INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

MAŠINSKI FAKULTET

PROIZVODNO MAŠINSTVO

SEMINARSKI RAD

PROIZVODNJA KOMPRIMIRANOG ZRAKA

Student:Haris Ibrić asist. Amela Karović

prof.dr.Zdravko Božičković

1
SADRŽAJ

Uvod...................................................................................................................3

Komponente za proizvodnju sistema vazduha pod pritiskom...........................4

Osnovni tipovi kompresora...............................................................................5

Membranski kompresori...................................................................................7

Rotacioni kopresori sa lamelama......................................................................9

Kompresori sa profilnim obrtnim klipovima....................................................10

Kompresori sa tečnim prstenom.....................................................................10

Dinamički kompresori......................................................................................11

Aksijalni kompresori........................................................................................13

Dimenzionisanje kompresora.........................................................................14

Upravljanje radom kompresora.....................................................................16

Osnovni načini upravljanja radom kompresora..............................................17

Ostale komponente sistema za proizvodnju vazduha pod pritiskom..............18

Naknadni hladnjaci........................................................................................19

Literatura........................................................................................................20

2
UVOD

Pneumatski uredjaji i sistemi bili su poznati još krajem XIX stoljeća.

Tada su se još primjenjivale prese na pneumatski pogon, pneumatski alati i sl.

Od tada pa do danas pneumatika se razvila kao samostalna disciplina koja se bavi

proučavanjem procesa prenosa i obrade gasova pod pritiskom različitim od atmosferskog.

Sistem vazduha pod pritiskom se, grubo gledajući, sastoji iz dva dela:

snadbijevanje vazduhom pod pritiskom što uključuje proizvodnju i pripremu vazduha pod
pritiskom i

potrošnju vazduha pod pritiskom što obuhvata sistem za skladištenje, distribuciju i

upotrebu vazduha pod pritiskom.

Dobro upravljanje snadbijevanjem vazduha pod pritiskom rezultovaće tako što se

stabilan, čist i suv vazduh odgovarajućeg pritiska isporučuje na odgovoran, troškovno
efikasan način.

Odgovarajuće upravljanje potrošnjom vazduha minimalizuje gubitke vazduha pod

pritiskom a vazduh pod pritiskom se koristi samo za odgovarajuće aplikacije.

Poboljšavanje i održavanje performansi pneumatskih sistema na vrhunskom nivou

zahtijeva razmatranje oba dijela sistema kao i načina njihove interakcije.

3
 KOMPONENTE SISTEMA ZA PROIZVODNJU VAZDUHA POD PRITISKOM

Kompresori služe za proizvodnju vazduha pod pritiskom. Snabdijevanje vazduha pod pritiskom
počinje sa proizvodnjom u kompresorima.

Kompresori su mašine koje se koriste za povećanje pritiska gasa. Smatra se da su prvi

korišćeni kompresori bili mijehovi koje su davno upotrebljavali kovači za uduvavanje vazduha
kako bi se ubrzalo sagorijevanje u kovačkim pećima.

Prvi industrijski kompresori su bili jednostavni naizmenični klipni mehanizmi, koje je pogonio
vodenični točak.

Podsistem za proizvodnju vazduha pod pritiskom sastoji se od pogonskog motora,

kompresora, upravljačkog sistema, međuhladnjaka za vazduh, hladnjaka za ulje,
separatora za ulje i vodu i pripadajuće opreme (manometara, termometara, ventila, oklopa
oko kućišta kompresora, itd.).

Kompresor je mehanički uređaj koji usisava okolni vazduh i povećava mu pritisak.

Pogonski motor prenosi potrebnu snagu kompresoru pri odgovarajućem broju obrtaja a
upravljanje služi za podešavanje količine vazduha koja se proizvodi.

Na slici ispod prikazan je reprezentativni sistem za proizvodnju i distribuciju vazduha pod

pritiskom prema potrošačima.

4
OSNOVNI TIPOVI KOMPRESORA

Zapreminski (volumetrijski) kompresori - Kod ovih kompresora sabijanje vazduha se vrši u

određenom radnom prostoru, smanjenjem zapremine vazduha posredstvom klipa ili membrane.
Klip se može kretati translatornom (sa povratnim kretanjem) ili rotaciono.

Dinamički strujni kompresori (turbokompresori) - Sabijanje gasa se vrši primjenom energije

strujanja gasa. - Prvo se povećava brzina strujanja gasa (kinetička energija) zatim se struja
gasa usporava, pa se kinetička energija pretvara u pritisnu (potencijalnu) energiju.

Klipni kompresori - Sabijanje i isporuka gasa kod klipnih kompresora obavlja se sa prekidima,
odnosno sa ciklusima (usisavanje – sabijanje – ispuštanje). - Mogu biti jednostepeni ili
višestepeni.

5
Jednostepeni klipni kompresor

Dvostepeni

do 12 bara jednostepeni
6
 do 30 bara dvostepeni i
preko 30 bara trostepeni i višestepeni.

Višestepeni dvosmijerni kompresori su najefikasniji kompresori dostupni na tržištu i obično

su veći, bučniji i skuplji od odgovarajućih rotacionih kompresora.

Membranski kompresori

Membranski kompresori ili klipno-membranski kompresori kako se još nazivaju spadaju u

grupu naizmeničnih klipnih kompresora.

Komora kompresora je membranom podeljena na dva dela (slika 4.6). Jedan deo
membrane je povezan sa klipnim mehanizmom koji se pogoni odgovarajućim motorom dok
se u drugom delu membrane nalaze usisni i izduvni ventili. Prednost ove konstrukcije je što
ulje potrebno za rad klipnog mehanizma nikako ne može da uđe u prostor gde se vrši
sabijanje vazduha.

Time je obezbijeđeno dobijanje vazduha bez primesa ulja za podmazivanje. Ovi

kompresori imaju relativno mali kapacitet i ne mogu ostvariti visoke pritiske što ograničava
polje primjene.

7
Rotacioni (obrtno-klipni) kompresori - Sabijanje gasova smanjenjem zapremine ostvaruje se
obrtanjem jednog ili dva posebno oblikova klipa (rotora) u radnom prostoru a isporuka gasa je
neprekidna (nema usisnih i potisnih ventila).

Klipovi (rotori) imaju različite oblike. - Sabijanje gasova može se ostvariti obrtanjem dva
spregnuta posebno oblikovana klipa (Rootskov kompresora) ili posredstvom dva obrtna klipa sa
zavojnim žljebovima (zavojni – vijčani kompresori). Shema Rootsovog kompresora (lube
compressor)

Rotacioni kompresori sa lamelama (pločasto-lamelasti)

Ovaj tip kompresora se sastoji iz kućišta, ekscentrično postavljenog rotora i kliznih

lamela (ploča) koje su smještene u posebne radijalne proreze u rotoru. Kompresija
vazduha se dešava za vreme obrtanja rotora kada se zapremina prostora između
kliznih lamela i kućišta smanjuje. Slično naizmjeničnim klipnim kompresorima i kod
ovog tipa postoje višestepene verzije sa međuhlađenjem.

Rotacioni zavojni kompresori

Ovi kompresori za sabijanje vazduha koriste jedan ili dva rotora ili vijka pa se zato
nazivaju i vijčani. Oni spadaju u grupu mašina sa konstantnom zapreminom i
promjenljivim pritiskom. Ubrizgavanje ulja ili vode se najčešće koristi za zaptivanje
zazora i odstranjivanje toplote nastale pri kompresiji. Konstrukcije koje ne koriste ulje
imaju smanjene zazore i ne zahtijevaju ni jedan drugi zaptivni medijum.

Potrošnja energije ovih kompresora za vrijeme praznog rada (bez opterećenja) je

obično veća nego kod naizmjeničnih klipnih kompresora. Ovi sistemi se uobičajeno
koriste sa električnim motorima konstantne brzine.

Suvi (bezuljni) zavojni kompresori se mogu odabrati za aplikacije gde se zahtievaju

veliki protoci a prostor ne dozvoljava primenu naizmeničnih klipnih kompresora ili ako
je zahtevani protok veći od raspoloživog kapaciteta jednostepenog, u ulju potopljenog
zavojnog kompresora. Verzije suvih zavojnih kompresora upakovane kao kompaktna
celina zauzimaju najmanji prostor na podu.

Prednosti ovih kompresora su:

 uravnotežen rad,
 daju vazduh pod pritiskom bez pulzacija,
 kompaktne dimenzije,
 veliki protoci,
 nizak nivo vibracija i
 dugotrajnost.

8
Kompresori sa profilnim obrtnim klipovima

Ovi kompresori spadaju u grupu rotacionih klipnih kompresora sa promjenljivim

zazorom između klipova . Slično zavojnim kompresorima vazduh puni prostor između
dva posebno profilisana klipa koji se obrtanjem klipova smanjuje i time dolazi do
kompresije. Klipovi imaju svaki svoj pogon i međusobno su sinhronizovani tako da ne
dolaze u dodir jedan sa drugim. Ne zahtijevaju podmazivanje u kompresionom
prostoru, ulje je potrebno samo za podmazivanje ležajeva i zupčanika. Tokom rada
prave veoma malo vibracija i često se koriste u fabrikama za proizvodnju elektronskih
komponenti. Imaju konstantan nivo curenja pri postavljenom skupu vrijednosti pritiska,
temperature i zazora. Kapacitet ovih kompresora se kreće u rasponu od 5 do 40
m3/min pri pritisku od 9 bara.

Profil rotora zavojnih kompresora sa Kompresor sa profilnim obrtnim

dva rotora klipovima

Kompresori sa tečnim prstenom

Koriste rotor za pogon tečnog zaptivnog prstena unutar cilindričnog kućišta. Unutrašnja
površina tečnog prstena služi kao lice tečnog klipa koji radi unutar svake komore
rotora. Ove komore rotora imaju otvore na unutrašnjem prečniku koji je zaptiven
stacionarnim centralnim konusom oko koga se rotor i obrće. Ovaj konus ima stalno
otvorene priključke koji dozvoljavaju vazduhu da bude uvučen unutar kompresora i
da se

isprazni rotirajuća komora rotora.

Kompresori sa tečnim prstenom imaju samo jedan čvrsti pokretni dio a to je rotor.
Nema kontakta metalnih dijelova između rotirajućeg i stacionarnog dijela. Ova
konstrukcija obezbjeđuje kontinualni izvor pritiska bez pulsiranja.

9
 Sabijeni vazduh je bez ulja, zato što u ovom slučaju tečni prsten predstavlja klip i on
ne zahteva nikakvo podmazivanje. Tečnost pritiska gas na kućište i odstranjuje čvrste
čestice do mikronskog nivoa. Neki čvrsti delići mogu da prođu kroz kompresor a da ne
načine nikakvu štetu. Međutim, abrazivne čestice mogu da skrate radni vek
kompresora i treba ih odstraniti ulaznim filterom.

Kompresori sa tečnim prstenom se isporučuju u rasponu protoka od 0,3 do 450 m

3/min sa maksimalnim pritiscima kod jednostepenih jedinica od 2,5 do dvostepenih
modela sa maksimalno 9 bara. Na slici je prikazan spoljni izgled kompresora sa
tečnim prstenom firme NASH ENGINEERING koja proizvodi najveće kompresore
ovog tipa.

Struktura kompresora sa tečnim prstenom Spoljni izgled kompresora sa tečnim

prstenom
(Nash Engineering)

DINAMIČKI KOMPRESORI
Dinamički ili strujni kompresori su naročito pogodni za ostvarivanje velikih protoka. Oni
uključuju radijalne (ili centrifugalne) kompresore i aksijalne kompresore.
Radijalni kompresori
Radijalni kompresori spadaju u najčešće upotrebljavane kompresore. Na slici je dat
prikaz poprečnog preseka tipičnog radijalnog kompresora. Vazduh se usisava kroz
otvor koji je smešten blizu centru osovine koja daje lopaticama obrtno kretanje.
Zahvaljujući obliku lopatica i njihovoj rotaciji ulazna vazdušna struja se ubrzava u
pravcu radijusa ka spoljnom delu gde joj se posebnim difuzorima naglo menja smer ka
unutrašnjosti i time se ostvarena kinetička energija pretvara u energiju pritiska.

Najčešće se ovi kompresori prave u višestepenoj varijanti gde se na istoj osovini može
nalaziti tri i više stepena. Pri tome je porast pritiska u svakom stepenu približno 30%.
Za postizanje viših pritisaka i većih kapaciteta uvodi se hlađenje između stepeni kako
je prikazano na primeru četvorostepenog radijalnog kompresora. Konstrukcija im je
veoma jednostavna i ne zahtevaju podmazivanje u prostoru gde se odvija kompresija.
10
Podmazivanje je jedino potrebno za pogonski mehanizam koji se posebnim
zaptivkama odvaja od kompresionog prostora.

Trostepeni radijalni strujni kompresor

11
 U mnogim fabrikama se koriste kao osnovni kompresori u kompresorskim stanicama
jer omogućavaju protoke od 30 do čak 850 m3/min i pritiske od 5,5 do 10,5 bara.
često im se dodaju kompresori drugih tipova koji se po potrebi uključuju kako bi
zadovoljili promjene u potrošnji dok osnovnu potrošnju zadovoljavaju radijalni
kompresori.

Slika 4.14 Četvorostepeni radijalni kompresorsa zupčastim prenosom obrtnog momenta

Aksijalni kompresori
Aksijalni kompresori se sastoje od rotora sa jednim ili nekoliko redova lopatica, sličnih
zakrivljenim sečivima, i odgovarajućeg statora. Rotirajuće lopatice povećavaju brzinu
vazdušne struje koja se zbog otpora na izlazu pretvara u energiju pritiska. Smijer
strujanja uvijek ostaje aksijalan pa su po tome ovi kompresori i dobili naziv. Imaju
relativno visok stepen efikasnosti sabijanja iako ostvaruju malo povećanje pritiska.
Postoje varijante gde su na statoru postavljene posebno profilisane stacionarne lamele
na koje dejstvuje vazdušna struja i tu se pretvara kinetička u energiju pritiska.

Primjena ovog tipa kompresora je ograničena na veoma velike protoke a relativno

niske pritiske.

12
 Aksijalni strujni kompresor

DIMENZIONISANJE KOMPRESORA
Dva konfliktna faktora utiču na ukupni kapacitet kompresora potreban za
snadbijevanje sistema:

 efikasnost kompresora i
 zahtevi sistema (maksimalni i trenutni)

Kompresori sa konstantnom brzinom su najefikasniji kada rade sa punim
opterećenjem ili sa maksimalnim kapacitetom. Najefikasnije je dimenzionisati
kompresor tako da radi sa prosečnim opterećenjem a koji će normalno raditi i na
punom opterećenju. Kompresor sa nedovoljno dimenzionisanim karakteristikama
dovešće do redukovanja radnog pritiska sistema jer ne može da proizvede potrebnu
količinu vazduha kod vršnih opterećenja. Nesposobnost da odgovori najvećoj potražnji

13
 može rezultovati smanjenjem proizvodnje u fabrici i mnogo većim ukupnim
troškovima proizvodnje.

Primjena više kompresora sa redosijlednim upravljanjem predstavlja potencijalno

rešenje problema promenljivih zahtijeva sistema obezbeđujući bolje usklađivanje
opterećenja i kapaciteta kompresora. Više kompresora obezbeđuje takođe i lako
povlačenje pojedinih kompresora iz upotrebe radi opravki i održavanja.

Na primjer, tri kompresora, svaki sa kapacitetom od 50 % vršne potrošnje,

predstavljaju konfiguraciju koja nudi te prednosti. Nedostaci primene više kompresora
umesto jednog su:

 efikasnost pri punom opterećenju je generalno niža za manje kompresore,

 nekoliko manjih kompresora košta više od jednog velikog računato po
jedinici kapaciteta,
 zahtevaju veći prostor,
 ukupna investicija (prostor I kompresori) je veća.

Ako se projektuje nov sistem za proizvodnju vazduha pod pritiskom, kapacitet se
određuje na osnovu analize pri čemu se svi poznati potrošači sa stabilnom potrošnjom
identifikuju i računa se njihova očekivana potrošnja. Potrošnju pneumatskih alata treba
računati na osnovu podataka njihovih proizvođača.

Faktor opterećenja se koristi za modifikovanje potrošnje procenom procenta vremena

u kome pneumatski uređaj radi. Dodatna potrošnja se mora predvideti za
nepredviđena curenja u sistemu, obično se za to uzima do 10 % ukupne potrošnje.

Pored toga, kao i pri projektovanju sistema za distribuciju vazduha pod pritiskom
moraju se uzeti u obzir i planirana proširenja u budućem periodu.

Uobičajeno je da se vodom hlađeni kompresori predimenzionišu za 30 % u odnosu na

zahteve sistema, a vazduhom hlađeni za 40 %. Ove granice se mogu smanjiti ako su
procene potrošnje zasnovane na postojećem iskustvu iz prethodnog rada pogona a ne
na samim pretpostavkama.

Ako se postojeći sistem proširuje, faktor opterećenja i zahtevani dodatni kapacitet se

lakše i preciznije mere i određuju na osnovu iskustva u prethodnom radu
pneumatskog sistema. Proporcija opterećenja koje savladava postojeći kompresorski
sistem i dodatnog opterećenja

zbog povećanja pneumatskog sistema može da posluži kao osnova za procjenu

zahtijevanog dodatnog kapaciteta kompresora.

Pri izboru kompresora mora se uzeti u obzir veliki broj faktora pored tipa kompresora
kao što su:

 pogonska grupa,
 lokacija na kojoj se postavlja kompresor,
 način upravljanja,
 sistem za distribuciju,
 rezervoari,
14
  naknadni hladnjaci i separatori i
 sušači.

UPRAVLJANJE RADOM KOMPRESORA

Upravljanje kompresorskim sistemom ima za cilj da uskladi proizvodnju kompresora
sa zahtjevima potrošnje. Odgovarajuće upravljanje je od suštinskog značaja za
efikasan rad i ostvarenje vrhunskih performansi. Kako se kompresori obično
dimenzionišu prema najvećoj potrošnji vazduha, upravljački sistem je skoro uviek
potreban da smanji proizvodnju kompresora za vrijeme smanjene potrošnje.
Upravljanje kompresorom je obično sastavni dio osnovne fabričke isporuke
kompresora a većina proizvođača nudi kao opciju različite upravljačke sisteme. Za
sisteme sa više kompresora, redoslijedni kontroleri se mogu koristiti kako bi po potrebi
uključivali i isključivali pojedine kompresore. Drugi upravljački sistemi kao što su
kontroleri mreže i kontroleri koji rade na osnovu potražnje mogu suštinski da
poboljšaju performanse mnogih kompresorskih sistema.

Koji će se tip upravljanja odabrati za dati sistem u velikoj je mjeri određeno tipom
primenjenog kompresora i profilom potrošnje koji nameću postrojenja koja troše
vazduh pod pritiskom. Ako sistem ima samo jedan kompresor a potrošnja je veoma
ravnomerna, dovoljan će biti jednostavan upravljački sistem.

Sa druge strane, kompleksan sistem sa više kompresora, promenljivom potrošnjom i

velikim brojem različitih tipova potrošača zahtevaće sofisticiranu upravljačku strategiju.
U svakom slučaju problem izbora upravljačkog sistema mora da bude predmet
pažljivog razmatranja jer to može da predstavlja najvažniji pojedinačni faktor od uticaja
na efikasnost i performanse sistema za proizvodnju vazduha pod pritiskom.

Kompresori koji se primenjuju u industrijskim uslovima su u rasponu od 5 kW pa do

nekoliko hiljada kW instalisane snage. Ukupni godišnji troškovi njihovog rada iznose
od nekoliko hiljada pa do preko milion eura za velike kompresorske stanice.

Najskuplji efekat u radu pneumatskog sistema predstavlja gubitak proizvodnje nastao

zbog nepravilno održavanog pneumatskog sistema i neodgovarajućeg upravljanja.
Sveobuhvatan upravljački sistem kompresorske stanice treba da obezbjedi efikasno
upravljanje količinom proizvedenog vazduha pod pritiskom i regulaciju pritiska
isporučenog vazduha.

15
 OSNOVNI NAČINI UPRAVLJANJA RADOM KOMPRESORA
Osnovne vrste upravljanja radom pojedinih kompresora mogu se podeliti u tri grupe:

 upravljanje praznim hodom

 regulacija delimičnim opterećenjem i
 upravljanje isključivanjem pogonskog motora
Upravljanje praznim hodom

Upravljanje praznim hodom se može ostvariti na tri načina:

 upravljanje ispuštanjem vazduha u atmosferu

 upravljanje zatvaranjem usisnog voda i
 upravljanje otvaranjem usisnog voda

Upravljanje ispuštanjem vazduha u atmosferu se ostvaruje tako što se kada pritisak u
rezervoaru ili distributivnoj mreži (zavisno odakle se uzima signal) dostigne određenu
vrijednost, otvara ventil kojim se ispušta vazduh iz mreže.

Za to se obično koristi sigurnosni ventil samo što se onda mora ugraditi još jedan
sigurnosni ventil koji će funkcionisati samo ako dođe do neželjenog povećanja pritiska
i mora biti podešen da se otvara pri toj većoj vrednosti pritiska. Ovakvo jednostavno
upravljanje je, energetski posmatrano, veoma neefikasno jer kompresor sve vrijeme
radi i troši energiju a sa druge strane se izbacuje vazduh pod pritiskom u atmosferu.
Ovo upravljanje se koristi samo kod veoma malih kompresora.

Upravljanje zatvaranjem usisnog voda se ostvaruje tako što se pomoću ugrađenog

ventila u usisnom vodu blokira dovod vazduha iz atmosfere do kompresora. Kako se
rad kompresora ne zaustavlja on počinje da ostvaruje podpritisak u usisnom vodu.
Ovaj metod upravljanja se koristi kod klipnih kompresora sa pravolinijskim kretanjem
klipa kao i kod rotacionih kompresora.

Za upravljanje otvaranjem usisnog voda koristi se poseban mehanizam (hvatač) koji,

kada se dostigne željeni pritisak, zadrži usisni ventil u otvorenom položaju tako da
kompresor ne može da ostvari pritisak u kompresionom prostoru dovoljan da otvori
izduvni ventil. Kompresor nastavlja sa radom ali ne ubacuje vazduh u izlaznu granu.
Na ovako jednostavan način se često upravlja velikim klipnim kompresorima.

Regulacija djelimičnim opterećenjem

Za regulaciju djelimičnim opterećenjem najčešće se primenjuje:

 regulacija brojem obrtaja


 regulacija prigušivanjem usisnog voda.
Regulacija brojem obrtaja se realizuje na više načina u zavisnosti od primenjenog
pogona. Kod starijih kompresora koji imaju pogon pomoću motora SUS primenjuje se
mehanički regulator broja obrtaja dok se kod novijih konstrukcija motora SUS
primenjuje elektronska regulacija

16
broja obrtaja.

Regulacija prigušivanjem usisnog voda ili moduliranje (modulating) se ostvaruje

pomoću prigušnice sa podešavanjem postavljene u usisnoj grani kompresora. Na taj
način se, u određenom rasponu, reguliše kapacitet. Na rotacionim kompresorima sa
više komora, vijčanim i strujnim kompresorima se često koristi ovakav metod
regulacije. Ako se primeni na klipnim kompresorima dovodi do neefikasnog rada.
Iznos smanjenja kapaciteta je ograničen jer se prigušivanje može vršiti samo u
određenoj meri. Većina tradicionalnih modulacijskih upravljanja prigušuju kapacitet od
30 do 50 % pre nego što potpuno rasterete kompresor. Ovakav metod modulacijskog
upravljanja se obično naziva auto-dualno upravljanje (auto-dual control).

Upravljanje isključivanjem pogonskog motora

Kada pritisak u sistemu dostigne zadatu vrednost, pogonski motor se isključuje i

pritisak u sistemu zbog nastavljanja potrošnje počinje da opada. Kada pritisak opadne
do određene minimalne vrednosti pogonski motor se ponovo uključuje i pritisak u
sistemu ponovo počinje da raste. Ovaj način rada je energetski efikasan ali zahteva
veliki broj prekida rada pogonskog motora i ponovnog uključivanja. Kako bi se smanjio
broj uključivanja/isključivanja obično se, neposredno posle kompresora, ugrađuje
rezervoar vazduha pod pritiskom.

OSTALE KOMPONENTE SISTEMA ZA PROIZVODNJU VAZDUHA POD PRITISKOM

Ostale komponente sistema treba da omoguće:

 odstranjivanje prljavštine, vode i ostataka ulja,

 održavanje mirnog rada kompresora
 isporuku odgovarajuće količine vazduha pod odgovarajućim
pritiskom U komponente koje to omogućavaju spadaju:

17
  naknadni hladnjaci i separatori,
 filteri,
 sušači i oprema za regeneraciju toplote,
 zauljivači,
 regulatori pritiska,
 rezervoari i
 odvajači kondenzata.
Ulazni filter ima svrhu da zaštiti kompresor od prljavštine koje postoji u
okolnom vazduhu. Najčešće se primjenjuje relativno grub filter jer finiji filteri
imaju veći pad pritiska i brzo se zasite čvrstim česticama. Obično se stavlja
filter koji ne propušta čestice veće od 100 m ili čak i grublji.

Bitna karakteristika kompresora je način hlađenja jer se tokom kompresije

generiše velika količina toplote. Načini hlađenja koji se primenjuju su:

 vodeno
 vazdušno i/ili
 uljem za hlađenje.
Naizmjenični klipni kompresori snage manje od 100 KS obično su hlađeni
vazduhom pomoću ventilatora koji je integralni deo kaišem pogonjenog
zamajca. Vazduh za hlađenje duva preko rebrastih površina na spoljnoj
strani cilindarskih cevi za hlađenje. Veći, vodom hlađeni naizmjenični
kompresori imaju ugrađene komore kroz koju struji voda za hlađenje koje
obavijaju glavu i tijelo cilindara. Temperatura ulazne vode kao i konstrukcija i
čistoća hladnjaka utiču na stepen hlađenja i performanse kompresora.
Kod rotacionih kompresora se često primjenjuje hlađenje sa ubrizgavanjem
ulja.
Većina višestepenih kompresora koriste međuhladnjake koji predstavljaju
izmenjivače toplote koji odvode toplotu nastalu u toku pojedinih
kompresionih faza.

Naknadni hladnjaci se postavljaju iza kompresora sa ciljem da odstrane

višak toplote prenet na vazduh pod pritiskom. Kod nekih sistema, naknadni
hladnjaci predstavljaju integralni dio fabričke isporuke kompresora dok je
kod drugih ostavljeno korisniku da proceni da li mu je potreban naknadni
hladnjak. Separatori se uvek isporučuju zajedno sa naknadnim hladnjacima i
imaju zadatak da odstrane kondenzovanu vodu zajedno sa ostacima ulja i
prljavštine.

18
 NAKNADNI HLADNJACI
Snadbijevanje fabrike suvim i čistim vazduh pod pritiskom je težak i
odgovoran posao. Kompresor kapaciteta 28,3 Nm3/min (1000 scfm) koji radi
24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, za 50 nedelja obično ubaci u pneumatski
sistem 262 000 kg vodene pare, 1411 kg prljavštine i 88 kg ulja. Te količine
su mnogo veće od onih koje filter i sušač mogu sami da izdvoje. Kako je
voda bez konkurencije najznačajnija komponenta u svim primesama
vazduha pod pritiskom najviše se napora mora uložiti za njeno
odstranjivanje. Jedan od bitnih elemenata u stalnoj borbi protiv vode u
vazduhu pod pritiskom je naknadni hladnjak.

Naknadni hladnjak predstavlja posebni izmjenjivač toplote koji se postavlja

između kompresora i sušača kako bi smanjio temeraturu vazduha, oslobodio
ga dobrog dela vlage i nečistoća i pripremio za ulaz u sušač.

19
LITERATURA

Pneumatske komponente i sistemi -Šešlija

www./346470800-3-PN-A-osmanovic-Elementi-Za-Proizvodnju-Vazduha-Pod-Pritiskom.pdf

https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_4480/objava_9490/fajlovi/2_Proizvodnja_i_priprema_vazdu
ha.pdf

Hidraulika i pneumatika dr.sc Dubravka Siminiati

20