1 Impresionizam- odlike (IMPRESIJA-UTISAK, DOŽIVLJAJ)

Osamdesete godine XIX veka obeležene su pojavom impresionizma koji uspostavlja novi odnos prema svetu.
Slikari se ne zadovoljavaju preobražavanjem i razvijanjem tradicionalnih formula, kao što su činili romantičari i
neoklasiciosti, već tragaju za novim načinom vizuelnog izraza, iz toga proizilazi i novi odnos premapredmetu.U
početku je impresionistički postupak bio analitički, ali ubrzo mrlje čiste boje počinju da brišu uobičajen izgled
predmeta.Od impresionizma počinje eksperimentisanje predmetom koje traje do danas.

Spontan odnos prema svetu omogućio je impresionistima da koriste likovna iskustva svih a ne samo evropskih
stilova. Susret umetnosti dalekog istoka i impresionizma prekretnica je u svetskoj istoriji umetnosti- koja
ostvaruje ideju da je umetnost sredsvo komunikacije svih naroda, bez obzira na njihovu nacionalnu umetnost i
tradiciju.

Pojava impresionizma se podudara sa trenutkom kada je izvan naučnih krugova prihvaćeno Njutnovootkriće
spektra i zaključak da je bela svetlost sastavljena od boja.

Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o Sunčevoj svetlosti i predmetima
obasjanim njome(Odblesci svetlosti na vodi, sneg, nebo sa oblacima, plast sena ili lokvanji na vodi..- bili su povod
za nastanak impresionističke slike)

Najdosledniji impresionista je Klod mone- po njegovoj slici Impresija,Rađanje sunca je ceo pravac dobio ime
1874.-tada su slikari impresionisti prvi put izložili slike u ateljeu fotografa Nadara

Impresionizam donosi novo osećanje prirode. Slikajući na otvorenom, van ateljea u "pleneru", u prirodi
impresionisti su nastojali da uhvate promenljive varijacije svetlosti. Priroda izgleda kao divna, ali nestalna čarolija
"kao niz providnosti". Tako su u svojim slikama prikazivali različite promene u osvetljenju od zore do zalaska
sunca, kao i u različitim godišnjim dobima. Jedan isti motiv impresionisti su često slikali više puta pod raznim
uticajima svetlosti.

Odlike: forma nije stalna, nema postojanih boja, boja se nanosi brzim slobodnim potezima četkice, igra svetlosti
na predmetima je bitna a ne sam predmet, kolorit je blistav i sjajan, mrlje boja i potezi četkice izbijaju u prvi
plan, Senke su prozirne, slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, izlazak iz ateljea i slikanje u
pleneru- na otvorenom

Najznačajniji predstavnici, a ujedno i osnivači, su francuski slokari: Klod Mone, Ogist Renoar, Edgar Dega, Eduar
Mane,Kamij Pisaro, Alfred Sisle
 Impresija, radjanje sunca- Mone

2 Sta je plener
fr. plein air vani, na otvorenom, u prirodi um. slika rađena pod vedrim nebom na otvorenom, obasjana sa
svih strana svetlošću; plener-slikarstvo prikazivanje predmeta na slici u punoj svetlosti, obasjanih sa svih
strana sunčanom svetlošću i senke.

3 Odlike srpskog impesionizma,

impresionistick faza Nadezde Petrovic
Na prelazu XIX u XX vek, impresionizam su prihvatili i slikari južnoslovenskih
naroda.Milan milovanović predstavnik srpskih slikara impresionista, naslikao je svoje
najbolje slike- uglavnom pejzaže tokom I sv rata u u Francuskoj,, a nešto kasnije na
primorju, u Srbiji i na Hilandaru. Najveći broj naših slikara na prelazu 2 veka prihvatio
je impresionizam posredno preko Minhena gde su odlazili na školivanje.

Milan Milovanović i Nadežda Petrović bili su prvi koji su naše slikarstvo usmerili ka Parizu- na same izvore
impresionizma .

Nadežda Petrović (1873-1915)ima izuzetno mesto u našem slikarstvu i likovnom životu uopšte. Najbolje
impresionističke slike Notr-dam i Bulonjska šuma naslikala je u Parizu. Na tim slikama podređen. o je sve boji i
svetlosti, sa vidljivim kratkim potezima i gustoj boji na podlozi u debelim slojevima. U svom razvojnom putu ona
je prešla put od impresionizma do fovizma i ekspresionizma. U pejzažima Srbije, kao na slici resnik kroz snažan
kontrast zelene i crvene boje, širokim potezima četkice i pastoznom fakturom-izražava snažan doživljaj pririode

Дело Надежде Петровић, у целини, зрачи страшном експресијом, снагом и храброшћу ове јединствене
жене - сликара са Балкана. Школовање у Минхену, посете Паризу и Италији и стални повратак
традиционалној Србији оставили су траг на њеним платнима, па се њен опус може поделити на неколико
периода.

Resnik – N Petrovic

4 Klod Mone
Klod Mone (1840-1926) Francuska, jedan od najznačajnijih i
najdoslednijih impresionista.Ceo pravac-pokret je po njegovoj slici
Impresija,Rađanje sunca dobio ime 1874.-tada su slikari impresionisti prvi put
izložili slike u ateljeu fotografa Nadara.Za Monea svetlost je bila jedina
realnost ovog sveta. Slikao je jedan motiv više puta u različito doba dana i
godine, stvarajući pri tome nove i drugačije slike.Najpoznatija mu je serija od
20-ak slika fasade ruanske katedrale –od kojih se jedna nalazi u
Narodnom Muzeju u BGD. Predmet na moneovim slikama, a to su
uglavnom delovi pejzaža, postaje nevažan, dok atmosfera koju stvbara
svetlost, mrlje boja i potezi čettkice izbijaju u prvi plan. Promene svetlosti čine da se jedan predmet menje iz sata
u sat, menju se njegov lokalni ton i struktura, njegov oblik koji se rstače, pa se slikana površina sastoji od poteza
čiste boje različite jačine svetlosti.

Са своје палете је одстранио тешке и непрозирне боје, користећи само чисте и светле. Стављајући такве
тонове један крај другог, постигао је треперење светлости као одсјај разнобојних несталних зрака који
стално мењају изглед ствари. Мане га је сматрао ''Рафаелом воде'' а он је прихватио његово схватање
сликарства и применио га на пејзаже рађене у природи. Тако је Монеово дело Река, преплављено јасном
сунчевом светлошћу због које су конзервативни критичари тврдили да их боле очи од боја.
 Ruanska Katedrala – Klod Mone

Ljiljani -Water Lilie’s

5 Postimpresionizam – odlike (181)

Udaljavanje od impresionizma i davanje podstrejka razvoju umetnosti XX veka, ostvarili su u poslednjoj
deceniji XIX veka slikari i glavni predstavnici i postimpresionizma Pol sezan, Pol Gogen i Van Gog.
Udaljavanjem od impresionizma izražena je težnja za konstruktivnijom i racionalnijom umetnošću, a postje i
odlučujući subjektivan i ekspresionistički izraz

Suprotno impresionistima koji su uništili i predmet i prostor izjednačavajući ih istim mrljama boje i svetlosti ,
Sezan je stvorio slikarstvo ravnoteže, čvrstine i geometrijske stvarnosti

Poredak i oblici na Sezanovim (Francuska) slikama nisu kao u prirodi-stvarnosti, već stvara oblike i poredak
kakvi postoje u duhu slikara- slika pokazuje režisersku sposobnost duha samog umetnika. Od tačnog odnosa
boja zavise i čvrstina i volumen oblika. Sezan je predmete iz prirode razlagao na osnovne geometrijske oblike
-lopta valjak kocka-(zbog ovoga se smatra i začetnoikom kubizma) koji su bili dovoljno veliki da boja dobije
svoj puni zvuk a dovoljno mali da ostvare punoću i čvrstinu oblika. Površine sezanovih slika otuuda imaju
mozaičku strukturu obojenih pločica

Pol Gogen (Francuska) je impresionistima zamerao na nedostatku mašte i naučnoj analizi svetlosti, gogenovo
uverenje je da su boja i linija sredstva samostalnog izraza, koje nanete jedna pored druge stvaraju trazličite
odnose i harmoniju
 Vinsent Van Gog (Holandija) –posle kratke ipresionističke faze, odlazi u Arl (jug francuske) gde se najviše
izražavao u varijacijama plavih ii žutih boja –koje su često veoma intenzivne, i u njegovim slikama imaju
uloguu koje koju su u Vizantijskoj umetnosti imale plava i zlato, ali su kod Van Goga ove boje konkretni
simboli zemlje, neba i Sunca, a još više izraz unutrašnjih titmova i vibracija

U Van Gogovom razdraženom simbolizmu učestvuju zelena i crvena- po ovako shvaćenim bojama on je
začetnik kolorističkog ekspresionizma- koji kod njega nije bio posledica teorije, već nužnost izazvana
potrebom da da izrazi svetle i tamne strane svog bića

Mont sainte victoire-paul cezanne Zitno polje – Van Gog

6 Šta je Secesija- odlike (secesija – otcepljenje osamostaljenje)

Secesija je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni umetnički pečat u sve
oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i početkom 20. veka iako je u različitim
zemljama nastupao pod različitim imenima. Secesija je pravac koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti
arhitekture, slikarstva i skulpture međutim, takođe je ostavila jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj
umetnosti.

U različitim zemljama ovaj pravac je poprimio različita imena. U Austriji bio je poznat kao Bečka secesija (nem.
Winer Secession), u Nemačkoj kao Jugendstil (nem. Jugendstil, po avangardnom časopisu "Jugend") u Francuskoj
i Belgiji kao Art Nuvo (fr. Art Noveau) u anglosakonskim zemljama kao Moderni stil ili Liberti (engl. Modern
Style или Liberty), u Kataloniji (Španija) kao katalonski modernizam (katal. Modernisme català), u Italiji su ovaj
pravac zvali Cvetni stil (ital. Stile floreale), a u Rusiji Svet umetnosti (rus. Мир искусства).

За главне знакове сецесије сматра се орнаментика, а даје се предност површини и примењују

необичне боје, те се естетски користе различити материјали. Сецесијски орнамент одражава
посебан квалитет сецесијског осећања и тежи ка изравнаности у осећању. Сецесијска линија је
валовито развијана кривуља која изазива осећање покрета у површини у којој је монотонија
спречена употребом необичних боја. Она тражи необичне боје и слаже их по
принципима хармоније и контраста. Сецесија се окреће равно ка природним формама
у орнаменту као што су лист, цвет, људска и животињска тела.
Predstavnici: Gustav Klimt- u slikarstvu, Antonio Gaudi španski arhitekta- dela Sagrada Familia i Kasa
Mila- u Barseloni. Secesija je imala uticaj i na naše umetnike u prvoj polovini XX veka – posebno na
Ivana Meštovića

7 Šta je fovizam – odlike (188) (fauve-divlje zveri)

Priliv novih iskustava početkom XX veka usredotočio se u glavnim gradovima Evrope, a najviše u Parizu. Pariz
je dobio naziv "grad svetlosti". U Parizu su slikari koji su bili protiv impresionizma nazivani "les fauves"
(divljim zverima), a taj naziv je prvi upotrebio likovni kritičar Luj Voksel u vreme Jesenjeg salona 1905. godine
videvši jednu skulpturu rađenu u duhu italijanske rane renesanse izloženu na ovoj izložbi; on je uzviknuo:
"Gle, Dante među divljim zverima". Tako je pravac dobio naziv fovizam, što je zaista i bio po eksploziji boja i
po anarhičnom ponašanju slikara.

Preko fovista je crnačka skulptura ušla u evropsku umetnost. Pobunjenici protiv kulture i umetnosti
prošlosti, a oslonjeni na iskustva iz oblasti boje Van Goga i Pol Gogena, fovisti su svoje napore usredsredili na
njen intenzitet, slikajući često bojama direktno ceđenim iz tube. Svrha fovista bila je uspostavljanje
ravnoteže između boja koje su na slici dovoljne same sebi i nezavisne od boje predmeta kako ga mi vidimo.
Nastojali su da ih međusobno ne povezuju, nego da pojedinačno očuvaju intenzitet i samostalnost svake
boje. Iako je fovističko slikarstvo figurativno i predmetno, boja na njihovim slikama definiše predmet, tako
da je slika, odnosno boja na slici, postala svrha umetničkog izraza. Za fovizam je takođe bilo karakteristično i
zanemarivanje perspektive.

Anri Matis je bio vodeći fovista u perioduod 1905-1907,

Žorž Ruoovo slikarstvo karakteriše linearno –koloristički efekat Andre Derain

Matis
8 Šta je Ekspresionizam-objasni (190)
Istovremeno sa fovizmom u centralnoj i severnoj evropi razvio se EKSPRESIONIZAM, kao umetnost koja
izražava unutrašnju, psihološku sadržinu, prisutan je i u drugim epohama, ali se kao pokret u modernoj
umetnosti javio u Nemačkoj 1905, kada je grupa umetnika u Drezdenu osnovala grupu Most, a nešto kasnije
u minhenu grupu Plavi jahač, a kasnije posle I sv rata, osnovana je takođe u Nmačkoj grupa Nova stvarnost ili
Nova objektivnost

Nosioci ovog talasa u Nemačkoj više su bili povezani shvatanjem života, nego stilom i formalnim rešenjima,
više subjektivnim raspoloženjima i emocijama, a manje izgledom dela i vrstom medijuma kroz koji će se
izraziti.

Kroz predmet koji slikaju, ekspresionisti izražavajubolesna stanja modernog čoveka, njegovu teskobu, paniku
i otuđenost. Prirodu i sredinu oko sebe su doživljavali kao neprijateljsku i nečovečnu zbog čegavim im je
slika stvarnosti deformisana i iskrivljena. Siromaštvo, bolest,prostitucija i alkoholizam su pojave modernih
velegrada i kao takve pržimaju pored likovne umetnosti i književnost, film i pozorište

Svoju unutrašnju stvarnost umetnici su poistovetili sa delom (slikom, grafikom, skulpturom...) pa su oblici i
boje na njihovim slikama sirovi, rudimentarni- simbol su čovekove sudbine

Predstavnici Edvard Munk, Vasilij Kandinski

Munk- Vrisak Kandinski

9 Kubizam i odlike (194)

Kubizam je nastao kao reakcija na osećajnost i spontanost Fovista i Ekspresionista. Polazište kubizma bile su
retrospektiva sezanovih slika u Parizu 1906 i Afrička crnačka skulptura.

Tvorci i glavni predstavnici su : španski slikar Pablo Pikaso i francuski Žoirž Brak
Pod uticajem iberske i crnačke skulpture Pikaso 1907, slika Gospođice iz Avinjona – koje odnosom figura i
prostora predstavlja direktan uvod u kubizam.

Odsečene linije presecaju površine tela i prostora na manje geometrijske jedinice, tzv fasete, koje se
međusobno potiskuju.Time se ostvaruje gust itesan odnos između figura i prostora i postiže utisak
volumena.

Kubisti ne slikaju ono što vide već ono što o predmetu znaju, smatrali su da je predmet nepromenljiv i stalan
i da ne zavisi ni od tačke posmatranja ni od osvetljenja.

Brak i Pikaso, od 1912, u slike unose novinsku hartiju, kanap, komade tapeta, drveta, tekstila..i stvaraju
kolaž. Sa kolažom se se repertoar kubističke ikonografije ne menja ali se u njemu ogleda dalja evolucija
kubizma

Кубизам је добио име од критичара ликовне уметности, којим је обележена једна слика Жоржа
Брака, подсмешљиво названа- кубусчићи. Име долази од речи кубус што значи коцка. Кубизам је
поједностављавао облике у интерпретацији реалности на облике коцке, кугле и ваљка. Настао
је 1907. и 1908. године у делима Жоржа Брака и Пабла Пикаса и свој врхунац је имао 1914.
године.

10 Apstraktna umetnost, odlike i primeri –bespredmetnaumetnost

(199)
Апстрактна или непредметна уметност се веже за субјективно, емотивно и рационално уметничко
изражавање, које не следи природне законе боје, текстуре, облика и простора. Било да се ради
о сликарству, графици и вајарству или некој другој уметничкој форми, уметник овде изражава себе
слободним кориштењем линија, ликова, боје, текстуре или облика и простора.
Уношење геометријских ликова (у сликарству) и облика (у вајарству) је у вези са „рационалним“
непредметним уметничким изражавањем.
Апстрактна или непредметна уметност је правац који је настао на почетку 20. века, око 1910. године када
се развила фотографија и сликар се све више удаљава од интерпретације и репродукције природног света
и природе. Говори се о непредметној уметности и апсолутном сликарству.

 уопште апстракција је непредметна уметност без представљања природних слика

Постоје два правца:

 Експресивана апстракција употребљавана од Василија Кандинског и пријатеља

Типичне су меке форме и текући прелази
Овај правац се још назива и лирска апстракција Дело Василија Кандинског, као и његов теоријски и
критички рад, је од велике заслуге за настанак и развој лирске апстракције. Између 1910. и 1912. године,
Кандински је развио нови апстрактни језик, који се базирао на осећањима и поетском изражавању, чији
су коријени били већ усађени у идеје групе експресиониста из Минхена, Плави јахач, чији је активни члан
био и сам Кандински. а у Француској, Робер Делоне...

 Геометријска апстракција остварена од пре свега суперматисте Казимира Малевича, покрета Де

Стијл од стране Тео ван Дусбурга и Пит Мондријана.
Типичне су геометризоване форме у једном тону боје са јасним ивицама.

11 Karakteristike futurizma (197)

Dejstvo kubizma je bilo ogromno i oseća se sve do naših dana, i to ne samo na razvoj slikarstva već i svih
drugih likovnih umetnosti. Najači uticaj na umetnost do I sv rata imao je na Futurizam.

Ovaj pokret je najviše vezan za italijanske umetnike. Futiristi su pažnju usmerili na pokret i optičke iluzije
svetlosti, u želji da iskažu dinamiku modernog života i brzinu i efikasnost mašine.

Iako je Futurizam uglavnom literarni pokret, ispoljio se i u slikarstvui skulpturii dao nekoliko značajnih
umetnika: Đino Severini, Đakomo bala i Umberto Boćoni.

Elastičnost, slika Umberta Boćona, likovna je demonstracija konjske snage i brzine . Konj sa jahačem u crnim
čizmama deluje kao maššina koja juri kroz pejzaž sa fabričkim dimnjacima.
Razlomljenost geometrijskih oblika je posledica kubističke analizečvrstog i vazdušastog, ali i posledica
dinamične snage konja i jahača koji svojim udovima provaljuje fizičke granice slike.

Futurista aktivira unutrašnju energiju predmetai pokreće ga tako što se deo predmeta prožima, proseca i
sudara sa drugim delovima, kroz borbu linija uglova i površina

Gino Severini-Bulevar Umberto Boccioni-Elasticnost

12 Dadaizam- karakteristike i primeri (202)

I sv rat uzdrmao je evropsko društvo u samoim temeljima,masovna ubijanja tokom rata pokazala su slom
svih vrednosti na kojima je evropska civilizacija počivala u prvim decenijama ovog veka. U jeku ratnog haosa
neki umetnici su isticali potrebu za redom, jasnoćom i ravnotežom i nalazili je u pravoj liniji i geometrijskim
oblicima, dok je kod izvesnih umetnika razočaranje u građanske vrednosti izazvalo nihilizam, odbacivanje
prošlosti i destrukciju. Uznemireni irazočarani reagovali su prvi put na suštinski nov način- neumetničkim
sredstvima.

Intelektualci različitih nacionalnosti su 1916, u neutralnoj Švajcarskoj, osnovali

pokret koji je nazvan DADA. Pokret se ubrzo proširio na čitavu Evropu i obe
Amerike.

U namri da uništi sve: buržoaziju koju su optuživali za rat, građanski ukus,

racionalizam i samuumetnost, iznalazili su nova sredstva spontano povezivanjem
različitih umetničkih medija: poezije, muzike,fotografije, telesne akcije, kao i u
običnom, često odbačenom predmetu (redi-meid), koji dobija značaj time što se
unosi u novu, za njega neuobičajenu sredinu, ili mu se menja uobičajeni položaj.

Tako je Marsel Dišan, jedan od najznačajnijih ličnosti dade, izložio kao umetnički
predmet stalak za boce, a reprodukciji Mona Lize dodao brkove i 5 slova koja kada
se izgovore,- na francuskom znače nepriostojnu igru reči
13 Objasniti šta je metafizičko slikarstvo (203)
Drugi oblik magijskog realizma nalazimo u slikarstvu Đorđa de Kirka. On je 1916 stvorio u italiji metafizičku
škou slikarstva – koja bi se mogla objasniti kao jedinstvo realnosti i nerealnosti, kao jedinstvo slično snu.
Slikao je prazninu gradskog pejzaža pustih ulica i trgova preko kojih stvarna ili nevidljiva bića bacaju duge
senke. Sredstvo za prikazivanje gradskih prostora je linearna perspektiva kojom
treba da se izazove osećanje zlokobnog i uznemrujućeg. Ako slika ljudsku figuru,
ona ima oblik kamene statue, krojačke lutke
ili bestelesne senke, uvek bez crta lica, čime
postaje simbol bezličnosti i besmisla.
Njegove slike suočavaju nas sa problemom
praznine u čoveku i oko njega

Ovoj struji pripadali su Mark Šagal i Milena

Pavlović Barili

1. Misterija i melanholija ulice-

Djordjo De Kirko
2. Kompozicija Milena Pavlović
Barili

14 Šta je nadrealaizam- navesti primere (202)

Već 1922 Dada je prestala da postoji, ali je oslobodila umetnički izraz svih ograničenja stvorenih tradicijom
i otvorila vrata za pojavu nadrealizma.Nadrealizam se javio 1924 kada je književnik Andre breton izdao prvi
nadrealiustički manifest u kome je definisan kao “čist psihički automatizamu kojem želi da se izrazi, bilo
usmeno, bilo pisano, bilo na ma koji drugi nači, stvarno delovanje misli.

Pojava nadrealiyma podstaknuta je dadaizmom i teorijom psihoanalize –Sigmunda Frojdaprema kojoj

nesvesno u čoveku igra podjednako važnu ulogu kao svesno., Umetnici su delili ista interesovanja usmerena
ka istraživanju čovekovog unutrašnjeg života. Teže da predstave podsvest i nesvesni deo čovekove prirode,
pa dočaravaju svet snova, halucinacija i mašte, nepovezanih sadržaja.

U umetnosti koristili su, kao i dadaisti, nova tehnička sredstva i nove medije izražavanja, naročito fotografiju
i film. Od tehničkih izuma najviše rezultata je dao FROTAŽ, koji je praktikovao Maks Ernst. Frotaž koristi dečji
postupak stavljanja lista hartije preko hrappave površine(Kora drveta, kamen,zid...) preko čega se trlja
olovkom. Ovako dobijen crtež je rezultat slučaja, bogat nepredvidljivim asocijacijama i raznovrsnim
fakturama. Odobravali su svaki postupak i materijal iz kog se mogu dobiti nesvesne slike i isplivati na
površinu. Vizije koje su prikazivali često su stvarale osećaj more, jer su postavljali predmete jedan uz drugi u
superrealističnima ali zbunjujućim i prividno besmislenim odnosima
 Nadrealizam je značajno uuticao na umetnost XX veka,ukazavši na zančaj podsvesti u čovekovom bićiu, pa
se nadrealističke tendencije mogu pronaći u delaima brojnih umetnika predratnog i posleratnog perioda
(Maks Ernsr, salvador Dali, Huan Miro,

Rene Magrit, Friuda Kalo...)

Prvi značakjan nadrealistiočki film bio je Andaluzijski pas

iz 1929god –delo španskog reditelja Luis Bunjuela i

slikara Salvadora Dalija

Salvador Dali- Istrajnost sećanja

15 Izgled i karakteristike pariske škole

Париска школа (француски École de Paris) је назив за све уметнике који су пред Први светски рат и у
периоду између два рата радили у Паризу па су отуда значајно допринели развоју модерне
уметности.

Pariska škola (francuski École de Paris), naziv je za više slikarskih smerova, od postimpresionizma,fovizma i
kubizma, nadrealizma do apstrakcije i dr., koji se promovišu u Parizu posle impresionizma. S obzirom da je
već impresionizam uvelike bio određen pariskim intelektualnim i umetničkim okruženjem, pariska škola
naglasila je značenje Pariza kao glavnoga središta kretanja u likovnoj umetnosti od početka XX veka u kojem
su se izražavale različite estetike i pojedinci

Predstavnici: P. Bonard, P. Pikaso, Ž. Brak, Šagal, Mondiljani

Za slikare apstraktnog ekspresionizma i informela, koji su u Parizu delovali neposredno nakon II. svetskoga
rata, upotrebljava se naziv druga pariska škola. To su uglavnom francuski umetnici J. Bazaine, J. Bissiére, A.
Manessier, G. Mathieu, te strani slikari H. Hartung, S. Poliakoff, N. de Staël, Z. Mušič i dr.

16 Kako su izgledale Skulpture prve polovine XX veka

Avangardni slikarski pravci su svojim idejama uticali i na skulptorsko stvaralaštvo. Na početku XX veka nastale
su različite tendencije poput konstruktivizma i futurizma, a istovremeno je došlo do pokreta koji su težili
vraćanjiu prirodnim oblicima i materijalima.

Konstruktivizam- kao pravac u umetnosti nastao je 1917 posle pobede Oktobarske revolucijeu Rusiji. Umetnici
su želeli da stvore umetnost koja će odgovarati potrebama novog komunističkog društva. Poneseni tehnološkim
oinovacijama umetnici konstruktivizma pronalazili su estetske uzore u industrijskim proizvodima
pojednostavljenih gometrijskih formi . koristili su savremene materijale ukazujući na tehnološki progres koji
treba da služi potrebama modernog čoveka.
Prirodni oblici i materijali, kao i uzori praistorijske i plemenske umetnosti , odlikovali su skulpture brojnih
umetnika XX veka, među kojima se po značaju izdvaja Konstantin Brankuši (1876-1957 rumunski skulptor)

Poljubac Uspavana muza – Brankuši

Naum Gabo- skulptura u Roterdamu

17 Arhitektura prve polovine XX veka

Stvaralaštvo i arhitektura u ovom periodu bilo je inspirisano avangardnim pravcima moderne umetnosti i
pojavom novih materijala. Poćeli su da se koriste armirani beton, staklo alumoinijum , koji su omogućavali
funkcionalnost građevina.

Dve struje su dominirale modernim arhitektonskim stvaralaštvom prve polovine XX veka : Funkcionalna i
Organska arhitektura, uz različite stilske izraze nasleđene iz XIX veka, poput secesije, koju je naročito promovisao
španski arhitekta Antonio Gaudi (1852-1926Najznačajniji arhitekta i dizajner španske secsije).
Kuća Mila- Gaudi (Cassa Mila) Krov kuće Batlo –Gsudi

Zagovornici jednostavnih, geometrijskih formi u arhitekturi bioli su brojni u prvoj polovini XX veka. Ove
tendencije predvodili su predavači umetničke škole BAUHAUS(Visoka škola arhitekkture i primenjene umetnosti
osnovana 1919- čiji je idejni tvorac arhitekta Valter Gropijus) u Nemačkoj. Oni su se zalagali za estetizovane i
funkcionalne građevine javne namene i zajedničke stambene zgrade prilagođene potrebama običnog čoveka.

S druge strane predvodnik tzv organske arhitekture Frenk Lojd Rajt zalagao se za arhitekturu –objekte izgrađene
po uzoru na prirodu.Arhitekte koje su negovale ovaj pristup nastojale su da ostvare sklad sa okruženjem u kojem
se građevina nalazi pa koriste tradicionalne materijale i oblike po uzoru na prirodnu sredinu.

Valter Gropijus -

Frenk Lojd Rajt

18 Primenjena umetnost prve polovine XX veka

Примењеном уметности називамо све уметности које обухватају обликовање предмета практичне
употребе. То је шири назив за уметнички занат или декоративне уметности (назив који се и данас користи
у неким земљама). У прошлости, када није било фабрика него само занатских радњи, разне предмете
(оруђе и оружје, накит, одећу, посуђе, покућство итд.) производили су ручно мајстори занатлије, и
трудили су се да ти предмети буду што занимљивијег облика или лепо украшени. Дела која су настала
ручно су јединствена дела, називамо их уникати и имају посебну вредност. Примењена уметност чини
употребу свакодневних предмета пријатнијом и развија људски осећај за естетику.
Од настанка термина у 19. веку примењена уметност је део система ликовних уметности. Примењене
уметности делимо на више врста: текстил (везење, ткање, плетење и др.), унутрашњу архитектуру (дизајн
ентеријера), костимографију, примењено сликарство, примењено вајарство, примењену графику итд.
Glavni pravac primenjene umetnosti u prvoj polovini XX veka utemeljili su predstavnici BAUHAUS visoke škole za
arhitekturu i primenjene umetnosti. Visoki esteski principi umetničkog stvaračlaštva trebalo je da se primenjuju
u svim sfeama industrijske proizvodnje i dovode do značajnog razvoja dizajna. I neguje se minimalistička estetika
upotrebnih predmeta.
Tzakođe se i arhitekta Antonio Gaudi, u svom modernisimo stilu bavio dizajnom nameštaja i celokupnog
pokućstva.
 19 Umetnost u Srbiji u prvoj polpvini XX veka – odlike

Umetničko stvaralaštvo na početku XX veka obeleženo je delatnošću umetnika koji su ostali dosledni struji
akademskog realizma, ali i pojavom umetnika koji su stvarali pod uticajem evropskih avangardniih
pravaca.Savremene tendencije zastupala je gerneracija mladih umetnika školovanih u inostranstvu.

I u arhitektonskom stvaralaštvu su nastale promene prihvatanjem funkcionalne arhitekture, dok su se u skulpturi

i dalje negovale skulpturalne kompozicije u duhu akademskog realizma.

Podjednako su se negovale tradicionalne grane umetnosti: slikarstvo, skulptura i arhitektura, apojava filmske
umetnosti i stripa omogućava nove vidove umetničkog izražavanja

Umetnici su se izborili za nezavisan status u svom delovanju, pa su se promenili i sadržaji njihovih dela .
Prihvaćena je savremena tematika , a umetnici su po slobodnom izboru birali teme i motive.Izraz je bio prožet
individualnim odlikama u skladu sa modernim pravcima evropske umetnosti.

Umetnici u srbiji nisu dosledno prihvatali evropske pravce, jer su i društveno političke priliker bile drugačije nego
u Evropi.Srpski slikari pod uticajem impresionizma počinju da slikaju u otvoremnom prostoru pod sunčevom
svetlošću – ova struja u srrpskom sslikarstvu zove se plenerizam. Umetnici su prikazivali svakodnevne scene
naglašavajući treptaje svetlosti ali su na slici zadržali jasno naslikane predmete i likove(za razliku od
impresionista)

U međuratnom periodudruštvene prilike su omogućile prihvatanje savremenih tokova evropske umetnosti. U

Kraljevini SHS bili su zastupljeni raznovrsni umetnički izrazi. Pod uticajem moderne umetnosti javljaju se
tendencije postimpresionizma, ekspresionizma, kubizma i nadrealizma. Odlike ovih pravaca umetnici
prilagođavaju svom ličnom umetničkom izrazu. Bilo je zastupljeno i figuralno slikarstvo , u vidu intimnih žanr -
scena , poznato pod nazivom poetski realizam

Predstavnici slikarstva: Nadežda Petrović, Sava Šumanović,Milan Milovanović, Beta Vukanović, Keon Koen,
Milena Pavlović Barili, Jovan Bijelić, Stojan Aralica, Milan Konjović...

Akademska shvatanja poštuju se mnogo duže u skulpturi nego u ostalim garanama umetnosti , pa je početak XX
veka obeležen u duhu akademskog realizma. U nizu umtnika koji su svojim modernim shvatanjem pomerili
granice u skulpturi prve polovine XX veka, izdvajaju se Ivan Meštrović (Spomenik Neznanom Junaku na Avali,
Pobednik), Toma Rosandić (Vajarski par Igrali se konji vrani ispered Skupštine)....

Strip se u srpskoj sredini javio oko 1935, Krug beogradskih umetnilka stripa činili su Đorđe Lobačev je ,
Konstantin Kuznjecov, Srgej Solovjev.... Đorđe Lobačev ,jedan od najčuvenijih crtača stripova, koji je svojim
stripovima inspirisanim srpskom narodnom književnošću (Baš Čelik, Ženidbba Dušanova, Čardak ni na nebu ni na
zemlji) utemeljio umetnost stripa u srpskoj sredini.

Film- Temelji srpske kinematografije postavljeni su na početku XX veka, najpre dokumentarnim a potom i
igranim filmovima, koje u početku snimaju inostrani autori.U međuratnom periodu kinematografija dobija
podršku države za snimanje edukativnih i dokumentarnih filmova. Kinematografija nije bila velika ali je snimljen i
prvoi igrani film Sa verom u Boga – Mihajla Popovića-1932
 20 Apstraktni ekspresionizam – odlike
Između 1940-50 god u Njujorku se okupljaju umetnici koji su nastavili slikarsku tradiciju ekspresionizma , s tim
što su nastojali da eliminišu sve svesne radnje i asocijacije na predmet slike. Ovaj pokret je različito nazivan:
apstraktni ekspresionizam, tašizam (fr Tache-mrlja) ili akciono slikarstvo. U atmosferi besmisla i ratnih razaranja,
umetnici predvođeni Džeksonom Polokom, svesni iracionalnih rušilačkih snaga u ljudskoj prirodi , služili su se
novim , drastičnim jezikom.

Isključujući bilo kakav realan oblik, ovi umetnici sliku svode na mrlje nabacane spontanim gestom, pa otuda naziv

akciono slikarstvo ili apstraktni ekspresionizam.Smisao dela leži u spontanosti umetničkog izražavanja, a likovne
vrednosti predstavljaju intenzivan kolorit , dinamičan potez i pulsirajući ritam (odlike).

Džekson Polok

21 Šta je enformel
Енформел или информел (франц. informel — „неформална уметност“) је грана апстрактног сликарства,
која се развила после Другог светског рата. Осећајни садржаји, који су изражавани у апстрактним
формама, још се називају и акционим сликарством, и овом сликарском правцу још је јако сличан
и ташизам. Један од најистакнутијих представника је Џексон Полок.
Правац има своје корене у Паризу после 1940. године, да би се касније проширио и у САД и по свету.
Овај стил није јединствен и не постоје јединсвена правила, али постоји јединствени приступ ка стварању
дела, где се одбацују класични облици. Настаје као реакција на геометријске апстракције, у коме радни
процеси не подлежу крутим правилима и след су несвесних процеса као код надреализма.
 22 Kakvog je izgleda pop-art (216)
Vraćanje-obnova predmeta u umetnosti odigrala se najviše u Pop-artu(popularna umetnost). To je tipično
američki pravac, ali rođen u Engleskoj pedesetih godina. Izraz je postindustrijskog društva amerike, društva
masovnih komunikacija: filma, televizije, reklama, saobraćajnih i zaštitnih znakova, društva koje masovno
troši industrijski proizvedenu robu.

Umetnici na svojim slikama koriste motive potrošačkog društva poput flaše Koka-kole, konzerve supe, ili
motive iz mas medija kao što su stripovi, novine, filmovi i sl. Oni ih u svoja dela prenose bez ikakve
simboličke uloge. Predmet je u pop –artu fotografski precizan, pa postaje razuimljiv i običnom čoveku.

Predstavnik pokreta u SAD bio je Endi Vorhol (1928-1987)

pop-art ističe važnost predmeta i aktuelnost događaja. Ako slikaju pejzaž, onda je on sa benzinskim
pumpama i saobraćajnim znacimana auto stradama,mrtvu prirodu čine konzerve, kobasice i boce koka-kole,
ljudska figura je bezličan lik filmskih zvezda, pop pevača i drugih idola savremenog sveta, kao što su likovi
preuzeti iz stripa, štampe i sa televizije. Pop umetnost stavlja predmet, bilo prikazan bilo stvaran u prvi plan.
Težnja da se umesto naslikanog stavi stvaran predmet vodi poreklo od dadaističkog asamblaža.

Forma naslikanog predmeta u Pop-artu je fotografski tačna i čitljiva , kao što su čitljive reklama ili plakat.
Predmet se prikazuje čistim bojama i u jasnim odnosima. To je umetnost pristupačna ljudima u pogledu
onog što prikazuje, ali i u načinu kako prikazuje.
 Endi Vorhol

23 Navedi nove pojave u umetnosti

Tokom XX veka svet se sučio sa velikim promenam, naglim napretkom nauke ali i dva svetska rata. U
takvom okruženju promenila se i uloga umetnosti. Umetnici su se svojim stvaralaštvom aktivno uključili
u sve društvene i političke događaje želeći da ih podstaknu ili izmene. Shavtili su ograničenja koja
postavlja izražavanje u samojednom mediju , pa različite umetničke discipline počinju da se prožimaju.ž

Novi mediji- PočetkomXX veka došlo je do ekspanzije filma, animacije i stripa. Filmsku umetnost ovog
perioda obeležili su Sergej Ejzenštajn i Dejvid Grifit, koji su ustanovili klasičan filmski jezik; Visoke
umetničke domete u žanru komedije dostigao je Čarli Čaplin. Strip su u početku karakterisali zabavni
junaci (Mali Nemo, Porodica Taran..) a 30-te godine XX veka obeležžene su pojavom uzbudljivih
avanturističkih stripovasa superjunacima (Tazan, Fleš Gordon, Supermen, Fantom..) anoimacija je
naročit razvoj doživela u prvoj polovini XX veka pojavom crtanih Filmova Volrta Diznija.

Dizajn kao Oblast primenjene umetnosti koja se bavi osmišljavanjem izgleda industrijskih predmeta
veliki procvat doživljava u prvoj polovini XX veka. Dva dominantna pravca su bila Stil art deko i dizajn
Bauhaus škole.

24 Šta je op-art i odlike

Paralelno sa enformelom, i nasuprot njemu, razvila se optička umetnost ili umetnostnovih vizuelnih
istraživanja- Op-art. Suprotno uništenoj formi kod Poloka i Tapijesa, optička umetnost ima čvrst geometrijski
poredak. Ona je, takođe, bespredmetna, ali vodi poreklo od Mondrijana, „Destijla“ i istraživanja „Bauhausa“.
To je umetnost u kojoj vladaju opšti geometrijski i matematički zakonikoji omogućavaju da se snagom
optičkog dejstva izazove senzacija pokreta i vibracija. Variranjem geometrijskih oblika i boja moguće je
stvoriti iluziju približavanja ili udaljavanja slike, pa umetnici op-arta ukazuju na neograničene mogućnosti
optičkih iluzija, posebno u dizajnu enterijera, pa i na otvorenim prostorima.

Umetnost op-arta zasniva se na optičkim dejstvima umnoženih geometrijskih obloika koji izazivaju senzaciju
pokreta i vibriranja u oku.
 Najpoznatiji predstavnik je Viktor Vazareli. Veliki br Vazarelijevih dela sveden je na crno-belo, a od
šezdesetih godina on za iste optičke iluzije koristi bogatstvo i sjaj boja

25 Postmoderna umetnost
Постмодернизам или постмодерна је европски правац
у уметности, филозофији, музици, архитектури и култури из краја 20. века. Може се описати као
реакција на модернизам.

постмодернизам генерално има следеће карактеристике:

 Реакција је на тежњу за напретком, објективношћу и разумношћу која се јавља у модернизму

 Прихвата тезу да светом доминирају мас медији којима недостаје оригиналност, што
изазива сатиричан начин изражавања
 Прихвата светску глобализацију, децентрализацију и плурализам
 Сматра да је све релативно и субјективно, на пример искуство, морал и култура.
Појам постмодернизам јавља се и као пежоратив за ставове и мишљења која су „у тренду“.
Термин постмодерна уметност користи се за уметнички покрет који се супротставља неким
аспектима модернизма, а који се из модернизма развио[6]. Уметничка инсталација, ленд-
арт, концептуална уметност, перформанс уметност и мултимедија, односно рачунарска
уметност обично се сматрају областима постмодерне уметности. Сматра се да је постмодерна
уметност подсектор савремене уметности[7]. Неки изрази који се вежу уз постмодерну уметност су на
пример колаж, поп-арт, хепенинг, флуксус, пастиш, магични
реализам, апропријација и симплификација.
Постмодерна уметност труди се да понуди алтернативу модерној уметности и труди се да понуди
дела која нису усмерена културној елити. Не значи да су дела разумљивија за ширу публику иако се
то уметници труде да постигну.
Pokret je prisutani u književnosti (predstavnici Vladimir Nabokov, Semjuel Beket, a kod nas Milorad Pavić –
Hazarski rečnik) i arhitekturi

26 Izgled i karakteristike savremene skulpture

 Granice između likovnih umetnosti su se u XX veku sve više gubile, pa se skulptura često kombinovala sa
drugim tehnikama. Kao i u slikarstvu apstraktna forma je potisnula ostale izraze i postala najčešći oblik
izražavanja.

Po snazi i inventivnosti, kao i bogatom opusu, vodeći skulptor druge polovine XX veka je Henri Mur (1898-
1986 engleski skulptor- proslavio se monumetalnim skulpturama u prirodnom ambijentu. Ljudska figura,
često svedena na gotovo apastraktni oblik, dominantan je motiv u njegovom stvaralaštvu) . On vaja ljudsku
figuru koju svodi na organski, gotovo apstraktan oblik. Izrađene najčešće od bronze ili kamena, visokog
stepena uglačanosti, skulpture je moguće dodirivati, pa se i na taj način uspostavlja veza između posmatrača
i samog dela.

Jedna od novijih tendencija u skulpturalnoj umetnosti jeste kinetička ili pokretna skulptura, sastavljena od
elemenata koji se okreću u prostoru. Autori pokretnih konstrukcija, poput Aleksandra Kaldera, koriste
različite materijale da bi uz pomoć vetra pokrenuli skulpturu pa najčešće biraju lake metalne oblike.

27 Izgled i karakteristike savremene arhitekture

Arhitektura i urbanizam doživeli su preobražaj u drugoj polovini XX veka. Obnova gradova razorenih tokom
Drugog svetskog rata tekla je ubrzanoi uglavnom se oslanjala na uzore funkcionalne arhitekturenastale u prvoj
polovini XX veka. Najznačajniji graditelji prve polovine XX veka, Vačlter Gropijus, Frenk Lojd Rajt i Le Korbizje,
nastavljaju svoju delatnost i u posleratnom razdoblju.Oni svojim pristupom utiču na inovacije u arhitekturi,
ukazujući na njen veliki društveni značaj.

Pojava nove generacije arhitekata doprinosi uspostavljanju novih tendencija u arhitekturi.Veća sloboda u
graditeljskim rešenjima i prožimanje arhitekture, urbanizma i građevinarstva omogućili su nastanak smelih
ostvarenja savremene arhitekture. Moderna arhitektura primenjuje nove oblikovne mogućnosti savremenih
materijala radi ostvarivanja potpunog estetskog sklada građevine i okruženja u kojem se ona nalazi.
 28 Slikarstvo u Srbiji u drugoj polovini XX veka
Sredina XX veka obeležena je velikim istorijskim prevrartima u srbiji. Neposredno posle II Svetskog rata
umetnička scena u srbiji bila je uglavnom svedena na socrealizam kao odraz komunističke orijentacije države.Od
50-tih godina javljaju se razluičite umetničke tendencije koje su pratile tokove savremene svetske umetnosti.
Ipak kultura druge polovineXX veka bila je pod velikim uticajem socijalističkog jednopartijskog sistem, a umetnici
su svojim delovanjem razbijali tabue društva i doprinosili oslobađanju od nametnutih, krutih pravila.

U drugoj polovini XX veka nastavili su da deliuju umetnici koji su stvarali u periodu između dva svetska rata, nove
generacije ponikle u drugoj polovini XX veka težile su da modernim jezikom izraze duh svog vremena i podneblja.

Suprotstavljanje modernog i tradicionalnog slikovito je dočarao slikar Petar Lubarda, koji je slikao ekspresivne
kompozicije, dinamičkog ritma linija i intenzivnih boja, nadahnute motivima krševitog balkanskog pejzaža.

Enformel se u srpskoj umetnosti javio krajem 50-tih god u nešto drugačijem društvenom i političkom okviru nego
istoimeni pravac u svetu. Slikari ovog pravca koristili su neslikarske materijale kao što su gips, kanap i lim da bi
namerno uništili tradicionalno shvatanje slike. Odbacujući svetska načela, oni prikazuju stvari onakvim kakve
jesu, ne želeći da ulepšavaju svoju umetnost, jer je , kako su smatrali, i stvarnost bila turobna. Među brojnim
slikarima koji stvaraju u okviru enformela, izdvaja se Mića popović, koji se bavio slikarstvom i filsmkom
umetnošću, ostvarujući raznovrstan opus u srpskoj kulturi. Posle faze enformela, Popović se okrenuo, figuralnoj
kompoziciji, koju karakteriše društveno kritički sadržaj. Razumljivim naturalističkim postupkom Popović je isticao
ogoljenu, mračnu svakodnevicu socijalističkog društva.

Sadržaj iz sveta fantastike okupirao je pažnju umetnika koji su 50-tih godina oformili grupu Medijala. Umetnici
ove grupe među kojima se ističe Leonid Šejka, slikali su neobične teme, prožete tajanstvenim svetovima, u
kojima se pojavljuju izmišljene mašine, ljudske figure u nestvarnim ambijentima , raspadnuti predmeti ibića, u
pokušaju da iskažu i tradicionalne i eksperimentalne vrednosti umetnosti. U okviru ove grupe delovali su i Olja
Ivanjicki, Vladimir Veličković, Miro Glavurtić, Dado Đurić...

Sedamdesete godine obeležila je pojava konceptualne umetnosti, koja se izražavala eksperimentalnim oblicima
stvaralaštva. Brišu se granice između umetničkih oblasti, a upotrebom različitih medija omogućava se
izražavanje društveno kritičkog stava. Bodi-art (umetnost u kojoj se telo koristi kao sredstvo umetničkog izraza),
performansi (umetničko izražavanje koje kombinuje bodi-artsa elementima teatra.Umetnik se u performansu
izražava sopstvenim telom, a u centru pažnje su pokret, akcija i proces. Marina Abramović –najznačajniji
predstavnik performansa) i video radovi izražavali su angažovani pogled na savremeni svet.

29 Opis skulpture u Srbiji u drugoj polovini XX veka

U socijalističkoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, javila se potreba za izradom spomen obeležja, kojima se
čuva sećanje na tragične ratne događaje. Skulptori i arhitekte stvaraju velike spomeničke celine širom
Jugoslavije.

Jasenovac Spomen Park Šumarice-Kragujevac

U nizu skulptora druge polovine XX veka javljaju se prvi put i skulptorke, koje do tada nisu ravnopravno
učestvovale u skulpturi. One prihvataju načela moderne estetike , bez ideoloških ograničenja. Najistaknutije su
Olga Jevrić, Olga Jančić i Ana Bešlić

Olga Jančić Olga Jevrić

30 Arhitektura u srbiji u drugoj polovini XX veka

U periodu između 2 rata, zahvaljujući nekolicini darovitih arhitekata, među kojima se ističe Nikola Dobrović,
udareni su temelji modernoj srpskoj arhitekturi. Njegova najznačajnija ostvarenja nastala su posle II svetskog
rata. On je inicijator izgradnje Novog Beograda i autor njegovih prvih urbanističkih rešenja. Njegov doprinos
modernoj srpskoj arhitekturi je odbacivanje spoljnje dekoracije i korišćenje najsavremenijih dostignuća u
načinu gradnje i primeni materijala
Posle II Svetskog rata u arhitekturi su nakon kratkog sovjetskog uticaja , uspostavljena načela moderne
arhitekture. Arhitekta Nikola Dobrović postao je predvodnih modernih tendencija u srpskoj arhitekturi
posleratnog perioda , naročito izradom projekta zgrade Državnog sekretarijata narodne odbrane.

Povećan obim izgradnje u drugoj polovini veka bio je usmeren naročitio na stambene zgrade. Širom Srbije su
građeni kompleksi i urbanističke celine koje su preobražavale izgled gradova. Tendencije se zasnivaju na
modernoj estetici geometrijskih oblika i naglašenoj funkcionalnosti građevina koje ispunjavaju zahteve
modernog načina života.

Posle perioda stagnacije crkvene arhitekture u socijalističkoj Jugoslaviji, poslednjih decenija XX veka gradi se
sve više verskih objekata. Najreprezentativnije zdanje dovršeno krajem XX veka je Hram svetog Save u
Beogradu, građen po ugledu na srednjevekovni vizantijski stil.

Novi Beograd

Državni sekretarijat narodne odbrane- Generalštab

31 Sta je lutkarska igra (174)

Lutka igra je složena vizuelna umetnost-dramsko delo prilagođeno lutka-sceni.Sastav kompolzicije čine:

- Izabran text
- Interpretacija teksta
- Scenografija
- Lutke
- Muzika

Lutke su akteri na sceni, a pokreću ih glumci koji i govore tekst. Glumci mogu biti skriveni ili na sceni zajedno
sa lutkama.
 Pozorište lutaka ima duigu tradiciju, poniklo je u narodnoj folklornoj tradiciji- u mitu i ritualu, a preko
pozorišta Grčke i Rima zadržalo se do naših dana.Uvođenjem pored lutaka i glumaca na scenu, uklonjena je
oštra granica između lutka-igre i kkasične dramske igre

Tipovi lutaka : okrugle trodimenzionalne lutke koje se pokreću pomoću kanapa –MARIONETE

JAVANKE- pokreću se štapićima

GINJOLE- lutke u obliku rukavice- pokreću ih prsti ruke

LUTKE SENKE najpopularnije od ravnih lutki

U lutka igri učwstvuju pisac teksta, režiser,scenograf,kostimograf i umetnik koji oblikuje likove lutaka, i
glumac koji ih oživljava

Ginjola Lutke senke

Javanka

32 šta je filmska umetnost (124,170)

Od nastanka prvih pokretnih slika do danas, sa usavršavanjem filmske tehnike ova se umetnost sve brže
razvijala-od nemog do zvučnog, od crno belog do filma u boji. Film je totalna umetnost, on omogućava
tvorcu da da pokretnim slikama i zvucima –govorom, muzikom,šumovima-u potpunosti izrazi ideje, osećanja
i pogled na svet.
 Osnovna jedinica filmskog izraza je kadar. Kadrovima se snimaju scene, a niz scena daje sekvence odn manje
celinekoje se povezuju u zaokruženu temu. U filmu se kao u slikarstvu kompouje slika koja je ograničena
okvirom. Razliak između slikei kadra –filmske slike je u rešenju pokreta. U kadru se figure stvarno kreću, dok
je u slikarstvu pokret prikazan simbolično. Svaki kadar ima svoju vizuelnu sadržinu koja se mora
komponovati. Kadar je uokviren četvorougaonom površinom kojom objektiv kamere obuhvata realan
sadržaj.Kompozicija treba da istakne glavne učesnike u datom prizoru, a sve ostalo što kadar obuhvata je
pozadina

Vrste kompozicija u filmu:

- hoizontalna
- vertikalna
- dijagonalna
- geometrijskog oblika
Vrste filmova: umetnički, dokumentarni, naučni eksperimentalni i animirani.

Filmsko stvaralaštvo je kompleksno i realizuje ekipa sastavljena od reditelja, scenografa kostimografa,

snimatelja, akvizitera, asistenata, glumaca i statista, a na osnovu napisanog scenarija

33 sve o boji (mešanje, svojstva, kontrasti, simbolika)

Boja je najvažniji likovni element u slikarstvu. Ona je snažan čulni i duhovni podsticaj u umetnosti i u
svakodnevnom životu. Naučno je dokazano (Isak Njutn u XVII veku) da se svetlost satoji od spektra boja,
propuštanjem zraka svetlosti kroz prizmu uočavaju se: crvena, narandžasta,žuta, zelena, plava i ljubičasta boja.
Uz glavne boje spektra javljaju se i brojni prelivi, među kojima ljudsko oko opaža 150 tonova- ove boje se
nazivaju hromatske boje. Svi predmeti u prirodi imaju sposobnost da reflektuju svetlost i na taj način se uočava
boja (zeleni predmet odbija samo zelenu svetlost a sve ostale apsorbuje- izvorna boja –ili lokalni ton)

U navedenom spektru nema crne, bele i sive boje- ahromatske boje. Kada nema svetlosti, nastaje tama- crna
boja, a ukoliko su sve boje spektra zastupljene dobija se bela svetlost.

U umetnosti postoje 2 osnovna načina mešanja boje:

- aditivno predstavlja optičkomešanje obojenih svetlosnih zraka (mešanjemcrvene plave i zelene svetlosti
nastaje bela)
- suptraktivno mešanje se odnosi na fizičko spajanje pigmenata-s tim što se prilikom stvaranja boje
pigmenti ne ponašaju poput svetlosti. Ovde su crvena plava i žuta osnovne boje, ukrštanjem 2 osnovne
dobijaju se sekundarne...

Svojstva boje su:

- tonili nijansa – odnose se na suptilnu promenu boje –spoljašnji prsten Intenvog hromatskog kruga (u
sredini su 3 primarne i 3 sekundarne hromatske boje)
- valer – količina svetlosti u jednoj boji. Dodavanjem ahromatske bele ili crne dobija se efekat veće ili
manje osvetljenosti boje.
 - intenzitet ili zasićenost – označava čistotu tona i snagu boje(ukoliko nekoj boji dodamo sivu ona je
manje intenzivna- postaje zagasita)

Kontrasti- Slaganje boja je od presudne važnosti u umetnosti, u slaganju boja važnu ulogu igraju kontrasti.
Prihvaćeno je 7 načina skladnog uklapanja boja po likovnim principima:

- Kontrast osnovnih tonova- čest u modernoj umetnosti, dobija se slaganjem najmanje 3 boje, što su boje
udaljenije jedna od druge na hromatskom krugu kontrast je veći. Boje koje stvaraju kontrast imaju isti
intenzitet i istu valersku vrednost
- Svetlo tamni kontrast – najveći efekat kada se suprotstave crna i belaboja- odn tama i svetlost.Ovaj
kontrast se može postići i upotrebom iste boje ali različite valerske vrednosti. (Ovo je vizuelno jak
kontrast i ukazuje na povišenu dramatičnost dela: dualizam dobra i zla, svetlosti i tame...)
- Toplo-hladni kontrast- povezan je sa subjektivnim, psihološkim doživljajem da žuta, narandžasta i crvena
podsećaju na suncei vatru pa deluju toplo, dok plavai zelena asociraju na led i vodu pa se doživljavaju
kao hladne- ovim kontrastom se postiže emotivni doživljaj prikazane scene.
- Komplementarni kontrast- ostvaruju dve suprotstavljene boje u hromatskom krugu- jedna osnovna i
jedna izvedena, koje imaju istu količinu svetlosti (plava i narandžasta, žuta i ljubičasta, crvena i zelena)
Upotrebom ovih boja jedne do druge postiže se jak koloristički efekat
- Simultani kontrast- ostvaruje se kada se boja u dodiru sa podlogom ili susednom bojom preobražava
tokom posmatranja- optičko delovanje boje
- Kontrast kvaliteta boje – odnosi se na suprotstavljanje različitih intenziteta boje i ostvaruje se primenom
samo jedne ili dve boje različitih intenziteta
- Kontrast kvantiteta boje- nastaje kada manja količina jedne boje deluje na veću obojenu poveršinu slike
(Mala količina kontrastne boje povećava jačinu glavne i razbija kolorističku jednoličnost)

valer

Boja ima simbolička i psihološka značenja, koja zavise od kulturološkog, geografskog i vremenskog konteksta.

34 kakva je kompozicija u likovnim umetnostima (165)

Komponovanje u umetnosti podrazumeva proces stvaranja koji se sastoji od niza komponenata, u kome je
tvorac čovak sa svim svojim osobinama, talentom, osećanjima, kreativnim naklonostima, inbspiracijom, čiji
životni i stvaralački period pripada vremenu i društvu u kom stvara.
Kompozicija (lat. con = sa, ponere = staviti, dakle sastaviti, tj. staviti jedno pored drugoga) predstavlja
raspored i odnos delova neke celine. Kompozicija je pojam koji u likovnoj umetnosti označava strukturu koju
čine likovni elementi u svom međusobnom odnosu. Francuski slikar Matis zapisao je da je kompozicija
umetnost raspoređivanja "raznih elemenata kojima slikar raspolaže da izrazi svoja osećanja".
- Komponovanje je likovni processastavljanja i međusobnog povezivanjalikovnih elemenata-
elemenata kompozicije u likovnu celinu, prema vlastitoj likovnoj koncepciji. Likovni produkt nastao
procesom likovnog komponovanja je kompozicija
- Kompozicija je skladan raspored i smisleno uređen odnos likovnih elemenata – elemenata
kompozicije, unutar nekog prostora ili formata, u kojem jedinstvo korišćene tehnike, materijala, ideje,
vizuelnih svojstava i primenjenih estetskih načela-principa komponovanja
- Vrste kompozicija:
Centralna-glavni ili većina likovnih elemenata senalazi ili gravitira sredini
Horizontalna-likovni elementi svojim položajem, rasporedom i oblicima prate horizontalne ose
formata, ovakva kompozicija deliuje mirno i opuštajućea koristi se za prikazivanje širine prostor, scene,
grupnih portreta, pejsaže, panorame...
Vertikalna- likovni elementi prate vertikalne oseformata, vertikala prikazuje rast u visinu, spuštanje ili
pad naniže
Dijagonalna-koristi dijagonalne ose formata i kosine za pretežni raspored i komunikaciju među
likovnim elementimana slici, dinamična kompozicija koja sugeriše pokret i napetost
Ovalna ili kružna-likovni elementi u prostoru se povezuju po vidljivoj ili zamišljenoj liniji kružnice ili
elipse- sugeriše okuplenost različitih elemenata oko jedne ideje
Piramidalna (trougaona)- kao osnovni oblik za raspored elemenata unutar formata koristi trougaoili
piramidu – elementi postavljeni u njima čine dominantnu grupu, kojoj su elemnti izvan njih podređeni , j
Kombinovana- najprirodnija i nakjčešće korišćena vrsta kompozicije koja na formatu udružuje dva ili
više navedenih osnovnih položaja i rasporeda likovnih elemenata, takođe je i najzahtevnija u smislu
postizanja ravnoteže. U kombinovanom rasporedu, osim položaja i oblika, značajnu ulogu imaju vizuelna
svojstva – tonovi, svetlo i tama, boje..., kao i odnos veličina, količina i intenziteta likovnih elemenata
Haotična- elementi su razbacani bez ikakvog rasporeda- haotično
-