili sasvim neplodno. Prinos na takvim njivama ne isplati ni sredstva ni
trud, koji smo uložili na njegovoj obradi.
Proizvodnja biljaka na takvim površinama iziskuje velika sredstva i nerentabilna je.
Količina prinosa ne pokriva uloženo, već često donosi samo gubitke.
Još je Karl Marks upozoravao da je samo priroda, ako se čovek ne meša u njen
posao, sposobna da stvori najvišu apsolutnu dodatnu vrednost. Ona je sposobna da od
jednog zrna stvori klas sa 60 zrna. Čovek, međutim, od jednog kilograma gvožđa može
da stvori tek jedan kilogram eksera i nikada neće stvoriti ništa više od tog jednog
kilograma.
U današnje vreme najbliža prirodi je agrotehnika prirodne zemljoradnje, kod
koje se ne koristi sveži stajnjak i mineralna đubriva, ne vrši se prekopavanje i oranje
zemljišta. Popuna zemljišta organikom (kompostom) vrši se vraćanjem zemlji onih
 3

delova kultura, koje ratar ne upotrebi za hranu. Pri tom, povraćaj se vrši
kompostiranjem otpadaka i tlu se vraća nekoliko puta više organskih hemijskih
elemenata nego što je potrebno sledećem pokoljenju biljaka. To je najrentabilnija
agrotehnika, koja daje visoke prinose, koja praktično ne zavisi od vremenskih uslova, i
koja je najkvalitetnija,odnosno, najbolja, za zdravlje potrošača.

ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON

GARANT PLODNOSTI ZEMLJIŠTA?

Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znajući,
pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u
zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i
mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za
zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži
humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna
količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u
zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“
praktično se ne povećava.
Međutim, baš humus je garancija plodnosti zemlje. Prema tome taj brižni
zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se povećava njegov procenat u zemlji.
„Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju -
nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine
kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive
sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji sastav je oko
50% praznina. Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako
je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina? Stvar je u tome što čestice humusa imaju
po površini električni naboj, koji ima privlačnu snagu ka subjektu, jer ima suprotan
naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja
komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko
nje tananu opnu. Ukoliko su humusne čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik,
onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih
mineralnih rastvora u opni. Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih
čestica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini
čestica humusa, koji veže koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom
zemljine teže u niže slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile
teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u
atmosferu, a mineralne soli stvorile čvrst sloj na površini zemljišta. Na taj način, humus
je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš
ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta. Čestice mineralnog
grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene
rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo, vodeni mineralni
 4

rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta
slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka. Plodnost takvih zemljišta je
veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.

KAKO BAŠTU UČINITI PLODNOM?

Ruski naučnik Dokučajev je tvrdio: „Nema loše zemlje, ima samo loših gazda“.
To znači da plodnost bilo kog zemljišta zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda obrađuje
svoju zemlju.
Svima je poznato da biljke dobijaju hranu – razne rastvore hemiskih
elemenata, iz zemljišnih minerala. I bilo koje zemljište, peskovito, glinasto, suglinasto,
tresetno i drugo, to je, ustvari, konglomerat minerala. A ti minerali su složena
jedinjenja najrazličitijih hemijskih elemenata, predstavljeni celom tablicom
Mendeljejeva, sa različitim količinskim odnosom. A to pa znači da svako zemljište sadrži
minerale, odnosno jedinjenja hemijskih elemenata, neophodna za rast biljaka.
Zbog čega biljke nejednako rastu i donose nejednake prinose?
Stvar je u tome što se zemljišni minerali praktično ne rastvaraju u običnoj
vodi, snežnici, kišnici, ili polivnoj. Zato hemijski elementi, odnosno minerali, ne dolaze
u površinske vodene rastvore i ne postaju biljna hrana. Minerali se rastvaraju samo
putem organskih kiselina, a te kiseline proizvode živi organizmi – mikrobi, bakterije,
gljivice, plesan, mikroalge, razni crvi, gliste, stonoge i ostali stanovnici tla. Ta živa
zemljišna sredina se hrani organikom (kompostom) i udiše atmosferski vazduh koji
sadrži kiseonik, azot, ugljendioksid, vodu i mnoge elemente sa Mendeljejeve tablice. U
procesu prerade organike (komposta), zemljišni organizmi razlažu u zemljištu složene
organske kiseline koje rastvaraju zemljišne minerale, transformišući ih u vodene
zemljišne rastvore. Osim toga, zemljišni mikroorganizmi procesom življenja vezuju
svojim izlučevinama, znači sa zemljišnim rastvorima, elemente vazdušne atmosfere,
koju udišu (pre svega azot, kojeg u vazduhu ima oko 78%).
Različita zemljišta (peskovita, supeskovita, glinasta, suglinasta, tresetna i
ostala) u različitom stepenu su pogodna za život ovih ili onih zemljišnih organizama.
Populacija ovih organizama u raznim zemljištima je različita i po sastavu i po količini.
Zato se u tim zemljištima formiraju strukturalno različiti mineralni rastvori. Upravo
zbog toga na različitim parcelama biljke različito rastu i razvijaju se i donose različite
prinose.
Pedologija smatra da je plodno zemljište ono koje:
o ima najmanje 7% humusa,
o ima u svom sastavu dovoljan broj aerobnih (kojima je za život
potreban kiseonik) i anaerobnih (kojima nije za život potreban
kiseonik) živih organizama i druge živadi;
o je rastresito, sposobno da propušta atmosferski vazduh i vodu od
 5

padavina;
- koje je sposobno da zadrži vlagu u sloju korenja, ne dozvoljavajući
vlagi da propada u niže slojeve i da odlazi sa zemljišnim vodama na površinu, na
površinu leje, i da ispari u atmosferu;
o ne „pliva“ posle zalivanja i atmosferskih padavina;
o koje uvek ima hrane za zemljišne mikroorganizme.
Bilo koje zemljište može takvim stvoriti dobar gazda bez naročitih fizičkih
naprezanja i trošenja novčanih sredstava, ako živi u slozi sa prirodom i ako bude
primenjivao na svojoj zemlji agrotehniku prirodne zemljoradnje.
1. Humus – to su dalje nerazloživi organski ostaci zemljišnih organizama i
njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što čini
podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage od
padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50% praznine
između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od padavina u zemljište.
Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u potrazi za hranom. Što je
deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više hrane mogu naći biljke, a što je
više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar gazda, ako se postarao za sve to.

2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu humus i

što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina, samim tim je
u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je plodorodnija, samim tim
su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora brinuti o tome, da omogući u
zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih organizama u proleće, leto i u jesen;
u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije. Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena
ašovom ili plugom dovodi do uništenja aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga
dovodi i primena „na dušak“ (odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu
živih organizama dobar domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne
treba da primenjuje nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i
bolesti. On mora da shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji.
Hranjenje tih organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim
stajnjakom, ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u
njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već
organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od
domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom
unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se
„odmara“.
 6

3. Mikroorganizmi, koji žive u zemljištu, za prolećno-letnji-jesenji period jedu

korenje biljaka, izraslih na lejama u svim slojevima. Namesto korenja u zemlji nastaju
tunelčići preko kojih u tlo dolazi vazduh i vlaga. Od razloženog korenja na raznim
nivoima zemljišta nastaje humus, i zemljište postaje rastresito do dubine prostiranja
korenja uginulih biljaka. Ova dubina je mnogo bolja nego što bi bilo urađeno ašovom ili
plugom. Iz godine u godinu, ako domaćin ne ometa prirodu ašovima i plugovima, tih
„tunela-prolaza“ i humusa u zemljištu biće sve više, zemlja će bivati sve rastresitija i
plodnija.

4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti:
njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju obične
mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom eletroteže na površinu čestica humusa se
lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža ne dozvoljava
da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u podzemne vode, a
takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na površinu leja i odatle da
ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli, koje obrazuju čvrstu koru,
koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice zadržavaju na svojoj površini
zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je njihova masa (težina). Što je više
humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora zadržava u korenastom sloju leja,
samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.
U atmosferskom vazduhu uvek ima vlage, koja zajedno sa njim prodire u
zemljište, ako je rastresito. Ova vlaga se stalno kondezuje na česticama grunta, koje su
hladnije od atmosfere. Ova vlaga pospešuje razlaganje zemljišnih minerala, koji se
talože na površinama humusnih čestica i stalno nadoknađuje onaj deo supstanci, koji je
potrošilo korenje biljaka. Ustvari, tako se u prirodi vrši takozvano
„suvo“ zalivanje. A to, opet, znači, što je više u zemljištu humusa, to manje biljkama
treba zalivanja ili atmosferskih padavina. Šta više, što je toplije, to se više taloži u
zemljištu vlage metodom „suvog“ zalivanja. Ukoliko je u zemljištu više humusa, vlaga i
rastvori se ne penju na površinu leje, na njoj se ne formira kora od mineralnih soli koja
zatvara propuste za vazduh i vlagu. Time se bašta oslobađa kopanja i oranja posle
svake kiše ili zalivanja.
Znači, baštovan, koji nema mogućnosti da drži deo bašte neobrađen, mora
primeniti mere popune i uvećanja humusa u svojoj bašti unošenjem i u proleće, i u
jesen, organskog komposta, a ne sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva.
 7

SUŠTINA AGROTEHNIKE PRIRODNE ZEMLJORADNJE

Trudeći se da izvuče maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne

zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizičkog rada i novčanih sredstava, uz
mogućnost održanja stalnog kontinuiteta i povećanja plodnosti zemlje i prinosa
kultura, baštovan mora:
1. da prizna (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži
u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od
potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije
neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu
komponentu plodnosti zemlje – humus;

2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja ili

atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od kojih
biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo organske
kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači da baštovan
mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o tome da ovih
mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove bašte;
3. da prihvati tvrdnju Dokučajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome
rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to znači, da
zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu, na površini
bašte. Treba takođe shvatiti da su te organske materije hrana živih zemljišnih
organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije, koju vrše živi
zemljišni organizmi;

4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana (kompost)

da bi ih bilo dovoljno i, takođe, potrebna je i rastresita zemlja, koja propušta vazduh i
vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni mikroorganizmi mogu da vezuju
atmosferski azot sa zemljišnim vodenim rastvorima, praveći ga dostupnim i u dovoljnoj
količini za rast biljaka;

5. da shvati da čovekovo intervenisanje oruđima obrade zemljišta, na

dubinama većim od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“ zemljišnih
mikroorganizama, uzrokujući njihovo uginuće, uništava prirodnu rastresitost zemljišnih
slojeva, što ih čini tvrđim, teško propustljivim za vazduh i vlagu, bez čega ne mogu
normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne može se ni razvijati korenje
biljaka;
 8

6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje neobrađen,

treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimično fermentisanu
organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi do uništenja dela
mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i do stvaranja u
zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje biljaka. Osim toga,
sirova organika privlači zemljišne vodene rastvore, koji pritom ne dolaze do korenja
biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa (organike), biljke su
prinuđene da gladuju i neće doneti očekivani prinos;

7. da shvati da mineralna đubriva, kojima se tretira zemljište, po pravilu,

„nadušak“ (odjednom), stvaraju u zemljištu zasićene vodene rastvore soli, od kojih
strada živa zemljišna sredina, ti isti rastvori uništavaju zemljišni humus – garant
prirodne plodnosti. Zemljište, posle tretmana mineralnim đubrivima, postaje
niskodisperzivno, tvrdo, teško za obradu, loše propusno za atmosferski vazduh i vlagu.
Prilikom isparenja vodenih rastvora, na površini se stvara tvrda kora, sastavljena od
mineralnih soli, zemljište „pliva“ posle kiše ili zalivanja, potrebno mu je kopanje. Biljke,
odgajene na bazi mineralnih đubriva, nemaju prirodan ukus, miris, vitaminsku vrednost
i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje;

8.da shvati da glavnu hranu biljke dobijaju, ne iz zemljišta i zemljišnih

rastvora, već iz atmosfere. Dobijanje hrane iz vazduha biljke ostvaruju fotosintezom,
koja može biti optimalna samo uz maksimum svetla u toku svakog sunčanog dana,
osvetljenjem svake biljke direknim sunčevim zracima. To je preduslov za maksimalan
prinos, a uz to i raspored redova sadnica i useva u pravcu sever – jug, uz poštovanje
Ovsinskovog principa „gusto-pusto“ – između svaka dva reda povrtarskih kultura, mora
postojati slobodan prostor, ne manji od širine dva reda useva.

BITKA ZA PRINOS POČINJE U JESEN

Ovaj podnaslov je vrlo važan kao objašnjenje povrtarima, koji žele da imaju
uvek rodnu baštu, bez mnogo truda oko obrade samog zemljišta i oko suzbijanja
korova, koji zagorčava život mnogih zemljoradnika.
Gledajući moju baštu, ljudi najčešće razmišljaju, da smo ja ili moja supruga
nepopravivi radoholičari, jer pokušavamo, da nađemo bar nekoliko korova u lejama
naše bašte, što je malo verovatno. Ustvari, mi nikada ne palimo korov sa leja,
jednostavno - tamo ga nema.
Brinući o obnavljnju i povećanju plodnosti zemljišta leja, primenjujući
agrotehniku prirodne zemljoradnje, pruža se mogućnost da se oslobodimo korova u
lejama bez njegovog plevljenja, što znači – bez gubljenja vremena i ulaganja fizičkog
rada za tu operaciju. U prirodi, kako je smatrao V. V. Dokučajev, svaka biljka ima svoj
 9

doprinos - više organike za zemljište, mnogo više nego što uzima iz zemljišta. Ovu
organiku priroda daruje u jesen. Zbog toga, ako poštujemo prirodu, i vratimo zemljištu
u jesen barem polovinu onoga šta je na njemu raslo, dobićemo više plodnosti, tle se
neće iscrpljivati, već, naprotiv, njegova će se plodnost iz godine u godinu povećavati,
bez ikakve potrebe da se u njega unose sa strane razna kupovna „đubriva“ (sirovi
stajnjak i mineralne mešavine). Zbog svega ovoga, ja svu baštensku organiku, koja
otpada posle gajenja povrća, slažem u kompostne gomile. Tamo prosipam i sve otpatke
sa kuhinjskog stola, korov, koji je rastao na prolazima između leja, kokošiji izmet.
Dodajem na gomile malo aromatskih i lekovitih biljaka. Kompost pravim uz pomoć
preparata „Bajkal“ ili „Tamir“, koji omogućavaju da se dobije zreo kompost za 2,5-3
meseca, bez protresanja sadržine gomila.
U jesen, baš na dan skidanja useva sa leja, ja brižljivo tretiram površinu
zemljišta ploskorezom, na dubinu, ne veću od 5-7 sm. Na taj način ja prerežem ostalo
posle berbe korenje kultura i korova i tog istog dana nanosim na površinu leja
kompost, ne zakopavajući ga, i polivam ga rastvorom „Bajkala“. Proizvođač
„Bajkala“ preporučuje da se ujesen poliju leje rastvorom 1:100. Ja rastvorim u vedru
vode jednu supenu kašiku šećera ili starog slatkog (od bilo kog voća,osim maline) i
jednu supenu kašiku preparata. Šećer omogućuje brži razvitak u zemlji populacije
mikroorganizama preparata, koji pronalaze u tlu ostatke korenja, posle kultivisanja
ploskorezom, talože se unutar tog korenja i pojedu ga u potpunosti. Na taj način
mikroorganizmi još ujesen drobe zemlju na svim (prema tome i na velikim) dubinama,
što obesmišljava upotrebu ašova ili motike. Na ovaj način zemlja se oslobađa od
korova, razmnoženog izdancima korenja i popunjava se na račun organike ovog korenja
humusom, garantom plodnosti zemljišta, sakupljačem i čuvarom zemljišnih mineralnih
rastvora, koji su hrana kulturama. Osim toga, efikasni zemljišni mikroorganizmi
onemogućavaju u zemljištu delovanje truležnih bakterija, mikroba i virusa, koji
izazivaju oboljevanja biljaka.
U jesen, ispod sloja komposta, počinje da klija seme korova. Izdanci ovog
korova, ne uspevši u jesen da procvetaju, dolaze pod uticaj mraza i bivaju uništeni. Tle
se bogati ostacima ovog korova i oslobađa ih se. Iz tih razloga na mojim lejama korova
jednostavno - nema.
U jesen, jednom u 3-4 godine, korisno je u leje zasejati ozimu raž. Prilikom
razlaganja njenog korenja od strane zemljišnih mikroorganizama, tle se struktuira na
dubini većoj od jednog metra, što omogućava bolji razvoj korenja kultura kojim izvlače
iz dubine zemlje retke zemljišne mikroelemente, koji su neophodni kulturama za
davanje većih prinosa.
Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno lošim
uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne stvrdnjava se
posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je onaj organski
dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih hemijskih
elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka na
baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus
 10

potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez kojih
zemljište ne može biti plodno.
Ako se u jesen sa zemljištem ovako ne uradi, kako je gore rečeno, onda je
izlišno očekivati maksimalni prinos. Baš o tome i govori podnaslov ovog članka.

BAŠTA BEZ PROBLEMA

Neki problemi kod „tradicionalnog“ načina obrade bašte mnogo opterećuju

povrtare:
- Godišnje, i jesenje, i prolećno prekopavanje zemljišta, uz prevrtanje i
podizanje zemlje, opterećenje mišića leđa, ruku i nogu masom od 70 tona samo po
jednom aru bašte! To je, molim vas, najveći problem za povrtare penzionere, koji su,
uglavnom, u današnje vreme, vlasnici baštensko-voćarskih parcela i okućnica po
selima, varošima i salašima. To nije samo penzionerski problem, već i većine mladih
vlasnika zemlje, koji su vrlo nerado spremni da se preopterećuju i trpe bolove u leđima
i zglobovima. Često, baš prekopavanje bašti, odvraća mlade ljude od baštovanstva
uopšte.
- Tretiranje stajnjakom, koje nije veliki problem za seljake, postaje nerešiva
enigma za građanske imaoce bašti i voćnjaka. Problem nije samo da se pronađe
prodavac stajnjaka, već i taj, u kakvim uslovima je „proizveden“ taj stajnjak. U velikim
stočarskim poljoprivrednim gazdinstvima često vrše sanitarno tretiranje stajnjaka
otrovnim hemikalijama, same životinje se leče takođe hemijskim preparatima. Na kraju
krajeva, svu tu hemiju apsorbuje stajnjak, stajnjak to prenosi u zemljište bašte, iz
zemljišta u biljke, iz biljaka u čovekov želudac. Tako nastaje problem mogućeg (i
verovatnog) trovanja čoveka, koji koristi plodove sa tako đubrenih parcela. Osim toga,
stajnjak treba ne samo kupiti, već i transportovati do bašte. A to iziskuje značajna
novčana sredstva, što je takođe veliki problem za mnoge penzionere i nedobrostojeće
povrtare, kojih je, u današnje vreme, u našoj zemlji, nažalost, najviše.
- Nabavljeni stajnjak, ne manje od jedne tone po aru, treba razneti i
ravnomerno ga rasporediti po bašti. To je, opet, problem, jer zahteva ogromne
fizičke napore, i, za koje često, baštovan-penzioner i nije sposoban, a mladi ljudi
neće.
- Primena sirovog stajnjaka, bez štete za useve, moguća je samo kada se ta
površina, na koju je bačen sirovi stajnjak, ostavi neobrađena godinu dana. To takođe
prestavlja problem za baštovane, koji, u najvećem broju slučajeva, imaju parcele
veličine od 4-12 ari i nemaju mogućnosti da ostave zemljište neobrađeno. Bez obzira
na to, mnogi baštovani koriste sirovi stajnjak i onda nastaje problem skladištenja
dobijenih prinosa, problem čuvanja podzemnih plodova, zaraženih truležnim bolestima
svake vrste. Osim toga, baštovan čak i ne zna da se, primenjujući sirovi stajnjak, odriče
potencijalne količine prinosa, koju bi imao kada ga ne bi koristio. To je, takođe,
 11

problem, problem nerazumevanja plodnosti zemljišta.

- Primena mineralnih đubriva, koju praktikuje ogromna većina baštovana,
iziskuje prethodnu hemijsku analizu tla, koju ne vrši skoro niko. A, prema preporukama
agrohemičara, mora se uneti u zemljište ne manje od 200 gr đubriva na jedan
kvadratni metar, to jest, najmanje 20 kg na jedan ar. Kod sadašnje cene mineralnih
đubriva, nabavka tolike količine takođe je skopčana sa problemom ispražnjenih
penzionerskih novčanika, sa kojim može izaći na kraj retko ko.
- Drugi problem primene mineralnih đubriva je njihov sadržaj balasta, kojeg je
najmanje 50%. To su mineralne soli koje su nepotrebne biljkama, koje vremenom
zasoljavaju zemljište, čineći ga nepogodnim za normalan razvoj biljaka i za dobijanje
velikih prinosa. To povlači za sobom problem periodične obrade zakiseljenog tla, t.j.,
dopunske fizičke napore i trošenje sredstava na nabavku raznih vrsta raskiseljivača, što,
takođe, najveća većina baštovana ne radi.
- I, molim vas, najvažniji problem kod primene „tradicionalne“ agrotehnike
obrade bašti, je odvraćanje mladog pokolenja od zemlje i njenih plodova.
Savremena omladina kaže da je za njih bolje da sve kupe, šta im je potrebno za
ishranu, u prodavnicama ili na pijaci, umesto da krvavim znojem i bolom u leđima i
mišićima, trošenjem vremena i dragocenih sredstava, gaje nešto na svojim parcelama.
A to već postaje državni problem – problem očuvanja zdravlja nacije.
Prodavnički i pijačni proizvodi neizostavno sadrže u sebi osim mineralne hemije, razne
konzervanse, obojivače, stabilizatore i drugu hemiju, i svi oni negativno deluju na
zdravlje svih ljudi i na zdravlje budućih pokolenja.
Baštu, bez svih gore navedenih problema, autor opisuje u ovoj knjizi.
Osnova ovakve bašte se zasniva na primeni agrotehnike prirodne zemljoradnje,
najekonomičnije, najefektivnije, najekološkije, najbezbednije za zemljište i okolinu i za
samog čoveka i njegovo potomstvo.
Izbor je vaš, kolege baštovani!

ŠTA SVE ZNA PRIRODA, I KAKO I O ČEMU OBAVEŠTAVA

ZEMLJORADNIKA?

Pre nego što odgovorim na pitanja o primeni agrotehnike prirodne

zemljoradnje, moram da kažem šta sve spada u tu agrotehniku, čime i zbog čega se ona
razlikuje od primene „savremene“ agrotehnike, zasnovane na dubokom prekopavanju
ili oranju zemljišta, na primeni sirovog (nefermentisanog) stajnjaka, zelenog đubriva i
mineralnih đubriva.
Agrotehnika je nazvana prirodna zbog toga što se prvenstveno oslanja na
prirodu, na njenom održavanju plodnosti zemlje, bez dubinskog prodiranja u nju
sredstvima obrade, bez tretiranja đubrivom sa strane u obliku stajnjaka, bez primene
mineralnih đubriva. Pa, ništa se od toga ne događa u „divljoj“ prirodi, ali ona nam
 12

stalno demonstrira svoju superiornost nad nama i našim delovanjima na zemljišta

naših bašti.
Dobro je, naprimer, pogledati, posle jakog mraza svoju „tradicionalno“
obrađenu i „kultivisanu“ baštu, i zemljište neobrađenih njiva iza ograde, da bi se uočila
razlika rezultata napora baštovana i snage prirode na očuvanju života biljaka. U bašti,
na „kultivisanom“ zemljištu, sve su se biljke smrzle, skovrdžale, pocrnele, mnoge su
definitivno uginule. A iza ograde, na poljima, u koje čovek nije prodirao svojim moćnim
oruđima i raznim đubrivima, mnogobrojne trave su žive, zdrave i raduju se svojoj sreći.
Pa, kako je to moguće, čovek se brinuo, kopao i orao, đubrio stajnjakom,
posipao zemljište raznim mikro i makro đubrivima, iscrpljivao se prekomernim fizičkim
poslom, praznio svoj novčanik, a priroda iza ograde ništa od toga nije radila, ali njeni
rezultati su mnogo produktivniji, nego kod marljivog baštovana?
A stvar je u tome, da se bilje na neobrađenim poljima, odumirući posle
vegetativnog perioda, prostrlo po zemlji, pokrivajući je kao ćebetom, svojim izumrlim
nadzemnim delovima. U tim delovima, za vreme vegetacije, bilje je nakupilo, kako je
tvrdio V. V. Okučajev, mnogo više organskih hemijskih elemenata, nego što je iz zemlje
uzelo. Priroda, na taj način, svake godine vraća zemlji mnogo više komposta (organike),
nego što je iz nje uzela. I na „divljoj“ njivi plodnost zemlje se nikada ne iscrpljuje. Ostaci
biljaka na neobrađenoj njivi su hrana zemljišnim živim organizmima, koji pretvaraju te
biljne ostatke u humus. Humus, sa svoje strane, nalazeći se u korenskom sloju zemljišta,
ima svojstvo rastresitosti i poroznosti, propušta u zemlju vazduh i vlagu od padavina.
Istovremeno, humus zadržava oko svojih čestica vodene rastvore minerala zemljišta, od
kojih biljke i crpe hranu iz zemljišnog sloja. Ovi rastvori se zadržavaju oko čestica
humusa silom teže električnog naboja, koji poseduju ove čestice. Međutim, čestice
običnog zemljišta takav naboj ne poseduju i mineralne vodene rastvore ne zadržavaju.
Zato u zemljištu bez ili sa malom količinom humusa (to je karakteristika najvećeg broja
bašti Rusa) vlaga i zemljišni mineralni rastvori ili slobodno odlaze u niže slojeve
zemljišta ili putem zemljišnih kapilara odlaze na njenu površinu ne dolazeći do korenja
biljaka. Na površini zemljišta se formira tvrda kora od mineralnih soli, koja u
unutrašnjost ne propušta ni atmosferski vazduh, ni vlagu od padavina ili od zalivanja.
Na neobrađenim poljima, kako tvrdi pedološka nauka (nauka koja izučava
zemljišta), imajući hranu od organike izumrlih ostataka biljaka, živi ogromna masa
zemljišnih organizama. Samo na jednom hektaru ukupna masa živih zemljišnih
organizama premašuje 20 tona! To je po težini ekvivalentno stadu od 50 komada
krupne rogate stoke! Možete li zamisliti kolika je snaga ovog živog zemljišnog
stanovništva? Živi zemljišni organizmi, prilikom disanja izdvajaju ugljendioksid, čiji
ugljenik je osnovna komponenta sastava svih biljaka. U „divljoj“ prirodi ovaj gas, kada u
zemlji ima dovoljno rastresitog humusa, slobodno prolazi iz zemlje na površinu i biva
progutan od strane nadzemnog dela biljke. Osim toga, živi zemljišni organizmi prilikom
disanja stvaraju toplotu. Temperatura površine zemlje na neobrađenim poljima je 3-5
stepeni viša od temperature na „kultivisanoj“ bašti.
Baš iz tog razloga kod mrazeva izvan ograde bašte, kako smo ranije naglasili, svo bilje
 13

ostane živo, a na lejama bašti ugiba ili jako strada od posledica mraza. Zar time
priroda ne dokazuje da sve zemljišne žive organizme treba negovati, štititi i paziti,
hraniti ih i umnožavati, a ne uništavati ih oranjem i prekopavanjem (sa prevrtanjem
zemlje)?
U prirodi postoji simbioza između biljaka i živih zemljišnih organizama.
Biljke svojim otpacima korenja i svojim ostacima hrane živu zemljišnu sredinu, a ta
sredina, dobivši hranu od biljaka, pretvara je u humus, u organske kiseline, stimulanse
rasta, antibiotike, sluz (za strukturisanje zemljišta), izdvaja iz vazduha tako dragocen za
biljke - azot, i uvodi ga u sastav zemljišnih vodenih rastvora.
Zemljišni organizmi hitinizacijom (jedinjenje od kojeg se sastoji tvrdi oklop zglavkara,
insekata), unose u tlo fosfor i kalijum, a razloženim organskim kiselinama rastvaraju
zemljišne minerale i unose njihove hemijske elemente u vodene zemljišne rastvore.
Prilikom disanja zemljišni organizmi oslobađaju ugljendioksid, koji je biljkama
neophodan za izgradnju svojih tela, a kojeg je vrlo malo u atmosferi. Stvarajući
disanjem toplotu, zemljišni organizmi zagrevaju tlo i prizemni sloj atmosfere, što
omogućava biljkama bolje uslove rasta i produžava aktivnu vegetaciju biljaka – ranije s
proleća i do kasnije u jesen. Eto, šta ume priroda, tamo gde joj se ne meša čovek,
svojim nepromišljenim aktivnostima.
Čovek, koji pažljivo posmatra, primetiće da se na neobrađenim poljima
periodično menja sastav biljaka koje tamo rastu, jedne trave nestaju, pojavljuju se
druge. Priroda ovom promenom kao da ukazuje čoveku da i on treba periodično da
menja mesta useva jednih ili drugih kultura. Biljke, usisavajući svojim korenjem vodene
zemljišne mineralne rastvore i porama nadzemnog dela atmosferski vazduh, skladište u
sebi sav spektar hemijskih elemenata koji su neophodni za njihov razvoj. Ovaj spektar
je cela Mendeljejeva tablica elemenata. Međutim, svaka biljka koristi za svoj razvoj i
prinos samo one hemijske elemente koji su svojstveni njenoj prirodi. Baš zbog toga
plodovi različitih kultura imaju različit ukus, miris, boju, oblik. Hemijskih elemenata,
koji im nisu potrebni, biljke se preko korenja i pora oslobađaju i oni odlaze u zemlju ili
atmosferu. Vremenom se tih hemijskih elemenata, koji biljkama nisu potrebni, nakupi
suviše mnogo u zemlji, da počinju da ometaju njihov normalan rast, razvoj i plodnost.
Tada se kaže da je zemlja „umorna“. Zemlja se umori baš od te konkretne biljke.
Drugim biljkama sastav tog zemljišta biće sasvim odgovarajući. Na neobrađenim
poljima priroda sama periodično menja sastav trava. U bašti to treba da radi čovek,
koristeći uputstva prirode.
Mnogi ljudi (među kojima i mnogi baštovani) primećuju, naprimer, da na kraju
šume, ne mnogo daleko od nje, raste najjače drveće i šiblje. A u šumskoj teskobi i
skučenosti, to isto drveće jedva da i raste – slabašno, izduženo,tanko.
Time priroda opet priča čoveku da biljkama za rast i razvoj treba svetlost, i vazduh koji
se stalno obnavlja i cirkuliše. Takođe i što manje konkurencije za zemljišnu i
atmosfersku hranu.
 14

UPOZORENJE
U poslednje vreme hemijska preduzeća (azotare) uporno nude baštovanima i
farmerima takozvano „biođubrivo“. Specijalisti - agronomi sa visokim naučnim
zvanjima daju tom „biođubrivu“ visoke ocene i preporučuju ga
„za sve oblike zemljišta“. Ova đubriva se proizvode uglavnom od treseta
ekstraktiranjem humusnih kiselina, koje sadrže mnoge hemijske sastojke, korisne za
rast i razvoj biljaka. Agrohemičari – specijalisti, da su samo malo pošteniji prema
zemljoradnicima, morali bi da kažu da su ta đubriva pogodna „za sve vrste grunta
(neplodne zemlje)“, ali ne i „za sve vrste zemljišta“. Oni preporučuju da se
„biođubriva“ koriste bez ikakvog nagoveštavanja neophodnosti korišćenja na njivama i
na lejama bilo kakve organike (komposta). Međutim, bez organike i žive sredine koja se
hrani tom organikom, bašte nema. Bez toga postoji samo mrtav grunt, koji se sastoji od
mnoštva minerala. To jest, uvažavajući ovu ispravku, uz primenu „biođubriva“, koje u
svom sastavu ima samo humusne kiseline i hemijske elemente, gajenje biljaka će se
odvijati, u suštini, hidroponim načinom (gajenje u staklenicima), koji nema ničega
zajedničkog sa agrotehnikom prirodne zemljoradnje.
Da, baštenske kulture se mogu uzgajati primenom samo tih „biođubriva“ i pri
tom se mogu dobiti visoki prinosi. To je odavno dokazano primenom hidroponike. Ali,
vredi li rasprostranjivati ovaj metod na sve njive i bašte naše zemlje? Verovatno, ne, ne
treba to raditi. Iz nekoliko vrlo važnih razloga.
1. Primenom samo „biođubriva“, bez unošenja organike u zemljište, tlo u sloju
korenja biljke, pod dejstvom soli hemijskih elemenata i kiselina se usitnjava, postaje iz
godine u godinu tvrđe, sitnog sastava, loše propušta u korenski sloj atmosferski vazduh
i vlagu, koji su biljkama potrebni za normalan rast i razvoj. Zato je potrebno godišnje i
sezonsko (i u proleće, i u jesen) kopanje i oranje. Međutim, rastresitost tla traje posle
toga vrlo kratko, posle prve dobre kiše ili zalivanja, tlo postaje još tvrđe, nego što je bilo
pre prekopavanja ili oranja (ovo su ustanovili istraživači – pedolozi). Sam proces
prekopavanja ili oranja sloja korenja biljaka iziskuje dosta fizičkih napora i rashoda u
materijalu (za plastenik), troškovi amortizacije mehanizacije. To dovodi do povećanja
cene dobijenih kultura, a to čini proizvodnju nerentabilnom, a baštovanstvo potpuno
neprivlačnim.
2.Tlo, koje u svom sastavu nema organike (komposta), nije u stanju da u sloju
korenja kultura zadrži vodene rastvore hemijskih elemenata. Ovi rastvori iz takvog
zemljišta slobodno se talože u niže slojeve i odlaze sa podzemnim vodama ili se podižu
zemljišnim kapilarima na njegovu površinu, gde vlaga isparava, a soli hemijskih
elemenata obrazuju tvrdu i nepropustljivu koru, za vazduh i vlagu. I u tom, i u drugom
slučaju, mineralni rastvori ne dopiru do korenja biljaka. Baš iz tog razloga proizvođač
„biođubriva“ preporučuje da se ono nanosi rastvoreno, na površinu zemljišta,
najmanje jednom nedeljno i da se kopa posle svakog tretiranja. Ovo je rasipništvo,
kako zbog količine potrebnog rastvora, tako i zbog suvišnog utroška novca za njegovu
nabavku. Osim toga, potrebno je mnogo fizičkog napora baštovana na prekopavanju,
 15

što nije potrebno raditi ako primenjujemo agrotehniku prirodne zemljoradnje.

3.Pri korišćenju „biođubriva“, treba imati u vidu, da ono odgovara i kulturama i
korovu. To iziskuje dodatne napore i dodatne troškove za borbu protiv korova bilo
plevljenjem, bilo primenom hemijskih sredstava za borbu protiv njih. I jedno i drugo
iziskuje gubljenje vremena, fizički napor i utrošak novčanih sredstava, što nije slučaj sa
agrotehnikom prirodne zemljoradnje.
4.Posle skidanja plodova u zemljištu ostaje korenje biljaka (i kultura i korova).
Pod uticajem kiselina i soli hemijskih elemenata, koji se nalaze u sastavu
„bođubriva“, korenje se mineralizuje i ne pretvara se u humus. Grunt, pri tom, ne
postaje rastresit, kao kada bi korenje pojeli zemljišni mikroorganizmi. To jest, zemljište
se na jednostavan i prirodan način ne struktuiše i ne pretvara u plodno tle, već ostaje
zgusnuto i tvrdo i nepovoljno za razvoj korenja biljaka i za dostup, u sloj korenja,
vazduha i vlage (od zalivanja ili padavina). A to iziskuje potpuno nepotrebne troškove,
koje smo već nabrojali u pasusu 1.
5. Pošto u prirodi postoji balans – težina nadzemnog dela jednaka je
podzemnom, masa korenja koje ostaje u zemlji je značajna i sadrži u sebi, kako kaže V.
V. Dokučajev, bar minimum pet puta više organskih hemijskih elemenata, nego što je
potrebno za ishranu narednog pokolenja biljaka. A to znači, da prirodnom zemljištu,
koje je plodno tle, uopšte nije potrebno nikakvih đubriva sa strane. Ako pak na
parcelu, posle skidanja roda, ostavimo i deo onog što je na njoj raslo, onda će svega na
njoj biti dovoljno, ne samo da se svake godine obnovi hranljiva masa hemijskih
elemenata, koji su neophodni za rast i razvoj biljaka, već će se uveličati njihova količina,
čineći tle iz godine u godinu sve plodnijim. To znači da je preporuka agrohemičara da
se koristi „biođubrivo“, kad se koristi agrotehnika prirodne zemljoradnje, izlišna i dovodi
samo do nerazumnog trošenja i bacanja novca (i ne samo novca).
6.U živoj prirodi postoji simbioza između biljaka i žive zemljišne sredine. Biljke
svojim otpacima korenja i izumrlim delovima hrane žive zemljišne organizme, a ovi
organizmi, sa svoje strane, svojim izlučevinama pretvaraju u zemljišne vodene rastvore
hemijske elemente zemljišnih minerala i organike, koja je ostala od prethodne
generacije biljaka. Od ostataka biljaka i živih zemljišnih organizama obrazuje se u
korenskom sloju humus, koji je skupljač i čuvar vodenih rastvora hemijskih elemenata
za korenje biljaka. Sposobnost da skuplja i čuva te rastvore humus ima zbog svojih
čestica-granula koje poseduju električni naboj (čestice mineralnog zemljišta ovakav
naboj nemaju). Silom teže tog naboja po granulama humusa se talože i zadržavaju se
na njima vodeni rastvori hemijskih elemenata, koji su hrana za korenje biljaka. Dlačice
korenja biljaka upijaju te rastvore sa površine humusnih čestica, oslobađajući na taj
način prostor za nove rastvore. Pod dejstvom sile teže električnog naboja na površinu
humusa ovi rastvori ne mogu slobodno da propadaju u niže zemljišne slojeve, ne mogu
ni da odlaze zemljišnim kapilarima na površinu tla, već ostaju baš u korenskom sloju
biljaka. Baš zbog toga je postojanje humusa u zemljištu garancija njegove plodnosti.
„Biođubriva“, koja uporno preporučuju agrohemičari, proizvedena su
 16

ekstraktiranjem treseta, nemaju u svom sastavu elemenata organike, od kojih bi u

zemljištu mogao nastati humus. Baš zbog toga, korišćenje takvih „biođubriva“, se ne
sme smatrati dovoljnim za održavanje i povećanje plodnosti zemljišta uz primenu
agrotehnike prirodne zemljoradnje, mada prefiks „bio“ stvara kod baštovana i farmera
suprotan smisao.

BAŠTOVANI, BUDITE OPREZNI!

Drugi deo
NE SMETAJ BAŠTI PLUGOM I AŠOVOM
PUT KA PLODNOSTI
BAŠTENSKA STUDIJA (Umesto predgovora)
Evo već mnogo godina pratim svoje komšije i pomažem im po baštama. Ne
pratim ih ja samo iz proste radoznalosti, već i zbog toga što želim da ponešto pozajmim
iz njihove prakse i rada u bašti, i, možda, dođem do nekog korisnog saznanja za sebe.
Ali, slika je iz godine u godinu ponavlja – svi baštenski poslovi na komšijskim
parcelama, i u proleće, i u jesen, liče na velike radne akcije: sjate se nekih dana rođaci,
šire po parcelama stajnjak, naoružani ašovima i navrat-nanos rovare zemlju.
Ponekada, ako je bašta poveća, onda se ovo nastavlja po nekoliko dana, ili pak,na
parcelama zabrekću traktori sa plugovima. Koliko samo tereta ovi ljudi podnose?
Koliko samo snage i zdravlja troše! Koliko samo novaca za stajnjak, za nekakvu „crnu
zemlju“i za traktor bace! I kao rezultat svega, sveopšte kukanje da se rod iz godine u
godinu smanjuje, a za sve okrivljuju klimu i vreme, zahlađenja sa kišama ili sušu. A oni
koji nemaju sredstava za stajnjak i „crnu zemlju“, za mineralna đubriva i traktore sa
plugovima, predano i živahno vode rat sa korovom, a mnogi su zapustili svoje bašte u
očaju, jer ne mogu dobiti sa njih nikakav prinos. Ponekada posmatram te napuštene
parcele, zarasle u travuljinu i korov...
Odmah pored moje bašte, tu prekoputa, je parcela nekog agronoma.
Svake godine i u proleće, i u jesen on dotera na parcelu traktor (i on sam je traktorista),
svake godine, na zavist drugim komšijama, doveze na nju nekoliko prikolica stajnjaka. A
u jesen, redovno psuje vreme i klimu, koji mu već nekoliko godina za redom ne
dozvoljavaju da dobije očekivani prinos, ljuteći se: „Sasvim je zemlja iscrpljena... Ništa
ne pomaže...“ I on je agronom! A čemu su ga samo učili, ako ne laže da je agronom? A
tik preko puta je moja bašta. Ona se, očigledno, nalazi u sasvim drugoj klimatskoj zoni,
i na njoj je potpuno drugačije vreme celo leto, a već više od deset godina žena i ja ne
koristimo stajnjak, ni mineralna đubriva, ne prekopavamo niti oremo tlo naše bašte, ne
 17

pucaju nam leđa od napora prekopavanja i prevrtanja zemlje ašovima, ne pozivamo

svoju rodbinu na jesenje i prolećne radne akcije, ne psujemo klimu i vreme, ni korova
nemamo, a uvek dobar prinos. Naprimer, krompira svake godine naberemo najmanje
450 kg po aru. A već smo oboje daleko premašili 60...
Jedan naš poznanik pre nekoliko godina se „razboleo“ od sistema dr
Mitlajdera, koji se zasniva na pravljenju procentualnih smeša tretmana mineralnim
đubrivima. Lakše je, naravno, primenjivati mineralna đubriva, nego razvlačiti i
zakopavati po bašti tone stajnjaka. Oko tri godine on se divio svojoj „bolesti“, da bi
zatim izjavio da je zemljište postalo tako blatnjavo i tvrdo, da ga je veoma teško
obrađivati, njegova parcela je postala tvrda kao beton, ne propušta vlagu, voda na njoj
leži u baricama, a snage za prekopavanje i u jesen i u proleće, pošto je penzioner,
nema, a prinos sve manji. A cene za mineralne smese rastu li rastu, brže od korova, što
dodatno opterećuje ionako mršav penzionerski novčanik – oko 14 američkih dolara po
aru bašte (samo za mineralac, a gde je ostalo?).
Pre dvanaest godina i ja sam se isto tako mučio pri izboru između stajnjaka i
mineralnih đubriva, probao sam i jedno i drugo, lomili smo žena i ja svoja krsta, i ruke, i
noge prekopavajući baštu i u jesen, i na proleće, žalili se takođe na pakosti klime i
vremena, smatrali smo da živeći u „zoni rizične zemljoradnje“, bolje ne smemo ni
očekivati. Ali, jednom naiđoh na izjavu našeg eminentnog akademika Vernadskog o
tome da je „nemački industrijalac Krup proizvodnjom celokupnog svog oružja, naneo
manje štete čovečanstvu, nego čovek ašovom i plugom“. Ova izjava je za mene postala
prekretnica na mom ubeđenju da zemlju stalno treba orati i prekopavati, da je treba
stalno đubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima, kojom prilikom ih treba zakopavati
duboko u zemlju plugom ili ašovom. Tada sam se setio, još iz studentskih dana, imena
Dokučajeva, Timirjazeva, Ovsinskog, Vavilova, Maljceva i iz zrelog doba Ponomarjova i
Slašćinina. I pronađem ja u njihovim radovima, a takođe i u delima Amerikanaca Džona
Dževonsa i Džekoba Mitlajdera i japanskog farmera Masanabua Fukuoka savete i
upozorenja kako treba i kako ne treba obrađivati zemlju njiva i bašti, da bi se ne samo
sačuvala njena plodnost, nego se i povećavala iz godine u godinu. Iz njihovih radova
shvatio sam najglavnije: masovno zastupljeni kod nas „tradicionalni“ metod obrade
njiva i bašti, uništava njihovu plodnost i ne ostavlja zemljoradniku nikakvu šansu da
dobije visoke i stabilne prinose, koji toliko ne zavise od klime i vremenskih uslova.
Informacija koju sam otkrio, da je još pre više od 250 godina, kada nije bilo
plugova sa raonicima za prevrtanje zemlje, mineralnih đubriva, dovoljne količine
stajnjaka (nije bilo toliko velikih gazdinstava za držanje stoke u boksovima), carski
baštovan Ekleben u predgrađu Sant-Peterburga (zar to nije „zona riskantne
zemljoradnje“?) dobio prinose pšenice oko 3000 c/ha (centner, c=50 kg; danas se
prosečno u Rusiji dobija 16 – 20 c/ha), definitivno me uverila u pogubnost
opšteprihvaćenih „tradicionalnih“ metoda obrade zemlje i postala za mene
„trenutak istine“.
Od tada ja ne prekopavam, niti orem svoju baštu, ne koristim stajnjak, ni
mineralna đubriva, ne borim se, nešto specijalno, ni protiv korova, ne žalim se na klimu
 18

i vremenske uslove, ne trošim previše svoje mišiće, ne pustošim svoj penzionerski

novčanik, a dobijam 2, 3, 5 puta (zavisno od kultura) veći prinos nego onda kada sam
obrađivao zemlju kao svi ostali.
Razumevanje ovde rečenog, možda će vratiti ljude na napuštene i zarasle u
korov parcele. Jer u današnje vreme skoro svaka porodica poseduje parcelu, na kojoj
su glavna radna snaga penzioneri. Oni su, nažalost, i sami najveći konzervativci, što se
tiče primene visokogubitičnih i štetnih za plodnost zemljišta metoda obrade njiva.
Hajdemo, kolege, počnimo sami, jer nam vlast u tome neće i ne želi pomoći, da
prihvatimo i primenjujemo vrlo jednostavne metode, u saradnji sa prirodom, da
rukovodimo svojim baštama i da prestanemo da se pokoravamo
„ovnovima u stadu“, o kojima je pisao Edgar Alan Po.
Želim vam uspeha u tom korisnom poslu!

Č U D O - B A Š T A
„Prihvatanje od strane svake generacije navika
prethodnih pokoljenja je generičko ludilo“.
A. I.
Hercen

A zar to nije čudo:

- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće
(nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi
protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5
puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se izrazio
Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne metode
zemljoradnje.
Baš takvu baštu imam ja već više od 12 godina, u središnjoj Rusiji, u Udmurtiji,
u čisto kontinentalnoj klimi, u „zoni rizične poljoprivrede“. Pri tom je interesantno da je
termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislio neko u našoj bivšoj socijalističkoj državi, sa
 19

ciljem da opravda neznanje vlasti iz oblasti zemljoradnje i nigde se drugde u svetu ne

upotrebljava.
Iz gore rečenog, čitaoc je već, verovatno, shvatio, da ja ne trošim pare na
nabavku stajnjaka i mineralnih đubriva, ne opterećujem se fizičkim poslovima oko
prekopavanja zemljišta bašte, u vreme kada mnogi baštovani to rade, i u proleće, i u
jesen, a prilikom prekopavanja svakog ara prevrnu oko 70 tona tereta; ne gubim vreme
i fizičku snagu na plevljenje korova iz leja, jer njega tamo ni nema. Moja deca i unuci
često i sa zadovoljstvom posećuju našu baštu i nas starce, znajući da ih ovde ne čeka
težak rad, već čisti vazduh, ekološki čiste jagode, voće i povrće i druženje sa prirodom.
Moja bašta se nalazi blizu dosta velikog sela koje ima oko 500 domova. Pošto
imam dvanaestogodišnje iskustvo obrade bašte „agrotehnikom prirodne zemljoradnje“
i postižem odlične rezultate po prinosima svih, bez izuzetka, baštenskih kultura,
odlučio sam da to iskustvo podelim sa stanovnicima sela.
Seocki zbor donosi odluku da se sretnem sa seljanima, odredivši datum i vreme. Ja
sam se, naravno, svesrdno pripremao za taj susret, nebih li što kraće i uverljivije
ispričao o svom iskustvu i metodama rada u bašti. U dogovoreno vreme na sastanak je
došao samo jedan čovek... Onda sam se setio Kolumele, građanina drevnog Rima,
priznatog kao prvog agronoma na zemlji, koji je napisao dvanaestotomni rad o
zemljoradnji pre više od 2000 godina. On piše: „Ako čovek hoće da se nauči da peva,
on traži onog ko bi mu uvežbao glas. I samo nas (zemljoradnike)zemljoradnji, koja je,
nesumnjivo najbliža umetnosti, niko ne uči, niti se ko uči“. Kao i pre 2000 godina, ljudi
ne žele, pa ni u Rusiji, da se uče umetnosti bavljenja zemljoradnjom.
Jednom sam razgovarao sa meštaninom iz sela. Taj čovek za potrebe svog
domaćinstva svake godine sadi 16 ari krompira. Predložio sam mu metodu pomoću koje
će, uz neuporedivo manje muke i sredstava, dobiti isti prinos sa 4 ara. Povedoh tog
seljaka u svoju baštu, koja je prekoputa njegove, pokažem mu i ispričam da ja svake
godine sa jednog ara dobijam najmanje 430 kg krompira, u isto vreme on sa ara dobija
samo 100 kg. Posle nekoliko dana ovaj čovek dođe kod mene i kaže mi da on ne može
da prihvati moje iskustvo i savete, zato što će mu se smejati svi komšije.
Navedeni primeri potvrđuju da su ljudi zaraženi „generičkim ludilom“, o kojem
govori A. I. Gercen. Oni su spremni i da upropaste svoje zdravlje, da isprazne svoje
novčanike, bez obzira što znaju da neće dobiti željene rezultate, u ime robovanju
navikama svojih predaka. Očigledan primer da posao može biti lakši, prostiji i efikasniji,
te ljude ne privlači. Oni imaju strah od toga kako će njihov rad oceniti komšije, ako oni
ne rade onako, kako godinama rade gotovo svi. Verovatno, takav isti strah je odvratio
seljane od sastanka sa mnom, strah da se odreknu generički štetne prakse. Ovde je
dobro navesti reči poznatog pisca Edgara Alana Poa: „Sve nesreće ovoga sveta dolaze
zbog neznanja. Zbog nepoštovanja svog uma. Zbog sreće da se bude ovan u svome
stadu“. Preciznije se ne mogu ni gore navedena fakta oceniti.
Kod većine srpskih zemljoradnika ne izaziva čuđenje i interes, da iza granica
Srbije prinosi žita i povrća dvostruko premašuju prinose na njihovim baštama, čak i u
 20

onim zemljama, koje su na istim geografskim širinama i imaju iste klimatske uslove.
Sve srpske pijace su preplavljene makedonskim, bugarskim paradajzom i italijanskom
salatom. I Bugari i Makedonci proizveli su na mnogo manjim po površini njivama toliko
povrća da je zadovoljavalo potrebe njih samih i stanovništva naše zemlje. Zar nije
čudno da to komšije mogu, a mi ne možemo?
Zar nije čudno da naši poljoprivrednici iz Vojvodine dobijaju prosečno pšenice 60 c po
hektaru, a američki farmeri po 190 c/ha? Zar ne čudi što pripolarna Švedska, ima
prosečan prinos kao Vojvodina? Zar ne čudi što zemljoradnici Saudijske Arabije na
gotovo sterilnom pesku pustinja dobijaju po 300 c/ha, istina za četiri žetve godišnje?
Prinosi na mojoj bašti značajno premašuju komšijske. Zato sam odlučio da
razmenim svoje iskustvo sa njima na stranicama ove knjige, nadajućiu se, da će bar
neko od seljana u svakom selu odlučiti da proba „agrotehniku prirodne zemljoradnje“.
A ako proba, ja sam siguran, nikada je se neće odreći. A sela, zaseoka, salaša je u našoj
zemlji veoma mnogo. I neka makar po jedan seljanin u svakom takvom naselju zaželi da
ima uvek rodnu baštu, tada, kako pesnik kaže
„...od iskre će se razgoreti plamen i pravoslavni naš narod...“.
Neko će, možda, reći: „Čemu tu pravoslavlje? Čime se to zanosi autor?“ A
pravoslavlje je baš ovde prikladno. U jednom biblijskom kazivanju se kaže, da, kada je
prvi na Zemlji zemljoradnik uzorao prvu brazdu, ona se zacrvenela od krvi. Po Bibliji,
Bog nije prihvatio Kainove darove, bivšeg zemljoradnika, i prorokovao ga
„...ako ne radiš dobro, iza vrata ti je greh“. Biblija dalje kaže: „Kada ti budeš obrađivao
zemlju, ona ti neće pružati više snage, bićeš izgnanik i skitnica na zemlji...“. Kakva je to
krv u brazdi? Kakav je greh učinio Kain? Zašto zemlja neće dati više snage
zemljoradniku? Na sva ta pitanja odavno su odgovorili Darvin i svetski priznati
naučnici Vernadski, Ovsinski, Dokučajev, Kostičev, Merežkovski, Vavilov, Heljcer, Maljcev
i drugi. Greh je bio taj da su odavno bile prekršene zapovesti „ne ubij“ i „ne napakosti“.
Zemljoradnikovo ralo je ubilo u zemlji ogromnu količinu živih bića, koja obezbeđuju
njenu plodnost. Zemlja, u kojoj je ubijeno sve živo, i ne može dati čoveku svoju snagu,
jer ju je ranio. Svako ratovanje protiv prirode donosi čoveku samo štetu. Kako
potvrđuju ozbiljna naučna istraživanja ljudske istorije, skoro sve ranije civilizacije koje
su postojale na zemlji, su izumrle, ne od slepog pritiska komšijskog neprijateljskog
oružja, već prvi razlog njihove pogibije bio je nedostatak proizvoda zbog degradacije
njiva, što je primoralo na migracije ogromne mase ljudi, koji su osvajali nova
prostranstva, još ne ranjena ralom orača. Samo bacite pogled na ta mesta na karti
planete, gde su nekada bile te civilizacije (Egipat, Sahara, Mala i Srednja Azija, Buhara,
Samarkand i dr.), videćete da su sada tamo samo peščane pustinje.
Nažalost, ogromna većina srpskih zemljoradnika, naročito baštovana, među
njima najviše baštovana amatera, nastavlja „svojim znojem“ da upropaštava plodnost
svojih parcela, bez obzira na to što im zemlja sve manje daje svoju snagu i što su iz
godine u godinu sve manji prinosi. Oni iz godine u godinu, i u jesen, i u proleće,
prekopavaju i preoravaju svoje bašte, unose u njih sirov stajnjak i mineralna đubriva,
uništavaju korov herbicidima i pesticidima, i na kraju skoro svake sezone se žale na
 21

vremenske uslove i klimu, smatrajući da su isključivo oni krivi za mršav prinos, i ubeđeni
su da živeći u zloglasnoj „zoni rizične zemljoradnje“, bolje i ne mogu očekivati. Kada sam
tim ljudima na svojim predavanjima govorio, da ustvari, oni sami svojim radom na
svojim baštama, uništavaju plodnost svoje zemlje i same prirode, a oni glasno i
ozlojeđeno uzvikuju: „A kako da drugačije radimo? Pa mi smo uvek tako radili!“ A
poneki čak uzvikne: „Zašto vi umanjujete glupost? Za koga radite? Ko vas plaća?“
Osećate kako duboko u potsvesti ljudi se čvrsto ukorenila vera u tradiciju i štetnu
agrotehniku, i kako je dalje očajnički štite.
Tada ja otkrivam karte i kažem da tu „glupost“ nisam izmislio ja. O pogrešnim
metodama tradicionalne zemljoradnje govorili su takvi korifeji nauke kao što su
Darvin, Vernadski, Ovsinski, Dokučajev, Kostičev, Merežkovski, Vavilov, Geljcer,
Maljcev i drugi. Kažem im da su iz udžbenika „Baštovanstvo“, koji su prvo sastavili
Kostičev i Dokučajev, nestali i obrisani svi saveti i preporuke ovih naučnika po
naređenju pređašnjeg sovjetskog rukovodstva. Da su ideje ruskih naučnika, koji su se
borili za očuvanje plodnosti njiva Ruske zemlje, ili sa znanjem vlasti minimizirane, ili su
se sami naučnici ismejavali, podvrgavani represijama, udaljavani s posla, od naučnog
rada i, čak, fizički odstranjivani (Geljcer, Vavilov, Maljcev i mnogi drugi). Počev od
1917.g., poljoprivreda ruske a kasnije i srpske zemlje ubrzanim tempom počinje
uvođenje visokogubitne i štetne za zemljište, prinose i prirodu, agrohemijske
tehnologije, koja je zahtevala i plugove sa raonicima za prevrtanje zemlje, i armade
traktora, i milione tona mineralnih đubriva, i miliarde tona naftnih prerađevina. Sve je
to upotrebljeno, ne za povećanje plodnosti njiva i za povećanje prinosa kultura, već
na štetu njiva, stanovništva i prirode. Rezultat je poznat – zemljišta njiva i bašti Srbije
skoro su se u potpunosti degradirala, prinosi sa naših njiva su najniži među desetak
civilizovanih zemalja. Poljoprivrednici mnogih zemalja su, skoro pre sto godina,
odbacili tradicionalnu agrotehniku, od oranja do stajnjaka i mineralnih đubriva, ali kod
nas još uvek tvrde da je duboko oranje i veštačko đubrivo jedini garant visokog
prinosa. Srpski poljoprivrednici do danas smatraju da da im siromaštvo ne dozvoljava,
da bi imali veće prinose jer nemaju novca da bi kupili veće i jače mašine, kao i više
veštačkog đubriva i da treba nastaviti raditi onako kako su ih naučili njihovi preci i
kvazi naučnici .
Evo već 12 g. ja primenjujem u svojoj bašti savete i preporuke gore navedenih
naučnika. Moja bašta postaje plodnija svake godine, a prinosi vrlo malo zavise od
vremena, klime i padavina, što mi ne daje osećaj da sam u u nečemu pogrešio. Stotinu
puta sam umanjio trošenje mog fizičkog rada i rashode mojih novčanih sredstava. Sada
sam siguran da je šest ari bašte, sasvim dovoljno za moje potrebe a bogami i mogu
doneti i „viškove“ proizvodnje. Glavni smisao primene agrotehnike prirodne
zemljoradnje su za mene tri osnovna pozitivna momenta, koji i čine čudo-baštu:
-rad u bašti iziskuje minimum fizičkih napora;
-rad u bašti iziskuje minimum novčanih sredstava;
-rezultat rada su visoki i stabilni, ekološki čisti prinosi, koji malo zavise od
 22

vremenskih uslova.

O ČEMU GOVORE NAUKA I PRAKSA

PROGRESIVNE ZEMLJORADNJE?

Karl Marks, predstavnik ekonomskih nauka, u četvrtom delu svog

„Kapitala“ piše o tome (o čemu nikada nisu voleli da govore i nisu to nikada pominjali
pristalice komunista) da apsolutno najveću dodatnu vrednost može da ostvari samo
priroda. Priroda od jednog zrna, ako joj čovek ne smeta, proizvede klas sa 60 zrna. A
čovek od jednog kilograma gvožđa ne može proizvesti od tog kilograma ni gram više.
On može proizvesti od njega, naprimer, jedan kilogram eksera, računajući i ljuspice
(otpatke prilikom obrade gvožđa). Karl Marks je shvatao stvaralačku ulogu prirode. A
komunisti su uzeli kao oružje parolu:
„Nemamo zbog čega da čekamo milost od prirode! Naš je zadatak, da oduzmemo od
nje!“ Ovom parolom javno se poziva na nasilje nad prirodom, a ne poziva na
zajedništvo s njom. Ovo nasilje, vršeno godinama, prouzrokovalo je evo do danas,
degradaciju zemljišta u Rusiji i katastrofalan pad prinosa.
Darvin, Vernadski, Dokučajev, Kostičev su tvrdili, da sve živo na zemlji, mora da
zahvali za svoj život mikroskopskim organizmima – mikrobima i bakterijama, a takođe,
crvima, plesnima, gljivicama, mikroalgama i svakoj vrsti živih bića, koja masovno žive u
zemljištu, stvarajući i obnavljajući njegovu plodnost. Baš zbog toga, tvrde naučnici,
zemljište se ne sme više puta prekopavati i orati, jer to dovodi do uništenja (setite se
krvi u brazdi!) žive zemljišne sredine, koja omogućava život svemu živom, uključujući
biljke i čoveka.
Zemljišni organizmi se dele na aerobne, koji žive u gornjem sloju zemljišta i
kojima je za opstanak potreban kiseonik iz atmosfere, i na anaerobne, koji žive u
dubljim slojevima zemlje i za koje je kiseonik iz vazduha poguban. I jedni i drugi
stvaraju u tlu hranu za biljke. Oranjem i prekopavanjem zemljišta uz prevrtanje
grumena, aerobni organizmi se sele u dublje slojeve, gde umiru zbog nedostatka
atmosferskog kiseonika, a anaerobni se prisilno sele u gornje slojeve gde umiru zbog
prisustva atmosferskog kiseonika. Na taj način zemljište se lišava „kuvara“ hrane za
biljke i svaki put postaje posnije (manje plodno). Zbog tih aktivnosti poljoprivrednika,
periodično u raznim krajevima sveta, nastupa glad, za vreme koje umire mnogo ljudi i
životinja. Baš je ovo imao u vidu Vernadski, kada je upoređivao čovekovo prekopavanje
i oranje ašovom i plugom sa napadom krupa (veoma teška bolest, zadavica).
Zemljišni organizmi, jedući organiku – odumrle delove korena i nadzemnih
delova biljaka, izlučuju organske kiseline, koje rastvaraju zemljišne hemijske elemente,
pretvarajući ih u hranljive rastvore za biljke sledeće generacije. Zemljišni minerali se ne
 23

rastvaraju u običnoj vodi, zalivnoj ili kišnici. Oni se rastvaraju samo organskim
kiselinama, koje proizvode zemljišni organizmi. Pošto su razna zemljišta predstavljena
kao mineralna (peskovita, glinasta, kamenita, praporasta i dr), Dokučajev je imao pravo
kada kaže: „Nema loših zemljišta. Ima loših poljoprivrednika“. Ako se ratar brine o tome
da u zemljištu stalno živi optimalan broj živih zemljišnih organizama, onda će bilo koje
zemljište biti plodno. Ali, većina zemljoradnika, osim što mnogo puta u sezoni prevrću
grumen zemlje, unose u zemljište sirov stajnjak, zakopavaju u nju siderate (zeleno
đubrivo), treset, piljevinu, mineralna đubriva, čime takođe uništavaju živu zemljišnu
sredinu, koja strada od izdvajanja u njenoj sferi slobodnog azota, amonijaka, zasićenih
rastvora hemijskih elemenata, koji se stvaraju u zemljištu razlaganjem sirove organike i
od unošenja hemije odjednom (nadušak). Osim toga, mineralna đubriva razlažu i
uništavaju zemljišni humus, koji čuva i skuplja u korenskom sloju biljaka mineralne
rastvore, koji su biljkama hrana. Mineralna đubriva usitnjavaju zemljišnu strukturu, čine
je sitnodisperzivnom (malorastresitom), prašnjavom, tvrdom, loše propusnom za
vazduh i vlagu unutar korenskog sloja. Takvo zemljište „pliva“ za vreme padavina,
stvarajući tvrdu koru posle isparenja vlage, u sušnim periodima se pretvara u prašinu
koju vetrovi nose. Akademik Maljcev kategorički je bio protiv oranja njiva i primene
mineralnih đubriva. Njegovo mišljenje nije uvaženo i njive su kroz 3-5 godina prestale
da daju dobre prinose, a plodni sloj zemljišta odneli su vetrovi. Zemljišta njiva su
degradirana, kao, nažalost, sve parcele u Rusiji.
Zemljišni organizmi, hraneći se organikom, usitnjavaju zemljište, čineći ga
pogodnim za život budućih pokolenja biljaka. Umesto bivšeg korenja u zemljištu,
obrazuju se šupljine, kroz koje prolaze vazduh i vlaga, preko njih se iz zemljišta
oslobađa ugljendioksid, produkat razlaganja organike i disanja živih organizama.
Zahvaljujući tim prazninama, zemljište postaje rastresito do velike dubine, odnosno, do
dubine prodiranja korenja. To omogućava razvoj korenskog sistema sledeće generacije
biljaka. Nerazloživi ostaci organike i ostaci živih organizama, nagomilavaju se u zemlji u
obliku humusa – čestica-grudvica, povezanih međusobno sa sluzi i zbog toga se dobro
zadržavaju, baš u korenskom delu tla. Humus je 50% praznina, pa tako vrlo lako
propušta vazduh i vlagu. Osim toga, humus ima vrlo dragocenu osobinu, koju nemaju
mineralne zemljišne čestice – električni naboj. Tim nabojem čestice humusa privlače
mineralne rastvore i tu ih zadržavaju, tako da ne mogu da propadnu u niže slojeve, niti
da odu na površinu tla. Na taj način mineralni rastvori ostaju u korenskom sloju.
Zahvaljujući baš toj osobini, zadržavanja u korenskom sloju mineralnih rastvora,
zajedno sa ostalim humusnim karakteristikama, da propuštaju vlagu i vazduh, ustvari,
to i jeste, plodnost zemljišta.
Što je više u zemlji humusa, ona je rastresitija. U nju slobodno ulazi vazduh. A
atmosferski vazduh uvek sadrži određeni procenat vode. Ako sinoptičari kažu,
naprimer, da je vlažnost vazduha 80%, to znači da u jedinice mere vazduha, vode ima
80%. Pošto je temperatura tla uvek niža od atmosferske temperature, voda iz vazduha
se kondezuje na hladnijim česticama tla u vidu opne (kao na flaši koju ste izvadili iz
frižidera). Na taj način se vrši takozvano „suvo zalivanje“. Što je toplija okolna
 24

atmosfera, po pravilu, u njoj je veća vlažnost i na taj način se intezivnije vrši „suvo
zalivanje“, znači, manje strada bilje zbog nedostatka vlage u zemljištu, od spoljašne
suše, manje mu treba zalivanja.
Zemljišni organizmi, osim rastresanja zemlje do korenske dubine, proizvodnje
organskih kiselina, stvaranja humusa u zemlji, proizvode stimulanse rasta – zemljišne
rastvore, vitamine, antibiotike, razne fermente (sokove, kvasce, izazivače vrenja) i sluz.
Sve te komponente utiču na održavanje plodnosti tla posle svake sezone. Zbog toga,
tvrde naučnici, osnovni posao zemljoradnika se sastoji u tome, da stalno održava
primarne uslove života zemljišnim organizmima.
Zbog toga je potrebno svake godine unositi u zemljište organiku, koja je hrana
za zemljišne organizme, a ne za biljke, kako misle mnogi baštovani. Ta organika mora
biti oslobođena od slobodnog azota i amonijaka, t.j., mora biti trula (stručnije –
fermentisana). Takva organika je kompost (dobro zagoreo stajnjak, truležna zemlja, ).
Naši očevi i dedovi, čiju praksu nastavlja većina baštovana, naučeni od
nerazumnih ljudi, izvozili su na njive sirovi stajnjak, prihranjivali mineralnim đubrivima i
preoravali zemlju (sa prevrtanjem grumena) do najmanje 35 sm dubine. Naši
pradededovi i prapradededovi nikada nisu đubrili njive sirovim stajnjakom, đubrili su
samo dobro zagorelim stajnjakom. Grumenove zemlje nisu prevrtali, nisu imali plugove
sa raonicima, nisu imali ni traktore, a konji i volovi su za sobom mogli vući samo
obične ralice (bez raza) sa dubinom oranja najviše 15- 20 sm. Zemljište se, na taj način,
samo rastresalo i nije se prevrtalo. Eto tako su prehranjivali svoju veliku porodicu a bilo
je i za izvoz.
Danas u SAD preko 30 000 farmerskih domaćinstava se bavi proizvodnjom
organskih komposta, koje prodaju farmerima, koji se bave gajenjem povrća i žitnih
kultura. Pedesetih godina prošlog veka u SAD je specijalnom uredbom bila zabranjena
proizvodnja plugova sa raonicima za prevrtanje grumena. U mnogim zemljama oba
američka kontinenta, zabranjena je isporuka proizvoda dobijenih upotrebom
mineralnih đubriva, na unutarameričkom tržištu. To je urađeno, ne samo zbog
zaustavljanja degradacije zemljišta, već zbog očuvanja zdravlja nacije.
Jedan američki farmer je obilazio 2001.g. Rusiju, Sastao se i sa mesnim
farmerima i prenosio iskustva. Pri tom je izjavio da, zahvaljujući primeni organskih
komposta, plodnost njiva u SAD, ne samo da nije iscrpljena, već iz godine u godinu
raste. Amerikanac već nekoliko godina za redom ima na svojim njivama prinos pšenice
190 c/ha. Napominjem , da su prinosi pšenice u Stavropoljskom i Krasnodarskom kraju,
gde su klimatski uslovi isti, sa mestom gde živi Amerikanac, prosečno 60-70 c/ha.
Prinosi od 90 c/ha su pravi izuzetak.
Japan je, do osamdesetih godina prošlog veka, uvozio prehrambene proizvode
iz Indokine. Posle dobijanja od SAD patenta za proizvodnju vermikomposta, Japan je
postao zemlja izvoznica poljoprivrednih proizvoda.
Poznato je da zemljoradnici Velike Britanije, od tridesetih godina prošlog veka,
ne oru svoje njive sa prevrtanjem grumena. Prilikom žetve žitarica, njihovi kombajni
 25

skidaju samo klasje, slamu i plevu usitnjavaju i razbacuju po strništu.

Tako se zemljištu vraća više od 50% organike, koju su nataložile u sebi biljke u procesu
vegetacije. U toj organici, kako je tvrdio Dokučajev, je deset puta više hranljivih
elemenata nego što treba kulturama za narednu sezonu. Sejanje zrnastih kultura se
vrši upravo po strništu pri vertikalnom tanjiranju zemljišta.
Napredni poljoprivrednici zemalja sveta, čini se, poslušali su savete ruskih
naučnika, koje smo ranije pomenuli. A srpski zemljoradnici, sve do sada, žive po
principu da „kako moj otac, tako i ja“ i već, ne samo što ne mogu hraniti stanovništvo
pola zemalja Evrope, već ne mogu nahraniti ni stanovništvo svoje sopstvene zemlje. O
tome najbolje govore tezge srpskih prodavnica i tržnica, preplavljene sa više od 50%
inostranih namirnica, verovatno odgajenih na hemiji, i obilato nakljukanih
konzervansima svake vrste i fermentima, koji daju namirnicama prijatnu boju i
mogućnost dugog skladištenja. Izvoznika baš briga za zdravlje srpskog naroda, njemu je
važan samo profit.
Prema tome, za obnovljenje plodnosti zemljišta, potreban je kompost. Je li ga
mnogo potrebno i da li ga je komplikovano proizvesti? Po mišljenju Dokučajeva i
Kostičeva, početnu plodnost ima zemljište koje sadrži u sebi samo 6% humusa. Ako
zemljišta njiva i bašti ljudi koji čitaju ove redove, bez primene mineralnih đubriva, daju
makar kakav prinos, može se smatrati da oko 6% humusa ta zemljišta imaju.
Pri tom, da bi povećavao iz godine u godinu humusni sastav zemljišta, zadatak
zemljoradnika se sastoji u tome da primenjuje organske komposte, kao što to rade
Amerikanci, Šveđani, Arapi, Japanci i drugi.

Nauka o tome kaže, da biljke uzimaju iz zemlje samo 2-6% hrane, ostalih 94-98% hrane
dobija iz vazduha. Ova naučna konstatacija je, verovatno, za veliki broj čitaoca,
neočekivana novost. No ova informacija govori i o tome da srpski zemljoradnici,
poklanjajući ogromnu pažnju unošenju u zemljište različitih đubriva, ne razumevajući
da je glavna masa hrane za biljke u atmosferi, uzaludno troše, kako svoju snagu (setite
se „u znoju lica dobijaćeš hleb svoj“), tako i sadržaj svog novčanika. Nauka (između
ostalih i Dokučajev) govori o tome da svaka biljka unosi u zemlju više organike, nego
što iz nje uzima u obliku hranljivih vodenih rastvora.
Agrobotanika (ne brkati sa agronomijom) tvrdi da u biljnom svetu postoji balans –
težina suvog nadzemnog dela biljke jednaka je podzemnom delu. To nam govori o
tome da, ako baštovan odnosi sa svojih leja samo „vrškice“ ili „korenčiće“, onda otpaci
koji preostanu čine najmanje 50% od ukupne mase biljke. Svaka biljka u procesu
vegetacije, skupi u sebi samo one hemijske elemente, koje uzme iz tla i vazduha, koji
joj odgovaraju (zato je, naprimer luk ljut, beli luk oštar, mrkva slatka...). A to znači, ako
se tlu vrati 50% bilja (t.j. – otpadaka), njemu će biti vraćeno deset puta više hrane,
nego što je potrebno sledećem pokoljenju. Pa od toga, što su u sebi nakupili, iz tla su
uzeli najviše 6%, a sve ostalo – iz atmosfere.
Zapravo, tako je to uredila mudra priroda, taj proces obnavljanja plodnosti zemljišta.
Prilikom povratka otpadaka u zemljište, do 6% će otići na hranu sledećeg pokoljenja
 26

biljaka, a preostalih 44% neće biti višak – oni će otići za ishranu živih zemljišnih
organizama i za proizvodnju humusa. Zapravo tako se ostvaruje u prirodi simbioza
biljaka i životinja. U prirodi sve što je izraslo iz zemlje, vraća se u zemlju. A
zemljoradnik letinu odvozi sa svoje parcele, a otpad, ili pali, ili odnosi na đubrište i
ništa od onog što je na zemlji raslo, po pravilu, ne vraća zemljištu. Zapravo tako se
ispošćuju zemljišta (setite se Biblije: „Kada ti budeš obrađivao zemlju, ona neće više
davati snagu svoju za tebe“).
Radi redovnog obnavljanja plodnosti zemljišta, nema nikakve potrebe za
sirovim stajnjakom i mineralnim đubrivima i njihovog unošenja u zemljišta.
Dovoljno je vratiti zemlji samo otpad od kultura, koje su na njoj rasle, koji će proći kroz
kompostnu gomilu, zajedno sa otpacima sa kuhinjskog stola. Jer ono što se našlo na
kuhinjskom stolu, to je ustvari drugih 50% mase kultura i to neće biti višak za ishranu
zemljišnih organizama i za popunjavanje zemljišta humusom. Autor ovih redova u toku
poslednjih 12 godina prriprema kompost od otpadaka iz svoje bašte, slažući na gomilu
lišće svih kultura (uključujući i cvetnice), lišće voćki i jagodastog žbunja, sve vrste
korova, pepeo iz peći, otpatke iz kuhinje, kokošiji izmet, ljuske od jaja, riblje kosti i
iznutrice, lekovite i mirišljave trave, svo organsko đubre iz bašte. I za to vreme nijednom
nije koristio stajsko ili mineralno đubrivo. Pri tom rod, naprimer, krompira je bio
prosečno u tom periodu 430 – 450 kg po aru. Prinosi svih kultura su bili skoro nezavisni
od vremenskih uslova – zahlađenja, suša i drugih vremenskih pojava.
Dakle, da li je potreebno mnogo komposta? Od svih otpadaka iz bašte
nabrojanih gore, komposta se dobije dovoljno, da se nanese na zemljište uzanih leja u
količini jedno vedro za 1m kvadratni useva. Kompostom se nikada ne mogu
prenahraniti biljke, njega nikada nema previše. Zato, ako je zemlja previše degradirana
višegodišnjim nasiljem nad njom – prevrtanjem zemlje, nanošenjem stajnjaka i
mineralnih đubriva, onda za brz povratak njene plodnosti i za formiranje humusa u
njoj, neće biti zgoreg da se jednom nabavi sirov stajnjak u nekom privatnom
domaćinstvu i da se propusti kroz kompostnu gomilu. Ne treba kupovati stajnjak u
velikim farmama, jer tamo može biti zasićen štetnom po zdravlje hemijom, od
dizinfekcije prostorija do lečenja bolesnih životinja. Ponavljam, nabavljeni stajnjak
treba koristiti za pravljenje komposta, ne sme se unositi na lejice.
Kod tradicionalnog kompostiranja, kompostnu gomilu je potrebno nekoliko
puta tokom sezone prelopatati, premešati i politi. Kompost u takvoj gomili je gotov za
korišćenje za godinu i po do dve. Ovo iziskuje značajne fizičke napore, vreme čekanja i
odricanje od korišćenja tog dela bašte, na kome su gomile.
Međutim, u današnje vreme postoje brzi metodi pripreme komposta, koji sazru za 1,5 –
2 meseca, bez periodičnog preturanja, mešanja i polivanja kompostnih gomila. Jedan
od tih načina se (autor koristi baš taj) sastoji u sledećem: svi baštenski otpaci, po
njihovom skupljanju, se usitnjavaju, mešaju i slažu u slojevima, debljine 10 – 15 sm
jedan preko drugog. Svaki sloj se pospe odozgo baštenskom zemljom debljine 1 –
1,5 sm (bolje je upotrebiti, umesto baštenske zemlje, ostatke starog komposta) i poliva
se rastvorom kupljenog preparata „Bajkal EM-1“ ili „Tamir“. Skupljanje, usitnjavanje i
 27

slaganje organike vrši se postepeno, tokom cele sezone i ne zahteva da se odjednom

uloži veliki fizički napor. Svaki put, prilikom prestanka popune slojeva, slojevi se brižljivo
prekriju najlonom (nepropusnom ciradom) da ne bi u gomile dospele atmosferske
padavine i da ih ne bi produvali vetrovi. Posle završetka popune slojeva organikom,
kompost iz takve gomile je zreo za upotrebu za 1,5 – 2 meseca.
Preparati „Bajkal EM-1“ i „Tamir“ su razradili japanski naučnici, to su tečni
rastvori u kojima ima 86 vrsta živih zemljišnih organizama. Oni i pretvaraju gomile
organike u zreli kompost za 1,5 – 2 meseca. Oba preparata proizvode ruska preduzeća u
gradu Ulan-Ude. Preparat „Bajkal EM-1“ u prodavnicama se prodaje kao koncentrat i
kao rastvor. Bočica koncentrata zapremine 40 ml je deset puta jeftinija od prikolice
stajnjaka, a ta količina je dovoljna za pravljenje komposta za baštu od šest ari. Ovo je
moguće zbog toga što od 40 ml koncentrata možemo pripremiti 4 litre radnog rastvora,
a od svake litre radnog rastvora možemo pripremiti 28 litara ekstrakta od korova
(travuljine), koja je iste vrednosti kao i radni rastvor. Radni rastvor i ekstrakt korova
(travuljina) se rastvaraju u prostoj nehlorisanoj vodi u odnosu 1:1000 (jedna supena
kašika na vedro vode). Podrobna uputstva za primenu preparata za kompostna
skladišta i baštenske leje data su u glavama: „Kompostna gomila“, „Jesenja priprema
leja“ i „Prolećna priprema leja“.
Prema tome, kompost je potreban kao hrana za zemljišne organizme, kao
materijal za stvaranje humusa u zemljištu, kao izvor hemijskih elemenata zemljišnih
rastvora, koji su hrana biljkama i koji se stvaraju u zemlji samo zahvaljujući dovoljnom
broju zemljišnih mikroorganizama.
„Baštovanstvo“ tvrdi da na jednom neobrađenom hektaru zemlje živi oko 20
tona živih organizama. To je po težini jednako stadu od 50 komada krupne rogate stoke.
Upadom u zemlju ašovom ili plugom, sirovim stajnjakom i mineralnim đubrivima, čovek
jednim potezom uništava taj ogroman broj živih bića, koja obezbeđuju plodnost
zemljištu. Biblijska „krv u brazdi“ pre više od 50 vekova bila je upozorenje čoveku da je
zemlja živa, da se prema njoj moramo odnositi oprezno, da grubi upad u zemlju
oruđima za rad dovodi do masovnog ubistva živih organizama, koji daju tom čoveku
život putem hrane iz zemlje.
Dokučajev je govorio da je mudra priroda poklonila čoveku četiri blaga
nemerljive vrednosti – svetlost, vazduh, vodu i zemlju – s tim što je zemlja simbioza
prve tri. Zemljoradnik pokušava da nekako iskoristi zemlju i vodu, ali nikako ne prihvata
svetlost i vazduh kao neizostavne atribute prinosa. Zemljoradnik može videti, opipati i
čak pomirisati zemljište i vodu, a da vidi i da opipa vazduh i svetlost ne može, i zbog
toga oni u njegovom shvatanju procesa stvaranja prinosa, nemaju ulogu. Tim pre, što
baš iz vazduha biljke uzimaju 94 – 98% svoje hrane, zapravo i samo pod uticajem
direktne sunčeve svetlosti, ovu hranu biljke koriste za stvaranje svojih organskih ćelija,
od hemijskih elemenata vazduha, i za stvaranje prinosa, naročito. Zapravo, u toku
direknog sunčevog osvetljenja vrši se u biljkama proces fotosinteze, kada se od neživih
hemijskih komponenti rađaju žive ćelije. Što duže biljka prima direknu sunčevu
svetlost, time se intezivnije odvija proces rasta, time se brže i više stvaraju prinosi , ako
 28

se oko svake biljke stalno odvija strujanje vazduha i, znači, kad protok vazduha nije
onemogućen gustinom useva. Još pre 2000 godina rimski pesnik Vergilije u svojoj
poemi „Georgika“, o načinima vođenja stočarstva i gajenja biljaka, govori o tome da za
obezbeđenje strujanja vazduha oko biljke treba „ oštrim srpom prorezati u usevima
prolaze“. Naši baštovani razmeštaju svoje useve i leje onako kako se sviđa baštovanu, ali
ne onako, kako odgovara biljkama, da bi imale više direknog sunčevog svetla i više
svežeg vazduha. Zapravo, iz tog razloga baštovani ostaju bez velikog dela mogućeg
prinosa.
Koliko je svetlost važna govori, naprimer, sledeće upoređenje istorijskih fakata.
Pre više od 4500 godina, kako piše u istorijskim spisima, zemljoradnici drevnog carstva
Sumera u međurečju Tigra i Eufrata dobijali su prinose pšenice oko 300 c/ha.
Zemljoradnja se obavljala uz zalivanje, a njive Sumera su bile na ledinama starih
gradskih smetlišta, na zemljištu koje je bilo zasićeno živim zemljišnim
organizmima. Pre 250 godina, carski baštovan Ekleben, u predgrađu Sankt-Peterburga,
prema podacima koje je ostavio M. V. Lomonosov, dobijao je prinose pšenice oko 3000
c/ha! Nisam pogrešio u broju nula – baš tri hiljade centera po hektaru. Svoje njive
Ekleben je takođe imao na bivšim gradskim smetlištima, a zalivanje se u dovoljnoj meri
ostvarivalo putem atmosferskih padavina. U Međurečju, koje je skoro subtropsko, a kod
Sankt-Peterburga, u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“, a prinosi u toj zoni deset
puta veći, nego kod Sumera. O čemu se radi? Zašto takva razlika između severa i juga u
korist severa? A stvar je u tome što u Međurečju dan isto traje koliko i noć, a u Sant-
Peterburgu 2,5 meseci traju „bele noći“, kada sunce samo za kratko vreme zalazi za
horizont. Zapravo samo obiljem svetlosti može biti objašnjena ova razlika u prinosima.
Čak i surova klima u Eklebenovoj „zoni“ nije zasmetala prinosima. Pa i Dokučajev među
dobrima, koja je priroda podarila čoveku, nije pominjao ni klimu, ni vremenske prilike,
ni prosečnu temperaturu za vreme vegetacije biljaka.
Navedeni podaci potvrđuju da su termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislili laici, koji
su ovim terminom skrivali svoje neumenje i neznanje, što se obrade zemlje tiče i
efikasnosti vođenja poljoprivrede.
Nauka je dokazala da atmosferski vazduh sadrži u sebi oko 78% azota, 16%
kiseonika, 0,03% ugljendioksida, a sve ostalo je lepeza Mendeljejevog sistema
elemenata. Biljke se, bukvalno, kupaju u azotu, a u isto vreme ruski zemljoradnici
nastavljaju revnosno da kljukaju svoje useve azotnim mineralnim đubrivima.
Zemljišni organizmi uvlače atmosferski azot u zemljišne rastvore. I, ako je zemljište
rastresito i vazduh može slobodno da prodire, a u tlu je ogroman broj živih
organizama, onda za azotna đubriva nema nekakve potrebe. Pa ni Ekleben, ni drevni
Sumeri nisu imali mineralnih đubriva, a prinosi su im bili desetine pa i stotine puta
veći nego kod savremenih zemljoradnika. Zar to nije razlog da se zamisle savremeni
baštovani, da li pravilno vode svoja baštovanstva?
Pošto se prinosi obezbeđuju 92-98% svetlošću sunca i atmosferskim
vazduhom, osim rastresitosti zemlje, u kojoj obitava korenje biljaka, potrebno je
obezbediti nadzemnom delu biljaka uslove za dužu osvetljenost sunčevim zracima i
 29

strujanje vazduha oko svake biljke. Na našim njivama traktore pokreću agregati bilo
uzduž ili popreko njivskih puteva, tako je traktoristima lakše da drže orjentir.
Baštovan sadi svoje kulture kako njemu odgovara. A da bi se postigli dobri prinosi, uz
obezbeđenje nadzemnog dela biljaka kako je gore rečeno, treba postupati kako
savetuje američki naučnik, doktor Mitlajder (hvala mu za jednostavne i razumljive
savete) – treba useve sejati (ili saditi) u smeru sever – jug, obezbediti između leja širok
prostor, da bi svaki red bio krajnji. To se može ostvariti ako u lejama posejemo
(posadimo) samo dva reda. Skoro svaki baštovan je imao mogućnost da posmatra da,
ako su biljke posejane u lejama u nekoliko redova, onda su u krajnjim redovima biljke
krupnije i naprednije (i rodnije), nego biljke po sredini leje. One, kao krajne, dobijaju
više svetlosti i, naravno, više vazduha.

KAKO PROJEKTOVATI PLODORODNU BAŠTU?

Pristupiti planiranju plodorodne bašte najbolje je u jesen, posle skidanja

prinosa, pre jesenjih kiša, kada je tlo dovoljno suvo i relativno je lako na njemu raditi
grabuljama. Pograbuljajte i poravjnajte sav prostor bašte, popunjavajući sva
udubljenja, u kojima bi se mogla zadržavati voda. Prethodno, pre ovoga, prekopavanje
bašte nije potrebno, prethodnih godina vi ste se dovoljno iživljavali nad njom ašovima i
plugovima. Odredite zapadnu ili istočnu stranu bašte.
Otstupite od ivice prema unutrašnjosti bašte jedan metar i zategnite špagu tom linijom u
pravcu sever jug. Na krajevima špage (kanapa) pobodite dva kočića. Kočići moraju biti
takvi da mogu da služe nekoliko godina i da vire iznad zemlje 20 – 25 sm. Od tog kolja
uđite u unutrašnjost bašte 45 – 50 sm i pobodite još dva kolčića.
Od tih kočića odstupite još 100 sm (ako je bašta mala, onda se može napraviti manji
razmak, ali ne manji od 70 sm) i pobodite treći par kočića. Ponovo odstupite od tog
para 45 -50 sm i nastavite taj postupak na celoj bašti. Poslednji red bašte mora biti
udaljen od ivice najmanje jedan metar. Obmotajte kanapom prva četiri kočića, čije je
međusobno rastojanje 45 – 50 sm – to će biti sejna površina vaše bašte.
U svakoj takvoj lejici seju se samo dva reda, s tim da je rastojanje između
redova najmanje 25 – 30 sm. Krupne biljke (krompir, kupus, tikvice, paradajz i dr.) sade
se u razmacima po šahovskom redosledu, pri čemu je svaki red krajni prema prolaznoj
stazi. Prema svakoj biljci ovih redova širokim međuprostorom odlično struji
atmosferski vazduh. Svi redovi su u pravcu sever – jug i svaka biljka u redu dobija
maksimalnu količinu sunčeve svetlosti. Nikakav drugi raspored lejica i redova ne
omogućava sve to.
Leje i prolazi nikada ne zamenjuju mesta. Ovakav plan se pravi jednom za
mnogo godina. Površinu prolaza nikada ne rastresati, ne đubriti, ne zalivati. Ona se
redovno utaba vašim hodanjem po njoj. Vremenom na stazama skoro sasvim prestaje
da raste korov, a redki se lako pokose Fokinovim ploskorezom i slažu se na kompostnu
gomilu. Treba odrezati korov tačno na visini površine tla. Lišeno nadzemnog dela i
 30

hranjenja preko vazduha, korenje korova prestaje sa rastom i posle nekoliko takvih
kidanja nestaje. Ako se korov odreže niže od površine tla, onda se probude pupoljci
korenja. Od tih pupoljaka izraste ne jedan struk korova, već nekoliko.
Pri takvom planiranju, površina useva (površina uskih lejica) čini 1/3 ukupne
površine bašte. To znači da obrađujete, punite kompostom i polivate ne celu površinu
parcele, već samo jednu trećinu. Čini se da je neracionalno ako se koristi samo jedna
trećina parcele, a 2/3 ne (za staze), ali to se samo čini. Biljke u takvoj bašti, koristeći
maksimum sunčeve svetlosti i svežeg vazduha daju prihode po kvadratnom metru
duplo veće (računajući i staze) u odnosu na svu površinu bašte, obrađenu na
„tradicionalan“ način.
Kanap se prenosi sa leje na leju, prilikom prolećne i jesenje obrade laja i
prilikom njihovog formiranja pred setvom. On omogućava da ivice leja budu uredne i
ravne. Posle toga špaga (kanap) se uklanja. Kočići stalno ostaju na svojim mestima i
služe kao graničnici za premeštanje creva za polivanje, i na taj način štite biljke leja od
povređivanja.
JESENJA PRIPREMA LEJA

U jesen, odmah posle planiranja bašte, a sledećih sezona odmah posle

skidanja prinosa, obuhvatite kanapom kočiće leje, protresite površinu leja, koju ste
ograničili kanapom, velikim ploskorezom Fokina.
To treba uraditi baš ploskorezom, da bi se što više iskidalo i protreslo ostalo u
zemljištu korenje biljaka i korova, ako ga je bilo u lejama. Baš tog istog dana treba
naneti na površinu leja kompost (jedno vedro na dva metra dužine uske leje) i, ne
ukopavajući kompost u dubinu zemlje, ostavivši ga na površini, politi leje rastvorom
preparata „Bajkal EM-1“ (jedna supena kašika radnog rastvora, plus 1 supena kašika ili
starog džema, ili prokislog meda, ili melase, sirupa, ili šećera, na deset litara vode) u
količini 5 l rastvora na dva metra dužine leje. Tako pripremljene leje moraju dočekati
sneg.
PLOSKOREZ FOKINA (MALA KOSA, MOTIKA)
Vrlo pogodan za rad za rastresanje uzkih leja, kidanje korova, zagrtanje
biljaka, branje lišća povrća za jelo (botve) i trava, potkresivanje lastara malina. Drška
može da se pričvrsti za instrument na dva načina prema potrebi korišćenja rukovaoca
razne visine.
Instrument ima dve samooštreće ivice i može raditi u dva pravca – k sebi i od sebe.
Prilikom rastresanja zemljišta leja instrument se svojim zubima zabija u zemlju i
provlači se dužinom cele leje. Prilikom rezanja korova zub se premešta na površinu tla
horizontalno. Komplet ploskoreza se sastoji od dva radna instrumenta – velikog i
malog ploskoreza. Mali se koristi za obradu međuprostora između leja, pri vegetaciji
biljaka. Veliki se koristi za rastresanje leja u jesen, posle skidanja letine i u proleće
pred setvu.
Ne treba pridizati površinu leja nad površinom prolaza, posipajući ih zemljom
 31

sa staza, kako to rade neki baštovani. Prilikom rastresanja zemlje tanjiračom i unošenja
komposta u proleće i u jesen, površina leje se malo uzdigne. To je dovoljno. Visoko
podignute leje za vreme žege, jako se ugreju i isušuju, što zahteva često zalivanje, a to
je suvišan posao za baštovana.
Jesenjim nanošenjem komposta i polivanjem leja rastvorom EM- preparata, u
zemljište se unosi populacija zemljišnih organizama i hrana za njih. Dodavanje sladosti
je potrebno zbog bržeg aktiviranja mikroorganizama preparata iz stanja anabioze
(reviviscencija - ponovno oživljavanje sasušenih ili smrznutih životinja). Brzo se
razmnoživši, mikroorganizmi jedu zaostalo zemljišno korenje, uvlačeći se u njih kroz
pukotine ili pore i poderotine. Na taj način leje se oslobađaju od najvećeg broja
korova, koji se razmnožavaju korenskim izdancima. Nerazloženim ostacima ovog
korenja popuniće se humus zemlje. Svojim disanjem mikroorganizmi dovoljno dugo
vremena održavaju temperaturu u lejama većom od spoljne, atmosferske. U takvim
uslovima na lejama će početi da raste korov, razmnožen semenjem, još u jesen. Neka
raste, ne dirajte ga. Kada naiđe mraz – korov pogiba, ne uspevši da procveta i donese
seme. Na taj način leje se oslobađaju od korova, koji se razmnožava iz semena. Sledeće
sezone neće vam biti potrebno da gubite mnogo vremena i napora u borbi protiv
korova. Kompost, ostavljen na površini leja, štiti tlo od nabijanja pod dejstvom padavina
i odmrznutih voda, od razornog zračenja kosmosa, od erozijskog delovanja vetrova i
postaće produkt za stvaranje u zemljištu novog humusa. U proleće ploskorez će ući u
zemlju leja bez mnogo vašeg napora – organizmi EM-preparata rastresli su je do
korenja, koje su mikroorganizmi pojeli, što ne bi mogli uraditi ni ašov, ni plug. Osušivši
se pod uticajem niskih zimskih temperatura, mikroorganizmi će popuniti svojim
ostacima humusni sastav tla.
Unošenje komposta u leje i rastvora EM-preparata treba izvršiti baš tog dana
kada se leja obradi ploskorezom. Ako se to uradi kasnije, onda će se parčići i ostaci
korova zaštititi opnom, kalusom (kalus – debela opna, sraslina), te mikroorganizmi
neće uspeti da prodru do njih i razlože ih. EM-preparat će biti potrošen uzalud. Iz tog
razloga ovu operaciju treba izvršiti na dan skidanja plodova iz leje, jer se prilikom
branja roda, takođe kida i povređuje veliki broj korenja.

PROLEĆNA PRIPREMA LEJA. SEJANJE I SAĐENJE KULTURA

U jesen su se leje popunile kompostom i oslobodile se od većine korova. Zimi

veliki broj organizama strada od mraza. Zemljište leja ostalo je bez „kuvara“ hrane za
biljke. Neki broj njih je preživeo na većoj dubini i čim otopli počinje njihovo
razmnožavanje. Populacija će se samoobnoviti. Samoobnavljanje populacije u
srednjem pojasu Rusije, do broja koji je sposoban da optimalno hrani biljke, se završi
otprilike u prvoj polovini juna. Baš u to vreme počinje vegetacija najvećeg broja
kultura. Za veliki broj, od druge polovine juna do jesenjeg zahlađenja, ostaje relativno
malo vremena, da bi uspele da formiraju svoj prirodni rod. Mnogi su bili svedoci, da,
 32

naprimer, rasad, posađen još u maju, muči se, ne počinje rasti, vene, a ponekada se i
osuši. Ne pomaže mu ni zalivanje, ni mokraća, ni drugi baštovanovi pokušaji. I tek u
drugoj polovini juna počinje primetan rast kultura. To se događa baš zbog toga što se u
zemljištu u to vreme vrši obnavljanje žive zemljišne strukture u optimalnoj količini koja
može da hrani biljke. Međutim, rokovi aktivne vegetacije pri tom su znatno smanjeni i
dobar prinos se ne može očekivati.
Da bi aktivna vegetacija biljaka počela ranije, moramo ranije u zemljištu
stvoriti dovoljan broj živih organizama koji je sposoban da stvori u zemlji dovoljno
hrane za biljke. Pisac Slaščinin, nastavljač prakse baštovanstva našeg savremenika
Ponomarjova, koji je dobio prinose pšenice na svojoj parceli oko 300 c/ha, piše kako je
u svojoj bašti radila njegova baka. Ona je terala unuka da u jesen, pre mrazeva, skupi u
koševe površinski sloj zemlje sa mesta gde je bio stajnjak. Te koševe baka je čuvala u
toploj ostavi. U proleće je kroz sito sejala tu zemlju na svoje lejice na nekoliko dana
pre setve. Prinosi su pri tom na bakinim lejama dospevali ranije i bili veći nego kod
suseda, koji to nisu radili. A kako je to baki uspevalo? Ona je u toploj ostavi sačuvala
žive zemljišne organizme, kojima je u proleće napunila leje svoje bašte i time obnovila
zemljišnu populaciju u lejama ranije nego što bi se ona samostalno obnovila.
Danas ne moramo više da se mučimo skupljanjem i čuvanjem zemlje ispod
gomile stajskog đubriva. Većena baštovana, naročito građana, nema mogućnosti da
čuva tu zemlju po svojim stanovima. Danas se mora i postupa jednostavnije – koristi se
preparat „Bajkal EM-1“. To su, takođe živi mikroorganizmi – 86 vrsta u jednoj flašici.
Za nedelju i po do dve, pre početka setve, zavežite na kočićima leja kanap,
protresite ploskorezom Fokina uramljenu kanapom leju, nanesite vedro komposta na
svaka dva metra dužine, polijte kompost rastvorom EM-preparata (jedna supena
kašika na vedro vode bez slatkih dodataka), tako napravljenog rastvora 5 l sipajte na
dva metra dužine leje i još jednom protresite zemlju ploskorezom uz ubacivanje
komposta u zemlju. Populacija mikroorganizama EM-preparata se brzo razmnožva i za
1,5 – 2 nedelje biće ih dovoljno da u potpunosti nahrane naše useve. Rasad, posađen
u takvo zemljište, krene odmah da raste, preskačući period
„prilagođavanja“. Vaše kulture će biti predodređene za visoke prinose.
Na dan sejanja (sadnje) kultura zategnite za kočiće kanap. Protresite zemljište
leja ploskorezom Fokina (lakše i uspešnije to protresanje zemlje možemo uraditi
specijalnom napravom – rastresačem uskih leja – baš se tako zove u prodavnicama, a s
njegovim izgledom se možete upoznati na jednoj od fotografija) i poravnjajte površinu
leja grabuljama (na uskim lejama pogodne su za rad grabulje sa širokim radnim delom
– 30 sm), tako da ona bude idealno ravna i da nema udubljenja za skupljanje vlage.
Postavite radni deo grabulja na površinu leje pod nekim uglom prema kanapu i
povucite grabuljama po celoj dužini leje. Pri tom na ivici leje će se formirati zemljani
bedemčić sa vrhom ispod samog kanapa, visine 8- 10 sm. Uradite isto i sa drugom
ivicom leje.
Ovaj bedemčić je potreban radi toga da se voda i rastvor EM-preparata ne
 33

slivaju u stazice, već da se zadržavaju samo unutar leje. Osim toga, unutrašnja osnova
bedemčića služi kao orjentir za redove useva, odnosno, zasada kultura.
Seme treba sejati u brazdicama sa tvrdom osnovom. Takve brazdice treba
praviti ne prstom ili nekim kočićem, kako rade mnogi baštovani (da se ne uvrede
baštovanke što ću reći – biljke ne vole žensku ruku, posejane muškom rukom one bolje
rastu i daju veće prinose), već pritisnuti unutrašnju osnovu bedemčića rebrom daščice.
Na takvoj tvrdoj osnovi seme neće propadati u dublje slojeve prilikom zalivanja, ostaće
na istoj visini, imaće jednake izdanke, a imajući na čvrstoj podlozi bolji kontakt sa
zemljišnom vlagom, dospeće ranije.
Posejano seme treba posuti odozgo substratom – krupnim peskom, sitnom
prosejanom piljevinom, bez strugotine, a najbolje prosejanim kompostom kroz sito od
1,5 – 2 mm. Takav kompost dobro je napraviti ujesen i čuvati na suvom do proleća.
Međutim, takvog komposta je sasvim dovoljno jedno vedro za baštu od 6 ari. Posle
sejanja leju treba politi običnom vodom (najbolje kišnicom ili snežnicom) - 5 l na 2 m
dužine leje. Treba polivati, trudeći se da se ne naruši sloj substrata nad semenom u
posejanim redovima. Zemljište leje, do pojave izdanaka, poželjno je držati stalno
vlažnim, kada je neophodno polivati ga isključivo običnom vodom (ne vodovodskom).
Krtole krompira, posađenog ašovom, koje imaju pod sobom rastresitu osnovu,
tako isto mogu da propadnu od kiše ili pri zalivanju. Kako propadnu na različite dubine,
njihovi izdanci nisu jednaki, neki se uopšte ne pojave. Osim toga, rastresito zemljište
oko krtola im ne dozvoljava da imaju bolji kontakt sa zemljišnom vlagom, što usporava
njihov rast. Zato je krtole bolje saditi, primenom specijalnog sadilnika – jamara
(formirač jamica).
Njega možete lako i sami napraviti. Za to vam je potrebno da u šumi nađete
brezovu granu (breza ima čvrstu strukturu drevesine i bolje se od drugih glača i
obrađuje) sa loptastim izdankom diametra 6 – 7 sm. Nad izdankom grana treba da bude
prava i ravna, dužine 130 – 150 sm. Otkinuti granu niže loptaste izrasline i očistiti od
kore. Izraslinu išmirglati, opaliti na plamenu i još jednom išmirglati sitnijom šmirglom.
Odmeriti od loptaste izrasline 12 sm i urezati u stablo sa obe strane drvene prečkice
dimenzija 300 – 50 – 20 mm. Veličina ureza na stablu odgovara veličini 50 mm prečke.
Obe prečkice treba pričvrstiti klinovima sa navrtkama (oldšraf). Pravljač jamica je
spreman. Loptasti deo alatke se stavi na površinu leje u unutrašnju osnovu zemljanog
bedemčića, nogom pritisnuti prečku, lopta ulazi u zemlju, a prečkica samo što dodirne
površinu. Alatka se vadi iz zemlje i jamica je za krtolu spremna. Trag prečkice na zemlji
služi kao orjentir za sledeću jamicu. Krtole se stavljaju u jamice i zasipaju grabuljama
zemljom sa površina leje. Jamice imaju tvrdu sfernu osnovu, krtole ne propadaju posle
kiše ili zalivanja i imaju dobar kontakt sa zemljišnom vlagom. Krompir odjednom i
energično prolista. U susednim redovima krtole se sade u šahovskom rasporedu.
Jamice za sadnju rasada najbolje je praviti dlanom ruke. Biljke ne vole tragove
metala od metalnih alatki. Posle stavljanja rasada u jamice, pokriva se zemljom leje,
takođe rukama. Zemljište oko stabljike se ne sme stiskati da bi se učvrstila stabljika, jer
 34

pri tom može biti uništena velika količina najsitnijih apsorbujućih zemljišnih rastvora
korenčića. Ono se dovoljno stvrdne posle polivanja, koje se vrši odmah posle sađenja
rasada. Ako se pri tom zemljište oko sadnice mnogo slegne, treba ga nasuti novom
zemljom. Dve nedelje posle sadnje rasada zaliva se po potrebi, ali samo prostom
vodom, najbolje kišnicom ili snežnicom.
Biljke krupnog lišća, kupus, tikvice, paradajz, krastavci, sade se u uskim lejama
u dva reda šahovskim poretkom. Razmak među biljkama u redu bira se prema žbunu
odrasle biljke. Pri tome se mora voditi računa da se grane i lišće susednih biljaka ne
dodiruju.
Vrlo je korisno posejati u uskoj leji jedan red mrkve (šargarepe) i jedan red
crnog luka. To su društvene biljke. One se uzajamno štite od lukovske i mrkvine muhe.
Ako je leja formirana, a sađenje odnosno sejanje tog dana nije izvršeno, onda
na dan sejanja ili sadnje leju treba protresti i formirati ponovo. To je takođe bitno u
borbi protiv korova u lejama – njemu se ne sme dati prednost u odnosu na kulture.

NEGA BILJAKA ZA VREME VEGETACIJE

Poznato je da zdrave biljke, koje rastu na plodnom i zdravom zemljištu, manje
stradaju od štetočina i bolesti. Štetočine i bolesti napadaju, po pravilu, bolesne i slabe
biljke, a takve postaje od nedovoljne i nekvalitetne ishrane, koju nalaze u zemljištu. I,
mada je deo zemljišne ishrane svega od 2 – 6%, zemljišna hrana je katalizator
(supstanca koja ima svojstvo da ubrzava hemijske procese ili da ih izaziva na znatno
nižoj temperaturi) procesa kojim biljke iz vazduha uzimaju ostalih 92 – 98% hrane. I
ako biljke ne nalaze navedeni postotak hrane u zemlji, one ne mogu uzeti ni svoje
sledovanje iz atmosfere.
Da bi u zemlji bilo stalno dovoljno rastvora hemijskih elemenata i minerala i
stalno se dopunjavali u toku celog perioda vegetacije biljaka, treba posle svake dve
nedelje, posle pojave izdanaka semena ili posle sađenja rasada, polivati površine useva
leja rastvorom preparata „Bajkal EM-1“ (jedna supena kašika radnog rastvora na vedro
vode bez slatkih dodataka) u količini 5 l na 2 m dužine leje (u daljem tekstu, gde se
govori o polivanju rastvorom EM-preparata, primenjuje se ova norma, ako nije
drugačije naglašeno). Na ovaj način u zemljištu leja se povećava brojnost populacije
živih zemljišnih mikroorganizama, koji, zavisno od uzrasta biljke, moraju proizvoditi sve
više i više zemljišnog rastvora. Rastvor preparata „Bajkal EM-1“ se može zameniti
rastvorom ekstrakta korova (travuljine), koji je pripremljen na bazi EM-preparata, ili
rastvorom jednog litra svežeg zrelog komposta na 100 litara nehlorisane vode. Za one
baštovane-građane, koji ne mogu često boraviti na svojim parcelama i vršiti gore
navedena polivanja, možemo savetovati da unesu među redove, kada biljke porastu do
15-20 sm vedro komposta na 2 metra dužine leje (može i više, neće škoditi) i ostaviti ga
na površini. U takvim slučajevima polivanje leja rastvorom EM-preparata može se vršiti
jednom mesečno. Ispod sloja komposta bolje se čuva i zadržava vlaga, intezivnije živi i
 35

razmnožava se zemljišna populacija mikroorganizama, tlo je bolje zaštićeno od

isušivanja pod dejstvom sunčevih zraka i vetra. Naravno, pri izboru ovog metoda,
moramo se pobrinuti i o pripremi dopunske količine komposta. Polivanja rastvorima
EM-preparata korisno je vršiti direkno po lišću kultura.
Kada lišće krompira poraste do 15 – 20 sm, treba sipati na 2 metra dužine
između redova jedno vedro komposta, politi međuredove rastvorom EM-preparata i
zagrnuti krompir zemljom iz međuredova. Sa strana međuredova krompir se ne zagrće.
Pri tom po sredini međureda se obrazuje brazda celom dužinom leje. Ona pomaže
kada je neophodno zalivati krompir, crevo se postavi u brazdu, a kada voda proteče duž
cele leje, crevo se stavlja u sledeču leju. Korisno je da se za vreme pojavljivanja prveih
cvetova opisani u ovom pasusu postupak ponovi. Nadalje, do berbe krompiru ne treba
nege.
Treba shvatiti i znati da paradajz ne voli mokru i vlažnu površinu leja. On je pri
tom podložan bolestima i napadu štetočina. Zato, posle svakog zalivanja površinu treba
posuti suvom zemljom ili suvim kompostom. Mogu se koristiti i drugi načini održavanja
zemljišta suvim. Uzmite dvolitarske plastične flaše, odrežite njihov donji deo, ukopajte
flašu grlom dole u zemlju pored stabla paradajza (najbolje je to uraditi odmah posle
sadnje rasada, da se ne bi kasnije oštetilo korenje biljke). I polivanje i tečna prihrana
vrši se preko te flaše, zemljište leje će uvek biti suvo.
Krastavci više cene vlažnu površinu tla i dosta visoku vlažnost vazduha u
stakleniku. Zato u stakleniku s krastavcima se preporučuje da se napuni vodom bure
od 200 l. U bure treba povremeno ubacivati travuljinu (korov ili seno, slamu, može i
nezreli kompost), koja, razlažući se u vodi, oslobađa u prostoru staklenika
ugljendioksid, koji takođe mnogo vole krastavci. Osim toga bure sa vodom
onemogućava nagle promene temperature u stakleniku, koje često prouzrokuju
bolesti krastavaca. Da bi se održala vlažnost površine leja u krastavičnjaku, treba
stalno držati na površini leja kompost, ne zatrpavajući ga u zemlju, ali paziti da
grudvice komposta ne dotiču stabljike krastavaca. Zalivanje leja se vrši direkno po tom
kompostu.
Osim zalivanja kultura svake dve nedelje rastvorom EM-preparata, neophodno
je polivati zemljište leja kada je toplo vreme, ali isključivo prostom vodom
(nehlorisanom). Ovu neophodnost prati lako venjenje lišća biljaka.
Kod pojave prvih cvetova kod krastavaca, paradajza i paprika, treba obaviti
neke poslove na lejama, da bi se stimulisalo obilnije cvetanje. Zato ispod krastavaca i
paradajza treba naneti kompost i politi leje rastvorom EM-preparata. Pri tom ispod
paradajza kompost treba pažljivo malim Fokinovim zemljorezom (tanjiračem) zaorati u
zemlju, a ispod krastavaca ostaviti na površini. Pod paprike kompost se ne mora unositi,
one ne vole višak organike. Ispod njih tlo treba sitno protresti, ne bliže od 5 sm od
stabljike, politi rastvorom EM-preparata, a kada se vlaga u potpunosti upije, još jednom
pažljivo protresti zemlju. Kada se na biljkama pojave prvi začeci plodova, treba ponoviti
gornji postupak. Pri tom pod krastavce naneti na 2 m uske leje prvo čašu prosejanog
 36

pepela, a zatim kompost, a tek zatim zaliti leju rastvorom EM-preparata. Ispod
paradajza uraditi to isto, pepeo i kompost prvo zaorati u zemlju, a zatim politi
rastvorom. Pod paprike sipati samo pepeo, zatrpati ga u zemlju, a zatim politi leju
rastvorom. Pepeo će pomoći boljem začetku i bržem sazrevanju plodova, a kompost i
EM-preparat – bržem rastu.
Kod ozimog belog luka treba otkinuti listove koji će doneti cvet, tada će
češnjevi biti krupniji. To je neophodno uraditi kada ovakvi listovi izbiju i porastu iznad
ostalih listova 10-15 sm. Njih treba baš porezati, a ne iščupati, kako to mnogi rade.
Prilikom čupanja uništavaju se sitni korenčići koji usisavaju zemljišne rastvore, ishrana
biljke se naglo pogoršava, prinos opada. Međutim, na 5-6 biljaka treba ostaviti ove
cvetove, oni signaliziraju kada treba vaditi beli luk. To treba uraditi kada pukne opna
obloga cveta. Ako se beli luk vadi posle tog roka, onda češnjevi u zemljištu mogu da se
raspadnu. Takav beli luk je loš za skladištenje, a deo češnjeva često ostane u zemlji.
Krunice cvetova mogu da se ostavi za seme.
Njih treba ujesen posejati u isto vreme kad se sadi ozimi beli luk.
Ništa ne govorim o plevljenju korova u lejicama u periodu rasta kultura. Uz
tačnu i potpunu pripremu zemljišta, kao što je gore rečeno, u jesen i u proleće, korova
ne bi smelo da bude, bar ne toliko da iziskuje neku specijalnu i upornu borbu protiv
njega. Retki korov uništite malim ploskorezom Fokina i složite u kompostne gomile.

KOMPOSTNA GOMILA - KRALJICA BAŠTI

Baš kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte i garant visokih,
stabilnih, ekološki čistih prinosa. Baš ona određuje kakva će vam biti bašta. Baš ona
omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva prilikom
obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima vaše bašte u
ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica.
Baš zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom i više od
toga jer je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i brigu.
Pre svega treba reći da se jednom u jesen i u proleće kompost nanosi na
zemljište leja, zbog toga treba imati dve kompostne gomile (plasta, skladišta, hrpe).
Jednu će te formirati u rano proleće, kada počnete da dovodite u red svoju parcelu,
skupivši sav organski otpad sa vaše parcele. Formiranje ove gomile treba da završite do
sredine jula. Kompost iz ove gomile će vam trebati da unesete u zemlju već te jeseni,
pa je potrebno da do tog vremena sazri. Drugu gomilu počinjete da formirate od
sredine jula, a završavate do pojave snega. Od jula pa sve do kasne jeseni na parceli
ima tako mnogo organike, koju, takođe grabuljte i skupljate, da bi doveli u red parcelu.
Kompast iz ove gomile će vam zatrebati za prolećno unošenje u leje, 1,5 – 2 nedelje
pre setve kultura. Dogodi se da poželite da imate još jednu gomilu. O njoj nešto
 37

kasnije, pošto je ona namenjena voćnjaku, a ne bašti. Naterajte sebe da vam to bude
zakon – ništa organsko od otpadaka se ne spaljuje i ne odnosi na smetlišta. To je
sirovina za vaše Kraljice, to je njihova svojina. A ako slučajno nešto ipak morate da
spalite, onda se postarajte da bar taj pepeo sakupite i odnesete na kompostnu gomilu.
Lokaciju za svoje gomile najbolje je da nađete daleko od vaše kuće, ali gde je
zavetrina od glavnih i najčešćih vetrova vašeg područja. Ne treba pripremati kompost u
nekakvim jamama ili bazenima, najbolje je praviti ih upravo na zemljištu, koje ste
prethodno rastresli vilama. Iz bazenčića i jama je teško vaditi kompost, a uslovi za
proces razlaganja organike u njima nisu baš optimalni za dobijanje komposta velikog
kvaliteta. Na odabranom prostoru, slojevito, po 10 – 15 sm, treba odlagati sve organske
otpatke vašeg domaćinstva. Poželjno je da ih prethodno isitnite i promešate, ako su
različitog porekla. Materijal za kompostnu gomilu je sagorela od mraza trava skupljena
sa leja, opalo lišće voćki i jagodičastog žbunja, lišće svih, bez izuzetaka, baštenskih
kultura i jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, oplevljeni i pokošen sa leja i prolaza
korov, otpad sa kuhinjskog stola (uključujući kosti i iznutrice riba, ljuske od jaja, mrve,
upotrebljen čaj, ljuske povrća i voća), izmet domaćih životinja i ptica, pepeo iz domaće
peći kuće ili banje, ugljena prašina ili isitnjen ugalj, piljevina, papir. Vrlo je korisno da
se u svaki sloj unese i nešto, makar malo, aromatičnih i lekovitih trava (maslačak,
metvica (nana), kopriva, hajdučka trava, lovaga, mirođija, peršun, lekovita kamilica i
dr.). Paziti da u plast ne upadne tehnička mast, boje, plastika, hemijska sredstva za
pranje, staklo, rastvarači svake vrste, metalni predmeti. Svaki sloj unešene u plast
organike treba posuti baštenskom zemljom (još bolje starim kompostom) u sloju
debljine 1,5 – 2 sm i politi rastvorom preparata „Tamir“ ili „Bajkal EM-1“. Pri tom se
jedna supena kašika preparata „Bajkal EM-1“ sipa u 10 litara vode, tom rastvoru se
doda jedna supena kašika starog džema, ili prokislog meda, ili sirupa (melase), ili
šećera. 5 litara takvog rastvora se sipa na jedan metar površine organike, zatim se složi
sledeći sloj skupljenog otpada, i tako se gomila puni – prolećna do sredine jula, jesenja
do prvih znakova zime. Slojeve organike i gomile ne treba nabijati i učvršćavati. Vrlo je
važno da se svaki put kada se završi slaganje jednog sloja organike, gomila prekrije
polietilenskim pokrivačem tako da ga ne bi sa bokova probijao vetar i da ne dolazi u
doidr sa atmosferskim padavinama. Gomili nije potrebno prevrtanje i preturanje,
kompost u njoj sazri za 1,5 – 2 meseca. Ukoliko je gomila na zemljištu, u njega će vrlo
brzo navaliti ogroman broj kišnih glisti (između ostalog i sa parcele vašeg komšije. Ne
govorite mu o tome, da ne bi tražio deo komposta!). Kišne gliste će napuniti kompost
svojim kaprolitima i vi ćete dobiti ne prosti kompost, već superkompost najvećeg
kvaliteta. Jesenju gomilu treba ujesen pažljivo i dobro ukriti sa nekoliko slojeva najlona i
opteretiti je odozgo nekim teretom, da je ne bi oduvali jaki vetrovi.
Ako organika u gomili nije usitnjena, onda se u kompostu mogu naći krupni,
ne potpuno razloženi, komadi. Njih ne smemo nanositi u zemljište leja, jer će,
nastavljajući da se razlažu u leji, privlačiti na sebe važne elemente ishrane biljaka, pre
svega azot i biljke će, pored takvih komada nepregorele organike, gladovati ili se
zaraziti patogenima truleži. Zato kompost od neusitnjene organike, pre nego što će
 38

biti unet u zemljište, treba prosejati kroz sito sa okcima veličine 2x2 ili 3x3 mm. Krupni
ostaci se mogu iskoristiti umesto baštenske zemlje pri posipanju slojeva kompostne
gomile.
U kompostnu gomilu se može trpati, kako je gore rečeno, sav lišćar, bez
izuzetaka, baštenskih kultura. To je i lišće krompira, ako ga nije napala filosfera.
Zaraženi lišćar krompira možemo složiti u posebnu gomilu, treću, u iste takve slojeve sa
dodatkom aromatičnih i lekovitih trava, pepela, ugljene prašine i drugih komponenata.
A kompost iz ove gomile se može koristiti za voćke i jagodičasto žbunje. Rok za
nanošenje u proleće – pre pupoljanja, u jesen – odmah posle skidanja plodova; norme i
raspored operacija su isti kao za nanošenje komposta u proleće i u jesen. Pri tom je
važno znati da korenje mnogih voćnih i jagodičastih kultura raste baš u jesen i
početkom zime, zato je jesenje unošenje komposta za njih veoma bitno.
Pošto je kompost pripremljen od raznovrsne organike, između ostalog i od
aromatičnog i lekovitog bilja, i uz učešće kišnih glisti, on sadrži u svom sastavu vrlo
raznovrsan spektar hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja, uključujući i stimulatore
rasta, antibiotike, vitamine, razne fermente. Pri primeni takvog komposta na lejama
bašte, plodored kultura nije neophodan, što ima naročiti značaj kod malih parcela.
Možete li verovati da je sav otpad i smeće sa vaše bašte sasvim dovoljan da se
svake godine potpuno obnovi i poveća plodnost leja vaše bašte bez upotrebe stajnjaka
i mineralnih đubriva.

ISTORIJAT POJAVE I PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA

Pre više od 150 g. nemački hemičar Justus Libih otkrio je da se biljke mogu
gajiti i na neutralnom zemljištu, u orsustvu humusa i organike, hraneći ih rastvorima
hemijskih elemenata, čiji je zbir dobio naziv „mineralna đubriva“. To je bilo veoma
značajno otkriće, koje je poslužilo pojavi i razvitku hidroponog (u staklenicima) gajenja
biljaka, bez neophodnosti postojanja zemljišta. Od celokupnog otkrića Libih je zaključio
da i u živoj prirodi biljke dobijaju hranu, koja je dobijena hemijskim procesima u
zemljištu, i da, po mišljenju Libiha, kada nastupi trenutak, kada rezerve tih hemijskih
elemenata nestanu, i onda, za gajenje kultura na tom zemljištu, treba izvana unositi u
njega hemijske elemente. Pošto je sastav mineralnih đubriva, koje je predložio Libih,
skoro potpuno bio isti po sastavu sa strukturom za proizvodnju eksploziva i baruta,
ovom Libihovom otkriću su se veoma obradovali magnati hemijskih preduzeća
(azotara). Oni su dobili priliku da prodaju ogromne količine otpadaka umesto da ih
odvoze na smetlišta. Počinje ofanzivna reklama primene mineralnih đubriva, ali već ne
na neutralnom zemljištu, već na njivama, koje imaju početnu prirodnu plodnost.
 39

Libihovu ideju masovno podržavaju organi vlasti zemalja, koje su takođe bile
zainteresovane za popunu državne blagajne. Na taj način otpočinje uskoro masovna
kampanja skoro svih zemalja za uništenje prirodne plodnosti njiva pod nazivom
„agrohemijska poljoprivreda“. Justus Libih je bio „čist“ hemičar, njega nisu zanimali
rezultati naučnih istraživanja specijalista drugih polja nauke i nije znao, da se u prirodi
hrana biljaka ne dobija hemijskim procesima, već biološkim putem, da se u prirodi
količina ove hrane ne potroši, već se stalno obvnavlja i povećava. On nije znao za
Darvinova otkrića.
Justus Libih nije očekivao tako energičan nastup od strane magnata hemijske
industrije i, kada je, kako se kaže, „proces krenuo“, odlučuje da proveri reakciju
zemljišta na dejstvo mineralnih đubriva. Ustanovio je da mineralna đubriva uništavaju
prirodnu plodnost zemljišta, razlažu i uništavaju humus, razaraju strukturu zemljišta,
uništavaju sve živo u zemljištu, čineći ga hladnim, tvrdim i mrtvim. Libih ustaje na
uzbunu, kategorički negira korist od mineralnih đubriva na zemljištu njiva, koje iskonski
poseduju plodnost. Ali ... bilo je kasno – hemijskim magnatima i vlastima se osladilo,
dobijali su ogromnu materijalnu korist od prometa otpadaka i uradili su sve što je
neophodno, da ovi zaključci i mišljenja Justusa Libiha ne dopru do zemljoradnika. Baš
ova štetna za zemljoradnju agrohemija preplavila je polja celog sveta.
Vodič ideja Justusa Libiha, od kojih se on, budući da je bio pošten naučnik,
odrekao, u Russiji postaje hemičar Fersman. On je bio i pre i posle revolucije
1917.g. predsednik državne komisije za iznalaženje novčanih sredstava za subvencije
armiji. Pre svega se naglo razvila delatnost akademika Fersmana na hemizaciji
poljoprivrede, naročito posle otkrića nalazišta apatitove (kalcijev fosfat sa fluorom,
veoma rasprostrt, ljubičast ili zelenkast, tvrdoće 4 po Mosovoj skali) rude u tundrama
Kolskog poluostrva – osnovne sirovine za proizvodnju eksploziva i baruta. Od tog
trenutka počinje u Russiji, totalna hemizacija na poljima, a sam akademik dobija veliku
vladinu nagradu. Vlastima SSSR to je odgovaralo, jer su od prodaje otpada hemijske
proizvodnje, dobijali ogromna sredstva za organizovanje i snabdevanje armije. Izveštaj
o šteti, koja se čini hemijom na plodnost zemljišta njiva se minimizirala. Vlast nisu
zanimali ni prinosi njiva, ni rod sa njiva, ni zdravlje nacije. Njoj je odgovarala
degradacija zemljišta, koja je iziskivala sve više hemije, t.j., sve veće količine mineralnih
đubriva, sve više traktora i plugova, sve veće količine GMM (gorivo, mazivo, materijali) i
rezervnih delova tehnike, jer su sve to proizvodila preduzeća odbrambenog kompleksa
zemlje i baš taj kompleks dobija skoro bez rada ogroman novac od ogromnog broja
seljaka. Zemljoradnici su postali glavni investitori armije i odbrambene industrije.
I odnos današnje vlasti prema plodnosti polja i njiva, prema veličini prinosa sa
jeidnice, prema zdravlju nacije, nije se bitnije izmenio.
Eto, odlučite sami, kolege baštovani, hoćete li i dalje davati svoj novac ujaku,
koji vam osim štete ništa neće prodati, ili ćete poslušati mišljenje poštenih naučnika,
mišljenje takvih korifeja nauke kao što su Darvin, Vernadski, Ovsinski, Dokučajev,
Kostičev, Merežkovski, Vavilov, Heljcer, Maljcev i drugi i okrenuti se agrotehnici prirodne
zemljoradnje, stvarajući plodno i zdravo zemljište, ne samo za sebe, već i za svoje
 40

potomke, ostavljajući im blagodarno sećanje na sebe.

NEKI SAVETI ZA OBRADU BAŠTI SA USKIM LEJAMA

1.Ne trudite se da podignete površinu leja iznad površine stazica (prolaza).

Površina leje između bočnih bedemčića zemlje, mora biti u istoj ravni sa stazom. U
suprotnom, za vreme žege zemljište uzdignutih leja se brže isušuje i zahteva češće
zalivanje. Ima smisla malo podići leje u oblastima gde ima puno podzemne vode.
Tamo, pak, gde je nivo podzemnih voda nizak, leje rastu od jesenjeg i prolećnog
komposta, pa ih za 4 – 5 g. treba ponovo ravnati. Naravno, ovo treba raditi u jesen, posle
berbe prinosa, a leje formirati na ranijim mestima.
2.Ne pokušavajte da posejete na uskim lejama više od dva reda kultura.
Može se, eventualno, posejati po sredini treći red samo vrlo ranih kultura, naprimer
rotkvice, koja će biti izvađena za 25 – 30 dana posle sejanja i neće biti u sledećem
periodu konkurencija ostalim kulturama.
3.Ako je zemljište na parceli vrlo tvrdo i teško (glina), onda ujesen, pre
unošenja u lejice komposta, može se u njih posejati ozima raž. Samo jedna biljčica ove
kulture stvara u zemljištu, u periodu vegetacije, sistem korenja dužine nekoliko stotina
kilometara. Zemljišni organizmi, jedući to korenje, rastresaju zemlju na velikim
dubinama i čine je rastresitijom. Za ovo vam ne treba ni ašov, ni plug. U proleće, 1,5 – 2
nedelje pre sejanja ili sadnje kultura u lejice, direkno po izrasloj raži, nanosi se
kompost, sva se leja rastresa ploskorezom Tokina i poliva rastvorom EM-preparata. Ali
ne treba potrpati u zemlju zelenu raž, čak je korisno da deo ostane na površini.
4.Zemljani nasipčići duž bokova leja mogu se iz raznoraznih razloga
poremetiti. Redovno ih moramo obnavaljati i popravljati, povlačeći zemlju sa
prolaza (stazica).
5.Korov, koji se pojavljuje na prolazima, treba pokositi ploskorezom do visine
zemljišta, pokupiti i staviti u kompostnu gomilu. Košenjem na visinu zemljišta uništava
se korenje korova, naravno, ne odjednom, ali posle nekoliko košenja, korov nestaje.
Košenjem niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne
jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno?
Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i
bolesti. Ovakav korov je poželjno porezati na početku cvetanja, ali obavezno pre
obrazovanja semena.
6.Formiravši baštu sa uskim lejicama vi ste otstupili od svih ivica parcele 100
sm. Ovaj deo obavezno iskoristite za aromatske i lekovite trave – mentu (nanu),
koriander, peršun, neven i dr. Ove trave svojim fitoncidima štite baštu od mnogih
štetočina.
7.Prilikom sađenja belog luka, okrenite rebro češnja na sever ili na jug. Lišće
belog luka je formirano u obliku lepeze. Ova lepeza je usmerena svojom površinom s
severa na jug. Pri tom svaki list lepeze dobija u toku svetlog dela dana maksimum
 41

sunčeve svetlosti, biljke mogu da koriste više hrane iz zemljišta i vazduha što će
doprineti rastu češnjeva i glavica.
8.Cvetnice belog luka, kada izrastu 10 – 15 sm iznad lišća, treba porezati. Onda
će češnjevi i glavica porasti krupniji. Porezane cvetnice možemo marinirati, posoliti,
konzervirati. Treba u leji ostaviti 5 – 6 cvetova, oni će signalizirati kad treba vaditi beli
luk. To treba uraditi ne kasnije od 1 – 1,5 nedelje posle pucanja krunice. Ako se beli luk
vadi posle ovog roka, može se dogoditi da pukne omotač glavice.
Takav beli luk se teško čuva, a prilikom vađenja deo može da ostane u zemlji. Krunice
cvetova možemo iskoristiti za seme (podmlađivanje) belog luka. Treba ih za tu priliku
posejati u zemlju onda kada i sadimo češnjeve belog luka. Da bi krunice ostale krupnije,
treba izvaditi biljku i okrenuti je krunicom dolje, da se ne podvrgava dejstvu direknih
sunčevih zraka. Istresti krunice na dan sejanja.
9.Češnjeve belog luka i sejanac treba i korisno je pre sađenja potopiti 25
-30 minuta u rastvor bakarne galice (1 supena kašika galice na vedro vode). Ovako će te
zaštititi sadni materijal od bakterija truleži, kojih uvek ima u zemljištu.
10.Prilikom odabira krtola krompira za sađenje, birajte ih iz onih kućica gde
ih je bilo više. Birajte one koje imaju više okaca. Veličina krtole treba da bude kao
srednje kokošije jaje.
11.U cilju obezbeđenja dobrog zimskog skladištenja krompira, vadite ga pre
20. avgusta. Po pravilu, posle ovog roka, počinje razvoj fitoftoroze (koja dovodi do
raspadanja), njome zaražen krompir je loš za skladištenje. Lišće krompira koji je
izvađen pre 20.avgusta, može se slagati u kompostnu gomilu.
12.Korisno je između biljaka paradajza i krastavaca posaditi nekoliko
češnjeva belog ili crnog luka i mirođije. Podbirajući periodično perca ovih kultura,
punićete atmosferu staklenika fintocidima ovih biljaka, koji štite od nekih bolesti i
štetočina glavne kulture. Paprika ne voli pored sebe nikakve aromatične trave, ni
drugo povrće.
13.Za detoksizaciju zemljišta staklenika, korisno je ujesen, posle skidanja letine,
posejati slačicu. A nadalje postupati onako kako smo rekli za sejanje ozime raži.
14.Još je u Bibliji rečeno „Ne sej u svoju njivu dva rodna semena“.
Primećeno je, naprimer, ako posadiš jednu pored druge dve sorte krompira, onda će u
jednoj ili u obe kućice plodovi biti veličine graška. Biljke raznih vrsta (sorti) loše utiču
jedna na drugu. Različite sorte krompira i različite sorte drugih kultura, sadite ili sejte
u različitim lejama.
15.Korisno je u jedan red uske lejice posejati mrkvu, a u drugi crni luk. Ove
biljke štite jedna drugu od mrkvine i lukove mušice. One nisu antagonisti i dobro se
slažu u jednoj lejici.
 42

OSNOVNI ALAT BAŠTOVANA ZA RAD NA USKIM LEJAMA

1.Fokinov ploskorez (zemljorez, tanjirač, mala kosa) – veliki – njime se

rastresa zemlja leja u jesen i u proleće, seče korov sa prolaza (stazica), kose suvišni
izdanci malina, skuplja smeće sa stazica, zagrće krompir i kupus, a u pojedinim
slučajevima zamenjuje grabulje.
2.Fokinov ploskorez (tlorez, tanjirač) – mali – njime se uklanja retki korov sa
korenjem, rastresaju se međuredovi, zavlači se u zemlju kompost i pepeo u zasadima
paradajza, rovi se zemlja u zasadima paprika, izvlači se korov iz gredica cveća i luka.
3.Grabulje sa širokim radnim delom – 30 sm – baš takve grabulje su
pogodne za rad na uskim lejama, za formiranje zemljanih ivica duž krajeva leja, da se
maksimalno izravna površina leje među ivicama.
4.Formirač jamica za krompir – njime se prave jamice u lejici za rasadne
krtole. Pri tom su sve krtole na istoj dubini, imaju dobar kontakt sa zemljišnom
vlagom, jednako i zajedno rastu.
5.Kopač (riljač) uskih leja – ovu alatku proizvodi jedno od preduzeća grada
Jekaterinburga. Jednim potezom rastresa svu širinu uske leje na dubinu koju izabere
baštovan. Riljanje se vrši bez prevrtanja zemlje. Radi na principu poluge, što veoma
mnogo smanjuje fizički napor radnika. Primenjuje se za predsetveno riljanje i ne
zahteva veliki napor.
6.Krompirokopač - proizvodi OAD (otvoreno akcionarsko društvo)
„Sudogorskoe RTC“ (reonski trgovački centar). Alatka je tipa poluge, vrlo sličan kopaču
uskih leja. Koristi se za vađenje krompira, mrkve, cvekle i drugih korenastih plodova.
Ne prevrće grumen i ne zahteva veliki napor.
7. Marker – lenjir – pravi ga sam baštovan od drvene gredice preseka 50x20
mm i dužine do 2 m. Na širokoj površini gredice, na rastojanju 7,5 – 10 sm u otvore
umetnuti drvene zubce, slične zubcima drvenih grabulja. Na drugoj strani široke
površine bojicom se obeleže tačke na 30 sm. Zubci markera se koriste za označavanje
na zemljištu mesta sadnje belog luka, luka – rasada, cvekle, rotkvice, rotkve, a oznake
bojicom za označavanje mesta sadnje krompira, kupusa, tikvica, krastavaca, paradajza i
sličnih kultura. Metčik (obojena tačka) mnogo olakšava sadnju kultura i doprinosi
urednosti. Rebrom ovog markera po unutrašnjoj osnovi zemljanih bedemčića uske leje
se utiskuje brazdica za sejanje semena.
Za rad na uskim lejama nije vam više potrebna nijedna alatka. Neki baštovani
mogu da se naljute na mene zbog toga što među baštenske alatke nisam uvrstio njihov
omiljeni ašov. (Objašnjenje: na ruskom «лопата» - na srposkom
„lopata“, „ašov“, na ruskom „заступ» - na srpskom „ašov“). Možda je ašov potreban za
neke poslove u voćnjaku i na poljoprivrednim parcelama, ali na teritoriji savremene i
 43

prinosne bašte – za ašov nema mesta.

KALENDAR POSLOVA U BAŠTAMA

Autor živi u srednjem pojasu Rusije, gde nije plodna crna zemlja, u gradu
Iževsku, Udmurtska Republika. Baš za ovaj region i regione slične njemu prema
geografskoj širini, preporučuje se dolje predloženi kalendar baštenskih radova. Za
druge regione, naravno, potrebne su popravke što se tiče rokova, koji zavise od dara
opažanja i veštine baštovana.

A P R I L
U našoj oblasti to je mesec početka baštenske sezone. Na prozorskim daskama
u rasadnom sanduku sezona počinje, naravno, ranije – za neke biljke još u februaru, za
neke u martu. Ali sada pričamo isključivo o bašti. A ovde, na samom početku aprila,
treba pokupiti sneg u neke posude, da bi se dobila od njega snežnica. Mladim biljkama,
izdancima semena i rasada vrlo dobro odgovara polivanje otopljenom vodom,
snežnicom.
Dovodimo u red parcelu – skupljamo grabuljama svo smeće, sitnimo ga i
smeštamo u „prolećnu“ kompostnu gomilu. Tu isto slažemo stajsko đubrivo domaćih
životinja i izmet ptica. Gomilu formiramo do sredine jula, da kompost u njoj sazri do
kraja avgusta, početka septembra, kada će biti potreban za jesenje unošenje u leje.
Za ozdravljenje zemljišta stakleničkih leja vrlo je korisno posejati u njih
početkom aprila kres salatu. 1,5 – 2 nedelje pre sadnje u leje kres salate mora se u
zemljište zatrpati kompost ploskorezom (tanjiračem) iz „jesenje“ gomile, (hrpe) i politi
ga rastvorom EM-preparata. Ako komposta nema, onda rastresemo leje i polijemo ih
rastvorom EM-preparata. U staklenicima sejemo rotkvicu, mirođiju, salate, rasad
jednogodišnjeg cveća, rasad kupusa, sadimo luk. Ove zasade treba pokriti lutrasilom
(termopokrivač, ). Posle vađenja rotkvice, salate, rasada cveća i kupusa u lejice opet
unosimo kompost rastresamo i polivamo „Bajkalom“ 1,5 – 2 nedelje pre sađenja
rasada krastavaca, paprika i paradajza. Potrudite se da uradite ovako, da bi među
krastavcima i paradajzom nastavili ponegde da rastu mirođija, crni i beli luk – ne
sklanjajte ih potpuno sa leja staklenika, oni su vrlo korisni za zdrav vazduh u stakleniku,
a krastavci obožavaju da im u susedstvu raste mirođija.
U aprilu već počinje priprema leja i na otvorenom zemljištu za setvu mrkve,
cvekle, luka, peršuna, mirođije, u aprilu im je optimalno vreme za setvu. U aprilu u
baštama već su sve leje 1,5 – 2 nedelje pre setve (sađenja) kultura tretirane
kompostom i EM-preparatom. Sećamo se da ovo treba da uradimo da bi što ranije
napunili leje zemljišnim mikroorganizmima, da pripremimo u zemljištu rastvore
hemijskih minerala za dan setve. Parcele baštovana se nalaze u raznim krajevima,
 44

imaju različite lokalne klimatske uslove, prema tome, ponegde već u aprilu možemo
posaditi krompir.
Već u aprilu, ako zemljište dozvoljava, može se naneti kompost pod voćke i
jagodičasto žbunje – jedno vedro na metar kvadratni prostora ispod krune, protresti
zemljište ploskorezom (tanjiračem) i preliti rastvorom 1 : 1000 EM- preparata – 5 litara
na 1 m kvadratni površine. Jagodičasto žbunje je korisno poprskati rastvorom EM-
preparata u koncetraciji 1 : 100.
Kraj aprila je u nekim našim krajevima već topao. Zato ne zaboravljajte da
zalivate useve prostom vodom – kišnicom ili snežnicom makar po 5 litara na dva metra
dužine uske leje. Potrudite se da u to doba održavate površinu leja vlažnom. Onamo
gde se na lejama ni u jesen ni u proleće nije stavljao kompost, površinu leja nekoliko
sati posle polivanja morate protresti malim ploskorezom (uska motičica) Fokina. Gde se
kompost nanosio i u jesen i u proleće, ovakvo protresanje ne treba raditi.
Pratite izvan bašte rast maslačka, kamilice, lopoča (čička), koprive, hajdučke
trave, buhača, konjskog kopita. Kad se oni pojave možemo početi pripremu ekstrakta
EM-preparata „Bajkal EM-1“, kojim ćete polivati svoje biljke celog leta, da ne bacate
novac na nabavku samog EM-preparata „Bajkal EM-1“. Način pripreme ekstrakta ovog
preparata opisan je u glavi „Korisni saveti“.

MAJ
Kako tvrde neki naučnici botaničari, krompir, koji ima listanje mesec dana pre
pojave „koloradske bube“ (krompirove zlatice) iz zemlje, (druga polovina juna), je otrov
za ličinke bube. Autor mnogo godina već sadi krompir prvih pet dana maja i može vam
potvrditi tačnost ovih tvrdnji pomenutih naučnika. U ovom roku sadnje krompir je
stradao od mraza samo jednom – 1979.g. Ali nije potpuno stradao, brzo se oporavio i
imao dobar prinos. Na uskim lejama, kad dobijete upozorenje o mogućem ozbiljnom
mrazu, vrlo jednostavno možemo zaštititi krompir zagrnuvši ga u potpunosti sa širokih
staza. Primena komposta i u jesen i u proleće i polivanje leja EM-preparatom
omogućava burno bujanje i razvitak žive zemljišne sredine, koja daje i toplotu tlu. Zbog
toga temperatura površine leje i nad zemljom je 3 – 5 stepeni veća od okolne, što u
značajnoj meri štiti useve. Za poslednjih 12 godina autoru ni jednom nije stradao
krompir, koji je sadio u prvih pet dana maja, od mraza i nijednom ga nije zagrtao. Znači,
na samom početku maja sadimo krompir. Sadimo, ne ašovom (Zar ga još niste poklonili
komšiji? Zar još niste shvatili da ašovu nema mesta u vašoj bašti?), već pomoću
specijalnog formirača jamica, čije smo pravljenje opisali ranije.
U maju, ako to već nismo uradili u aprilu, sejemo mrkvu, cveklu, crni luk,
rotkvu, peršun, salatu i drugi zeleniš. Krajem maja rasađujemo rasad kupusa na
otvorenom i rasad krastavaca, paradajza, a papriku u stakleniku. Dve nedelje posle
nicanja semena, odnosno dve nedelje posle sadnje rasada, počinjemo zalivanje svakih
dve nedelje, za sve vreme vegetacije rastvorom 1 : 1000 preparata „Bajkal EM-1“ ili
ekstraktom trava na bazi njega, ili rastvorom pripremljenog jednog litra EM-komposta
 45

na 100 litara vode. Do tada sve useve i rasad polivamo samo običnom vodom (ne
hlorisanom!). Prilikom polivanja pazimo na ivičnjake duž leja, popravljmo ih ako ih
porušimo, da se ni voda, ni rastvori ne slivaju sa leja na prolaze i ostanu samo za
korenje leja.
U maju već počinjemo da iz staklenika vadimo rotkvicu, zeleni luk, mirođiju,
salatu. Sav otpad povrća (i sa kuhinjskog stola), dvorišno smeće, korov, ptičji izmet,
stočno stajsko đubrivo, ako ih ima u domaćinstvu, neizostavno smeštamo u
kompostne gomile. Stalno se sećamo ove gomile kao Kraljice naše bašte!
Ako ne unesemo kompost ispod voćki i jagodičastog žbunja u aprilu, uradimo
to u maju. Zapamtite da svako nanošenje komposta mora biti propraćeno polivanjem
rastvora EM-preparata i protresanje tla Fokinovim ploskorezom.

Prema tome, maj je mesec setve i sadnje kultura. Ne zaboravljajte, seme se

mora sejati u nabijenim brazdicama, a krompirove krtole u jamicama, čije je dno,
takođe, nabijeno, a rupe pravimo našim formiračem jamica. Ovo obezbeđuje
podjednako napredovanje biljaka i bolji prinos.
Maj i već minuli april – najintenzivniji periodi, što se tiče fizičkog rada. Ali,
laganog rada, jer da kopate i prevrćete zemlju ne morate. Samo ste protresali zemlju
Fokinovim ploskorezom, što je daleko lakše, nego je kopati. A polivati i to je sasvim
lagano. Popunjavanje kompostnog plasta otpacima povrća i smećem oduzima vam ne
više od pet minuta dnevno. Zar je to teško, čak i za penzionera?
Dalje će biti još lakše.

J U N
U maju, po pravilu, su završena sva sađenja i sejanja. Zato se u junu sade ili
seju na otvorenom prostoru kulture koje vole toplotu – paradajz, tikvice, tikve.
Poslednje dekade juna korisno je posejati margelandsku rotkvu i kupus „Pak-Čoj“, jer
tada neće otići u izmladke i uviće dobar koren i glavicu. Naravno, za ove kulture treba,
baš na dan sadnje, ponovo formirati leje, uneti kompost, politi EM- preparatom,
proriljati Fokinovim ploskorezom, formirati grabuljama zemljane ivice duž cele leje sa
obe njene strane, utisnuti u tlo brazdice za sejanje i sađenje. Glavni poslovi u junu
svode se na zalivanje useva za vreme vrućina običnom vodom i rastvorom 1 : 1000 EM-
preparata svake dve nedelje. Nikle mlade biljke i posađeni rasad možemo politi
rastvorom EM-preparata tek nakon dve nedelje od trenutka nicanja semena ili sadnje
rasada. Do tada ih možemo polivati samo običnom vodom.
Korisno je, naročito ako baštovan nema mogućnosti da često boravi na svojoj
parceli, dve nedelje nakon pojave mladica, ili posle sađenja, naneti na prolaze,
odnosno međuredove, EM-kompost, količinu – jedno vedro na dva dužna metra uske
 46

leje, ravnomerno ga rasporediti po površini lejica i politi ga rastvorom EM-preparata.

Tlo pod kompostnom masom manje se isušuje, za vreme vašeg otsustva u bašti, a
polivati takve biljke rastvorom EM-preparata dovoljno je i jednom mesečno.
Ovog meseca baštovani već beru i jedu rano povrće, t. j., počinje se pojavljivati
biljni otpad. Ne zaboravljajte da ga odlažete na „prolećnu“ kompostnu gomilu, tamo
slažite i otpatke sa kuhinjskog stola, nađeni korov, pepeo iz peći, svo dvorišno đubre,
prepuno sadržaja dvorišnog toaleta, (poljski wc) ptičji izmet, stajnjak od domaćih
životinja, piljevinu, aromatične i lekovite trave. Pre unošenja u kompostnu gomilu, svu
tu organiku je poželjno isitniti i promešati, ako je raznog porekla. Ne zaboravite da
svaki novi sloj organike od 10 – 15 sm pospete zemljom ili, još bolje, starim ostacima
komposta, u sloju 1,5 – 2 sm i polijete rastvorom EM- preparata sa dodatkom na jedno
vedro jedna supena kašika starog džema, prokislog meda, sirupa ili šećera. Posle
formiranja svakog sloja, ne zaboravite da plast prekrijete prekrivačem.
Ceo ostali deo juna – vaš je odmor na svežem vazduhu i uživanje u
zadovoljstvu u posmatranju lepote i harmonije vaše bašte i vašeg voćnjaka.

J U L
Nastavljamo sa polivanjem biljaka u uskim lejama rastvorom preparata
„Bajkal EM-1“ svake dve nedelje. Krompir svake dve nedelje ovim preparatom ne
polivamo.
Kad se na krompiru pojave prvi začeci cvetova, nanosimo u međuredove EM-
kompost (1 vedro na 4 metra dužine uske leje), polivamo kompost rastvorom EM-
preparata i zagrćemo sa strane prolaza. Ovim negu krompira završavamo do njegove
berbe (vađenja). Za vreme žarkih i sušnih leta korisno je krompir zaliti običnom vodom
jednom ili dva puta, postavivši crevo u međuredove. Prilikom sadnje krompira u prvih
pet dana maja sveže krtole možemo podkopati za hranjenje već sredinom tog meseca, a
vađenje moramo obaviti do 15 – 20 avgusta, ne kasnije. Time onemogućavamo
zaraženje lišća i plodova fitoftorozom, obezbeđujemo 100% očuvanost plodova u
skladištima, imamo mogućnost da krompirovo lišće složimo u kompostnu gomilu. Rano
sađenje krompira i primena komposta i EM-preparata skraćuju rok sazrevanja. Vađenje
krompira posle 15 – 20 avgusta ne garantuje očuvanje krtola od zaraze fitoftorom.
Ovog meseca baštovan aktivno koristi sveže povrće, čisteći svoje plodove. Ne
zaboravite da pri tom sve otpatke skupite i slažete u kompostnu gomilu, do 15. jula u
„prolećnu“ gomilu, posle 15 jula u „jesenju“. Od ovog datuma, apsolutno svi otpaci i
ostalo dvorišno organsko smeće, namenjen je samo „jesenjoj“ gomili.
Potrudite se da u kompost slažete i aromatične i lekovite trave – otpatke peršuna i
mirođije, nanu, lovage, valerianu, koprivu, lišće mrkve, maslačak, kamilicu, buhač,
hajdučku travu i dr. Tog meseca ovih trava je u okolini vaše bašte već previše.
Pratite korov u stazama između redova, režite ga Fokinovim ploskorezom, na visini
zemljišta i slažite u kompostni plast. Za ovo ćete potrošiti ne više od 30 minuta.
 47

Lezvije (oštrice) ploskoreza pri tom ne uranjite u zemlju. Svako riljanje prolaza
provocira rast korova. Trudite se da nikada ne polivate prolaze, rastvorima EM-
preparata.
Pratite rast belog luka. Njihove mladice cvetnica režite, kada porastu 10
– 15 sm, na visini gornjeg pera. Mladice cvetnica treba baš porezati a nikako čupati.
Prilikom čupanja povređuje se sitno usisno korenje, koje upija zemljišne rastvore i zbog
toga lukovice budu sitne i nedorazvijene. Ostavite na lejici 5 – 6 cvetnica, one će vam
signalizirati kad je vreme vađenja luka. Ovo uradite, otprilike, nedelju dana posle
pucanja svih opni ostavljenih cvetnih krunica. Ako posle ovog roka pristupimo vađenju
belog luka, može se dogoditi da pukne i omot lukovice, a takve glavice se teško
skladište.

Sredinom meseca može se još

jednom posaditi kupus „Pak-Čoj“ i „Ča-Ča“, a početkom meseca rotkva. Ovo povrće
dobro raste pri smanjenom svetlu. Ove vrste kupusa vole često, takoreći svakodnevno
zalivanje, a salata od njihovih svežih listova sa majonezom ne može se porediti ni s
jednom drugom.
Za dan-dva vi možete zaliti svoje povrće, ostalih 28 dana bavite se cvećem i
gredicama, nekim drugim poslovima ili lično sami sobom ili jednostavno – odmarajte. U
avgustu će te već iz lejica vaditi crni i beli luk i krompir. Na dan skidanja sa leja prinosa,
potrebno je naneti na njih EM-kompost i politi ga rastvorom „Bajkala EM-1“, zato se
pobrinite tog meseca da pripremite novu porciju ekstrakta preparata od 5 – 6 vrsta
trava. Da bi to uradili, trebaće vam vremena ne više od jednog sata. 28 dana jula bašti
ne treba nikakva vaša pažnja. Tih dana ona će samostalno živeti, ne opterećujući vas
fizičkim naporima.

A V G U S T
Ovog meseca vadimo iz leja luk, beli i crni i krompir. Kiše je, po pravilu, u tom
mesecu malo, zato su krtole krompira i glavice crnog i belog luka praktično čiste.
Vilama pripodignite malo zemlju pod glavicama crnog i belog luka, izvadite glavice i
ostavite ih u prolazu između leja 3 – 5 dana, ako dozvoljava vreme. U leje neizostavno
istog dana unesite kompost i polijte ga rastvorom EM-preparata i protresite površinu
leja Fokinovim ploskorezom. Ako vreme ne dozvoljava, onda pokupite luk i odnesite
pod strehu, na mesto gde dobro cirkuliše vazduh. Kada uvene lišće, spletite luk u
venčiće i obesite na spoljašnjem, suncu izloženom, zidu baštenske kućice. Kad je kiša,
unesite ga unutra, kad grane sunce – opet ga iznesite napolje. Neka tako visi dve-tri
nedelje. Zatim odrežite suvišno lišće, a pletenice složite u skladište.
Kućice krompira pripodignite malo vilama ili krompirokopačem. Krompire iz
svake kućice slažite odvojeno na stazici između leja. Ostavite krompir nekoliko sati na
suncu, a za to vreme, neizostavno na dan vađenja krompira, unesite na leje kompost i
polijte ga rastvorom EM-preparata, a zatim protresite površinu Fokinovim
 48

ploskorezom. Svakoga dana vadite krompir sa onoliko leja, na koliko možete tog dana
naneti kompost. Ako to tako ne uradite, onda će te sledeće godine biti osuđeni na
borbu protiv korova i gubitku velikog dela prinosa.
Odaberite iz onih kućica gde je krompira bilo najviše krtolica nešto malo veće od
kokošijeg jajeta za sadnju sledeće godine i raširite ih nedelju-dve pod strehu, ali na
dobro osvetljenom prostoru radi ozelenjenja. Posle toga pokupite krompir za sadnju i
uskladištite na tamnom i prohladnom prostoru. Ne birajte krtole za sađenje iz kućica
gde je krompira bilo malo. Za jedan ar vam je potrebno oko 400 krtola.
Primećeno je, da krompiri raznih sorti smetaju jedni drugima, ako se posade
jedni pored drugih. Pri tom, ili obe biljke loše napreduju, ili jedna buja, a druga kržlja, u
kućici jedne vrste – krompira normalno, a u kućici druge vrste – graščići. Zato krtole
raznih sorti pri odabiru ne mešajte, čuvajte ih odvojeno i sadite u posebnim lejama.
Ostali krompir, koji je ostao posle odabira semenskog, raširite u tamnoj i prohladnoj
prostoriji. Neka se tako hladi jedno tri nedelje, zatim ga odnesite u hladnu jamu za
povrće (trap), prethodno ostranite krompire sumnjivog izgleda, sve načete, posečene i
nagnječene.
Odrezano lišće luka i krompira isitnite i promešajte, dodajte nešto
aromatičnih i lekovitih trava i složite na „jesenju“ kompostnu gomilu. Ovo nije
obavezno da uradite na dan vađenja krompira i luka, čak je bolje da lišće uvene i osuši
se. Zbog toga neka ono postoji neko vreme na stazicama između redova.
Ne zaboravite da po uzimanju komposta iz „prolećne“ gomile, koji treba da
nanesete na tek oslobođene leje, da prosejete na sito sa okcima ne većim od 1x1sm
jedno vedro komposta. Čuvajte ga u baštenskoj kućici do proleća, njime će te na
proleće posuti utisnute brazdice za sejanje semena. To je bolje nego ih posipati
peskom ili piljevinom.
U avgustu se punom parom beru krastavci, paradajz, paprika, tikvice, kao i
maline, ribizla, ogrozd i drugi jagodičasti plodovi. Po pitanju šta sa tim prinosima da
radite, ja vas ne mogu savetovati, svaka domaćica ima svoje tajne spremanja. A da
unesete pod svaki žbun jagodičastog voća po vedro EM-komposta uz lagano
protresanje i da to polijete rastvorom EM-preparata – to vam savetujem. Korenje
mnogih voćaka raste ujesen i početkom zime, zato im je neophodna jesenja prihrana.
Vreme je da se odrežu i stari izdanci malina. Primećeno je da malina dobro raste na
kompostu od sopstvenih otpadaka, zato ne spaljujte lastare malina, već ih direkno
posle sečenja isecite na sitne komadiće sekačem (što sitnije – to bolje) i ostavite oko
žbuna maline. Nanesite po vedro komposta na jedan metar dužine i prelijte rastvorom
EM-preparata, ovlaš protresite zemlju malim Fokinovim ploskorezom.
U avgustu se mnogo leja oslobađa prinosa, za njihovu pripremu za jesen
treba mnogo rastvora „Bajkala EM-1“. Nadam se da ste u julu složili zbog ovoga u
„kiseljenje“ 5 – 6 vrsta trava za pripremu ekstrakta, kako smo to preporučili ranije.
Vrlo je korisno u ovom mesecu formirati još jednu, treću, „tikvenu“
kompostnu gomilu. U nju ćete uneti isitnjene lastare i grančice malina, otpatke od
 49

porezivanja jagodičastog žbunja i voća, piljevinu i strugotinu, lišće krompira, ako nije
zaraženo fitoftorozom, papir, grube grančice jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća,
drugu grubu organiku (humus), izvesnu količinu aromatičnih i lekovitih trava i travnog
korova, pepeo i ugljevlje iz peći, stočni stajnjak i izmet ptica, ali ne iz štala kombinata.
Tehnologija pripreme ovakve gomile (plasta) je ista kao priprema
„prolećne“ i „jesenje“ gomile. Na ovoj gomili ćete posejati sledeće godine tikve, a
posle branja tikava, prosejani kompost nanesite ispod voćaka i jagodičastog žbunja.

S E P T E M B A R

U lejama su ostala, posle avgusta, mrkva, cvekla, rotkvica, rotkva, kupus; u

staklenicima još vise krastavci i paradajz, moguće i paprike. Kupus ostaje na zemlji
možda i do oktobra. A sve ostalo skidamo ovog meseca. Najbolje je za ovaj posao da se
gleda da bude suvo vreme, tada će korenasti plodovi biti suvi i čisti. Njih ne trebamo
dugo držati na suncu, bolje je odmah ih smestiti u hladnu jamu za povrće (trap),
prethodno odrezavši lišće i složivši ga na kompostnu gomilu (plast). Ako je vreme
kišovito, onda korenaste plodove moramo oprati pod mlazom vode, prethodno ih
prostrvši na betonsku ili kamenitu podlogu ili na travu gredica.
Prosušite ih nekoliko sati na vazduhu, a zatim smestite u trap. Mrkva, rotkvica i rotkva
se dobro čuvaju u vrećama od šećera ili brašna, cvekla povrh konzumnog krompira.
Dobro je da je u jami (trapu), temperatura ne niža od +1 i ne viša od 5 stepeni.
Na dan skidanja prinosa sa leja treba ih nasuti kompostom, politi
rastvorom EM-preparata i proriljati Fokinovim ploskorezom.
Sredinom meseca formiramo leje za sadnju belog luka. U redu se češnjevi sade
na međusobnoj razdaljini 7,5 – 8 sm. Sadimo ih na dubinu slobodnog upada dlana u
zemlju, kojom držimo češanj luka. Češanj ima na preseku oblik kapi vode, jedna njegova
strana ima ivicu. Poželjno je da prilikom sadnje okrenete ivicu ili na sever ili na jug. Lišće
belog luka se prostire u jednoj ravni, slično lepezi. Pri ovakvoj orjentaciji češnja prilikom
sadnje i ova lepeza takođe će se orjentirati od severa prema jugu, što mu obezbeđuje
maksimum sunčeve svetlosti, maksimalan dostup atmosferske hrane i maksimalan
prinos. Pospite posađene češnjeve grabuljicama zemljom sa leja, unesite između
redova kompost – 1 vedro na 2 m dužine uske leje. Ne ubacujte kompost u zemlju,
ravnomerno ga raširite i ostavite po površini. Ni vodom, ni rastvorom EM-preparata
posađeni beli luk ne polivajte. Korisno je pre sadnje zamočiti češnjeve 30 minuta, u cilju
dezinfekcije, u rastvor bakarne galice (1 supena kašika galice na 1 vedro vode). Za rasad
treba izabrati najkrupnije češnjeve, iz najvećih lukovica, odvojiti ih na dan sadnje.
Češnjeve sa povređenom ljuskom ne sadite, oni će u zemlji istrunuti. Dobro je da se
posadi ozimi beli luk između žbunova viktorija (vrsta jagoda). Fitoncidi belog luka štite
korenje viktorije od nematoda, a lišće od lisnih buva i mušica.
 50

U septembru „jesenju“ kompostnu gomilu (plast) počinjemo da slažemo, ne

samo lišćem od povrća, već i lišćem voćaka koje u ovom mesecu počinje da opada, kao
i lišćem jagodičastog voća, jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, pokošenog na
gredicama i duž ograda, travom. Ne zaboravljamo da nabavljamo i slažemo takođe i
koprivu, nanu , kamilicu, maslačak, valerianu, selen (Lat. levisticum officinale,
višegodišnja začinska i lekovita biljka, sa vegetacijom od aprila do oktobra) i druge
aromatične i lekovite trave. Jesenju gomilu formiramo posebno brižljivo, jer dolaze
mrazevi i kompost u njemu treba biti spreman za rano proleće, unosimo ga na lejice 1,5
– 2 nedelje pre setve (sadnje).
Korisno je tretirati u ovom mesecu kompostom i „Bajkalom“ površinu oko
stabla voćaka - 1 vedro komposta i 5 litara rastvora na 1 kv metar.
U staklenicima ne čupajte strukove paradajza i krastavaca iz zemlje.
Posecite lišće na visini tla srpom i isitnite iznad kompostnog plasta. A na leje u
staklenicima unesite kompost, protresite ih ploskorezom (malom motičicom),
prethodno podrezavši strukove paradajza i krastavaca i polijte rastvorom EM-
preparata. Pritom uzmite 2 -3 supene kašike prearata na vedro vode. U proleće neće
biti ostataka korenja paradajza i krastavaca, ono će se pretvoriti u humus. Popunite leje
humusom. Setite se, ranije smo govorili o tome, da u biljnom svetu postoji ravnoteža –
sav nadzemni deo jednak je podzemnom. Pa od ovog dela će se i popuniti leje u
staklenicima humusom.
Početkom septembra, ako želite, možete posejati u lejice staklenika rotkvicu i
salatu lišćaru
.
OKTOBAR
Beremo kupus. Posle branja istretiramo leje kompostom i „Bajkalom“, kako smo
ranije rekli.
Dovodimo u red sve delove parcele, grabuljamo svakakvo organsko smeće
– travu, lišće, stabljike i sl. Sve to isitnjavamo i - u kompostnu gomilu. Gomilu
brižljivo pokrivamo najlonom (ili nekim drugim nepromočivim prekrivačem) i
osiguravamo ga nekim teretom, da ga vetrovi ne otkriju i oduvaju. Da se ne bi u
gomilu slivale vode padavina, pokrijte je sa nekoliko slojeva prekrivača.
Deo lišća jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća koristimo za prekrivanje
krtolastih višegodišnjaka.
Završetkom sezone, pred sam odlazak u grad, prskamo ceo staklenik, stakla i
zemljište leja rastvorom bakarne galice. Korisno je zapaliti unutara staklenika nekoliko
tabletica sumpora. To je mera zaštite od lisnih vaši, pepelnice („medna rosa“ ili
pepeknica, gljivično obolenje, na lišću zaražene biljke se pojavljuje tanak beli sloj, koji,
posle sazrevanja obrazuje kap tečnosti, odatle naziv
– rosa, pojavljuje se na lišću mladih izdanaka, peteljkama i na plodovima, infekcija
napada prvo prizemne delove, a kasnije se proširi, zaraženi plodovi pucaju i trule) i
drugih obolenja. Ne zaboravite da prospete vodu iz buradi i drugih sudova, da ih
 51

prilikom smrzavanja led ne uništi.

U ugođaju gradskih stanova svodimo rezultate sezone, sećamo se da li smo
sve kako treba uradili u primeni agrotehnike prirodne zemljoradnje.
Otkrivamo i pamtimo greške da ih ne bi ponovili naredne sezone. Sećamo se i svog
ašova, koji smo poklonili komšiji i nimalo nam nije žao, što smo se rastali od njega.
Leđa, ruke i noge su radosni zbog toga.
Oktobar – to je pravo vreme da naručimo kod pouzdanih semenarskih firmi
semena povrća i cveća. Uradite to baš u oktobru; ako kasnije naručite, postoji
opasnost da ih ne dobijete za početak setve semena za rasad. Savetujem vam da ne
kupujete seme na kioscima i pijacama. Najbolje ih je poručiti poštom od direknih
proizvođača. Oni cene svoje ime i kvalitet njihovog semena je, po pravilu, na visini.
Takva je, naprimer firma „SeDeK“, čijim uslugama se autor koristi zadnjih pet godina.
Želim vam uspeh, kolege baštovani, u narednoj sezoni!

E K S T R A K T P R E P A R A T A „B A J K A L E M - 1“

Porežite srpom izvan bašte onoliko korova (travuljine), sa koliko, usitnivši je,
možete da napunite vedro (10 litara), bez nabijanja. U toj gomili trava treba da budu,
otprilike u jednakim količinama, kopriva, maslačak, buhač, detelina, lopoč (čičak),
lekovita kamilica, valeriana, menta (nana), hajdučka trava. Prespite sve to u plastičnu
kantu od 12 – 15 litara. Sipajte u tu kantu flašicu preparata „Balkal EM-1“ (radni
rastvor) i teglicu starog džema, ili meda, ili sirupa, ili šećera. Dodajte pola čaše
prosejanog pepela od trave ili drveta lišćara. Sipajte 7,5 litara vode i sve pažljivo
promešajte. Navucite na kantu polietilenski džak tako da otvor kante bude na dnu
džaka. Stavite odozgo na taj paket teret da bi iz travne smese istisnuo vazduh i potopio
je u tečnost. Uvežite paket kanapom da bi se onemogućio ulazak vazduha. Ostavite
kantu negde u baštenskoj kućici, gde bi bila konstantna temperatura 18 – 22 stepena.
Dva – tri puta nedeljno pritiskajte teret da bi izašli gasovi iz kante. Kroz 25 – 30 dana
procedite ekstrakt kroz tri – četiri sloja gaze i razlijte ga u plastične flašice sa dobro
dihtujućim zatvaračima. Dobili ste otprilike 7,7 litara ekstrakta „Bajkal EM-1“, kojim će
te sada polivati i biljke, i kompostne gomile prema ranije ukazanim normativima.

PRIPREMA KVALITETNOG KOMPOSTA

U ZIMSKOM PERIODU U USLOVIMA STANA U GRADU

EM-preparati omogućavaju, kako tvrdi proizvođač, bez bilo kakvih neugodnosti,

pripremu komposta u toku zime u uslovima stana u gradu. Za to se koriste otpaci
povrća i voća, mrvice hleba, iskorišten čaj. Skupite, naprimer, kilogram tih otpadaka i
propustite kroz električnu mašinu za mlevenje mesa.
Iscedite suvišnu vlagu tako da ona kapa iz dobijene mase. Sipajte u tu masu 30 ml
 52

preparata „Bajkala EM-1“, promešajte masu i spakujte je u polietilensku kesu.

Probušite kesu na nekoliko mesta, stavite u neku posudu, na čije dno ćete staviti nešto,
gde bi mogla da se cedi vlaga iz kese, kesu pritisnite nekim teretom. Kroz nedelju
izvadite masu iz kese, raširite na poslužaonik i prosušite pri sobnoj temperaturi do
sipkosti. Vi ste dobili, u cilju ekonomisanja preparata „Bajkal EM-1“, osnovu za
pripremanje komposta. Pripremite plastičnu kantu. Stavite na dno rešetku, ali takve
konstrukcije da od rešetke do dna bude 5 – 6 sm. Stavite rešetku u kantu u
polietilenski džak, napravivši prethodno otvore na njegovom dnu.
Propuštenu masu kroz mašinu za meso prespite po jednu kafenu kašiku ekstrakta i
spakujte u polietilenske kese. Ozgor pritisnite nekim teretom. Prema meri punjenja
vedra sledećim porcijama otpadaka, slivajte tečnost, koja se nakupila na dno kante.
Ona se može koristiti za đubrenje kućnog cveća i za čišćenje kanalizacije. Naspite uveče
čašu ove tečnosti u klozetsku šolju ili slivnik. Ujutru će vaša kanalizacija biti pročišćena.
Kada se kanta potpuno napuni, pričekajte jednu nedelju, izvadite masu iz kese i sipajte
je u trostruki džak od šećera ili brašna. Dobijeni kompost se može čuvati na balkonu ili
u lođi. Ali ako ga budete čuvali u toploj i tamnoj sobi stana, dobićete kompost najvećeg
kvaliteta. U porodici od 4 člana, samo u zimskom periodu, možete proizvesti, otprilike,
150 litara komposta.

ČAROBNE STAZE KA BAŠTI

Građanin, koji ima svoju baštu, voćnjak ili vikendicu, skoro uvek dolazi do njih
preko polja, preko livade, ili preko ili pored parčeta šume. Ne žurite da odmah
upadnete na kapiju baštenskog, voćarskog ili vikendskog kooperativa, izađite iz
transportnog sredstva na oko 500 m od kapije i prođite to rastojanje pešice.
Prođite ga lagano, pažljivo posmatrajući obe strane staze. Jednom, ili nekoliko puta
stanite i pogledajte šta i gde raste u tom čarobnom svetu biljaka. Ova mala šetnja će
vam pokazati čarobne delove male, nedirnute „divlje“ prirode. Zagledajte se i videćete
da je priroda vrlo razumna, dovitljiva i raznovrsna kao da želi da vas razuveri da nije
„divlja“, već da ste vi „divljak“ u toj prirodi. Pa to ste se vi iživljavali nad zemljištem
svoje bašte, jer na njemu već odavno nema te raznovrsnosti i onog zdravog bogatstva
što izrasta duž staze do vaše parcele, a „kulturne“ biljke na redićima vaše baštice ne
izgledaju baš tako zdrave i vesele, kao „divljina“, što raste pored staze. I, bez obzira što
pregusto raste ta „divljina“, skoro jedna navrh druge, ali, ona je slobodna i radosna, ona
buja od zdravlja, lišće i cvetovi su joj sočni i mirisni, ona svim svojim izgledom priča
kako joj je izvrsno u toj „divljini“. Posle nekoliko takvih šetnji vi ćete se obavezno
zamisliti, da li pravilno postupate sa svojim „kulturnim“ štićenicima, da li ih kažnjavate
svojim delima, koja vam se čine razumnim, i da li stvarno razum rukovodi vašim
delima, a ne totalno neznanje u poznavanju života biljaka. Verujte mi, takve šetnje će
vam reći mnogo toga korisnog i nateraće vas da poštujete i bolje razumete taj čarobni
živi biljni svet.
 53

Zapamtite na samom početku proleća, gde baš raste lekovita kamilica,

valeriana, kopriva, menta, hajdučka trava, maslačak, buhač. Baš tada stavite u džep
oštri nož ili sekač i počnite da skupljate cvet ovih trava. Ne čupajte biljke sa korenom,
pažljivo otsecite samo cvet i samo trećinu cvetova sa svake biljke. Ne skupljajte mnogo,
tek za jedan mali buketčić, koji će, kada se osuši i isitni, biti dovoljan da napunite tek
pola čaše od brušenog stakla. Kod kuće, osušite to cveće do drobljivosti, sameljite da
bude sitno kao brašno, u mašinici za kafu, i napravite od jednakih količina tih trava
smese. Dodajte toj smesi pola čaše brašna od hrastove kore. Ne skidajte koru sa živog
hrasta, jednostavno protrljajte njegovu koru četkom i skupite to što je od stabla otpalo.
To će biti onaj čarobni sastav, kojim je bogata staza do naše bašte. Jedna kafena
kašičica ove smese, usuta u jamicu kompostne gomile, učiniće da vrlo brzo dobijete
kvalitetan kompost od otpadaka vaše bašte. Dobivši takav kompost, i vaše „kulturne“
biljke će odisati zdravljem i obradovaće vas sjajnim prinosima. Ne ustručavajte se,
prelijte jednu kafenu kašiku ove smese čašom vrele vode, sačekajte 5 – 10 minuta i
popijte sa kašičicom meda. To će vam pričiniti istinsko zadovoljstvo, poboljšaće i vaše
subjektivno osećanje. Jedna čaša na dan takvog čaja izuzetno će koristiti vašem
zdravlju. Već kad smo kod čaja, onda probajte još jedan – poparite (obarite) list
„zemljane kruške“ (topinambura, fran. topmambour, biljka iz porodice suncokreta sa
jestivim korenom), razblažite mlekom i probajte uz med, može i bez meda, i bez šećera
– vi jednostavno poželite dodatak!
Šetajući stazom koja vodi do bašte, zapazite mesta gde je najviše raznih trava.
U trenutku cvetanja (ali ne semenanja!) pokosite srpom te razne trave onoliko koliko
može, kad se isitni, bez nabijanja, stati u desetolitarskom vedru. Od ove smese trava
pripremićete ekstrakt EM-preparata „Bajkal EM-1“ za prelivanje svojih leja i
kompostnih gomila u jesen. Tu zbirku trava treba, otprilike, da čine, približno u istim
količinama: kopriva, maslačak, buhač, detelina, lopoč (čičak), lekovita kamilica,
valeriana, menta (nana), hajdučka trava. To su čarobni stanovnici staze do naše bašte.
Može se tu dodati i deo lišća baštenskih biljaka – selena, mrkve, peršuna, koriandera.
Ne dodavati u tu mešavinu nikakve trave iz porodice kupusa.
Uvek se setite, da će vam, ne samo sada, već i sledeći put, i zatim, i posle toga,
i sledeće godine, i posle sledeće, i uvek biti potrebni ti čarobnjaci prirode.
Zato ih pažljivo skupljajte, tako da njihovo pokolenje može stalno da se obnavlja, da bi
bilo ne samo vama, već i vašim komšijama, i vašoj deci i unucima.

RAZLOZI SVEOPŠTEG NEZNANJA ZEMLJORADNIKA

U PRIMENI „TRADICIONALNIH“ METODA ZEMLJORADNJE

Prvo nisam hteo da pišem ovu glavu. Ali, posle mnogih susreta na mojim
predavanjima sa mojim slušaocima – baštovanima, posle mnogih razgovora o
baštovanstvu sa mojim komšijama i poznanicima, ja sam sve više i više bio siguran,
sledeći njihove reakcije, da oni više veruju tradiciji i iskustvu svojih roditelja i predaka,
 54

po pitanjima obrade svojih njiva i bašti, nego meni, koji pokušavam da im ispričam o
čemu se govori u ovoj knjizi. Setite se reklamnog spota, u kojem reklamni agent pita
svoju heroinju: „Zašto pri pranju upotrebljavate izbeljivač, kojio sadrži hlor?“ A ona
odgovara: „Pa kako! Tako uvek radi moja mama!“ Hlor uništava tkaninu, skida boju,
kvari rublje, ali mama uporno nastavlja da ga upotrebljava, zato što je i mama ove
mame tako radila...
A jeste li se nekada zamislili, zbog čega su seljaci počeli da oru njive plugovima
sa raonicima za prevrtanje zemlje, koje vuku traktori? Ili, zbog čega su počeli da koriste
mineralna đubriva još pre više od 150 godina? Ili, zašto je Rusija pre jednog veka
hranila svojim žitom skoro pola Evrope, a danas ne uspeva da prehrani svoj sopstveni
narod? Ili, zašto preporuke i saveti Vernadskog, Dokučajeva, Timirjazeva, Ovsinskog,
Vavilova, Ponomarjova, Maljceva, Slašćinjina( Russki naučnici iz oblasti prirode,
zemljoradnje) i drugih naučnika i popularizatora agrotehnike prirodne zemljoradnje
nisu uopšte doprli do ruskog seljaka? Ili, zašto se u srednjim, višim i visokim školama,
učenici obučavaju primeni veoma skupih i štetnih metoda rada i načinima obrade,
štetnih i po plodnost zemljišta njiva i zemljišta bašti?
Na ova pitanja odgovori su vrlo jednostavni, ako prvo shvatimo, da u društvu
ma koje države, postoje proizvođači proizvoda i potrošači tih proizvoda. Prvi su
zainteresovani za što veću proizvodnju i za što veći špekulantski dohodak – drugi, za
lakši i lepši život. Čovek je postao vrlo lakom i podložan reklami i nije uzalud ona tako
blistava i napadna, a od prednosti, koje ističe, 90% je šarena laž.
Čovečanstvo je danas krenulo putem razvitka visoke industrijalizacije. U svim,
bez razlike, zemljama u početku je razvoj industrije bio usmeren, pre svega i isključivo
za jačanje vojne moći. I u početku je industrija bila ciljna – za proizvodnju mačeva,
sablji, kopalja, topova, kola, tenkova, pušaka, automata, borbenih aviona, raketa,
baruta, eksploziva, šljemova, oklopa i ostale vojne opreme.
Proizvođač svega toga i njegov dohodak zavisili su od postojanja ili
nepostojanja rata i ratnog stanja. Rata nije uvek bilo, a ekstra profit su želeli uvek. I
vlasnici industrijskih preduzeća su brzo shvatili, da najmasovniji potrošač njihove
proizvodnje može postati seljaštvo, koje je u ta, još daleka vremena, predstavljalo
ubedljivo najveći procenat stanovništva. Proizvođač počinje da ubeđuje seljaka da je
oranje traktorom i plugom daleko lakše i ekonomičnije, nego konjima i volovima, da je
automatskom kosilicom mnogo lakše kositi, nego ručnom kosom i t.d. Seljaci su
poverovali i počinju da kupuju, a proizvođač je, za svaki slučaj, za slučaj rata, sačuvao
proizvodne trake i spremnost preduzeća da se u hodu preorjentiše za ratnu situaciju.
Dobija ekstra profit jer koristi za proizvodnju oruđa za seljake otpad od odbrambene
produkcije, koji bi inače bio bačen. (Setite se one anegdote: Kupim u prodavnici
metalni krevet na rasklapanje. Donesem ga kući, sastavim i – dobijem puškomitraljez.).
Otpaci od produkcije eksploziva i baruta ponuđeni su seljacima kao mineralna đubriva.
I seljaci ih prihvate, jer ih je lakše bilo unositi u zemlju od teškog stajnjaka. Seljak plaća
proizvođačima za otpad, proizvođač dobija ogromne ekstra profite, jer je seljaka u
zemlji uvek više od polovine.
 55

Pre više od 70 godina zemljoradnici Evrope, primetivši opadanje plodnosti

svojih njiva, počinju da odustaju od višestrukog dubokog oranja (jedno od
svedočanstava ovoga je pitanje Čerčila upućeno I. V. Staljinu: „Zašto vi u SSSR orete
njive traktorima?“). Sama suština ovog pitanja je što već tada u Engleskoj njive nisu
orane. U SAD, još početkom pedesetih godina prošlog veka, specijalnim zakonom je
zabranjena proizvodnja plugova sa raonicima za prevrtanje zemlje i korišćenje
mineralnih đubriva. I u današnje vreme, prinosi svih poljoprivrednih kultura u mnogim
zemljama, koje su na istoj geografskoj širini kao Rusija, uz približno iste klimatske
uslove, višestruko su veći od prinosa ruskih njiva i bašti.
Naš ruski seljak nije se mogao odreći onoga čega su se odrekli zemljoradnici
drugih zemalja. On nije mogao da iskaže svoju slobodu. Bio je zaplašen vremenima
raskulačenja, vremenima nasilne kolektivizacije, nasilne mehanizacije i hemizacije
poljoprivrede. Stariji se moraju sećati tih vremena, kada je traktorista za plitko oranje
mogao biti osuduđen i proglasašen za narodnog neprijatelja; kada su Vavilova i
Čajanova umorili u tamnici, kada su javno oklevetali narodnog akademika Maljceva
zbog kritike preoravanja i hemizaciju polja; kada su filmovima „Traktoristi“, „Kubinski
Kozaci“, „Suština je bila u Penjkovu“, „Svinjarka i pastir“, „Tihi Don“, „Uzorana ledina“ i
drugim uporno zabijali u mozak celom stanovništvu zemlje lepotu i korist od
mehanizacije i hemizacije poljoprivrede.
Rukovodioce kolhoza i sovhoza su izbacivali s posla, isključivali iz partije i davali na sud,
ako bi odbili nabavku traktora i druge mehanizacije industrijskih preduzeća, a naročito
ako bi odbili upotrebu mineralnih đubriva. Sve je to deo istorije našeg naroda, veoma
dugo ukorenjen u njihovom sećanju, i, nekada prisilno uvedene metode poljoprivrede
od strane vlasti, postale su šablon, koji se prenosi sa pokolenja na pokolenje i iz jednih
udžbenika u druge. Sadržaj udžbenika u totalitarnoj državi uvek je pod strogim
nadzorom i pod političkom cenzurom, kako odgovara ekonomskim, strateškim i
političkim interesima partije na vlasti, ali ne i očuvanju i povećanju plodnosti bašti i njva
zemlje.
Industrijski monopolisti naše zemlje – prvo SKPb (Svesavezna komunistička
partija boljševika), a zatim KPSS (Komunistička partija Sovjetskog Saveza), bili su veoma
zainteresovani za povećanje vojne moći zemlje, na račun pljačkanja seljaštva, a za
račun državne blagajne i odbrambenog kompleksa. Pa u ceni jednog traktora uzidana
je i cena jednog tenka, haubice ili aviona, a seljaka je bilo mnogo i ogroman novac se
na taj način isisavao iz njih. Otpaci od proizvodnje baruta i eksploziva – mineralna
đubriva, nasilno utrpavana seljacima, sve više je seljaka siromašilo, a monopolistima
donosilo basnoslovne prihode. To je odgovaralo partiji na vlasti. Nju nije bilo briga za
plodnost njiva. Vlast je baš u zemljoradnicima videla glavne ropske investitore
odbrambenog kompleksa države.
Interesantno je da, kada su američki farmeri pitali N. S. Hruščova „Zbog čega su
u SSSR tako niski prinosi?“, ovaj je odgovorio: „A nama nisu potrebni visoki prinosi. Mi
imamo mnogo zemlje. Razoremo onoliko koliko je potrebno za bruto prihod za prehranu
stanovništva“. Pa, ko danas hrani stanovništvo Rusije?
 56

Interesantan je još jedan podatak: japanski farmer Masanabu Fukuoko više od

30 godina ne ore svoje njive, ne primenjuje ni stajnjak, ni mineralna đubriva i dobija
veće prinose od prinosa sa oglednih njiva Mininistarstva poljoprivrede Japana. Kada se
obratio vladi zemlje sa predlogom da se njegovo iskustvo primeni na sve njive Japana,
odgovorili su mu, da vlada ne sme to da prihvati, iz razloga, da kada bi seljaci prestali
da kupuju traktore i mineralna đubriva, došlo bi do propasti hemijske i mašinske
industrije države.
Eto tako, zbog pritiska i nasilja nad našim precima, afirmisana je zbog straha
od kazne „tradicionalna“ metodika obrade zemlje, koju smo i mi, eto, dobili u
nasledstvo. Mi verujemo svojim obmanutim precima i prihvatamo njihovo iskustvo,
mada to iskustvo uzrokuje rapidno urušavanje plodnosti polja i bašti i drastično
umanjuje prinose. Zbog toga su i pretrpane police naših prodavnica uvezenim
namirnicama, a mi sami se ponašamo, poput one devojčice, koja do dana današnjeg
pere veš kao njena mama... i kao mamine mame mama...
Zar nije vreme da se probudimo, kolege baštovani? Zar nismo dosta
upropaštavali zemlju? Pa na njoj treba još da žive naši potomci, deca, unuci,
praunuci!
ODGOVOR MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE RUSIJE AUTORU

22. marta 2004.g., na moje pitanje upućeno Gordejevu, Ministaru

poljoprivrede RF: „Zašto radnici AIK (Agroindustrijski kompleks) RF (Ruske Federacije)
višekratnim oranjem, primenom sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva uništavaju
plodnost ruskih njiva i zbog čega preporuka i nalaza naših naučnika agronoma,
botaničara i baštovana nema u udžbenicima srednjih poljoprivrednih škola, instituta i
akademija?“ dobio sam ovakav odgovor:
„Poštovani Borise Sergejeviću!
Ministarstvo poljoprivrede Rusije je razmatralo Vaše obraćanje po pitanju
očuvanja i uvećanja plodnosti njiva i saopštava:
U savremenoj domaćoj i svetskoj praksi ka najperspektivnijoj ekonomskoj
energouštednoj i istovremeno zemljišnozaštitnim načinima je - minimalna i nulta
obrada zemlje. Minimalna obrada omogućava smanjenjo delovanje zemljišnih mašina
na obradivu površinu. Nulta – predviđa direkno sejanje semena u zemlju (bez
prethodne njene mehaničke obrade). Bogata iskustva primene ovakvih tehnologija već
su zastupljena u Saratovskoj, Voronježskoj, Samarskoj, Kurskoj oblasti i u
Krasnodarskom i Stavropoljskom kraju. Nove tehnologije daju već vidne rezultate.
Pridajući veliki značaj širokom uvođenju uštednih resursa zemljezaštitnih
tehnologija, Ministarstvo poljoprivrede Rusije, zajedno sa Akademijom poljoprivrednih
nauka Rusije i Sveruskim NII (Naučno-inovacioni institut) zemljoradnje i zaštiti
zemljišta pripremili su i uputili organima državne uprave AIK subjekata RF specijalna
uputstva.
 57

Danas je Ministarstvo poljprivrede Rusije razradilo i uputilo Ministarstvu

obrazovanja RF nove obrazovne programe predpripreme i povećanju kvalifikacije
specijalista AIK. Jedan od najvažnijih elemenata obrazovnog programa je svestrano
proširenje naprednih tehnologija gajenja poljoprivrednih kultura.
Zahvaljujemo Vam za zabrinutost za razvoj poljoprivrede.
Zamenik rukovodioca
Departmenta za uzgoj bilja
S. A. Kravcov“
Takav odgovor sam dobio u martu 2004.g., početkom XXI veka. A naši naučnici
vode borbu za očuvanje i povećanje plodnosti zemlje od početka XX veka. Shvatate li
koliko je vremena bilo potrebno našoj državi da ponovo vrati poljoprivredu zemlje,
kako je to bilo pre više od 100 godina, kada je Rusija hranila svojim žitom više od pola
Evrope, da je vrati agrotehnici prirodne zemljoradnje?
Naravno, bolje i kasno, nego nikada.

Pa, šta očekuje vas, baštovane i vlasnike privatnih poljoprivrednih parcela?

Kod nas još nema državnog čoveka, koji bi mogao i hteo da prevaspitava zemljoradnike
i koji bi bio odmah spreman da im kaže istinu o progresivnim, štedljivim i efikasnim
metodima i tehnologijama rada na zemljištu njiva i bašti. Tako, odlučite sami, odlučite
danas – želite li da budu ili ne budu vaše njive i bašte svake godine plodne.

ODGOVORI NA PITANJA ČITALACA I SLUŠALACA

AUTOROVIH PREDAVANJA

PITANJE: Na etiketi „Bajkala EM-1“ prilikom prolećne i jesenje obrade je

preporučen rastvor 1:100, a autor preporučuje 1:1000 (jedna supena kašika na vedro
vode).
ODGOVOR: Proizvođač proizvoda je zainteresovan da se njegov preparat
kupuje u velikim količinama. Međutim, u ovom slučaju, ako u vedro vode, osim jedne
kašike preparata, dodamo još i slatko (med, sirup, džem ili šećer), onda će to biti
dovoljno, da se brzo aktiviraju bakterije, t. j., da se izvedu iz stanja anabioze i nateraju
da se brzo razmnožavaju. To će biti jeftinije od nabavke dodatnih bočica preparata
„Bajkal EM-1“, jer, naprimer, u domaćinstvu će se skoro uvek naći ušećerena ili
poplesnavela tegla starog džema.

PITANJE: Ako je bašta od samo gline, onda pri njenom rastresanju samo do
dubine 8 – 10 sm, sva mrkva će biti kriva. I kako se sadi krompir u tako tvrdu zemlju?
ODGOVOR: Glinasto zemljište možemo lepo protresti ako u jesen, odmah
posle skidanja useva sa leja, posejemo ozimu raž. Raž je jedna od trava, koja stvara u
zemljištu naročito veliko i gusto korenje i korenasta vlakna, koja dostižu veliku dubinu.
 58

Bakterije EM-preparata, jedući to korenje, proriljaće tlo do dubine korenja i uradiće to

bez ašova i pluga. Ako svake godine unesete na leje kompost i posejete ozimu raž,
onda se za dve-tri godine prisustvo gline neće ni primećivati. A krive mrkve neće biti
već sledeće godine.

PITANJE: Kako se orjentišu usevi, ako parcela ima nagib u pravcu sever-jug?

ODGOVOR: Leje u tom slučaju, po mišljenju autora, treba rasporeditioprečno po padini –

sa zapada na istok, formirati ih da budu široke 1 – 1,5 m i napraviti na njih ivice sa
prolazima između njih 30 – 40 sm. A redove u tim lejama treba orjentisati u pravcu sever
– jug. Važno je da biljke u takvim redovima ne prave hladovinu jedna drugoj, da bi svaka
biljka što je moguće duže i intenzivnije bila osvetljena direknim sunčevim zracima i
kupala se u svežim potocima vazduha. Ovde je teško dati konkretnije savete, pošto
nemamo uvid u oblik i reljef parcele.
Parcela, koja ima nagib od severa ka jugu, u proleće se brže oslobađa snega i
brže se ugreva, što omogućava da se poveća trajanje vegetacije biljaka, što omogućava
raniju setvu (sađenje). Ali prilikom pravljenja rubova neophodno je napraviti staze za
organizovano slivanje prolećnih voda, da bi zaštitili leje od rušenja.

PITANJE: Kako se sadi luk i mrkva na istoj leji ako znamo da se luk mora
razrivati, a imaju različito vreme vađenja? Pa mrkvu posle toga treba svake dve
nedelje polivati rastvorom EM-preparata. Zar neće bakterije pojesti korenje mrkve?
ODGOVOR: Luk i mrkva u uskoj leji su razmešteni u različitim redovima,
između kojih je rastojanje 30 – 35 sm. To omogućava razrivanje zemlje oko lukovica, ne
narušavajući zemljište reda mrkvi i njenog korenja. Mikroorganizmi EM-preparata
borave samo u napuklo korenje. U nepovređeno korenje oni ne mogu ući. Zbog toga joj
neće smetati naredni polivi mrkve EM-preparatima. A sadnja mrkve i luka u susednim
redovima je vrlo korisno za obe biljke – na taj način se uzajamno štite od štetočina –
lukove i mrkvine muhe.

PITANJE: Mi na svojoj parceli koristimo preparat „Bajkal EM-1“, a nema

rezultata?
ODGOVOR: Autor ove fraze ništa ne kaže o primeni komposta na svojim
lejama. Neki baštovani, pročitavši na etiketi EM-preparata reč „biođubrivo“, smatraju
da je primena samo njega dovoljna za dobijanje efekta povećanja prinosa. Međutim,
sam preparat nije đubrivo – to je rastvor, koji sadrži simbiozu desetina raznih
zemljišnih bakterija, koje, za dobijanje u zemlji hranljivih rastvora za ishranu biljaka,
treba hraniti organikom (humusom). Ako baštovan primenjuje samo EM-preparat, a
ne unosi u zemlju kompost, koji služi za ishranu bakterija, onda ni efekta od primene
samog preparata skoro i da neće biti. Samo u primeni u kompleksu i preparata, i
komposta daje rezultate u vidu povećanja prinosa roda kultura.
 59

PITANJE: Ako u zemljište ne unosimo stajnjak i mineralna đubriva, onda će

biljke postepeno iscrpsti iz zemlje sve elemente ishrane biljaka, odakle se oni
nadoknađuju u zemljištu?
ODGOVOR: U otpacima baštenskih kultura (a njih je po količini oko 50%
celokupne mase izraslih biljaka u bašti) sadrži se oko 50% biljkama neophodnih
elemenata ishrane, koje su u procesu vegetacije u sebi nakupile. Iz zemljišta biljke
uzimaju tek 2 – 6% hrane, ostalih 94 – 98% hrane dobijaju iz atmosfere. Na taj način,
vraćajući zemlji, preko kompostne gomile, otpatke od povrća, baštovan unosi u
zemljište deset puta više elemenata ishrane, nego što je potrebno sledećem pokoljenju
kultura. Osim toga, kako je preporučivano, u kompostne gomile se unose, osim ostataka
baštenskih kultura, lekovite aromatske trave, koje ne samo što pospešuju razvoj
mikroba i bakterija u gomilama, koji razlažu organiku, već unose vitamine, antibiotike,
stimulatore rasta i razne druge hemijske mikroelemente. Sve to ne samo što potpuno
obnavlja plodnost zemljišta, već i leči i oslobađa biljke mnogih nosilaca bolesti i
patogenih mikroorganizama. I, mada se u zemlju unosi sa otpacima deset puta više
raznoraznih hemijskih elemenata, nego što je potrebno sledećem pokolenju biljaka, to
se ne sme smatrati suvišnim, jer je ova hrana potrebna ne samo biljkama, već i svim
organizmima koji žive u zemlji, bez kojih je zemljište mrtvo i besplodno.
Korisno je da se donese na zemljište stajnjak samo jednom – prilikom
pretvaranja u baštu nove ledine. U tom slučaju, posle nanošenja stajnjaka i dubokog
oranja ili prekopavanja, parcela se mora ostaviti godinu dana da se
„odmara“. Ovakav ugar treba nekoliko puta za sezonu rastresati i podrljati i tek za
godinu se može na njemu oformiti bašta.

PITANJE: Raspored leja i prolaza između njih, otsustvo korova u lejama i u

prolazima izaziva pomisao, da je za postizanje toga potrbno uložiti mnogo napora i
raditi to redovno i često.
ODGOVOR: Planiranje bašte vrši se jednom za sva vremena njenog postojanja.
Posle toga prolazi i leje nikada ne menjaju mesta. T. j., jednom napravljen plan nikada,
ni redovno, ni često, se ne ponavlja. Jednom u jesen autor je izgubio svega dva-tri sata
da grabuljama poravna površinu 2,5 ari bez udubljenja, gde bi se mogla zadržavati
voda i poremetiti leje. Skoro isto toliko vremena mu je bilo potrebno da napravi 72
drvena kočića, koji treba da se ubodu u uglove svake leje. I ovaj se posao radi jednom
za nekoliko godina (dok kočići ne istrule), t. j., takođe, ni redovno, ni često. Za unošenje
u jesen i u proleće u jednu leju komposta, na njeno rastresanje ploskorezom Fokina i
na polivanje EM-preparatom za dvoje je potregno 10-15 minuta. Za jednu leju, za
njeno polivanje EM- preparatom po jednom svake dve nedelje, ne treba više od po 5
minuta. Za borbu protiv korova u zemljištu leja, nije vam potrebno vreme, jer on tamo
ne raste uz primenu agrotehnike prirodne zemljoradnje. Korov sa svih 17 prolaza autor
skida za 20-25 minuta lagano radeći (u prolazima raste uglavnom slučajni maslačak).
Prolećna kompostna gomila se formira postepeno, do sredine jula, za to će vam
trebati 5 minuta svakodnevno (ukoliko otpadaka ima svakodnevno), jesenja, pri
 60

masovnom ubiranju plodova, formira se za ukupno tri-četiri sata rada.

Zar možemo sve pobrojano smatrati osobitim fizičkim naporom?
Uostalom, kočići na uglovima leja su potrebni ne samo da bi na proleće
uredno i tačno formirali leje i ivice po njihovim krajevima, oni su mnogo korisni
prilikom polivanja leja crevom, pomažu da se pomera crevo tako da ne lomi biljke u
lejama.

PITANJE: Mnogi ne mogu da shvate, kako je moguće nešto saditi i sejati u

tvrdo, slagano posle zime zemljište. Šta će porasti na njemu, ako se ne prekopa?
ODGOVOR: Kompost, koji je nanesen na leje u jesen i ostavljen na površini, ne
dozvoljava zemlji da se stvrdne. On je pouzdan pokrivač, koji štiti zemlju od razarajućeg
dejstva sunčane radijacije, vetra, atmosferskih padavina i, kao rezultat, pa i od
stvrdnjavanja. Mikrobi EM-preparata, koji žive pod tim pokrivačem, jedući preostale u
zemlji ostatke korenja kultura i korova, vrlo dobro i na veliku dubinu rastresaju zemlju,
tako da se ona i ne stvrdnjava zimi. Predposevna prolećna obrada zemljišta ploskorezom
je dovoljna da se obezbedi kvalitetno sejanje semena, sađenje krompira, kupusa,
paradajza, tikvica i paprika bez prekopavanja sa prevrtanjem zemljišta. Već prvog
proleća posle jesenjeg unošenja komposta i polivanja leja EM-preparatima, zemljište
postaje dovoljno rastresito, što ćete odmah osetiti, čim počnete posao sa ploskorezom.
A za dve godine vi sami ćete se konačno uveriti da ašov za dobijanje rastresitosti zemlje
uopšte nije potreban.

PITANJE: Mnogima se čini, da uz širinu leja od 45 sm i uz širinu prolaza

pomeđu leja od 105 sm, ostaje neiskorišćeno skoro 2/3 površine bašte. „Uzalud
propada zemlja“, kažu oni.
ODGOVOR: Zemlja koja uzalud propada – je privid. Široki prolazi omogućuju
stalan protok vazdušne mase oko svake biljčice, što omogućuje stalno obnavljanje
hranljive sredine oko njih. Široki prolazi bolje štite biljke od štetočina i bolesti, njihovo
tle se pre zagreje na suncu i pruža toplinu lejama, što povećava vreme aktivne
vegetacije biljaka i njihov prinos, biljke više vremena dobijaju direknu sunčevu svetlost,
pri tom je intenzivniji proces fotosinteze. Važno je pri tom, da leje i redovi budu
orjentisani od severa na jug. Uz takav plan bašte, prinos sa kvadratnog metra je
ninimalno 1,5 – 2 puta veći, nego uz zgusnutu sadnju. A uz primenu komposta i EM-
preparata, baštovan sa pravom očekuje povećanje prinosa 3-5 puta (u zavisnosti od
kultura). Smanjenjem širine prolaza na 70 sm i manje ne daje nikakav efekat.

PITANJE: Ljudi pitaju, zašto uz primenu agrotehnike prirodne zemljoradnje

prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime?
ODGOVOR: Živi zemljišni organizmi, uneseni u zemljište primenom EM-
preparata, brzo se u njoj razmnožavajući, oslobađaju svojim disanjem veliku količinu
toplote. Kada nastupi zahlađenje, pod dejstvom te toplote, temperatura površine leja
 61

je 3-5 stepeni veća od temperature vazduha, veća je i iznad površine zemljišta, što štiti
biljke od niskih temperatura u rano proleće i u kasnu jesen.
Unošenje u zemljište komposta i u proleće i u jesen dovodi u zemlji do stvaranja
humusa, koji ima 50% praznina, kroz koju u zemljište prodire atmosferski vazduh. U
vazduhu uvek ima vlage, koja se, ulazeći u zemlju sa vazduhom, kondezuje na površini
čestica humusa i zadržava se na njima silom teže električnog naboja.
Pritom, što je veća temperatura spoljašnjeg vazduha, više je u njemu vlage i samim tim
je više kondenzanta u zemljištu. Tako se biljke štite od suše kada je vrućina. U tome se i
sastoji smanjenje zavisnosti biljaka od vremenskih uslova i klime, kada u zemlji ima
dovoljno živih organizama i humusa. Uz redovnu primenu mineralnih đubriva, zemljište
se lišava humusa i živih zemljišnih organizama, a prinosi na takvim površinama su u
apsolutnoj zavisnosti od vremenskih uslova i klime.

K O R I S N I S A V E T I
1. Krompir izabran za sadnju poželjno je da operete pod mlazom vode,
prosušite i poređate u jednom sloju u prostoriji zaštićenoj od direknih sunčevih zraka,
ali dobro osvetljenoj radi ozelenjavanja kore. Čuvajte ga na tom mestu 2-3 nedelje,
povremeno prevrćite krtole. Posle toga krompir se skladišti u trap za povrće gde
temperatura ne sme biti iznad 3-5 stepeni.
2.Mesec dana pre sadnje krtole krompira treba oprati, ako ih nismo prali kad
smo ih odabirali za sadnju, 25-30 minuta ih držati potopljene u rastvoru mangana i
rasporediti ih za klijanje u poluosvetljenoj prostoriji gde je temperatura 15-16 stepeni.
U toku klijanja korisno ih je jednom nedeljno poprskati vodom, jednom ceđu od
pepela (jedna supena kašika pepela na litar vode) i jednom rastvorom borne kiseline
(na vrh noža na čašu vode). Autorovi krompiri klijaju ispod kreveta u gradskom stanu.
3.Konzumni krompir je takođe poželjno oprati posle vađenja, osušiti i prostrti u
najhladnijoj i najtamnijoj prostoriji u stanu 2-3 nedelje. Posle toga ih treba prebrati,
odvojiti posečene i sumnjive, i uskladištiti u trapu. Autor vadi krompir do 20. avgusta.
Pritom, u toku zimskog čuvanja krompira nije primećen niti jedan pokvareni.
4.Ozimi beli luk treba saditi na dubinu koliko upadne deo šake kojom
držimo češanj, odnosno na dubinu 5-6 sm.
5.Beli i crni luk posle vađenja potrebno je držati dok lišće potpuno ne uvene.
Luk, ako vreme dozvoli, možemo ostaviti na prolazima ili na leji, beli luk treba prostrti
na svetlom i promajnom mestu, zaštićenom od direknih sunčevih zraka, a najbolje je
obesiti ga sa lišćem dole. Kada lišće uvene, luk se plete u vence, korenje se obreže, a
venci se obese na spoljašnjem zidu neke zgrade, koji je dobro osvetljen suncem. Ako
nemate mogućnosti da povešate vence van kuće, onda može i na prozorima, koji su na
sunčanoj strani. Kada lukovice dobiju karakterističnu nijansu boje, a omotač lukovice
postane suv i šuškav, luk se može odneti u zimsko skladište, gde je toplo i suvo.
 62

Belome luku treba iseći korenje kada mu uvene lišće, lišće se reže na 3-5 sm
od glavice. Donji deo glavice treba pažljivo spaliti na plamenu sveće ili plinskog
gorionika, baš u donjem delu se obično skoncetriše trulež patogene okoline. Beli luk
treba čuvati u tamnoj prostoriji stana, ali ne previše suvom. Idealna varijanta, koju je
odabrao autor, na vodokotliću u kupatilu, u korpi od metalne mreže.
6.Ako nemate mogućnosti da čuvate beli luk u glavicama, onda možete očistiti
češnjeve, iseći ih na listiće debljine do 1 mm i prostrti ih u jednom sloju na list papira.
Za jedan dan listići će se osušiti do lomljivosti. Posle toga ih sameljite u mlincu za kafu,
a brašno koje dobijete sipajte u staklene tamne tegle sa sigurnim zatvaračem. Tegle
čuvati na suvom i tamnom mestu, naprimer, u škafčiću kuhinjskog stola. Takvo brašno
čuva sva svojstva belog luka (ljutinu i miris) nekoliko godina, vrlo je podesan za
pripremanje bilo kojeg jela i za konzerviranje povrća.
7.Ispod voća i jagodičastog žbunja, u vreme bubrenja pupoljaka, korisno je
sipati EM-kompost (1 vedro na 1 m kvadratni projekcije krošnje), ugurati ga u zemlju i
politi ga rastvorom EM-preparata kao i kod uskih leja. Žbunje se poliva direkno po
grančicama.
8.Potrebno je zaštititi voće od lisne vaši i gusenica. Pomoći će vam preparat
„Trapcol“ – neotrovno i vrlo lepljivo sredstvo. Preparat se proizvodi u Italiji, uvoznik
DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću) „BTD“ (Berzansko trgovački dom), u
Sankt-Peterburgu, telefon +7(812) 3206095. Sloj preparata u vrlo rano proleće (pre
oživljavanja mrava i gusenica) se nanosi prstenasto na stablo, na visini 30-40 sm od
zemlje. Ni jedna vaš, ni jedna gusenica ne mogu preći tu barijeru. Kažem iz ličnog
iskustva.
9.Dobro je da se viktorija (vrsta jagoda) zaštiti od ptica-kradljivica. A to
možemo uraditi na sledeći način: nabiti posred parcele viktorija kolac (ili još bolje –
metalni prut) i zategnuti između njega i bližeg drveta nekoliko najlonskih traka od video
ili audio kaseta, tako da celom dužinom pokriju jagodnjak. Privežite za tu traku parčiće
trake dužine 50 sm. Zaštita je gotova. Autoru ni jednu jagodu ptice nisu ukrale. Tako
možete zaštititi od grabljivaca višnju, pasji trn, oskorušu i druge jagodičaste biljke.
Treba to uraditi na samom početku zrenja jagoda, a posle branja trake skinite da se
isključi navika ptica na ovu napravu. To je vrlo laka traka i šuška pri najmanjem kretanju
vazduha i emituje jarke svetleće bleske, čak i onda, kada nema sunca. Ti blicevi plaše
ptice. Vrlo dobra zaštita. Pritom je zabavno posmatrati, kako se ljute ptice na takvu
zaštitu, nakupe se po susednom drveću i krovovima i psuju.
10..Zimi na parcelu i u baštenske kuće dolaze miševi. Dođete u kuću, a u kući
svuda tragovi što nije neopasno za zdravlje čoveka. Pre nekoliko godina nabavio sam
ultra zvučni aparat koji ima nekoliko frekvencija – od ptica, miševa, pacova, krtica,
muva, komaraca, grizača drveta. Uključujem ga na stari automobilski akumulator,
kada u jesen odem sa bašte u grad. I on radi svu jesen i svu zimu. I već nekoliko
godina u kući nemam miševa i grizača drveta. U proleće, po dolasku u baštu, ja ga
isključujem do jeseni. I tada se miševi ne pojavljuju. Za ptice ga ne upotrebljavam, jer
 63

ptice štite vrt i baštu od štetnih insekata. Radius delovanja aparata je dosta velik –
mada aparat uključujem u kućici, nestali su tragovi miševa i u bašti, čija je veličina 12
ari.
11. Ako uspete pred noć u sifone klozetske šolje, kupatila, u kuhinjski slivnik
pola čaše travnog ekstrakta EM-preparata „Bajkal EM-1“, vaše kanalizacione cevi će se
osloboditi svake prljavštine. Ako u vaš poljski klozet sipate 100 ml preparata „Tamir“,
razblaženog u vedru vode, onda nećete morati da čistite taj klozet od prepunosti,
istovremeno se gube i vrlo neprijatni mirisi od tog neophodnog objekta.
12. Ako redovno, svakog dana, kokoški dajete po 5 kišnih glisti, vrlo brzo će
početi da nosi svaki dan. A glisti možete mnogo naći u kompostnim gomilama, ako
pripremate komposte EM-preparatima.
13. Dodavanjem glisti u ishrani prasadi (1% na masu hrane), skoro duplo će se
povećati njihov dnevni prirast. Dodatkom mlevenih glisti hrani krave muzare (1% na
količinu hrane) – skoro duplo se povećava masnoća mleka.
14. vrlo je korisno dodati hrani za kokoške 3-5 kapljica po komadu
preparata „Bajkal EM-1“. To je dobro za zdravlje živine i za prihvatanje hrane. Onima
koji drže živinu samo u prolećno-jesenjem periodu, nedelju dana pre donošenja
živine korisno je poprskati zidove i pod živinarnika rastvorom 1:100 preparata
„Bajkal EM.1“. tako ćete dizinfecirati, uništiti patogenost živinarnika i sačuvati
zdravlje ptica.
15. Čen belog luka, poprečno porezan ima formu kapi – jedna strana je
okrugfla a druga ima ivicu. Ako prilikom sadnje okrenete tu ivicu (rebro) na sever ili na
jug, onda će glavica biti značajno krupnija. Lišće belog luka ima oblik lepeze, čije lišće je
smešteno u jednoj ravni. Ova površina, pri ukazanom okretanju pri sadnji češnja (čena)
biće usmerena sa severa na jug, tada listovi belog luka dobijaju duže vremena direkne
sunčeve zrake. Pritom biljka belog luka više hrane uzima iz atmosfere, što će se
pozitivno odraziti na veličinu i težinu lukovice, naravno, i na kvalitet.

P O G O V O R

Autor još jednom obaveštava čitaoca, da podaci u ovoj knjizi nisu njegova
izmišljotina ili otkrića, ti podaci su uzeti iz raznih publikacija i štampanih radova
pojedinih naših naučnika, a takođe potkrepljeni primenom tog iskustva u svojoj
sopstvenoj bašti. Smetena pitanja nekih čitalaca , kao i pitanja slušalaca predavanja,
tipa:“Pa kako tako? Zašto se to tajilo?“, mogu naći odgovor i razumevanje, ako se
čitaoci slože s tim da svuda i uvek, u svim zemljama sveta, udžbenike je prepisivala i
prisvajala nova vlast, uz dodavanje svojih ideala. Ljudi koji su protestovali protiv
falsifikovanja istorije i nauke, izopštavani su iz društva, što je uslovilo da istina bude
sakrivena.
Ali, istorija se vrti u krugu, spiralno, i, očigledno, došlo je vreme da se ljudima
 64

otvore oči za mnoga pitanja, među njima i za tehniku zemljoradnje. Pa, u svetu nema
ništa važnije od hrane – hrana je prvi uslov za život čoveka, ma koje nacije, bilo kog
naroda, bilo kog pojedinca.
Kako statističari tvrde, skoro svaka porodica u Rusiji ima parče zemlje. Na
ličnim okućnicama se proizvodi skoro polovina ukupne hrane u našoj zemlji.
Domaćinima ovih parcela je potrebna istina o perspektivama zemljoradnje. Jer oni
mogu dati državi, bez mnogo napora i gubitaka mnogo puta više, nego što sada daju,
robujući ozloglašenoj tradicionalnoj agrotehnici.
Jasni su korporativni interesi „naučnika“, koji stvaraju štetne udžbenike i
tehnologiju zemljoradnje, jasan je i njihov strah da priznaju svoje greške i time samim
stave tačku na svoja imena i na svoju prošlost.
Ali narod ove države ne sme biti u zabludi, njemu treba istina.

T R E Ć I D E O
KRALJICA BAŠTE – KO JE ONA?

MALE TAJNE VELIKIH

PRINOSA OD AUTORA

Posle izlaska iz štampe mojih knjiga (izdavačka kuća „Vladis“) „Pokloni ašov
komšiji“ i „Ne smetaj bašti ašovom i plugom“, dobijao sam pisma od čitaoca običnom
poštom, preko interneta i sa foruma mnogih sajtova na kojima sam reprezentovao
moju teoriju o agrotehnici prirodne zemljoradnje. Čitaoci mi zahvaljuju što sam ih
upoznao sa tom novom agrotehnikom, mnogi baštovani se već raduju pošto su dobili
izvanredne prinose već prve godine primene. Nisam dobio ni jedno pismo sa bilo
kakvim negativnim reagovanjima. To me posebno raduje. To znači da agrotehnika
prirodne zemljoradnje pronalazi svoje sledbenike, koji se brinu za zdravlje svojih bliskih
i koji žele da uvek imaju plodne bašte, bez suvišnog trošenja radne snage i novčanih
sredstava.
Međutim, ima i takvih čitalaca koji direkno govore o svom strahu prelaska sa
ustaljene agrohemijske tehnologije koju su godinama koristili njihovi roditelj, dede i
babe, na tehnologiju prirodne zemljoradnje. To je za njih suviše novo i suviše
neobično, da bi se odjednom sa tim složili. Pretpostavljam da je ovakvih čitalaca
mnogo.
Da bih raspršio njihove sumnje, odlučio sam, takoreći, sa drugog kraja da
priđem problemu propagande, prihvaćene pre više od 60 godina u mnogim zemljama
sveta o agrotehnici u kojoj nema oranja i prekopavanja zemlje sa okretanjem plasta, u
kojoj nema primene sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva, koja umesto degradacije
 65

zemljišta, vrši njegovo svakogodišnje obnavljanje i povećanje plodnosti, povećanje

prinosa kultura i značajno smanjuje cenu prinosa. Ja želim da shvatite, da niste vi,
baštovani, glavni akteri u bašti ili na njivi, već Priroda, Priroda mora imati svog
opunomoćenog prestavnika na vašoj zemlji, a on se zove „Kraljica bašti“.
Stalno vas savetujem da se udubite u sadržaj sledećeg teksta, da poverujete da
u njemu nema sumnjivih pronalazaka, koji nisu provereni u praksi, i ne dvoumite se
dugo, već odlučno uvedite u svoju baštu agrotehniku prirodne zemljoradnje, ona je
garant visokih i stabilnih prinosa.
Želim vam da brzo uspete!
V. S. Anjenkov
KRALJICA BAŠTI-KO JE ONA?

Složićete se da ako nazovem knjigu „Kralj bašte – ko je on?“ ili prosto da

postavite to pitanje nekome, nekako neće izgledati lepo. Ali, „Kraljica bašti“ – to je
odmah jasno i čak se čini, da je ona, Kraljica, neophodna svakoj bašti.
Reč je o Kraljici, a još se pitamo „ko je ona?“, onda će se kod velike većine
čitalaca pojaviti asocijacija na vrlo pametnu, uticajnu, žustru, inicijativnu, sposobnu da
upravlja svim i svačim na zemlji, privlačnu, gospodarsku domaćicu bašte. Pa ona nije
samo gospodarica, već i Kraljica, onda i sama bašta, i svi njeni žitelji: povrće i trava,
jagodnjaci i voćke, cveće i žbunje, trebaju pod uticajem svoje gospodarice-Kraljice da
mirišu i da je raduju svojim zdravljem i otmenim prinosima, lepim planiranjem i bez
bilo kakvih znakova nereda, javašluka. A kako drugačije – gospodarici-Kraljici se
moramo podčinjavati i činiti joj po volji, radovati se njenom idealnom redu,
privlačnom izgledu, prijatnom mirisu i otmenom ukusu. Kojoj, zbog tih njenih
ososbina, još više moramo podizati ugled i značaj Kraljice.
Ako govorimo baš o Kraljici bašte, onda je prirodno da pomislimo, da je ona
od početka figura koja rukovodi produktivnošću bašte, njenim zdravljem, njenim
prinosima, i, prirodno, rukovodi svim radovima, vezanim za obradu zemljišta, za koje
su čvrsto vezani, bez prava na slobodno i samostalno preseljenje u prostoru, svi
stanovnici bašte – povrće, jagodnjaci, trave, cveće, žbunje i drveće.
A sada pogledajte malo okolo, na sve bašte po selima, predgrađima, varošima
– da li ste primetili na njima takve gospodarice-Kraljice?
Naravno, svaka bašta ima svoju gospodaricu. Ali, da li na svim baštama žitelji
leja, jagodnih i voćnih parcela i cvetnih lejica i gredica izgledaju zdravi i miomirisni? Da
li su sve one plodne i rodne ili liče na zamorčad, kao osuđenici Buhenvalda? Da li se
vidi da su svi žitelji bašti i voćnjaka siti i zdravi, da rastu slobodno i radosno, da ih ne
razjedaju bolesti i alave štetočine? Ako nije tako i biljke u ogradama bašti ne žive
slobodno, jedva su žive, to znači da ta bašta nema svoju Kraljicu, mada ima
gospodaricu. I nije kriva ta gospodarica zbog toga što nju ne možemo nazvati Kraljica,
iako ona to priželjkuje, zato što njoj sve to u potpunosti ne pripada i nikada joj nije
pripadalo.
 66

Mogli bi smo i dalje da intrigujemo u traženju Kraljice bašte, ali prekinimo to

da radimo, recimo otvoreno i direkno:
„Prava Kraljica bašte je kompostna gomila“.
Ona hrani sve biljke voćnjaka i bašte, diktira njihov prinos, bori se protiv korova
u lejama, ona primorava gospodaricu ili gospodara da održava red i privlačnu lepotu
parcele. Baš ona određuje da li će biti zdravi prinosi svih biljaka koje žive na zemljištu
konkretne bašte, voćnjaka ili njive. Ona diktira rokove i metode izvođenja svih
baštenskih radova.
Ona je u bašti naj-naj glavnija.

ODLIKE USLOVA ŽIVOTA BILJAKA

NA „DIVLJIM“ I „KULTIVISANIM“ ZEMLJIŠTIMA

Sve biljke, kao i sve živo na planeti Zemlji, zahteva posebne uslove za život, pre
svega, dobru i zdravu hranu. Biljke dobijaju hranu iz zemlje za koju su čvrsto privezane
svojim korenjem i ne mogu se premeštati u potrazi za boljim uslovima. I, malo ko zna,
da hrana, koju biljke dobijaju iz zemlje, čini svega 2 – 6% njihove potrebe za hranom, a
da od 94 – 98% hrane biljke uzimaju iz vazduha, odnosno, atmosfere. Samo zemljišna
hrana, bez atmosferske ishrane, nije dovoljna za rast i razvitak biljaka. Isto kao što i
atmosferska hrana nije dovoljna za rast i razvoj biljaka bez zemljišne. A da još preciznije
kažemo, zemljišna hrana je svojevrstan katalizator onih procesa, pomoću kojih biljke
mogu uzeti hranu iz atmosfere uz posredstvo sunčeve energije i zraka – u procesu
fotosinteze.
Pošto same biljke ne mogu da se premeštaju i pošto su čvrsto i stalno vezane
za konkretnu teritoriju, mnogi smatraju da vremenom one biraju iz tla osnovne
hranljive elemente, na taj način iscrpljuju zemljište, i, da baš zbog toga treba unositi u
zemlju đubrivo sa skraćenim PNK – fosfor, azot, kalijum. Ali, hajdemo da pogledamo
biljke izvan naše bašte. Tamo iz godine u godinu bujno rastu raznovrsne porodice trava
i zbog toga se zemljište, iz nekog razloga, ne iscrpljuje. Trave stalno, iz godine u
godinu, nalaze u toj zemlji hranu, mada niko tamo ne unosi u to zemljište ozloglašene
PNK (fosfor, azot, kalijum), i nikakva tragedija se pritom ne dešava – svi stanovnici
„divljih“ teritorija izgledaju bodri i zdravi, bujno rastu i cvetaju. Povremena jesenja
zahlađenja, čak i do minus 10 stepeni, ne nanose štetu tim izvan ograde stanovnicima,
a kulture, na
„kultivisanim“ lejama, pri kratkotrjnim minusnim temperaturama, pri najmanjim
zahlađenjima, venu i ugibaju.
Zašto se tako događa na „divljim“ terenima, a zbog čega je drugačije na
„kultivisanim“ lejama?
Stvar je u tome, što u „divljoj“ prirodi biljni pokrivač u jesen, sa završetkom
perioda vegetacije, odumire i ostaje na zemlji. Organska masa biljaka se pritom vraća
 67

zemlji, ne samo oni hemijski elementi koje su biljke uzele iz zemljišnih rastvora (2 – 6%
svojih potreba), nego i oni koje je biljka uzela iz atmosfere (94 – 98% svojih potreba). U
zemljište se, na taj način, svake godine, unosi 20 puta više organskih hemijskih
elemenata, nego što su biljke uzele iz zemlje, iz zemljišnih rastvora i „divlja“ zemljišta
se svake godine obogaćuju elementima ishrane za sledeće pokolenje biljaka. Da li smo
u pravu kada takva zemljišta nazivamo
„divlja“? Pa, na njima se stalno vrši potpuni proces samoobnove plodnosti, što se
nikako ne sme nazvati „divljinom“.
Na „kultivisanim“ lejama to se ne događa. Baštovan bere i odvozi sa parcele
„vrške“ ili „korenje“, a sve ostalo smatra za bezvredni otpad, koji pograbulja i spali ili
odveze na smetlište. „Kultivisana“ zemljišta se ne dopunjuju onim elementima, koje su
iz njih uzele biljke. Sam baštovan svojim činjenjem ili nečinjenjem sprečava
samoobnavljanje plodnosti svoje bašte. Pa onda, ko je
„divalj“? Baštovan ili priroda? Mnogi baštovani smatraju da za dopunu onoga što su
biljke uzele iz zemlje, neizostavno je potrebno uneti u leje mineralno đubre.
Međutim, ako pogledamo kako to radi „divlja“ priroda, i vratimo zemlji one
„nepotrebne otpatke“, onda će joj biti vraćeno više svih organskih hemijskih
elemenata, nego što je potrebno sledećem pokolenju biljaka. A vraćanje tih
„nepotrebnih otpadaka“ treba neizostavno vršiti preko kompostne gomile.

ZAŠTO JE „KULTIVISANOM“ ZEMLJIŠTU POTREBAN

KOMPOST, A NE SIROVA ORGANIKA?
Zašto preko kompostne gomile, a ne putem zakopavanja otpadaka (ili siderata,
zelenog đubriva) direkno u zemljište leja, kako to rade mnogi baštovani? Stvar je u tome
što organika (kompost), koja se razlaže u zemljištu, privlači na sebe zemljišnu vlagu
(zasićeni rastvori uvek privlače sebi manje zasićene). Ona se skuplja neposredno sa
sirovom organikom, a onamo gde se nalazi korenje kultura, se stvara deficit vlage i
korenje biljaka, čak i uz prisustvo u zemlji organike, ne dolazi do hrane. Biljke će tako
gladovati, što će se manifestovati slabim rastom i prinosima. Čak i ako sirovu
(nefermentisanu) organiku zakopavamo svake godine u zemljište leja, to ne garantuje
povećanje plodnosti i prinosa kultura. Na taj način bi se svake godine obrazovale
parcele u kojima bi sirova organika privlačila na sebe vlagu, lišavajući kulture hrane. Šta
više, sirova organika, razlažući se u zemljištu leja, izlučuje takozvani slobodni azot i
amonijak koji pogubno utiču na živu zemljišnu sredinu, koja u tlu stvara hranu za biljke i
njihovo korenje. To dovodi, ne do povećanja, već do snižavanja prinosa. Računati na
povećanje plodnosti zemljišta i povećanje prinosa kultura, pri ukopavanju u zemlju
sirove organike i siderata (kao i sirovog stajnjaka), možemo tek posle godinu dana, kada
se sirova organika u zemljištu potpuno fermentiše i ne bude više privlačila svu zemljišnu
vlagu i oslobađala azot i amonijak. To znači da neki deo bašte moramo držati
neobrađen, t.j., ne koristiti taj deo u toku cele sezone. Na savremenim, malim po
površini parcelama, takva mogućnost ne dolazi u obzir.
 68

Osim toga, sirovu organiku, zatrpanu u dubinu zemlje, razlažu prvenstveno

anaerobni organizmi, bez prisustva vazduha, t.j., truljenjem. Pri tom, u zemlji se
obrazuje kolonija truležnih patogena, koji vremenom počinju da napadaju korenje
biljaka i korenaste plodove. Biljke se razboljevaju, loše rastu i razvijaju se, daju male
prinose i bolesne korenaste plodove, koji su loši za skladištenje. Kolonija truležnih
patogena može da živi u zemlji vrlo dugo, a za oslobađanje od njih primorani smo da
lečimo zemljište raznim hemijskim preparatima, a ponekada moramo da se
oslobodimo celih slojeva zemlje. To iziskuje velike novčane izdatke i fizičke napore.
Sirova, nefermentisana, organika uvek je krcata „živim“ semenjem raznih
biljaka, koja, dospevši u zemlju, vremenom proniču i te biljke su konkurencija
kulturama. To iziskuje od baštovana dodatne napore za njihovo plevljenje. Mnoge
korovske biljke privlače štetočine, koje napadaju kulture, što opet iziskuje od baštovana
nove napore za bitku protiv ovih štetočina. Organika, koja je prošla kompostiranje,
naročito uz primenu EM-preparata („Bajkal“ ili „Tamir“) skoro da nema u svom sastavu
„živog“ semenja korova.
Zapravo, zbog ovih razloga, ako baštovan ima pred sobom zadatak, da ima
uvek, svake godine, skoro pri svim vremenskim uslovima, plodnu baštu i, da je ima, bez
suvišnih rashoda sredstava i napora, on treba da unosi u leje svoje bašte samo
kompost, a nikako sirovu organiku.

NEDOSTACI „TRADICIONALNE“ OBRADE ZEMLJE

Tradicionalno je prihvaćeno da se radi plodnosti zemlja mora kljukati

stajnjakom i mineralnim đubrivima. To nije najbolji način zbog sledećih posledica i
razloga:
1.Sirovi stajnjak treba zaoravati. To je već jedan od nedostataka, koji iziskuje
značajno angažovanje tehnike i fizičkog rada. Sirovi stajnjak se razmešta po parceli u
zgužvanim hrpicama, čiju organiku razlažu truležni anaerobi. To dovodi do širenja u
zemljištu truležnih patogena, koji kasnije dovode do zaraženja biljaka raznom truleži, a
plodovi tih biljaka su loši za skladištenje. Sirovi stajnjak, pri razlaganju, oslobađa
amonijak i slobodni azot, od kojih strada živa zemljišna sredina, koja je „kuvar“ hrane
za biljke. Stajnjak ulazi u zemlju u gužvicama, stvara oko sebe vrlo zasićene rastvore
razlaganja zemljišta, koji privlače sebi okolnu vlagu. Iz tih razloga, čak i uz prisustvo
stajskog đubriva u zemlji, većina biljaka gladuje i ne daje prinos. Posle unošenja
stajnjaka, uvažavajući ukazane razloge, pođubrenu parcelu moramo ostaviti godinu
dana neobrađenu, da bi se proces razlaganja sirovog stajnjaka završio, amonijak i
slobodni azot iz zemljišta isparili, a živa zemljišna sredina samoobnovila, što je
praktično nemoguće kod malih parcela. Svi gore ukazani nedostaci odnose se i na
zaoravanje siderata.
2.Mineralna đubriva se unose, po pravilu, „nadušak“, odjednom. U zemljištu
se, kao rezultat, obrazuju zasićeni rastvori soli hemijskih elemenata, koje uništavaju
 69

živu zemljišnu sredinu, „kuvare“ hrane za biljke. Pritom se zemljište lišava proizvođača
humusa, garanta plodnosti. Postojeći humus u zemlji se uništava pod dejstvom
mineralnih soli, gubi se njegova granulativna struktura, zemljište se usitnjava, postaje
tvrđe, loše propušta vlagu i vazduh, postaje teško za obradu.
Biljke se pri tom odgajaju na ograničenoj količini hemijskih elemenata i nemaju
prirodan ukus, miris i vitaminsku vrednost. Bez odgovarajuće ishrane, biljke su
podložne boleštinama i najezdama štetočina, njihovi prinosi opadaju i loši su za
skladištenje. Postoji i osnovana bojazan od trovanja čoveka hemijom iz mineralnih
đubriva.
3.Primena sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva zahteva duboko oranje ili
prekopavanje zemljišta, čime se uništava prirodna struktura zemljišta. Apsolutna većina
zemljoradnika je ubeđena da oranje ili prekopavanje čine zemlju rastresitijom i zato
pogodnijom za život biljaka na njoj. Međutim, oni veoma greše. Izučavanja pokazuju da
je zemljište samo odmah posle oranja ili prekopavanja rastresito. Ali, već posle prve
kiše ili zalivanja, stvrdne se, čak i više nego što je bila pre oranja (prekopavanja). I što se
više zemljište podvrgava takvoj obradi, postaje tvrđe, što vremenom iziskuje sve više
fizičkih i mehaničkih napora i finansijskih sredstava za GSM (gorivo, mazivo,materijal),
plus troškovi oko dovlačenja tehnike. Veliki trošak je i nabavka stajnjaka i mineralnih
đubriva (današnje cene mineralnih đubriva su oko 0,8 američkih dolara za kilogram,
znači, samo za jedan ar treba potrošiti najmanje 18 američkih dolara).
Alternativa stajnjaku, mineralnim đubrivima, oranju i prekopavanju sa
prevrtanjem zemlje je primena organskih komposta, proizvedenih u kompostnim
gomilama, koje bi trebao da ima svaki domaćin.

SVOJSTVA ORGANSKIH KOMPOSTA

Biljna organika u kompostnim gomilama postaje kompost onda kada bude

mestimično prerađena (pojedena) od strane zemljišnih bakterija, mikroba, gljivica,
raznih crva i glisti i druge zemljišne populacije. U procesu takve prerade, još u
kompostnim gomilama, iščezavaju amonijak i slobodni azot koji su štetni i za biljke i za
mikroorganizme, i kompost, uznesen na baštenske leje, postaje koristan i za biljke i za
zemljišnu živu sredinu. On ne oduzima biljkama vlagu; on je izvor obogaćivanja
zemljišnih rastvora organskim hemijskim elementima. Vrednost komposta je u tome
što on daje biljkama izbalansirani sadržaj neophodnih hemijskih elemenata (pa on je i
proizveden od otpadaka biljaka, koje u sebi sadrže samo one hemijske elemente koji su
neophodni za rast i rod); on sadrži gotov humus (garant zemljišne plodnosti), već
gotove rastvore organskih hemijskih elemenata i živu zemljišnu sredinu (koja će
nastaviti da živi u lejama i neprestano popunjavati zemljišne rastvore minerala
hemijskih elemenata) i deo ne potpuno razložene organike (koja će biti hrana
zemljišnim organizmima već u lejama).
 70

A šta je bilo sa azotom, fosforom i kalijumom, koji su neophodni biljkama, kako

tvrdi korporativna agrohemijska nauka, vrlo zabrinuta ako dođe do masovnog
odustajanja baštovana od upotrebe hemijskih mineralnih đubriva?
Priroda je vrlo mudra. Ona je uredila tako da skoro svi zemljišni
mikroorganizmi imaju na sebi ili na svojim čaurama hitinski (gr. chiton – oklop, haljina,
odeća) oklop. Posle ugibanja ili izlaska iz te čaure, taj oklop je snabdevač fosforom i
kalijumom i komposta i zemljišta leja. I što je više u zemljištu i u kompostu živih
zemljišnih organizama, više će u njoj biti hitina, što zanači – kalijuma i fosfora. A pošto
u prirodi postoji simbioza živih zemljišnih organizama i biljaka, količina tih hemijskih
elemenata u zemlji je uvek izbalansirana, ako baštovan sam nasilno taj balans ne
poremeti.
Da, amonijak i slobodni azot su iščezli iz kompostne gomile. Kakva radost zbog
toga nastaje među pristalicama agrohemijske zemljoradnje! Pa to znači da baštovani
odmah moraju za novčanike i u kupovinu azotnih đubriva! Ali, njihova radost je
preuranjena: radom živih organizama u kompostnoj gomili azot iz vazduha (a njega je
u atmosferi više od 70%, što znači da se i biljke, i životinje, i sam čovek bukvalno
kupaju u azotu) se veže za prirodne ostatke tih organizama i preko njih sa tečnim
zemljišnim rastvorima, iz kojih biljke uzimaju hranu. I što je više tih živih organizama u
zemljištu, više je u zemljišnim rastvorima azota. Priroda nam na taj način govori da je
potpuno nepotrebno unositi u zemlju hemijska mineralna đubriva. Neka ih jedu oni
koji ih i proizvode.

POBOLJŠANJE KVALITETA KOMPOSTA

POMOĆU KIŠNIH GLISTI

Kompostnu gomilu, smeštenu direkno na površini zemljišta, vrlo brzo nasele

kišne gliste, koje je još Darvin smatrao za glavne stvaraoce zemljišne plodnosti. Kišne
gliste se hrane već prerađenom organikom, samim mikroorganizmima i njihovim
ostacima i na taj način obogaćuju kompost dodatnim organskim kiselinama,
sluzavošću, fermentima i kaprolitima – sitnim granuliranim substratom, koji je
sposoban da apsorbuje sedam puta više po težini zemljišnih rastvora, nego što je sam
težak. Zahvaljujući glistama, u gomili se formira ne jednostavno kompost, već
vermikompost, najefikasnije sredstvo za povećanje plodnosti zemlje. Pri unošenju
takvog komposta u zemlju, zajedno s njim unosimo i kišne gliste i njihove čaure. Gliste,
u potrazi za hranom, aktivno rastresaju tlo, stvarajući prolaze – tunelčiće. Kroz te
tunelčiće zemlja dobija vazduh i vlagu padavina. Zajedno sa vazduhom ulazi azot,
atmosferska vlaga i skoro svi elementi Mendeljejeve tablice, koji su sastav vazduha i,
kao mikroelementi, neophodni za normalnu ishranu biljaka. Odumirući, gliste svojom
masom popunjavaju zemljišnu organiku, pretvarajući se, posle razlaganja u humus.
Nauka, koja se bavi izučavanjem kišnih glisti, tvrdi da su gliste sposobne da stvore oko
 71

teških metala i radio aktivnih hemijskih elemenata posebne sarkofage, koji

onemogućuju uticaj i upliv tih elemenata u zemljišne rastvore, a preko njih u biljke i
plodove, koje skuplja baštovan. Kišne gliste na taj način, štite čovekovo zdravlje i svih
živih bića.
Složićete se da je to veoma važno.
Preko tunela, koje u zemlji stvaraju gliste, ne samo što prodire u zemlju vazduh
i vlaga, već iz zemlje izlazi ugljendioksid, kao produkt disanja zemljišnih
mikroorganizama, preko njih prodire u zemlju korenje biljaka. To olakšava razvojni
proces korenja biljaka, što omogućuje brži razvoj biljaka i bolje prinose.
Dokučajev je nazvao kišnu glistu glavnim stvaraocem plodnosti zemlje, ona rije
zemlju, ona svakodnevno propušta kroz svoje telo deo zemljišta jednako njenoj težini.
To zemljište, postaje humus. Ako prosečno glista teži 1 gram, onda samo ta jedna za
period vegetacije biljaka stvori u lejama 180 gr humusa. A kada na 1 kvadratnom
metru živi prosečno 50 - 100 glisti, onda one stvore za taj period 9 – 10 kg humusa. A
te gliste i njihove čaure baštovan unosi u svoje leje zajedno sa kompostom iz
kompostne gomile, ako takvu gomilu baštovan poseduje.
Ali nije samo zbog toga korisna kišna glista. Mene su u Vijetnamu ugostili sa
pečenim kišnim glistama. Verujte mi, vrlo su ukusne. Za nas, Evropljane, to je egzotika.
Za Japance i Vijetnamce to je delikates. Ja vas ne pozivam da tako koristite gliste, kako
se koriste u Jugoistočnoj Aziji. Ali iskoristiti ih u sledeće svhe, vrlo je korisno i kod nas:
- Ako prihranjujete koke nosilje sa po 5 glisti dnevno, koke nose gotovo
svakodnevno;
-Uz dodatak svinjama, samo 1% od težine dnevnog obroka, faširanih glisti
dodaju dnevno u kilaži 15%, a kod krava se povećava procenat masti u mleku za 20%.
U jesen, kroz rešeto sa okcima 2x2 mm, prosejte kompost iz prolećne gomile.
U tom sejancu će biti, uglavnom, čaurice kišnih glisti. Uzmite tog sejanca pola vedra ili
puno vedro i sačuvajte ga do proleća (na suvom i ne mnogo hladnom).
U proleće, prilikom sejanja sitnog semena (mrkva, peršun, mirođija, celer,
rotkvica, kupus i dr.), pospite odozgo to seme tim sejancem komposta. Seme će svo
niknuti i to mnogo ranije. Korisno je dodati tog komposta po jednu supenu kašiku na
svaku kućicu.
Eto, kako je korisna, ta crvena kišna glista.

IZVLAČENJE HEMIJSKIH ELEMENATA

ISHRANE BILJAKA IZ ZEMLJIŠNIH MINERALA

Biljkama su potrebni, ne samo oni hemijski elementi, koji se u zemljište unose

fermentisanom organikom, već i čitav niz drugih elemenata, kojih nema ili ih je vrlo
malo u organici, ali, kojih uvek ima u zemljišnim mineralima. Bilo koja zemlja, peskuša,
glinuša, suglinuša, praporuša, kamenuša, šljunkuša i dr. – puna je raznovrsnih
 72

minerala. To znači, da površina zemljišta, na bilo kojoj tački zemljine kugle, je izvor
hrane za biljke. V. V. Dokučajev kaže, tim povodom da „nema loših zemljišta, već samo
loših gazda“. Ovom rečenicom naučnik je želeo da kaže da je zemlja od početka
plodna, ali čovek treba tako i da se odnosi prema njoj, da se njena potencijalna
plodnost pretvori u realnost – davanjem visokih prinosa gajenih kultura. A to pak
znači, da zemljoradnik treba da stvori uslove, da zemlja njegovih njiva i bašti, stalno
ima u korenskom sloju biljaka, mineralne rastvore hemijskih elemenata. Minerali su
složena jedinjenja soli raznih hemijskih elemenata, predstavljenih Mendeljejevom
tablicom elemenata. Oni se skoro i ne rastvaraju u prostoj vodi, te prema tome,
hemijski elementi koji su njihov sastavni deo, na mogu da prelaze u vodene rastvor i
budu hrana biljkama. Ovi minerali se razlažu samo organskim kiselinama i to samo
posle sjedinjenja sa zemljišnom vlagom, i, tek tada oni postaju vodeni rastvori koje
usisava korenje biljaka.
Organske kiseline se formiraju u zemljištu leja isključivo putem fermentacije,
koju vrše živi zemljišni organizmi. I, što je više u zemlji živih zemljišnih organizama,
veća je količina minerala koji bivaju razloženi u zemljišne rastvore. Na taj način,
zadatak je svakog baštovana, ne đubrenje i hranjenje biljaka, već hranjenje zemljišnih
mikroorganizama. Baštovan treba da nastoji da u zemljištu uvek, u toku celog
vegetativnog perioda, živi i razmnožava se živa zemljišna sredina, da za nju uvek ima
hrane, da se ne narušavaju uslovi za aktivan život te sredine, da brojnost te sredine
bude optimalna za ishranu biljaka u toku celog perioda njihove vegetacije. A to se
može ostvariti samo putem unošenja u leje i u jesen, i u proleće, organskog komposta.

SMANJENJE ZAVISNOSTI BILJAKA

OD VREMENSKIH USLOVA

Ranije smo rekli da, ...“ako baštovan stavi ispred sebe zadatak da uvek, svake
godine, gotovo pri svim vremenskim prilikama, ima rodnu baštu, i da je ima bez
suvišnog utroška fizičke snage i novčanih sredstava, on mora da unosi u leje svoje
bašte samo kompost, a ne sirovu organiku“. Iz ranije rečenog je jasno zašto su, uz
primenu komposta, baštenske leje, uvek i svake godine rodne. A evo zbog čega „skoro
uz bilo kakve vremenske prilike“. Stvar je u tome, što živa zemljišna sredina, kao sve
živo na našoj planeti, udiše kiseonik. Prilikom disanja izdišu, ne samo ugljendioksid,
već i toplotu. Leje, u kojima živi veliki broj mikroorganizama, u proleće, od njihovog
disanja, se za 1,5 -2 nedelje ranije zagreju, a u jesen za 1,5 – 2 nedelje duže sačuvaju
temperaturu, koja je 3 – 5 stepeni veća od okolne. To znači, da biljke u lejama možemo
sejati i saditi ranije od opšteprihvaćenih i tradicionalnih rokova i kasnije brati u jesen.
To jeste, povećava se period aktivne vegetacije kultura skoro za ceo mesec, što donosi i
značajno povećanje prinosa. Pošto se leje aktivno zagrevaju disanjem mase
mikroorganizama, onda je temperatura leja i vazduha iznad leja, kad dođe do
zahlađenja, i dalje viša i biljke su manje zavisne od vremenskih prolećnih i jesenjih
 73

prilika, čak i kod minusnih mrazeva. U ovo se možete uveriti, ako posle mraza
pogledate iza ograde „divlja“ polja i svoje
„kultivisane“ leje: iza ograde biljke su i dalje bodre i zdrave, a na „kultivisanoj“ leji
biljke su uvele i polegle.
Popuna leja kompostom i u jesen, i u proleće, dovodi do povećanja humusa u
zemljištu. Zemljište leja postaje rastresitije i propustljivije za atmosferski vazduh, u
kojemu uvek ima vlage. Ta vlaga se kondezuje na lejama u većim količinama, što je veća
temperaturna razlika spoljašnjeg vazduha i zemlje. Događa se takozvano „suvo
zalivanje“ i biljke su manje zavisne za vreme vrućina i suša od zalivanja i kiša.

PROTIV KOROVA SE BORI ŽIVA ZEMLJIŠNA SREDINA,

A NE BAŠTOVAN SA MOTIKOM

Mikroorganizmi u kompostu koje smo naneli na ranije protreseno zemljište

ploskorezom, aktivno jedu porezano korenje korova i mnogobrojne njihove izdanke.
Viša temperatura leja i prisustvo hranljivih rastvora u njima, provociraju još u jesen
nicanje semena korova u lejama. Dospevši pod jesenje mrazeve, ovaj korov biva
uništen, ne uspevši da se osemeni. Tako se leje oslobađaju korova, bez posebnih
načina borbe, bez fizičkih napora, bez nabavke i upotrebe raznih herbicida.
Iskorenjenjem korova iz bašti povećavamo rodnost kultura.
Međutim, hajde da se malo zamislimo, da li su sve biljke, koje nisu
„kulturne“, „korov“ i štetne za našu baštu? Uzmimo za primer maslačak. Da se
oslobodimo od njega potpuno, nemoguće je. On doleće u baštu sa svih strana, odakle
dune vetar. Ovaj „korov“ je, do vremena raspuštanja svojih kišobrana, sasvim koristan u
bašti – on oslobađa fintocide, koji štite neke kulture od štetočina i bolesti. A maslačak
koji cveta u leji krompira, obavezno ostavite, on će oterati veliki broj krompirovih
zlatica. Zbog toga je korisno imati maslačak u bašti, a pred samo puštanje
kišobrančića, treba ga podrezati ploskorezom i neizostavno odneti u kompostnu gomilu
– proces fermentacije organike u gomili odvijaće se mnogo brže.
Vrlo je korisna u kompostnoj gomili i stonoga. Ona je dobra za pripremu
rastvora za polivanje sa đubrenjem leja, zajedno sa drugim korovom, u bačvi sa
vodom. Sama stonoga malo hrane uzima od kultura, ali je treba skloniti pre
osemenjavanja, da je suviše mnogo ne bude u bašti.
Neizostavni pratilac skoro svih bašti je kopriva. Mnogi pokušavaju da se od nje
izbave, ali i mnogi pristaju na njeno prisusutvo, dodajući je ishrani životinja. Ali kopriva,
između ostalog, izdvajanjem fintocida (fitoncidi od gr. fitov-biljka, caedo- ubijam;
sprečavaju ili ubijaju neke bakterije i najjednostavnije gljivice, stvaraju prirodni
imunitet kod biljaka. Leteći fintocidi belog i crnog luka, rena, crvene paprike, bora,
uništavaju proste bakterije i niže gljivice, pa čak i mnoge insekte veoma brzo, za
nekoliko minuta, sekundi) štiti biljke bašti od nekih štetočina i bolesti. Vrlo je korisna u
kompostnoj gomili pošto ubrzava proces fermentacije organike. Ona je veoma korisna
 74

pri spravljanju travnih ekstrakata za polivanje i prihranjivanje baštenskih leja. Neće biti
naodmet u lejama ni hajdučka trava i lekovita kamilica, njih bi čak trebalo specijalno
posejati po uglovima bašte. Miris ovih biljaka tera mnoge štetočine, a prah iz njihove
cvati, unesen u kompostnu gomilu ubrzava fermentaciju organike. Osim toga, čaj od
ovih trava vrlo je koristan za čovekovo zdravlje.
Moramo biti oprezni i prema drugim „korovima“, upoznati ih iz kataloga
biljaka i shvatiti njihovu štetu ili korist u bašti. Smatra se da zemlja nikada i nigde ne
sme biti pusta. Bolje je, naprimer, da prolazi između leja budu zasejani travama, nego
da budu goli. Gole staze se pregrevaju pod direknim sunčevim zracima, isparava se iz
njih vlaga, vukući je iz leja, leje se isušuju i pregrevaju.
Mnoge kulture loše podnose pregrejane leje. Naprimer, krtole krompira prestaju da
rastu, ako je temperatura zemljišta iznad 18-20 stepeni. Baš zbog toga se krompir seje
sa orjentacijom redova sever-jug. Pritom, zemljište leja, kod poludnevnog položaja
sunca, u najtoplijem delu dana, nalazi se u hladu lišća i ne pregreva se.

HUMUS JE GARANT PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

Glavni zadatak komposta je stalno uvećavanje humusnog sastava u zemljištu.

Zapravo, humus je garant plodnosti zemlje iz razloga što poseduje svojstva da stvara
biljkama komforne uslove za život. Prvo, granulirana masa humusa 50% je praznina,
kroz koju u zemlju prolazi vazduh i vlaga iz atmosfere, koji su neophodni korenju biljaka
i zemljišnim organizmima. Drugo, preko te praznine iz dubine zemlje se oslobađa
ugljendioksid, koji je produkt života zemljišnih mikroorganizama i neophodan je
biljkama za izgradnju svojih skeleta. To nadoknađuje deficit ugljendioksida u atmosferi.
Treće, humusne granule imaju na svojoj površini električni naboj (mineralne čestice
grunta takve osobine nemaju na svojoj površini), čijom silom teže na površini čestica
humusa se talože i na njoj se zadržavaju mineralni rastvori hemijskih elemenata zemlje
i organike. Zahvaljujući ovoj osobini humusa, hranljivi rastvori se zadržavaju baš u
biljnoj korenskoj zoni, zadržavaju se u toj zoni i ne propadaju u niže slojeve niti odlaze
sa podzemnim vodama; isto tako se zadržavaju od kapilarnog podizanja na površinu,
gde bi vlaga mogla ispariti, a soli hemijskih elemenata bi se nataložile na površini u
vidu tvrde i nepropustljive kore, koja ne propušta ni vlagu ni vazduh. Zapravo,
zahvaljujući tom
„prvo“, „drugo“ i „treće“, humus je garant plodnosti zemlje.
* * *
Posle svega gore rečenog, čitalac može da upita: „A zbog čega autor smatra
kompostnu gomilu za Kraljicu bašti?“
Strpite se još malo, čitaoče, uskoro ćete o tome saznati, samo još malo da
popunimo znanje o ranijim tajnama.
To nepoznato će biti dalje izloženo sa nekim ponavljanjem već rečenog ranije,
ali to radimo samo da to dublje uđe u svest čitaoca-baštovana i korisno posluži i njemu
 75

i njegovoj bašti.

KAKO POMOĆI PRIRODI U

OBNAVLJANJU I POVEĆANJU PLODNOSTI ZEMLJIŠTA?

Darvin, Kostičev, Dokučajev, Vernadski, u različito vreme su tvrdili da sve živo

na Zemlji, za svoj život zahvaljuje - mikrobima i bakterijama. Zapravo oni omogućavaju
život, ne samo svim biljkama i životinjama, nego, naročito, i svakom čoveku. Zapravo,
bakterije i mikrobi, koje žive u želucu i utrobi, prerađuju ono što čovek pojede i
pretvaraju u vodene rastvore, koji, preko zidova želuca i utrobe, prodiru u tkiva
organizma, postajući hrana za svaku njegovu ćeliju. Kada tih mikroba i bakterija nema,
čovek oboljeva od disbakterizma, kod kojeg, čak i prejedajući se, čovek umire od gladi.
Sve živo na Zemlji (biljke i životinje) dobija hranu preko vodenih rastvora
hemijskih elemenata. Ovi rastvori u zemljištu nastaju isključivo pod dejstvom organskih
kiselina. Minerali, kako smo već ranije rekli, ne rastvaraju se u prostoj vodi, razlažu ih
samo organske kiseline. A organske kiseline su produkat izlučivanja mikroba i bakterija
i druge zemljišne populacije. Kako tvrdi pedologija (nauka o zemlji), na jednom hektaru
neuzorane (neobrađene) zemlje, živi toliko živih organizama, čija je težina preko 20
tona. 20 tona je otprilike 50 grla krupne stoke. Možete li da zamislite da na površini
100 x 100 m pase stado od 50 grla krupne stoke?! Upravo tolika masa živih zemljišnih
organizama stvara plodnost zemljišta na površini od jednog hektara, ako čovek, svojim
nepromišljenim delovanjem, ne uništi tu masu.
Naravno, svi zemljišni organizmi mogu živeti samo ako imaju organske hrane
za sebe. Takva hrana su, na neuzoranim parcelama, izumrli ostaci biljnog (i životinjskog)
sveta, posle vegetativnog, odnosno, životnog perioda. Na taj način u prirodi postoji
simbioza biljaka i zemljišnih živih organizama, zemljišni organizmi hrane biljke, a biljke
ove organizme. U „divljoj“ prirodi proces simbioze omogućava zemlji da ne gubi svoju
plodnost posle svakog perioda vegetacije biljaka, pošto sve ono, što su biljke uzele iz
zemlje u periodu svoga rasta i donošenja plodova, ponovo se vraća zemlji, posle
završetka tog perioda. Šta više, biljke uzmu od tla od 2 do 6% hrane, a 94 do 98% hrane
uzimaju iz vazduha, odumirući, one prenose zemlji više hemijskih elemenata nego što
su iz nje uzele u periodu rasta i razvitka. Zapravo ovim je Dokučajev objasnio stvaranje
nadaleko poznatog u Rusiji
„černozema“ (crne zemlje, crnice)
Na „kultivisanom“ zemljištu, na njivama i u baštama, povratka zemlji svega
poraslog na njoj, po pravilu, nema – zemljoradnik ubira plodove i odnosi ih sa njiva i
bašti. Pri tom, hemijski elementi, koje su biljke uzele iz zemlje, natrag u zemlju se ne
vraćaju. Iz tih razloga zemljišta njiva i bašti vremenom se „iscrpljuju“ i gube plodnost.
Pa iz istog razloga iz zemljišta se postepeno iscrpljuje humusni sastav i značajno se
smanjuje populacija živih organizama u zemlji. Zemljište se, kako kažu, degradira,
usitnjava mu se struktura, slabi njegova propustljivost za vlagu i vazduh, zemlja postaje
 76

tvrda i hladna, sve manje pogodna za život. Pri tom, značajno se umanjuju prinosi, i iz
godine u godinu se povećavaju napori mehaničke obrade, povećava se cena
proizvodnje.
Pa zbog toga zemljoradnik i gaji na njivama i baštama kulture, da bi ih koristio,
najčešće van njiva i bašti, a ne za to da vraća prinos natrag, u zemlju, kako se to
događa u „divljoj“ prirodi. Kako u takvoj situaciji da uradimo da se zemlja ne iscrpljuje,
a prinosi da ne padaju? Moramo postupiti vrlo jednostavno – vraćati zemlji, preko
kompostne gomile, ono što baštovan smatra nepotrebnim otpacima, i svo organsko
smeće okućnice, voćnjaka i bašte, otpatke voća i povrća, lišće svih kultura, lišće drveća
i žbunja, korov, busensku travu, lišće cvetnih kultura, piljevinu, stočno i ptičje đubre
(ako postoje u domaćinstvu), otpatke sa kuhinjskog stola, pepeo iz peći . Sve to,
skupljeno samo sa teritorije okućnice, biće više nego dovoljno da se svake godine
obnovi i uveća plodnost baštenskih leja i voćnjaka.
Vrlo je korisno za ubrzanje procesa fermentacije organike u gomile stavljati
koprivu, lekovitu kamilicu, maslačak, hajdučku travu, valerijanu, mentu, zelen
aromatičnih trava i kultura, pepeo iz peći ili ognjišta. Takva raznovrsnost organike
dodaje kompostu stimulatore rasta biljaka, vitamine, antibiotike, jednostavne prirodne
aromate i najrazličitije hemijske elemente, čije prisustvo u lejama i na malim parcelama
dozvoljava da se ne poštuje takozvani plodored (godišnje menjanje mesta kultura).
Pisac Slašćinjin, popularizator metoda i postupaka agrotehnike prirodne
zemljoradnje, se seća da ga je njegova baka terala da u jesen skupi u drveni sanduk
površinski sloj zemlje sa mesta, gde je bilo đubre. Ovu zemlju je čuvala do proleća u
toplim pretsobljima. U proleće, 1,5 – 2 nedelje pre setve, baka je kroz sito prosejavala
zemlju iz sanduka iznad svojih lejica. Zbog toga je imala ranije i bolje prinose, od
komšinica, koje to nisu radile. Šta je to posebno uradila mudra baka Slašćinjina?
Površinski sloj zemlje ispod gomile stajnjaka bio je prezasićen živim zemljišnim
organizmima. U toplim pretsobljima kolibe oni su nastavili da žive do proleća. U
proleće, čim ih je unela u zemlju, brzo se razmnožavaju i tako nadoknađuju poginule
od mrazeva svoje satrudnike. Zbog toga, bakine lejice su se brže punile rastvorima
mineralnih hemijskih elemenata, nego komšijske, biljke su ranije dobijale obilje hrane,
što se, prirodno, manifestovalo ranijim i većim prinosima.
Kompostna gomila, ako je bila dobro formirana i zaštićena od mraza, može (i
mora!) poslužiti kao i zemlja iz sanduka Slašćinjinove bake. Ali, nije samo u tome
prednost kompostne gomile – njen zadatak se sastoji u tome, da, prema primeru iz
„divlje“ prirode, vraća zemlji plodnost, posle svakog vegetativnog perioda bez
dovlačenja zbog toga mineralnih đubriva i sirovog stajnjaka, bez dubokog prkopavanja i
preoravanja svake godine. Pa, mikroorganizmi, uneseni u lejice zajedno sa kompostom,
jedući u zemlji zaostalo korenje kultura i korova, riju zemlju na svoj dubini prodiranja
tog korenja, t.j., mnogo dublje, nego što to mogu uraditi ašov ili plug. Pri tom se čuva
prirodna struktura zemlje, u njoj ostaju celi tunelčići korenja koje su pojeli
mikroorganizmi, takođe i tunelčići, koje su napravile zemljišne životinjice, sačuvani su
 77

hodnici za prodor vazduha i vlage, koji obavezno budu uništeni prekopavanjem ili
oranjem. Zemlja ostaje „živa“, oživela zemljišnim organizmima i sasvim pogodna za
razvitak korenja biljaka novog pokolenja. U njoj je uvek dovoljno vazduha i vlage, uvek
može da izbaci ugljendioksid u atmosferu, da ga pošalje lišću biljaka, popunjavajući
njegov deficit u atmosferi.
Zapravo, pomoću komposta leje će se popunjavati humusom i hranom za
zemljišne organizme i događaće se isto kao i u „divljoj“ prirodi. Moramo naglasiti da
viška humusa nema – što ga je više, to je bolje za biljke.

ŠTA TO RADI NA OKUĆNICI KOMPOSTNA GOMILA?

ČIME JE TO ZASLUŽILA TITULU KRALJICA BAŠTI?

1.Ona proizvodi humus, koji je osnova plodnost bašte.

2.Ona je mesto boravka i razmnožavanja zemljišnih mikroorganizama, koji u
zemlji stvaraju rastvore hemijskih elemenata organike i mineralnih hemijskih
elemenata, koji su hrana za biljke.
3.Ona ima u svom sastavu već gotove hranljive rastvore za biljke i u
njihovom sastavu antibiotike, fermente, vitamine, stimulatore rasta za biljke.
4.Ona prerađuje svu organiku baštenskog otpada, voćnjaka i vrta, pretvarajući
je u kompost sa izbalansiranom količinom elemenata ishrane za biljke voćnjaka, vrta i
bašte.
5.Ona se, kod unošenja komposta u jesen, uspešno bori protiv korova u
lejama, oslobađajući vlasnika bašte takve neravnopravne bitke.
6.Ona, prilikom unošenja komposta u leje na proleće i u jesen pospešuje
ranije zagrevanje leja na proleće i do kasno u jesen, što povećava period aktivne
vegetacije i prinos.
7.Ona potpomaže rast humusne podloge leja, što stvara uslove za
takozvano „suvo polivanje“ kultura u lejama u sušnim periodima.
8.Ona isključuje potrebu baštovana da na leje dovozi i rastura sirovi
stajnjak i mineralna đubriva, što štiti zemlju od degradacije, a i novčanik
zemljoradnika od pustošenja.
9.Ona, kod pravilnog odnosa gospodara prema njoj, omogućava da se ne vrši
plodored kultura.
10.Ona omogućuje hranjenje zemljišnih organizama cele vegetativne
sezone biljaka, koji cele sezone stvaraju za useve hranu.
11.Ona dozvoljava da se rilja zemlja na velikim dubinama (do dubine
prodiranja korenja biljaka) bez ašova i pluga, taj posao obavljaju zemljišni
mikroorganizmi.
12.Ona oslobađa vlasnika parcele suvišnih troškova oko nabavke stajnjaka i
 78

mineralnih đubriva, od fizičkih napora, vezanih za prekopavanje ili oranje.

13.Ona primorava baštovana da održava na parceli poredak i čistoću, jer
mora da cele sezone dodaje organiku raznog porekla.
14.Ona primorava baštovana da koristi agrotehniku prirodne zemljoradnje i da
dobija produkciju većeg kvaliteta sa prirodnim i neškodljivim svojstvima za čoveka.
15.Ona, zahvaljujući gore nabrojanim osobinama, je glavni stvaralac rodne
bašte i vrši to bez nekog posebnog angažovanja gospodara po pitanju intervenisanja u
zemlji leja.
Zar gore navedeno nije očigledna potvrda da je, zapravo, kompostna gomila
Kraljica bašti?
GDE SMESTITI I
KAKO FORMIRATI KOMPOSTNU GOMILU?

Najbolje je razmestiti kompostnu gomilu, ne u jamama ili nekakvim sudovima,

već direkno na površinu zemljišta, koje nije podložno potapanju od otapanja ili
atmosferskih padavina. Mesto za gomilu bi bilo poželjno odabrati tamo gde bi bila
koliko toliko zaštićena od jakih vetrova i da se ne nalazi pod udarom direknih sunčevih
zraka, naprimer, sa zapadne ili istočne strane nekog objekta, ili sa severne strane od
nekog drveta ili visokog žbunja, ali ne bliže od jednog metra od njihovih stabala.
Razmeštanje organike za kompostiranje u gomilama na površinu zemljišta, a
ne u nekakvim jamama ili bazenima, potrebno je zbog toga da se organika ne vlaži
previše. Mikroorganizmi, koji prerađuju organiku u gomilama, ne mogu normalno da
žive potopljeni vodom. Pa oni su živi i potrebna im je ne samo vlaga, već i atmosferski
vazduh. Pokrivanje pokrivačem je potrebno zbog toga da se gomila previše ne vlaži od
atmosferskih padavina i da se ne isušuje pod udarima vetra i sunca. Vlaga, unešena u
gomilu kao radni rastvor preparata „Bajkal EM-1“, u količini 5 litara na 1 kvadratni
metar površine svakog sloja gomile, potpuno je dovoljna, da unutar gomile bude i
vlage, i vazduha, da bi u gomili komforno živeli efikasni mikroorganizmi. Zapravo, ovo
je vrlo važno za dobijanje brzih i kvalitetnih komposta. Jer, gomila je sama po sebi
stvarno živa i moramo se prema njoj odnositi kao prema živom organizmu. Vrlo važan
trenutak u životu gomile, smeštene na zemljištu bašte, je što vrlo brzo je naseljavaju
kišne gliste. One se ne bi mogle naseliti u gomilu, kada bi ona bila u nekakvom
metalnom ili betonskom bazenu ili u jami napunjenoj vodom. Kišne gliste dublje
prerađuju organiku posle fermentacije, koju obavljaju mikroorganizmi, i pune kompost
svojim izlučevinama (kaprolitima), što prtvara kompost ne samo u đubre za zemlju, već
u superđubre.
Pri unošenju takvog komposta u zemlju leja zajedno sa njim unosimo i gliste i njihove
čaure. A gliste, kao što je poznato, dobro riljaju i struktuiraju zemlju, praveći je još
komfornijom za život kultura.
Širina osnovice gomile treba da bude 100 – 120 sm, a dužina 2 m i više.
 79

Ove dimenzije su najoptimalnije za stvaranje efikasnih uslova za razlaganje organike i

život efikasnih mikroorganizama unutar gomile. Gomila se može obezbediti i ogradom
od dasaka, greda, metalnih mreža ili ostaviti bez bilo kakve spoljne zaštite. Primere
mogućih konsrukcija kompostnih gomila možete pogledati u ilustrovanom dodatku.
Mogu biti i drugačije konstrukcije, ali, najglavnije je da se omogući pogodno uzimanje
komposta iz njih.
Teren za kompostnu gomilu treba proriljati vilama, bez prevrtanja zemlje, a u
prvi sloj organike 10 – 15 sm složite krupne organske otpatke – poreze malina i žbunja,
strukove suncokreta, koru drvenastih kultura, krupne drvene strugotine.
Ovaj sloj treba da vrši funkciju drenaže i da štiti masu organike gomile od previše vlage
od atmosferskih padavina. Dalje se redom slažu slojevi isitnjene i promešane organike
debljine 10 – 15 sm, svaki sloj se posipa odozgo slojem debljine 1 – 2 sm baštenske
zemlje ili starog komposta, što je bolje, i poliva se radnim rastvorom efektivnih
mikroorganizama EM-preparata „Bajkal EM-1“ ili drugim EM- preparatom (spoljni
izgled pakovanja preparata možete pogledati u ilustrovanom dodatku knjige) u količini
5 litara na 1 kvadratni metar površine gomile.
Abrevijatura (skraćenica) „EM“ znači „efektivni mikroorganizmi“ – organizmi korisni za
stvaranje plodnosti zemlje i nisu štetni za čoveka, životinje i sva ostala živa bića. Ako se
ne primenjuje EM-preparat, već se vrši vlaženje slojeva gomile samo prostom vodom,
onda za ubrzanje procesa fermentacije organike, gomilu moramo periodično preturati,
prelopatavati, a to moramo raditi nekoliko puta u sezoni. Pri tom zreli kompost ćemo
dobiti za 1,5 – 2 godine od momenta završetka gomile. Uz primenu EM-preparata
organiku gomile ne treba preturati ili prelopatavati, a zreo kompost dobijamo za 1,5, 2
ili 3 meseca. To omogućuje, kada je neophodno, da primenjujemo kompost skoro cele
sezone vegetacije biljaka.
Kako je gore rečeno, slojeve gomile možemo formirati prema količini nakupljene
organike. Ali, svaki put, svaki naredni sloj, potrebno je posuti baštenskom zemljom ili,
još bolje, starim kompostom, politi radnim rastvorom ukazanog preparata i obavezno
pokriti ciradom, čvrsto pritisnuti nekim teretom na osnovu gomile. Pokrivači štite
organiku gomile od preteranog vlaženja od atmosferskih padavina, od jakih vetrova i
isušenja. Vlaga koja se isparava u gomili, kondezuje se na unutrašnjosti cirade i ponovo
kaplje u gomilu. Broj slojeva gomile može da bude 10
– 12, zavisi od količine organike na parceli i žustrine baštovana. Pred stavljanje u
gomilu, organiku je poželjno isitniti i promešati, ako ima različito poreklo. Pri tom
proces fermentacije organike se vrši brže i potpunije.
Vrlo je dobro imati u bašti dve kompostne gomile, jedna za slaganje u
proleće, a druga u jesen. „Prolećna“ gomila se slaže od otapanja snega do sredine jula,
jer kompost u njoj treba da zri do septembra, kada ga moramo naneti na baštenske
leje (što je naročito važno!). Od sredine jula počinjemo formiranje
„jesenje“ gomile. Ono se nastavlja sve do pojave jesenjih mrazeva. Za zimu ova gomila
se pažljivo pokriva sa nekoliko slojeva pokrivača (najlona), detaljno se pritiska
teretom. Kompost u njoj treba da zri do prolećne pripreme leja.
 80

KOLIKO BAŠTI TREBA KOMPOSTA?

Da li je potrebno mnogo komposta za baštenske leje? Pedologija i botanika

kažu, da se početno može smatrati plodorodna zemlja u kojoj ima 6% njene mase
humusa. Da se to omogući treba unositi kompost u leje i u proleće, i u jesen (što je
veoma važno) – jedno vedro na jedan metar kvadratni. Pri tom, humus, ne samo što će
se iz godine u godinu obnavljti, već će se i uvećavati. Možete mi verovati, da
kompostiranjem svih ranije navedenih otpadaka, za baštu će biti sasvim dovoljno, ako
je bašta efikasno uređena – uzane leje, orjentacija sever – jug, širina 45 – 50 sm i
prolazi između leja najmanje 70 sm, ali ne više od 95 – 100 sm. Kompost unositi samo
na površinu leja , a nikako na prolaze među lejama.
U jesen, kompost iz „prolećne“ gomile na leje unosimo odmah posle skidanja
prinosa (istog dana!), prethodno pažljivo proriljavši leje ploskorezom. Kompost se
ostavlja na površini leja (ne zakopava se) i poliva se rastvorom preparata „Bajkal EM-
1“ (jedno vedro na dva metra dužine uske leje).
Mikroorganizmi komposta i preparata ulaze kroz poreze kultura i korova, koji su
zaostali u lejama, i prerađuju ih u humus, proriljaju zemlju do dubine korenja i leje se
oslobađaju korova koji se razmnožava od komadića korenja. Da bi se ovo dogodilo,
zemljište se mora istretirati baš ploskorezom, a nikako nekom drugom alatkom. Ispod
sloja komposta već u jesen počinju da niču semena korova, koji se razmnožava putem
semena. Ovaj tek pronikavši korov pod dejstvom jesenjih mrazeva strada pre
osemenjenja. Tako se leja oslobodila i od korova koji se razmnožava semenjem, a
njegovo lišće će popuniti humus zemlje. Kompost, koji smo ostavili na površini leja,
štiti zemlju od stvrdnjavanja pod uticajem jesenjih kiša i prolećnjeg povodnja, od
produvavanja vetrova i od dejstva sunčevih i kosmičkih zračenja. U proleće leje su
rastresite i vrlo lake za prolećnu obradu onim istim ploskorezom. Jesenje nanošenje i
polivanje komposta rastvorom EM-preparata na površinu leja je glavni način borbe
protiv korova i način da se zemlja napuni humusom.
U proleće, 1,5 – 2 nedelje pred setvom, kompost iz „jesenje“ gomile nanosimo
na leje, polivamo rastvorom EM-preparata i ploskorezom ga unosimo u zemlju. Na taj
način zemlja leja se „zarazi“ kolonijom mikroorganizama iz komposta i EM-preparata,
koji, brzo se razmnožavajući, zagreju leje svojim disanjem i stvaraju u zemlji u trenutku
setve dovoljno rastvora minerala za početak vegetacije kultura. Ovaj način je
neophodan , jer živa zemljišna sredina za vreme zimskih mrazeva gotovo u potpunosti
strada, i ako ne postupimo ovako, onda bi samoobnavljanje zemljišnih
mikroorganizama, koji su preživeli zimu, potrajalo do sredine juna. Tek od tog trenutka
posejane i posađene kulture počinju da dobijaju optimalnu zemljišnu ishranu. Pri tom,
trajanje aktivne vegetacije biljaka (do jesenjih mrazeva) se bitno skraćuje, a skraćuju se
i prinosi.
Prema tome, na jedan kvadratni metar leje neophodno je uneti po jedno vedro
komposta i u jesen, i na proleće. To znači, da za jedan ar bašte, u kome samo jednu
 81

trećinu zauzimaju leje, a dve trećine prolazi, treba prvih 2 – 3 godine po 33 vedra, ili po
0,33 m kubnih komposta svake gomile. Od ovoga i treba poći pri zauzimanju i izboru
prostora za gomile. Sledećih godina, prema obimu rasta humusnog sastava zemlje,
komposta će trebati manje. Mada, ponavljam, njega nikada ne može biti previše.

ALTERNATIVA EM-PREPARATU „BAJKAL EM-1“

Možemo li proći pri kompostiranju organike bez primene EM-preparata

„Bajkal EM-1“? Ovo pitanje postavljaju neki baštovani, koje plaši, što je ovaj preparat
koncetrat mikroba i bakterija. I mada abrivijatura „EM“ znači „efektni mikroorganizmi“,
t.j., organizmi, koji nisu štetni za čoveka i životinje, strah od njihove primene kod niza
baštovana se nastavlja.
* * *
Neki naučnici za gajenje biljaka (ne brkati ih sa botaničarima), tvrde, da se
proces fermentacije organike u kompostnim gomilama može ubrzati i bez
prelopatavanja sadržine gomile, ako se iskoriste osobine nekih biljaka, koje rastu na
teritoriji Rusije. Oni tvrde da maslačak, lekovita kamilica, dvodoma kopriva, hajdučka
trava, valerijana i hrastova kora (izgled ovih trava potražite u ilustrovanom delu ove
knjige) mogu u kompostnoj gomili da ispuštaju svoju nakupljenu kosmičku energiju na
taj način, pošto ta energija blagotvorno deluje na razvitak i brzo razmnožavanje
zemljišnih mikroorganizama unutar gomile.
Zahvaljujući tome, proces potpune fermentacije u gomili završi se u toku 1,5 – 2
meseca od dana zatvaranja gomile. Autor ovaj metod u praksi nije proverio, a sastoji se
u sledećem.
Potrebno je skupiti u različitim količinama cvet ovih biljaka i koru hrasta.
Sve osušiti do hrskavosti i samleti u brašno. Promešati i čuvati na tamnom mestu u
hermetički zatvorenoj posudi. Kompostna gomila se formira isto onako, kako smo ranije
opisali (slojevi promešane organike, posuti slojem baštenske zemlje ili starog
komposta, poliveni prostom vodom u količini 5 l na metar kvadratni sloja), ali samo
jednom. Zatim metalnom polugom ili kocem treba napraviti 5 – 6 bušotina po jednom
metru kvadratnom i u savku bušotinu usuti po jednu kafenu kašiku ranije pripremljene
smese brašna od cveća već imenovanih trava i hrastove kore.
Bušotine zasuti organikom gomile, a gomilu dobro ukriti ciradom, i pritisnuti teretom.
Ponavljam, autor ovaj metod u praksi nije proverio.
Umesto preparata „Bajkal EM-1“ za polivanje slojeva organike prilikom
slaganja kompostne gomile možemo primeniti rastvor gotovog komposta. Za ovo treba
uzeti 1 kg gotovog komposta (otprilike, jednu litarsku teglu), zaliti ga sa 10 l vode,
dobro promešati i pustiti da otstoji 1,5 – 2 sata. Zatim politi ovom kašom svaki složeni
sloj gomile u razmeri 5 l na kvadratni metar svakog sloja. Pre polivanja ovu kašu je
poželjno procediti kroz gazu da ne bi krupniji delovi komposta zatvarali levak. Levak se
koristi zbog toga da se ravnomernije uspe rastvor na površinu sloja gomile. Zaostale
 82

komade komposta posle ceđenja treba posuti po površini sloja gomile.

KONSTRUKCIJA KOMPOSTNIH GOMILA

Kako smo već ranije govorili, najbolje je da se organika kompostira, ne u

jamama ili u nakakvim bazenima, na površini zemlje, sa odabirom mesta gde se ne
skuplja kišnica i voda prolećnih povodnji. Slojeve organike slažemo jedan na drugi, ne
koristeći nikakve ograde po bokovima gomile. Svaki sledeći sloj, pri tom, treba biti malo
kraći i uži od prethodnog, da se ne bi osipali krajevi. Možemo gomilu ograditi sa strana,
ali ne čvrsto, daskama, koje bi sa jedne strane bile slobodne za uzimanje gotovog
komposta iz gomile.
Možemo uzeti mrežu-Rabic (nazvanu po njenom konstruktoru – Nemcu
Rabicu, koji je konstruisao ovu čeličnu mrežu 1878.g. Služi za prosejavanje materijala,
obezbeđenje planinskih odrona, za ograde, na šahtovima, u rudnicima, za radove
toplotne izolacije, za pravljenje kaveza za životinje i t.d.) dužine 4m, a širine 1 m. Po
poprečnim krajevima mreže i iznutra između tih krajeva na 1 m pričvrstiti drvene
letvice preseka 30 – 50 mm. Na jednoj od krajnjih letvica napraviti petljice a na
drugom kukice. Uviti konstrukciju u cilindar, zakačiti kukice za petlje i postaviti cilindar
„da štrči“, na izriljani vilama prostor. Prema količini punjenja tog cilindra slojevima
organike, kako je gore rečeno, treba ga obavezno pokrivati ciradom, i pritisnuti nekim
teretom. Za vađenje gotovog komposta treba samo otkačiti kukice na krajevima letvica
i otvoriti krajeve mreže-Rabice u stranu. Obim takvog cilindra je otprilike 1,3 kubnih
metara. Posle završetka procesa fermentacije organike potpuno napunjenog cilindra,
masa organike će se slegnutii za 40%. Gotovog komposta u cilindru će biti otprilike 0,8
kubnih metara ili 80 vedara. Ta količina komposta je dovoljna za 160 m dužine leja,
odnosno, za 2,2 ara. Ukoliko kompost na leje unosimo i u proleće, i u jesen,što je
poželjno, onda u bašti moramo imati takva dva cilindra ili dve kompostne gomile
drugačije konstrukcije -jedan kompost se slaže od proleća do sredine jula i nanosi se na
leje u jesen, drugi kompost se slaže od sredine jula do jesenjih mrazeva i nanosi se na
leje u proleće, 1,5 – 2 nedelje pre setve.

ISTORIJSKI FAKTORI KOJI SU POSLUŽILI KAO RAZLOG

DUSTAJANJA OD AGROHEMIJSKE TEHNOLOGIJE U SAD

„...12. maja 1934.g. oblaci prašine, sa polja spaljenih suncem Zapadnog

Kanzasa, Teksasa i Oklahome i sa susednih Nju-Meksika i Kolorada, bili su se podigli do
gornjih slojeva vazdušnih tokova i kretali su se na istok, preko dve trećine kontinenta...
Prvi put posle pojave belog čoveka u Americi, zemlja sa Velikih ravnica, u obliku
prašine, zaklonila je sunce nad prestonicom i prenela se stotine milja u Atlantski
okean...“
 83

Tako je opisao te događaje Hju Benet u svojoj knjizi „Osnove očuvanja

zemljišta“. SAD su se našle na pragu gladi. Vladi SAD i ministarstvu za očuvanje zemlje
ostalo je svega 2 – 3 godine da u potpunosti obnove plodnost zemlje Velike Ravnice.
Pri tom su morali da preduzmu niz mera, koje im je predložio Dokučajev još 1880.g.
Deo njih je – potpuna obustava upotrebe plugova sa raonicima za prevrtanje zemlje i
mineralnih đubriva.
Danas u SAD više od 30 000 farmerskih gazdinstava proizvodi organska đubriva
(kompost), koja im omogućavaju da na njivama Velike Ravnice pouzdani prinosi pšenice
budu 19 tona zrna sa jednog hektara, a prinosi stočne hrane – 90 tona zrna sa hektara.
Samo upoređenja radi – na njivama Krasnodarskog i Stavropoljskog kraja, koji se nalaze
na skoro istoj geografskoj širini kao i Velika Ravnica u SAD, prinosi pšenice, kad su
rodne godine, su 9 t sa hektara. Kod nas su još uvek na njivama gospodari traktor sa
plugovima i mineralna đubriva, bez kojih naše Ministarstvo poljoprivrede ne može, a i
ne razmišlja, uopšte, o načinima obnove zemljišta...
Ovo govori o tome da je Kraljica bašte – kompostna gomila, dobro prihvaćena
kod pametnih zemljoradnika u inostranstvu, ali nikako ne može, do današnjih dana, da
prekorači ograde i puteve ruskih bašti i njiva.

ČITAMO ENCIKLOPEDIJU I RADOVE POZNATIH NAUČNIKA

Hajde da pročitamo informaciju o zemljištu, njegovoj plodnosti, o tome, ko i
kako ga stvara, i začudićemo se, kako mi sami živimo i postupamo po principu
„dvojakih standarda“ – znamo jedno, a postupamo sasvim drugačije. A ako ne znamo,
ali ipak nešto radimo, hajde da suočimo svoj rad sa informacijama i preporukama
ozbiljnih naučnika.
ZEMLJIŠTE – Dokučajev govori o tome da je priroda darovala svemu živom na
Zemlji četiri blaga: svetlost, vazduh, vodu i zemlju, i da je zemlja simbioza prva tri
blaga. Pri čemu je svetlost prisutna u zemljištu posredno – preko organike, koju je
priroda stvorila fotosintezom.
ZEMLJIŠTE (enciklopedija) – „posebna prirodna tvorevina, koja poseduje niz
osobina, svojstvenih živoj i neživoj prirodi, koje nastaju zajedničkim delovanjem vode,
vazduha i organizama; karakteriše se plodnošću. Biljke neposredno deluju na zemljište:
korenje rije i struktuira zemljišnu masu, izvlači iz njega mineralne elemente. U
prirodnim uslovima mineralne i organske materije dolaze u zemlju i na njenu površinu
u obliku korenskog i nadzemnog otpada. U zemlji otpad dolazi pod uticaj mikroflore,
koja učestvuje u sintezi huminskih (huminizacija, od lat. humus – zemlja crnica;
unošenje u zemljište gotovih humusnih materija ili materija iz kojih se one lako
stvaraju) supstanci, koje se obrazuju od produkata raspadanja i mikrobnih metabolita
(zbivanja, procesi u jednom organizmu, ćeliji, kojom hranljiva građa prelazi u živu
materiju). Zemljište se sastoji od čvrstog, tečnog, gasovitog i živog dela. Živi deo
zemljišta se sastoji od zemljišnih mikroorganizama (bakterija, gljiva, aktinomiceta
(končasti mikroorganizmi na prelazu između bakterija i gljiva), algi i dr.) i predstavnika
 84

grupa beskičmenjaka – najjednostavnijih, crva, moljaca, insekata i njihovih ličinki,

rijućih beskičmenjaka i dr.“
Sada znamo da enciklopedisti ne zamišljaju zemljište bez živih zemljišnih
organizama, bez „živog“ njegovog dela. A da li sve radi baštovan da sačuva u zemljištu
taj deo?
ZEMLJIŠNA FAUNA (enciklopedija) – „važan faktor sastava zemljišta, koji utiče
na sva svojstva zemljišta, uključujući i njegovu plodnost. Aktivnošću zemljišne faune
ubrzava se humifikacija i mineralizacija biljnih ostataka, menja se slanost i reakcija
zemljišta, povećava njegova poroznost, vodo- i vazduho- propusnost, omogućava
mešanje slojeva zemlje, stvara vodopropusnu, zrnastu strukturu zemlje. Za povećanje
plodnosti zemlje u mnogim zemljama se vrši obogaćivanje zemljišne faune
introdukcijom (uvođenjem) korisnih vrsta, a takođe primenom komposta obogaćenih
na razne načine“.
Da li svi baštovani shvataju značaj žive zemljišne sredine za plodnost leja
njihovih bašti? Zemljoradnici u inostranstvu umnožavaju živu zemljišnu sredinu putem
unošenja u zemlju korisnih spoljnih vrsta, a Rusi i Srbi – oranjem, sirovim stajnjakom i
mineralnim „đubrivima“, potpuno uništavajući stvaraoce plodnosti. Zar tako ne
postupa većina baštovana?
ZEMLJIŠNI MIKROORGANIZMI (enciklopedija) – „imaju važnu ulogu u kruženju
materije u prirodi, u stvaranju zemljišta i formiranju plodnosti zemlje. U 1 hektaru
černozema (crnice) ima do 10 milijardi ili 10 tona na hektar živih mikroorganizama.
Menjanje broja zemljišnih mikroorganizama zavisi od godišnjeg doba: u proleće i u
jesen ih je više, zimi i leti – manje. Žive većinom u gornjim slojevima zemlje i učestvuju
u kruženju najvažnijih biogenskih elemenata – O, C, N, P, S, Fe i dr., oni čiste biosferu od
zagađenja, razlažu pesticide i ugljendioksid“.
Brine li savremeni srpski baštovan o životu tih, dragocenih za plodnost zemlje,
živih organizama?
PLODNOST ZEMLJIŠTA (enciklopedija) – „sposobnost zemljišta da obezbedi
biljkama hranljive supstance, vlagu i dr. I da da prinos. Najvažniji faktori plodnosti
zemljišta: sadržaj hranljivih supstanci neophodnih biljkama, prisustvo vlage dostupne
za biljke, dobra aeracija zemlje kao uslov za razvoj korenskog sistema (aeracija –
snabdevanje svežim vazduhom), delatnost mikroorganizama, koji obezbeđuju
razlaganje organike i stvaranje hranljivih supstanci u oblicima prihvatljivim za više
biljke. Pri pravilnom korišćenju zemlje, njena plodnost, ne samo što se ne snižava, već
se stalno povećava“. Pažnja! – „plodnost zemlje se stalno menja, a to zavisi ne samo od
prirodnih, već i od socijalno-ekonomskih uslova, koji sa svoje strane određuju karakter
razvitka nauke, tehnike i primene njihovih dostignuća u poljoprivredi“.
Velika Sovjetska enciklopedija, iz koje su uzeti prethodni podaci, izašla je
1975.g. Autor, kome pripada podvučena fraza, bio je vrlo hrabar čovek, jer je rizikovao
u to vreme jednopartijizma, da kaže istinu o plodnosti zemlje. Pa on je,ustvari, rekao o
tome, da u totalitarnoj zemlji i nauka, i tehnika, i primena njihovih dostignuća u
 85

poljoprivredi zavise od socijalno-ekonomskih (čitaj: socijalno- političkih) uslova, a ne

od interesa plodnosti zemljišta. Naprotiv, sovjetska vlast je radila sve moguće za
izvlačenje novčanih resursa iz novčanika zemljoradnika, za povećanje vojne moći.
Naime, sa tim ciljem su seljaštvu zemlje nasilno natureni plug sa raonicima za
prevrtanje zemlje, moćni traktori i mineralna đubriva. Upotreba tih sredstava je dovela
(i morala je dovesti) do sveopšte degradacije zemljišta njiva i bašti, do pada prinosa
kultura, do kasnijeg povećanja novčanih resursa za bavljenje poljoprivredom. Nije
plodnost zemljišta bila briga sovjetske vlasti, i snabdevanje prehranbenog tržišta zemlje
proizvodima poljoprivrede, već uzimanje novca od seljaka za izgradnju armije pod
maskom brige za prinose. U totalitarnoj državi nauka i industrija ulaze u korporativni
(zajednički) sporazum s vlašću i rade za njene interese, koji se retko poklapaju sa
interesima stanovništva zemlje, a u datom slučaju – sa interesima razvitka
poljoprivrede. Pa i sada niko od visokih ešalona vlasti nije rekao narodu zemlje istinu o
plodnosti zemlje njiva i bašti. Šta više, 6. marta, 2008.g., ministar RF, obrazlažući
pitanje o toku realizacije nacionalnog projekta o razvoju poljoprivrede RF, obećao je da
će uložiti u oblast poljoprivrede narednih 5 godina najmanje 500 miliardi rubalja i pri
tom je obećao da će preduzeti mere da mineralna đubriva budu dostupnija
zemljoradnicima. Ali to je opet svedočanstvo „dvostrukih standarda“ u aktivnostima
predsednika vlade
– s jedne strane, reklo bi se, briga o rastu proizvodne rentabilnosti preduzeća u
poljoprivredi, a s druge strane, aktivnost za nastavljanje degradacije njiva Rusije. Šta
je to? Nedopustiva nepismenost ministra ili svesna podrška korporativnih interesa
vlasti i industrijalaca, koji i nadalje imaju glavni cilj – popunjenje budžeta vojnih grana
industrije na račun poljoprivrednih proizvođača i na štetu prinosa ruskih njiva i bašti?
ZEMLJIŠNI POKRIVAČ (V. A. Kovda, „Isceljenje neplodnih zemljišta“, godišnjak
„Nauka i čovečanstvo“, 1966.g., izdavač „Znanje“) – „zemljišni pokrivač je produkat
uzajamnog delovanja površinskog sloja zemljine kore i svih elemenata geografske
sredine, i naročito živih organizama. I ako mi delujemo samo na zemljište, stremeći se
da eliminišemo faktore, limita plodnosti, onda mi delujemo protiv same prirode. ... U
neplodnim ili u slaboplodnim zemljištima biogena aktivnost je vrlo oslabljena i sva
populacija zemljišne faune (naročito niže) i mikroorganizama, koja je svojstvena
visokorodnim produktivnim zemljištima, u neplodnim je nema. Mnogi biohemijski
procesi, naprimer, proces stvaranja vitamina, fermenata i razne vrste biohemijskih
aktivatora (hemijska supstanca koja pokreće druge supstance, procese), remete se u
neplodnom zemljištu. ... I, na kraju, u povećanju produktivnosti svakog hektara oranih
zemalja naše zemlje, veliki značaj imaju metodi rukovođenja koncetracijom
ugljendioksida u prizemnom sloju vazduha, jer deficit ugljendioksida snižava efekte
fotosinteze i samim tim ograničava prinose poljprivrednih kultura“.
Naučnik posebno podvlači značaj mikroorganizama u stvaranju plodnosti
zemlje. A metodi rukovođenja koncetracijom ugljendioksida u prizemnom sloju
vazduha atmosfere, pripadaju, naravno, mikroorganizmima – oni udišu atmosferski
vazduh i izdišu ugljendioksid. I, što je više u zemlji mikroorganizama, time se u većem
 86

stepenu udovoljava potreba biljaka za ugljendioksidom.

Kako vidimo iz citiranog gore izleta u fundamentalnu nauku, metodi stvaranja,
održanja i povećanja plodnosti njiva i bašti su poznati. Oni su poznati naučnicima, ali
nisu većini naših zemljoradnika, i nikog od državnih faktora ne brine širenje ovih
saznanja. Ranije sam navodio izjave prvog svetskog agronoma, građanina drevne
Rimske imperije, Kolumela, koji piše: „Onaj ko želi da nauči da peva traži onog ko može
da mu naštima glas i nauči ga muzici. I, samo zemljoradnji, koja je u bliskom srodstvu sa
umetnošću, niko nikoga ne podučava niti se uči“. To je rečeno pre više od 2000 godina.
Ali, to je ostala istina i za naše doba – nas niko ne uči, niti se učimo. Ne uči nas,
zapravo, progresivnim i produktivnim metodima obrade zemlje, ali na sve moguće
načine širi i uporno ukorenjava štetne po plodnost zemlje visokorashodne tehnologije.
* * *
Poštovani baštovani Srbije, odrecite se ozloglašenih, tradicionalnih,
pozajmljenih od predaka i prihvaćenih od vlasti tehnologija i navika, i pređite na
tehnologiju prirodne zemljoradnje – u njoj imate garanciju podudarnosti srazmere
vašeg uloženog rada i rashoda novčanih sredstava očekivanim prinosima skoro pri bilo
kakvim vremenskim uslovima.
* * *
Iz knjige Džona Dževonsa „Kako odgajiti više povrća, nego što možete da
zamislite, uz to, na parceli manjoj nego što možete da zamislite?“ (Ministarstvo
poljoprivrede SAD smatra da rad grupe „Ekolodži ekši“, čiji je član autor, ide deset
godina ispred vrremena):„Kada organizmi iz prirode umiru, sama njihova smrt
omogućava da počne novi život. Životinje i biljke, koje umiru u šumi ili na njivi,
vremenom, pod dejstvom vode, mikroorganizama, sunca i vazduha, pretvaraju se u
zemlju, sa dobrom strukturom, bogatom hranljivim sastojcima. Prilikom uzgoja biljaka,
uz primenu samo organskih đubriva, mi pratimo procese, koji se događaju u prirodi.
Zato bilo koji organski otpad – lišće, trava, korov, delovi biljaka posle plevljenja ili
obrezivanja, uginuli insekti, ptice, drveće i biljke – moraju pasti na zemlju i ponovo se
koriste, njihove posmrtne ostatke ne treba odnositi na smetlišta, deponije.
Priprema i korišćenje komposta – važan je korak za ponovni ciklus korišćenja takvih
stvari, kao što je ugljenik, azot, mangan, sumpor, kalcijum, gvožđe, fosfor, kalijum, a
takođe i mikroelementi. Svi ti elementi su neophodni za potpomaganje bioloških
procesa, koji u prirodi postoje. Mi obično postajemo, umesto toga, saučesnici
ekološkog zločina protiv Zemlje, koji se može uporediti sa mineralnim ekstrakcijama
površinskom metodom.
Kompost ima dvojak zadatak. S jedne strane, on poboljšava strukturu zemlje.
To znači da zemlju možemo lakše da obrađujemo, imaće bolju aeraciju i dobre
karakteristike za zadržavanje vode; povećava se postojanost prema eroziji. S druge
strane, kompost obezbeđuje korisne hranljive supstance za rast biljaka, a njegove
organske kiseline (naprimer, huminska), omogućavaju da hranljive supstance, koje se
nalaze u zemlji (naročito nerastvorljive) budu dostupne biljkama.
 87

Dobra struktura – sastav i sadržaj hranljivih supstanci – su osnova za nastanak

zdrave i plodne zemlje. Na njoj rastu zdrave biljke, koje su sposobne da se zaštite od
insekata-štetočina i bolesti. Najbolji način borbe protiv insekata je korišćenje zdrave,
životvorne zemlje, a ne otrovnih hemikalija, koje ubijaju korisni zemljišni život.
Kompost održava maksimalno zdrav sastav zemlje, uz minimalne troškove.
Za to, da biste gajili biljke u saglasju sa prirodom, po pravilu, ne trebaju vam đubriva.
Kompost nastaje kao rezultat razlaganja i rekombinacije različitih oblika biljnog
i životinjskog sveta – takvog kao što je lišće, trava, drvna masa, otpaci iz domaćinstva,
materija od prirodnih vlakana, kosa i kosti. Sav taj materijal je organski. Organske
supstance – to su ostaci izumrlih biljaka i životinja svih vrsta i na bilo kom stupnju
razlaganja ili truljenja. Neodvojivi sastavni delovi tih istrulelih ostataka su živi
mikroorganizmi, koji ih razlažu, t.j., prekuvavaju.
Mikroskopski oblici biljnog i životinjskog sveta u zemlji (bakterije, gljivice,
plesan) ostvaruju proces fermentacije, čiji je rezultat humus. Pri nastajanju humusa
azot postaje sastavni deo njegove strukture. To veže azot u zemlji, jer su humusna
jedinjenja postojana prema raspadanju. Zemljišni organizmi lagano ih prerađuju, ali
azot i druge važne hranljive suostance, zaštićene su od suviše brzog rastvaranja i
rasipanja.
Humus je onaj deo zemljišta, gde se događa uzimanje i razmena hranljivih
supstanci biljaka u zemlji. Površine čestica humusa imaju negativan električni naboj.
Mnoge hranljive čestice za biljke, takve kao što su kalcijum, fosfor, magnezijum imaju
pozitivan električni naboj u zemljišnom rastvoru i zbog toga ih privlače čestice
humusa.
Kada se korenje biljaka probija kroz zemlju u potrazi za hranljivim
supstancama, ono se hrani na račun humusa. Svaki koren biljke okružen je svojstvenim
„oreolom“ od jona vodonika, koji su sporedni produkat disanja korenja. Joni su
naelektrisani pozitivno. Faktički koren „sklapa sporazum“ sa humusom, menjajući
svoje jone za jone hranljivih supstanci, koji su prilepljeni za površinu čestica humusa.
Između korenja i humusa nastaje aktivna razmena, pri čemu biljke „biraju“ one
hranljive supstance, koje su im neophodne, da bi mogle da izbalansiraju unutrašnje
hemijske procese.
Na taj način, humus isporučuje najbolju hranu biljkama, pošto one
„isisavaju“ iz njega sve neophodne kombinacije hranljivih elemenata, birajući ih sa
njegove površine.
Humus je dobar zbog toga što on sigurno čuva unutar sebe hranljive
supstance na taj način, što one ne mogu lako da se speru (zadržavaju se snagom
električnog naboja na površini čestica humusa). Posle razbacivanja po parceli zrele
gomile komposta, humusom nastavljaju da se hrane mikroorganizmi u zemlji.
Prema tome, mikroorganizmi su neodvojivi deo humusa – jedno bez drugog ne može.
Samo jedna komponenta zemlje – glina – može da zadrži hranljive supstance i da se
obmenjuje sa korenjem biljaka, međutim, humus može da zadrži i da se obmenjuje sa
 88

mnogo većim količinama tih hranljivih supstanci.

Mikrobiološki procesi stvaraju u zemlji pulsiranje „živog“ života, zahvaljujući
čemu ona čuva svoju živototvornost za biljke. Za vreme svog rasta mikrobi vežu
dragocene hranljive supstance u tkivima svojih tela, a zatim, posle njihovog uginuća i
započetog razlaganja, polako ih oslobađaju. Za života ovi organizmi neprekidno izlučuju
u zemlju celi niz organskih jedinjenja. Takve izlučevine, od mnogih nazvane „zemljišni
lepak“, pomažu da se poboljša struktura zemlje. U njima se sadrže i antibiotici za
ozdravljenje zemlje i neophodni za zdravlje ljudi vitamini i fermenti (kvasac, izazivač
vrenja), sve su to neodvojive komponente biohemijskih reakcija u zdravoj zemlji.
Važno je obratiti pažnju na razliku između takvih pojmova kao unošenje
đubriva i plodnost. U zemlji može biti mnogo đubriva, ali biljke, pored svega toga, se ne
razvijaju kako treba. Ako, pak u zemlju nanesete kompost, organske kiseline koje se
sadrže u njemu, počinju da oslobađaju, skrivene do tada, hranljive supstance u
prihvatljivom obliku za biljke (a te kiseline izdvajaju za svog života i rada mikroskopski
mikroorganizmi, kojih ima samo u jednoj granuli komposta više od 6 miliardi, skoro po
količini koliko je sada ljudi na Zemlji!, -prim. autora).
Kompostnu gomilu možemo formirati, kako pomoću kontejnera, tako i bez
njega: on je potpuno neobavezan, a pored toga za njegovo pravljenje neophodno je
drvo ili metal.
Ne zaboravite, da je za pripremu komposta potrebno upotrebiti bar tri različita
materijala sa različitom strukturom. Različite vrste kompostnih materijala omogućavaju
bolju drenažu i aeraciju u kompostnoj gomili. Pravilnim slaganjem slojeva kompostnih
materijala se omogućuje mešanje raznih struktura i hranljivih supstanci, a takođe
ostvaruje se ravnomeran i stalan proces razlaganja.
Najbolje vreme za pripremu komposta su proleće i jesen, kada je biološka
aktivnost najveća. Gomila se može formirati ispod drveta lišćara (osim oraha i
eukaliptusa) sa rastojanjem od oko 2 m od stabla, ali tako, da u podne drvo svojim
hladom zaklanja gomilu. Hladovina i zaštita od vetra, koje vrši drvo, omogućuju da se
održi u kompostnoj gomili stalna i ravnomerna vlažnost.
Kompost je spreman za korišćenje kada dobije tamnu boju, izgleda kao da je
mastan, počinje da se drobi, i kada ga uzmete u ruku, po strukturi ne možete odrediti
od kog materijala potiče. Zreli kompost čak ima prijatan miris – on miriše kao voda u
šumskom potoku!
Pre korišćenja kompost moramo posejati kroz žičanu rešetku veličine okaca 6
ili 3 mm. Za potpomaganje plodnosti zemlje u nju treba unositi pred svaku setvu
najmanje 2 kg komposta na 1 kv m (minimalna prihrana). Za punu prihranu obično se
unosi na 1 kv. m zemlje oko 12 kg komposta. Ako određeni delovi kompostne gomile
nisu uspeli da u potpunosti istrule do kraja kompostiranja i ostali su prilikom
prosejavanja, onda taj deo treba staviti za osnovu nove gomile. Naročito se ovo
odnosi na sitne grančice i pruće, koje je dobro pritisnuti celom masom organike nove
kompostne gomile, da bi ubrzali njihovo razlaganje u uslovima povišene temperature i
 89

vlage.
Prema tome, funkcije humusa-komposta u zemlji su:
POBOLJŠANJE STRUKTURE – humus razgrađuje glinu i grumenje, učvršćuje
peščano zemljište, omogućava normalnu aeraciju glinastih i peščanih zemljišta.
ZADRŽAVANJE VLAGE – humus zadržava vlagu, čija je težina 6 puta veća od
sopstvene. Zemlja sa dovoljnim sadržajem organskih supstanci apsorbuje kišnicu, kao
sunđer i reguliše njenu distribuciju biljkama.
AERACIJA – biljke su sposobne da dobijaju 96% neophodnih supstanci iz
vazduha. Rastresita i zdrava zemlja omogućava difuziju (razlivanje, širenje,
rasprostiranje) vazduha u zemlji i razmenu hranljivih supstanci i vlage. Pri tom ugljena
kiselina, koja se oslobađa razlaganjem humusa, napušta zemljište i usisavaju je biljke u
lejama svojim zastorom i gustišom.
ĐUBRENJE ZEMLJE – kompost sadrži azot, fosfor, kalijum , magnezijum,
sumpor i mikroelemente. Azot, u procesu razlaganja komposta, se fiksira i zbog toga
se ne spira i ne oksidiše na vazduhu od tri do šest i više meseci.
ODBOJNIK (AMORTIZER) pH – velika količina komposta u zemlji snižava pH
alkalnost zemljišta i povećava pH kiselost zemljišta.
NEUTRALIZATOR ZEMLJIŠNIH TOKSINA – rezultati istraživanja govore da biljke
na zemljištima nađubrenim organskim kompostom, upijaju manje olova, teških metala i
drugih štetnih supstanci.
OSLOBAĐANJE HRANLJIVIH SUPSTANCI – huminske kiseline rastvaraju
mineralne supstance u zemlji i čine ih dostupnim biljkama. Kada se humus razlaže, on
oslobađa hranljive supstance koje biljke i populacija mikroba u zemlji konzumiraju.
IZVOR HRANE ZA MIKROBE – dobar kompost stvara blagotvorne uslove za
mikroorganizme koji žive u zemlji. U kompostu žive zemljani crvi, korisne alge, koje se
bore protiv nematoda (okrugli crvi, smatra se da ih ima milion podvrsta, žive u
najdubljim slojevima zemlje. Mnogi od njih izazivaju bolesti biljaka, životinja i čoveka.
Najpoznatiji su askaridi, trihinele, ankilostoma, rišta. Dužina im je od 8o milimikrona
do 8,4 metara. Ovaj najduži je pronađen u semeniku kita) i drugih štetočina.
PONOVNO KORIŠĆENJE MATERIJALA – zemlja nam daje proizvode ishrane,
odeću, dom, i mi završavamo ciklus putem racionalnog korišćenja materijala povratkom
otpadaka u zemlju“.

IZ ŽURNALA „SANKT-PETERBURŠKI SPISAK“, OD 7. SEPTEMBRA 1764.g.

1764. RANIJE SEPTEMBRA 7. BELEŠKA O OGLEDNIM USEVIMA RAŽI I
PŠENICE, KOJE JE PROIZVEO BAŠTOVAN G. J. EKLEBEN
U ovdašnjem imperatorskom vrtu, koji je pokraj Letnjeg dvorca, stariji
baštovan Ekleben prošle godine je posejao na nevelikoj parceli pšenicu i raž kao probu
svog iskustva u razmnožavanju raznog poseva. Ovo mu je tako pošlo za rukom da je
skoro svako zrno stasalo mnogobrojnim klasovima kao žbunjem. U jednom od njih je
 90

bilo 43 klasa zrelih i 5 nedozrelih, od kojih je u jednom izbrojano 81 zrno, a svega u

celom žbunu iz jednog posejanog zrna je izašlo ukupno 2375 zrna, težine 9,37 zolotnika
(stara ruska mera, 1 zolotnik = 4,26 grama). U drugom žbunu je prebrojano 47 klasova
zrelih i 12 nedozrelih, od kojih je jedan klas imao 63 zrna, a ukupno, u celom žbunu je
bilo 2523 zrna, težine 10,5 zolotnika.
Pšenični žbun, koji je porastao od jednog zrna, sastojao se od 21 klasa, od kojih
je jedan imao 61 zrno, a ukupno zrna je bilo 852, težine 7,75 zolotnika.
( 33,015 grama)
Ovaj prvi ogled dokazuje da i u našim severnim krajevima priroda može biti
darovitija u prinosima žita ako se marljivo radi. Njihovo imperatorsko veličanstvo
najmilostivija carica gospodarica naša, ukazavši o ovome svoje zadovoljstvo, izvolela je
narediti da se urade veliki ogledi sa većom brižljivošću i razmatranjem za traženje
načina, da se to razmnoži za proizvodnju u velikim količinama za opštu korist.

OPIS TRAV A

HAJDUČKA TRAVA
ACHILLEA MILLEPOLIUM. Ovu biljku poznajemo od detinjstva. Hajdučka trava
zbog nečega uvek privlači pažnju dece: žele da je otkinu, ali oćeš, vraga, struk joj je
suviše jak. Posle tih pokušaja ruke zamirišu dosta prijatno. Hajdučka trava je
višegodišnja travnasta biljka iz porodice lepih kata ili složenocvetnih (Asteraceae ili
Compositae). Korenje puzeće, u obliku kanapa. Struk visine 20 – 60 sm, opušten.

Lišće dvostruko, rasečeno. Cvetići beli (ponekada rozikasti), mirisni, u sitnim

korpicama, skupljenim u štitastim cvastima. Biljka cveta od juna do septembra. Raste
na celoj teritoriji Rusije, osim na krajnjem severu, severoistočnim i pustinjskim
reonima, na livadama raznog tipa, a takođe po ivicama njiva i pokraj puteva.
Koriste se vrhovi olistalog dela sa cvetovima zajedno sa grančicama ne dužim
od 15 sm. Biljka se skuplja u periodu cvetanja. Miris je svojevrsan, aromatičan, ukus
gorak, trpak (koji steže).
U naučnoj medicini lekoviti značaj imaju cvetovi, struk i lišće biljke.
Ekstrakt čaja hajdučke trave je opšteokrepljujući, antispazmatični (protiv grčeva),
protivupalni, dobro utoljava žeđ i zaustavlja krvarenje. Pomaže i kod želudačno-
crevnih obolenja, naročito kod čira, poboljšava metabolizam (razmenu materija).
Supstance hajdučke trave normalizuju i povećavaju sposobnost zgrušavanja
krvi, imaju antialergijska svojstva. Ulaze u mnoge kombinacije sa drugim travama za
povećanje apetita. U narodnoj medicini hajdučka trava se najviše upotrebljava za
zarašćivanje rana, za zaustavljanje krvarenja, a takođe protiv reumatizma, iscrpljenosti
 91

i tuberkuloze.
Budućim majkama hajdučka trava je kontraindikativna (ne preporučuje se).
Biljka se koristi i u prehrambenoj industriji.

VALERIANA
Naziv „valeriana“ pretpostavlja se da je dobila od latinske reči „Valere“ – biti
zdrav i vezan je za lekovita svojstva biljke. Po drugoj verziji, naziv je dobila, ili u čast
rimskog imperatora Valeriana (III v nove ere), ili u čast rimskog lekara Plinija Valeriana.
Narodni naziv „mačji koren“ (ovaj naziv je vezan za veliku ljubav mačaka prema ovoj
biljci – uzbuđuje ih i ponašaju se veoma čudno – prevrću se), „mačja trava“, „maun“,
„močvarna trava“, „đavolje rebro“.
O umirujućem dejstvu valeriane na nervni sistem čoveka znali su još lekari
drevne Grčke. Dioskorid je smatrao valerianu, sredstvom koje može da upravlja
mislima. Plinije Stariji svrstavao je u sredstva za uzbuđivanje misli, Avicena – sredstvo
za pojačavanje mozga. U srednjem veku ocenjena je kao lek, koji stvara blagodušnost,
saglasnost i spokoj, osim toga, valeriana je poštovana kao jedno od najaromatičnijih
sredstava. Odatle još jedan naziv – „tamjanika“ ili „šumski tamjan“.
U Rusiji to je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka, njoj se pripisuju čarobne
moći, o čemu govori sledeće predanje. Jednom sveti Pantelej-iscelitelj pođe sa torbom
u šumu da skuplja lekovito bilje. Noć je bila vrlo tamna, ni jedna zvezda ne sijaše. Izađe
on na šumski prplanak i odjednom, među žbunjem, opazi mnoštvo svetlo-rozikastih
svetlucavih iskrica, koje su „tankim mlazićima“ rasle iz zemlje. Ti mlazići su se izdizali
nad zemljom, obrazujući oblačiće u obliku rozikastog cveta. Zbog toga što su iskrice
rasle iz zemlje, Pantelej počne da raskopava korenje čudne biljke, i sa divljenjem otkri
da, što ih je više kopao, bolje se osećao. Kada nakupi punu vreću tog čarobnog korenja,
duša mu se ispuni radošću i veseljem.
Prolazeći po selima, Pantelej je davao bolesnim ljudima to korenje govoreći im „Na
zdravlje!“. I ljudi od tih korenčića dobiše srdačni mir, bodrost i priliv životne snage.
U narodnoj medicini koren valeriane se upotrebljava kao umirujuće sredstvo
kod nervoze i epilepsije, a takođe i protiv gasova u stomaku , glisti i kao pospešivač
varenja hrane.
U Rusiji industrijska upotreba valeriane počinje još za vreme Petra I. U XVIII
veku ulazi u sve evropske farmacije, u XIX i XX v proučavanju valeriane se posvećuje
mnoštvo istraživača, međutim, i danas ona privlači pažnju naučnika. Valeriana ima
mnogostrano delovanje na organizam: obnavlja funkcije nervnog sistema i čovekov
energopotencijal, odstranjuje spazam glatkih mišića, reguliše rad srca, dejstvujući
preko centralnog nervnog sistema, povećava sekreciju želudačno- crevnog trakta,
protiv žučnih bolesti i bolesti žučnih puteva, kanala.
Lekovita valeriana – biljka iz porodice valeriana (Valerianaceae) – mnogima je
poznata. To je višegodišnja travnasta biljka sa šupljim i pravim stablom, dostiže visinu
 92

do 200 sm. Koren je vertikalan, kratak, sa mnoštvom tankih i dugačkih korenčića. Lišće
valerijane je neparno, odvojeno, ćveće sitno, bledo- rozikasto, aromatično, skupljeno u
štitasto-metličaste cvasti na vrhu stabla.
Rasprostranjena je na celoj teritoriji Rusije, osim na krajnjem severu i u pustinjskim
zonama. Raste obično na vodoplavnim livadama, a takođe na proplancima, na
šumskim čistinama, postoji mnogo vrsta; skoro sve imaju lekovito svojstvo. Cveta od
maja do jula, a plodovi sazrevaju u avgustu – septembru.
U naučnoj i narodnoj medicini se koristi podzemna stabljika biljke (glavni
koren), zajedno sa korenjem – u obliku ekstrakta, likera, uvarka (čaja), kapi, tableta.
Primenjuje se protiv nesanice, nervoze, kardiološko-vaskularnih bolesti, spazmi želuca i
creva. Valerijana poboljšava apetit u upotrebljava se kao opšteokrepljujuće sredstvo.
Pripada grupi umirujućih čajeva.

LEKOVITI MASLAČAK
(Tarahacum Officinale Wigg.)
Narodni nazivi: „kulbaba“, „mlečika“, „pustoduj“, „jevrejska kapa“, „zubni
koren“, „pušica“ (krznence), „ruska ćikorija“.
Višegodišnja travnasta biljka, iz porodice složenocvetnica (Compositae), do 50
sm visine, sa glavnim korenom (2 sm diametra i do 60 sm dužine). Lišće skupljeno pri
korenu kao rozetka, kao sastrugano, pernasto, sa krajevima prema dole, prema osnovi
suženo u peteljku sa krilima. Cvetonosni struk je šupalj, cilindričan, bez lišća, prav,
završava se jednom cvetonosnom korpicom. Cvetovi zlatno-žuti, poput jezičaka, nalaze
se na ravnoj cvetnici, cvast okružena dvostrukim omotačem, unutrašnji listići štrče
prema gore a spoljni prema dole. Koren, stablo i lišće sadrže beo, vrlo gorak mlečni sok.
Plodovi vretenasti, semenici sa ćubom od belih tananih dlačica. Jedna cvetnica ima do
200 semenki. Masovno cveta u maju, pojedinačno procvetale biljke se mogu videti do
kasne jeseni. Plodovi zriju od juna do avgusta. Često viđamo i ponovno cvetanje i
plodonošenje tokom celog leta.
Razmnožava se semenjem i vegetativno. Produktivnost jedne biljke varira od 200 do
7000 semenki. Prostire se po celoj teritoriji SND (Saveza Nezavisnih Država).
Raste na svežim i vlažnim peskovitim, glinastim, suglinastim terenima, livadama,
poljanama, šumskiim proplancima, usecima, pored puteva, u baštama i voćnjacima, u
usevima. Maslačak se vrlo lako prilagođava na razne uslove, izdržljiv je na gaženje
pašu životinja.
Naziv vrste potiče od grčke reči tarasso – umirivati, prema primeni biljke kod
drevnih Grka. Određenje vrste je vezano za lekovito svojstvo korena.
Ruski naziv „oduvančik“ biljka je dobila zbog neobične lakoće, zahvaljujući
kojoj i malo strujanje vazduha zrele semenke sa padobrančićima otkida sa cvetnice i
razvejava. Ostavši gola, cvetnica liči na ćelavu glavicu. Zato su maslačak u srednjem
veku zvali Caput monachi – monaška glava, a u Rusiji za to su vezani nazivi „pustoduj“,
„pušnik“, „ćelavac“, „evrejska kapa“.
Već su lekari drevne Grčke koristili maslačak kao lekovitu biljku. Teofrast ga je
 93

preporučivao za uklanjanje pega i žutičavih mrlja sa kože. U Nemačkoj, u XVI v koristio

se kao umirujuće i sredstvo protiv nesanice. U ruskoj narodnoj medicini maslačak se od
davnina smatra „životnim eliksirom“ i koristi se u lečenju najrazličitijih bolesti.

LEKOVITA KAMILICA
Elegantna biljka sa krupnim cvetićima, sa belim listićima, koje Rusi zovu
romaška – uopšte nije romaška, već nivjanik ili popovnik. Prava romaška (kamilica)
obično isklizne iz vida. Po lepoti ona mnogo beži popovniku. To je niska biljka sa
razgranatim stablom i rasečenim na uske trakice lišćem. I, što je najvažnije - lekovita
kamilica ima retko prijatan miris, koji podseća na tek ubrane sa drveta zrele jabuke.
Druge vrste, ili uopšte ne mirišu, ili mirišu neprijatno. Ono, što mi zovemo cvet, ustvari
je cvast, u centru žuti cevasti, po krajevima jezičasti cvetići imaju samo jedan beli listić.
Cvetnica je čunjasta i šuplja iznutra – drugi detalj za raspoznavanje. Kamilica je
poznata još lekarima u Staroj Grčkoj. Apotekarska kamilica u Severnoj Americi ima
dvojnika, koji ima isti miris, sličan raspored lišća i grančica, samo u cvasti nema rubnih
jezičastih cvetića, samo cevčice. To je bezjezična kamilica. Do sredine prošlog veka nije
je bilo u Evropi. Sada je ima u izobilju pored puteva, po obalama reka, po pustarama.
Nju su stihijski počeli da skupljaju zajedno sa apotekarskom, ali je sada postalo jasno
da po hemijskom sastavu i lekovitom svojstvu one se ipak razlikuju. Otvar (uvarak za
čaj, ili sam čaj) kamilice se pije kod upalnih stanja želudačno-crevnog trakta, kao
sredstvo za znojenje kod prehlada, protiv upale žuči, ali češće za spoljnu upotrebu, za
ispiranje, za obloge.
MATRICARIA CHAMOMILLA L. Kamilica apotekarska (lekovita kamilica) –
jednogodišnja travnasta biljka iz porodice složenocvetnica. Stablo uspravno,
razgranato, rebrasto, sa dvojako presečenim pernastim lišćem, visine do 20 – 40 sm.
Korpice sa belim jezičastim i sa srednjim žutim, vrlo sitnim cevkastim cvetićima na
dugačkim nožicama, nalaze se pojedinačno po krajevima grančica. Cvetnica (plodnica)
je ispupčena, čunjasta, unutra šuplja. Cveta od maja do avgusta.
Rasprostranjena je u evropskom delu Rusije. Raste na otvorenim poljanama,
livadama, pored puteva, na blago peskovitim terenima, između useva. Kultivira se kao
lekovita biljka.
Koriste se cvetne korpice (bez stabla, sa dužinom peteljke ne većom od 3 sm),
skuplja se na početku cvetanja, kada krajni jezičasti cvetići u korpicama stoje
horizontalno. Miris je jak, aromatičan, naročito pri trljanju. Ukus gorkast, pikantan.
Delovanje i primena
Čaj od korpica cveća kamilice je dobar kao protivupalno sredstvo, za
zaustavljanje krvarenja, kao antiseptičko sredstvo, slabo vezujuće, protiv bolova,
sedativno, protiv grčeva, za preznojavanje, protiv žučnih bolesti. Eterično ulje kamilice
ima dizifenkciono i dejstvo za preznojavanje, smanjuje stvaranje gasova, smanjuje bol,
smanjuje upalne procese, normalizuje poremećenu funkciju želudačno-crevnog trakta,
nadražujuće deluje na centralni nervni sistem: pojačava i ubrzava disanje, smanjuje
 94

broj srčanih preskakanja, širi krvne sudove mozga glave. Velike doze eteričnog ulja
izazivaju glavobolju i opštu slabost.
Povećava lučenje želudačnih i crevnih sokova; pojačava lučenje žuči i povećava
apetit, ima umereno spazmolitičko dejstvo.
Čaj od cvetnih korpica pije se protiv spazma creva, gastritisa, enteritisa
(zapaljenje, katar creva), meteorizma (nagomilavanje vazduha u stomaku, nadimanje),
protiv upale jetre i žučnog mehura, bubrega, mokraćne bešike, dismenoreje (bolne
menstruacije), kod histerija, nervoza i grčeva (spazmi), kod neuralgija (bolest živaca)
trostrukog nerva. Spoljna upotreba kao antiseptičko, protivupalno sredstvo, ispiranjem
(grgoljenjem), oblogama, banjama, klistiranjem.
Bugarski naučnici ističu posebnu vrednost kamilice kao lekovitog sredstva, koju
su potvrdili i farmakološkim i kliničkim izučavanjem. Oni tvrde da je njeno delovanje
stabilno i prijatno, kod lečenja jakih i hroničnih gastritisa, želudačnog čira, kolitisa
(zapaljenja sitog creva), a takođe kod povećanja uzbuđenosti, neuralgičnih bolova,
bolnih menstruacija, materičnih krvarenja i dr. Spoljno, ova biljka se koristi za pranje
sluzokože kod upale hemeroida, za banjanje nogu, kod znojenja nogu. Kod gripa se
preporučuje udisanje pare vrućeg čaja kamilice.
U Francuskoj čaj od kamilice se koristi kod poremećaja varenja, preteranog
zamora, fizičke prenapregnutosti, kod prezasićenosti kafom i duvanom, kod lošeg
raspoloženja i prehlade. U apotekama Francuske prodaje se kamilica u vrećicama-
filterima – svaki paketić 6 gr – dnevna doza. Paket-filter treba spustiti u čašu u koju se
polako sipa vrela voda. Kroz 5 minuta treba promešati kašikom. Za 20 – 30 minuta
paketić-filter kamilice izvadite. Po želji, može se dodati šećer (za pijenje). U apotekama
se prodaju i filter-vrećice sa šećerom.
U Njujorku, u nekim salonima, običaj je da služe kamilicu sa šećerom i
kajmakom (pavlakom) – 15 g na 1 l , piti posle 15 minuta; ovakav čaj popijen pred
spavanje čini krepak i miran san. Osim toga, kamilicu koriste kao začin, kao supstancu
za povećanje apetita i poboljšanje prihvatanja hranljivih materija.
U Poljskoj se koristi kao sredstvo za povećanje apetita, kod oboljenja
želudačno-crevnog trakta, protiv bolova, naročito kod bolnih menstruacija.
Spoljno, kod opekotina, promrzlina, rana i protiv opadanja kose.
U kozmetici kamilica ima primenu u vidu ekstrakta za davanje kosi zlatnaste
nijanse, za održavanje svežine kože i za umivanje (pranje).
Kamilicu (lekovitu) treba upotrebljvati samo po preporuci lekara.
U ruskoj narodnoj medicini ekstrakt cvetnih korpica koristi se u obliku čaja
(sirupa) kod gastritisa, kolitisa, oboljenja jetre, bubrega, mokraćne bešike, protiv
malarije, prehlade, kod bolesti sa povećanjem telesne temperature, skrofula
(tuberkulozni otok žlezda, otečena i otvrdla vratna žlezda, guka), kod obolenja nervnog
sistema, protiv nesanice i drugih bolesti. Spoljna upotreba – kao sredstvo za
smekšavanje upalnih procesa sluzokože, za svenule rane, a naročito se upotrebljava u
dečjoj praksi kod spazama u želudačno-crevnom traktu. U obliku ekstrakta sa solju –
 95

kod kostobolje, čireva, gnojnih rana.

Cvetne korpice apotekarske kamilice se koriste kao protivupalno, antiseptičko,
ublažavajuće, analgetičko (protiv bolova), protivspazmično, stimulativno za stvaranje
žuči i njegovo izlučivanje, umirujuće i aromatično sredstvo. Primenjuje se kod
gastritisa, čira želuca i dvanaestopalačnog creva, kolitisa, dizinterije, obolenja jetre, a
takođe se koristi za kupke i ispiranje kod trihomonadnom kolpitisu (zapaljenje vagine).

DVODOMNA KOPRIVA
VRTICA DIOICA L. – Dvodoma kopriva, višegodišnja travnasta biljka iz porodica
kopriva, visine do 1,5 m, stablo četvorougaono, pravo, kao i lišće, pokriveno peckastim
dlačicama, lišće sa peteljkom, u obliku srca, krupno izreckano po krajevima. Cvetovi
sitni, zeleni, skupljeni u granaste cvasti, oblika klasa, usmerenog na dole. Cveta od juna
do avgusta. Rasprostranjena je u srednjem pojasu evropskog dela Rusije, na Uralu,
Kavkazu, u Sibiru, u Srednjoj Aziji. Raste po senovitim i vlažnim terenima, jarugama,
pored puteva, među žbunjem, u pustarama, u blizini kuća.
Koristi se lišće, skupljeno za vreme cvetanja.
Delovanje i primena
Lišće ima moć zaustavljanja krvarenja, zahvaljujući vitaminima K i C. Otvar
(koncetrat, uvarak, čaj) od koprive snižava procenat šećera u krvi.
Čaj i tečni ekstrakt dvodomne koprive povećavaju koagulaciju krvi, povećavaju
procenat hemoglobina i broj eritrocita, ima svojstvo sužavanja krvnih sudova glatke
muskulature materice.
Prema podacima koje posedujem, hlorofil ima stimulativno i tonizirujuće (za
jačanje) delovanje, pojačava glavnu razmenu materija, povećava tonus (normalno
stanje) materice, creva, kardio-vaskularnog sistema i centra za disanje, stimuliše
granulaciju i epitelizaciju povređenih tkiva.
Eksperimetalno je utvđeno da kopriva može da obnovi hemoglobin i poveća
broj eritrocita, ništa manje uspešno od preparata na bazi železa i što ona pokazuje
snažan uticaj na razmenu ugljenih hidrata. Francuski lekari smatraju da je kopriva
efikasna kod oštrih i hroničnih enteritisa (zapaljenja creva) i kod proliva kod
tuberkuloznih bolesnika.
Kopriva se primenjuje i kao polivitaminsko, koagulativno i deuretično sredstvo,
kod plućnih, crevnih, bubrežnih, materičnih krvarenja.
Prema podacima bugarskih i nemačkih naučnika, kopriva se primenjuje kod
anemije, arterioskleroze, kod mišićnog i zglobnog reumatizma, vode (pretvaranje tkiva
u vodu, sa vodenim podlivima), upale bubrega i mokraćne bešike, kod bolesti jetre,
žučnog mehura, želudačno-crevnog trakta (spazme želuca, povraćanja), hemeroida,
kožnih obolenja, praćenih svrabom, ustobolje (kod odojčadi) i kao sredstvo koje
pojačava laktaciju. Tinktura (rastvor) se primenjuje kod opekotina prvog stepena za
utoljavanje bola (u vidu obloga). Kod opadanja kose 100 gr sitno iseckanih i prosejanih
 96

listića kuvati pola sata u 500 ml vode, pomešane pola - pola sa sirćetom. Ovim prati
glavu pred spavanje.
U Poljskoj kopriva se upotrebljava za zaustavljanje krvarenja, kod bolesti jetre,
protiv reumatizma zglobova i spolja kod opadanja kose.
U ruskoj narodnoj medicini kopriva se takođe koristi za zaustavljanje krvarenja,
protiv groznice, za zarašćivanje rana, kao deuretik. Uvarak (čaj) od lišća koprive nalazi
primenu u lečenju tuberkuloze pluća, malarije, slezine, kod bolova u zglobovima,
proliva i za pranje glave.
Sveža, mlada kopriva se koristi za trljanje protiv reumatizma i groznice. Sok od
svežih, mladih listova primenjuje se kod kamena u jetri, bubrezima, bolesti pluća,
groznice, oduzetosti (ukočenosti, paralize). Koren koprive, skuvan sa šećerom protiv
„zastarelih“ kamenova. Za isti cilj se koristi i seme koprive smrvljeno sa
vodom. Porezane, sveže koprive zamenjuju flaster protiv čireva, a korisne su i za
reumatizam zglobova, radikulita.
Prolistale i procvetale vrhčiće koprive koriste kao polivitaminsko i koagulativno
(za zaustavljanje krvarenja) sredstvo, kod bolesti bubrega, dizinterije i protiv raznih
krvarenja.
Kopriva se mnogo koristi kao dietetski proizvod. Od mladog lišća i zaperaka
priprema se zelena šći (čorba), a starije lišće se kiseli kao kupus. U Gruziji i
Azerbajdžanu mlado lišće koprive dodaju začinima za pripremanje nacionalnih jela. U
Rumuniji sa koprivom prave pilav.

KOR A HRASTA
Sredstvo biljnog porekla. Kompleks biološki aktivnih supstanci kore hrasta ima
trpko, protivupalno i protivbakteriološko dejstvo. Dejstvo omogućuju supstance hrasta
(pirogalova grupa- bela, lisnata i bezmirisna masa, koja se dobija siblimacijom iz
ekstrakta dobro osušenih šišarki), koje uzajamno deluju sa belančevinama, stvarajući
zaštitnu opnu, koje čuvaju tkivo od lokalnih nadražaja. Osim toga, supstance hrasta
denaturišu (menjaju) protoplazmatične belančevine patogenih mikroorganizama,
sprečavajući njihov razvitak.
Od davnina se primenjuje kod želudačnih krvarenja, gastritisa, hronične
diareje, hemeroida, čira želuca, kod prisustva krvi u mokraći, čestog mokrenja,
rahitisa. Zajedno sa drugim lekovitim biljem, koru hrasta možemo koristiti za lečenje
tuberkuloze i malarije. Za ispiranje (grgoljanje) sok od kore hrasta se koristi kod
gingivitisa (zapaljenje desni), neprijatnog zadaha iz usta, stomatitisa (zapaljenje
sluzokože usne duplje), za lečenje angine, upale sluzokože grla i grkljana, za učvršćenje
desni; u obliku obloga – prilikom opekotina svih stepena, hemeroida. Može se, takođe
primenjivati za lečenje rana, posekotina, upale kože, za lečenje kožnih bolesti, koje
prati jaka i obilna eksudacija (lat. exudatc, lagano oticanje tečnosti koja sadrži
belančevine i leukocite preko zidova nepovređenih krvnih sudova zbog upale. To je
 97

normalan zaštitni mehanizam u čovekovom organizmu).

Kora hrasta se koristi i kod upornog i obilnog znojenja nogu, za lečenje bolesti
i upala mokraćnog sistema ispiranjem (štrcanjem), kod trihomonadnom kolpitisu
(upala vagine), kod trovanja pečurkama, solima olova i bakra, kod oboljenja jetre i
slezine.
IZ ISKUSTVA RADA PENZIONERA – FARMERA A. M. ŠUGUROVA
Mada je moja knjiga namenjena baštovanima, ali u poljoprivrednim
okućnicama postoje parcele, namenjene zrnastim kulturama, koje se koriste za ishranu
stoke u domaćinstvu. Zato je autor smatrao za potrebno da upozna imaoce seoskih
salaša (majura) i farmere sa iskustvom rada penzionisanog farmera A. M. Šugurova, koji
mnogo godina ne ore svoje njive, ne koristi mineralna đubriva i herbicide, primenjuje
agrotehniku prirodne organske zemljoradnje, vraćajući u zemlju sve što je na njoj raslo,
osim zrna. Time samim on je funkciju kompostne gomile stavio u nadležnost same njive
i dobija, pri tom, visoke prinose, uz minimum troškova. Ubeđen sam da iskustvo ovog
farmera nije zanemarljivo vlasnicima okućnica i farmerima. Svoje iskustvo A. M.
Šugurov opisuje u brošuri
„ TEHNOLOGIJA VELIKIH MOGUĆNOSTI“. Prenosimo neke odlomke iz ove brošure.

1.Od čega početi?

Dalji razvitak zemljoradnje moramo ostvarivati na račun uvođenja i usvajanja
osnovnog sistema zemljoradnje, uvođenja nove tehnologije.
U verskom udruženju „Pugačovsko“ u Mokšanskom reonu stvoreno je
određeno iskustvo i usvojeni su novi prilazi u rešavanju niza problema, što se pozitivno
pokazalo, na kraju, u ekonomiji. Ovo iskustvo, prema našem mišljenju, zaslužuje pažnju
za dalja proučavanja.
Naš zadatak je i analiza i izvođenje opšteg zaključka ovog iskustva, priprema
upustava, vezanih za pravilno korišćenje zemlje, praktičnom primenom kultivisanja i
obrade zemlje, uz usavršavanje tehnologije obrade i druga pitanja.
Ranije sovhoz (sovetskoe hozjajastvo, gazdinstvo) „Pugačovski“ je bilo među
slabijim gazdinstvima Penzenske oblasti. Prinosi jarih kultura su bili oko 7-8 c/ha,
ozimih 8 – 10 c/ha. Niski su bili prinosi i krmnih kultura. Njive su bile veoma zagađene
divljim ovsom, čičkom, pirevinom, koprivicom (vrsta koprive) i drugim korovom.
Pomiriti se sa takvom situacijom nije se smelo, i počelo se sa traženjem izlaza
iz ovakvog nezavidnog položaja. U to vreme, početak osamdesetih prošlog veka, u
Sovjetskom Savezu su prihvatana pozitivna iskustva rada Poltavske oblasti, takođe su
odštampani radovi poznatog narodnog akademika, dvostrukog heroja socijalističkog
rada, T. C. Maljceva.
Njegove reči: „Kakvo je zemljište priroda stvorila, takvo treba da ostane.
Riljanje – može, a prevrtati se ne sme“, navele su na razmišljanje da se nešto mora
menjati u odnosu prema zemlji. To znači da se treba naučiti živeti u saglasju s prirodom
i ispunjavati svoje zadatke poštujući prirodne zakone, između ostalog i izborom sistema
 98

obrade zemlje.
Nestabilnost u odgajanju bilja, naročito u proizvodnji zrna, objašnjava se ne
samo nepovoljnim vremenskim uslovima, već i tehnologijom gajenja, koja ne odgovara
savremenim zahtevima. Neophodno je preći na sistem zemljoradnje novog pokolenja.
I, početkom 1982.g., naše gazdinstvo prihvata novu tehnologiju koja se zasniva na
štednji energije – tehnologiju površinske obrade zemlje. Počinju proizvodna iskušenja.
Arsenal zemljoradničkih mašina bio je mali i nije garantovao sigurnost i kvalitet radova.
Praktično, nije bilo pristojne mašine za sitnu obradu, koja bi dobro protresla površinski
sloj bez oranja.
U gazdinstvu smo imali ploskoreze i tanjirače sa diskovima, nosače za plug Si-
6IEME i obične sejalice SZU-3,6. Bez obzira na tako minimalnu garnituru tehnike, koju je
gazdinstvo primenjivalo za površinsku obradu zemlje, počeli smo dobijati veće prinose.
U poređenju sa tradicionalnom tehnologijom, u različitim uslovima, prinos zrnastih
kultura se povećao za 15 – 20%, a troškovi proizvodnje su se smanjili za 20 – 30%.
Dobijeni rezultati su omogućili da od 1984.g. svo oranje njiva u našem
gazdinstvu svedemo samo na površinsko. Imajući lošu ocenu plodnosti – 34 –
prosečno po gazdinstvu, ne koristeći mineralna i organska đubriva, herbicide i otrovne
hemikalije, naše preduzeće počinje da postiže povećanje prinosa poljoprivrednih
kultura. Tako, poslednje 4 godine prosečni prinosi su se približili čak do 30 c/ha.
1999.g., smo imali 23,3 c/ha zrna, 2000. - 26,1 c/ha, 2001. – 28,1 c/ha, a 2002. – već
više od 32 c/ha.
Snizila se i cena koštanja proizvodnje. Cena proizvodnje za 1999.g. je bila
140,7 rubalja/c, 2000.g. – 56, 0 rubalja/c, 2001. – 55,7 rubalja/c, a 2002.g. – 40,9
rubalja/c, što je 3 puta niže nego uz primenu najbolje državne tehnologije. Radi
upoređenja: u Samari proizvodnja jednog c zrna košta oko 140 rubalja, u Kanadi i
Australiji – 195 rubalja, u SAD – 310 rubalja, u Nemačkoj 434 rublja (časopis
„Agrarna Rusija“ br. 6, 2002.g.). (Centralna banka Rusije, 13. januar, 2012.g. : 1 $
=31,60 rubalja; 1 evro = 40,28 rubalja).
Rentabilnost se, na kraju krajeva, povećala 1999. – 2002. za 300%.
Gazdinstvo dobija prihod iz godine u godinu oko 10 miliona rubalja. Pokazatelji čistog
prihoda govore da je po jednom radniku oko 80 hiljada rubalja, a visina uplaćenih
dažbina je 20 hiljada rubalja i više.
Da dobijemo tako visoke rezultate, morali smo da izvršimo mnogo
eksperimenata, praktičnih ogleda u gajenju poljoprivrednih kultura. Odavde, prva
zapovest za početnike: „Razmišljaj šta radiš!“
Ranije se smatralo da nerodice i slab rod biljaka zavise od vode u zemlji.
Danas sa velikom sigurnošću možemo podvući najvažnije agrotehničke mere, koje, u
kombinaciji sa drugim, pouzdano utiču na povećanje prinosa: dopunsko dodavanje
vlage u zemljištu, stvaranje optimalne čvrstine obrađivanog sloja, pravilan izbor
vremena sejanja, norme semena.
Ne može se sprečiti vruće i sušno leto, ali se može oslabiti uticaj suše, mogu se
 99

povećati rezerve vlage u zemljištu, odabirajući izdržljivije sorte i kulture, izbavljajući

biljke od uticaja suše u najopasnijim periodima rasta i razvoja kultura putem izbora
vremena setve, norme semena, povećavajući izdržljivost biljaka na sušu.

2.Zemljište – živo sredstvo proizvodnje

Zemlja je – složeno živo telo, koje se žestoko sveti za čovekove greške. Plodni
sloj zemlje se stvarao vekovima, zahvaljujući mikroorganizmima i biljnoj masi. U
površinskom zemljištu više je toplote i vazduha, stvaraju se bolji uslovi za razvoj i život
mikroorganizama i vrši se intenzivno stvaranje humusa. Uzajamno delovanje
organskog dela zemljišta i njegove mikroflore omogućuje stvaranje rezervi hranljivih
supstanci u oblicima dostupnim biljkama. Na dubini, gde nema vazduha, živi druga
vrsta mikroorganizama, koji takođe učestvuju u stvaranju humusa. Tradicionalna
obrada zemlje pomoću pluga, ubija sav živi mikrobiološki proces zaoravanjem
aerobnih, a izoravanjem anaerobnih bakterija.
Ne smatra se bez razloga plug, koji je izmislio nemački naučnik (kovač) Saks u
Kanadi, najozloglašenijim oruđem za obradu zemlje. Na kanadskom poljoprivrednom
univerzitetu visi plakat na kojem piše: „Jedan nemački naučnik Saks je napravio više
štete celom svetu izmislivši plug, nego svi Nemci u Drugom svetskom ratu“.
Da bi bolje shvatili, kakvu štetu čini plug, treba usmeriti pažnju na truljenje
drvenog koca. Evo, naprimer, u zemlju je zakopan stub. Pitamo se: „Gde on truli?“ A on
truli u gornjem sloju od 0 – 5 sm, gde se vrši intenzivni proces razlaganja organskih
supstanci pod dejstvom aerobnih mikroba. A tradicionalna obrada zemlje pomoću
pluga sa prevrtanjem grumenja u potpunosti sprečava ovaj proces, uništavajući
aerobne mikrobe zaoravanjem u duboke slojeve, a anaerobne, koje žive bez prisustva
vazduha – izoravanjem na površinu.
Na taj način, primena pluga sa raonicima za prevrtanje zemlje, zaustavlja
mikrobiološke procese u gornjem sloju i obrazuje plužnu potplatu, tvrdi sloj. Njena
debljina iznosi oko 5 do 7 sm sa čvrstinom zemlje od 1,5 do 1,9 g/sm. Ona negativno
utiče na razvoj korenskog sistema jednogodišnjih biljaka i uništava kapilarni sistem. U
sušnim godinama orući sloj se brzo suši i biljke stradaju zbog nedostatka vlage, jer
plužna potplata (kora) ne propušta kapilarima vodu iz dubljih slojeva zemlje, kako se
to događa bez plužne potplate, odnosno, bez stvaranja tvrde kore zemlje.
Za primer će nam poslužiti kerozinska lampa. Kerozin putem fitilja
(kapilarnim sistemom) dolazi i gori. Ako stisnemo fitilj, plamen će goruckati pomalo i
ugasiti se, jer smo stisli fitilj i kerozin ne prolazi kapilarima do gorionika. Isti takav
proces kretanja vode kapilarima se vrši i u zemlji, a plužna kora služi kao pregrada,
koja sprečava vlagu da prođe u orući sloj i biljka strada od suše.
Obrada zemlje bez upotrebe đubriva, herbicida i hemijskih otrova dovodi do
razvoja u zemlji kišnih glisti. Povećanje broja ovih beskičmenjaka u zemlji postao je
dobar indikator njenog kvaliteta. Osim toga, izumrlo glavno korenje, čije su probile
gliste (i druga živa bića), vrše drenažu zemljišta. Mi smo izvršili eksperiment u cilju
 100

proučavanja prerade slame i drugog otpada u humus, od strane kišnih glisti, a takođe o
njihovom razmnožavanju u uslovima približnim prirodnim.
U prostoriji, gde su se nalazile gliste, doneli smo slamu, sveži stajnjak i polivali
sve vodom. A, pošto se gliste uspavaju pri temperaturi 0 do +2 C morali smo zimi da
održavamo optimalnih +15 C. Pri povoljnim uslovima broj glisti u zemlji može da se
poveća 15 puta. Dvesta kilograma glisti, koje smo doneli iz tvornice „Biosintez“, gde se
M. N. Golubjatnikov bavi rešavanjem problema prerade otpada pomoću glisti, za vreme
zime su preradile slamu i stajnjak, stvorivši oko 12 tona komposta. Eksperiment je
pokazao da, uz učešće glisti, proces stvaranja komposta se vrši nekoliko puta brže
(efikasnije), nego prirodnim aerobnim procesom.
Sada je pred nama zadatak da proučimo zavisnost prinosa poljoprivrednih
kultura od količine glisti na 1 m kvadratnom. Zbog toga ćemo u proleće sprovesti
eksperiment uvođenja (unošenja) glisti u zemljište.
Teško je uveriti naučnike da jednogodišnje biljke, naprimer ozima pšenica ili
raž povećavaju humus u zemlji. A što se tiče stvaranja humusa u prirodi, onda naučnici
u jedan glas kažu, da su to prirodne livade, njih je sama priroda odnegovala, tamo sve
ostaje, nema otuđenja. Ako pažljivije priđemo ovom pitanju, videćemo da priroda
ostavlja nadzemni deo na površini zemlje, gde, naravno, prirodne procese razlaganja
organskih otpadaka niko ne negira, ali oblici azota dostupni biljkama vetre, spiraju ih
kiše, jer oni nisu zatrpani u zemlju, već se nalaze na površini. Po upoređenju sa
livadskim biljem, naše biljke, kao što su ozima pšenica ili raž, možemo smatrati
gigantskom vegetacijom, pri čemu, sve organske otpatke, posle skidanja zrna,
zaoravamo u gornji sloj, do maksimalne dubine od 10 sm.
Znači, naš sistem zemljoradnje obezbeđuje progresivni rast zemljišne plodnosti
prilikom gajenja jednogodišnjih biljaka.
Uzmimo, naprimer, ozimu pšenicu. Nauka kaže, što je veći prinos, veće je
uzimanje hranljivih supstanci, zemlja postaje siromašnija. U praksi je obratno. Tako, kod
prinosa od 30 c/ha zrna, ostavljamo otprilike 150 c/ha organske mase. Kod prinosa od
30 c/ha zrna, procenat odnosa zrna i slame, strna i pleve koja ostaje je 1
: 2, t.j., na 1 hektar ostaje 60 c nadzemnog dela, što je zajedno sa zrnom 90 c/ha
nadzemne mase. Odnos nadzemnog dela biljaka i podzemnog je 1 : 1, t.j., na 90 c/ha
nadzemne mase dodajemo 90 c/ha podzemne mase, a od ukupne mase, nadzemne i
podzemne, uzeli smo 30 c/ha zrna, a 150 c/ha smo ostavili.
Među organskim supstancama zemljišta, osim humusa, svežih biljnih ostataka i
središnjih produkata raspadanja, postoje, takođe i belančevine živih i uginulih
mikroorganizama, teško razloživi sastavni delovi biljaka i, pre svega, uštavljene
supstance.
Zakon povraćaja glasi: kad je dobar rod, osiromaši zemlja. U praksi,
zemljoradnik mora da izbalansira dva uzajamno suprotna procesa: da stimuliše
biološku aktivnost zemlje, koja dovodi do razlaganja humusa i formiranja
 101

dostupnih hranljivih supstanci, i da obezbeđuje unošenje humusa kao nosioca

plodnosti.
Zemlja je – neprevaziđeni substrat (sredina) za rast biljaka. Ona sadrži
značajan deo organskih supstanci u vidu humusa i sirovih biljnih ostataka, što stvara
uslove stalnog uzajamnog delovanja nje sa mikroorganizmima. Prisustvo u zemlji
organskih supstanci, obično algi, bakterija i raznih vrsta stanovnika tla, neprekidna
njihova aktivnost i složeni biohemijski procesi, pružaju osnovu da okvalifikujemo
zemlju kao živo telo.
Dobivši tako visoke prinose kako ozimih, tako i jarih kultura, mi smo morali od
1998.g. da sklopimo sa agrohemijskom laboratorijom, čiji je predsednik A. P. Karpov,
ugovor o agrohemijskom istraživanju naših zemalja. Prateći 4 godine 4 njive našeg
gazdinstva, dobili su začuđujuće podatke, koji potvrđuju naše uspehe u izboru
tehnologije. Na svim njivama vrši se planski rast humusa, a na njivi, gde je primenjena
treća varijanta promena uz korišćenje deteline dve godine, a detelina je otišla treće
godine kao siderat (raž, zeleno đubrivo) sa redovnim sejanjem ozimih, dobijen je rast
humusa za 4 g u razmeru 1,28%.
Vršimo prirodni proces raskiseljavanja zemlje. Ako je suma zasićenja osnove
1998.g., bila 74 – 75% na praćenim njivama, onda smo, uz dopunsko sitnjenje slame
100% tih godina, dobili 84 – 85%. To znači, u 1998.g., smo za praćene njive trebovali
kreč, a posle 4 godine takav skupocen agrotehnički izdatak nam već nije trebao. To se
može objasniti još i time, što mi nemamo plužne podloge (kore) i karbonati kalcijuma i
magnezijuma se podižu zajedno sa vodenim rastvorima u gornji sloj zemljišta,
neutrališući kiselost.

3.Menjanje kultura
U našem sistemu veliku ulogu ima ugar. Ugar se koristi zbog skupljanja vlage,
hranljivih supstanci i čišćenje njiva od korova. Istovremeno ugar vrši i važne sanitarne
funkcije čisteći zemljište od začetaka bolesti i štetočina. Kod jakog zagađenja njiva
okorelim višegodišnjim korovima efektnost čistih ugara naglo raste.
„Odmaranje“ njive za jednu godinu omogućava da se dovedu u red potpuno zapuštene
parcele, da se obnovi njihova potencijalna plodnost, poveća prinos ne samo za prvu
godinu posle ugara, već i narednih godina.
Poznato je da se na ugarnoj njivi vrši nakupljanje za biljke odgovarajućih
hranljivih supstanci, što omogućava pouzdano povećanje prinosa. Odustajanje od
čistog ugara okrenuće se naglim porastom zagađenosti, kako je bilo i ranije.

A sada pogledajmo zašto sistem bez prevrtanja grumena, koji je predložio

T. S. Maljcev, nije potpuno zaživeo u Rusiji.
Mnogi naučnici smatraju da primena sistema bez prevrtanja grumena i
površinske obrade zemlje dovodi, pre svega, do povećanog zagađenja njiva. Vrši se i
 102

gomilanje boleština i štetočina takvih, kao što je, naprimer, truljenje korenja. Da, to je
moguće. Primenjivani plodoredi su bili 7-8-9-ti više otvoreni. Kod takve promene za
borbu protiv korova i otrova bez herbicida se nije moglo. Hemijskim tretiranjem njive
se oslobađaju korova i obezbeđuje se zaštita biljaka. Ali to dovodi, pre ili kasnije, da ta
hemija dospe u organizam čoveka i životinja.
Ipak, dugi i naporni eksperimenti, pružili su nam pravilan odgovor na one
probleme, koji su bili u sistemu površinske obrade T. S. Maljceva. Odustali smo od
plodoroda, zamenivši ih jednostavnim menjanjem poljoprivrednih kultura u tri
varijante.
Prema tome, pogledajmo te tri varijante menjanja poljoprivrednih kultura. Da
bi očistili njive od upornih korova, takvih kao što je čičak, divlji ovas,
pirevina i mnogi drugi, pre svega treba odabrati menjanje poljoprivrednih kultura i
sistem obrade zemlje. Počnimo od promene poljoprivrednih kultura. Zbog toga
svaka njiva treba da prođe jedan od varijanata promene, bio to ar, hektar ili ceo
atar.
Prva varijanta promene: prve godine – čisto neobrađena njiva, druge – ozimi
usevi, treće – jari. I ponovo, čisto, ozimi jari i t.d.
Ako uzimamo napuštenu zemlju ili imamo zemlju koja je jako zagađena, onda te
parcele prevodimo na drugu varijantu promene. Prve godine – čisto, neobrađeno,
druge ozimi i ponovo čisto, ozimi i t. d., dok na njivama ne postignemo planirane
prinose, posle toga prelazimo na prvu varijantu, prve godine
– čisto, neobrađeno, druge – ozimi, treće – jari i t.d.
Trća varijanta promene to je onda, kada su njive očišćene od korova, ali ne
daju planske prinose (slaba plodnost njiva). Potrban je kapitalni remont njive, a evo
tih promena: prve godine – čisto, neobrađeno, druge – ozimi, treće – jari sa setvom
deteline, četvrte – detelina od prve godine, pete – detelina druge godine, šeste godine
– detelina u početnoj fazi, koja se otprilike 15. juna obrađuje branom sa diskovima
BDT-7 i kroz oko tri nedelje obrada se ponavlja po dijagonali njive ili popreko. Kasnije,
zavisno od stepena zagađenosti, radimo kultivatorom KPS-4, vršimo 3-4 kultivacije.
Počinjemo sa sejanjem ozime pšenice na ovoj njivi 10. septembra, sa normom 140 kg
ili 320 klijavih zrna na 1 m kvadratni, na dubinu od 6 – 7 sm.
Posle takve promene i s takvom tehnologijom dobijamo vrlo velike prinose
ozime pšenice sa visokim procentom glutina i prvim kvalitetom zrna.
Eto takve varijante promena sistematski čiste njive od korova, bolesti i
štetočina.
Mnogi zemljoradnici će upitati: kako se može bez pluga za obradu šećerne
trske, naprimer, ili suncokreta, krompira? Odgovaram, za ove kulture je potrebna druga
varijanta promene: prve godine - čisti ugar, druge – ozimi usevi, jari sa sejanjem
deteline, četvrte – detelina prve godine, pete – detelinski sideralni ugar, koji, otprilike
15. juna obrađujemo BTD-7. Tri nedelje posle toga postupak ponavljamo i posle
obrađujemo kao u čistom ugaru, kultivatorom KPS-1, a na proleće šeste godine sejemo
 103

šećernu repu ili druge kulture.

Veliki značaj u poljoprivrednoj proizvodnji imaju kultura, sorta i reprodukcija.
Mi smo neprekidno vršili i vršimo proučavanja sorti. Ispitivanje sorti smo vršili sledećim
redosledom. U gazdinstvu smo uzeli dve njive, koje se nalaze u različitim prirodnim
uslovima i dosta udaljene jedna od druge. Agrotehnika pripreme njiva bila je ista.
Sejanje smo vršili na svakoj njivi – od centra, sa dva agregata, sa različitim sortama.
Uslovi sejanja, dubina sejanja, vreme sejanja bili su potpuno isti. Takav ogled smo
ponovili i sledeće godine.
Upoređujući dvogodišnji ogled gajenja ozime pšenice, „Mironovska-808“ i
„Bezenčukska-380“ došli smo do zaključka da je sorta „Bezenčukska-380“ rodnija, a po
kvalitetu i količini glutena bolja je „Mironovska-808“. Posle izvedenih ispitivanja
opredelili smo se za gajenje „Bezenčukske-380“.
2002.g. izvršili smo istraživanja sa dve sorte pivskog ječma – „Odeski- 100“ i
„Nutans-642“. Prve godine neke vidnije razlike u prinosu nije bilo, ispitivanja vršimo još
dve godine.
4.Sistem obrade zemljišta
Veoma složen zadatak zemljoradnje u svim vremenima je zaštita useva od
korovskih biljaka. Korov ima vrlo raznovrsne oblike prilagođavanja i preživljavanja,
višestruko nadmašujući kulture u mogućnostima korišćenja zemljišne vlage i hranljivih
supstanci. Oni (korovi) mogu bitno da umanje krajne rezultate truda zemljoradnika i
čak da ih svedu na „nema“.
Takav korov kao što je divlji ovas (prema botanici on je rođak ovsa) je vrlo
teško razlikovati od semena ječma i ovsa. Divlji ovas ima sposobnost da se „pritaji“
(opadne) za 70 – 80% do sazrevanja glavne kulture. Našavši se u toplom i vlažnom
zemljištu, divlji ovas ne niče u toku leta. U njegovom genu je zakodirana sposbnost da
gubi (ne pokazuje) raščenje čim se zemlja ugreje do +20 stepeni. Tako mu je odredila
priroda. Zašto da niče usred leta, kada je blizu jesen i velika je verovatnoća nailaska
mrazeva? Semena divljeg osa opstaju u zemlji 10 godina.
Ranije je ovaj korov, naročito na Uralu, terao zemljoradnike sa njiva, primoravajući ih
da preoravaju nove zemlje. Mnogo se namnožio i u Povoložju. Ali, mi smo potpuno
očistili svoje njive od divljeg ovsa površinskom obradom, kasnom setvom jarih kultura
i pravilnim „odmaranjem“ njiva. U početku smo imali na 1 kv m do 700 biljaka, a
danas na površini od 5000 ha nećeš videti ni jednu biljku korova.
U našem sistemu zemljoradnje agrotehnička uloga strnjišta je veoma velika,
naročito kada su zime sa malo snega, sa jakim vetrovima. Na njivama sa strnjištem
snega ima 2 – 3 puta više nego na tradicionalno obrađenim.
Ravnomerno i relativno gusto prostiranje strnjine po parceli omogućava taloženje
snega od prvih pahulja, čuva sneg od oduvavanja i nošenja vetrovima. Rano i
ravnomerno prekrivanje snegom je važno ne samo zbog ravnomernog vlaženja
zemljišta, već i zbog njegovog čuvanja od dubokog zamrzavanja i nošenja zemlje
vetrovima (eolske erozije). U godinama sa malim količinama snega prednost strništa je
 104

još očiglednija. Sneg na strništu od prvog trenutka leži ravnomerno, a na njivama

uzoranim u jesen sa prevrtanjem grumena – sa odvojenim krpama, jer ga vetar raznosi.
Što je više strništa, veća je mogućnosti za taloženje snega.
Erozija je postepeno rušenje zemljišta pljuskovima, vodom od otapanja snega i
vetrovima. Strnjište uspravno, poluuspravno i čak, poleglo, smanjuje snagu vetra u
prizemnom sloju. Po tom pitanju najbolja je visoka, uspravna i gusta strnjina.
Naš sistem obrade zemljišta je energetski štedljiv, ali to ne govori o tome da
njemu nije potrebna umovanje. Za njega treba više razmišljanja za hektar njive, nego
pri tradicionalnoj obradi. On iziskuje ne samo brižljivo obavljanje svih poslova, već i
pravilan izbor vremena obavljanja. Svi poslovi se moraju izvršavati u zrelom zemljištu.
Za to da se sačuva i uveća humus, treba dobro planirati cilj, poznavati procese, koji se
događaju u zemljištu, naučiti njima upravljati.
Uporedo s tim, zemljište ima svojstvo da apsorbuje, upija. Ova složena pojava
je uslovljena ogromnom površinom mineralnih i organskih koloidnih (koloid
– pihtijasto tkivo koje se rastvara i pri tom ne stvara kristale, dekstrin sirup, lepak,
belančevinasta materija) supstanci. Koloidi zadržavaju vlagu i hranljive supstance.
U sistemu obrade zemljišta najvažniji su sledeći zadaci: najekonomičniji režim
obrade za očuvanje humusa, poboljšanje vodenog režima zemljišta, zaštita od erozije,
borba protiv korova.
Očuvanje i uvećanje humusa, održavanje balansa bez gubitaka – strateški je
zadatak svakog zemljoradnika.
Pošto se osnovni gubitak vode događa difuznim putem (razlivanjem),
površinski sloj mora biti poravnan i dosta tvrd da spreči izlazak vlage u vidu pare iz
površinskog sloja putem vetrova. U tome je direktan razlog neophodnosti prolećnog
ravnanja njiva posle sušenja gornjeg sloja. U periodima dugih suša jedini izvor vode su
rezerve u dubljim slojevima zemlje. Za vreme vegetacije biljke koriste dobar deo nje.
5.Slama – divno organsko đubrivo
Velike rezerve za popunu organskih supstanci u našem sistemu plodnosti
zemljišta je slama. Sve njive ozimih i jarih kultura žanju se kombajnima sa usitnjivačima
slame.
Za zemljište slama je izvor ugljenika, koji služi kao materijal za stvaranje
humusa i ugljene kiseline, koja poboljšava uslove vazdušnog hranjenja biljaka, a takođe
je pokrivač (kao ćebe) zemlje. Ona čuva i zadržava u zemljištu vlagu, što je u našim
sušnim krajevima glavni faktor za dobijanje dobrog prinosa.
U prolećno-letnjem periodu isitnjena slama je, pošto je svetle boje, reflektor
sunca. U jako sušnim godinama, ispod isitnjene slame, biljke lakše podnose sušu, nego
na crnoj, uzoranoj zemlji. U zimsko vreme ravnomerno raširena slama, zajedno sa
snežnim pokrivačem, štiti zemlju od jakih mrazeva. Pri zatrpavanju 1 t isitnjene slame,
u zemljište ulazi 8,5 kg azota, 3,8 kg fosfora i značajna količina mikroelemenata.
Za račun unošenja slame, a takođe za račun požnjevno-korenskih ostataka, u
zemljištu našeg gazdinstva, posle branja poljprivrednih kultura, ostaje prosečno oko
 105

100 kg azota, 40 kg fosfora, 150 kg kalijuma na 1 ha požnjevene površine, što

omogućuje da se na tim njivama dobiju visoki prinosi poljoprivrednih kultura i da se
očuva plodnost zemljišta. Kod roda od 32 c/ha, prihvatajući odnos slame i zrna 1
: 2, unosimo oko 12000 t slame godišnje. Računajući, takođe, požnjevno-korenske
ostatke, godišnje u njive našeg gazdinstva se unese 180 t azota, 60 t fosfora, 240 t
kalijuma.
Rokovi i vreme sejanja zrnastih kultura

U toku mnogo godina u našem gazdinstvu vršena su ispitivanja o uticaju normi

i rokova setve na prinose. U toku poslednjih nekoliko godina mi radimo sa normama
setve ozimih kultura 320 klijavih zrna na 1 m kvadratni, ili 140 kg na hektar pšenice.
Smatramo da ova norma nije konačna i svešćemo je na 100 kg po hektaru, treba samo
zameniti način sejanja. Treba vršiti ravnomerno sejanje, sa razbacivanjem i, po
mogućnosti, sa jednakim rastojanjem među zrnima i, zajedno s tim, na jednaku dubinu
i obavezno u vlažni sloj zemljišta. Takve osobine imaju sejalice AUP-18-05. Naredne
godine ćemo testirati ove sejalice, koje proizvodi Sizranski zavod „Seljmaš“.
Danas, sa normom semena od 140 kg/ha, naše gazdinstvo postiže izvanredne
rezultate. Tako, prošle godine, sa površine od 1450 hektara, dobili smo 52000 c ozime
pšenice, sa prosečnim prinosom od 35,8 c/ha. Sva dobijena pšenica je sa prosečno
glutena od 22 do 27 jedinica i više.
Uz normu semena 550 – 600 klijavih zrna na 1 m kv zemlje, uz naučne
rokove sejanja ozime pšenice (početak 20. avgusta), događa se jako žbunjanje i
prerastanje zelene mase. Ražbunjena pšenica, uz normu setve od 550 – 600 klijavih
zrna, pretvara se u ogromnu masu od dve hiljade i više strukova, na 1 m kvadratni.
Masa, zbog ranih rokova setve, značajno preraste, koristeći veliku količinu
hranljivih supstanci od jeseni. Iscrpivši zemljište u jesen, često vegetativni deo biljke
propada, dovodeći na biljke raznovrsne bolesti: trulenje, snežnu plesen, vlaženje i
trulenje korena. Biljke oslabe, ozbiljno ih pogađa nedostatak hrane i, zbog gustine,
pojavljuje se konkurencija među strukovima. U svakom slučaju, za dobijanje
optimalnog prinosa, ostaje norma od 450 – 500 klijavih zrna na 1 m kvadratni.
Onda postavljamo sebi pitanje: zbog čega takva „kuhinja“? Sve biljčice
učestvuju u tom ratu, gube snagu zbog nedostatka hrane i dobijamo prinose, prosečno
niske, još i sa manjim procentom glutena, često – za stoku. Ista slika se pojavljuje i u
proleće, jer se ozima pšenica žbuni i u proleće, kao i u jesen.
Na prinos ozbiljno utiču rokovi setve. Jare useve sejemo treće dekade maja,
što omogućuje da se dobiju dobri prinosi ječma i ovsa. Kao prvo, kasniji rokovi setve
jarih useva, a mi gajimo samo pivarski ječam i ovas za prehranu, pružaju vam
mogućnost žetve tih kultura posle ozimih, bez gubitaka. Ječam se ne
„kljuje“, a ovas se ne osipa. Proces žetve se odvija lako. Sa žetve ozime pšenice lagano
prelazimo na žetvu ječma, a kasnije ovsa.
 106

Pred setvu jarih, obavezno treba izvršiti dve do tri kultivacije sa akcentom na
izrasli korov, obavezno prodrljati pre klijanja i, poželjno, posle klijanja. Drljanje, osim
pokrivanja vlage, uništava niti jednogodišnjih korova. Ovim spašavamo useve od
junskih suša.
Majsko-junska suša naročito jako utiče na ranije useve, koje suša zatiče u fazi
bokorenja i prati skoro do klasanja. Zato oni usevi sa kasnijim rokovima setve, koji
uspevaju, bez ozbiljnih posledica, da preguraju junsku sušu, imaju i bolje prinose. U
godinama, kada u junu bude padavina većih od proseka, prinosi su, po pravilu, vrlo
visoki.
Na taj način, primenjujući takav sistem obrade zemljišta, opovrgli smo naučne
dokaze o rokovima setve, normama semena, procese mineralizacije humusa u čistim
ugarima. To govori o tome, da u čistom ugaru, uz površinsku obradu, dobija se veća
količina žetvenih otpadaka u vidu slame i korenja, i uz pomoć velikog broja živih
mikroorganizama, uvećava se humus, a ne gubi se, kako se to događa pri crnom ugaru
sa korišćenjem pluga svake godine.
Kada bi se stvarno odvijao proces mineralizacije na čistim ugarima na našim
njivama, (a ugare, uz naše promene plodoreda, vrlo često ponavljamo), onda bi imali
za posledicu pad humusa, a ne njegov rast. A u praksi prinosi bi sistematski padali, a
ne rasli. Ali, mi pratimo i evidentiramo zvanične prinose po godinama. Mi smo takođe
opovrgli zakon povraćaja, navodeći kao primer način gajenja ozimih kultura. Dobili
smo, naprimer, prinose zrna 30 c/ha, a ostavili više od 100 c/ha organskih materija u
vidu korenja, strništa, pleve i isitnjene slame. Ovaj sistem takođe omogućava da se
okanemo plužnog prevrtanja i izvršimo prirodni proces odkiseljavanja zemlje.
Danas, na našim njivama, koncetrisan je ogroman arsenal mikroorganizama
raznih vrsta. To je mnogo tona biološke mase.
I, ako posle ovakvog dugog površinskog rada, primenio prevrtački plug, šta se
može dogoditi sa zemljištem? Pre svega, prevrtački plug uništava mikroorganizme, koji
žive uz vazduh ili bez njega. To dodatno stvara tone hranljivih supstanci od mrtvih tela
mikroba i dobićemo enormno visoke prinose poljoprivrednih kultura. Ali, porast
prinosa će kratko trajati, dve – tri godine maksimalno i ponovo će se vratiti prinosi
poljoprivrednih kultura iz osamdesetih godina.

P O G O V O R

Ovom knjigom sam želeo da privučem pažnju ruskih baštovana na jednu

nemu, ali pametnu i darežljivu KRALJICU BAŠTI – kompostnu gomilu. Samo ona ima
pravo da caruje u našoj bašti, ako želite da stalno imate visoke i kvalitetne prinose, koji
malo zavise od vremenskih uslova i klime, uz minimalni utrošak fizičke snage i novčanih
sredstava.
Detaljna uputstva za vođenje prinosnih bašti pod komandom kompostne
 107

gomile možete saznati u mojim knjigama „Pokloni ašov komšiji“ i „Ne smetaj bašti
plugom i ašovom“, koje je izdala izdavačka kuća „Vladis“ i na stranicama sajta
„Salaška parcela“ www.kandalaksha.org. I sa mnom se možete družiti preko Interneta:
e-mail:abc840@yandex.ru i www.superogorod.ucoz.org

ČETVRTI DEO

BAŠTA PREMA ANENKOVU

MIŠLJENJA, PITANJA I ODGOVORI OD AUTORA

Termin „bašta prema Anenkovu“ koriste čitaoci mojih knjiga „Pokloni ašov
komšiji“, „Ne smetaj bašti ašovom i plugom“, „Kraljica bašti – ko je ona?“ i posetioci
mog sajta www.superogorod.ucoz.org na Internetu. Meni lično taj termin se ne sviđa
mnogo, ali pošto su čitaoci mojih knjiga izmislili tu sintagmu, odlučio sam da je
sačuvam nazivom ovog članka.
Pa, u stvari, bašta, koju ja obrađujem i o kojoj pričam u svojim knjigama,
uopšte nije moj izum. Za vođenje bašte agrotehnikom prirodne zemljoradnje podstakli
su me saveti i preporuke, koje sam otkrio u štampanim delima poznavalaca
baštovanstva, nauke o biljkama i gajenja poljoprivrednih kultura.
Njihova imena (Darvin, Libih, Vernadski, Dokučajev, Kostičev, Ovsinski, Vavilov, Maljcev,
Heljcer, Dževons, Mitlajder, Masanabu Fukuoka i dr.) su mnogima poznata, ali suština
rezultata njihovih istraživanja, saveta, preporuka i upozorenja, ne samo što nije poznata
svima, već ni najvećem broju baštovana. Ja sam koristio u svojoj bašti preporuke tih
specijalista, i zato je pravilno ako smatrate, da moja bašta se ne vodi „prema
Anjenkovu“, već agrotehnikom prirodne zemljoradnje, koji su poljoprivrednicima otkrili
(ne samo baštovanima) ti talentovani nabrojani gore eminenti, stručnjaci, naučnici.
Ti ljudi nisu bili korporativnim interesima vezanim sa vlašću svojih zemalja i
rukovodiocima ministarstava i resursa, i u svojim preporukama i upozorenjima bili su
istiniti, govorili su samo o onome, što su sami saznali tokom višegodišnjeg rada u
proučavanju zemljišta, njegove plodnosti, uzajamnoj povezanosti biljnog i životinjskog
sveta, o uticaju atmosfere i sunčevog osvetljenja na život biljnog sveta, o posledicama
čovekovog mešanja u zemljište oruđima za obradu i unošenja u njega doza „na eks“
„mineralnih đubriva“. Saveti i upozorenja tih naučnika i praktičara zemljoradnje skoro
uvek su se nalazila izvan interesa vlasti i industrijskih delatnika, i ona su, ili jednostavno
ostajala sakrivena za zemljoradničke mase, ili su
 108

sami naučnici podvrgavani ismejavanju od strane vlasti, izbacivani iz javnih službi ili čak
bivali izolovani od društva (Vavilov, Maljcev, Heljcer i dr.). Naime, iz tog razloga
zemljoradnicima i baštovanima naše zemlje naročito, do dana današnjega, ništa nije
poznato o agrotehnici prirodne zemljoradnje, koja je najefikasnija, najekonomičnija i
najbezbednija za zdravlje ljudi i životinja i samih zemljoradnika, i nacije uopšte.
Otsustvo znanja o sposobnosti prirode i o agrotehnici prirodne zemljoradnje,
naviknuta privrženost „tradicionalnom“ načinu obrade bašti i njiva, stvorio je i takva
pitanja na koja se i ja, bez obzira na svoje znanje, mučim da odgovorim u ovoj knjizi.
Odgovori su takvi, opet nisu moji, već onih istih, Darvina Libiha, Vernadskog,
Dokučajeva, Kostičeva, Ovsinskog, Vavilova, Maljceva, Heljcera, Dževonsa, Mitlajdera,
Masanabu Fukuoka i mnogih drugih, da mogu, oni bi danas tako odgovorili.
Ja mogu da pogrešim u nijansama opisivanja posledica ovog ili onog procesa u
radu sa zemljištem bašti, kako to sigurno ne bi uradili gore pomenuti specijalisti, ali,
uopšte, ja se trudim da prenesem njihovu suštinu, oslanjajući se, pri tom, na svoju
petnaestogodišnju baštovansku praksu.
Pitanja i odgovori nisu sistematizovani, nego su navedeni, praktično, prema
redosledu postavljanja telefonskim putem, običnom poštom, izjavom na forumima
raznih sajtova, pismima na moju email-adresu. Odgovaram na svako pitanje onoliko
detaljno, koliko da pružim maksimalno moguću informaciju o suštini ovog ili onog
metoda, dodirnutog pitanjem.
Mišljenja, navedena u ovom članku, data su onom transkripcijom, kakvom ih
je autor dobio.
MIŠLJENJA

MIŠLJENJE 1. Hasta (sa foruma www.superagarod.ucoz.org)

Kupila sam knjigu o ašovu od komšije, sasvim slučajno, pre par godina, na
odmoru u Sočiju. I oduševila sam se. Ali, (lično) nisam poverovala. Odlučim da
proverim. Pošto sam iskustva imala 0, išla sam po bašti sa knjigom. Zagledajući je,
uređujem ja baštu, ponekad mi se čini, kao Ljudmila Prokofjevna iz „Službenog
romana“, ponovo se pitajući: „Šta je kao harmonika? Potpetica je kao harmonika?“
Ali, složićete se, sistem nije komplikovan. I, čak, glupak kao ja, nešto je
razabrao. I, napravim ja plan za baštu. Razmućkam EM. Pozabadam sve u zemlju. I,
zalivam svake dve nedelje i, kao Pinokio, čekam da poraste. I, gle čuda, poraslo je!
Jedina moja greška je bila što nisam zapisala gde sam šta posadila. A posadila sam
mnogo toga. A kako ONO izgleda kada zrene – osim mrkve i mirođije – pojma nisam
imala! A ONO je izlistalo! Mrkva je bila ogromna! Ravna. Vrlo slatka. Mada sam
posadila razne sorte. Kada sam je prvi put izvadila iz zemlje, muž zviznu i reče:
„Pa to je prava devojačka mašta!“ A to zbog toga što sam prošle godine na tom mestu
imala mrkvu poput palačinke, ženšen. Sva raskrečena. Prenategnuta nekako... Još kada
 109

sam je sadila (nisam je kopala!), pomislih: „Eh, dovlačim samo semena! One godine
sam svu zemlju na metar prokopala... kao paperjasta postelja! A poraslo...“
Ogroman je izrastao peršun. Moja svekrva (njena bašta je pored moje, deli je
samo mreža-Rabica), podozrivo upita: „Čime si je to polivala celo leto? Crći ćemo od
zavisti od tvog roda!“ A ja, kako sam umela, počeh šapama da mašem, da joj
objašnjavam... Slušala me vrlo nepoverljivo (a kada sam baštu uređivala:
demonstrativno je prema meni pljuckala). Ali je na kraju preformulisala pitanje: „I šta?
Svega supena kašika na vedro?“

Da vam kažem, braćo, svašta je tu kod mene poraslo. Pa sve, što sam posadila.
Poraslo je i nekakvo ogromno razgranato žbunje (možda blitva?).
Raved (rabarbara, raste u Srednjoj Aziji, čiji se žuti koren upotrebljava u
medicini, naročito za osveženje i čišćenje, inače je ukrasna biljka) je izrastao iz semena
(u zadnjem trenutku sam saznala, da ga je od semena vrlo teško izvesti). Graška ne
brojeno! Imam četvoro dece i to sve nisu mogli pojesti! (Ranije, bilo koliko da
posejem, za grašak – tuča!) Ali, nije još sve izgubljeno! Lakomost i glupost, što nisam
zapisala, šta sam sadila. Ove godine ću biti pametnija.
A!!! Zaboravih da kažem: uredila sam baštu i sve poslove sam radila iako sam
bila uveliko trudna! Sedmi mesec! I nikakvu teškoću za mene nije predstavljalo i da
uredim baštu, i da se brinem o njoj za vreme leta. Nezamislivo, za bilo koji drugi
posao.
Ove godine ću raditi na greškama. Zato što sam od jasenas napravila gomilu
panjeva. I hoću da probam da napravim ekstrakt od korova. (Ruke nisu bolele zbog
trudnoće: teško (i lenjo) je bilo za travkama ići po njivama. Mada bi trebalo. Zdravlja
radi.) Početkom jeseni odlazim da se porodim. Zato lejice kako treba nisam za zimu
pripremila. Zato u proleće ne bih rekla da su lejice kao paperje. Ali, već drugu godinu
ašov u ruke ne uzimam. A! Lažem! Uzimala sam! Mrkvu i onu palačinku peršun po 30
sm dužine nije bilo moguće izvaditi. Zemlja je, ipak, kopana ranije. I za godinu nije
kardinalno izmenila strukturu. Za sada.
Uvaženom Borisu Anjenkovu moj najdublji naklon i (kako kaže moj stariji sin)
respekt i uvažavanje. Ja sam lenjivica. Ali da je TAKO!!! Ni sanjat nisam mogla. Nikakav
posao, gubeći otprilike 40 minuta 2 – 3 puta nedeljno i tako bujna bašta! To nije za
živčano slabe.
Bilo kome da pokušam da kažem – ne veruje. Zakopčani – to ti je. Imamo
ogromnu kuću. Porodica velika. Imamo Tadžika – radnika. Svi misle da je Tadžik – tajna
uspeha. Umorila sam se od razuveravanja, odmahnem rukom. Jedino što mi pomaže –
dovozi zapregu sa kompostom. (Zbog mog položaja). Sve. Ali iz svekrvine bašte nije
izlazio – i plevi, i zaliva, i kopa... Od jutra do večeri. A ja, sa stomakom i ploskorezom
idem duž lejica, porezujem maslačke na prolazima.
Imamo mnogo dece: vrlo je prijatno kad se ona rastrče po bašti (svi sveti!
Ranije sam ih terala da sa uskih staza na leje ne nagaze). A sada se oni tamo igraju.
 110

Mesta koliko hoćeš. A korovu – kraj!

MIŠLJENJE 2. Nikola (sa foruma www.superogorod.ucoz.org)
Uvaženi Borise Sergejeviću, pročitao sam mišljenje Haste o vašim knjigama i
odlučih, ipak, da ih s mukom pronađem. Nađem u Jekaterinburgu „Pokloni ašov...“ i
„Kraljicu...“. Pogledam. Stvarno, sve je tu, na sajtu, ali, kod kuće supruga uzme te knjige i
već za par sati predlaže da preplaniramo baštu. Začuđujuće utičete na žene. Bašta je
naša tradicionalna, široke leje, ograđene metalom, uske stazice, orjentisane sa istoka na
zapad, čak je i kuća na istočnoj strani parcele, zbog čega je veliki broj leja pola dana u
hladu kuće. U jesen ću preraditi. Pogledao sam fotografiju i plan Vaše bašte – kod Vas je
deo leja orjentisan sa istoka na zapad, zbog čega?
Sa uvažavanjem, Nikola
(Stvarno, na fotografiji sa moje parcele, koju sam priložio u ilustrovanom delu
knjige, očigledno je, da je deo leja orjentiran sa istoka prema zapadu. Ali, to nisu
povrtarske leje, već leje jagoda. Pošto su one „stalno rađajuće“ ja sam ih ostavio tako,
kao što su bile pre mnogo godina.)
MIŠLJENJE 3. (Anonimni posetilac s foruma www.superogorod.ucoz.org)
Jasenko, hvala. Evo, na kraju doživeh blage dane po kalendaru Zarajeva i
posadih krompir, prvi put za...??? godina, nisam bio lenj i prebrojih 130 krompirčina!!!
Eto, koliko ja mogu pod krompirom da zasadim, seme je klijalo prema Vašim knjigama i
Kudrjumov ima istu varijantu, klice navalile, prvi put vidim takve (meni će kroz nedelju
dana biti 54). Istina, zemljište nisam uspeo da pripremim, ploskorezom sam radio 50%,
zemlja je tvrda. Nadam se da ću za drugi rod, ili za sledeću godinu sve pripremiti. Ali,
EM-1 sam sipao, dok sam sve i svašta doneo, t.j., primenio, videćemo, šta će ispasti. Ali
zagrejao sam se, hoću Vašu tehnologiju da primenim. Čak i sumnjivcima kažem prosto,
kažu da, pročitaj, saznaćeš...
MIŠLJENJE 4. Anonimni (sa foruma http://www.kandalaksha.org, baštovan na
Kandalakši, Kolsko poluostrvo).
Ja već treću godinu za redom koristim metodiku Borisa Sergejevića.
Rezultati su tu – prinosi krompira su viši, nego na baštama koje se „tradicionalno“
obrađuju. Pri čemu, želim da naglasim, novčani troškovi za održavanje moje bašte
praktično su ravni nuli. A zemlja nije videla „hemiju“! Zar to nije mašta i san našeg
baštovana, naročito penzionera, koji ima problema s novcem?
Zemljište se preporodilo: postalo je meko i ne sleže se, kao na običnim
severnim baštama.
Koncetrat efektivnih mikroorganizama sada ne kupujem, već sam pripremam.
Ove godine sam ga koristio za „podizanje“ travnjaka. Svi severni baštovani znaju šta
znači pobediti busenje trave. Najčešće ga skidaju i bacaju. Ali, pa to je plodni sloj! A ja
sam ga sačuvao, bez problema. Treba ovako uraditi: obradite baštu motokultivatorom,
zatim polijte rastvorom efektivnih mikroorganizama i to je sve! Trava se nije podigla.
Komšije se grohotom nasmejaše, pomisliše da sam polio baštu nekakvom „hemijom“
jer je svo korenje izgorelo. To oni ratuju sa travuljinom ne jednu godinu!
 111

Sledeće što su pomislili da je sve to, tobože, od motokultivatora. Ne!

Nekada sam i ja podizao travu i moćnijom tehnikom, drljačom i traktorom
„Belarus“, frezom i traktorom DT-75, ali, to je samo delimično pomoglo, severna
travuljina se brzo obnovila i, na kraju krajeva, morao sam deo trave prosto da odnesem
iz bašte.
Tako, ako vi još niste prešli na tehnologiju prirodne zemljoradnje, požurite,
nećete zažaliti.
Momci, zar vam se ne sviđa bašta, koju ne treba prekopavati svakog proleća?
Zagrtati? Pleviti? Ako vam se ne sviđa, onda ašov u ruke i na komarce udarite!
MIŠLJENJE 5. Anonimni (s foruma http://www.kandalaksha.org)
Zdravo, Borise Sergejeviću! Vaša knjiga „Ne smetaj bašti ašovom i plugom“
postala je moja omiljena. Želeo bih još da nabavim DVD-disk. Molim Vas, recite mi
kako da nabavim disk.
(Radi se o DVD-disku sa video zapisom mojih predavanja baštovanima. Možete
ga naručiti preko elektronske pošte (elektronskim putem) na adresu: ja-
moloda@mail.ru)
MIŠLJENJE 6. (sa foruma http://www.kandalaksha.org)
Zdravo, Borise Sergejeviću!
Dobro zdravlje, vam želim, uvaženi saradnici „Letnjikovske parcele“ (orig.
„Dačni učastok“). Dozvolite mi da Vam prenesem nekoliko utisaka o zanimljivoj knjizi
posvećenoj obavezama na voćnjaku-bašti-letnjikovcu. Čitanje „od korice do korice“
knjige „Pokloni ašov komšiji“ oduzelo mi je oko 2,5 sati.
Knjiga je napisana lako i interesantno, oseća se dobro znanje autora o temi,
bolje reći o svetu, čemu je knjiga namenjena.
Meni lično je otkrila puno toga neobičnog, koje je, pokazalo se, od davnina
prisutno u živoj prirodi: o biljkama, o bubicama, crvićima, glistama i ostalim sitnišima
pod nogama. Neka od njih ne podnose izobilje kiseonika u sredini u kojoj žive, a druge
naprotiv, a biljke nalaze svoju hranu u vazdušnoj sredini i mnogo vole obilje vazduha i u
granama, i u korenju, ciklično usisavajući sokove-bujice sa raznim supstancama po
svojim žilicama-kapilarčićima, uzajamno delujući pri tom sa podzemnim
fundamentalnim slojem voćnjaka-bašte-njive-livade.
Autor navodi dragoceno iskustvo poznatih agronoma nekadašnjih vremena i
raznih naroda, samo mi je žao, što su ih potcenili žustri reformatori prirode zlih godina
XX veka.
Ta knjiga je plod dvanaestogodišnjeg rada Borisa Sargejevića Anjenkova
(njemu je danas preko 70 godina, rodom je sa Kolskog poluostrva, a sada gazduje na
svojoj bašti u okolini Iževska, na Priuralju), čoveka misaonog i pažljivog prema živoj
prirodi.
Ja sam veoma zainteresovan da se upoznam sa predloženom knjigom ovog
autora i duboko sam zahvalan Borisu Gurujevu, koji vodi taj sajt, za mogućnost da
pročitam materijale druge knjige Anjenkova“Ne smetaj bašti ašovom i plugom“.
 112

Iskreno preporučujem razumnim ljubiteljima rada u voćnjacima i u baštama

da pročitaju ove knjige – one pružaju mogućnost da naučimo da se oprezno odnosimo
prema svom vremenu i radu, da sačuvamo neoštećen površinski sloj i uvećavamo
njegovu plodnost, da se radujemo lepo uređenim parcelama, koje donose trudbeniku
obilan prinos.
A to je moguće uz korišćenje tehnologije prirodne zemljoradnje.
Želim Vam uspeh i sreću.
Jurij Hinič (mailto:umhini-6@ukr.net)
MIŠLJENJE 7. Zubov Nikolaj Pavlovič (s foruma www.kandalaksha.org)
Vaša knjiga „Ne smetaj bašti ašovom i plugom! Put ka plodnosti“ mi se veoma
svidela. Ove godine sam je isprobao u praksi u mojoj bašti. I prinosi svih kultura su
primerno porasli. Krupan luk, mrkva, krompir, veoma velik rod krastavaca i paradajza –
ranije se to meni nije događalo.
Veliko Vam hvala. I, da Vam poželim, više publikujte. Vaše prezime mora
postati prepoznatljivo.
Nekoliko rečenica o knjizi.
Smatram da je za površinsko riljanje leja ašov sa produženom ručkom
mnogo bolji od ploskoreza Fokina. Od lakih polugica pod uglom otprilike od 40
stepeni ašov rilja i reže čak i ono, što ne može ploskorez.
Svoje leje ja ne zalivam, ali, obavezno posipam, a ove godine sam izvršio
đubrivno polivanje prema Vašoj tehnologiji, jednom u 2 nedelje rastvorom EM 1 :
1000, po vedro na 2 kv metra.
Organiku za kompostnu gomilu ja ne usitnjavam, što značajno olakšava posao,
a kompost je vrlo dobar. Moja elektronska adresa je: 1 Zubkov@Rambler.ru
Dobro zdravlje Vam želim i dalji uspeh. S
poštovanjem, Zubkov Nikolaj Pavlovič
MIŠLJENJE 8. Olga (sa foruma www.superogorod.ucoz.org) Ispričaću
Vam kako sam postala Vaša istomišljenica.
1. Videla sam Vašu knjigu u prodavnici, kupila i vrlo pažljivo, ništa ne
propustivši, pročitala (volim da dobijam nove informacije po pitanjima koja me
interesuju, ali i uopšte, volim da čitam).
2. Ponovo sam protumačila pročitano. Vrlo lepo i shvatljivo su opisani procesi,
koji se događaju u zemljištu pri radu mikroorganizama. Sve je vrlo detaljno i uverljivo.
Pa, kada nešto radiš, važno je da znaš, što i kako pri tom da odradiš.
3. Došla sam do zaključka da je teorija logična. I samim tim više potvrđena
mnogogodišnjom praksom autora.
4. Po prirodi sam malo lenja tako da teorija prirodne zemljoradnje je došla baš
kao naručena.
5. Otišla sam, kupila ploskorez i „Bajkal EM-1“ i, evo me u Vašem stroju.
 113

Zašto ljudi rade na stari način? Mislim da je za to kriv konzervatizam,

otsustvo znatiželje, i otsustvo želje da se logički razmišlja! A, možda strah da će biti
gore, nego što je sada? Bolje vrabac u ruci nego golub na grani? Ili, jednostavno,
nedostatak volje da se pročita knjiga i pažljivo protumači informacija?
MIŠLJENJE 9. Marina (sa foruma www.superogorod.ucoz.org)
Ja sam potpuno slučajno kupila knjigu poštovanog Borisa Anjenkova (mada
slučajnosti, naravno, u našem svetu nema). Kupila sam knjigu mami, ali sama sam
počela da čitam... VRLO INTERESANTNO!
MIŠLJENJE 10. Jelena Rosljakova (sa foruma www.superogorod.ucoz.org)
Hvala Vam, Borise Sergejeviću! Pročitala sam i iskopirala sve članke sa
Vašeg sajta. Knjigu, nažalost, nisam našla na Internetu, ali, nadam se, sa izlaskom
redovnog izdanja – nabaviću.
Zaželela sam i svoju zemlju da napravim živom. Setila sam se kako pre nekoliko
godina nismo uspeli svi zajedno da uzoremo baštu. I, kad smo već bili svi očajni, jer
nismo uspeli da nađemo traktor, posadimo krompir u jamice. Izdanke u brzo porasloj
travi, morali smo da tražimo. Kada smo oplevili travu, komšije su se začudile, šta to
radimo u travi. A zatim, u avgustu su se čudili što je prinos krompira kod nas veći nego
kod njih. Nažalost, nismo imali, ili pameti, ili vremena, da izvedemo pravi zaključak i da
ne ubijamo zemlju dalje.
Jelena Rosljakova
MIŠLJENJE 11. Aleksandar (sa foruma www.superogorod.ucoz.org) Zdravo,
Borise Sergejeviču!
Vanredno poznanstvo s Vama počelo je od knjige „Ne smetaj bašti...“.Od tada
se sve promenilo u mojoj prigradskoj seoskoj kući u Čerkaskoj oblasti (Ukrajina).
MIŠLJENJE 12. Nikušev (s foruma www.superogorod.ucoz.org)
Imam desetogodišnji staž baštovanstva. Početkom zime, Vi ste svojim knjigama
preokrenuli moju predstavu o gajenju kultura i odnosu prema zemlji (ranije sam orao
zemlju, đubrio stajnjakom i mineralnim đubrivima). Pročitao sam dve Vaše knjige i ove
sezone ću se držati Vaših uputstava.
MIŠLJENJE 13. Natalija Sadovska (sa foruma www.superogorod.ucoz.org)
Borise Sergejeviču, mnogo toga sam sada uradila u bašti prema Vašim
uputstvima, i manje je nekako posla, i sve raste, i korov sada nigde ne mogu da
nađem, i kompostna gomila je sada i kod mene Kraljica – dogurala sam do nje
panj i sekiru i sitnim sada sve pre nego što složim. Polivam, pokrivam i - na moje
oči truli! Danas sam kupila ploskorez. Već sam zamislila i prepravku plana za
sledeću sezonu. Uopšte uzevši, sve je dobro. Čestitajte mi odmor, putujem na
fazendu (port. Fazenda – majur, salaš u Brazilu, obično su glavna radna snaga bili
robovi, u blizini su bile i pomoćne zgrade, crkva za robove i t.d.)! Svima dobro
zdravlje i dobre prinose!
MIŠLJENJE 14. Stepanič (Moskva, Moskovska oblast, Marjino, sa foruma
http://ydachka.ru/index.php)
 114

Meni je Vašu knjigu „Pokloni ašov komšiji“ poklonila komšinica na selu – mlada
seljanka. Sama se takođe „zarazila“ Vašom idejom i sada baštu obrađuje „po
Anjenkovu“. Eto. Njena majka, ćutke posmatra, kako radi i šta radi, ali ne smeta.
MIŠLJENJE 15. Kristina (sa foruma http://ydachka/index.php)
Moja baka je prošle godine počela da baštovani prema Vašem sistemu, i
izjavila da se za baštensku sezonu uopšte nije umorila i da se to njoj nije dogodilo još
od mladosti (!).
MIŠLJENJE 16. Jegor (sa foruma http://ydachka/index.php)
Borise Sergejeviču, Vi ste me zarazili bolešću, tačnije, Vašom tehnologijom.
Ove godine ću pokušati, samo što mi žena ne veruje, da se staze nikada ne
prekopavaju, čak se i ne riljaju, a ona kaže, da sam ja sve to izmislio, samo da ne bih
radio u bašti, a baštu prekopavam ja, a ne ona. Tako, ako Vam nije teško, odgovorite
mi, molim Vas: Vi stvarno ne prekopavate stazice? (Ne, ne prekopavam, odgovorio sam
Jegoru. I staze (prolaze između leja) nikada ne menjam sa lejama (tamo gde je bila
staza, da bude leja ili obratno).
MIŠLJENJE 17. Mihail Veljanski, Estonija (sa foruma sajta
www.superogorod.ucoz.org)
Prošle godine slučajno mi je došla do ruku knjiga „Pokloni ašov komšiji“.
EM-tehnologija me odmah zainteresovala. Najvažnije je da je sve logično, jednostavno,
dostupno. Hvala, Borise Sergejeviču! Hvala i za to što nalazite vreme i sa nama da
razmenjujete mišljenja i da odgovarate na naša pitanja. Odmah sam odlučio da
isprobam na svojoj parceli, ali, pošto su se moje lejice prostirale od istoka prema
zapadu, i „Bajkal“ se kod nas, u Estoniji ne prodaje, morao sam sve da odložim za
sledeću godinu. Istina, u junu su mi poslali „Bajkal“. U jesen sam sve leje preplanirao,
sve sam po knjizi radio. Ako već, razmišljam, treba da proverim, sve onako, do sitnica,
kako piše, treba uraditi. Rezuiltat: cvekle sam sa jedne leje (2 reda), površina 1/8 ara
(računam leja + prolaz) – 100kg, a mrkve sa 1/7 ara – 70 kg. Ja ne znam, kako za koga,
ali za mene taj prinos je izvanredan.
U jesen, iz plastenika, paradajz nisam čupao sa korenjem, kao obično, već
sam ih porezao ploskorezom, uneo u kompost i polio Bajkalom. U proleće, od korenja
ni traga nije ostalo.

P I T A N J A I O D G O V O R I
PITANJE 1. Kako da posadim krtole krompira u neprekopano ili nepreorano u
jesen zemljište, kako će u takvom zemljištu rasti, naprimer, mrkva? Pa, ona će biti
kvrgava, kriva i granasta?
ODGOVOR. Nauka „Baštovanstvo“ tvrdi da zemljište, koje se prekopava ili
preorava, posle svake dobre kiše ili zalivanja, postaje svaki put tvrđe, nego što je bilo
 115

pre kopanja ili oranja. Zato tvrdnja, da zemljište posle prekopavanja ili preoravanja
ostaje duže vremena rastresito, nije tačna. U zemlji leja u bašti uvek ostane korenje i
kultura i korova. Prilikom razlaganja tog korenja, koje obavljaju zemljišni
mikroorganizmi (ako ih u zemlji ima), u zemlji nastaje mnoštvo praznina, tunelčića od
tog korenja. Zemljište postaje kao sunđer. To i određuje njegovu rastresitost celom
dubinom prodiranja korenja biljaka i korova. Prilikom prekopavanja ili oranja uništavaju
se mikroorganizmi i ostalo korenje u zemlji nema ko da razlaže. Ovo korenje, pod
uticajem zemljišnih minerala, se mineralizuje, ne stvarajući praznine i tunelčiće, i
zemlja ne može biti kao sunđer, već ostaje monolitna, a ne rastresita.
Ako postupamo onako kako radi priroda, t.j., u jesen pokrijemo leje bašte
kompostom i prelijemo njegovim rastvorom, koji sadrži kolonije mikroorganizama
(naprimer, rastvorom „Bajkala“), onda će ti mikroorganizmi pod zaštitom kompostnog
pokrivača dugo vremena ževeti u zemlji i jesti korenje, popunjavajući zemlju humusom
i pretvarajući zemlju rastresitu, sličnu sunđeru. U proleće, u trenutku sađenja ili sejanja
kultura, zemlja je rastresita, u njoj ima puno
„slobodnog“ prostora za razvitak korenja i korenastih plodova (mrkve). I plug i ašov su
nepotrebni, čak i štetni.
Vredi pokušati u jesen i ostaviti po površini bar jedne leje kompost, da bi se
ubedili da na proleće u tu leju možete lako posaditi i krtole krompira. Toj sadnji treba
da prethodi, kao i sađenju i sejanju drugih kultura, riljanje zemljišta leja ploskorezom
na dubinu ne veću od 5 – 7 sm, unošenje nove porcije komposta, delimično
zakopavanje tog komposta u zemlju i polivanje rastvorom EM-preparata. To se mora
uraditi 1,5 – 2 nedelje pre setve ili sadnje.
Krtole krompira bolje je saditi, ne ašovom, već pritiskanjem na zemlju koca sa
sferičnom osnovom. U ovom slučaju, krtole, koje takođe imaju sferičan oblik, imaju
bolji kontakt sa zemljišnom vlagom, proniknu brže i istovremeno. Važno je da krtola
bude usađena malo niže od površine staze pored leje. Pri tom, razmeštaj semenskih
krtola i formiranje novih krompira je zaštićeno od pregrejavanja od sunčanog zračenja.
Poznato je da formiranje novih krompira prestaje, ako temperatura zemlje pređe 20
stepeni. Ja koristim prilikom pravljenja kućica formirač kućica koji sam sam napravio.
Njegov opis i oblik je možete naći u mojim knjigama „Pokloni ašov komšiji“ i „Ne
smetaj bašti ašovom i plugom“.

PITANJE 2. Kulture za vreme vegetacije uzimaju iz zemlje leja hranljive

elemente i zemlja na taj način siromaši po sadržaju tih elemenata. Ako ne koristimo
stajnjak i mineralna đubriva, čime će se onda hraniti biljke sledećih pokolenja?
ODGOVOR. Kako tvrdi I. J. Ovsinski u svojoj knjizi „Novi sistem zemljoradnje“,
kako vidimo iz istraživanja mnogih naučnika-baštovana, da bilo koji grunt sadrži u sebi
hemijske elemente potrebne biljkama u veoma velikim količinama, koje su dovoljne za
šivot ne jedne, već dve-tri generacije biljaka i za desetinu puta više pokolenja. To je
prvo. Drugo, biljke uzimaju iz zemlj samo do 6% ukupne hrane, a najmanje 94% hrane
 116

one uzimaju iz atmosferskog vazduha. Treće,

V. V. Dokučajev tvrdi da svaka biljka daje (vraća) zemlji mnogo više elemenata organike
(misli se na organske hemijske elelmente), nego što iz nje uzima. Tako se događa u
„divljoj“ prirodi, kada sve što raste na takvim površinama, odumirući, ponovo se vraća
zemlji. I u „divljoj“ prirodi nema potrebe za stajnjak i mineralna đubriva.
Zašto se zemlja u baštama i na njivama svake sezone iscrpljuje? Stvar je u
tome što u svakom gruntu ima u ogromnim količinama organskih hemijskih elemenata
koji čine sastavni deo mineralnih soli tih elemenata, koje se ne rastvaraju vodom ili
vodom od zalivanja. Njih rastvaraju samo organske kiseline, koje u zemlji stvaraju
isključivo živi zemljišni mikroorganizmi. Oranjem i prekopavanjem sa prevrtanjem
zemlje, uništava se glavni deo tih organizama.
Materije za razlaganje sirovog stajnjaka (slobodni azot i amonijak), ubijaju u zemlji deo
ostalih u životu (od oranja i prekopavanja) zemljišnih organizama, i zasićeni rastvori
mineralnih đubriva (ona se, po pravilu unose „na dušak“, odjednom), ubijaju sve ostale
žitelje zemlje. Posle toga u zemlju niko ne unosi organske kiseline, hemijski elementi
minerala grunta se ne rastvaraju i ne postaju sastav vodenih zemljišnih rastvora. Na taj
način, uz ogromne količine organskih hemijskih elemenata u bilo kom gruntu ti
elementi ostaju, bez prisustva u zemlji žive sredine, nedostupni za biljke i neisporučeni
biljkama.
Osim toga, deo onog što u baštama raste (nadzemni deo i korenje), baštovan
ne vraća zemljištu, već upotrebljava za ishranu. Ali taj deo čini svega 50% cele mase
svake biljke. Ostalih 50% prestavlja otpatke bašte. I taj otpad najveći deo baštovana pali
ili odvozi na đubrišta. Ali, u tim otpacima ima (prema V. V. Dokučajevu) pet puta više
neophodnih organskih hemijskih elemenata, nego što biljkama sledećeg pokoljenja
treba. Prema tome, ako vraćamo zemljištu leja sve otpatke bašte, provučene kroz
kompostnu gomilu, onda zemljištu bašte neće trebati ni stajnjak, ni mineralna đubriva,
u njemu će stalno nalaziti hranu živa zemljišna sredina, i njegova plodnost će se iz
godine u godinu stalno povećavati. I.E. Ovsinski piše da „samo vrlo bogati ljudi, koji ne
znaju gde da potroše novac, kupuju u inostranstvu mineralna đubriva, a takođe
plugove sa raonicima za prevrtanje zemlje“, potpuno su nepotrebni za dobijanje
sigurnih i visokih prinosa.
15 godina već ja ne orem i ne prekopavam svoju baštu, unosim u leje samo
kompost, proizveden samo od otpadaka bašte. 15 godina ja nemam pad prinosa.
Prinosi na mojoj bašti se ne snižavaju, već se povećavaju i postaju manje zavisni od
vremenskih uslova.
Časopis „Novi baštovan i farmer“ štampao je 2001.g., članak američkog
farmera Džoa Ferisa, koji je boravio u Iževsku, gde živi autor ove knjige, i organizovao
radove sa lokalnim farmerima. Pri tom je izjavio da „zemljišta farmerskih gazdinstava u
SAD, ne samo što se ne iscrpljuju, već su iz godine u godinu produktivnija“. Rod pšenice
na njima je 19 tona, a stočnog zrna do 90 tona po hektaru. To je postalo moguće, kaže
Džo Feris, „zahvaljujući dobrom odabiru organskih đubriva“. Iz drugih izvora je poznato
da se u SAD više od 30 hiljada farmerskih gazdinstava, bavi proizvodnjom organskih
 117

komposta.
Iz rečenog gore proizilazi da svaki baštovan neizostavno mora imati na svojoj
parceli minimum dve kompostne gomile, prolećnu i jesenju, zbog toga, da vrati
zemljištu sve organske otpatke sa svoje zemljišne parcele. Naročito je to važno uraditi
u jesen, iz „prolećne“ gomile, a korisno je to uraditi i na proleće, iz
„jesenje“ gomile.

PITANJE 3. Postoji izraz „zemlja se umorila“. Šta je to?

ODGOVOR. Biljke, ne samo svojim korenjem isisavaju vodene rastvore
minerala hemijskih elemenata zemlje i ustašcima nadzemnog dela atmosferski vazduh
sa svim svojim mnogobrojnim komponentama, već se i oslobađaju nepotrebnih
supstanci, koje im ne koriste za izgradnju svojih tela i stvaranje plodova. Svaka biljka
koristi za uveličavanje svoje mase samo one organske hemijske elemente, koji su
prema njenoj prirodi njoj i namenjeni. Iz tog razloga razne biljke imaju, naprimer,
plodove i korenaste plodove različite boje, ukusa i mirisa. Deo elemenata nepotrebnih
biljki izlučuje se u atmosferu preko ustašaca na nadzemnom delu biljke, a deo odlazi u
zemlju putem korenja i korenskih niti (korenske izlučevine). Taj proces oslobađanja
biljaka od stranih im elemenata zemljišnih rastvora i atmosferskog vazduha, događa se
noću. Zbog toga, naprimer, za upotrebljavanje za hranu, vrlo je važno koristiti biljke ili
njihove delove ubrane rano ujutru, pre izlaska sunca.
Ako se nekoliko godina za redom, na jednoj istoj površini, gaje jedne te iste
biljke, onda se u zemljištu nakupi velika količina nepotrebnih biljci elemenata, koje
počinju da zauzimaju u zemljišnim vodenim rastvorima sve veći i veći obim, pri tom se
u tom rastvoru smanjuje količina neophodnih biljci elemenata. Biljke počinju loše da
rastu i da daju lošije prinose. Tada se i kaže da se zemlja „umorila“ baš zbog te, dugo
na njoj gajene biljke.
Ako na toj površini posadimo drugu biljku, onda će za nju sastav zemljišnih
vodenih rastvora sa korenskim izlučevinama prethodne biljke biti prihvatljiv i
odgovarajući, korisan. Naime, iz tog razloga zemljoradnici primenjuju takozvani
plodored, pri kojem se izbegava ovaj „umor“ zemlje. Pažljiv čovek može da primeti da
se na neobrađenim površinama periodično menja sastav biljaka na njemu – nestaju
neke vrste trava, pojavljuju se druge. Priroda tom smenom jednih biljaka drugima kao
da daje primer čoveku, da periodično i on mora da promeni mesta setve i sađenja ovih
ili onih kultura.
Međutim, ako u zemlju baštenskih leja unosimo organske komposte, koje smo
pripremili od sveg otpada iz bašte, uz dodatak aromatičnog i lekovitog bilja, uz učešće
efektivnih mikroorganizama i kišnih glisti, onda će hemijski sastav zemljišnih vodenih
rastvora biti ponovo izbalansiran i plodored u takvim slučajevima i neće biti potreban.

PITANJE 4. Kakav uticaj na razvoj kultura i njihove prinose ima orjentacija

redova sejanja i sađenja u odnosu na strane sveta?
 118

ODGOVOR. Rast vegetativne mase biljaka i njihovih prinosa vrši se procesom

fotosinteze, prilikom koje se, pod dejstvom sunčeve svetlosti, vrši formiranje organskih
ćelija biljaka od neorganskih hemijskih elemenata, koje biljke dobijaju iz vodenih
zemljišnih rastvora i iz atmosferskog vazduha. Što je duži proces direknog sunčevog
osvetljenja nadzemnog dela biljke i svih elemenata njene krune, intezivniji je proces
stvaranja novog tkiva biljke, njen rast i proizvodnja prinosa. Najduže direkno sunčevo
osvetljenje u toku svakog dana svaka od biljaka dobija kada su redovi useva ili sadnji
orjentisani sa severa ka jugu. Pri tom, važan faktor maksimalnog prirasta biološke mase
biljaka je i intezivno kretanje vazduha oko svake biljke u redu. To se ostvaruje
dvorednom sadnjom i dvorednim sejanjem biljaka, kada između svaka dva reda
kultura, ima nenastanjen biljkama prostor širok ne manje od dvostruke širine, koju
zauzimaju ta dva reda. Biljke sa krupnim lišćem, zbog obezbeđivanja maksimalnog i
direknog sunčevog osvetljenja svake ponaosob biljke, moraju biti posađene u
susednim redovima u šahovskom poretku. Tim povodom starorimski pesnik Vergilije
(70. – 19. g. st ere), u svom traktatu (zbirci pesama o zemljoradnji, stvorenoj na molbu
rimskog imperatora Oktavijana, pritisnutog bunama stanovništva zbog nedostatka
prehranbenih proizvoda u Imperiji) „Georgike“, još pre više od 2000 godina, piše da za
dobijanje većih prinosa „...treba oštrim srpom prorezati u usevima prolaze“, „A onaj, ko
ne uradi tako, piše dalje Vergilije, ići će šumama, hrastove da trese“.

PITANJE 5. Zašto rotkva, repa, rotkvica i druge korenaste biljke obrazuju

cvetnice, a ne obrazuju robne korenaste plodove?
ODGOVOR. Kao rezultat dugih posmatranja razvoja biljaka, koje rastu u
različitim uslovima, I. J. Ovsinski došao je do zaključka, da biljke poseduju psihu, koja im
omogućava, da samostalno i potpuno nezavisno od volje zemljoradnika, donose odluke
– teže da uvećavaju svoju biološku masu ili teže da daju rod u obliku semena. On je
izveo na osnovu svojih posmatranja zaključak: svojim cvetanjem biljke govore da im je
teško živeti, da nisu sigurne u nastavak svog razvoja i rasta i u toj teškoj situaciji one
procvetavaju težeći da ostave potomstvo. Zato, kaže I. J. Ovsinski, čovek mora jasno da
zna, šta on želi da dobije od biljke – seme ili biološku masu i, na osnovu toga omogući
biljkama odgovarajuće uslove. Prilikom sejanja zrnastih kultura, čovek želi da dobije
zrno (seme). Princip „gusto-pusto“ prilikom sejanja zrna i stvara uslove, pod kojima
biljka želi da brže procveta, da obrazuje klas i da stvori zrna. Zgusnuto sejanje zrnastih
kultura u šest redova stvara konkurenciju među biljkama za zemljišnu i vazdušnu hranu,
one shvataju da te hrane za sve neće biti dovoljno, da uskoro može da se dogodi
stradanje, i, biljke procvetavaju, da ostave potomstvo. A zemljoradnik dobija pri tom,
ono što je želeo
– više zrna. Baštovan poseje cveklu, rotkvu, repu ili drugi korenast plod. Nije uvažio pri
tom psihu biljaka i poseje gusto. Biljkama je tesno na malom prostoru, one ne mogu
zbog konkurencije za zemljišnom i vazdušnom hranom, da razvijaju svoju biološku
masu i, procvetavaju, stremeći se da ostave potomstvo, ne formiravši pri tom korenasti
plod za baštovana. Poznavajući psihu biljaka, baštovan je bio obavezan da poseje
 119

korenaste biljke mnogo ređe, kako bi smanjio njihovu konkurenciju za hranom, da im

da slobodu da povećavaju biološku masu, da im ne da razlog da se brinu za potomstvo,
i one bi dale baštovanu korenaste plodove, a ne seme.
PITANJE 6. Šta je to „mulča“ i šta znači „mulčirati“?
ODGOVOR. Mulčirati zemljište – to znači pokriti ga slojem organike. Ta
organika („mulča“) može biti isitnjena slama, trava, opleveni korov, kora drveća,
strugotina, četinarske iglice, treset, kompost.
Zadatak mulčiranja:
- pokriti površinu zemlje i tako je zaštititi od štetnog zračenja sunca, koje
uništava neke oblike živih zemljišnih organizama,
- zaštititi zemljište od isušenja pod dejstvom vetra i sunčevog zračenja,
- obezbediti odvijanje takozvanog „suvog zalivanja“, prilikom kojeg vazduh
slobodno prolazi kroz rastresitu strukturu „malča“ do površine zemlje i vazdušna vlaga
se kondezuje na njenoj hladnijoj površini,
- da da hranu živim zemljišnim organizmima koji žive u gornjim slojevima
zemljišta, koji jedu organiku „malča“ i raznose produkt konzumiranja te organike
(humusa) u dublje slojeve korenskog sloja zemljišta,
- da zaštiti zemljište od preohlađenja dolaskom hladnih perioda,
- da zaustavi nicanje korova na tlu gde rastu baštenske kulture.

PITANJE 7. Kako najefikasnije osvojiti za baštu deo neobrađene ledine zarasle

travom?
ODGOVOR. (Iz knjige Ugarove „Rasad“)
1.Pokidati ašovom i skloniti krupne stabljike korova (travuljine),
2.Pokositi travu i ostaviti je na površini,
3.Pomoću kočića i kanapa obilježiti pojaseve široke od 20 i 60 sm,
orjentisane od severa ka jugu,
4.Na sredini pojasa ašovom porezati travu širine 20 sm na mestima gde
stoje jedan od drugoga 25 – 30 sm i zasaditi na tim mestima proklijale krtole
krompira,
5.Pojas od 60 sm podeliti na dva pojasa po 30 smprošavši po sredini
oštricom ašova,
6.Skinuti travu sa površine od 30 sm i okrenuti joj korenje nagore na polovini
pojasa sa krompirima. Sa suprotnog pojasa sa 60 sm takođe skinuti travu širine 30 sm
i takođe je okrenuti korenjem u vis, na površini sa krompirom.
Krompir će tako biti pokriven travom u obliku „kućice“,
7.Izvesti zagrtanje krompira zemljištem sa pojaseva od 60 sm posle
prorastanja lišća od 20 – 30 sm,
8.Dalje krompiru ne treba nega. U jesen će te dobiti visok prinos krompira
(napraviti „princip ledine“), a sam krompir će vam pomoći da se oslobodite većine
 120

korova, već sada na „bivšoj“ ledini. Sledeće godine ona se može preplanirati i za druge
kulture. Pri tom najbolja varijanta planiranja bašte je, leje širine od 45 – 50 sm, prolazi
između leja 70 – 100 sm, orjentacija leja i prolaza po dužini od severa ka jugu.

PITANJE 8. Uz širinu uskih leja od 45 sm, prolaza između leja 100 sm pod
kulturama ispada oko 1/3 površine bašte, dok 2/3 propadaju uzalud. Dosta je teško
složiti se sa takvim planom bašte.
ODGOVOR. To nije pitanje, već dilema sa tvrdnjom. Analizirajmo deo koji
„uzaludno propada“ na primeru sađenja krompira. Krompir se sadi u redovima sa
razmakom između njih 70 sm. Tri reda krompira će zauzeti, prema tome, širine
70x2+20+20=180 sm (20 sm je visina bedemčića zemlje na prvom i trećem redu).
Širina uske leje je 45 sm, širina staze između leja je 100 sm, širina trećeg reda u drugoj
leji je 22,5 sm, širina osnove zagrtanja prvog reda, koja se oslanja na prolaz 10 sm.
Ukupno, širina koju su zauzela tri reda krompira, posađenog u uske leje je
45+100+22,5+10=177,5 sm. Zbog čega onda tvrdite da zemlja „propada uzalud“, ako je
i u jednom i u drugom slučaju, površina pod krompirom praktično ista (čak i malo
manja sauskim lejama)? To samo vizuelno širok prolaz izaziva sumnju za neracionalno
korišćenje bašte. Ali, široki prolaz pri tom radi na dobijanju većeg prinosa krompira jer
obezbeđuje stalno i intenzivno strujanje vazduha oko svakog žbuna krompira, odakle
biljke uzimaju 96%ukupne ishrane. Isto takva analiza se može izvršiti i za ostale kulture
(kupus, tikvice, paradajz, krastavci, rotkva i ostale). Tako da tvrdnja, da sa uskim
lejama i širokim prolazima, zemlja „propada uzalud“ je pogrešna.

PITANJE 9. U stadijumu zrenjaglavica luka preporučuje da se ogrebe oko njih

zemlja. Ako u dva susedna reda sejemo luk i mrkvu, da li ćemo povrediti mrkvu
prilikom čišćenja zemlje od lukovica?
ODGOVOR. U uskim lejama luk i mrkva se seju u zasebnim redovima i razmak
između reda luka i reda mrkve je otprilike, 25 – 30 sm. To je dovoljno da prilikom
odstranjivanja zemlje oko lukovica mrkva ne postrada.

PITANJE 10. Ako površina bašte ima veliki nagib prema jugu ili severu, onda
razmeštaj uskih leja i širokih prolaza u pravcu od severa prema jugu dovešće do
bežanja vode za vreme padavina ili zalivanja i spiranja bašte.
ODGOVOR. Kod većih nagiba bašti prema severu ili jugu, poželjno je praviti
široke leje (1,5 – 2 metra), napravljene porečno od nagiba, t.j., u ovom slučaju, sa
istoka na zapad. Ali u lejama poželjno je sejati i saditi biljke u redovima orjentacije sa
severa na jug.

PITANJE 11. A šta će biti, ako usmerenje sa severa na jug ide po dijagonali
bašte?
ODGOVOR. A ko je rekao, da usmerenje leja i prolaza između njih ne može
 150

biti dijagonalno? Ako postoji želja da se ima veći prinos, a ne samo strogi plan leja
samo po granici baštenske parcele, onda dijagonalno formiranje leja, ne samo da će
rešiti problem za postizanje većih prinosa, već će i spoljni izgled bašte biti originalan i
za posmatrača neobičan i privlačniji.

PITANJE 12. Zašto se preporučuje baš jesenja obrada zemljišta leja i jesenje
unošenje komposta?
ODGOVOR. U jesen, za vreme skidanja prinosa i oslobađanja leja od izraslih na
njima kultura i, usput, korova, u zemljištu ostaje mnogo pokidanog korenja tih biljaka,
čija je masa skoro jednaka nadzemnom delu. Ako za dan skidanja prinosa sa leja,
proriljamo zemlju na dubinu od 5 – 7 sm ploskorezom Tokina, onda će biti još više
isečenog i izdrobljenog korenja. Sa kompostom, koji se nanosi odmah posle takve
obrade površine leja, unosi se i veliki broj efikasnih zemljišnih mikroorganizama. Ovi
mikroorganizmi nalaze sveže poreze korenja i izlučuju na površine tih poreza specijalnu
supstancu, koja sprečava njihovo zarastanje (prekrivanje, zatezanje vlaknima, kalusom
– koštana masa koja spaja prelomljene kosti). Preko tih otvorenih poreza zemljišni
mikroorganizmi prodiru u korenje i pojedu njihovu organiku u toku jeseni i zime,
formirajući humus i stvarajući u zemljištu praznine, hodnike, tunelčiće do dubine
njihovog prodiranja. Ukoliko je takvog korenja i njihovih nitki vrlo mnogo, onda, pošto
ih razlože mikroorganizmi, zemljište postaje slično sunđeru – dobro propušta u svoju
unutrašnjost i vlagu od padavina i atmosferski vazduh, koji je potreban, ne samo
nadzemnom delu sledećeg pokolenja biljaka, već i njihovom korenju i zemljišnim živim
organizmima. Ako gore opisanu operaciju ne uradimo u jesen, onda korenje, koje je
ostalo u zemlji, neće biti fermentisano, i zemlja u proleće neće biti rastresita i neće
imati dovoljno humusa; korenje će se mineralizovati, zemlja će postati tvrda i
nepogodna za život sledećeg pokoljenja biljaka. Za ubrzanje procesa fermentacije
organike, koja je ostala u zemlji, posle ubiranja prinosa, preporučuje se polivanje
unesenog komposta na lejice bašte, rastvorom EM-preparata. Sa tim rastvorom u leje
se unosi dopunska količina efikasnih mikroorganizama, čiji i jeste zadatak da do
proleća fermentišu svu organiku koja se nalazi u zemlji, da je pretvore u humus, a
zemljište učine rastresitim i usput da oslobode zemljište od korova, koji se
razmnožavaju korenjem i korenskim porezima.
A evo šta predlažu da se uradi u jesen naučnici sa katedre agroekologije i
mikrobiologije Novosibirskog državnog agrarnog univerziteta, pod rukovodstvom
načelnika katedre, profesora, doktora bioloških nauka, Nadežde Nikolajevne
Napljokove:
„Protresti zemlju do dubine 5 – 7 sm (kultivatorom „Striž“(striž
– bregunica, lasta), ploskorezom Fokina ili motikom), dodati isitnjene biljne ili druge
organske ostatke i politi rastvorom Bajkala EM-1 u razmeri 1 : 10 (1 l preparata na 10 l
vode). Norma je 3 – 5 l na 1 m kvadratni. Sejanje ozimih ili siderata (gorčica, uljana
repica, lupin i dr. za zeleno đubrivo), izvršiti ne pre 2 – 3 nedelje posle obrade! Jesenja
obrada zemlje je neophodna radi brze obnove plodnosti, posle „rodnog“ leta,
 151

smanjenja korova na lejama, ubrzanog stvaranja humusa i poboljšanja strukture

zemljišta. 2 – 3 nedelje pre mrazeva mikroorganizmi obnavljaju zemljišnu plodnost
tako, kao da je ona cele godine bila neobrađena (kao da se „odmarala“), što ćete
sigurno zapaziti sledeće godine“.
Rastvor đubriva ili ekstrakt, koji pominju naučnici sa Katedre agroekologije i
mikrobiologije Novosibirskog državnog agrarnog univerziteta, priprema se od radnog
rastvora EM-preparata „Bajkal“ na sledeći način.
Požanjite srpom izvan ograde bašte toliko korova, da bi mogli kad ga isitnite
napuniti kantu od 10 l, bez nabijanja. Među tim travama moraju se naći u približno
jednakim količinama kopriva, maslačak, buhač, detelina, čičak, lekovita kamilica,
valeriana, nana, hajdučka trava. Sipajte sve u plastičnu kantu 12 – 15 l. Uspite u tu
kantu bočicu preparata „Bajkal EM-1“ (radni rastvor) i čašu starog džema, ili meda, ili
melase, ili šećera. Dodajte pola čaše prosejanog pepela od trave ili drveća lišćara.
Sipajte 7,5 l vode i sve pažljivo promešajte. Navucite na vedro polietilensku kesu tako
da se njeni krajevi nađu na spoljnom delu kante.
Stavite odozgo na tu kesu teret, kako bi on istisnuo iz travne mešavine vazduh i potopio
je u tečnost. Zavežite kesu kanapom, da ne bi vazduh ulazio u kantu.
Ostavite kantu negde u kući, gde bi se održavala temperatura u granicama 18 – 22
stepena. Dva-tri puta nedeljno pritiskajte teret za odstranjenje gasova iz sadržine kante.
Kroz 25 – 30 dana procedite ekstrakt kroz tri-četiri sloja gaze i sipajte ga u plastične
flaše sa sigurnim zatvaračima. Dobićete otprilike 7,7 l ekstrakta „Bajkal EM-1“, kojim će
te sada polivati i zemljište leja u jesen, i biljke svake dve nedelje za svo vreme njihove
vegetacije, i slojeve kompostnih gomila. Za pripremu ekstrakta u proleće, kada još
nema trava koje smo gore nabrojali, njih treba skupiti i osušiti za vreme leta i sačuvati
do proleća.

PITANJE 13. Zašto se u jesen preporučuje da se kompost ostavi na površini leja,

a ne zakopava u zemlju?
ODGOVOR. Kompost na površini leje ima funkciju ćebeta ispod kojeg se i dalje,
posle pojave jesenjih zahlađenja, održava toplota, što omogućava veći komfor i duže
aktivnosti živih mikroorganizama u gornjem sloju zemlje.
Mikroorganizmi će veliki deo vremena još u jesen aktivno struktuirati (usitnjavati)
zemlju, hraneći se organikom u njoj. Pod slojem komposta se bolje čuva vlažnost
zemlje, što takođe omogućava bolji komfor mikroorganizama. Kompost štiti zemlju od
previše stvrdnjavanja pod uticajem kiše i otopljenog snega na proleće. On štiti površinu
zemlje od erozije vetrova, od štetnog uticaja sunčevog i kosmičkog zračenja. Pod
slojem komposta još u jesen počinju nicati semena korova. Mladice tog korovastradaju
od mrazeva pre nego što uspeju da procvetaju i osemene.
Zemljište se tako oslobađa od ovih vrsta korova i istovremeno se popunjava humusom
od njihovog razlaganja.
 152

PITANJE 14. Zbog čega se preporučuje da se zemljište leja poliva na proleće i u

jesen rastvorom EM-preparata „Bajkal“?
ODGOVOR. U jesensko-zimskom periodu pod uticajem mrazeva glavni deo
populacije zemljišnih organizama strada. Samoobnavljanje te populacije od preživelih
organizama, događa se tek sredinom juna. Do tog vremena u zemljištu nema u
dovoljnoj količini hranljivih mineralnih rastvora za biljke, jer njih stvaraju isključivo živi
zemljišni organizmi izlučivanjem, a do tog vremena razvoj posejanih i posađenih
kultura odvija se vrlo lagano ili nikako. Da bi se zemljište leja zasitilo mineralnim
rastvorima do vremena setve, odnosno sadnje kultura i preporučuje se da se zemljište
„zarazi“ novim živim mikroorganizmima (1,5 – 2 nedelje pre setve), primenom EM-
preparata „Bajkal“. Tada, aktivan razvitak kultura počinje odmah posle sadnje, setve, a
ne sredinom juna. To će obetbediti i veći prinos kultura.
Jesenje polivanje leja rastvorom EM-preparata „Bajkal“, posle detaljnog
riljanja zemljišta ploskorezom Tokina i nanošenja na leje komposta, namenjen je za to
da bi se uveličala u lejama količina žive zemljišne sredine, čiji je zadatak da uspeju da
razlože do proleća naredne godine svo zemljišno korenje kultura i korova, zaostalo u
lejama, da spasu gospodara od plevljenja korova sledeće godine, da popune zemlju
humusom od tih ostataka i da protresu zemlju do dubine korenja, da učine zemljište
pogodnim za setvu i sadnju prolećnih kultura, bez prethodne upotrebe ašova i pluga.

PITANJE 15. Ako ne nabavljamo stajnjak, gde da nađemo toliko organike, da bi

imali komposta za celu baštu?
ODGOVOR. Bašte su različite i po površini i prema nameni. Prporuke iz mojih
knjiga tiču se privatnih poseda, čija površina varira za žitelje grada u granicama od 3 do
12 ari, a za stanovnike sela od 20 do 40 ari. U tu površinu ulaze i građevine (kuća,
banja, saraj, ptičnjak, garaža i dr.). Tu ulazi i površina zauzeta voćkama i jagodičnjacima,
koje, u suštini i nisu površine bašte, to je već voćnjak. Ja govorim o bašti, o onoj
površini, na kojoj se gaji samo povrće. Baš o količini komposta za te površine, koje
koristimo za gajenje povrća, ja govorim u svojim knjigama. Zbog toga da bi zemljište,
koje zauzmemo za gajenje povrća, bilo stalno plodno, neophodno je da se unosi
kompost i na proleće i u jesen u količini jedno vedro na jedan kvadratni metar površine
gde sadimo i sejemo kulture. Ako je bašta formirana sa uskim lejama sa širokim
prolazima, onda u takvoj bašti prostor zauzet kulturama iznosi 33 kv m na ar. To znači
da vam je za svaki ar takve bašte potrebno 33 vedra komposta i na proleće, i u jesen, ili
ako računamo po parametrima kompostne gomile, i na proleće i u jesen treba imati
0,33 kubna metra komposta. To je gomilica dimenzija 1x1 m visine 33 sm. Ovo i
govorim zbog toga, da biste mogli da zamislite, ali i vizuelno predstavite količinu
komposta za jedan ar bašte.
Povećajte ovu izračunatu količinu onoliko puta, koliko vaša bašta ima ari. Ako je vaša
bašta, naprimer, tri ara, onda će vam trebati komposta, otprilike, 1 kubni metar za
jesen i jedan kubni metar za proleće. A sada zamislite količinu svakakvog organskog
 153

otpada, koga uvek ima na vašoj parceli, lišće svih kultura, korov, trava sa leja, lišće i
žbunje jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, otpaci od čišćenja voća i povrća, lišće
voćki i jagodičastog žbunja, otpaci iz kuhinje. Jeste li zamislili? I šta, sve to neće biti
dovoljno za dve gomile po metar kubni svaka? Uveravam vas da će biti! Kod mene se
nakupi. A ako u domaćinstvu imate domaću stoku ili ptice, onda stvarno nema nikakve
bojazni, da komposta za vaše leje povrća neće biti dovoljno. A izvan ograda vaše bašte
možete skupiti malo hajdučke trave, maslačka, koprive, valeriane, lekovite kamilice,
buhača, lišća čička i drugog korova, ako je ipak malo organskih otpadaka u okviru vaše
parcele.

PITANJE 16. Kako se može brzo obnoviti plodnost leja?

ODGOVOR. Pedologija tvrdi da se plodnost zemljišta određuje na osnovu
količine humusa u njemu. Pre svega, hajde da zajednički tačno utvrdimo šta je to
humus. Pedologija podrazumeva pod humusom ostatke biljnih i životinjskih
organizama. Analogom humusa se može smatrati, naprimer, otkrivanje s vremena na
vreme kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. T.j., humus je gotovo više
nerazloživi deo biljaka i zemljišnih organizama, koji nema u sebi gotovo nikakve
hranljive komponente za biljke. To je apsolutno inertna masa. Međutim, humus je
garant plodnosti zemlje. To se objašnjava time što čestice humusa imaju u sebi
elektrtični naboj, a čestice minerala, koje čine osnovnu masu zemljišta, takav naboj
nemaju. Silom teže električnog naboja čestice humusa privlače na svoju površinu i
zadržavaju u svojoj opni vodene rastvore minerala zemlje i rastvore hemijskih
elemenata, koji se nastaju prilikom razlaganja organike. Silom električne teže ovi
rastvori se zadržavaju u zoni korenja biljaka i ne odlaze u niže slojeve s podzemnim
vodama i ne podižu se putem kapilara zemlje gore, gde bi isparili, ostavljajući na
površini tvrdu koru soli tih minerala. Dakle, humus je skupljač i skladištar zemljišnih
rastvora baš u zoni korenja mase biljaka. Baš zbog toga je on garant plodnosti zemlje.
Jasno je pri tom, da što je više humusa u zemlji, više je u zoni korenja biljaka
nakupljene hrane za biljke.
Osim ovoga, humus je granulisana masa, čija se zapremina sastoji od 50%
praznine, kroz koju u zemlju slobodno cirkuliše vazduh i atmosferska vlaga, koji su
neophodni, kako za korenje biljaka, tako i za život zemljišnih organizama. Ako u zemlji
nema humusa, ili ga je nedovoljno, onda je takva zemlja veoma tvrda, nije rastresita,
ne sadrži za biljke potrebne mineralne rastvore, slabo propušta vazduh i atmosfersku
vlagu, nije pogodna za normalan rast i razvitak biljaka. Zemlja bez humusa je neplodna,
a ako je humusa malo – slabo plodna.
Poznati ruski „černozjomi“ (crnice) imali su u svom sastavu 50% humusa.
Time se i objašnjavala njihova plodnost (govorim o tome u prošlom vremenu, jer je za
mnoga desetleća iživljavanja nad zemljom njiva dubokim oranjem, sirovim stajnjakom i
mineralnim đubrivima, ruska crnica izgubila veliki deo humusa i prestala da bude
„poznata“). Nauka smatra da osnovnu plodnost imaju zemlje koje imaju u svom
 154

sastavu najmanje 6% humusa.

Humus ruskih crnica je stvorila priroda za mnogo vekova. Jer se biljke skoro
80% sastoje od vode, nekoliko procenata ugljenika i drugih hemijskih elemenata i,
verovatno samo 1% i manje čine nerazloživi ostaci ili ono, što nauka naziva humus.
Naime, zbog toga proces stvaranja humusa u zemlji prirodnim putem je vrlo dugačak,
čak i stolećima.
Mnobi baštovani smatraju za humus kompost i stajnjak. Neki od njih smatraju
da, primenjujući „mulčiranje“ zemljišta sirovom prganikom, da time povećavaju
količinu humusa u zemlji. Da, to jeste tako. Ali, koliko godina je potrebno da tih 1%
poveća procenat humusa u zemlji, ako znamo da sirova organika može da da zemlji
humusa samo 1% svoje težine? Sirova organika, nanesena na zemlju u obliku
pokrivača, daje zemlji produkte svog razlaganja, ali oni, ne zadržavani zemljišnim
humusom, kojeg je malo, nedovoljno, sa vodenim rastvorima propadaju u niže slojeve
i odlaze u podzemne vode, skoro se i ne zadržavajući u korenju biljaka. Zbog toga,
pokušaji da se popuni humus u zemlji sirovom organikom, praktično i ne mogu dati brz
rezultata, a produkti razalaganja te organike ne u optimalnom obimu dolaze do korenja
biljaka. Ovakav prekrivač vrši samo jedno dobro delo, delimično štiti zemlju od
isušenja od delovanja sunčevog zračenja i vetrova uz istovremeno oticanje vlage zemlje
u niže slojeve zbog nedostatka dovoljne količine humusa. Nekakav pozitivan rezultat od
„sirovog“ prekrivača baštovan dobija nekakav rod, ali maksimalan, odnosno, rod
garntovan prirodom, neće dobiti. Na taj način, primena sirove organike kao pokrivača,
ne opravdava trud na skupljanje, usitnjavanje, postavljanje na površinu leja, ne
povećava sadržaj humusa u zenlji za kratko vreme.
Jedini način da se brzo popuni zemljište humusom je kompostiranje organike
sa docnijim nanošenjem koposta na površinu leja. U gotovim kompostima već postoji
gotov humus i hrana za zemljišne organizme i za biljke baštenskih leja. Tradicionalni
način slaganja kompostnih gomila zahteva periodično prevrtanje i održavanje vlage
periodičnim polivanjem. Pri tom, kompost sazrene za 1,5 – 2 godine. Ubrzati proces
sazrevanja komposta možemo pomoću efikasnih mikroorganizama (EM-preparata).
Ovako, kompost sazrene za 2,5 – 3 meseca i ne zahteva prevrtanje i polivanje –
dovoljno mu je one vlage, koju dobija prilikom polivanja slojeva rastvorima EM-
preparata. Na taj način, efikasni mikroorganizmi omogućavaju da se kompost dobije (a
s njim i humus) skoro 8 puta brže od
„tradicionalnog“ kompostiranja.
Efikasni mikroorganizmi EM-preparata su bezbedni za biljke, životinje i
čoveka. Oni su sposobni da spreče delovanje i u kompostu i u zemlji štetnih
mikroorganizama. Oni takođe pune zemlju organskim kiselinama, antibioticima,
stimulatorima rasta, pigmentima, obogaćuju zemlju azotom, izdvajajući ga iz
atmosferskog vazduha sa zemljišnom vlagom. Zahvaljujući tim njihovim delovanjima,
mikroorganizmi čiste zemlju od izazivača bolesti biljaka, sterilišu je, istovremeno
stvarajući u zemlji balans hemijskih elemenata neophodan za biljke.
 155

Primena komposta, pripremljenih pomoću EM-preparata, je korisna, u cilju

brzog povećanja humusa u zemlji za 3 – 5 godina, od vremena degradacije zemlje zbog
sistematske primene mineralnih đubriva, sirovog stajnjaka i prekopavanja ili oranja sa
prevrtanjem zemlje. U kasnijem periodu od primene EM-preparata možemo odustati ili
smanjiti obim njihovog korišćenja.

PITANJE 17. U svojim knjigama Vi pišete da u lejama Vaše bašte ne raste korov
i Vi ne morate da gubite vreme i da se fizički opterećujete na njihovo plevljenje. Kako
to uspevate?
ODGOVOR. Već sam odgovorio na ovo pitanje odgovarajući na pitanja 12 i 14. Ali,
ponoviću, u jesen, odmah posle skidanja prinosa sa leja, baš tog dana, leja se pažljivo
izrilja ploskorezom Tokina i pospe EM-kompostom u količini jedno vedro na dva metra
dužine uske leje. Kompost ostaje na površini i poliva se rastvorom EM-preparata (jedna
supena kašika „Bajkala“ plus jedna supena kašika ili šećera. Ili starog džema, ili
prokislog meda, ili melase na vedro vode; 5 l rastvora na dva dužna metra leje).
Ploskorezom se porezuju korenje biljaka koje postoje na zemljištu leje, mikroorganizmi
komposta i EM-preparata pronalaze porezano korenje, napadaju ga i razlažu svom
dužinom. Leje se oslobađaju korova, koji se razmnožavaju korenskim izdancima. Pod
dejstvom đubriva komposnih rastvora, vlage i više temperature, pod slojem komposta
na lejama već ujesen počinju da se niču izdanci korova koji se razmnožava iz semena.
Ne uspevši ujesen ni da procvetaju i osemene se, ovi korovi bivaju uništeni prvim
jesenjim mrazevima. Tako se leje oslobađaju i od ove vrste korova i istovremeno
dopunjuju humusom od njihovog razlaganja. Osim ovoga, zemlja leja, površinskim
slojem komposta se štiti od stvrdnjavanja pod dejstvom jesenjih padavina i vode od
topljenja snega na proleće i od štetnih uticaja sunčane i kosmičke radijacije i isušivanja i
erozije od vetra.

PITANJE 18. Šta ume priroda i kako ona daje primer zemljoradniku?
ODGOVOR. Pre nego što odgovorim na ovo pitanje o primeni agrotehnike
prirodne zemljoradnje, moram da ispričam, šta je ustvari ta agrotehnika, čime i
kako se ona razlikuje od „tradicionalne“ agrotehnike, koja se svuda primenjuje, a
koja je zasnovana na dubokom prekopavanju ili oranju zemlje, na primeni
sirovog (nefermentisanog) stajnjaka, zelenih siderata i mineralnih đubriva.
Agrotehnika je nazvana PRIRODNA iz razloga što je ona pozajmila baš od
prirode metode održanja plodnosti zemlje, koji isključuju duboko prodiranje u zemlju
oruđima obrade, nanošenje organike u vidu stajnjaka i mineralnih đubriva. Pa, ništa od
toga nema u „divljoj“ prirodi, ona nam stalno demonstrira svoju nadmoćnost nad
našim radovima na zemljištima naših bašti.
Vredi, naprimer, pogledati, posle jakog mraza, svoju baštu, obrađenu
„tradicionalno“ na „kultivisanoj“ zemlji, i neobrađene ledine iza ograde, da bi se uočila
razlika rezultata napora baštovana i napora prirode na očuvanju života biljaka. U bašti,
 156

na „kultivisanoj“ zemlji, sve biljke su promrzle, sparušile se, pocrnele, mnoge

definitivno stradale. A iza ograde, na zemlji na koju čovek nije izvršio invaziju svojim
oruđima i raznim đubrivima, mnogobrojne trave su žive, zdrave i raduju se svojoj sreći.
Pa, kako je to moguće, čovek se trudio, kopao i orao, nanosio stajnjak, posipao
zemlju raznim mikro- i makrođubrivima, trošio se u neizmernim fizičkim naporima,
praznio svoj novčanik, a priroda, iza ograde, ništa od toga nije radila, ali ona ima
mnogo produktivnije rezultate, od marljivog zemljoradnika?
Stvar je u tome, što su na ledini biljke, odumirući posle perioda svoje
vegetacije, ostale na zemlji, i pokrile je kao ćebetom svojim nadzemnim odumrlim
delovima. U tim delovima biljke su u vegetativnom periodu nakupile, kako tvrdi V.
V. Dokučajev, više organskih hemijskih elemenata, nego što su uzele iz zemlje. Priroda,
na taj način, svake godine vraća zemlji mnogo više organike, nego što iz nje uzme. I na
„divljoj“ ledini plodnost zemlje se nikada ne iscrpljuje. Ostaci biljaka na neobrađenim
površinama postaju hrana živim zemljišnim organizmima, koji pretvaraju te ostatke
biljaka u humus. Humus, sa svoje strane, nalazeći se u korenskom sloju zemlje, stvara
rastresitost i poroznost, omogućavajući prodiranje vazduha i atmosferske vlage u
zemlju. Istovremeno, humus zadržava na svojim česticama vodene mineralne rastvore
zemlje, odakle biljke i dobijaju svoju hranu. Ovi rastvori ostaju na površinama čestica
humusa silom teže električnog naboja, koji ove čestice poseduju. Čestice mineralnog
grunta ova svojstva nemaju i mineralne vodene rastvore ne zadržavaju. Zato u zemlji bez
humusa ili sa malim njegovim količinama (što je karakteristično za najveći broj bašti kod
Rusa) vlaga i zemljišni mineralni rastvori slobodno propadaju u niže slojeve ili preko
kapilara grunta ili zemlje odlaze na njenu površinu i ne dolaze do korenja biljaka. Na
površini zemlje se stvara čvrsta kora mineralnih soli koja ne propušta unutar zemlje ni
atmosferski vazduh, ni vlagu atmosferskih padavina i od polivanja. Ovo, sa svoje strane,
iziskuje od baštovana dodatne napore oko riljanja zemlje posle svake kiše ili zalivanja.
Na ledini, kako tvrdi pedološka nauka, od hrane u obliku organike odumrlih
biljaka, živi ogromna masa živih zemljišnih organizama. Samo na jednom hektaru
ledine, ukupna težina živih zemljišnih organizama premašuje 20 tona! To je po težini
ekvivalent stadu krupne rogate stoke od 50 grla! Možete le da zamislite moć tog živog
zemljišnog stanovništva? Živi zemljišni organizmi pri disanju atmosferskog vazduha
izdvajaju ugljendioksid, čiji je ugljenik osnovni sastojak skeleta svih biljaka. U „divljoj“
prirodi ovaj gas, kada u rastresitoj zemlji ima dovoljna količina humusa, slobodno izlazi
iz zemlje na površinu i usisavaju ga nadzemni delovi biljaka. Osim toga, zemljišni živi
organizmi, prilikom disanja, oslobađaju toplotu. Temperatura iznad površine ledine za
3 – 5 stepeni je viša od temperature iznad površine
„kultivisane“ bašte. Naime, iz tog razloga, prilikom mrazeva iza ograde bašte, kako smo
rekli ranije, svo bilje ostaje živo, a na lejama bašte biva uništeno, ili jako oštećeno
mrazom.
U prirodi postoji simbioza između biljaka i žive zemljišne sredine. Biljke svojim
korenskim otpacima i svojim ostacima hrane živu zemljišnu sredinu, a ta sredina,
 157

dobijajući hranu od biljaka, pretvara je u humus, u organske kiseline, stimulatore rasta,

antibiotike, sluz (za strukturiranje zemlje), izdvaja iz vazduha azot, tako neophodan
biljkama i unosi ga u sastav zemljišnih vodenih rastvora. Zemljišni organizmi svojim
hitinskim oklopima unose u zemlju fosfor i kalijum, a organskim kiselinama koje se pri
tom izdvajaju, rastvaraju zemljišne minerale i sjedinjuju njihove hemijske elemente sa
zemljišnim vodenim rastvorima. Prilikom disanja zemljišni organizmi oslobađaju
ugljendioksid, koji je biljkama neophodan za stvaranje svojih tela, kojeg je vrlo malo u
atmosferi. Oslobađajući prilikom disanja toplotu, zemljišni organizmi greju zemlju i
nadzemni sloj atmosfere, što stvara za biljke veći komfor rašćenja i produžava period
aktivne vegetacije – ranije u proleće i kasnije u jesen. Eto što ume Priroda tamo, gde
joj čovek ne smeta svojim nepromišljenim radnjama.
Pažljivi posmatrač je mogao primetiti da se na ledini periodično menja sastav
biljaka, nestaju jedne vrste trava, pojavljuju se druge. Priroda ovom smenom jedne
vrste drugom kao da upozorava čoveka, da periodično i on mora da menja mesta useva
i sađenja ovih ili onih kultura. Biljke usisavaju korenjem vodene zemljišne rastvore
minerala i ustašcima (porama) nadzemnog dela atmosferski vazduh, unose u svoja tela
gamu hemijskih elemenata i iz zemlje, i iz vazduha. Ta gama predstavlja svu
Mendeljejevu tablicu elemenata. Međutim, svaka biljka koristi za izgradnju svog tela i
svog prinosa one hemijske elemente, koji odgovaraju njenoj prirodi. Baš zbog toga,
naprimer, proizvodi različitih biljaka imaju različit ukus, miris i boju. Elemente, koji biljci
ne odgovaraju, preko korenja i pora, biljke odstranjuju u zemlju i atmosferu.
Vremenom, ovih biljci nepotrebnih elemenata u zemljištu se nakupi suviše mnogo, što
počinje da smeta normalnom rastu i prinosu baš te biljke. Kažu, pri tom, da se zemlja
„umorila“. Zemlja se umori od gajenja na njoj samo konkretne biljke. Ali drugoj vrsti
sastav ove zemlje sasvim odgovara. Na neobrađenim površinama priroda sama
periodično menja sastav trava. U bašti, to mora da uradi čovek, koristeći nauk prirode.
Mnogi ljudi (među kojima i mnogi baštovani) primećuju, naprimer, da na
proplanku šume, na nekoj udaljenosti od nje, raste najveće drveće i žbunje. A u
šumskom čestaru, u tjeskobi i skučenosti, slabašna i štakari. Ovime priroda ponovo
savetuje čoveka – biljkama je za rast i razvitak potrebna svetlost i stalno strujanje
vazduha, a takođe, otsustvo konkurencije za zemljišnu i atmosfersku ishranu.

PITANJE 19. Što ostavlja zemlji setva ozime raži i šta se zatim radi sa tim
usevom?
ODGOVOR. Ozima raž, prema tvrđenju naučnika o biljkama, stvara u zemlji
najveću, u poređenju sa drugim biljkama, količinu korenja i korenskih vlakana.
Dužina korenja i vlakana samo jedne odrasle biljke ozime raži može dostići više od
nekoliko stotina kilometara. Zemlja, prošarana takvom količinom korenja i vlakana,
posle njihove fermentacije (koju konzumiranjem vrše zemljišni organizmi) postaje
slična sunđeru, t.j., ima ogromnu količinu praznina u obliku „hodnika“ od bivšeg
korenja. Te praznine omogućavaju prodiranje u zemlju atmosferskog vazduha, vlage od
 158

padavina i zalivanja, korenja novog pokolenja biljaka. Takvo zemljište se naziva

„struktuirano“. Naročito je korisno posejati ozimu raž na površinama, čiji je glavni
sastojak glina. Korenje raži, probijajući sloj gline, prave ga poroznim (šupljikavim) i
rastresitim, pune ga humusom svojom fermentacijom.
Na proleće, sledeće godine posle sejanja raži, 1,5 – 2 nedelje pre sejanja i
sadnje kultura, biljke raži, ako su dosta porasle, treba pokositi i skloniti, isitnivši ih za
„prolećnu“ kompostnu gomilu. Zemljište, na kom je rasla raž, treba proriljati na dubinu
ne veću od 5 – 7 sm ploskorezom Tokina, riljajući površinu, lagano zalaziti u dubinu.
Kroz 1,5 – 2 nedelje, posle gore opisane operacije, može se pristupiti sejanju i sađenju
kultura.
Ako dve-tri godine za redom sejemo ozimu raž, na tom zemljištu, koje ima
podlogu od gline, i ako se pridržavamo opisanim gore operacijama, onda posle tog
perioda, čvrste glinene naslage će nestati. Zemljište će postati pogodno za sejanje bilo
kojih kultura. Mora se, pri tom, znati, da je glina proizvodni mineral od nekadašnjih
biljka i sadrži u sebi vrlo mnogo hranljivih hranljivih za biljke organskih hemijskih
elemenata. Struktuisanje gline korenjem raži, njeni slojevi naseljeni zemljišnim živim
organizmima čine organske hemijske elemente gline dostupnim za korenje baštenskih
kultura.

PITANJE 20. Kako se slaže kompostna gomila da bi se dobio kvalitetniji

kompost za kraće vreme?
ODGOVOR. Nemojte pripremati kompost u jamama, betonskih ili metalnim
prostorima, jer se iz njih dobija, ne kompost, već silos. Čvrsta, polurazložena masa iz
silosa, nanesena na zemljište leja, delujena plodnost zemlje skoro kao sirov stajnjak ili
rastvori mineralnih đubriva – uništavaju živu zemljišnu sredinu, utiču na razboljevanje
korenastih plodova, oduzimaju biljkama elemente ishrane, odvlačeći na sebe vodene
zemljišne mineralne rastvore. Kompostnu gomilu organike najbolje je formirati
direkno na površini zemljišta, prethodno protresenog vilama. Mesto za gomilu treba
izabarti onde, gde nije izložena direknim sunčevim zracima u podne, za gomilu je
potrebna polusenka. Prvi, najniži sloj gomile, debljine od 10 – 15 sm treba složiti od
krupne organike, naprimer, od grančica žbunastog i jagodičastog žbunja, ribizle,
strukova suncokreta, krupne piljevine od drveta, parčadi kartona, krupnih stabala
korova. Ovaj sloj treba pokriti slojem baštenske zemlje (ili starog humusa) 2 – 3 sm
debljine. Sledći slojevi se slažu od mešavina različite isitnjene organike dvorišta,
okućnice (lišće svih kultura, trava sa gredica, korov, oplevljen sa leja i prolaza, opalo
lišće drveća i jagodičastog žbunja, otpaci sa kuhinjskog stola, kora očišćenih korenastih
plodova i voća, kora jaja i riblje kosti i iznutrice, stajnjak domaćih životinja i izmet
ptica, piljevina, papir, pepeo iz peći i banja). Svaki sloj mora biti debeo od 10 – 15 sm,
pokriven slojem baštenske zemlje 1 – 2 sm. Za dobijanje „brzog“ komposta
preporučuje se da se svaki dan unosi mala količina isitnjene valeriane, lekovite
kamilice, maslačka, koprive, mente, i svaki taj sloj pokrivati slojem baštenske zemlje i
 159

po tom sloju rastvorom EM-preparata („Bajkal“ ili „Tamir“. „Tamir“ više odgovara za
proizvodnju komposta). Sve sledeće slojeve gomile sasvim je neobavezno da se slažu
odjednom ili svakog dana. Oni se slažu postepeno, kad se nakupi organika, ceo
prolećno- letnje-jesenji period. Obaveza je da gomila stalno bude pokrivena najlonom
posle slaganja svakog sledećeg sloja organike i polivena rastvorom EM-preparata. Ovo
pokrivanje je potrebno da se zaštiti sadržaj gomile od atmosferskih padavina i
preovlažnjenja, vetrova, koji prouzrokuju isušenje gomile. Sa primenom EM-
preparata, sadržaj gomile nije potrebno prelopatavati i pretresati, a kompost sazreva
posle 1,5 – 2 meseca.
Ukoliko se kompost unosi na leje i u jesen (što je naročito važno!) i na proleće,
poželjno je da na bašti imate dve gomile. Jedna se slaže u rano proleće i završava do
sredine jula, druga se slaže od sredine jula i popunjava se do jesenjih mrazeva.
Kompost iz „prolećne“ gomile nanosi se na leje u jesen, posle skidanja sa leja ofruta; iz
„jesenje“ gomile kompost se upotrebljava na proleće, nedelju i po do dve pre setve ili
sadnje. Različiti oblici formiranja kompostnih gomila nevedeni su u mojoj knjizi „Kraljica
bašti – ko je to?“
Razmeštanjem gomile na površinu bašte, privlači u nju veću količinu kišnih
glisti koje, po mišljenju Darvina i Dokučajeva, vrše završnu preradu organike,
pretvarajući je u humus i puneći je svojim izlučevinama u vidu kaprolita – sitne, sipke,
granulirane mase. Kišne gliste pretvaraju organsku masu gomile ne prosto u kompost,
već u SUPER-kompost, najbolje đubrivo za zemlju. Nauka tvrdi da kišne gliste imaju
sposobnost da izoluju razne toksične supstance, uključujući i radioaktivne, u specijalne
oklope-sarkofage, iz kojih oni ne mogu da dospeju u zemljišne rastvore, a sa njima u
tela biljaka baštenskih kutura i na baštovanov sto za ručavanje. Ako želite da privučete
u kompostnu gomilu što više glisti, onda ne smete stavljati kupus, njegov koren i sve
biljke iz familije kupusa.
Kompost koji su napravile kišne gliste, koristan je i zbog toga, što prilikom
njegovog unošenja u zemljište leja, unosimo i same gliste i njihove kokone (čaure), iz
kojih će se u lejama roditi nove gliste. U zemljištu leja gliste obavljaju poslove
baštovana – nastavljaju popunu zemljišta humusom i svojim kretanjem u dubini zemlje
prave je ratresitijom i propusnom za vazduh i vlagu, koji su potrebni i biljkama i
zemljišnim mikroorganizmima.

PITANJE 21. Šta jedu mikrobi i bakterije? Vi pišete da prilikom polivanja leja
rastvorom EM-preparata mikroorganizmi tog preparata jedu u zemlji ostatke korenja. Vi
takođe pišete da svake dve nedelje kulture treba polivati rastvorom EM- preparata za
ceo period njihove vegetacije. Mene muči pitanje, a zar ne jedu mikrobi i bakterije i
korenje kultura? Ili oni znaju koji koren smeju da pojedu, a koji ne smeju?
ODGOVOR. Pitanje je, istinu da kažem, podrugljivo, sa namerom da se autor
knjige omalovaži, kako sada govore, na osnovu „dvojnog standarda“.
Međutim, takav prekor postavljača pitanja je neosnovan, ne stoji.
 160

Mikroorganizmi EM-preparata mogu da uđu u korenje biljaka samo preko

povređenih mesta ili poreza, posekotina. U jesen, za vreme skidanja prinosa, baš
takve povrede i posekotine (posle obrade površine leja ploskorezom) se i nanose
ostalom korenju kultura i korova. Polivanje zemljišta leja rastvorom EM-preparata,
odmah posle riljanja zemlje ploskorezom, omogućuje se razlaganje tog korenja koje
vrše mikroorganizmi EM-preparata, što omogućava oslobađanje leja od korova, koji se
razmnožavaju iz korenja. Ako se to ne uradi odmah posle skidanja prinosa sa leja i
obrade zemljišta ploskorezom, za dva-tri dana, porezi i posekotine na korenju prekriju
se zaštitnom opnom (kalusom) i postaju nedostupni za mikroorganizme.
Prilikom sadnje rasada neizostavno se mora podrezati deo korenja. Da ne bi
postali predmet agresije mikroorganizama EM-preparata, rasad prvih dve nedelje
posle sadnje treba polivati samo prostom vodom (poželjno je da to bude kišnica ili
snežnica). Za te dve nedelje porezi i povrede korenja rasada se prekriju zaštitnom
opnom i naredno zalivanje leja EM-preparatima nema opasnosti za biljke.
Biljkama, u procesu rasta i razvitka, treba sve više i više zemljišne hrane.
Polivanje leja svake dve nedelje rastvorom EM-preparata usmereno je na povećanje u
zemlji populacije mikroorganizama, koji počinju da izdvajaju sve više i više organskih
kiselina, a kiseline privlače u vodene rastvore sve više i više hemijskih elemenata
minerala grunta, koji su hrana biljkama. Naime, tako se i zadovoljavaju rastuće
potrebe biljaka za zemljišnom hranom koja im obezbeđuje normalan rast i razvoj.
Sve gore opisano i rečeno, detaljno je objašnjeno u mojim knjigama. Tako da
stvar nije u tome, umeju li ili ne umeju mikrobi i bakterije da odrede šta
„smeju“, a šta „ne smeju“da „stave na zub“, već u tome sa kakvom pažnjom I
razumevanjem čovek čita knjige, i kakvu korist izvlači iz toga za sebe i svoje baštenske
pitomce.

PITANJE 22. Sme li se unositi u kompostnu gomilu lišće krompira i paradajza,

zaraženo fitoftorom (lat. phytophphtora – bolest krompira od koje postaje nejestiv.
1951. u Irskoj je umrlo od gladi smatra se zbog ove bolesti milion ljudi, a dva miliona
se iselilo)?
ODGOVOR. Nezaraženo fitoftorom lišće tih kultura slagati u kompostnu
gomilu možemo (naprimer, lišće mladog krompira). Za zaraženo lišće možemo
napraviti posebnu kompostnu gomilu. U tu gomilu možemo slagati lišće svih kultura iz
familije kupusa. Redosled formiranja takve gomile je potpuno isti kao za
„prolećnu“ ili „jesenju“ gomilu. A kompost iz ove gomile možemo koristiti ispod voćki i
jagodičastog žbunja, ali ne na lejama povrtarskih kultura.

PITANJE 23. Zbog čega agrotehnika, koju vi nazivate agrotehnika prirodne

zemljoradnje, i koja je, po Vašim rečima, najefikasnija, najekonomičnija, ekološki čista
i korisna za očuvanje zdravlja određenog čoveka i cele nacije uopšte, do sada nije
poznata glavnoj masi baštovana, farmera i drugih proizvođača poljoprivrednih
 161

proizvoda?
ODGOVOR. To pitanje ne treba postavljati meni, već državnim činovnicima, od
kojih zavisi i sadržaj udžbenika po pitanju zemljoradnje, i širenje znanja među
stanovništvom zemlje. Termin „agrotehnika prirodne zemljoradnje“ nisam ja izmislio. O
toj agrotehnici u različitom vremenu su govorili i pisali korifeji nauke, kao što su
Darvin, Libih, Vernadski, Dokučajev, Kostičev, Ovsinski, Vavilov, Maljcev, Geljcer i dr. A o
najvećoj efikasnosti prirode govori u 4-oj knjizi svog „Kapitala“ Karl Marks. On kaže da
„samo Priroda može, ako joj čovek ne smeta, da stvori najvišu apsolutnu dodatnu
vrednost, a nikada čovek. Priroda može, naprimer, od jednog zrna da stvori klas od 60
zrna, a čovek, od kilograma gvožđa može da proizvede kilogram eksera i ništa više“.
Ovim rečima Karl Marks je takođe aludirao na agrotehniku prirodne zemljoradnje, na
efektivnost Prirode.
Penzionisani farmer Šugurov danas, već nekoliko godina za redom, dobija
prinose zrna (pšenica, raž, ječam) oko 40 c/ha uz koštanje jednog kilograma manje od
50 kopejki. On već skoro 10 godina ne ore svoje njive, ne koristi sirovi stajnjak i
mineralna đubriva. Uopšte u Rusiji cena proizvodnje jednog kilograma pšenice
prosečno 3,5 rubalja, a otkupna cena je približno tolika. I proizvođač (ne Šugurov!) trpi
ogromne gubitke. Odgovor na postavljeno mi pitanje može biti samo protivpitanje:
zašto državni aparat Rusije i njegovi činovnici nikako ne žele da se iskustvo Šugurova
proširi na sve farmere zemlje i sve zemljoradnike, uključivši i baštovane?
Ja sam nedavno (avgust 2009.g.) dobio takvo personalno (zvanično) mišljenje
o svojim knjigama od bivšeg partijskog radnika našega grada: „Tebe za tvoje knjige je
odavno trebalo uhapsiti“. Eto pokušajte sada da sami formulišete odgovor na gore
navedeno pitanje.
PITANJE 24. Da li je obavezna primena EM-preparata prilikom pripreme
komposta?
ODGOVOR. To zavisi od toga, koliko brzo želite da dobijete zreli kompost i da li
ste spremni da prevrćete i prebacujete lopatom sadržaj kompostne gomile. Sa
primenom EM-preparata sadržaj gomile nemate obavezu da prevrćete i kompost
sazrene za 1,5 – 2 meseca po završetku slaganja gomile. Bez primene EM- preparata,
sadržaj gomile trebate periodično prevrtati (najmanje 2 – 3 puta u sezoni), a kompost
sazrene za 1,5 – 2 godine. Autori knjige „Korisni saveti iz bakine kutije“ (izdavačka kuća
„Riderz Dajdžest“) kažu da proces razlaganja organike u kompostnoj gomili možemo
vremenski skratiti do 6 nedelja leti, do 3 meseca u jesen, do 6 meseci zimi. Za ovo oni
predlažu da se primene „ubrzači“ – ekstrakti od trava. Za ovo treba uzeti
-7 kafenih kašičica glukoze,
-po jednu kafenu kašičicu suvog lišća valeriane, koprive, lekovite kamilice,
maslačka, hajdučke trave i kore hrasta,
-450 ml kišnice.
-sipati glukozu u plastičnu flašu, sipati sve suve komponente i energično
protresti flašu.
 162

Rastvoriti dve kafene kašičice ove smese u 450 ml kišnice i ostaviti dan i noć.
Probiti drškom lopate otprilike na jednakom rastojanju pet – šest rupa u gomili i sipati
u njih po šest supenih kašika dobijenog ekstrakta, posuti rupe zemljom i stvrditi tu
zemlju. Svakih 6 nedelja sve ponoviti, dok organika gomile ne istruli. Baš ovako je
savetovano u rečenoj gore knjizi. Autor ovaj recept nije proverio.
U nekim izvorima se preporučuje za ubrzanje procesa fermentacije organike,
polivati prilikom slaganja svaki sloj rastvorom već gotovog i zrelog komposta. Za ovo se
litarska tegla komposta rastvori u vedru vode, poželjno kišnice, dan i noć otstoji, a
zatim ovaj rastvor za polivanje sledećeg sloja kompostne gomile. Poželjno je, pri tom,
na vedro vode dodati supenu kašiku ili melase, ili starog džema, ili meda, ili šećera.

PITANJE 25. Koje su prednosti, osim utroška rada, pri kopanju zemlje na
dubinu jednog ašova, površinske obrade zemlje na dubinu 5 – 7 sm?
ODGOVOR. Riljanje zemlje – riljajući samo površinski sloj mi ga punimo
kiseonikom, neophodnim za život i aktivnost aerobnih mikroorganizama, čime
stimulišemo njihov razvoj. U isto vreme mi ne narušavamo dublje slojeve, koji imaju
poroznu strukturu. Zemljište uvek sadrži prošlogodišnje prazninee, koje su napravili
zemljišni stanovnici i korenski sistemi jednogodišnjih biljaka. Na račun ovih praznina u
sušno vreme, zemlja je sposobna da kondezuje atmosfersku vlagu i time samim da
održi vlažnost, što smanjuje potrebu čestog zalivanja. Osim toga, zahvaljujući ovim
prazninama, korenski sistem biljaka se razvija intenzivnije, a to omogućuje ranije i
obilnije prinose. Za vreme pljuskova kroz ove pore voda slobodno prolazi u dublje
slojeve zemlje, ne izazivajući oštećenje korenskog sistema biljaka. Drugim rečima, u
zemlji se stvara ili, pre održava povoljan vazdušno – vodeni balans. Kod kopanja zemlje
ašovom ili oranja plugom, sa prevrtanjem grumena, posle sledeće kiše ili zalivanja,
zemlja postaje tvrđa nego što je bila pre ovakve obrade. Struktura se uništava i postaje
loša za propuštanje vlage i vazduha i pri tom u zemlji gine najveći broj
mikroorganizama, koji obezbeđuju plodnost zemlje i daju hranu biljkama.

PITANJE 26. Zašto su, uz primenu agrotehnike prirodne zemljordnje, prinosi

malo zavisni od vremenskih i klimatskih uslova?
ODGOVOR. Živi zemljišni organizmi, uneseni u zemlju EM-preparatima, brzo
se u njoj razmnžavaju i oslobađaju prilikom disanja veliku količinu toplote. Kada
nastupe mrazevi, pod uticajem te topline, temperatura zemlje leja ostaje 3-4 stepena
veća od temperature atmosferskog vazduha, veća je i iznad površine zemlje, što i štiti
biljke od niskih temperatura u ranom proleću i kasno u jesen.
Tretiranje leja kompostom i s proleća i s jeseni dovodi do stvaranja humusa u zemlji, a
50% tog humusa su praznine, kroz koje u zemlju cirkuliše atmosferski vazduh i vlaga. U
vazduhu uvek ima vlage, koja se, cirkulišući kroz zemlju, kondezuje na na česticama
humusa i zadržava se pod silom teže električnog naboja. Pri tom, što je veća
temperatura spoljašnjeg vazduha, više je u njemu vlage, a samim tim, više se nje
 163

kondezuje na česticama humusa. Tako se biljke štite od isušenja kod visokih

temperatura. U tome se sastoji smanjenje zavisnosti biljaka od vremena i klime,
naravno, ako u zemlji ima dovoljno humusa i živih zemljišnih organizama. Uz redovnu
primenu mineralnih đubriva, zemlja humusno osiromaši, uništavaju se živi zemljišni
organizmi, a prinosi na takvoj zemlji apsolutno su zavisni od vremena i klime.

PITANJE 27. Kažu da je pokrivanje leja humusom (mulčiranje) vrlo važan način
kojim se bitno poboljšavaju uslovi razvoja biljaka. Šta, zapravo pruža ovakav način
pristupa zemlji i biljkama?
ODGOVOR. Stvarajući oko biljaka mulčirajući sloj, mi štitimo zemljište od
isušenja. Mulča sprečava suvišno isparenje vlage iz zemlje. Pri pokrivanju zemlja mnogo
duže zadržava vlagu, zbog toga voćke i povrće treba zalivati mnogo ređe. Gornji sloj
zemlje se ne podvrgava direknim sunčevim zracima, što je za njega blagotvorno. Mulča
(pokrivač) predstavlja značajan izvor hrane za korisne mikroorganizme, koji, prerađujući
je, ostavljaju korenskom sistemu biljaka hranljive supstance u aktivnom obliku. Osim
toga, korisni mikroorganizmi, koji su iz sastava EM-preparata, prerađuju supstance, koje
sprečavaju stvaranje fitopatogena – izazivače bolesti, što čini mulču svojevrsnom
sanitarnom barijerom, koja smanjuje rizik razboljevanja biljaka. Osim toga, mulčiranje
je dobar način borbe protiv korova na lejama. Sloj prekrivača 5 – 7 sm debljine
smanjuje količinu korova za 80%. To je samo mali deo njegovih prednosti.

PITANJE 28. EM-preparati su složeni sklop mikroba i bakterija. Poneko se plaši

da ih koristi na svojim lejama. A šta ako su štetni za zdravlje?
ODGOVOR. Na katedri za agroekologiju i mikrobiologiju Novosibirskog
državnog poljoprivrednog univerziteta, pod rukovodstvom upravnika katedre,
profesora, doktora bioloških nauka, Nadežde Nikolajevne Napljokove, kao rezultat
dugotrajnih, višegodišnjih, strpljivih i veoma objektivnih istraživanja celog tima
sibirskih naučnika mikrobiologa, novih mikrobioloških preparata serije EM, za
uspostavljanje i obnovu plodnosti zemlje. Evo, između ostalog, šta piše N. N.
Napljokova o tim preparatima:
„Kakvo dejstvo imaju ovi kompleksni mikrobiološki preparati?
1.Oni povećavaju sadržaj agronomski korisnih mikroorganizama u zemlji;
2.Vrše ozdravljenje zemlje, jer onemogućuju rast fitopatogena, i
povećavaju broj mikroba-antagonista;
3.Poboljšavaju strukturu zemljišta;
4.Utiču na poboljšanje mineralne ishrane biljaka;
5.Oslobađaju biološki aktivne supstance i stimulišu rast biljaka, povećavaju
imunitet biljaka i plodnost;
6.Poboljšavaju kvalitet plodova.
Efektivni mikroorganizmi su apsolutno neškodljivi, što su potvrdila
 164

višegodišnja istraživanja i laboratorijske analize specijalizovanih instituta. Naša adresa

je: Korporacija „EM-Bioteh“: 630112, grad Novosibirsk, ul. Seleznjeva 46, d/k
„Stroitelj“ k.301, tel/faks (3832) 78 33 05, E-mail: baksib@mail.ru
Novosibirski državni poljoprivredni univerzitet: 630039, grad Novosibirsk, ul.
Dobroljubova 160, NGAU, katedra za agroekologiju i mikrobiologiju.
Iscrpna uputstva, naučne članke I druge korisne dodatne informacije možete
naći na našem sajtu na Internetu: www.embiotech.ru”.
Ja sam siguran, da tako solidan i poznat univezitet i professor i doktor
bioloških nauka N. N. Napljokova drže do svoje reputacije i ne mogu svojim radovima i
analizama štetiti zdravlju sopstvenih sugrađana.
Sa mojih predavanja. Jedna žena kaže na jednom od mojih predavanja da je
jednom ona rastvorila koncetrat EM-preparata „Bajkal“ za dobijanje radnog rastvora.
Dođe ona jednom iz prodavnice kući, a muž joj kaže: „I kvas si odličan dobila! Čudo!“.
Ispostavilo se da je popio pola tegle od tri litre radnog rastvora. I ništa mu se nije
dogodilo, čak ni najmanjih simptoma trovanja nije bilo.

PITANJE 29. EM-preparate, treba li primenjivati i kako?

ODGOVOR. Već smo govorili o tome da sami EM-preparati nisu đubrivo za
biljke. To su vodeni rastvori, u kojima se u stanju anabioze (sna) nalazi nekoliko
desetina vrsta zemljišnih mikroorganizama. U zemljištu leja ovi mikroorganizmi,
hraneći se organikom, koju smo tamo uneli, oslobađaju ugljendioksid, toplotu,
akumuliraju i talože u zemljišne vodene rastvore atmosferski azot; izlučuju organske
kiseline, kojima se rastvaraju zemljišni minerali; izlučuju sluz i fermente koji struktuišu
zemlju; svojim ostacima i ostacima fermentisane organike popunjavaju humus u zemlji,
koji je garant plodnosti zemlje; sami su hrana za složenije zemljišne organizme, koji
takođe struktuišu zemljište i pune ga fosforom i kalcijumom. Naime, zemljišni
mikroorganizmi i čine zemljište plodnim.
Da li uvek i svuda treba koristiti EM-preparate? To zavisi od toga, koji je plan
postavio sebi baštovan i u kom regionu živi.
U srednjem pojasu Rusije, u severnijim njenim oblastima, živa zemljišna
sredina, u periodu zimskih mrazeva, u najvećem broju strada, a njeno
samoobnavljanje od ostale u životu populacije, sa laganim porastom prolećnih
temperatura, vrši se, takođe lagano i dostizanje optimalnog broja, sposobnog da
ishrani biljke, dogodiće se, otprilike, u drugoj polovini juna. Do tog vremena posađeni
rasad u lejama i klice semena nemaju dovoljno hrane u zemlji i razvijaju se vrlo slabo,
što se, prirodno, odražava na veličinu prinosa, zbog manjka vremena aktivne
vegetacije biljaka, pre dolaska jesenjih mrazeva.
Zbog toga 1. U srednjem pojasu Rusije i u još severnijim regionima, u cilju
povećanja perioda ativne vegetacije kultura, (što, praktično, znači – u cilju povećanja
prinosa), korisno je, što je moguće ranije, obnoviti u zemlji brojnost mikroorganizama,
metodom „zaražavanja“ zemljišta ovim bakterijama, t.j.,tretiranjem zemlje, 1,5 – 2
 165

nedelje pre setve i sadnje, EM-preparatima. Ovaj postupak će povećati vreme aktivne
vegetacije skoro za mesec dana, što će omogućiti i veće prinose. Pošto zemljišni
mikroorganizmi svojim disanjem reflektuju toplotu, zemljište leja u kome živi dovoljan
broj bakterija i mikroba, na proleće se brže zagreje i za 3 – 5 stepeni ima veću
temperaturu od spoljašnje. U takvu zemlju možemo sejati i saditi 1,5 do 2 nedelje
ranije, što će, takođe, uticati na povećanje vegetativnog perioda, a samim tim i prinosa.
Istovremeno, toplotom koju oslobađaju mikroorganizmi, biljke su zaštićenije od
prolećnih mrazeva, lakše ih podnose i ostaju životnosposobne, što opet znači, da se
možemo nadati većim prinosima.

* * *
Po svim krajevima, tradicionalno, po svim ruskim baštama, mnogim
desetlećima, nažalost, se vrši prekopavanje zemlje sa prevrtanjem grumena i
primenjuju se mineralna đubriva i stajnjak. I radi se to, po pravilu, dvaput godišnje
– u jesen i na proleće. Zbog toga su zemljišta skoro potpuno izgubila humus, postala
mikrodisperzivna, tvrda, hladna, slabopropusna za atmosferski vazduh i vlagu, i, po
pravilu su zaražena truležnim patogenima. Takva zemljišta i dalje treba duboko i
sistematski preoravati ili prekopavati, treba ih i dalje kljukati mineralnim đubrivima i
stajnjacima iz godine u godinu sa sve većim količinama, t.j., uz sve veći uloženi fizički
rad i novčana sredstva za nabavku hemije i otplatu gorivo-mazivnih materijala i rada
traktorista. Primenom hemije mogu se dobiti dosta visoki prinosi, maloekonomični i
štetni za zdravlje ljudi i životinja (treba da znamo, u nizu zemalja sveta proizvodnja i
gajenje kultura, uz primenu mineralnih đubriva, je zabranjena, zabranjena je i njihova
prodaja na domaćim berzama tih zemalja u cilju zaštite zdravlja nacije).
Zbog toga, 2. Strukturu takvih degradiranih zemljišta moguće je relativno brzo
(za 2-3 goine) potpuno obnoviti, odustajanjem od primene sirovog stajnjaka, mineralnih
đubriva, odustajanjem od prekopavanja sa prevrtanjem grumena svake godine,
primenjujući, umesto toga, komposte sa plitkim riljanjem zemlje (5-7 sm) i EM-
preparate. Komposti i EM-preparati se unose u zemlju i u jesen (što je vrlo važno!), i na
proleće (1,5 – 2 nedelje pre setve i sadnje). Već posle svega godinu dana od
preduzimanja ovih mera, prinosi kultura porastu za skoro 50%, a zemljište se u
značajnoj meri očisti od zaraze truležnih patogena, što omogućuje da se sačuva prinos
skoro u toku cele zime. Kroz dve-tri godine primena EM-preparata na lejama se može
obustaviti (mada njihovo korišćenje i dalje neće štetiti), a primenu komposta i u jesen, i
na proleće treba nastaviti i sledećih godina.
* * *
Obično komposti od raznovrsne organike sazri u gomilama za godinu do dve.
Za to vreme, kao što smo rekli, gomile treba periodično preturati i pretresati. Pošto je
kompost potreban i u jesen i na proleće, u baštama su nam potrebni
„brzi“ komposti.
Zato 3. „Brzi“ komposti, bez rastresanja i prelopatavanja, se dobijaju za 1,5
 166

– 2 meseca uz pomoć EM-preparata. U ovome su nezamenljivi baštovanovi pomoćnici.

* * *
Zemljišni mikroorganizmi se hrane organikom. Međutim, takva organika kao
što je sirovi stajnjak, sirovi siderati i sirovi korov, zatrpani u zemlju leja, oslobađaju
prilikom razlaganja slobodni azot i amonijak, koji ubijaju živu zemljišnu sredinu ili
zaustavljavaju njen rad. Zbog toga u zemljištu leja, prilikom zakopavanja u njega sirovog
stajnjaka, sirovih siderata i sirovog korova, ima malo hrane za biljke, jer tu hranu
proizvode zapravo zemljišni organizmi.
Zato 4. U leje bašte treba unositi baš komposte. U kompostnim gomilama od
sirovog stajnjaka i sirove organike oslobađa se slobodni azot i amonijak i kompost više
nema tih štetnih za zemlju sastojaka. Taj kompost sadrži hranu za zemljišne
mikroorganizme, same mikroorganizme, njihove izlučevine, koje su sastavni deo hrane
za biljke. Unošenje samo EM-preparata u zemlju leja, bez unošenja komposta, nema
efekta.
* * *
Naravno, ako je zemlja bašte dovoljno plodna, ne pokvarena prekopavanjem,
oranjem, mineralnim đubrivima i sirovim stajnjakom, onda primena na takvim
zemljištima EM-preparata uopšte nije potrebna.

PITANJE 30. Zbog čega se uopšte baviti baštom, čak i „baštom po Anjenkovu“,
ako sve što je neophodno za kuhinju i za jelo, danas možemo kupiti u prodavnicama ili
na pijacama?
ODGOVOR. Takvo pitanje često čujem od ljudi starosti do 50 godina. Oni su
zdravi, očigledno, imaju posao i dobro zarađuju. Njih nije briga za zemlju i bašte, oni ne
žele da „oru“ i savijaju leđa, i prljaju ruke na svojim ili roditeljskim parcelama; njihova
zanimanja, osim posla, su piknici, pecanje, lov, razonoda, putovanja. Oni se ne sekiraju,
što svu hranu dobijaju u supermarketima. Imaju novac – kupuju i upotrebljavaju ono
što vide i što ih mami na policama. A na policama su proizvodi, dobro začinjena
konzervansima raznih vrsta, farbama, stabilizatorima, pojačivačima ukusa i drugom
hemijom, koju koriste snabdevači isključivo zbog davanja tom proizvodu privlačnog
izgleda. Ni na jednoj polici nema informacije o tome, kada je i čime gajeno voće i
povće, pre dolaska na te police; kada su se pre skupljanja i branja koristila i koja,
zapravo, mineralna đubriva i herbicidi. Međutim, oni su korišteni, ušli su u sastav
proizvoda koji se predlaže kupcu.
Kupac, upotrebivši taj proizvod, svu tu hemiju unosi u svoj organizam i u
organizme svoje dece i unučadi. Posledice toga mogu biti raznovrsne, čak do mutacije
kod budućih pokolenja. Zar ne moramo zbog toga da se zamislimo, umesto što slepo
verujemo prodavcima u supermarketima i na pijacama?
Setite se, nije bilo davno, kad se obznanilo da su proizvodi namenjeni
„kremaljskim“ ljudima gajeni i negovani u specijalnim gazdinstvima, gde je bila
isključena bilo kakva mogućnost da se nađe hemija u želucima ove društvene elite. Ja
 167

verujem da i danas ta elita ne nabavlja proizvode na policama svima dostupnih

supermarketa i pijaca. Mora se znati i to, da u nizu zemalja sveta, proizvodi dobijeni uz
korišćenje mineralnih đubriva i herbicida, zabranjeni su na domaćim tržištima tih
zemalja u cilju zaštite zdravlja nacije. A pošto se ne sme realizovati na tržištima tih
zemalja, onda, šta mislite, na čijim berzama se realizuje? U pravu ste, između ostalih i
na tržištima Rusije. A u Rusiji, briga za zdravlje nacije se baš mnogo ovih dana ne
manifestuje.
Pre samo nekoliko godina, sam saznao, da je prilikom provere mesne
produkcije, u jednoj od prodavnica grada, na delu kože životinje, otkriven štambilj na
kome piše da je životinja ubijena 1957.g.! Šta vi mislite, zahvaljujući čemu je spoljni
izgled parčeta mesa mogao sačuvati svežinu 5o godina posle ubijanja životinje?
Eto, da ne bi trovali sebe same i svoje bližnje, nemojte trovati one koji kupuju
proizvode iz bašti, i treba obrađivati svoje bašte agrotehnikom prirodne zemljoradnje,
o kojoj je autor pokušao da na pristupačan i razumljiv način ispriča u svojim knjigama.
Doživevši penzionerske godine, ogromnu većinu ljudi privlači zemlja, svoja
parcela, svoja bašta. To će se dogoditi i sa većinom onih, koji su postavili gornje pitanje.
Eto, kada će njima ta težnja ka zemlji dogoditi (a dogodiće se, neizbežno!), onda će im
ovo zatrebati, nadam se da će im pomoći moje knjige, koje su „iscedak“ iz mog
baštovanstva.

PITANJE 31. Ipak, kao što Vi kažete, u svim zemljištima ima hemijskih
elemenata potrebnih biljkama, u „UŽASNIM“ (ogromnim) količinama, zbog čega je
svuda prihvaćeno da se koriste stajnjak i mineralna đubriva?
ODGOVOR. Prvo, ovo nisu moje reči, već I. J. Ovsinskog, iz njegove knjige
„Novi sistemi zemljoradnje“, koja je štampana u Kijevu davne 1984.g. i više nigde i
nikada nije izdata, koliko je meni poznato. Drugo, podrobniji i profesionalniji odgovor
na to pitanje može opet da vam pruži sam I. J. Ovsinski, ako nađete i pročitate tu
njegovu knjigu. Ona se može naći na Internetu, adresa: http://viktoriy.ru/page824734.
U njoj autor govori, da samo vrlo bogati ljudi, ne znajući šta će sa novcem, kupuju u
inostranstvu traktore i plugove sa raonicima za prevrtanje zemlje i hiljade tona
mineralnih đubriva, koja uopšte ne trebaju njivama. On govori i o tome, da stranci
prosto ne umeju da rade tako da organski hemijski elementi zemljišta postanu
dostupni biljkama, zato uzaludno troše svoje novce na sasvim bespotrebne nabavke. A
ruski kulaci (bogataši) imitiraju te strance. Oni pozivaju te strance na svoje njive, na
kojima „u usevima pšenice ne možete videti jahača na konju“ i koje ne znaju za
plugove i mineralna đubriva. On, takođe piše o „psihi“ biljaka, koje su, mimo volje
zemljoradnika, sposobne da rešavaju kako da rastu i da se razvijaju, da li da daju prinos
ili, jednostavno, da uveličavaju svoju biološku masu bez cvetanja i ostavljanja
potomstva (roda). Ja ne mogu bolje od I. J. Ovsinskog odgovoriti na vaše pitanje.
Pročitajte knjigu „Nov sistem zemljoradnje“ i vi ćete otkriti mnoga neverovatna, ali,
ustvari, realna otkrića.
 168

PITANJE 32. Zašto svake godine da kupujemo EM-preparate, ako možemo

nekoliko godina za redom pripremiti njihove radne rastvore od očuvanih ostataka
radnog rastvora iz prethodne godine?
ODGOVOR. Tako može da tvrdi samo diletant, čovek koji je daleko od stvarnog
razumevanja suštine EM-preparata.
Neki baštovani pričaju o tome, kako su, tobože, oni sami naučili da proizvode
radni rastvor preparata „Bajkal“ u toku nekoliko godina za redom, kupivši samo
jednom za tri godine koncetrat preparata.
Industrijski koncetrat sadrži više od 80 vrsta efektivnih (neštetnih za čoveka i
životinje) mikroba i bakterija, koji se nalaze u stanju anabioze, t. j., u stanju sna. Kada
se od koncetrata pravi radni rastvor uz pomoć slatkog, ovi mikroorganizmi se bude
(izlaze iz stanja sna) i počinju brzo da se razmnožavaju. Pri tom, brzina razmnožavanja,
kod raznih vrsta, se unekoliko razlikuje. Zbog toga početna količina svake vrste u
koncetratu je izabrana tako, da pri izlasku iz anabioze i pri razmnožavanju ni jedna od
vrsta ne dobije brojčanu prednost.
Mikroorganizmi, kao i ljudi, imaju zakon „podčinjavanja većini“. I ta većina može da
uguši rad manjine, i, čak, da uništi tu manjinu. A zbog toga što su zemlji potrebne sve
vrste tih efikasnih organizama, onda se moramo potruditi da u rastvorima ne dopustimo
brojčanu prednost nekoj vrsti nad drugom. Za to je, jednostavno potrebno da se držimo
upustava za primenu, rokova i uslova čuvanja i korištenja rastvora. Pošto razni
organizmi imaju različita dužine života, može se dogoditi da, kada jedna vrsta ugine,
iscrpivši svoj životni ciklus, i sastav radnog rastvora se osiromaši za tu vrstu. Prilikom
dužeg korišćenja (nekoliko godina), za dobijanje novog radnog rastvora od ostataka
starog rastvora, sastav mikroorganizama u njemu obavezno je jako osiromašen i više
nije analogan prvobitnom koncetratu. Ljudi, koji praktikuju ovaj metod, tvrde da oni
dobijaju potpuno analogan radni rastvor početnom, samo zbog toga što „rastvor ima
isti miris“. Pomirišite hlebni kvasac, on ima analogan miris, ali, to ne znači da u njemu
ima svih 80 (i više) vrsta efektivnih zemljišnih mikroorganizama. Ja mislim da za efikasno
povećanje plodnosti leja i sigurno povećanje prinosa baštenskih kultura, izmišljotinama
gore navedenih nekih baštovana, ne treba pridavati pažnju i ne treba to primenjivati na
svojim lejama.

PITANJE 33. Kako se bez hemijskih otrova možemo izboriti protiv štetočina i
bolesti biljaka?
ODGOVOR. Učesnici foruma na mom sajtu www.superogorod.ucoz.org pričaju
o nekakvim poznatim i nepoznatim štetočinama baštenskih kultura i o simptomima
bolesti koje izazivaju i predlažu razne nove preparate iz reklama, koje su oni pronašli,
nova hemijska sredstva za borbu protiv njih.
Štetočine iz jajašaca i ličinki, kao i izazivači bolesti, žive u zemlji. Tamo prvo
postaju lutke, rastu i zatim počinju svoju, za biljke, pogubnu aktivnost. Pošto se one
nalaze u zemlji, onda, prirodno, postavljamo sebi pitanje: „Kako da uradim tako, da tim
 169

štetočinama i izazivačima bolesti u zemlji mojih leja ne bude prijatno da žive?

Kako da stvorim takve uslove u zemlji, da ona postane nepogodna za njihovo prisustvo
u njoj?“ Ranije, pre oko 12 godina, otkrio sam u zemlji leja ličinke gundelja i još neke,
dosta krupne ličinke, meni nepoznatih bića. Bilo ih je i u mojoj kompostnoj gomili. Ali
posle primene preparata „Bajkal“, prilikom pripremanja i slaganja kompostne gomile i
posle primene EM-komposta na zemljištu leja i u proleće, i u jesen, i polivanja leja i na
proleće i u jesen rastvorom preparata, nisam više primetio ni u zemljištu, ni u gomili
nikakve ličinke. Prirodno, ja i štete na biljkama od tih štetočina nemam. I u zemljište
leja, i u kompostnu gomilu ja sipam pepeo od drveća-lišćara. Pepeo dobro prihvataju
mikroorganizmi preparata, a uopšte se ne sviđaju mnogim sisajućim i grizućim
štetočinama i izazivačima bolesti biljaka. Meni se čini, da masovnim naseljavanjem
mikroorganizama u zemljište leja, takođe stvaramo nepovoljne uslove za život
štetočina i izazivača bolesti biljaka. Ove poslednje jednostavno pojedu zemljišni
organizmi i njihovo postojanje se završava, ili masa mikroorganizama prosto uguši
delovanje virusa tih bolesti. Ja zbog toga i predlažem baštovanima da manje traže
razna sredstva za borbu protiv već ozloglašenih po šteti, štetočina i izazivača bolesti
biljaka, a da se zauzmu, pre svega, za stvaranje zdrave zemlje u lejama svojih bašti.
Na zdravoj zemlji rastu zdrave biljke, a nauci je poznato, da bolesti i štetočine
napadaju samo slabe biljke. A „drski“ virusi bolesti i „drske“ štetočine će napraviti
mnogo manje štete vašim zdravim kulturama. Garancije za potpuno oslobađanje od
štetočina i bolesti niko vam neće pružiti. Priroda je ustrojena tako da su joj potrebni i
jedni i drugi. Prosto, njima je potreban drugi prostor – prostor iza ograde vaše bašte.
Osim stvaranja zdrave zemlje, možemo koristiti useve i sađenje biljaka-kompanjona,
koje prosto plaše svojim fitocidima razne štetočine. O tome sam takođe pisao na
forumu svoga sajta. Samo, radi Boga, izbegavajte primenu hemijskih sredstava za
borbu protiv onih, koji vam nisu potrebni u vašoj bašti!

PITANJE 34. Vi preporučujete da u bašti imamo dve kompostne gomile

– prolećnu i jesenju. Zar nije jednostavnije imati samo jednu gomilu?
ODGOVOR. Ja preporučujem da na parceli imate još i treću kompostnu gomilu
za posebno kompostiranje lišća zaraženog fitoftorozom i drugim bolestima. Kompost iz
nazvanih u pitanju gomila upotrebljava se za povrtarske leje bašti, a kompost iz treće
gomile koristi se za voćnjake, nanosi se ispod voćki i jagodičastog žbunja, tek posle
sađenja tikava ili tikvica, na toj gomili, na proleće sledeće godine i posle skidanja
prinosa.
Ako umesto prve dve gomile formiramo samo jednu, iz nje će biti teško
odabirati zreli kompost za nanošenje na zemljište leja i u jesen (što je naročito važno!) i
u proleće. Pa ta gomila će se popunjavati celu prolećno-letnje-jesenju sezonu, i koji će
deo gomile imati zreo kompost i kako ga odabrati u jesen ili na proleće iz zajedničke
gomile komposta, da se shvati i uradi će biti vrlo teško i, praktično nemoguće. Kada u
zemljište leja dospe nezreo kompost, napraviće štetu plodnosti zemlje i odraziće se na
slabiji prinos i na kvalitet korenastih plodova, koji će biti loši za skladištenje, zbog
 170

zaražavanja truležnim patogenima. Meni se takva perspektiva ne sviđa. Ja imam na

svojoj bašti tri gomile, i moje iskustvo mi dozvoljava da posavetujem i preporučim to i
drugim baštovanima, da isto tako urade.

PITANJE 35. Vi pišete u svojim knjigama, da organiku, pre slaganja u

kompostne gomile, treba isitniti i promešati, ako je različitog porekla. Šta predstavlja
usitnjavanje i kako Vi to radite?
ODGOVOR. Onom ko je postavio ovo pitanje se verovatno čini da komposta za
baštu treba veoma mnogo, i, znači, i proces sitnjenja organike iziskuje specijalne
sprave. To nije tako, ako je veličina bašte u granicama 6 – 12 ari. Ja imam baštu od 12
ari, a pod baštom (pod povrćem) je svega 3 ara. Kako izgleda taj plan, možete videti u
mojim knjigama. Ja slažem organiku u svoje gomile postepeno, cele sezone vegetacije
biljaka i, praktično, svakodnevno – kad se pojavi korov i lišće kultura koje su
upotrebljene za hranu. A svakodnevno se takve organike ne skupi baš mnogo. Zato
meni i ne trebaju nekakvi specijalni aparati, mehanički usitnjivači, već mi je dovoljan za
to panj i sekira ili voćarske makaze. Zbog toga, da bih na taj način isitnio pokupljen
korov, ili snopčić lišća, treba mi dnevno nekoliko minuta.
Sitnjenje organike je potrbno zbog toga kako bi se složila na većoj površini na
gomili, što omogućava aktivniji kontakt sa mikroorganizmima EM-preparata unutara
elemenata organike i, prema tome, brže razlaganje i pretvaranje u zreli kompost. Lišće
voćki i jagodičastog žbunja ja ne usitnjavam, ali, prilikom slaganja na gomilu,
promešam ga sa drugim vrstama isitnjene organike, i trudim se da ga složim tako, da se
ne formira debeo sloj jedne vrste, istog lišća.

PITANJE 36. Vi predlažete da se u bašti radi samo ploskorezom i da se isključi iz

upotrebe ašov. Ali, ploskorezom je vrlo teško formirati od ledine, zarasle travuljinom,
baštu. Pa i riljati leje bašte je teško ploskorezom.
ODGOVOR. Jedna od varijanti formiranja bašte na neobrađenoj ledini naveden
je u odgovoru na sedmo pitanje. Ta varijanta omogućava i nadalje plodnost zemljišta
bašte, iskoristivši svu izraslu organiku na parceli, da se oslobodite od najvećeg broja
korova, i da se mnogo ne umorite od fizikalisanja – zar niste trebali da prekopate celu
parcelu? I po ovoj varijanti, ašov je samo pomoćnik. A posle osvajanja ledine, vrlo je
poželjno da ašov sklonite podalje od baštenskih leja.
A o tome, da je teško raditi ploskorezom na zemljištu već formirane bašte,
može da govori samo čovek koji ne ume da radi ploskorezom. Evo šta sam na Internetu
pronašao o ploskorezu:
„Ljudi se žale da ploskorez ne može po glini i po travi, da se na rukama
pojavljuju žuljevi da taj „komadić gvožđa ništa ne seče i ne plevi“, da posle rada
ploskorezom bole leđa i ruke i da je bolje da kopaju, kao i pre, ašovom.
Zbog čega se ovo događa?
Očigledno da teškoće i problemi, koji se javljaju prilikom rada sa tom
 171

alatkom, praktično su kod svih isti. I, prema tome, njihova pojava je izazvana
tipičnim greškama.
U čemu se sastoji suština tih grešaka?
Stvar je u tome, što, radeći ne jedno desetleće ašovom i satarom, automatski
prenosimo svoje navike rada sa njima na nove alatke. Prvo, mi se savijamo u pojasu i,
drugo, pri radu držimo ploskorez isto onako kao sataru. I lupamo njime po zemlji kao
satarom. To i jesu glavne i tipične greške.
Prilikom takvog korišćenja ploskoreza, odmah se gubi jedno od njegovih
najvažnijih preimućstava – mogućnost rada bez savijanja. Žena je na bašti ispravila
leđa! (žena – pošto ih na bašti više nego muškaraca).
Dok radite ploskorezom mora se stajati uspravno uz samo lagani nagib tela, ne
savijajući se. Ploskorez držimo kao kosu, palčevi na obema rukama su gore. I, laganim
pokretima, kao da kosimo gornji sloj zemlje, prosečno do dubine od 5 sm. Jednim
pokretom i riljanje i sečenje korova.
Još je jedan razlog što se često savijamo je nepravilno držanje ploskoreza za
ručku. Nema uzalud ploskorez 4 varijante pričvršćavanja, a otvori na dršci su na
stranama u odnosu na njegovu centralnu liniju. Uz opštu nesimetričnost otvora na
ručici, svega 3-4 mm, postoje 4 ugla položaja ploskoreza prema centralnoj liniji, da bi
se mogao tačnije podesiti, prema vašem rastu. Ako je ploskorez montiran za niže
rastom ljude, onda za normalan rad morate da se saginjete. A odatle i bol u leđima.
Ako je, pak, montiran za visokog čoveka, višeg od vas, onda će se on zabadati u zemlju i
zastajati, što čak i pri odličnoj naoštrenosti, imaćete utisak da je tup. Glavno je, da
niste lenji, probajte načine učvršćenja i izaberite najoptimalniji, koji vam najviše
odgovara, zašto da trpite bol u leđima i krivite za to nepodesnost ploskoreza za rad na
zemlji. Ako stojimo i držimo ploskorez pravilno, mi čak nećemo ni uspeti da radimo s
njim, kao sa satarom, celom širinom sečiva, udarajući paralelno u zemlju, što je još
jedna tipična greška. Ploskorez nije satara! Satara seče uglavnom odozgo na dole pod
različitim uglovima. Rad sa ploskorezom se zasniva na drugom principu, a naime na
principu ravnog i plitkog rezanja slojeva zemlje. Nožići ploskoreza moraju ulaziti u
zemlju oštrim krajem napred pod malim uglom, skoro paralelno sa površinom, a ne
pljoštimice i odozgo.
Pokazatelji da mi radimo pravilno su prava leđa i lakoća obrade zemlje. To
nećete uspeti sa još jednom greškom. Neki montiraju ploskorez na okruglu ručicu,
govoreći da je takav način uobičajen, pogodniji i sačuvaće vas od suvišnih žuljeva.
Zbog čega to nije tako?
Postavite ploskorez bez ručke ispred sebe na sto tako da sečivo gleda prema
vama i obratite pažnju na mesto njegovog pričvršćenja na ručku. Ono nije paralelno sa
sečivom, a kao da je zavrnuto u odnosu prema njemu za ugao, otprilike, od 45
stepeni. Na taj način, pri radu, ploskorez ulazi u zemlju pod uglom. Taj ugao baš
omogućava lako sečenje korenja u zemlji. Ali samo pri radu ravnom ručicom on će se
držati automatski, jednostavno, drugačije držati instrument neće valjati. I, što je tvrđa
 172

zemlja, oštriji ugao držimo. A ako koristimo okruglu ručicu, onda će se ploskorez sve
vreme okretati i vraćati kao satara, što suviše opterećuje ruke, a odatle bol i žuljevi na
rukama. Crtež optimalnog oblika ručke imate u brošuri V. V. Fokina „K zemlji s
naukom“.
Osim toga, raditi tupim ploskorezom je teško i skoro da nema nikakvog
smisla. Zbog toga pazite da je naoštren. O tome, kakao se pravilno oštri alatka,
napisano je ovde.
Pa, na kraju morate znati da ploskorez nije panacea (lek za sve). Mada je to
izvrstan supermnogofunkcionalan instrument (alatka), ali i on ima svoja ograničenja u
primeni. Jednostavnost i lakoća rada ovom alatkom mogući su samo uz određenu
formu leja. Naprimer, ploskorez je jedina alatka koja dobro radi po posipu (mulči). Ali
nema nikakvog smisla pokušavati kositi njime seno za krave ili kositi travu odjednom na
10 ari. Za brzo osvajanje ledine (neobrađene zemlje) postoje jednostavniji i efikasniji
načini“.
Ploskorezom se može odjednom isplanirati površina leje, bez upotrebe
grabulja, da se naprave duž leje zemljani bedemčići, da se usput poreže na visini
zemljišta korov na prolazima, da napravite brazdice za setvu semena, njime možete
pogrebsti i skloniti sa prolaza poplevljen korov, njime možete... mnogo toga njime
možete! Zlatna alatka, hvala Fokinu.

PITANJE 37. U tekstovima Vaših knjiga, gde se govori o nanošenju komposta na

površinu leja u jesen, u zagrdi obavezno stoji upozorenje „to je naročito važno“. U
čemu je ta „naročita važnost“ jesenjeg nanošenja komposta na površinu leja?
ODGOVOR. Osnovni zadatak ovog postupka je u tome da se oslobodi zemljište
leja od korova, glavnih konkurenata kulturama za zemljišnu i atmosfersku hranu. To je
korisno ne samo za dobijanje sledeće sezone većih prinosa, već i zbog toga, što
baštovan neće morati celog sledećeg leta mahati motikom i pleviti korov.
To će olakšati posao baštovanu, i priuštiti mu vreme za prijatnije poslove.
Pred jesenje nanošenje komposta na površinu leja, zemlja se pažljivo rilja
posebnim ploskorezom, da bi se ostalo u zemlji korenje kultura i korova što je moguće
više iseklo. Posle toga se nanosi kompost, u ravnom sloju se raspoređuje po celoj
površini leja. Sloj komposta se poliva rastvorom EM-preparata sa dodatkom slatkog.
Mikroorganizmi EM-preparata pod slojem komposta, kao ispod bunde, još dugo će
posle dolaska jesenjih mrazeva i sledećih mrazeva, nastaviti aktivno da žive i
fermentišu ostali u zemlji humus, između ostalih i korenje ozloglašenih korova. Uoči
proleća sledeće godine, zemljište celog korenskog sloja popunjava se novim humusom,
postaje rastresitije i struktuiranije, što znači i plodnije baš pred početak nove setve i
sadnje u novoj sezoni. Zar pobrojano gore nije „naročito važno“?

ILUSTROVANI PRILOG (potpisi ispod fotografija i crteža, po redu)

 173

- gosti (kod autora)

- maj
- maj
- slušaoci autorovih predavanja
-april
-jul
-sve kulture u po dva reda
- jul, krompir
- i u plasteniku su uske lejice
-luk i mrkva komšije
- beli luk u dva reda
- gredice cveća sa lukovičnim cvetovima, maj
- i jagode u uskim lejama
- komplet alatki baštovana
- riljač za uske leje
- ploskorez Fokina – veliki
- uske grabuljice širine 30 sm
- riljač u pogonu
- april, krompir spreman za sadnju
- u takvim gajbicama krompir klija
- autor pred pokazivanjem svoje bašte
- jul, opšti pogled na baštu i kuću autora
- fasada autorove kuće
- plan autorove bašte
- presek „sever – jug“
- presek „zapad – istok“
- peć, kamin, kalorifer
- kompostna gomila sa kosturom od rezane daske, sa krovom i pokretnim
otvorom za vađenje gotovog komposta. Izgleda uredno, ali zahteva troškove za izradu
i nije dugovečna zbog truljenja drveta
- kompostna gomila sa kosturom od drvenih letvica. Donja frontalna letvica,
skida se – za uzimanje gotovog komposta. Nije dugog veka zbog truljenja drveta.
Mora se stalno pokrivati najlonom zbog zaštite od isušenja i suvišne vlage složene
organike
- kompostna gomila sa trostranim kosturom od dasaka. Nedostaci su isti kao
i kod prethodne dve gomile. Skoro uvek izgleda ne mnogo uredno
- kompostna gomila bez kostura. Smešta se na bilo kom poluzasenjenom delu
 174

bašte. Potrebno je stalno pokrivati ceradom, najlonom za zaštitu od isušenja i previše

vlage. Može biti proizvoljnih dimenzija. Potreban je fizički napor za rekonstrukciju
oblika, uzimanju komposta i slaganju sveže organike
- kompostna gomila sa kosturom od mreže rabica. Izgradnja je opisana u
tekstu knjige. Dugovečna je. Podesna je pri uzimanju komposta. Zauzima malo
prostora u bašti. Potrebno je stalno pokrivati zbog zaštite od isušenja i previše vlage.
Po mišljenju autora ovo je najoptimalnija varijanta
- valeriana, višegodišnja travnasta biljka, sa pravim punim stablom, dostiže
visinu do 2 m, lišće je neparno, perjasto, odvojeno, cvetovi sitni, bledo-rozi, mirišljavi,
skupljeni u štitasto-pahuljaste cvasti na vrhovima stabla, cveta maj-jul, plodovi zreju u
avgustu-septembru, potpomaže bržu fermentaciju organike u kompostnoj gomili
- kopriva dvodomna, cvetići sitni, skupljeni u granaste, u obliku klasa,
obešene cvasti, cveta od juna do avgusta, raste po senkovitim, vlažnim mestima,
jarugama, među žbunjem, po pustarama, u blizini kuća. Ubrzava fermentaciju
organike u kompostnoj gomili
- kora hrasta, sredstvo biljnog porekla, kompleks biološki aktivnih
supstanci kore hrasta, ima vezivno, protivupalno i protivmikrobno dejstvo, to
dejstvo izazivaju supstance kore hrasta. Ubrzava fermentaciju organike u
kompostnoj gomili
- maslačak, lekoviti, masovno cveta u maju, pojedine biljke cvetaju sve do
jeseni, korisno je ostavljati procvetale biljke u bašti, ali samo do trenutka pojave
kišobrančića. Biljke izlučuju fintocide, koji štite kulture od nekih bolesti i štetočina.
Ubrzavaju fermentaciju organike u kompostnoj gomili
- lekovita kamilica, lepa, gizdava biljka sa krupnim cvetićima i belim
listićima, koje mi, Rusi zovemo romaška, a uopšte nije romaška, već nivjanik ili
popovnik. Prava romaška obično ispadne iz vida. Lekovita kamilica poseduje
izuzetno prijatan miris koji podseća na miris tek ubranih sa voćke zrelih jabuka.
Ubrzava fermentaciju organike u kompostnoj gomili
- hajdučka trava, koriste se vrhčići olistalog dela procvetale biljke sa
ostacima stabla, ne dužim od 15 sm. Biljka se skuplja u vreme cvetanja. Miris
naročit, poseban, aromatičan, ukus gorak, trpak. Ubrzava fermentaciju u
kompostnoj gomili

L I T E R A T U R A
1. Biblija – Stari zavet
2. Velika Sovjetska enciklopedija, izd. 1975.g.
3. Vergilije, Georgiki – M.: izd. „Umetnička literatura“, 1971.g.
4. Geljcer F. J. Simbioza sa mikroorganizmima – osnov života
biljaka, M.: Izd. MSHA, 1990.g.
5. Giljrov M. S., Krivolucki D. A., Život u zemlji, Izd. Rostovski
 175

univerzitet, 1995.g.
6. Dževons D., Kako odgajiti više povrća, korporacija „Pacific BVL
Corporation“,1993.g.
7. Dokučajev V. V., Ruski černozjom je skuplji od zlata, Izd. M.:
MGU, 1994.g.
8. Žirmunskaja N. M., Bašta bez hemije, M.: Informativno-naučni
centar „Marketing“, 1990.g.
9. Kovda V. A., Lečenje neplodnih zemljišta // „Nauka i
čovečanstvo“, 1966.g., (izd. „Znanje“)
10. Kostičev P. A., Pedologija, M.: 1940.g.
11. Kunakov N. M., Bašta bez hemije na uskim lejama Mitlajdera – put
prema izobilju i zdravlju, Perm, 1999.g.
12. Libih J., Hemija u prilogu zemljoradnji i fiziologiji, M., 1936.g.
13. Masanabu Fukuoka, Revolucija jedne slamčice, Rodale Pres,
1978.g.
14. Mitlajder Džekob R., Kurs povrtarastva po Mitlajderu, M.,
Čertanovska tipografija,1992.g.
15. Novi voćar i farmer, 2001.g., Br.1
16. Ovsinski I. J., Novi sistem zemljoradnje, 1899.g., (Kijev, Tipografija
S. V. Kužljenka), Novosibirsk, AGRO-SIBIR, 2004.g., 86 c.
17. Orlov V. G., Korporacija Podvorje,“Ot. 3,5 do 70 miliona rubalja sa
malih parcela zemlje“, M.: Tipografski zakaz, 1994.g.
18. Šapiro V. A., Ruski preobražaj, M.: „Argokonsalt“, 2001.g.
19. Šapiro V. A., Drama života, M.: Veles, 1999.g.