KARAKTERISTIKE OPASNE STVARI

Zakon o obligacionim odnosima

član 174

 Opasna je ona pokretna ili nepokretna stvar čiji položaj, upotreba, unutrašnje osobine ili
samo postojanje stvaraju povećanu opasnost za okolinu tako da mora biti nadgledana ili
upotrebljavana sa povećanom pažnjom.

Iz obrazloženja:

"Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac koji je visok 190 cm se
dana 26.08.2009. godine povredio, na taj način što, kada je izašao iz autobusa broj 18 na stanici
u Ul. B.J., kod pijace, nakon nekoliko koraka, prolazeći između putnika na autobuskom stajalištu
je udario glavom u zarđali ćošak od pečurke GSP-a, koja je bila nakrivljena i polomljena, a taj
polomljeni deo je visio nadole. Prilikom povređivanja tužilac je zadobio razdernu ranu oko 1,5 cm
u predelu desne temene regije. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ortopedsko-
traumatološke struke je utvrđeno da je tužilac pretrpeo laku telesnu povredu zbog koje se
neprekidno lečio oko 10 dana. Prilikom povređivanja tužilac je trpeo bolove jakog intenziteta
ukupno 2 sata od momenta povređivanja i u toku lečenja nakon povrede. Bolove srednjeg
intenziteta je trpeo 2 dana ukupno, koji bolovi su bili prisutni u toku previjanja i bolove slabog
intenziteta koji su trajali do kraja lečenja, a lečenje je trajalo oko 10 dana. Zbog zaostalog
nepravilnog ožiljka na desnoj temenoj regiji veličine oko 1,5 cm, kod tužioca postoji estetsko
naruženje lakog stepena, a ožiljak je vidljiv kada se obrati posebna pažnja. Ocenom nalaza i
mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatrijske struke je utvrđeno da je prilikom povređivanja
tužilac imao izražen intenzivni strah kao automatsku instinktivnu reakciju na iznenadnu opasnost
u kojoj se našao. U momentu povređivanja je imao izražen primarni strah jakog intenziteta u
trajanju od jednog do tri minuta. Primarni strah jakog intenziteta je bio produžen zbog reakcije
vegetativnog sistema, koji je podupirao afekat straha i činio da njegov sastavni deo traje znatno
duže iako je neposredna opasnost prošla. Nakon ovoga kod tužioca je nastupio sekundarni strah
jakog intenziteta koji je trajao 24 časa, a nakon toga sledi sekundarni strah srednjeg intenziteta
koji je trajao 10 dana kao i strah slabog intenziteta u trajanju od 21 dan. Pretrpljeni strah nije
ostavio posledice na psihičkom planu i nije doveo do umanjenja životne aktivnosti tužioca.
Odlučujući o prigovoru podeljene odgovornosti istaknutom od strane tuženog, na osnovu
odredbe člana 192 ZOO, prvostepeni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju postoji doprinos
tužioca nastanku štete, jer je, budući da je visok 190 cm, nepažljivo i neoprezno prolazio pored
nakrivljene pečurke GSP-a, iako je mogao da pretpostavi da može da je udari glavom i zaključio
da je doprinos tužioca nastanku štete 10%.

(...)

Po oceni ovog suda, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno
primenio materijalno pravo i zaključio da je tuženi u konkretnom slučaju odgovoran za štetu po
principu objektivne odgovornosti, u smislu odredbe člana 174 Zakona o obligacionim odnosima.
Neosnovano se u žalbi tuženog navodi da ne postoji odgovornost tuženog jer se tužilac
neoprezno kretao i udario glavom u nakrivljenu pečurku GSP-a. Naime, kako je tokom postupka
utvrđeno da se tužilac povredio tako što je udario u nakrivljenu pečurku GSP-a, koji nakrivljeni
deo je visio, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari i
da šteta potiče od opasne stvari. Opasna je ona, pokretna ili nepokretna stvar čiji položaj,
upotreba, unutrašnje osobine ili samo postojanje stvaraju povećanu opasnost za okolinu tako da
mora biti nadgledana ili upotrebljavana sa najvećom pažnjom, pa u konkretnom slučaju
nakrivljena pečurka GSP-a, suprotno navodima žalbe tuženog, svakako predstavlja opasnu
stvar, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud, jer je stvoren rizik za okolinu pri njenoj
upotrebi, prilikom prolaska visokih ljudi, zbog čega za štetu od takve opasne stvari odgovara, bez
obzira na krivicu, njen imalac. Takođe, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da
je tužilac svojim ponašanjem neopreznim prolaskom doprineo sa 10% da do predmetne štete
dođe, te da u smislu odredbe člana 177 stav 3 ZOO postoji podeljena odgovornost tužioca i
tuženog."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 3113/2014 od 17.9.2014. godine)