33.

KONJUGACIJA
Konjugacija jeste jedan od mehanizama paraseksualnog razmnozavanja.To je proces koji se
sastoji u prenosu jednog segmenta DNK iz jedne bakterijske celije oznacene kao donor
(muska) u drugu celiju oznacena kao recipijent (zenska).Prije te razmjene ove dvije
bakterijske celije se spoje citoplazmaticnim mosticem koji grade seksualne fimbrije.U celiji
mikroorganizma pored DNK kao materijalnog nosioca naslednih svojstava javljaju se i posebne
tvorevine-plazmidi.Oni su izgradjeni iz dvostruke DNK kao i hromozom i sadrzi 50-100
gena.Plazmidi su autonomni ,sami se replikuju i prenose se u celiju akceptora intracelijskom
konjugacijom,ponekad transdukcijom i najredje transformacijom.
*Paraseksualno razmnozavanje-to u stvari nije razmnozavanje u pravom smislu te rijeci,vec
samo hibridizacija ili prilika da bakterijska celija na novi nacin iskombinuje svoj geneticki
materijal.Do sada su registrovana i proucena tri mehanizma koji se razlikuju u pogledu nacina
prenosa i ulaska DNK-fragmenata u bakterijsku celiju.
32.TRANSDUKCIJA
Transdukcija jeste jedan od mehanizama paraseksualnog razmnozavanja.To je prenos
genetskog materijala iz jedne drugu bakterijsku celiju posredstvom bakteriofaga (faga) koji
imaju ulogu vektora.Bakteriofagi su virusi koji imaju izrazen afinitet za parazitiranje u
bakterijskoj celiji.U transdukciji ucestvuju takozvani usmjereni fag koji ne izaziva liziju celije i
ne umnozavva se u celiji domacina.On se ugradi u hromozom mikroorganizma i zajedno sa
njim se dijeli.Fag otkine djelic DNK donatora,udje u celiju akceptora i ugradi se u njegov
hromozom.Na taj nacin nastaju jedinke sa novim osobinama koje se dalje prenose na
potomstvo.Transdukcija se odvija u prirodnim uslovima ali se moze izazvati u laboratoriji
raznim mutogenim agensima.
31.TRANSFORMACIJA
Transformacija jeste jedan od mehanizama paraseksualnog razmnozavanja.To je proces
prihvatanja slobodne DNK iz spoljasnje sredine i njen transport u unutrasnjost celije..Dio DNK
se prenosi iz mrtvih celija davaoca u zivu celiju primaoca.On se zatim veze za odgovarajuci
segment na DNK primaoca i daje nove osobine jedinki.Dio DNK primaoca na cije je mjesto
dosla nova genetska informacija se razgradi.Ako se ovaj proces desava unutar iste vrste onda
je to homotransformacija a izmedju razlicitih vrsta je heterotransformacija.Proces se redovno
odvija u zemljistu i drugim prirodnim sredinama jer se tamo mnostvo celija raspada i
oslobadjaju se djelovi DNK.
30.PLAZMIDI
Plazmidi su mali prstenasti(ili linearni) molekuli DNK bakterije i nekih eukariota(npr. pivski
kvasac). Oni su izgradjeni iz dvostruke DNK kao i hromozom i sadrzi 50-100 gena.Plazmidi su
autonomni ,sami se replikuju i prenose se u celiju akceptora intracelijskom
konjugacijom,ponekad transdukcijom i najredje transformacijom. Plazmidi se u ćeliji mogu
nalaziti nezavisno od bakterijskog hromozoma ili se po ulasku u ćelije ugrađuju u hromozom
pa se nazivaju epizomi.Epizomi mogu uzrokovati prenos bakterijskog hromozoma iz ćelije u
ćeliju.
Neki plazmidi su odlični genetički vektori i široko se primjenjuju u genetičkom
inžinjersvu.Plazmidi se mogu izlolovati iz bakterije i potom modifikovati u laboratoriji
dodavanjem specifičnih gena. Takvi geni obično kontrolišu sintezu vrijednih produkata poput
humanog insulina.
DNK koja se dodaje plazmidu može biti iz bilo koje prokariotske ili eukariotske ćelije. Plazmidi
G- bakterija replikuju se na način sličan bakterijskom hromozomu, a G+ bakterije
mehanizmom kotrljajućeg prstena, slično fagu Φ x 174.
Postoje konjugativni i ne konjugativni plazmidi.
1) Konjugativni nose genetičku informaciju za svoju sopstvenu prenosivost i zovu se se tra
geni (transport).
2) Nekonjugativni sami po sebi nisu prenosivi ali ih mogu učiniti konjugativnim F plazmidi
ili neki drugi transfer plazmidi.
Col plazmidi- određuju produkciju bakteriocina – biološki aktivni mali proteini koji djeluju
letalno na osjetljive bakterije.
R-plazmid određuju otpornost bakterija prema antibioticima, hemioterapeuticima, teškim
metalima idr. i takvi plazmidi su nosioci multiple rezistencije, otkriveni su u Japanu 1960.g. u
sojevima Shigela za vrijeme epidemije bacilarne dezenterija. Bili su otporni na hloramfenikol,
tetracinide, streptomicin i sulfonamide, npr. takvi sojevi su zlatni sojevi npr. takvi sojevi su
zlatni sojevi St aph ylococcus lococcus aureus.
Ti plazmid (tumor indukujući) nađen kod bakterije Agrobacterium tumefacius, biljni patogen
koji dovodi do stvaranja tumora na domaćinu.Do transformacije biljnih ćelija dolazi uslijed
integracije Ti plazmida unešenog u genom biljke. Segment Ti plazmida koji se integriše na
različitim mjestima u hromozom biljne ćelije naziva se T-DNK i uzrokuje nastanak tumora. Ti
plazmid ima primjenu u genetičkom inžinjersvu
29.MUTACIJA
Mutacije su promjene koje se desavaju u hromozomima.Baziraju se na izmjenama u redosledu
baza unutar nukleotida a to uslovljava izmjenu u sintezi proteina i mijenja karakteristike
potomstva u odnosu na roditelje,nastaje genetski izmijenjena populacija.Spontane mutacije
su genotipske promjene koje se desavaju u prirodi iz nepoznatih razloga.Tada u okviru
populacije neke jedinke dobijaju nove osobine koje se dalje prenose na
potomstvo.Indukovane mutacije se desavaju pod uticajem poznatih fizickih i hemijskih
agenasa.Ta mutogena sredstva ubrzavaju ucestalost spontanih mutacija a najcesce se koriste
UV zraci,rendgenski zraci,azotna kiselina...Mutacije se stalno prenose na potomstvo ali moze
da se desi da se u potomstvu u daljim mutacijama uspostavi pocetni redosled baza sto bi
dovelo do vracanja prvobitnih svojstava.
28.LAC OPERON
Bakterijski geni organizovani su u transkripcijske jedinice - operone, koji sadrže grupe gena
čija je funkcija obično zajednička, a regulisani su kao jedna genetička jedinica. Cuveni lac-
operon sastoji se od tri strukturna gena i predstavlja osnovni primjer genske regulacije.On je
potreban za transport i metabolizam laktoze za bakterije.Omogucava efikasnije varenje
laktoze kada glukoza nije dostupna.

27.TRANSLACIJA KOD EUKARIOTSKIH I PROKARIOTSKIH CELIJA

Translacija je prevođenje redosleda nukleotida u iRNK u redosled amino kiselina u polipeptidu
(proteinu).
Sinteza proteina se obavlja u procesu nazvanom translacija u kome se abeceda nukleinskih
kiselina sa četiri slova (A; G;C;T) mora prevesti na jezik proteina sa 20 različitih aminokiselina.
Dok se replikacija i transkripcija eukariota vrše u jedru, translacija se odvija
na ribozomima u citoplazmi. Translacija je proces kojim se niz nukleotida u i-RNK prevodi u niz
aminokiselina u proteinu. Ulogu prevodioca u ovom procesu igraju t-RNK koje jednim svojim
krajem (antikodonom) iščitavaju kodon na i-RNK, a na drugom kraju nose odgovarajuću
aminokiselinu. Za sintezu proteina se u ćeliji potroši više energije nego za bilo koji drugi
proces.
Kod prokariota se transkripcija i translacija odvijaju skoro istovremeno u citoplazmi.Kod
eukariota su ova dva procesa i prostorno i vremenski razgraniceni. Prvo se u jedru izvrsi
transkripcija, zatim se nezrele RNK dodatno u jedru obrađuju pa se tek onda šalju u
citoplazmu gde se obavlja translacija.Kod obje grupe organizama translacija se vrši u 5'-3'
pravcu.
Translacija se odvija kroz tri faze:
1) Inicijaciju- obuhvata procese kojima se vezuje i-RNK sa malom i velikom subjedinicom
ribozoma i prvom tRNK koja skoro uvijek nosi amino kiselinu metionin.
2) Elongaciju - U ovoj fazi dolazi do izduzivanja polipeptidnog lanca
3) Terminaciju- predstavlja završetak replikacije koji se kod prokariota odvija u
terminacionom regionu - replikativnom terminusu gdje se srijeću dvije replikacione
viljuške bakterijskog hromozoma, a kod eukariota kada cijela DNK na svim
hromozomima bude replicirana.Do prekida translacije dolazi kada se u A mestu nađe
neki od stop-kodona (UAA, UAG ili UGA). Stop-kodon ne određuje ni jednu
aminokiselinu.
26.TRANSKRIPCIJA KOD EUKARIOTA I PROKARIOTA
Transkripcija jeste proces prepisivanja genetske informacije sa DNK na RNK, koju katalizuje
enzim RNK polimeraza. Vrsi se u jedru eukariota, odnosno nukleoidu prokariota u 5'→ 3'
pravcu. Da bi se izvršila transkripcija lanci DNK moraju da se iz spiralno uvijenih prebace u
linearni oblik (u ovom koraku DNK molekul izgleda kao merdevine), i zatim se lanci razdvoje,
gde jedan od njih služi kao kalup prema kome se ređaju komplementarni nukleotidi RNK:
naspram adenina postavlja se uracil, a naspram guanina citozin.
Kod prokariota prepisana RNK (primarni transkript) se odmah može ukljuciti u sintezu
proteina.Kod eukariota se, medjutim, transkripti moraju u jedru dodatno obraditi da bi
postale zrele RNK sposobne da otpocnu sintezu proteina.

Takodje jedna od bitnih razlika između prokariotske i eukariotske transkripcije je ta sto kod
eukariota postoje tri enzima RNK polimeraze

 RNK polimeraza I se nalazi u nukleolusu i odgovorna je za transkripciju ribozomalnih RNK

molekula rRNK.
 RNK polimeraza II se nalazi u nukleusu i odgovorna je za transkripciju informativne
RNK iRNK i ѕa odredjene male nuklearne RNK molekule mnRNK.
 RNK polimeraza III je odgovorna za transkripciju transportne RNK molekule, tj tRNK

24.STRUKTURA DNK I RNK MOLEKULA

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK), nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i
pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Zajedno sa RNK i proteinima, DNK je jedan od tri
glavna tipa makromolekula koji su esencijalni za sve poznate forme života. Sva živa bića
svoj genetički materijal nose u obliku DNK, sa izuzetkom nekih virusa koji imaju ribonukleinsku
kiselinu (RNK).U eukariotima, organizmima kao što su životinje, biljke, gljive i protiste, najveći
broj DNK molekula se nalazi u jedru ćelije, a manji broj je u organelama, kao što
su mitohondrije ili hloroplasti. U prokariotima (npr. bakterijama) DNK se nalazi
u citoplazmi ćelije.

Molekul DNK se sastoji iz dva komplementarna lanca nukleotida, koji se spiralno uvijaju i
povezani su vodoničnim vezama. Osnovna gradivna jedinica DNK je nukleotid. Svaki nukleotid
se sastoji od tri komponente :

1. jednog molekula azotne baze,

2. jednog molekula šećera pentoze (monosaharid sa 5 ugljenikovih atoma) i
3. jedne fosfatne grupe.
Azotne baze mogu biti:
Purinske baze DNK su:
 adenin(A) i
 guanin(G).
Pirimidinske su:
 citozin(C) i
 timin(T).
Ribonukleinska kiselina-osnovna gradivna jedinica RNK je, kao i kod DNK, nukleotid. Nukleotidi
DNK i RNK razlikuju se po pirimidinskim bazama i pentozi : umesto timina RNK ima uracil, a
šećer je riboza. RNK su jednolančani molekuli koji nastaju tako što se nukleotidi povezuju
fosfodiestarskim vezama. Priroda ovih veza je ista kao u DNK, samo što umjesto dezoksiriboze
učestvuje riboza.

U ćeliji postoje tri vrste RNK :

 informaciona RNK (i-RNK),

 transportna RNK (t-RNK) i
 ribozomska RNK (r-RNK).

Sve tri vrste nastaju prepisivanjem određenih delova jednog lanca DNK, odnosno
prepisivanjem gena. Tako da RNK predstavljaju kopije pojedinih gena.

18.ALKOHOLNA FERMENTACIJA

U procesu alkoholne fermentacije od glukoze se kao krajnji produkt dobija etil alkohol i
ugljendioksid.Ona se odvija u anaerobnim uslovima pa stoga tece u dvije faze .
Prva faza:Uz pomoc piruvat dekarboksilaze u prisustvu tiamin pirofosfata vrsi dekarboksilacija
pirogrozdjane kiseline i nastaje acetaldehid i ugljendioksid.
Druga faza: Acetaldehid koji sluzi kao krajnji akceptor vodonika redukuje do etil alkohola uz
pomoc NADH2 pod dejstvom enzima alkoholdehidrogenaze.Alkoholna fermentacija se
najbolje odvija pri Ph izmedju 4 i 5.Alkoholnu fermentaciju izazivaju razlicite vrste bakterija i
gljiva.Primjenjuje se u proizvodnji hleba,mlijecnih proizvoda,vina,piva,etil alkohola,vitamina...

19. MLJEČNO-KISELINSKA FERMENTACIJA

U ovoj fermentaciji se kao krajnji produkt stvara mlijecna kiselina.Postoje 2 tipa mlijecne
fermentacije:
1) Homofermentativni-obrazuje se samo mlijecna kiselina
2) Heterofermentativni-pored mlijecne kiseline obrazuje se i etil akohol,sircetna kiselina i
CO2

Prisustvo, odnosno odsustvo enzima aldolaze u nekim bakterijama uslovljava da li ce se

fermentacija glukoze vrsiti po jednom ili drugom tipu.

Homofermentativne mlijecne bakterije sintetisu enzim aldolazu koja razlaze fruktozu 1,6
difosfat na 3-fosfoglicerin aldehid i dioksiacetat fosfat.Dalje proces tece po EMP (glikoliza) putu
do pirogrozdjane kiseline. Ovu fermentaciju izazivaju okruglaste i staicaste bakterije iz roda
Streptococcus.
Heterofermentativne mlijecne bakterije nemaju sposobnost sinteze aldoze, pa umjesto trioza
nastaju pentoze i druga jedinjenja.Polazno jedinjenje je glukoza koja se fosofrilise stvarajuci
glukozo-6-fosfat.Ovu fermentaciju izazivaju bakterije iz roda Lactobacillus, Escherichia coli,
Enterobacter aerogenes...

Mlijecna fermentacija ima veliki prakticni znacaj.Posebno je znacajna za dobijanje kiselog

mlijeka,jogurta,kefira,sira...U industriji se mlijecna fermentacija moze koristiti za dobijanje
mlijecne i sircetne kiseline.

20. PROPIONSKA FERMENTACIJA

Propionska fermentacija je dalji vid transformacije ugljenih hidrata u anaerobnim uslovima.

Krajnji proizvodi ove fermentaciej su propionska, sirćetna kiselina, CO2 i H2O. Postoji više
puteva dobijanja propionske kiseline, ali je najznačajniji onaj koji je vezan za mlečnu kiselinu tj.
put nastajanja propionske kiseline iz mlijecne. Mikroorganizmi koji učestvuju u ovoj
fermentacijijsu štapićaste bakterije iz roda Propionibacterium koje se karakterišu velikom
osetljivoscu na so. Optimalna temperatura je 30 stepeni.Karakteristika ovih bakterija je
sposobnost promene oblika pri malim koncentracijama O2. Imaju složene nutritivne zahtjeve
a prirodno stanište im je mlijeko i sirevi. Primjena propionske fermentacije je relativno
ogranicena i cine se pokusaji da se ona iskoristi za industrijsko dobijanje propionske kiseline.
Kao supstrat se najčašće koristi surutka. Ova fermentacija ima najveću primenu u mljekarstvu
kod proizvodnje odredjene grupe sireva (ementaler, grojer...) i od aktivnosti ovih bakterija
zavisi presjek sireva (rasprored šupljina). Propionska kiselina se može koristiti kao konzervans
jer sprecava sintezu celijskog zida plesni.

21. BUTERNA I BUTANDIOLNA FERMENTACIJA

Buterna fermentacija je biohemijski proces pri kome se pod uticajem mikroorganizama ugljeni
hidrati transformišu do buterne kiseline CO2 i vodonika kao krajnje proizvode.
Buterna fermentacija se odvija u anaerobnim uslovima pod uticajem striktnih anaeroba.
Postoje dva tipa buterne fermentacije:
1) Prava buterna fermentacija (u neutralnoj sredini, Clostridium butyricum)
2) Aceton-butilna fermentacija (u kiseloj sredini, Clostridium acetobutyricum, dobija se
aceton i butil-alkohol).
Ove bakterije koriste brojne izvore C i N, celulozu, pentoze, pa se ova fermentacija javlja u
biljnim proizvodima, mlijeku, mesu, organima za varenje… Kod ove fermentacije krajnji
produkt je buterna kiselina koja je isparljiva i ima neprijatan miris. Buterna fermentacija se
odvija transformacijom PGA (krebsov ciklus) u prisustvu dekarboksilaza i acetil-CoA pri čemu
se PGA prevodi u sirćetnu kiselinu, a zatim se u zavisnosti od pH sredine dobija buterna
kiselina ili aceton.
Butandiolna fermentacija je proces pri kome se pored proizvoda iz predhodne
fermentacije,dobija i butandiol.Iz 2 molekula pirogrozdjane kiseline koje nastaju u EMP putu
dobija alfa-acetomlijecna kiselina koja dekarboksilacijom prelazi u
acetilmetilkarbinol.Njegovom redukcijom dobija se 2,3 butandiol.

22. KATABOLIZAM LIPIDA

Lipidi su estri trohidroksilnog alkohola i masnih kiselina.Razgradnjom masti mikroorganizmi

dobijaju veliku kolicinu energije
Proces razgradnje lipida otpočinje njihovim unošenjem u organizam. Pošto su hidrofobne,
moraju se prethodno emulgovati. Emulgovanje se vrši žučnim kiselinama i holesterolom koji i
sami predstavljaju lipide. Ove supstance smanjuju hidrofobnost, odnosno intenzitet odbijanja
među česticama lipida. Razgradnja lipida otpočinje u tankom crevu hidrolizom estarskih veza.
Delovanjem pankreasne lipaze u prisustvu vode razlažu se na glicerol i masne
kiseline.Razgradnja masnih kiselina tece preko niza beta oksidacija,a oslobodjene masne
kiseline prvo reaguju sa CoA.Zatim se uklanjaju dva C atoma pri cemu nastaje acetil CoA.On se
nakon toga razlaze Krebsov ciklus.

15. ENTNER-DOUDORFOV – ED PUT RAZLAGANJA ŠEĆERA

Ovaj put razgradnje glukoze je zastupljen kod aerobnih bakterija iz roda:

Pseudomonas,Agrobacterium kao i nekih drugih gram negativnih bakterija.Proces razgradnje
glukoze pocinje sa glukoza 6-fosfatom koji se dehidrogenise uz pomoc glukozo-6-fosfat
dehidrogenaze do 6-fosfoglukonske kiseline.Pod dejstvom 6-fosfoglukonata dehidrogenaze od
nje se odvaja voda i obrazuje se 2-keto-3-dezoksi-fosfoglukoska kiselina (KDFG). KDFG se pod
uticajem KDFG-aldolaze,razlaze na pirogrozdjanu kiselinu i 3-fosfoglicerin aldehid.
Trifosfoglicerin aldehid se dalje oksidise po EMP putu do pirogrozdjane kiseline.
Pri razgradnji glukoze na ovom tipu obrazuju se 2 molekula pirogrozdjane kiseline, 1 molekul
NADPH2 ,1 molekul NADH i jedan ATP.