ELEMENTI VISE MATEMATIKE I ANTON BILIMOVIE = FUNKCIJA IZVOD DIFERENCIJAL | | scrote eric ra {HA MATEAATHNY, MERAHHAYW ACTPOHONIOY HOTEKA NOVINSKO-IZDAVACKO PREDUZECEovan wbie Siaape: Deogadskd walle raved, Beograd, Bulowar Vojode Mies 17 Predgovor ..... 231, 232 233 234 23s. 24. BADRZA Glave prvt BROS I OBLIK Uvod Sek soot Nz prirodaih brojeva Oppovae ratuske redneCoptavnje pola OF oo Komplekeni brojev Dekartove Kooréinate. Po- lame Roordinate:Vektotl U raval.=--.+ Neka_pavila| obras it Asitmetike ‘Algebre Tz Elementarne geometric... Ux Teorije vektors Giava drugs FUNKCUIA Konstanine i, promenlive velitne. Rojan funkije Reza madi lrtavnja Technet Ie Analtigke geometric. ‘Ravnomeran proces. Proves obrnute proporcionalnost Xedintngfenkaje’ Peabo poses ‘Krutna nja i elipsa Kiva lila drupoe stepena Polizomt, tacionalne, algebarsie i transoondenine funkele.-..-- sie a 2 30 33 3626. 261 24 21. 272. BE Ss é sis 62. 3, Seng Iz Trigonometrije. Trigonometriske funkcije. Os- cilatornt proces Inverane fonkeije, Tnverzne ‘eononete fon kei rnmwiiho ndsvane nln we Ui formizacia " Prirodno ratienje. Broj Hhaponensjan proces, Hip fice. TLogatitamskt proces Giava treéa AZVOD 1 DIFERENCHIAL ‘Teoria. granigaih wedtosti |. Neprekidnost fuokele oj eve ankae : Teved Kontate tira? taste Sfonene funk {njn ted. co Ivod inverme fakes. : Hs ping i Tzvod proizvoda i Kolitnika site ei ‘Tablica za diterenciraaje 3 evo erences re Index rerum 99 107 109 0 ny i PREDGOVOR, | UX veku opie je prianst. ogroman anata}. tchnithe ‘kulture. On je aarosito porustao wes sa ‘borbams, koje narodi vode 2 svo} opstunak | bolju, buduGnost. ‘Tehnitka Kultura se manifestuje w raznim stepenima: of fone primitivae, tek pronadenih afriftih plemena, do” kulture | najvleg postignutog stepena. danainjice, sa slozenim organiza ‘Gjama'z njeno sialno unapredenje, Ali no samo za unapre enjo vsokog.stepena, ved 1 a2 odtlavanje.sredajegstepena, Ssopstvenim stedstvima, potrebaa su zanja iz svib auuka, a Koojima ta Kultura potiva. Mode se. turditi { bez navodenja dobro pomnatih argumenata, da je matematika, job od preis- Toriskog viemena ps do danas, vazda. bila najbliah pratilac raavitka tehnike, Napredak matematiskog znanja praio je re- ovno porast teinike. Veliki pokretati tehaike bil su gotovo ‘wk i dobri matematigar, Matematika je, kao samostaina nautaa discplin, w tok svog razvita, unosia poaekad u svoj sadréaj i take nove ‘metods, Koji nemaju neposredae vere sa tehnikom. Vedai sami ‘po sebi, oni su, testo odvedill matematica u apitrakine ob- fast Covetieg.sazaanja; Katkad’{'u obliku strahovitog, fo ‘alizma. Kao posledica takvog razvitka matcmatike pojavila fe odavno Kod matematitaratefaja da se iz matematike v e>- Tint iadvoji, prema potrebi, stmo on0 lo je stvarno potrebno aia u’ odredeno} oblast ifaike. Pri tome treba. strouo logitkt dedubtivai metod izlaganja matematichih isting, metod ‘Koi ai sam jos aije dobio definiivmu formu u svima granama Matematike, “da bode zamenjen drugim formama izagsnjs, Selimiéao indulsivaim metodom, narosito kad se za da psi 2 —aholofki clement, prema novi tcoriams ilagania ig ne maaie van logy od logékog. Tniganj 4 te. Vis mate mate webs dt bade tllko olakieno, da re i ta aj nc Droit pornat ymit" o\Elmentarno}matematie kao ,bwuku Rests nasa. rl pian ove knjigerukovodit so se ovim sltanem gama a0 he ae tiie Baise Ziti smo da samo laps bode io prstuoatnj. Kaji hamenjens { podsnikte aj Siacel Koj bt Beco bio" dr fsvellsoje ane aan, bilo da or uporna sa onin atinom ‘thnganja sementa ltiiterimainog tuna, fos motaog ta- temutStog aperata svremene nautne mish. Da bismo ola Sai Siang Enfy unel smo u aju {ono tz Pementarne ma. temaike ito Je asophodao potcbno vezi sn pojmom fn ‘ie, tako smo onlobodtt Etaocn trata da tray om Je potrebae, po érusim knisama. Glavai material 2a ova Kaji ret je ix ti pve eave nog siete vita satan a ae, emir, oe {ope | saisttares, Stampana ws fodanju »Naséne knget 1988 fedine {arate w tok eine. AN} mateal re- Pease § dopanjn ‘a fragt rokopisa ove kafiesvelika pomoé mi je uka- a0 prof VV. Milkone, Kom ‘ovim "pute Tealavaan Srdash zabvlaoet ‘coy verANDAUEAA YHPYORENOT PARA ‘SA ATEATIRY, WEXARSAY W AETPORONOY BUBEBOTEKA Aasye —________—— Glava prva BROJ T OBLIK 1A. Urea Voé na pronadenim vavilonskim plosame i epipatskin papirusima ispojava se sposobmost Wudskog uma da razlikuje predmete po veligini, oblhu, polozaju i Ssobinama;stvara u svom stimanju, pri ocenjivanju ti osobina, fnvestan ced | jzratava gu na razne nadine. Grol su nezvali ta red matema (vb wiDqus), dj je polamo zatenje bilo yznanje, wopite. Pa je tek docnlie ta re8 dobila anasenie eon ake". Dinas re& matematika ima porpuno ‘odredeno enjet ona omnatava nauku posse ‘vest. Savremena ‘zeta u celia, cbuhvata gitay niz nauénih disci lina specijalnog sadrtaja Pregled svih grana matematike ne ulazi u zadatak ove Jenjge. Ali pak treba naglasti da so matematika moe po- elit na t2v. Elementaraa i Vigu_matematiku. Ta podela je potekla iz istorishog razvitka matematike i dugo se zadriala 1D fkolskim programima Stalnost i epromenlvost veligina, brojeva, slika 1 drugit objekats, to je" glayna orobina Fle zmentarne matematike wv KlasiGnom smislu. Metodi provéavanja promenljvih velitina i veza izmedu nj, narotito element 2 flnfivitezimainog. ratune™, spadali su u Vif matematiku i Bilt su pristupatni jedino'izabvexim strutnjacima. ak iu stru8ao} literal retec se moglo aaigi na grafieko predstav- Fjanje aekog promenyjvog stanja. A danas se i malisanima, kad poseénju‘zlotbs, pokazuju rezni graftkoni i pomoéu nih Prikazuje razvoj rsatenislnog i Kulturnog.Zivota i razvicka Rjlhove zemlje, U danainje Wreme ne semo Sto se u progane 9rmatematike 23 sredaje Skole uvode i elementi Vite matematike, ved as, Ho vile, tram da se od samog potetka nastave mate- tnatike vrimaju' obzi Kako idea promenjivostiveligina, tako F"pojam funkcionalne veze imeda aii. 'U vezi sa rezvitkom pojnova broja i oblika objasniéemo postanak Acimetike, Geometric, Algebre i Trigonometr eo osnovnin predmeta Flementarne matematke, uw wem suis vAvitmeta, nazi inveden od gr8ke te aitmos (bdeidust — braj) ponikla jo 2 Urodene sposobnosti di da razlikuju jedau tmrotin piedmeta od drugs. U toku razvitka.materi- falnog zivota, pred Aritmetiku. suse vremenom postaviall fe komplikovanifi zadac, {ako se ona razvila w marotity fauénu diseipliau, zaatno' iru od obiéae HKolske Arkmetike. Na sian natin je 1 Geomerrjo, nazvana po gréko} slotenicl= pe (iri — zemlja) 4 metroo (aero — merit) ponikla Fadske sposobnosti da razlikuje preimete ne samo po alihove) eligi, vee 1 po obliky, + po polozaju u prostoru. Uopsta- Venie aritmetgkih i geometrakin zadataka, 1 edgovora. an ill davelo je do. nove matematitke discipline, Koja je dobila nnaziy dlgebré, ony laveden od arapske resi alr (algabs), to mati upro%éavanje. Deo Geometrije posveéen provkavanju ‘yea lzmedu dufiaa i vglova, u prvo vreme samo Kod trougle, obio je nariv Trgonometrie Gotovo istovremeno su R. Dekart (R. Descartes, 1596— 1650), w svor radu ,O metodu (1637), P. Perma (P. Fermat, 1601-1665), u radu ,Uvod™ (u rukopisu 1635), iziotili nov smetod 24 primenu Algebre na Geometrju i tako postavil fosovu ova) matemateko) diseilini — Amalie) geomertl, Koja ip, ranjey pripadala Viloj matemaic, sad se, elimitno, ‘ukjudaje u Elementamy matematike ‘Analiitky geometriju treba smatrati kao wwod « gavni eo Vige matematike, uw yTeoriju beskrajno malih, velifia’ il dafinterimatnt tagun%, ej sw esnovy postal genijalni smalematiéaci Njuin ‘Newion, 1643—1727) i Lajbnie (Leibnite, 16461716). Pre no ito predemo ne izlaganje elemenata, Vile mate- matike owrnudeme se aa neke pojmove. iz. Elementarne mmatematike 4 drugih matematithih Gisciplina, korsne bilo sa feoriskog bilo sa praktitkog gledita 2 razimevanje omova Vile matematike. 10 eee 1.2, Nix preodath brofera Da li znate poreklo reli ybroj"? Eve, odgovora jednog. filologa. ReS ylbrof" je. saroslovenska re8; satuvana je sprkom jesiku: ona jeu. ctimalosko}_ vezi. sa. glagolom — brine. Reb ,broj" zaatila bi, prema tome, 2a0ck Ba kekva je veza inmedu pojma ,broj* i pojma ,2asek"? Bige nam josto, ako. prestavimo scbiova sliku i Zvow, starih Slovena, Pastr Jeli da prebroji svojestadoy uzima drveni Htapié — cabot" ~~ i, preluzedi pogledom sa jedae na drugu ve, pravi na stapiéu zaseke: kolike zaseka, toliko i ovaca. Zasekc na Mapice Je bro, Takav primitivan nasin. Brojenjay fepostedao uporedivanje jedne mnovine sa drugom, ledl fosnov! svakos brojanja, 1s poteebe 24° prebrojavanjem nastao je nie. prirodaih brojera: Ty 2, 3,--+ Kao osnoven mnozina za uporedivanie. Pretpostvjamo kao pozaato ono 0 priradaim brojevima Xuo'spada' Hholske Ariimeticu, All Gem ip went eke epomene: 1. Za ora tet. pith prvodnitBroeva, upo- Trehiuju te slova @, BG ny yoy sy slova s0 andes fy de Oy n> Ny Xo Rp envi aa rfcama a, Byes ay 2 “Sond 'ngaksito ovo” lank resi mumerus’— br Seato suport bal oznake priodnos boja, 2, Dobro Ponaate osbine prirodaih brojeve,saijene &odreden sem, Enatraju se ommomim stavoving Aritmette; a Sopunjene =” avovima i cele matematite. NaveSGemo te osnovoe savove, 4e bi se thalacupomas sa ystopin™ iolaganjem matematie ojo oh pe srvene do" kraj svn” oblina tatematiee: i drugo, atroite ahog svoje opSimost ne Bi iskorieto pa iapunu.maematite sa rake. lee ‘ima. Da biformolisanje th stavva io Sto kra,ustanoeemo Gna, be a 8 hd canabavaupriredne broeve. A. Stavori pasion. 1. Posoje bioovi. 2. Dra broja ‘248, og bt samo-u jednom od tel odsoss: «> b, a=, @b sleduie b bi b> sleduje a>c, { tada se kale da Jed izmedu a ic 8. tza=b-+e sleduje da je a>b, i obmuto, 9. Iz a>b, postli bro} © 2a koji a=b-be. D. Oxnome osobine zbira. 10. Te ama’ i b~B' sleduje asbna'sb. 10%. Tz o>a', b>b' sleduje ab>a' 4h. Th, @xdiem(eteyeb 1% (atb)eenatGre. 12 at babia E, Stavowd 0 jedinicl. 13. Izmeda brojeva poste jedinica. 14. Ako su wy jedinice, onda je w=v. 15, Ako je u jdinien, a neki bro, Koji nije jednak’w, onda je a>u. ‘Ove osobine prirodnih brojeva velo zgodno, mops. biti prikazane grafidhi, Nacrtajmo pravu (lika 1) Ina njoj strelicom Leese ee pe poe ol tp ee tt ee o 4 @ € ‘SL 1 — Bron sala foznatimo smer. Prava sa obeleenim smerom zove se osa ili, Osorina. Na to} oxi ozaatimo odredenu tatku sa O (pobeino Slovo latinske re&i origo —. posetak). U izabranom smeru od, ove {athe prenesimo vile puta istu duziaw. Ovu Gomo dusinu ‘Weeti za jediaicu. Krajeve odmerenih dufise ozastimo sa 1, 2, 3 itd. Tako demo na slict dabiti ono So se. 20ve drajna kala, Oss motemo prodafiti Koliko telime, dow. beskta} ‘Otud proizari dai niz prirodaih. brajevamofemo produ ati do neizmerno mnogo Sleaova, tj. uvek a make nadinit ‘eo Koji ée biti veel od bilo Kojeg proizvolin izabranoe broja skale. Slavsi grtki matematitar” Arbimed (jz Sirakuze, 287 ‘do 212 pre nate ete) napisao je raspravu ,Peamitis, u Kojo} Gokezuje da seu decimalnom Sistem moze nati broj vedi od broja_zina_peska uw lopti u koja bi stale sve wezde Sto ih vigimo. 1.3. Osnorne Znamo Kako se sabiraju dva_pricodna troja, kao i da ajihoy zbir daje opetprirodai bro}. Sabiranje se moze predstavit ‘aa brojnoj skali, Na pr, brojevima 5 i 2 odgovaraju dve ashe radnje. Uopttavanje pola yb 2 “ nejednake duti, O4~S i AB—2 (sl. 1). A ako se od podetka | kale prenese u njesom mera dat 04, pa na ovw nadovele 9 Gat AB, du OB 04sAs=5+2~7 je graviska predwava || hire 7, Kad bi postojao tretisabirak, pa ga naneli kao du, (ba pe, BC=4, dub os, du OC=11 bi predstavljela zbir | brojeva $+24. Zbirta'prava spaja, dake, podetak prve © dustsabirks i kraj poslednje. Oduzimanje. obr- fp marsdaiodsbicn, Lege $6 | Zacduzimanjedva bro- {jana skal na pr, 2 oe od 6 (sl. 2), treba ‘SL 2 — Odarimanje ‘odmerit potev od O 1 smeru ‘ose Best jedinica (O4), a zatim, of suprotnom smeru (ulevo) dve jedinice (4B);" dub OB=4 two spaja potetdk prve dali i kraj druge, oduzete, predstavija rasta. Odurimanje mote. dovesti do rezultats koji ce ne da izraziti prirodnim brojem. Na pr, oduzimanjem, 4 od 4 “ wdaljifemo se od potetka.Srojne skale i ponovo vratiti w pofetak, dakle w séku Q, kojoj ne odgovara nikakay prirodat broj. Ako # pored toga razliku dva jedaaka broja 2elimo da mmatcamo kao bro}, treba. uvesti nov broj: zove se mula, a ‘oenaka mu je 0. Prema tome, poéetku brojne skal, iO, ‘edgovara broj 0 — nuts. ‘Slitno tome, razlika manjeg i veseg prirednog broja ‘oglasuje se 28 nogativan brofi a pr. 37 (sh 3) daje, prema “4-3 ete oe a ‘SL 3 ~ Oteximanfe vleg bol of mans Negtivan ro}, Rast bro} malopre opitanom postupku, tatku B levo od potetka 0. Kate se da je emer od 0 ka B negativan, Ako je ab, razlika 2—b je negativna. Njo) odgovara z= iste brojeve razlika baas0, Razlike b—a je apsoluna [yrednost _negativne red nosti a—b. Omatime li apsolutnu vrednost sa dve.uspravne rte, bide 20 b> a Jeb] =b=a.Poito svaki negativan bro} molemo smatati kao raz 0a pie ie a>0,t0 Je [0—a|=|~a| =a—0=a, Prema tome, Sraki “negativan broj ima svoju apsolutnu vrednost, i, znak iniaus. Jednakost n= in| moze biti smairana kao definicia inegativang broje, Nie privodaih brojeva dopunili sno nulom Hnegadvaim brojevima, Niz POR ABALOLAR se produuje nadesno i nalevo, U vedi sa ovim nizom, prods rojest st dobill 1 svoj. dopunski. naziv pozitimihbrojeva (Apsoluina, vrsdnost poxitimog broja Je sam taj broj, a nue jprnula. Dakle, imamo: = 7/=7, (3/5, [O|=0. Brojevi dia je apsolutna.vrednost prirodni bra} it mula coll su brojvi, Take na, brojno) skal, produzene) na_obe Strane, koje odgovaraju Srojevime nin simetriéue su w fodnost aa tadku 0. -Maofenjam calih brojeva wvek se dabiva 20 bro} Radja obrmata od mnodenja je dejene. Klinik dva cla broja ne mode we wick izrazit celim.brojem. Tako 36) Sa pre Eolitik 2:3 ne izatava elim brojem: mi poctivaim, I negativim, Na brojno} shall treba dutnw jedinioe OC te 3) podelity nat jednaka, dela f waeti dv takva dela Yaa AP odgovara tro) nove prirode, Koji se odreduje su dea Gila broja, To je renlomak ii raslomient bo}. Pobto deljenje ulom neta sists, azlomak he moze imattnulu w imenioew Coli i razlomaljeni brojevi — positivni, negativn ili aula — sakinjavaja kiasu racfonalaih brojeva U vezi sa pojmom pritodait brojeva navel smo osnowne stayove Atiimetike. Ti savovi ge prosryja 1 na druge brojeve. Forovin glamne od ajib i dopoaimo 2x sluts) mnozenja. 1 (@4b)se~a+ (+e) inrafava asoctati takon sabiranj, I asbabea ventas sbi, mL (eno) "tetrad akon maotans, WV, abate 2 tamtaimt akon mates, Vig@becactbe |) dtm akon, mote oe inja i sabiranjs, “ 7 48a Sede asabirane | Suen | netomat sabltanjel - aedajezarmnctenc | aynZaqnr>o)_ | BPOFE |e slay objatjenepozsatih zakona navedimo dt akon moaotonost za aban, euneno note}, ued zn karate estimop odaora ev boi proton tna iors, ‘nose prozvode, se ies tren. ga oar kon ara log ieee aie dean previ 2a ievodeje adenskih rad spade v poseaca blast matemalte, Koja se nasva Teoruta”arlmetiea, Ova je temo. verana sn Togitom i duble se razradujo tev. “Tatamarsey loi os} od tates materi csipna. Pored Tors post uv. Prokiensarimetica, Zadstak “ove Ane j dara praktioe postop, kof tok {rat penens Avmette y praktsoom tivo Ne oeze W Dojdicost pregledajmo’sedsva Koma. se alsa. Praktcaa Exmetika 2t obeviange som enmeshed. Reni ‘Beto, oj au bil sasavel a uvedbavanj weno Tan, ‘x narotim, koran skratenm, poxtspsina. pt amenom abi, na raisin ratyalfama i prafickim postpeima — ‘ti metodi_sad_nemaju praktignog magaja. Oni se primenjuju Samo u ivesim esto. jensen irtunavtnjina 28 Glieve‘poiednih sn. Za vain, slotne rasan, 08 opteg ‘aatsj,"postoje samo dra motoda, to su tblce f ratunake Inatine, mchoncketeltionse, pi Eom sei tase i obra oo reat preteodnogelkog trae, isu one rane na ‘anna Statrane Ge Je dain wren pomaranye rekor Vanja rutsom rabuskom Matinom i ako neophodno 20 i vont “radu an psue) onto Owde ne stem sae Tekan rai tpovaseveemeath ratuahih mana. Devoe To bil ako Satzmo da je savremena levonka sina stv epost vapeh otk su konsrisaneratunke automat tmasne. Ouse masinu lektronsm putem unos progam peraci koje opa treba da ines Na conows tog programe | skate’ pods, automatmakina neervetoo bao Sban, nea, ro felt bo) opraca, | nba ental, Ulogs ‘matematifara priiom se svodi samo na programiranje, koje, Alda, poockadszatera veka mata | teh spre (es : 5 ‘Kao primer braine rada ratuaske automat-matine savodimo ‘ovaj podatak’). Za. retavanje sistema od m linearaih jedaatina ‘po postupsima: A (Kramera), B (Kramer-Laplass), © (Gausa) ‘potrebao je. nos eb a0 Rak areal | wal proven dsb onli, So wea ho dias Ean Treing/mt_ac/uipen) leo beeen Pre ee ce eee cee e ie ae ae re areca ee, in fom Erie area aie Tae itl rpeaal ct foc Se tok et 2, ee Sept Rds Clot seen tec" ae ose Korenoranje i, k2o Sto je pounato, izratava se sa amb. Za nee ee nS ES orien eens fe at aan ponte Kore nile’ 2edennjen Fy Kren ne tate ea ca eee dean ee yas eee a Seti ae aso oj ea eee ee pec tea Deeper eee ee 7) Ie Sanka W Sauer (Die Wissenschaften, 160, Hell 7. 8.145) 16 ve obrnvte radnie- 7) smatrati_ kao beskrajen decimalan razlomijeni broj, Koji nije 1 peroditan: Decimalanperiodfan bro isto (ako ima beskrajno | Rinogo cea, all evel taka br) se pretara oben ra- 4 oma i, prema tome, raciondlan je bro, nr. 0,333... 1. (Za odretivanjeiecicnalnog trofa'w decimainom oblate © bude porto pravilo,sakon po Kone se dopisja wnstopne | ire tog deinalnog bro. OU pats esa iracionalnim brojevima ratuas pomota aj Ihovih prbltalt vrednst. I 24 raconalne decile brojeve sa felatino veliim‘Honatoim brojem ciara. mogu se wzimat Driblzne vrednost, Uzmimo, da kvadratna Korma: Y35721 P21 napitimo nove pribidae vredast, pomoty pozastog postupka za laadunevanje Rvadratnog, Koren. 2>) RsaI >1, 2>fF>1 ka 1 19>/35HI>18, 1s>YI>14 son 1,89 =[357H~ 1,89, 142>Y3>1,41 001 1414213563 >'2>1,414213562 _0,000000001 - Napisane vzastopoe acjednakosti postavljaju sve Ble graaice lzmedy Kojih Se nelazi yrednost iracionalnog agvosno | Taiontnog rojas vedi brojem cifra. Talo e, vil sce. © Mopna procena iracionalnih brojeva pomocu racionalnih brojevas Faconalnih, pomosy prostjh Brojeva. Vebe pribline vrednosti ‘pada, & magje tasty; razike se we vile smanjyju. U Prvom’ slugs vee posle teéeg Koraka vidimo da su se veéa Ppani vrednost injednagle i na¥ koren je dobio tagnu rac fonainu vrednost_ 1,89. Zaista, 1.09% 35721, 1}. podkorena Yelitina je potpuoi Kvadrat broja 1.89. U ‘drugom siutajy, Ueastopne razlike veGih i menjih priblizaih vrednost isto tako jar no ta raalika”nikad ne moze postati_jed- 'U "Deskonatnosti tog. procesa za odredivanje sve Dlit pribliznih vednosti iacionalmih brojeva lei suBtina pei 4), rode tih brojeva. Sim po sebl je iaclonalan broj, nape. 7, {Sto tko tatan, kao i svaki drugi bro}, all ajegov izraz poo racionalnih brojeva ne mods biti taban. Da je to sad postalo foipino’ Terumljivo, vidi | po tome, Bto'ne biojag} skal Farum, ane #tom broju.odgovara potpuno odredsaa taka, Zeist, ako na pivoj jedisict te skale koastruiSemo kvadrat i lz tathe 0, @ femena tog Kvadrata, kao centva, opliemo Kru lk s0"po: Tuprefnikom jednakim dljagonall tog kvadrata, do preseka P sa brojaom skalom, tatki , prema Pitagoring} teoremi, od- govarsiracionalan broj 72. Dub OP je potpuno. razumijva, ‘samo je, Kako je to jo8 Fuklid twmadio, njena dufina nena Imeriiva’sa jedisitaons dotinom strane kvadrata. Iraconelaim brojevima odgovarajuvelitne isto. tsko Jaane’ Konkreinost, kao i velitine &t0 odgovaraju racionalnim brojevima, seme oi pve nesamerlve sa drogima. Sto se tie apstrekiag tafaosts tin veliina, duzina dljagenale je isto tako tata kao i dutina strane tog kovedse, Za insnije razumevanje pojma iracionalnog broia posta vimo vezi izmedu pojma irteionalnog broja t drugos, vio vainog u Vigo} matematici pojme, — pojma granione sedno silt grance. 2a iracionslan broj, reimo 2a 2, mokemo navesti niz prblinih vrednosti — manjib, to se povecavaju, | vech, Sto fe smmanjuja. Ornatimo dudi Sto odgovarsju manjim brojimn srednostina st 05, 07,>,..> 01). Tada ye za svako 1 imamo O5; inradunao je_Arhined. Za ta} je bro} dokazano da ne postoj rikakvaalgebarsa jednatina sa ceim Koeficjentima fie bi fekenje mogio bil ta bro} — 10, dakle, transcendent bro} Racionalni (Celi i raxloniljen), jracionalni (elgebarsk 5 ‘anscendeatni), pozitivnl | negativnt brojeviz0vu_se_jednim lmenom — reals brojer. Kako svakom realnom broju odgov Ccdredena tatka na brojno} skali, realni brojevi se zov i lam brojevi.Velitina, “kao fezultat' merenja, koje se mode iarazttjednim realnim beojem, z0ve se skalarna velicna. Prema, tome, duzina, povrins, sapremina, vieme, temperatura su — kalarne veliine. Kao svakom reainom broja odgovara tadka ti sali realnih brojeva | obmaute, izrazi ,odrafena taka FT odteden broj= smatraju se 20 ekivléntni, dok smo blast realnih braces. Brojevi sa bilo Koji vrednostima zovu se opiti brojer. Za omaky opitih brojeva upotreblavaju se slova: a Bye, +s * 19Pe ee ‘opéraciia'sa jakvim brojevime daje algebra. Jr opitih brojeva savtemena Matematika indvaja. neke mnofine Brojeva sa naroSitim osobinama. To su, napr., mno- Zine, Koje se z0vu brojni prsten | brojno poli. _. Maotina brojeva, sa Kojima se mogu visit samo redaje sabiranja, oduzimanja i-mnodenja, zove se Brojal praten, Re- ‘ultat Koji se ovim radajama dobiva takode pripada to} mno- Bini, Kao primere brojnog prstena imamo: 1) mnofiny eelih brojeva, 2) mnorinu parnih brojeva. Moding aeparaih, bro- jeva, medutim, ne sadinjavaju prsten. ‘Mnotina brojeva, sa Kojima se mogu viliti radnje biranja, odusimanja, mnozenje 1 deljenja cem delenja aol ove se brajno polje. Iu ovor sludaj rezuitac Kojt se dobiva radnjama s0 brojevima polja opet pripada polju. Kao primere brojnog polja imamo: 1) mnodinu svih racionainih brojeva, 2) mnozinu brojevaoblika a-+b/3,_ jer operselje polla. 4 fovim brojevima daju opet bfo} sre oblika mn/- Pojmovi Drojaog pratena | brojnog polja, Koji su. rani imali samo teorijski anata), sad su sa razvitkom teorieracunskih masina dobili i praktian nas), U vezi sa pojmom broja navetéemo jo8 jednu_primedbu © radnjama sa takozvanim imenovanim brojevima. Svaki ime- ovant bro} sadrdi u sebi dva clementa: brojmu wednost ffme- novanje, Imenovanje moze biti prosto (8 metara, 3 dana), {ii Sloteno ($ metara, { 3 decimaetra, 3 godine 2 meseca | 5 dana). Skoiska aritmetika daje pravla po Kojima se vee radnje ‘sa takvim brojevima; pri tome ona stavlja izvesna ogranitenja ZA te fadnje. Tako se, napr., deliti mogu samo ili dva isto- mena ‘broja il bilo Kakav imenovani broj apstrakinim, dakle rneimenovanim brojem. Medutim, danas prikazivanje 1 oceajt vanje razaih prirodaih pojava namete radaje i raze Kombi hacije sa velitiname razliiih imenovanja, Tako se, apr. Kage da vor prevaljuje 36 kilometara na tas. Kojim se me! novanim brojem moze izraziti breina (og vora? AKO. brainy © Casto se woven sova x comaky bro wrenoai Hath ve iting Sat odresenim Konus, apes, be ay torosey GIG Ege ci 1M EtG ae vi pear ek Ubi ‘Sn “Goh! suet lakata presley dis tata Inetare 20 ¥ = yoza o2natimo 32.7 (poteino slave lstinske ret velocitas-be- Hing) mozemo napisetl Sree 36-1000 jpg = 361 = 36 keno = 22S fate = a = 10 msec 1000 cm/sec. COmake wu tim izrarima yu poznate; Kosa erta omatava oe. : ‘Unmimo kao drugl primer obrazte r-26fE z a odredivane ajnia 7 800 mal oxic protog_ Mais, SunieeT em pod seajom sl tele sa ubraanjm ¢ cme) Curing |S Poe eben amatda se 0 1OKU SANS 3e- Inne, rion poveeava 24 980,663 cme. ee veri da i goris jednakost st_imenovanih bro- ete towel lov a jednakost.menovanih ne adore oon dessa tana imeju isto nova. oto cls vim w obras T seen e fe 8 Geo ali sa unesenim imenovanjima uz velitine, maznaéen opera- obigemo (ses iver cies ajima, Podelimo em 3 je s4 aja, Pod we dobivamo see, Sto. odgovars “imeno- cimo kyadrata Koren sani ive stan. . : Mime, pro, da se st imenovanim brjevima ogy vest SP igErales 0 Kame so ne gor © Koko) BE eth pe somacene Seatac sa menor Ter ae none na Tame pivot Posy, Webs bear KOK So troj wedge, ee) enorale ohare Sm opasima i il. kako so al, igi oat atin, Podrobaieobesjene poima Sines Lite ln ‘lor ove Tai a14, Kompleksat brojev. Dekartove Koordnate, olarne koot- ‘inate. Veklord w rar U prethodia ilaganjima upoznali smo se si realnim brojevima. Sada emo predina proucavaaje nove vrste brojeva Pretpostavime dase tradi broj 7, koji treba da zad0- voljava lov Band, Medatim, poznato je da ne postoli_takav realan_ bro} oii bi, potiprat sa kvedrat, dao negatival broj. Zaati, za fesavanje takvih jaluatina moramo uvesti nove rojeve, tako- vane indginarne brojere Za jedinicu imaginarnid. brojeva_wzima se bro}, i onna~ tava so a ima wrednost y= Pomotu tako definisanejedinice dva_ moguéa imaginaraa retenja tvedene fumafing qodemo ivaziti sa = ‘Ako jednatina 2a. odredivanje = ima obi Poms 3-0, jena relenja su aye245h e231 Debili smo, dakle, zbir realnog | imaginarnog bre. ‘Takaw abir zove se komplekant broj (kratko— kompleks), ill KKompletsai broj «rem smisla ove ree, U cpstem slutaju kompleksni bro} igleda oveko sexth, ple su xi y dea reaine brojt, af imaginara jena ‘idl ‘smo, rani, da svako} tachi -M (sl. 4 oa broi- ‘oj sali odgovact jedan realan bro}, merle) éuaine OM (O4=1), sa nonin zuakom® postvnim, ako t2tka Mma {Sas pozitvaom smeru‘od 0, ngatvnim evprotnom sl n po Se ade! rl obras Re crete tn sn dato} of. or Abe, ako) eek a st odes ‘svakom broju odgo- asennad rani ve uprese paves 5,3) stead » ajih pretvorimo u osu, Presek O ti a peak na eno} vem Pee odmenmo na = 9 fF edo} of njih do¥inu OM, Xo- ft en ee aa bo ga reais eas = oe oe a My pvuine pra poral a kroz tagku Ma — pravel Peov Mparalelih cdgovara Komple- og bow pe Gra fe ‘om rh agar Tots, eins Argan 806) Fee oe Loy zee wickie postion! Beary eee ee rn vetane sa ve kooriate ta eee epraia 3 Sate, Site wa be rth age i eee 5, fein endis r He Goa lt Oy ost. Koordinate a2 Logit States Nageiwcay Nene P Bas) Sra py ei sy gn dredana ah F- Salt ony atk The dara per eaeenih Se Cran ajo, Poteet, sla ton en Konda 010, eh on Tasks na Os ms: Fe Qoorainates ty Gx, 0), ma Oy ost M, (0. ¥)- 23Spojimo potetak koordinata O sa tatkom M. Na dobi- Sa), Tako. émo. dobitl narod Oblik—~ dud odredenog smera. Taj oblik — ‘Smesa — zove se velsor (latinska teb vector zaati: ono Sto ‘ost ill vate), Tatka O Je poserak, a M kraj extn Vidimo da svakom kompleksnom broju odgovara vektor. fimo sad pomotu Dekartovin koordinata dva zadatka. 1, Date au dve ta&he, My (ei 5) 1 My (ty 99) Odeo jhovo rastojnje My My = ‘Ako ig tabke M, spustimo normaly na ordinato tacke Mg Ge 5, 8). iz. pravouslog trougle_M,MaN su katctama MM Ne xn | NMg=3ePu imamo-nepostedno, nt Osmo Pliagorine tcoreme, d= +) GFW U specjtlnom slutaju, kada se odreduje rastojanje d nakoje t28ke MCG, y) od podetka koordinata, imemo obrazac a4 i 2. Date su ve athe, Ma (sp) 5 Malin 9) Ode eoordaate tke Hoje del ats 2, ME dk) ame minh inal cating 4M MEM, 0) nodotn o inate odgovarajuch taka, na olnova tocreme ©. POO. cionalnosti otseaka pravih mo%emo napisati =m oy a ditt a MM, 12 ow j sliéne jednatine za y-omu nalazimo za koordinate tazke podele Me IED ra Kad ’ uzima sve moguée positive’) wednosti od 0 do +e, tatke M zantima sve polozaje na dull Mj My od taeke 1) ake % se odceduje prema Jodeatini AAht~2. ihe 4 » pri demu, 22.21 (m—n), taka Mf postaje "Mf, i ima 20 koordinate Loveys. cad jg 0 negativng zine vredaostt od 0 do —, tka 1M so uaadl van Gul My My 1 to sa wrane ta8ke My i 22 Aca Stats dane: td 9 me Sd Gore, tke. AF se pola van dull MM, strane tiie prin tee beskonatnosti tk MG, 2 ojo, ‘Dva kompleksna broj, = 85 +944 zy— 7996 jednaka su oie ako su jednakl | feaiti i imaginarni delovi kom Picks, Gf ako je Syma {ie¥% Kompleks x+y! jednak je fal, ako je ¥=0, 9=0- i ‘Osnovne operacie sa Kompleksnim brojevima vrbe se po ovim pravilime — sabiran} Titan Gt D+ Cat) Gita) OLEH odusimanje nn tN Gat WO GoM FOAM: © mnodenje: ata (1+) e740) =O HIDF GY EIDE deljnge: . i metnd (tnd (ond Bett tt ond Laue EA re ar as xeyt i x=yl z0vu se Koniugonna, |e ato settee tess" fo zits imaginal. delve. Zoi teaineovanih komplekea jolnak je dvosruko} vrednos relaih 25| delova, ti G+y) H(x=71)~ 2x; ahow proiaved je jednak ‘bine Wvadeata tealnog dela j Koeficljenta imaginainog dela, G. 47 G—y)=s—Gtoat+ ye Kompleks konjugovant ompleksu z se omnazava nadvatenom eriom #. J8sa0 je da jens ‘Sada éemo wvesti t2v. polarne koordinate athe’ w eavni Neka je O (GL 6) salina tatha, a” Ox poluprava sa smecom od tate Ou ‘besketatnost. Polols} proizoljae tatke Af u Tani mole ee odrediti rastojenjem r lathe Mod tatke 0 usioms 7 Geta) Keoji ovo rastojanje obrazuje st osort Ox. Veliine rt § z0¥u_ se polarse Koordiate tatke wy ravhis 7 je potes. 8° polar upao. Tabka.O zove ol tog koocdinataog sisiema, 2 Ox PP apsova. pola ose ‘Ako pored polarnih Koosdinatapovutemo i Dekaetove koordinate tatke M (6-6), iz pravouglog trougla OAM, imamo a C088, y=rsin®. Jedoatine (1) odreduju vednosti Dekactovib koordinata lade, ako 30 poznate polarse Koordinate te tatke, Obeast0, jedzatine 2 + /FT to yln, emoguajn da se odrede pelt Koordiate, ako su pomaie Dekarove hoordiaate-edgatine (1) 1 () 20s se edhe Irassformacje koordnaie, Dekartovih upolarne 1 obra. Videl) smo da svakom Kompleksaom brojy 2=2+)1 dgovara tadta Tava so Dekartovim, koordnatams 19 ‘Ako x iy wensformileme u polarne Koordinate, Kompleksti bbe} dobije: nov, polarnt bie 91.6 — Poti ooriate 221 (008 04 isind) Volitina potega r 20ve se mod ili apse rednost scompleksnog broja. Ugao ® je argument tog broja. Apsolutna ‘redaost Kompleksnge beoja# oznacave ssa ||; prema tome je rolel-|asytl= +P ako ratunat Sa taj natin modemo, napr.. Ov! ee = : - +44 C aie + FBS, [3-4 1 ee vee ‘u svojstvu definicija, 7% iareteal Navel sme eer, brani, oduzmanie, nodes ‘compleksnim brojevim. Potato geome Large a pein toe se fo etme ae pk, XO AE Za bien sien veers OZ) 4 Oe Dr Tyas rat aye cigovarajielh EK z erg oso tpl To 7 fed Be Le Spovtom previ se 7 — vet, ‘ an Se Ba 2 ae eee wo “Nacrtani Se Ba Bee eee ae od Nektoru OZq, paraleina njemu i istog Suntisreie arar ‘aelogram 5 nan ae Od, pa me bral VOR NEE: prt vextor OZ, Ba me ba 00 Be jn ge eeodaia od rves jet Beberedoo provirus me site meee veto rani Oduzimanjy Kompleksa, odg0- . vase. ore eda, aie forsko sabirane. Zast See mn sektoho brane 2459- \ — veto ie jeje dv omsioe a wttor OZ, 18 | patto Je 21 fGra radike rozemo sebratl_vebter 02, (31.8) rtsine vektora q ‘kompleksa sa vel x Boe, Kemtorom OZ, drupos Komplks, grom O2%, Kol ma it Teves nSe, Nit 0 wale tm Fatigue Bogie i's aren Ga a oe weer Wane 2 10 nd Se omplels, weno rw nolanom abika™ OOM dra =r Gon in), = Ako imtotino iene AAP rloon6 con, —sin oy sindy +1 (inno, sing Kako metatin, ren obras tigononeti, C040 co¥8,— n,n coer, $n cn0, 404 6ain dwn 8), {© do iat homaéno 4172114 [608 (8, +0.) + Plain 289 Ova obra potas sodul r proved din estas Bleak ‘proivode insta dah Gite, ena Jednue sou niton eames, § Bre ge io wpa Sha sth ya ah. lignik dva Kompleksa, “ “ Ayr (6055 + (sin6). Boh fess sseing,-o9] hime, modu kina Koei modula tapas Ons ovate eat we sea oe eietne scine pez klik a kom- ‘edmoso Zohaiku va data Kompletes ee Peolvedu, S19 Nt on 28 | Doles, ako je OZ; vektoe kompleksa %, a 0% komm © piesa’ 3 OF Sedigna dutina (9), pa koastraiiomo "fovgao 02, lian wougla O22, ~ veliot OZ tadn pred= | avila proivod dva data kompelia. Jee, pve, iz aldaost | frouslora. immo r:ryry:T, th rrr | dig, areument, ipso 802-0 ima welnost ira 44, 5 alte vidino de je mnoieaie vehtora 2, vektorom 02, eivivalenin, prvo,promenl dufine prog ‘vekiora w od Bodh 4:1 i, ago, negovom obranju 2 ugao jednak argc Inenia ‘Srgog vette. Ako fe amvtlac komples jedina0g Modula, + ako ima obit cio, cos + sin, ssoeaje im jediniéia’Kompletsom se' vod! sumo na obriaie 22 Upso © 1 len nadine fone strike veltor oj atava | f eolignik’ dva data kompleksa (10), Ne stant OF jedi- iéne duline treba Konstru- Sat! rouge “Oz, sidan righ OZ, Z, Tada vektor 0%,. Bo so lako “dokazvie, Dretatavja vektor Kolignia Kako je deljenie jeai- nignim korapleksom coz} “+isin« ckvivalentno mnotenju Konjugovanim jedinifnim kom- pleksom cosa tsin (pokati to), obrtanje pri deljenju jedi Bignim Kompleksom ima smer suprotan see Obriania pri snnofenju istim Kompleksom Poito operacija mootenja, odnosno daljenja, komplek- nik brojeva stoj kako smo. sido, vezi se obreanjemy, a dobrtanje pretsavlia formu kretanja ilo vazau tehnic, a take isto iu praktitnom Zivotu, wopite, teorja kompleksaih hro- Jeva sad dobiva aye vazniju slogt a praitiéaim primenama ‘matematike. U ovome imamo istorik potvrds, Kako jedna apstrakcja (Imaginarai Drojevi!) move postatt sivaraos. lavedimo jof pravilo 2a stepenovinje Kompleksa. Ako je x coo positivni ‘rj, iz pravile za mnatenje nepostedno Sle Gaje ovo pravilo mt stepenovanye (ey Ir(cot8 4 isin SL 10 — Dalene rn Komsleksa r(cosnd+ isin 8). 2Za r=1 imamo 2%. Moavroy obrazae (cos8 + ssin vost sin nd. Pri_iskoritéavanju tog obrasca* treba_imati u vidu da pri dizanja imaginarae jedinice na stepen imamo Pani Pe Hef Ht 1, OE i, ade je K nula ili proizvoljen prirodnt bro} 15. Neka pravila | obrasct ix anumetike j algebre Sem navedevib, ima jos i drugin. atm pitanja veza- sik 2a polam ,broja™. Ostavljajuelzas4d po strani prouta- wanje Uh pitaaja navetéemo’ Kratko nek pravila t Gbrasce fod praktiéne vainost)u aritmetics 1 slgebe Nefemo navoditi tablion opiteusvojenih matematickih anakova, koji se upottebljavaja aritmetii 4 alg), UE fimo samo. jedau primedby, Pri Sampanju razlomdka, arit- Skt algebarskih, testo se, radi uslede prostort, upo™ trebljuje Kosa erta. Tako se Samp: 3 pnt ase spd ape 2s @dye—0)~' ind, ape Sarde ~22% | atpp-best ob 1: aritmerke Pri pretvaranju. obicnog riadomka u_decimalat_ treba 3 2 brojilac podeliti imeniocem. 2 = 3:4~ 0,75; lnc a 3d~ 0755 =2:3.20,666.. = 046). ri pretvaranju konaéoog decimalnog rarlomka u obigaa, 1 broiltc Se stavlie broj a zapete, a u imenilac jedinica sa ‘nelike mola Koliko ima cffara pesle zapete 025-251; 0, att. ¢ 100” 20 GL ape, v_Y, MiBkonie, Logriamate | numercke table ‘rennin Su, 283. i 30 og razlorska u obiéan ri pretvaranu Bistog,periodigaog raxtomka u obitan adios tis brolae se. stalja period, a v imenile ono faalomek, “ike ime eifra, U periods: U_siuéju, mefovitog devefoog.ravomka, u_broilac stave razika, fzmeds Prec edevgoe pends | bioja do prvog periods, @ & Ine” ro olka deetca,soliko Je ciara &.geriodu sa tol alae Poniko je clfara tzsedu zapete t prvos Pet 4 \ OL = O71. 0, Opi ADF, a1? 0-238 90 485 o2e0 990165 rocenat e jedan oti", 57, ana pt stotih delova oxo, ” jenosiP cas. 1% raja a ien0st-F £100, ? [Ako pi bola @ ianost s, tada Je deo troje a satinjava 7 10074 tog brois a satinjava + x 100% broja 0. y thre arb 1 Bro} « satinjva +b Promile je jedan hiljadit*s Pfqgzna8i tsi hija dela HR peoporce a:b e:d sede jedakost abe ¥ ve anh etd proporcije: c= bid d:b mesa; die= bas set a éeuge shuae; a whote i proporclt: (04 5)(2—B=(e4 Ne i Hes tee blame adhe | Te loner olmgue achy= axby=., =Bcbenk See (oa Penag: ther tbe ach he uDelovi broja a podeljena u odmosu m:n su: mtn | men Delovi broja a podeljena na k delova proporcionalnih broje- via my, pmos Me SUM a/S, MeGlSs no MAIS, Be je Sam iat Ir algebre Porsetigemo citaoca i na neke obrasce ie algebre. Ti obrasci ne obuhvatsj sstematski sadréaj udzbenika elementarne algebre, ali ipak potsecaju na ncka neophodaa manja iz te discipline,” Deo tog materjala, na pr., teoriju logaritama, renosimo u ona} doo ove kniige, gde se on tumati'u ver! sa ojmom funkeije, : Pravilo znakova pri mnolenju i stepenovanju prirodaim brojem pokazujemo shematski: (+) x(+)= + (Git pus daje plus), (+) x(—)= =i C= +, (= (pga je m peirodai, bro} il nula, Omake u narednim izrzima pretpostavljamo kao poznate. Ie a>b>0, e>ds0 sleduje ac>bd ava. 1B VR. TOF Bale Ve Za a>0'1n prods bof (Ha)t= tar (—a= 0h, Cantina leaden tab Heit ie Dme Fe ] eB ALIA LIA EB, PLM M+) ob +E; BB ACG D(C Had, 2 Aritmetsk progress a.m ays +d—a1 + (= 1d 50828 neh payed ees Goometriska progresiia: a4 dra ¢= a 0" nia (-b4|BRAa): 2a agit t2axtayn0, an (=a 215 WAD Om sepsant, an-Z4 lf (Bo COstale obrasce iz, Elementarne algebre Smo navositi, po potreb na odgovarajucim mestima ove jie. at tbxtend, 41.6, 1x Hlementare geometrile elena ass 34, Naizmenitno iskoritéavanje prvog pa drugog sistema, indaktivaog pa d-duktivaog, uw obradi raanih pitanja geome: skog karaktera + obzirom na praktigne ceve U svakom slutaju, misao o skolskoj geometriji kao .na- wénej* geomet v stogo d-duktivngj form tet da bude rapustens. Ta podvojerost u ialaganjesholske peometje protezs sx i na Visu geometsiju, kao navénu diseiplinu. Veo Tiki nemaski nautaik D. Hilbert (18621943), pac) dala jundlagen der Geometric, tii je cil} da Xo ‘strode lo- [BRE dzlost geometry, sa tebajom Ka fo Velo} apstrakeji napisao je, uz saradaju'S. Kon — Fosena, | knjigu ,Anscha Tiche Geometrie", sa tednjom ka konkrctnosti 1 odlglednost da ie ane ide geomet obeie {usr oon Zs raésike u raznim oblastima materijalne Klure na) suinije je da saviadaju prostorne predstave, da_, vide prostor™ Nove tendencje u nastart geometrje zabtevsjy,”veé na pevim aracima pri proutavanju" geometriskih.objekata, da set objektirazlikuju — po formi, elimi ¢ polotaiu, dakle po fim csnovnim prostoraimm clemeatima, Pri {ome se" ova. prov- fxvanja wie ne vise a stalnim, gotovo uvek istim peti ciranim formama Euklidove geometnje, vee na promenjivim bjektime Koji menjaju forma, velgina } poloza}. Mod) 2a- ‘nis, shvatti + vide w svom aaznanju_geomeirske objekte faznih oblika, svn velitina iw razliciim polozajima, i bez Konkietnis modela ~Yo obogacuje.prostorne pregetave | Ste fod grub. prostornih gretakay da se ne nsertaju planovi =erada sepristupacsim sobama, ii masina ea pokretnim organims kei se ne ogy bets Dubla razrada tog metoda dovoai do uvodenja pojmove geometrskin parametara paramyetsra forme, patametara vei Ene s parametara,polodaja, Ovastimo bro) Wn paramelata 7a fdredenigeometriski objekt sf, p (Forme, grandeut, pos tion). Objasniéemo ove pojmove na primerima [Naveléemo pre steza_primere geometriskib objekata bez parametara forme (f=0). Za te objekie sam naziv.potpuno bareduje ajegova formu, 2 Posie arekl seevod 2 Garataina ,Omnoe geometries ada Mattithog lasts Sepee skademic uk, Begs 1957 4 trv, pn, ake poe, na te bape a set a eas Sen Bk A tf Pavoponi Fane fr epic 8) la eta as bent aan Cie mie ne 2 Sho, Za a nh Tae bean ee nha ein pramaton ten ai tn tte Eamon Patt gecmetisih obia se f=2— Trower, Parse oe asl Seater = es ae Haat Se A Re sa Bie ote esha "pags 9) Bisson dime, odow ave dmenaja prema Weta. i "pnet germetskih,objekata za f-=1 i f=2 1 dovol 1 ee et Laan tel 2 eet mew ete «posts! wore wear ct ae re SMS Fico ae PS. ae * oon Beat amen Rees. Shee, sprit mate Bata Spa nad tka: Kaj. 6 1987 8 ; Tz lav, metridke elementarne geometrije naveitemo samo rekoliko vein obrazaca, Oznake 0 tim obrassima su dobro poznate | Picagorine teorema: eta +6. Strana pravilnog upisinog mnogouela: =r], entero Sr 3-D- Povrsina tows: = Sah= [PO-AP Dpaatbse % 38Obim rugs Qnr; porting kruga w*= edt sa d=2r. | Dulin 5 krvgnog Iuka nad uglom 2: s=ra povrsina kerutnog sektora 1 rat pty, eet Zann ne Sh (S=povtn ome, bins diame Sy nd wh onan ws te Sar Ln Povetineilindra2arh(bogaa}; Koma wt (botna; 1 roevodia sfene zone 2arh (h~ nena visa; see Aor Naveléemo i jedau prinedbu o Uv. Blagorin) tore ‘koja im dve formelace: Konsrukons kako je trata. Kod Euthgae {koje gat Kod pravougih svousova je kndrat, a sani apram prvog ugha Jednak Kvadatina ne seaama oe obraaju prove meiridka, Koja gist — kvadrat fivtnog. bros hipotensze’jedoak je Shiu Kvadeat. mora Boje Aneta, mereaih itd mec. Primeesjero da frar of +0" u Pitagorina} tere imal oxi Boe mare. frme ran Son Han fimoae vee all odsedivanjy vadrta ange em ve uke’ iva. PY hte en 17. Ye Terje vektora Pr gsometrskom tumatenju komplcksni brojeva wel so pojam vektora w ravni. Posto. je 74 scomtriko sumatenje Srobina prostoraih ablika Zeodae wopait, provi ta por "pn shud) prosora, imséemo ove osnovne’ clement foie Yektora u)prostors, i to u veri sa Dekartovim koordinatmma tatke u prosory Poito smo iabrali potetak, taku 0, i kraj, thu, diuti OM Tava odredih amet ve GUL dobil sho du odre dena mera, koe se 20ve veor. Mogi bist, edu, tab fiat kao pobsat i ira) te Judy tathe 1 Mf, ne samo u ravnl Peso are preys A. movie Eukido! sement nds Mawmog iat Sipe abso asks, Berd 0 1 36 iy, Koortannog sistema w cava, ve i ma gio u prosory Re eet teh tan dblens) Jul onaimo set, €O- | Mes pone due etedea ser, Opet Veto Zaustavimo se malo na pojmy vektors u prostoru. Use © primo, ma bleu prostora, dve tatke, AiB (al. 11) 2a potetak Pi ee Aart sor ove ieke porcine pave feye con ettra 8 sero Flin nt ware Vekior esa prove 20S ? vekzot if mote mene olds : Pokca tn uno ne menos Pe ne ai moje defn a se Stow, Vator Spock me moe hy a ott ment promary sve Di cor te idk ABT a3 hy A GT edna on, Kao vektor vezal pra all rail a kor ‘eel msi, AKO snatramo a0 Sadnuke os suo vektore nao) pr- ‘oj an agian pane ivotiaim palotajem pokes peo Rie pod sive a veh HORM dor it eatin, eke vektorL se zoe sobodn Imai eanosanao velior|. Naja pom sbodaoy Te Tee | sam nase veKtora Ye uglaonom, 28 i) Teter lions 4, A,B. As (le I!) Hao sabodet Bom TEugak ou. Tet clemenia" Kerakeris0 sak Sloboda! eKits Fovanac ana, ofreden do prasizmay 2 ster ma reer i Bae dliony Ko ne aave i iencter vlog ate 10 one sve meri em, postvnm salro™ Vids smo da vektor w rani motemo dovestw ves ompltianin,"brjem, Pitodso jo dase posto pian: se teplcerr dowet vee bro} 1 veklor @ Prosi BP Gaon av url so togdnat sen rm Zee ave upmavne woe Ox | Oy. Za yektoy postr Santer of rane ove Io ovako. Zamistine €& sojmo "Pada w dan vero na pedi. te ovogs polaze de on eT dent pods. Usmimo. th. za. ov (12) 1 terme Oot agu on Ox drug oe Oy. Trea dv U UB se re tera pods: perorine | nj u ext | oetatino 2sa 02. Tako: smo dobili te uzsiamno uprayne (ortogonslne) (te; one Eine t2¥. orfogonant Koordingtn. ti Stavimo sad poeta slobodnog vektorau taéky O, prewek vib oss. Neka kraj, tj. tadka M, zauzima proimvolian poloza} 4B prostoru. Vektor OM odteduje poloza} tatke ATi zato se zove vekior Dolotaja tatke M w odnosu na tatku 0. KKrov tacku Mf povueimo ravan pars” f / [elm ravni_ Ops Neka osu Ox see w ‘ i Idki My. Koordinatatatke M; na esi fe Ox je jedoa od Koordinata rake M 1 prostoru. Ovu koordinaty oznatio . sas one sei onde ove. oscne * Va itsie Af Drogo Toordnats Zee dobiti ako kroz tadku M povatemo Tavan patel ravai Ox, Presek fy ve rayn sa osom Oy ode drugt Sua; onrmmaithe — Koordinatuladke Af, Koordnata 9, aca tte Koja se nove ordiata, Najad, tree koordinats emo dobiti pomoéu preseka My 032.02 | rani partelne avn O39, ito” protaat roe atk Mf. Ovu Geno Eoordnatu ozaGiti's 2: Gna se, ponckad, zove aplikata kota take M. Ta ti real broja x3, 2, su koordinat take M a prostora. ‘Omatavaja se sa taj natin ose stavlaju gradu iza omake tatke: if (r,9, 3) ‘Ako ielimo da yporeditoo sa vektorom OM samo jedan beoj, vidimo da’ taj bro) mora bill slofen 1 da s0 njegovs redaost odreduje sa (Hrealaa ill skalara Droit Svakl od ovih.brojeva. ima svoju naroeitu scometraty pric fodu. Povezademo se svakom Koordinatnom osom vektor ie- Siniéne dv2ine, sa smerom detitne ore. Nove. Brojve, Koll fretstiljajy ove lediniéne veltore gunaéimo "th, {Tian brojeei po sojo}pvirodi msi njedan od jhe rods se izazit pomocu ostala da, Prema tome vektoru OM odgovarati bra) Koji motemo erat zbirom axe Hey tity Ta} novi broj”slotene prtode, Krstifemo imenom: rek- tori brop, On. se odteduje sath skalamna broja” 3,9, Koil te 20vu Dekartove koordinate vetora, Jasno je da au Gva vek- torska broja Jedaaka, ako st njihovi skal jednaki oe 38 Yelitina keju momo pretstaviti vektorom zove se rele * torska Selcha. Kao primere 2a, vektorske velifine imamo: Po- seth brsina, néreanj, sila, pritisak 1 dr, Svaka vektorsks metanie Ripa dh. ima v8 svoja ttl elements, ©], pravacy ser Pua Tako, za beziny treba da mamo — pravae kre. {menor Kelana i intenitel,recimo, 60 km na &as. Me- athe, seSbitmom vot za neke usustini vektorske vel uti Svode se prava i-smer, vee, samo intenzte, eeim0 eed ora, To\dalazi zbog toga Ko se pojam briine occ 2H preine po tavno} woje} lod! w remtate Kretniss po temen rca Jeno mesa» Gru. “Ako treba sabrati dv ili_vile veklora w prostord, 10- temo primenitpostupsk veastopnog nadovesivania, Kofi smo reno bran ve, vektora wravni, Sabiren}u ova hasnt Poyde odgoveea peal parallograms. Na slct 13 wcesavjeno sabranje Ova 1 ei Kor U over drugom satajo aa Tektorsbir 42 epuin poset prvog Z, Weta ektore 4a tatku ot j goes Coakanjet abita Deve ge Ee, ay abir ima ser od po Hea Gen yektora ka ral posted see, ‘Ako kraj poskdnjce sbirka Meu potetak prog, 201 vektora EEGs jana nub Veto bie aoa od top, of Gamo veo wet » vi oe OT kojim como redom 13 — Saree 7D cdoveanati onaie vekige ~*~ er Sbirke . Odusimanje vehtora_ proctor vei, se po. istom peo- metineeepaipk kao | odusimanje.vektora v ravi Koje mesteaigje kompiskant Wojet Gl 8) ‘Ako vektorina 4,31 By odgovaraj dva vektorska brojt tne treet este shina ovh veltora odgovarae bro} warn (P86 Oy HWE Erte Ee a ajtovo} aac bro} yout ts ADEA Bee FoLako je pokazati da se vektorsko sabiranje i u slutaju Yeltora w prostora pokorava asocjativaom i komutativaom -akomu; pomoéu vektorskih brojeva ovo se ialava jednakostima Catt ett), beat Da vidimo sad operaciju mnodenja vekiora. Pod proizvedom vektora 4B (@. 14) i skalara Krazume ‘se vektor Koji ima: osnovu istu ili peralelnu se osnovom vektora AB ako je k poztivno, a St. 14~ Anon vektora Sabon suprotan ako jek negativno, 3 dutinu jednaku proizvodu duzine vektora’ AB i apsolutne vrednosti broja &. Na slctimamo dva proiz- voda: CD =2,5 4B, EF=~1,5 4B. ‘Ako vektoru 4B odgovara vektor- Ski bro} w=aey +e, 4 244, PrOiz vodu EAB odgpvara bro) ku= ‘ahaa + koe + hae, ‘Vidime da proizvos vektora i skalara ime" wk potpuno) ‘odredeau jednu vrednost: mnotanje vektora skalarom ‘sleva je isto kao i mnodenje skalacom sdesna, A da vidimo Sta Je pro- izvod dva vektora? Dok smo dosad govorili o proizvodu dva broja, uvek ‘smo imali potpuno odredenu samo jednu operaciju, koje dovodi do" odredenog jednoznatnog rezutata.. Medutim takvo ogranitenje pojma proizvoda nije obavezno. Za dva vek- tora mofe, apr, bid definisano {vile vista mnofenj, pri emu proizvod sake od ovih vrsta ima takode odredenu jedno- ‘znaeny vredaost ali razltity od proizvoda drupe viste. Zapi- {ajmo se koju to zajedniéku osobinu imaju sve vste mnozen}a? ‘To je osobina da se svako mnozenje mora pokoravatt distribu- tivnom zakonu za mnofenje i sabitanje. Ako sa ¥,, ¥, oma ‘imo ci proiwolna vetor, sa 7; 7, mn koi proizvod vektora /, 1 Vy, distributivn’ zakon se izmfava ovako oni) Uemiaios Je dpe cent yekiors ~ jain soon ma 40 i I GrrVo-Wiesis vu anofexjs shalrno 4 vek- seme kota ad ma pravo MN. Ako ete eer eatin’ onl 13,8 eee, mote ati mer bio it reine, neme SPUD, er ijon vekora 4B ta ost Pog deve aualar Yo ites vektor. carers poativnim zoakom, #9 ove) eto ‘smer ose, a sa negativnim ‘Sakon eoprotom sat, Ako « Taken atime, exo ened vekiore Ce) NY, pop vos D8 Ot a pio. 9. dBase. ae ac 4 herr ics vitor 4B. pete 273 a tds prostore, Skala eeineE moze doves a Pe coca aoa . CAB, Ach oe Geka 1 Honus val ined ih 8 ba este izpeta veto. Sealazni “namie wer Bie Bod made bit} ovako protumate or te cafnog pouzods eno rug om 088 FOF Si eda Siac, (4B, AO AB) Bio Mepatvan, ako eto tu. Kad su Wek, Je porns on "aaa proigod ina wl. Sonal GA rednost proizvoda. dine vektors Nake su data dvarvektora, AB i AC (Gl 16% aiihove rm GC), bide sala jedaak proizvods (AB, AC)~ AB, AE cos sie. prized mor oreod innate jdnog vektore i prlcklt er pees umno famed vektora ofa, salt potrod, vpn itor oiaveda da vertora mods se smatrati Kao 4“uslov orlogenalaost! dvaju vekiora, Nije teSko pokazati da 22 Stalarno mnodens vektora vazi ditibutivn’ zakon, €. (AB, AC+ AD) =(AB, AC) + (AB, AD). Na osnovu éefinicje skalarog proizvoda 22 proizvode jedinténih Vektora ¢y ey ey dobijamo avu tablicu ajloo aloro a |oo1 prema Kojo, nap imamo (@y¢)—1. (¢n4)=0; ist tbo ‘motemo izraziti i ovom jednadinom (oe tm inj fe ade{ 4 lomiay Navedeas tabla iluxiryje zakon prema Kojom se vist siatarno tnobnjedva veioreodfedeil sim Korda bdoose slim veltorm brojving, Za dva velo, oO womatnetiats posle primene distributivnog zakona i gornje tablice imamo (Ho =a. xe dete se © imenovanju skalarnog proizvoda, kad su fiiow ime. rnovani vektoi, tcba zat da Se sloeno imenovanje skalaenog Droiwoda Sina isti nadia Kao i, waritmeti, proisvod ime novanja dva imenovana broja ‘Vazan je slutaj skalacnog. mnotenja.vehtora jedinitaim vektorom. Taj proizvod ima vrednost projeelje vektora na ‘su jediniéaog vektora, ‘Ako imamo izlomljemu linijy, sastavljenu od nadovezanity vektora Vy, Fas..y Day isa F omnatimo vektorski zbir th Yektore, tum velo jeimins 12,3. nate tates PFs sTen Bw, 2 ia Gi ei ia je dat prac jednitoog veltora 7, sada moteme prema Gitebutivnon zakonu napa skalar. jedoasion £0, D-@. 5. oja izratava pomatu teoremu, ntime da, wi projekt Soja gaa Dae svin strana (domijene tine jedaak J Pro Behe Hat pravae zavetne strane te je DDeugi od pomenutin projsvoda je vektort, protzved (UB ACL. Pod eo ove ee aac rae anova, ms Gl 17) sii UP ore aces age megs enon, oe vednost ‘84.17 = Vento as etre FB. AC sine. neposredao . te gornje. defnicje_ yektorskog proizvods. nepo steduh esa njga ne taf! Homutativa! zakon, fr Je {AC, AB]= ~[48, AC. saan pet cr ni oo syno teen geet tla ban ies al oro oe o os pana muerte ve areecie Eeaatey Fem ua pre Rana Ls Me ae wa a re “aXs osnon te abie | disibtivog akons 24 protziod drs vektor (1 dss vktor se seat elem Lig, w= 4 (932424 90) 1 HG 84-4020) 9 + (8 Ie~I MD) Prema tome 20 dva vektora, Vi i Py s2 koordinatama FG tn as Van In 2 vvektorski proizvd (7, Ta recimo vektor 7, Pore aye mh Fy He 9). SORE AS, HRN A ham, mapr., za e, ostaje tabiica, ube sa 65 ako rant lino gem taic grimj po jeainice na neparnim mestima (11 3), mn 2a Tina aes eae Ravelt smo nekoliko pojmova’ i" opetacia iz On 4a ima koordinate: © ‘Veednost vektortkog proizvoda, a, prema tomé, i vred- | ‘Roti demo jo eSto_o znataju Teorije vektorau sevre- meno} stacmati i drogim naukasia ajo se njome Kori sar pomeranas brzine, ubraana, ale} drug Vek joints tnd edavne fo pomnatis oni 0 sestrano proulent tse HES tin mihova oslia wriena ugly, 1 sean rosuna 2 0 22a da se prowavanie Sh pomots tina svi ma prootsvani vera ized skalard SrMraki Js te elie, Sam vektorbi obi, ese poumatrao oi dre vim svojim geometiskim {dri obinas, 4 Stoo) ce fe oa vektovime pomoéu te skalae melode Sra ramndivanie preworimou_skalare { operifema sao abcyals ot O25 Ejayrom anata, metoda predtavie se. alarms: Stiemative ona Je dala sae rzolate Kako moka orate Meteraks Al ont ona i jedan ‘Krupa, Pin. tori coratak: meso a opeite aa samim, grometrskim Sipskl nedowitatyodl akalare (0 doste proizvaino,, Tako obkon yal na proszvolian natin ona te gays, Koos oF me Kojer odredueno skalara zi veto Prayee, PES on, operibel sa skalarima, dovodi» opitem ‘iinw 7 oni sala (aa omovn mb, Koustrude ponOw eral af je odgovor ma postales pian) wektore Holt ayer pomoeau logy a pri tame, ieitaju redent skaters rirodu analiranin vlna { prone veze redu aime Ramo tome, vektorska metoda ima za a men, ei gwd abi eprint GS Socata act wr iter ae ape haces mca foi im ie pation pe ae cine fog ee pen ot a wane in 4obije vrednost trafene veli8ine. Napr., posle metenja vgla na galvanometru mofemo ragunom odredit!jatina stuje ‘Ako se Kan rezultat Silo merenja, bilo rafunt, bilo Zak naBe namere da neka velista, u datom rasudivanju’ sa xjom, ima ili tecba da imma neku odredenu brojau vredaos, ona se Z0Ve stan, nepromending,Kantorna velit, jeShoxavno, Konstantne velitine se dele na relative i apsolutne. Relativna Konstanina velitina zadréava svoju brojau vred- ost samo pod izvesnim uslovima. Tako, napr., dimenzile pro. zora odradene forme na nekoj gradi obiéao imaju iste velifin, za tu zgradu one st Konstantne; ali poito na drugim zgradama prozori iste forme mogu ‘biti sasvim drugih dimenzija, te su Konstante relativne. Rastojanje imedu. astronomskih tataka Beograda j Beta je Konstantao, ali | ovde ta Konstantnost ima relativni kerakter, jer se sve dimenzije na Zenmljino} poveSini ‘menjaju w tok geoloskih period 'U veri sa ‘ulogom felatiynih konstanata savremenom ‘praktignom 2ivotu, narotito u 2votu velkih Kolektiva, pa cak Feelokupnog udev, treba avert proves ‘xv. stardardizacje relativaih Koastanata, U svako) oblasti msterjalne kulture radu se, po moguéstva, predmeti samo takve forme (stan Gardne forme) i dimenzija (sandardsih dimenzija) kako bi jedan redmet, ili njegovi delov, mogl bi zamenjeni drugim, njima Ientitnim. Jasno je da matovna proizvodnja identiaih pre~ ‘dmeta zaaino olaktava savremeno} industri njen glaval zada- tak, da moze zadovoliiti aleve Siroke potrosnje { najkompli- ovanijih’ predmeta. Apsoluine Konstante su velitine koje imaju stalna vrednost ws svi prilikama, wu svakom proces rasudivanja, Odnos obi- ‘ma kruga prema’ presniku, Koji se osnatevabrojem 7, ima istu_veednost v tvim prilikama, Taj odnos je-primer 2a apso- sutnu Konstantng veliiny, Veliina koja se menja zove se promenljiva ili varljabta, Pojam promenljivosti velisina toliko je danas blizak kulturnom Zoveku, da bi navodenje primers 2a promenlive veligine imalo Smulsla samo sa ivoriskog, gledisia. Jo! krajem proilog teks, ‘Sak iu posternjem razredu seedajih skola nije bilo govora o promenljvost) veliinn. Refevana je, napr, kvadratna jednating P¥goverlo ve o korenu te jodnatine, kao’ konatantno} veliin, 48 230 nife bilo ri 0 promentjvosttrinoma te jedaatine w veri 2 poten ea Medan, jl a at Gro Bako sm ‘baveo, ted da Hives es [pia rei — sve tobe — rei grtkow filozofa Heraklita $48 —480 pre nae ere]. U svako) pro- ‘meni moemo naéi jednu ili vile velifina, Kole karakterisu ovu Droment, Pre sega se menja—i to neminovao — vreme, ova SeEno promenliva vlitine. Svaki dan Sunce izle, menja sv0j0 isin nad borlzontom i zalazi. Niegova je visina nad honzoa- tom promealiva velit. To ist® vidimo i Kod meada, Mi Seca, planeta. Vazduh meaja svoju temperattra, viaznost, pi Aisak.'Sve su to promenlive velfine. Sve fiziolotke pojave hateg divota vernne su sa prosenlvim veltinama; tempera- ture tela, krval prtsa, tefina 1 druge velit, menjaja se ne samo od’ detinjstva do sarosti ve6 1'u toku jedaog dan. Jot ‘ile promenljvih Velitina mofemo nabrojti posmatrajudi naf Sojalan Zivot. Portoje speiail ist | posebne nauke Koje proutaraja promenbive weligie vezane za druftvo. Sto vey ‘Oblast pojavauzimamo u ober, to viée imamo promenjivih ‘elting I to dareija njhova prvode 2.2, Pojam fkeie Potaino jedaim primerom. Te slavine tte voda 0 od oi im obs van (18 Polupretakosnove vata oz08- Sno'sa na ajegovu vn Fr Ora sid vapenigeno vodom 46 viaine hy featunajmo tape ‘Dina Y-vode u su8u do 9 Sine. Jasno fe da treba stor {8 obrarae 2a apremina vale. Geometre uBio je ta) obrazac von Koj yeltne ulaze u ova Pale sot volon_jednakost? Stane | promealive. Fro} ris salam: kay Bo. so nave, to jo apoluna Konstania Zn aa td je vltna polo Presnika talon al je ona rlamag harater, Jor v dragom Fad ona mobe inst drugu wredaox shi te, ta, at wiYeliae 4 Je oromeaiva— tj vein anto de, asl) rpc Rosacea mane do Eom 08 ul i ead A eat Same Eola on spore aga eee sateen Fromeaine wien mani eac Mm ome o mode pede! shea setter sckamtonat mean sul Shas pons Sede em To nan oche, Som ie i= 0 wo pry a, «Ap Ro Pita tana ies ate omen oe ode nat prove eds soveme nemo mene one anaes eon ‘RET ete fa te ns se elon Fyne as im ne rugino a J0 cee vl, Qeauetle™, A Sm ne Sb” patent “ato tan gs area 2g gies “oneal elie » tems ono rou rosin so tae oat hn Hee a Ye te’ pce a ion 7 Sete kee SN ce sri ort canst unene romealin ae ies oorarn ded vino ye MOTO "romain ine 8 iain sa + apreminn vode V sa y, u naiem slutaju imamo obrazac ms agit ae det et mine penis wednostima iz njene oblasti, i zavisno promealjivu y: za svaku Metts, Molonoene qaneogomenivey, sa Ciorrajn"venon ya Be se ee ae sihcraloe cc aie ported akc Prema tome, sa ‘Usvajanjem pojma funkeije i funkcionalne vez ined ‘altina, aa Say a Coe St fukeinane baie geet Gogh naka woken Ame ak one anata he nee, fk Sal Felner lg aT pi ene al i ye me pa oe So We ci ropa Ta ve ng ENO BL Pendens malo) her i ny, edo 50 jmed ih veliina powtoji funkeionaloa vera, upotrebljuje $¢ ova} skraceni natin pisanja matemetiske recenice yovfanct 3) ‘To se dita y je funk x—a. Cono se of shradene ei fines. (Suneio) tadrZava samo poteing slov0 fy ili se 2 ‘enjuje nekim drusim slovam, nape PLE), IF), 7-9), YOU), YI. To su kratko napisane matomatitke retenice koje wvrde "da inmeds promenlivih x i 9 postoji funkeionalna vera. U © ‘postednjem izrazs slovo y sdeson zamenjuje reé funkcii, U ovim. jednatinama wi: %—neravisno promeniiva ili “argument Tuakeier } 4 leve stane—ravieno promeniiva il “Funkeija 8 fog 11) desne sane — sibol ii oanake Tunkel | Simbol fuss oznatava operaije Koje teba i2vsti sa x da hismo dobilivredaoie "koja odgovaravrednosti-x—a. 1) Funkeia je odtegena matematihi, ako su navedene operacije rmatematicke, Funkoija je data kad su ove operacije pozaate. Pomotu jednostaynog primera, punjenje sida 'vodom, oti smo. do pojma funk, Koji je omsona Vile macematike 7U éaljem izlaganju demo proutavail Kako pojam funkj,tako | wjeeove primene ‘Ovde como naveti nekoliko opitihprimedabs o pojmu / podrutje neravisno promealive 8 ; 1. Podrutje nezavisno promealive x opitem sluaju zado- voljva, pri ab jedan od ovihvslova, koje jzazavamo pomocu Iejedaskost, atin porosu zagrada | najzad shematskom sikom 1 ex x6 [a8 O—- D sarereno pada 4, x ‘Ako u prevupiom tougle ABC sa Bast 1 AC=0 weno ‘Abc osnating a= (ia) alt) matemo ie tog Soule nap ‘sth pen dC: Bdme:tma. Upto a je nan. prev. prema Sr" Gn se rabana od ow x do" prvog sueta pravom Ser me je odreden prelazom kro prvi Sao od pottvnog prove ose + do ponlivaog praves Ose. Tangsos og. le Braj zove se ngs koe it koefedem prance te rave. st ‘Vamimo dve weednosapscisa, sy Fx (64>). Raza we ne eMaltayapscse pri prez ot jedne téke podrufia Sates Bromertve na drug tatku 1 tom podeud. reds ae ee Pie ylgovraj wednost j,i yx ordinata, taka most paalia jp 1a fe privat) ordinate take na pravo) Pree feria fake: rem tome Je Jahn ¥ iO Wem Fo ees fambebe Koj odgovara priate S—% nezavsnd mene Proment imo sad vrednost pitts ruokelie, Yx~ 74st | piri arte nraiana promenlhive. Neposredng 2 10 reel c' dcincie tangensa up pravougog cous namo @ Or Wila—m) ea fs odavde Je a) yarn na eam) ope ee een a et arg ip ho gma = Sal a ee hike? pe cect i mt etc 5 Oy ea ee ee Ke ple i OAS st pe tales ona, 5 ake Fan SEES coe SF woe ee nl Fehrs 2 Soran fede Go rae Oa, a Bintan Sate ae Cin SS. ce et spoon is Lo ee eee te oy cae eae ume mh prance Ae = FE Pe a tty stent Sa ee ee a i 39 |cijalan tutaj revnomernog process. Ako je b>0, prava sete ‘ost y iznad” potetka Koordinata; apscisa tatke ‘prescka 0, rave sa osom'r je negativna. Ako je 6 prava sy ofa ispod poteika kyordinata, a x osu sa pozitivae strane od (0g potetka. Prethodna analiza raznih polodaja y prave ravni_w odnosu na Dekartov Koordinatni sistem ne obuhvata samo Jedan poloZaj, kada je pravaparalelna iF 58, 080m (Fl. 26). U ovom slutaju jedsatinu prave treba napisati ovako St 26 — Pear pe 26 hana x=pe cont, ade smo sap ozmaili apscisu tate pro- scka M, prave sa osom x. Prethodae jeduatina ‘te moae se Gobiti 12" jednatine prave u relenom obliku (2), jer Ygnoni ocficijent a 2a takvu prava ima beskonaénu vrednost. NaveiGemo jo nekoliko jedaa- ¥ Gina pravih u narotitim polodajima J L (Osa > ima za svoju jednatinu y= 0; oF8 3 2a jednatiny x= 0. Simetrala T Gl | 27) koordinatnih uglova w prvom i | trecem kvadrantu ima za jednatinu S yes 720, Simei ng ane slick tm dragh i tert Kvanrant S127 — Sinai to cdgovarajednatinay= —xilivry=0, adam apo Brva simctala obrasuje ogao oa 45! Ht osomr ima wesoniKoeicjemt_* 1, druga braze sx osom eno 15" Injen fe upson! koetigjen U vezi an ertanjm prave kao sgrafra ravnomernog proces Davel- Emp ekolika paimelaba ‘Ako ae dunn Koj sm ia bra za edinicu promealive x po- ade kao aezgodnt, ae. suv ve Tika motome wast man, Sate se, promenit srazmera grafic. Kako Git, SA eeane Le rear oa "Na prave) Pwefika wzeemo SL Papermen amie ve wake Gl 28) tk Bsa so Tea ‘aan € Guz i. Potto wednoet 60 ovih apscin € (Gil: Ks) odraajeme iz unapred postavljenos Wow Boies, ede ie ati odredent bro} (e/even omae- tye m E21 olnoino poveania ma k> 1 apscs), nove aps Ge ‘adeka 21 C imajo wednostt to~ 0, &¢ ~ k Prema tome {abla zadriava so} polotaj a tatka C obi polodaj we epsciom (1 ordiaalom tite C. Pravu So spa. ake 2 P ePSzncieamo ap Nie tetho pokarat da ce sala ata ‘Craver posle ove promene srazmere apes, zauzetlpolo- 24; Radke W preekaprnve pea pravom MN paalelnom oo. Priva\p” je galik prove & novem polodaju. 'Pomotu_postay- Tjene fdnacine € kx Save smo_geometriau trensformactiu polo rave ra, Sey raniarmaci mole inet Bho pactelmo eazmera ordiata po wsiovs n= Dy ede en Gita ct) nove ordnata 11 att bro}, Koetidjent“smanjen Cciposno poweeanja ordinata, Na dato} prvo) Gl 29) uzmimo opet Gye tadte tthe A a =0 1 task Da y= 1, Ovi aBkama fe poste ‘Sanformacije odgovarat: ita tat wea tatka Ds ordaatan Ti Spsceom. team ap the BLNa pravo) 7” Koja pais 41D leit aka nova alka 7 dobiena od tthe S prove. Pees Sapo je graik. prave 8 tovom potcaj porte ivlene prometriske {tagsformacije. 4 Relimo nekoliko vainih 2a- g, Jp Promen twotja dataka uw vesi sa proutavanjem jeds ive a pomenot att naine prave. ‘ere erat 1. Dati jedoatin pave koja prola fror Ove athe Ma(Syy 3) 1 My an 20: “vidal amo ds jedan’ prove moizmo apna o yras, a 0 a i 6 parametepolozajaprave: kao dopuna sli jade Siiea Sup fine pbs yon. Parte at b a fellesmo fe usowe de. prava_proladYron dve date ake, oso Koordinate dat afaka moraju zadovoljvatJesoatni Prove, to 2 prve fadky imamo oslov © nan $8 61Ako ovo jedaatiny oduzmemo od (5) dobigemo jednatinu o yoncatenn), koja sadrit samo jedan parametar a. Jedaatina (7) predstavlje prave, koje prolazi samo kroz jedau dat tatku. Paremetat&, Koji odreduje pravae prave. ose needraden: prava bron datt cath moze imati protzvalian pravac. Poito druga tatka takode mora pripadati peavo} (7 dobijamo jednaginu pe Pease) OC women), odakle, pod usiovom xy ~2 980, imamo ® 8 Ga -Mlia=39. Posle zament ove vrednosti au (7): konaéno dobiiamo Yon ean ow Orako izleda jednazina prave Koj pola kror dve date ke, m hole Jey % fA ova) uslor sonst da take Af 1 ‘Me pripuajy pravo} Paraelno} 8a 9 osom. Ako Jet, ‘vatena jednatina ima dopenska form spay. i Zé aja rasutivanja. je vatoo dase. brati paaja na obrasie (8) Koji odredue Koetisjent praven date prave o 2-Oy- yA), sko st « ponovo omatimo ust kaj rave obrazuje sa osom 2. Dokazati do jedoscine ao) Aes Bys C=O, sie A, By C sali brojvi, odreduie hatin preve) Ako je B 0, prethodnd jednacine motemo re vou ii poy fv (opti oblik jed- 4, € a) 4 or edatna sa oentame —A/B=d, 0/8 bin oie Sedat y= prem tone och $e a "Ako je B= 0 jednatiny oblka Ax-+ C= 02a 4:20 motemo | refit po x i, w bly x C/A, ona odreduje. prave parae J ienu $2 osom' oy. | Ako sv { Be Oi A~0, iz jednatine (10) sledje de jet © ©~0; pod criss usfovima jedaatia vile ne poste. Ako Koe- “ ficjent'4, B,C tede nul, prava koja oggovara jednatin| ude- | liye seo beskonaénost. 3. Odreditiotstke koje prava (10) Gini na koordinatnim © osam, ‘Ako sp i g omationg srazene ovsecke koordinate tataka prescka prave'sa s, oduosng say osom moraju Bi (p, 0), (0, 9) PoMo ove ‘koordinate mora} zadovaljavatl jednatind rave (10), 21 odredivanieofsetaka p iq imamo slove Ap = C= 0, Ba + C~ 0. Nilova reiene sup = “C/A, q~ CB. ‘benvto, ako ie nepisanihjedmacina odredimo 41 B°4 ~~ Cip, ‘B-~Cig t ove viednost stavino wv jodnatiny prave (10), 40 bigemo jednatine ~£x-Lyse-0. Po@ Posle delienia sa —C (ako je C# 0) dobijamo jednatinu, ay xlp+yla~ 1s koja se z0ve jednatina prave aa otsetima ii segmentng jedno fina prave. Veligine p iq s& parameiri Polotaja prave 0 se8- rmetnom obliku taj oBfik ne mofemotransformisat jednaginy Ax + By =0 (C0), je takva.prava prolani kroz poéetak Koordinat i svaki 4 od ajenih otsesaka jednak null (p= 40). Ranije smo prowavali trnsformacijy prave u vez sa pro- smenom,srazmere posebno apscse 1 poscbno ordinate. Uso Sad opi sluta) Zed je, x Sto vieme, E—kx i q~ I Ako ize wilimo ove zazoene i seemenin) jednatini. prave, dobigemo Jesinadinu Wp nlg'= 1, Bde sup'=kp ig’ = lg. Drugim retina, Tragsformisana prava Jamo. menja uw odredenim stazmerima Stoje otstke na Koordination osama 4, Odreitirastojanje tatke of rave. Prvo demo pokazati kako se moe napisat jednatina rave pomoéu duvine normale n, spustene iz posetka koordi 8natoog sistema na pravu, i uala 6 (ia: beta) ove normale sion Foe wou ONAL ONA 30)o Steno imamo: nip- cos. nlasinB pose. raotenajed- wise me ERD haellaoret gates jets ay xcosf+ysin§—n—0. Ta se jednatian zove normalni oblk jecnatine prave. U normalnom obliku parametri polozaja su: aormala x 1 ugso B. Potto mii8 odreduju veklor ON sa smerom od potetka koor- (Gia: lambda) i 1 Foeficjente dobjene.jednatine sa Koefcijenima Jjednatine (12) cospend, sinBerB, —n=aC Te prva va uslova, ma osnovu jednatine cost p+ siat B= 1, dobijamo za 2 vrednost “Tre od napisan uslovs odlufuje 0 jtoru znaka Kod eorent Poi jo he 0, mak kod 2 ursbe da bude suprotan sore soon Clopiic ednatine, Maotlae » Se z0ve novmira: Jaa atloc. ope jedatine pve. Posle pormiranja jana fina (1) dob obi 4 2 gt ey at qyare Dyaee Ea oso svaku jednatinu_prave Ainje modemo api a opie ob- Tike, normirage tog. obikarelava Hitanje 0 normianje sh ostalh ob Tika jednatine peve @Odredi wguo izmetu dve rave, "Neka se prave dae jednainams prayer thy, paaetlee Zao da y—i6 tr, onmtere, ge 0 i ay apni pravit x osom. Poitonepotredng ix ake Gk 31) vidimo St 31 — Ugao meds 1 ie ot et 65da je ugno « iemedu pravih jednak razich ‘gent tronog Ugla imamo izzaz 4 odavde t2vodimo Konagan obrazac « ean Traa 2 ovog obrasca_nepotredno sleduju uslov! parlelnasti 4 normalnstt pravih. Posto. Je 7a. paaleine prave =O, uslov parolelostsizgleda ovako: 2, ~<,( upasti Roetic ‘bij ednaki. U slugaju.normatnosti ugao izmedy 90%; prema tome je tee= +0, 2 we moguce, kao Sto se vidi 2 (14), samo pod usiowemn Vrajq,=0, 0 molemo napiaat t ovako ay —Tfa, ugroni Kostiejeté nacmalnih pravih treba da budu reciproéni i suprotaih zakova. 2.32, Proces obmate proporcionhlost Videli smo da je grafik procesa dirckine proporcional- oi gaJefatinom yar pra Koja prod Roz poteak Sad éemo proutiti sluga} obinute proporsionalnos. Ako su veltine iy ebrauto proparcionalne, tada mozemo, smatta: jet y Kao funklju x, mapa o ree ‘de jo ct ponitima Konstanta, Zaista, ovaj obrazac pokamijc a se 22 ondliko puia smanjuje a Kolko se puta ¥ povees, beat, Tz fiike mamo de su zapremioa v i pritiak p iste olitine gasa, pod intom.tomperatorom, po Dok Mariotovor zatomu eral jednatinom procont~c gée amo. sac fomatili Koastantu. Prema tome supp} pepo _apremina vlitine obrauto proporcionaln; dale je p 66 2 mote nara grate fk (1)? Poot aa 2a ofits $.Bineo aeons a ova of haa: a ade) wetaoafihele p26 i) 2a8in RR es esta hoje olgsvarau. Naps ma e=2 amo _ <5 0 cas 1 |: +0 : ho as | 8 | 04 2 2 100 | ope 3 a vom | coe “ voaoo | got ‘ 1 pee | 90 5 os sus i tno | i th linijom? dobiéemo ins (ie 32), Koja se sasoji od dve 9 a a Ponce at eiys te Pete Sri ae ee tee Gan Stare amr potrdue ? table "fede asic Rieti Leahey Se ont eee rae ie Boece jae Smee wn cman eget lets: peace Senines Se meeah ges Fa ar ao «ky sg ermal rne Tks So TS » apoklaps, Prema tome sam nase wane nfo, da inko fo seit tase ce WE pet ee), ne os oom Ako, uporedo sa jednatinom (1), wrmemo jednatinu ® y=-8, kkoja_se od prethodne razlikyje samo znakom desne strane, drogim retima, samo ‘makom stalnog proizvoda xy, vidimo da Fovoj jednatini odgovara jednakostrans hiperbola si su. polo Zajem u drugim kvadrantima Koot- a rdinatnog sistema (na slict 12) ona Je nacrtana isprekidanom linjon). ‘Due nacrtane hipetbole, jedna i: ‘yatenom linijom, -druga — ispre. koordinata 08,” ‘sa OF obrazije ugao_od 45° sa ‘On stoi upravno na rexdom smerova osa b= 0P-00+0P—xV2+%, YORMARO+OM= x49 Te pve jedaatine nalasimo = = 6-12, te druge ievodimo E+ MINE, Ako sad dobijene veedao- share emma 2 gsi snasns (1), napsans obi = Gobitemo jedoatiea mre Gowran, ado je a konstantoa uzina. Ova jednae inn takods odgovara.ednakostang) hic perboll, samo w drugom poloBau_ prema Koordinatnim osama (4, 0). Zamisl mo sad. dasusve ordiaic y'u raval Ody Smanjene u ivom odnosu ‘ako, da nove 68 Sefintivng form crdinate u novom Koordinatnam sistemu Oxy (sl, 34 6) imaju oeereeti yobya, aie je b(b~a) nova dutina, Ako’ jedna- ia (2) savino K=m, nay! dobicemo x*—aty*[ot—aF il, w © te Bi aa ee na ig ct a aoe ree te a etoenh e Bani a eae Are a ne 2g He alm a ke ee sich be, om tera des ee eae teen in sounds uma, OR: co tie ens pri She Knee ee Ear rot Fae name ene oe on a See ee i I ae it ME,—MF= rr =n. [eposreding s slike amo Hea eetoh Pak OOF ‘Ako sad it jedttine biperbole (2) izafuname 7— mmjer i) sgovimo, to izraz, reco, ry Yememe Y Shar da je ots de met, dobicemo att dortate ~(Exrafe Isto tak imamo 2 °Kako je 2a desnu granu hiperbole x>a, a i c>a, iz obijenih jednatina mozzme odredit ove vrednostt 2i2nih poteea reerlasa, rmexfa—a, lodakle poste oduzimanja imamo 2am const Ho motemo ovako formulist Hiperbola. je geometrisko_mesto tataka u_ravai dja raaika rastojnja' od dve stale tadke (22s) ima stan vredaost. Ove osobina hiperbole omoguéava njeno izvagenje kao neprekidne inje. Lenjie AB (i. 38) pritvstimo tiodom 2 act, uw acki Fj, tako. dase mote "oko “ove ttéke. slobodno okretat. Za Kea) B lenjira zakaten ad Je nerastegliv Kooae, Koi je deugim Svojim Krajem. verun za tacks F fa hart Du2 lenjra mode slo- BF bodno Klizati Koka Mf, kroz Koju ‘1 35— Gian biperiole —prolazi Konac. Olovku, kojom iz- btu merekig tne, Yiseimo siperbola, drtimo fako da joj veh ostaje stalzo prifublien uz Jeuku, Prema tome Konae treba da ima polola) FAN B i ajeg0¥ deo MB treba stalno da lei na leajr. Ako lenji okredemo ‘oko tadke Fi, drzeti Konae pri tome zategsut, ¥rh olovke opine biperbolu. T zalsta, razlika AM™ PM, —r ost ialag, Jer pri piomeni poiotaje Kuke M svako) dutini ry i'r ise doda, ii se od ‘mo oduzima iste velaa; w prvom Slutaju eo konce se skracyje, u drugom poveéava. Hipecbola ima centar. To je na slci 34, ta&ka 0. Sta je centar krivelilj? Je Ito ist pojam Kao i pojam zara krudnlinije, take, od koje su sve tadke rive podjednako twallene? Jasno Je da nik! Center krve line je sreding svih twiva te Krive 0 prolaze kroz taku ‘Da bismo Konkteino pokazali da je pojam centra krive ii, vopite, goometske slike, Siri od pojma centra krulne 0 ~ sini pravitnog mnogousls,naveiéerno kao primer, gometrske mara To au dve paralene Mies, kaj ima bevkalng mnogo centre, Te se (Gi sy, Saka tatka prave p, parleoe revamps 5 Pe [Gh pola or sedi A tastoanja taped th prey tare me Ake jer eu fe tli, Ke prolaze Troe tl ‘jn tk 4, Bd: rave prepoloiene tom akon, > Peon ve se Smee. Saka 08 Koordinataih osama alist Se je om simetrjehiperbole, edna aa ih koje proses hiperba, zoe Se ee tea. ose atusa — Taginarna. Take peseka hipebole f2°farnom osom $1 aja fone es ae Za dee take A i Ay, Kale oo da st simetriéne v 9050 a pr sees 1'au to) pormal na pra 7: 2 52 SAN San’ prave Pi 3. ma bin rasa oe rae ith Sms Pik odgovaredruga taka ite slike sime- Ne sas erase agian pve) ods a nske prava slike je Time dni a mu Prova odnosu ad oy je moka sia sime- trdna zove se sa simerje Ii smerata te ke. Ovte eva smc lk. Zve 36 ‘ina aki set. Hiperbola je slik sa v0- Srokowaksijlnem sime- {som, Duzineaibsu po fre hierbol, jest fobs, b > iaginarn, Bezobrira fo se erazava Seri brojam. Velkina ex JT jerasojane ite od cinta. Odn08 came z0we seks Gulati Fosojse aeocenitost pene vee SE ice Pa jodaakostan higerbolu (28) eksceatienost bir frbolejefednaka [2. Ako je e-< '2, hiperbola, je swt si, 36 — St sa ite rein sje core S137 — Promeea_ bt bpectle "vege em ne n(A 37, BAC 1 BAC) w admora na jednskostramss ako je > 2, ont je raznona (3. 37, DAE i DAE). Ako € {edi eich hiperbotn ttl Ga proe “s_dve poloprae ak 1 “Aiki. Ako 'e tei besKonstnost,hiperbola edt da prede ‘ve arallne prave pi py Gl. 37) ppoluosy a, i ti parametra’polotaja za koje motemo’uzsti “ve Koordinate njenog centra u odnosu na neki dati sistem koordi- ‘nate Oxyiugio izmedu realne ose hiperbole i Ox ose sistema. 2.33, Kvadratoa fankelja, ParsboliSki pr Najiednostarnija kvadrama funkeija tzgleda ovako o yeas, ade je @ konstanta, Ta jednatina izratava da je vrednost y roporcionaina Kvadratu Vrednostt s ‘Proutiéemo srafik koji odgovara “ jdnatint (1). Pretpostavimo prve, da C fy 3p. a outiono (na sh 38. jea=0.3)1 Zapotnimo crtanje tadaka ove krive. Vidimo da Kriva rola kror potetak ps Kooedinaiih ‘ont, er 0, yO a dovolivajujednaéinu (1). Balj, iz 51,38 parla hola te ednaine neposredno. seduje. day, rong Mer "oeetk uo za poritivne tako i za negativne Koorinaasonom}M9 reno xa, y ima Wek posiivmy ‘rednost; prema’ tome se tatke krive halaze se Simo sa jedne strane ose-x, ua prvom i drgom kvadrantu. Tz ite jednatine vidimo da svakoj thi M(x,)) odgovara druga taBke M’(~s,3) $2 Isom ordinatom, a 6a apsoisom suprotnog znaka | (ete apsoluine vredrost. Ovo pokazuje de naba kriva ima n sp a smeteal, Prema tome a provtsvaniekrvedovoing it oan je abe smo jon Kaden, Sastavi tee rfa[a tafe leleel= 7 ye lola [sy pale letet= Pomoss ove table motsmo Konstruisatl niz tfaka aie Eve abo a triva we zove praboe. Taka 0 jteme paabol, raya Shae parle Foo 3 kod tsk ras pea OF 3 seskcino, parabola ia ve, beso = take Peseiemo, seiatina (1), rule parabol simettiae ptnodnea odnone ome ¥ (39) ™ lta teu ote Aes — Sain | angela a0 VAP a (@) 231 da ugaoni keeficjent prave kroz Gate take ima vednost @ Ora I= te © aoe, ow yh, se ha, eames tea, St 2M | Me Mort magovolavall tb jedaatinus prema to 2 a mera aye, and odnos @, dbieno Baad _ bots) G8) 5+). © wane as st Me cia 16), pola) + pba. vile iS HE ent io ako ‘melt 270) Plo Brenja svoju wrednost i ugro ay. Neka se nsjzad catka My poklopi sa tatkom My. Dati £6 tade ueao ap iegubii soit Neednost? Nee, jer a tq=8 imamo ie tat) @ ga 2axy, fede smo 50 a omaili novu vrednost ela 9, Prave ito. prolazi kroz tack My, 2 ima « kno vga fagiba prema osi'x ne pretsiaviia mia” drugo do. tangent parabole u tack My ‘Dos smo tako do novog pojma — pojmatangenteparabole. ‘Taj pojam momo protirit na aveku Keir ovom defini. “Fangenta Kei Tnije v dato} ta8ki J. graniéipoloza sko ora} postojy stice, fio prota kroz” atu u njo) BskU tas had’ ove fe date} Taek Za svaku Kivu relat od setice ka tangent treba vei prema spesalna} priradi rive. Kod parabole je izxatunavaaje Sraonog Konicienta tangente jedaostavao, kod. drugih Krivih [atunavanje tog koetejonte nj ako jednostavno, Konketan stata parabole Poksraje, prvo, kako se mote wit p Setice na tangenty , drago, da rezlta tog prelaza ef sto tin, ve, orp odreden, an na at (4) omogutdje da se tangsnta parabole kongru: ie aa sake nj tad pe Zsa tad je 0, namo tge=0, 9 tau de tangenia ime pravee ost x, koje, prema tome, dodiruje para tolt u temenu. Za svaku drugu (acku parabote, sa koordina: tama sy 7% Hamo za jedgadinu tangente yore tax, (em) ii, potto je», ~ax}, dolazimo do jednatine yaan Qx—n) 12 ove jednatine sledule da tangenta se8e osu x (y=9) wu taki A (6. 40) sa apsisom 2x, Koja zadovoljavajednacin 7] Vale inet da so pe ursomavanjo troy iz Kola ich 1) dw yy em kl Beene So ono savil spa, Tot atom ano tatu wedoost Sig esta nny incl uo esine Tako sieves prem Ter! penta wrdaoed aka, jp ano eens less avai powifew Ovds tov a posta pokazll jem Stave, Konketa suaje, primer eared tanga pata ™ sa vreinost x4 ~0.5 5, Dakle a konstruisanje tangeate 11 sa parabolu, gated ae doxoine eerapok AKO Heino ignoni Koticent tathom Ma Pig mateo io fu w apc x take ean ayaa ee CE) mode napat w= = a. Ora 3 esta oe coltaom soteme a4 Nonna 5 Ti fone Pras kro potetak hoordinata. Na sik deq—m.=0 prema tome, i SL — Teatormace Pe "arn Soca ati ee tottijennet votes samo ‘mete . lei dat gral uenonoe Je ponovijons parabola sa otverom nadole i dat a Kodicjent tangente na to parabol. ‘Sada, Gemo wzeti kvadratnu funkcijy opites tint ‘ © yoasttbete, pie su a, By 6 ti konstante vette ‘Odredimo i ovds, pre svegs, ugaoni_ koeficljent tegente ieive nije u ack! Ay (7), pomocu sekice koja prolazh§ Erbe drugu tatky Afy(iq 9). Za ta) Koefisjent imamo if sbuten(eds nto ltt a) HN) cada rad ‘Ako prefemo na granital polola} i stavima x21, olazimo do rezutata o. tgon2an +t. 1Ce pointe aeeoe ee ee © on +B=0, amis S He. TE oe wrest ava oer thoy ysis @) nina bx, re= Zac = 1 Lo 4a0) 2x prouéevanje pola gral, Xo) adgovar eon co, mura goin a, tng etter, Oxy tum Kiotdnate O45 Oot posoak taal w iat (Gy 7) 4 Ee su on patie sat oe (Gay, Srna tacks Achat na tada ve we Hoot Gy Dodaare ‘na sien Oxy iy v obnoe te stn Gre med it Eoordnan pone vee xt, F—9 Sto" ako tel { meporedan atin Ursina tad "ove doa w edntin (5) 1 avi aeyima Grab Gem) te= Teer Gen 18) ered bn te. Poko je 2x60 peeme (7)i rman bm; +e, prema (©), pretbodba edsaion dota" oblik'3 ath Ova edsting, Set Nota ee es ase dae Soe n to sntton temenom a ith © Oy 90, ie 5 Rooaiate leds: junatnama (8) 1.0) Abe a> 05 Stor pri ene ako j=, nade ennai cw primal Kearse font. Nie tetko proutitpolodajparabote uve sa vrednostima ovih frrameuras Olratiae pale sa poke pune a osm x Posto jess ove tke $0, apts preseks moraj swale Tat a yeaa he 1o=0. De af prena tone, kre ore Jedatie, 3 ° 1 5. Xue gy (6 £/ = Hae. Prema vliin jaza bac, koji 6 20¥e_dikriminant kvadratne fonksig (Sy osa_ 1. sete parabola dvema tathama za doc’ 6; 2. dodiraje parabola 2a B® dac=0 H'5i'mm 6 dacc20 nema zajedntich tataks ea parabolom. 76 ‘Analizirali smo jednatine perabole u najprostiem obtiku, © ynaxh't videh smo. da je ost simste te parable y 88 eae tae PER, dee Klan oh HP ge sat jam, memo kil CF eet ota at erin, sae pote ime eee ad) Prien atne Fees csi api © bth yea 2px, pri temo je pk, Stann dutina p 82 Sone poramearporabole Pokarademo sad jedbu vaiau 0:0: tinw parable. Uotime ma ost x ‘atk Pisa upsekom 05 p (C42) Ove taba few titi. folus_paabole. Ne Maxajnju 0.3 p_ si drage sane om 7 [Snetnbceins. prev peralelau ost Gru peat zove ae aera parable, Peje tek sad prover lav Koji kale, Goometisko sto dates avn podjedaako wdabjenih. od stalne (athe Bias {'saine prave (nekese) Je parabola, fal imo ilo Kaj YoSkuF parabole (el. 43)-T2 trougle MPM, neposcedno sledue Mit = MF*—FM. Kako je Mil, =y, MF = MN ~x+ pl2, FM,~x—p)2,_ imamo yo © Nae apl3 ii ys, ato je jedatian prabole Gear ee ‘zvedena osobina parabole omogicuy uniaenje perabole ne- frednim krstanjem vita ole Reka lene Ly ewrsto uieden na Soin odfedu_poloaj deere arabes preipostavimo da pravo- yi trouglo. %, swojom_ fatetom WA, mods Wats 682 top esa Sievimo, prvo,drugu sateta NB foe tovgla ako dese ono} ‘la! ia F. Zatim ami konsc Medan. negow. Heat uewstino {SG et Kal a smote eat po kate NB, stavino ¥ stedina rasojnie Hie me ett." Konas provacmo ror Kaku 60 raja B Katete S143 — Parable Shido Tater rye i, 44 — Cetin parte She See n{tv on pristine drum hraiom. Ako Katea WA trou potat nbc ge in lv, poian moire Ris esl atten Hon ops pray stang "i FNP Ruka se prt tome, ne ane Oat od katete NB. " ch Uaino w obi jb edna fo parole vere isda eomenjvih, Jednaioh yar bee odgoreraotedent Brabots st onom siete w raven paren at os0m. ‘Sori msve romeo, eerie no ag xeaptabyte Resavanjem ove jednatine pd y dolarimo do. fuskeile A o--hel/2 fojoj kote odgorara pagal maps. ¥ polosjy mass (hye Ste lac a iat ab fej ene ‘tom strife paral ‘ooo 2 ‘wea 8. 46 — Pasta soon hae sa makom plus odreduje vrednost funkeie ys znakom ‘minis — Wednost jy, Jasno je da parametar cu jednatint (Go) ima veednost. 0 dye Intaginarne Konjupovane.prave st swvarnom ‘atkom preseka, potetkom Koordsata, koji jedini 1 pretstavia natu krivu (epeneraciia clips). ‘Ako stavimo A/Ayg—b, opkta jdnadiny ea oenttom mo- emo Kraée napisatl ovako a0) Oy) P+ yan aah Sad éemo, polazedi od jednatine (10) predi ma svosenie te jednadine aa Kanonitki oblik 3, Uamima, pored jednatine (10), koje odgovara, ecimo, lips GL. 49), jednatinu Krug G-+1t*/8," proisvolinog polu- Dpresnika’r, 52 cxntrom w povetku hootdinata i obvazajemo Jednatinu aut anerients Leno - varsiu ovo} ednaéini poK's- vib linja (a8to?), koje prolaze, kror Oe print Prejaema i kroz tatke preseka elipse i oak Korda rugs (22it0 UUrediano prethodas jednadina ovako aay (ear) aenter(ont a) te? Dye _prave sta 80 mS a meee Bs, hesiattian perenne Be ode Pit Fiera i i seen ee uae oe wo (Al k sity obliku kvadrate jednatine u odnost ne > Ae eurenet dna’ cova jdnainn ima va sarna Koren, 3 6 (Gar) Aga = Gna)" + Aaa > 0 no, torent 60 czahmakova tema tome, sean tS Sana etitcan wedaost plume 7: Ke tne holy ako size to | ase vide jyna — 10 odgo- “tho je Am 0 Koren’ su i oka pozitivna, — So odo. sara cipsis ll cba aegaivos — imaginars eis centron! "Pod wstovom (12) jedaatnn (11) se ecaneformisew Haat 2)E+ a0 =O 0i predstaviia, 2a svaki Koren =, osu simetrife sa uiglovaim Koeficjentom mua= > @n+ ind. an Odredivanje korena =, i zy a time fir, ire a zatim i pravaca odgovarajuéi osu. relava problem svodenja Krive sa Centrom na kanoniéni oblik. Primer. Keiva. je data taticom: ates Ratuname 4yy=| 1? | = ote 0410 I in A ate ioeaay sabe a8 tee iB E nnd erearaned gcd ie #2430 Kon st pete ee edna rane ow (ossop Eom 920 Hts bades a: =a em Tren ome pra eae oe obras yoo 48 pve gone Big SUMS Sa ES eee Sci IO Tae Oe, ct as rt! ott dane Suectet S Ate he nae Vy Oar eat ia rt 1, most =. "Nala, 3, ASA tM At 104 oa ‘eteatton m=, Imagem 2 kooatny Ksnoniény jdnatina ate hipebole 2° seis? lia ci ea sifu eho ta pt nln ~hoordnateceota {Ir 3) geo temads OS Gast vel one fe oj amor 2, — parametaroblikt — ehaentitnoet fred perati” Sugoare “by Reticle oe aie Suse Koctiegemom, sti “oamule, an au Kocasent og Sans. ‘Sobit dedmica * eae 92 redimo sad na propéavanjeopite jedmatine drugos stepent, je prvm inkriminanta yy Joinaka mulls ae” tut =O E fanke sleduje proporcionalnost dy: ia~du:4 U- Ot Dry VGitanta prve visto nade matrice proporcionaina sw, prvim D Slementina droge vests. U ovom sfutaju momo opfu jet- Gadinu, poste mnozenj, recimo, $2 jy, napisaf ova 19) ahah + Aa 27 tnd Ho Ons + a “ogy +ay)=0- smetimo dq jedan od koefiijenata mora bit reli do fe ann O 1 Gyy=0s He Am~O slr da ie oot mle nel da naka jednatinn presiaje bil sénading = fntdog iepena po 1. cake aon =ain dna (13) wa bl (14 ut teyp)? +6 Asn ta? +09) =0- imo gad Klaitou tranaformacju. te jednatine, St eno ie ia. Dodaj bsg a aad pot, sero. Cah motemo.omnabti sa, 2 GFuge- Sanove olan bre eying ako da ona zai wo) prvobitni sare ¥Fada eemo debi edna se RYP=2 (0 R= Aye) +2 ER 19) ne +ayy +R =2 nO 00) *+ ye) 7+ R= A dw otic, posebuo ijeiaaéene sa nulom, leva { desna stant dred Gee peeve modemo. napisti wslov 22 ortogonal fin peavih 45, (2 Re) +8 (re ROB) ~ 0 avde je R= (tu cin nan): tah). Kako po pa Ae C it iti IC eke pst ima Po petpossredoa vednoat. Dit takvo} wednosti broja K Bre rave ag x gy R= 0, byt bay be (4a R—ay0 —by=2(GaR—an Ses ym Rs 2oj wpremn jos na dre, anime pens pra nary Eee Sage do enn ake Be feria tate (9) 04 pve pre, 8 & od use prove Fre Tome halts Ow otro Se tatatrmacy Rodan a6 alah saanmay eta r+ R, 0) al EB. tobe bars ‘Akos wan devin uaa svi wjeaain (1) ctieo jena 298, ple 2p Vs eh + a Nu ‘Sats ae Sve ope tens inti dla epee So ME Tete ty ots kcal ok dee rbot owsavne a overage pels asp fal se join i vex) enn Teak yo ow 2.0 eden (16) wwe ofcte ». Sto se tige jednagine (17), ona zahteva da bar jedan od Toataidats bp1 a Side lll ole Prema tame se Pej wana) pe ona B20, 70. Ta a vote de ay RM 290, Oy Ray ay Tr ovih jednatina imamo Roe On833~0 29 = A Ne wedi pod uslovima day =0, yO smene (16) 1 (1p, wat se na ostovns jeostinu (14), oy Sad motemo bvako sapisati (oy x40 7449 dae 0. Kako se ova jeduatna rastaia aa jedaatine dve prave tush da bude ispunjen opsti usloy za rastavljnje 0, 1h posto je An ata Oe Aa + a = 0 nde di DH dave aan O, F Aiy=O. A to dove do proporciosilaosticlemenata prve veste sa clementima druge vise (pokizi to!) | Karakter rastavjaja zsvish of veednosti Aap ai cab. “Ako je dy>0, paralelne prave sx imaginarne; za 4g<0 one sit reale; najzad 2 AO imamo. deostrulce pave, Pa Yet jo ora pa ot fo, ber bs nc to jeden ag. a0, imamo, Kako pth oy <0, ako i ae eo bona toe prov kot je pralelaa Fe ee Peon outta of ibs lnatinom atin paving cae evoke pave priva cnr SPATS pane Poa tome ako demo krive prema poston centaa, teoba eG ere” dy 0, Hive sh centcom Ged wots el Mz ber cen i's beskrajoo mnogo ceniara spe wim ta acon 13-6 | na ie ee sega igh ek sfc st Md rg Mtg ISS en ce a connote exec P— hs ere ribet me tea ese wei Saalonen rere eats Pawan seg an, eerie tsa a eee ‘Stl eitan 7 Hs ip, prema ome PRED SS See et ley ites tie ae ae ses Git ee, Seat clas Siw cnn sen SE Sciam We Sot abe [Novedimo opiti pregld svih moguéib sluéajeva 2a opStu icra liu drugopstepens po x iy sa primerira wv Kano- nigkom obliku, 2 y BF 120), Bi Pca Cegei-9 mw 9sa-o. 0. Dye imaginarne prave. Realne tatka 4 Am<0. 80. foe -0(232Z+1-0) Hiperbols ate s Axo. 0. Dve prave koje se seku 6 azo A= 2px=0, Parabola 1 A=0 Ay>0 s8+120. Dye paralelne imaginame prave 8 An <0 28-120. Dwe paralelne prave . 4g=0 220. Dve prave’ koje se poklapaie, 2.4, Potinomi, racionalne, algebarske & ‘ranseendenine funkelje Savrement. matematika je toliko protirila oblast raznih funkeija a je emoguce dati'u elementarnom obliku. Klasfi- Kaciju funksija 4 aavesti njhove osobine. U nagem ialaganju ‘oblast funkeja ese. protirivat’ postepeno na nove tipove funkeionalnih. vers U ovom Slinu éemo govoriti o nekim osobinama funk cia izrazenim polinomima, zatim o racionalaim, algsbarskim Felementarnim tranvceadentnim fonkeljama, Imali smo funkefis prvog stepena ili Tinearnu >= ax'¢b; zatim smo imali kvadraumu it parabolicku funkeyu y= ax “tbx-+e. Jayno je da funkeija mote bili vileg stepena, Tako, Runkeyp, troéeg stepena, u opitem obliku, iagleda y~ayx°+ 96 | aps at ty ele 50 ey yf 8 tl Koei. Ovo} Ea iastad soc ‘te re" Ako se zsavne eat coe echo etaaian adme parite ime bi betnisoapormie tive : Jigs predomlene. prema Cia Sencjeu small, a GES) ain bene «Ste tite reas aoe Po ) Se oetdnns, op i contac Kivih, jer ova tazka fpolovi sve tee Koje prolaze Kor tu tad. Ost x je je tangenta_ na kriva w po- Setku Koordiaata. St 50 — Kahan porate NapiSimo sad potinom proizvaljaog stepena, 1m, () prays aye $a; 4a,x+ a5, {gde jo.m prirodnl ro} i ay, Oe—n---y dy ap stall Koefic- fo Eis" oegtatthel asoata “bali ol tse. porte reg reda, Funkeia odvedena jednadinom (1) 2ove se cela raconalna “furkelja ik polinom. Pri izratavanju. ove funksije javjaju se amo operacie sibirenja, oduzimanja, maoBenja i stepenovanla falim postivmim izloziocem. Oznatiroo kratko polinom iog Sepent po x et Py(3); prema tome, za omatavanje cxle acionalne funkcije mogemo se siudii, kao opitim obrascem JeP.(2): 4 ako neéemo da nazatujemo stepen polinoms, Savifamo jodnostavno y~P(2). ‘Ako polinom mog stepena po x izjednatimo sa nulom, dobiceme jednadint nog stepina Py (x) =0. Vrednosti xa koje ‘adoveliavaj ovu jednating, {. daju z neku njegova vrednost Fdenitet Pa(ey) 0, zowa se Koreni te jeGnatine ili mle Polinoma, Kao Sto yee moamo, jedsatinn prvog stepena ima Fedan Koren, drugoe — va, ri éemu ta dva Korena mou id van iti ii jednaki, Uovom poslednjem slugaju ee on Zore dresiakin korenom. Niegova. dvostrukost se ogleda w Yom feo se kvadratal potiaom sa dvostrukom nulom, recimo Sprnode peedeavitl w obliku a, (2—")) 1 Pet tet, ie nPrimimo kao dokazano da svaki polinom ima onoliko ula koliko je ajegov stepen ida, prema tome, mode bit predstavijen w obliku proizvoda Bey OE be, mS y (CR) (RE =m) Gm). ‘Ako desaa sana ima vest mnotioce, yj, sade, recimo, stepen (eet, Koren xy je &-strukd Koren i xruk nul, ‘sno je da funkeiy odredena polinomem: (1) sa nulama Jay My ny Hy 2 Brahh Kojl sete osu w tazkama, Koji leovacaja’ apocise sn. vrednostima samo realnih korena, Odredivanje nekih Koren, Ho ana taéaka.preseka grafike x osom — obiéno je prvi Korak u proutavanjy.geometrisih fosobina datog gratia, ‘Ako sliéno ariimetigkoro razlomku, kao koligaiku dva ceria _Broja, natinimo.kolizik va polinoma prosevoljaih stepena m iim, Pa) Pat) obigemo fankci koja se zove raslomljena reconalnafunkei ‘Kao najprostii primer razlomljene funkcie imal smo funkoy ‘yeet[x, Koy odgovara obraute}. proporcionalyostit ima za rafik jdnakosrana hiperbolu, “Hiperbolaodgovara. takode Fazlomljenoj funkeij odredeno} jednadinom y= (ae +0):(ex-# a), fale su a, B, 6d Konstante, 28 koje pretpovsvijamo da zado- Yolavajt'uslov ad—beé 0, 'o zaatl d2 i Kceficjeat nisu proporcionan, Ova funkelja ima tw vaanu osobing da, rekena po x, dovodi do jednatine x= (—dy-+6):(ey—a), oblika isto ao i polaena jeduatina, Cele i razlorlene funkeie ine klasu raconolih fnkeija Svaki of polinoma'Py(2) 1 Py (2), uw opstem sutaju, ima §vaje Kotene. "Ako. Koren pofimoma’w broiocy nije Koren fnoga ut imenioesy on je Koren raslomlens.funkeje, Ako Je Korea brojoea, recimo %, ujedao. Koren imenioes, brojila I Imenilae ima 2ajdnichy’ mnoditelj (rx). 1, Sako 20 proiz volinu veednost a ta} mnoditel) mje jedaak nul, mozeme broilae i imenilae skrati se x—xy, a, u opstem sfutaju, kad ima vie takvih zajdnickih Koren, “skrati st zajednitkim Eniocem jadnog. i érugog polizoma. Pretpostavimo sad da tail polidom) nemaju vile takvih zajednitkih mnotioca, 98 Koceni imenioeazovv s polo razlomliene funkcijes 1 polovi mogu bit vifesruki — ‘oni odgovaraju.vitestrukim Rulams itgeniocn Funkesja y= ci/e nema nul, al} ime prost pol u potetky. Koordinatnih oss. Kako smo videli, ta} pol Je Butedio beskonatnw granu nase jepaakostrane hiperDole, grafika Sbrmste proparcionalnost "AKO sed uzmemo jedna8inu kradne line, recimo w obliku ® steer, ii ova jednating odreduje y kao funkoiu x, all ta. funkelja ne pretsttvija vile koliénik dv polinoma odnosno ncku racio- falnu fonkeju, vee ima oblik o y= ae 1 koji vlazi operacia korenovanja. Ovo je primer iracionalne Funkeie “Finan (je slsbriajedtnn drotoe opens po ys ttehegatinn foinonine poe U opsem sieau alge fosska inating og stcpem po 7 mokamo ovabo epi Fp t Opa A RAESYAT=0, 81 P,Q, BS, T olinomi prion wepesa po 5.05 Se Ralls $79 ote sat kao rene nate (oy ise te ease Sao fe to eet tomes ‘atonfse fentaje o weme Yalpeuate Newebs mi Gro aigursenkse samo one, kaj modem Tera Somota Kove (ernovenjen), Take aap, fk odreden Fafiom 9220 at modem aan natn bese $B iotenoata’ ai drag pomaih name. opened ‘Sigal aka fae ne modem poste jnaing bike (func tov. rancondeinsTansendenta ake iste wee oben smetat iaionalnom 'U nurednin paragatina proven oekoko Slemen- tacnih amitndenth aka, 25. lx Trigenometrij. Trigonometrske funkcije, ‘Osclatrnt proces Trigonometriske fukeje su porate iz Blementarne rmatematike, naroito pri proudavanju metctkih osobina pravoug- Tog trougla, tog razing ns smo sh w neko} meri ve iskoritavall Ipak demo ih ovde ponovid, sad sa funkeionalnog gleditta, " 9Nacrtajmo krug polupretnika R. Sa_njim demo yezati ‘koordinatny sem a4 pofstkor u centr (i 51)- Pomotu tog icruga meriéemo ‘glow pre sveea od ose = v smeru suprotom -krotanju azaljke na Easovnika, Kag Sto zaamo, ugao se mode mis Serie ua day prindpekt " razligita nating. Jedan je fain. merenje stepenima, m= e utara, sekundama, 1 deci Nn ‘mainim razlomelma sekund: Fray ugao u tom sistem svaka miguta 60". U_ tom ‘natin merenjapostojiidruga ‘arijantn, Naime, pray uso se deli ae sto gradi, waki fad na ‘sto mina (centizi- Si St —Tegosomenishi kroz alnih), svaka minuta na Sto sekundi (centizimalnit). ‘To je cenizimalnt sistem merenia uglova. U diugom naBinu 2a mert ugla yzima se apstraktal bbroj, odnos luka + prema poluprecaiku ‘Ry za dati ugio taj fodnos je stalan; omatimo ga sa a, {. stavimo s/K ~a. Jodie figni uguo w ovom sistemu je ugao za Koji je x=1, ato 2nadi 22 Koji je sR, th Si je Tuk jednak polupreéaika, radijusu; otuda i naziv tog jediniénog ula — radon. Prema tome se kaze doje merenje ugla apstrakinim brojem — merenje upla u radijanima, Mereoje ugla uw tadijanima igra Vadnu ulogw w Vido} materaticl. Ako sa n oznatimo merni broj usla w stepenima, a sa a apszabtnn meru io usla, nije teSko postvi vez ined ta Ova, broje: 1 Tz te proporeie neposredno izvodimo 1 = 180°-a/n iy obrnuto, as -7#/160% Za a= imam meru radijane u stepeaima i= 180" fem 51°17" 48 Usmimo sad proimolian ugao x, kojero odgovara tatka Af Gl, 51) na krugh sa koordinatama x, 7 1, send "onome ‘Sto Se radi za pravougli trougao kad je OSa Seis 34 Somos aa oan otemo" smut x hae fakciie a, t tad jet SL 8 — Grate erin tance Sis gi. Ako Mad smatramo y Kao funk Fansite inverms fankesja sinus Rake oa funkeija? Gornja jednatina, citar glass 9 ie Eto El Jess eda AM* Ses aleve 9 i gebtt $20 fat rofenicu aapisati mstematickim reac el gemy gemo mesto ret! ugaos upotieeal tee Re pee areus (ita: arkus)), Rojim se uizao’ mart, Ge secu: iar eh i Goma tekenica iz- yo arcus sinus Rani se tako i pissio, nakosti ispred x, Sadu ve to" sl Jo8 1 sa mati zeatiom jede skraguje i Cobija obit a @ yaaresin x, 108 _ vara vile uslova Eojtimaju ist | rskih fonkeije istog arguments Tako se pile funkaja inverzna finkeijisinuse ta acksinus 2). Za Osale isvernie rigonometriske foakaije Posoje make” arceoe x, aretg, arccots x. Sako} trigonometrisko} fonkeii, mabe, sinus, ju viednost oxnatavamo sa x odo nus, Soga we svakw oznekr Inverane.tigonometrske funkije treba aves primedbu 0 vrednost gia. Bex te primedbe smatra se da je uso, Ko fodgovara dato} trigonometrisko) funkejinajmanji, 40" Je" tax lama vrednostinverone irigonometriske fake. [Nie tito postaviti exe fzmede javerznih trigonomet- autitihnaziva i obmsto, stog vaziva, ali razitiih vednoxti argumeuta, ‘Tako, nape, arcsinx + arcoosxm/2 i arcoosxaresinyT—=. Tevotenje Gbrazsea peslednje wste se vel aa ova) mdi, Savino: arccots~aresin?~y, ge je > traleal argument. Paralelno imam jednatine: ou y=, sin y=2. Kak Je sinty+-c0sty— atst= 1, imamy trate argument 2= TO, §. ate cos se sinfi=—x#, Na alfan- natin imaéomo: are te x= Save sin i) 9)- 2th ete vie pean wee som in poe ig RISE SE Siloam we ou, mn pa sa Sy te im Titan ate ar AO IhO tosade Jet vreme. Napicone jednatine mogu, u isto vreme, it fetes hag paramctarte Jdnatine acre ik pte Taso je da pacemetarske jednatina iste krive mofemo iesaziti na ie natina. Tako, nape, ako ¥ parametarske jed= natin: elise sastavino free sing { ony » fonkcdi eg ji motemo oznatit sa + Gta ta), dobiemo parametatcke Jedaatine cpa o obttn ™ xeadl=®, yo apt Tee SS Doista, sho elininitemo, paretetac , dolasimo ponove do Jedotine stipe Je 92-1. U ovo obliku ‘paramo ‘hin jednatin elise, Koordinte x 1) feraeae su"tao ra ‘nai funk paraineta «Kiva Uj, je te Koordnals Imogs trea tao rachonlnc funkele”pomosnog parameta, {ova anikyaobe Krve/A_poapak Yah funkionaln vert dovost db parametarsihjedcaeia sa recoalnim fake arametta ove se unformisirnje te ean, oénosno date kre, Tako prover dase jednainahiperbole ym atat ch uaiforminje prmetrskim jeatinama x= 2/1), y= Ses le Za porsboly, reine, u oblihy y= 2px (p>0) imamo sala jednonatne jednatines 2=#, y~=V pe, Tako smo dot Go cakljusia da so Konus jee nikoraine: ki 2.7. Prirodno raiéenje. Bro} ¢ ‘Ako ulozimo novac u banku, 2 banka ulotoes place p cd so. gone, svaki dinar" donosi godine. 9/100" dinate iret Usman wake geting nres Ske 1 Ugo @2 Kod sebe. Pose godina imaceme a nasem ormana ‘of svatog dinara p1/100 dinars. Ako Zlimo da zamo, kroz Koto ce se godine u ormanu nakupiti_od”siakog diary banet Jo jedan dina, tako dase ufupan aS imetakudvos. {tufl(eba sav pr/100 1, odakle mame 7100). Tako, ape ako banka’ pla My, mab de se halal udvesrucit toe" 20. godina, pod. wslovom ‘da svake godine intsres ‘eljamo’u bank, nego Ba vadit 1 skupinma, 110 ror aaa Shan aL Hoo fi cad has Se oh eg ‘dinar na kraju veemena T pretvoriti u (1 +.1/5)*= 24883202 seca pala pn “Ako sreme I” podelimo joi na ve¢i broj delova, modeme reten(1+ Af aasi(1+ Lym aati: (4 ia) 22,5945 (i 3 Ym. (or t=206 (G8) “on, (+ Dakle vidimo da se traZeni anos izraéunava pomoty obra sea (: +t ‘Ako sad pretpostavimo da broj n sve vite ane intros pore tai dodajemo prraita) kapitala ve ce rast met Fu radeieu matomeNtts imofemo izrait ova eo: ako nse (Gita: m Co Beskonatnost, 70 (ita: je umdan kroz n ‘efi nuli). Uveéavanje velitine, sléne naiem kapi- fala, pod pretpostavkom da m + e» 20ve se prirodno rater. idimo da sa tim rafeenjem stoji ¥ vezi bro}, tii se zakon lzratunavanja usloyno matematicKl izrazava ovako (erlease ri tome se remit obelesara elovom ¢. Ora oma, kaj Br wveo uterine kolke opin Keita fornia say %,odaon datne beuine line prema pret Mesto done Grmake nen, tan apni pod wel dam el besko- Enon, upotenjye se, Gio Bo smo wide dag natin Plana, same pomocu pojma graiitne wedaos it times © etn( Pokazatemo, pevo, Kako se druktije moze iaratunati broj e, 4 ratim Gemo objasniti zaSto se proces, Koji prova- ‘vamo,zove prirodno raiéenje. "i Elementarne matematike poznati su nam ovi rezutat: (a4 bP =a? 206 + 6%, EDP aah 3085 + Sab, 2) 1.2 (4 by matin ant ar kab Primenimo sad ovaj binomni obrazae 2a izvatunavanje e, Prvo 24 svska Konaéno imamo (egy ee aC sno 24.2, 31, opt Kak fai) ona ‘ wieraodtdebye Beh s te Yd nz prirod Pri tome je 1 Violet x(t mill S deuge strane, pokanaéemo da abit Sy ma Kolko vette Oe, eek bil wece od 8 th da Syed Frans thocedimo nai zbir 8 geometrskom progresiiom eee m9 2 + 1 = 2 ju smo dobili amenom svake cake Kod Sy vein’ brojem, rah ne oem a svakog matioa fakin w meniocs, nsppotey od 3, manjim brojem, aaime st 2. Jasno je da zie tako Aobijene geometrske progresje esi of Sy. Potto 2bir geome i triske progresiie imosi 14¢1— ya, progres a 2-3 tome je manji od 3, motemo wediti dai S.<3. Prensa tome, zbir S, rste, no salno ostaje manii of 3 ‘Takva eligina mora ‘inal granigns vrednost, koja lje veda cod {ta granigna veedaost je bro} e. Ima razlitiih nagina 24 feradunavanje tog ‘rola. Niegova’ prittizna vrednost iznosi 2, 718281828459, Boje je transcendentan broj, jer je dokazino a ne postojialgcbarska jednatina sa. celim’koeficientima, Sif bi Foren imao vrednost broja e (Hermite, 1873 2). Proces raténja je u prirodineprekidan proces. Priroda re deli veme, “kao Ho to banka radi, mu konaéne intervale: ‘ona ne dodaje prirattae u skokovimna, saimo ma kraj interval, ‘es im jedaa velit dobije 1 najmanji pri), w proms fodmah ulazi cela povedana veligina.Vidimo esto U prirodt {Sti postupak’ kojl'smo primenili u vert sa poimom brojae. prema 2.71, Bksponenciaat proces. Hiperblizke fonkcije | U izrazy of moze biti promenjiva osnova; tada imamo fonkeiju ya", Koju smo analisieali ranje. Ali'w tom izzaz ‘maze osnova bil stalna, 2 ilozlae promenliv; teda dobigemo funkeiju yo jee © yoe, koja se zove, zbog_promentjvosti itlotioca ‘il sksponenta, eksponor- sila fant. ‘Wamimo konkretso funkeija 22 2-2, yn2" 4 macro grafik ove fuonkeie (a. $6). U tu svrbu nafini= - 25 emo tablica vrednosti te funkcie. ‘Akos menja osnova funklje Si $6 —Grft bre (1), i grafik, prolazedisialno.roz ‘cae nko” tatu 4, sa Koordinatama (0,1) menja 4 svoj polo, kako je to pokszano na sic, ade imamo graike Sram osnove a! TO, 6%) De 72 [-aj-a[ait}o|1}2]3|4|-jee fematis tay TeT P| 241 AT.“ aponencilaa funkija 2) ye", #8 osnovom ¢ igea lo vatan logs w Vito} matematicl. Moze se ra tu funk Uoladad teorema: upton! koeigenttanpente ma graff funkeve sorganak’ fe vedvos te funkeje. Ova, osobina ima cspo- inline fonkajn same sa osovom ci, prema tOme, oma se Pag od ena finn, Drea nb Sle Ov ne iareMee po meno} funksonaino)preodiysstl seu tome da ‘Siatrate bts od take fuskeje bliin 2°, ede je m ta KO gonial bro, Kasnje emo. prover tov osbin rat eisponcaru fuakeju obita (1 sa posienom cunovon Tako mole tansorminatvchsponenilan Time cbiika (2) s2 ornovom e-Zaista stvino G).ere% Aaa Geo} ol se ovako ded. Logaritmujemo obesrane Bie Eanaties da imamo xlogaax loge, pri ome mobemo Spode | bien dekacne logins, sa kajina smo se Upo- Sea Molt ta kop og e200.4242045. Prethodna jedntina Fe sadovolicna 2a sak viton ako stavimo a= lo ofl €~ MS joasest loge. Ako sai stvino ox imamo 12 ©) javatinn of “else time sno iv radeon transforma, ‘Mesto fyokij e, dst je poteebno nepostedno proutt fankele pac ye, ade ok Salta pontivan Koostatna ‘Rade raue’(opade) | prva ful raste (opada), dok drugs funk mapretivyopada, (rast) Jano da demo. grafike th fs Jie rata fenkeie OF" odaocno ve", ako. promenimo faimeruetanja apse 1 savimoy tao tran ie <€- Ne act Gl. 37) onstrisan ie peatikTunkcje ye eigraika funkehe e Srake od na Vedenih funkeja mote zadrza jot lon koeicent, thd funklc badu y= dees y~ Bees de st A, 3. koostanta? veliine beatin paajo oS na jedan specialan tzraz Vojizavis od ekspo-enetjane funk i objanimo taj izraz na jednom konktnom es Stavimo w sds yodom kolitin ieéera 4 potrcbau da rastvor buge sasten,Drooes rastaranja tes povepeno se Usporava, Sa y omatime Kolifing Setery, ole Hwee rato. Tena uw trenutku vremena =x, Iz fizitke hemije je poznato seine 7 aerial + izrafava jednatinom yp — AG =e, Sia 38 pie asiavlie “graft fankeie Kao to vidimos Sel oe asimptotld pba peeve) partcinos own mre 0 ¥ fojanju 4. Ovoh “sampot odgovara tay saxigona(sae Sh 58 — Ga tae frat) nae castors O Bric malo Stu ina ogo pofa, tle rou ‘eri pojavom zasiceoat rive ajo hae pei ey takve pojave, zovu se krive saturacije. er os U razhim pitajina,Teorske 1 Pimenjne_matematite Sesto sc ‘peje polurbir | poleradica Reka ns olunbir je hperbolt Kostas, osuakom oa a Kea, ‘nus hiperbolikus), skraéeno ch. Polurazlike je Aperboticiti sinus, se onoatom sn i Sh Gita sinus hiperbo: ikea). Nat) aati imamo dye obese, coth x= (era “9/2, Sabet eg 1a ovin obraasa neposredno slede cosh. int x, 4 cosh x — sinh x Grail a i b ai- ke Gl 59) prikaeaju funkeije y cosh x SL 5 — Grate fmt cosh xin sinh x 116 Hiperbolitke funkcije imaju neke osobine signe osobinamya ‘rigonometriskib funkeja. Tako, napr., osobinama ‘cos (—x)~c0s x, sin (~x): codgovartu ite osobine hiperboickin funkeja cosh (=) = coshx, sinh(—2 = —sinh ‘Oxobin tigonometiskib funkaija cos! x + sis?x=1 odgo™ vasa ovde bina © con x= sin? x=1, jer je conbt a(t He M4, sinh xm 2+ mA, Hiperbolist tangent i hiperboliki kotangens se. definia jednatinama sohx ene poche ethene cosh“ er4e* sinh eee de immo veru igh x cotthx = 1. 10 (3) x=acoshg, y=Dainhg, gde su aid tang velin, ap promentioi parameta, pone eliminignja pararactra dotigemo,na osnovu (4 jedpatinu (0) tet), Koja adgovare Aipecbol Sednatine (3). 80 Prema toi, par ‘matarske Jednatine iperble. “a ‘arabunavanje. cksponencijlnih. fonkeja ee" i hie perbolskh funkele posto nit specjalaihtablica (jl Tale prof, V- v. Mikoves, tehe= 2.72. Logaritam proces Nix brojeva 5-43-21, 01, 2,3, 4 5, ini arimetiche progres st razlikom jednakom jedinii, jer se svaki naredni Clan niza dobije iz prethodnog dodavanjem ftalne.veliine~jedinice, Uporcdimd s4 ovim nizom drugh aie 10-4, {0-4 10-% 10-4, 10-4, 1, 10, 10% 10%, 504, 158, Kofi dint geometrisku progresiju-sa kolgnikom jednakim dese- Wii, jer se svaki naredat Glan ovog niza dobija iz prethodneg 17rmoofenjem sa deset. Ako ma koji bro} prvog niza oznatimo fa’, a odgovarajuci bro} drugog omatimo sj, izmedu nh o y= 10, koja, protirena ne samo na cele, ve na ave veednosti x preter eksponenejalnu funk, 7 Salicin pv moteme tro} y in deuos za wea za nezavisno. promenliva, a bro} © prvog faa 22. funkelu; Srugim retina, isles ‘ru jeenadin (1) smatrat kao fonk toja stepena y. Znamo da je io lopatitam brojs.y. 2a osnov 10, = log "ako ponovo 24 funkelju upotrebime oznaku 9, 8 22 ne zavisio Pramenijive. sy mlesto prethodne jednadine mozemo rapist @ To je tar. dedi i Brgor lgrion. Osnova_ i j des U Past & aro a ish mate spurs Sem aia Toprama, gaint ss inom Pa Eiken’ se Nr pana (opi Sothin. Br} © je prema tome, omen pani ogra acum prtcdhog arin cone upstart Borat icon oe voter i In o yologex=lgx—I0% 2 ple. sem sunaie motemo sai | oe» sro) lesan) ata ogg jena ehsponen cijainajegnatiog; prema’ fone aporedo edna) Shae Slain’ ET PSpie eat Gh Patino vn ume dekanog 1 pede. topacis istg bro ecino rin Hr Oxpatino Gs Plog, 2 logy 8 thas name Noes Nor, te prema tome motemo "na: Han Jeune 10" AKO ova” nan Tope Bitsnbrom 10, domo jedntin: ploege =. Uvedino ad io hrc doadn Toga bray 6 Savino o Moroes, tae iz pete eatin, na osnove (oto joeatina los N=Af loge, tod | jednatins log, N= 1 tN lot x= lor x, ue Boj M-zove se dekadn! modal prirodnih Iogortama. ‘obnvio. bro} 1/M je avid modul deka logaritama. On EN Rednost fogs 10, kako 10 sleduje posle prirodnog logarit- mover jednadine e~ 10%, zakljutka iz jeduatine (3) “Fa Goa modula imaja 2 Priblizne vrednost Mi ogige0,43429488, 1: M =log, 10 2,30258509. Proutimo sad prafikfunkeiepritodnog logsritms y~ los, x 1 tu pork como, prvo. vrei Yee poznallgrafik eksponencijaine Tankeije yee’ | dfuneije oenatit Koordinate:apzcisu ozsatimo Se Geainaty say (Ch. 60). Nacrana krive 58 novim ozna- Kama ime jedmation © xe Za_svakn tatka MO, x) onstruifimo tatka WV sa Koor- ‘inatama (2, 3)- Jasno je da Ge ove tacka Nit simetritna facki Mf odnosu na simetral ‘Skoordinatnog usla prvog kvad- 51.60 — Graft toguttamste. Fanta, Celo} ovo} eksponencial- EE sa"rveaam omoron no} krvo) Ge odgowarati sime- tiéoa Kriya sa jednatinom y= logos, Koja sleduje iz jednatine (6). Ova simetrifoa kriva ie prific lgartamske funk 2 Hlemeatarne matcmaike su dobro poznatl esnovai oprasc 2a logaritine, (2. peavila za logaritmovanje, koja vate Sh lopucime so stakom ostovom, Navedéemo kratko te obrasee: lopab=loge+10¢ Py lop =toge—los logat=nloge, logif@*="-1082- sto tako je w Elementarno} matematici pokazana i prix rena ‘iogaritamskih tablica a izrdunavanje raznih i2vaza. Poti i jedna_vrlo jednostavna sprava ~Iogeritamskt Ienjiril Iogartmar, koji zatne olaksava prbitae racune. Na \Sosovu ossbina logaritmara ta sprav2 zamenjuje maokenje i de- fen" biranjem | oduzimaniem. | pomeranjem jednog dela ana prema drsgom vei to sabiranje, odnosno oduzimanje Prakuigno rukovange tom spravom ne zadaje teskoée, 9)Glavateeéa 1ZYOD 1 DIFERENCIAL 3.1. Teorlja geanigath,yrednosti U veri sa pojmom iracionalnog broja proutvali smo pojam'graniear weds nina racionanin broevn, Pol. ie Polam prangne wednosti opnovni-u proweavanju fk, Pee Drelaza an primene’teg ‘pom, na Tonks, nusandemo se foal dufs na tom pose Zanialimo nek promenijva velsi w, kot se uinat realise brojne srednon i Ease ireaval azlistin bee Sina ‘odnomo funkcjeme. Ako se 2a de prowoline vredpot ee cromeniveveltine i molemo Yarn an osore tckog postvijenos pela, da of prethodh "(hw sled). Snda se kaze das wedont ove promenive velisne redone ‘Ako uememo nick teea vednon eh, ured po ixtom Praviy Fasliditu od ws” ona swek ima sje mesto prea Famed wt wt pose a Uamimo_w obs poseban vatan sts, kad urdene vzednost vette saints peebrofvemnodiny, Sit se Sisment mogu numeist predates nizom vedo iy igs oumadenh indeksima “aku prebrojiva muodinu modemo sastavt i in. epee brojiveuretem mioline, Kontinsume,birjue te te modine nie’ urdanihy powanih, dskretnin vedaost, po. odredanom ravil, Umino, nape, promenljiva « kaj zaddralivs slove Bic, Tos promendivo] odgovaraKoninnun is sh tataka 498i (a ewjevinay eine @usine. Se tn Komtinvemom so wpe porund! eden arenas alajeey’ nie on 120 | prema razititim praviima. Ako, napr.:stavimo jmamo beskrajan niz i to ureten, jer 2a dv elements, cecimo, 6, | ay moteme tosses tan petnosl 4 tom, ako Je Pa tapatPino praia ae (~ tn. Ono cared koordnaty ar age jednitee dusine,s4potekom Koodiate A aredin te dust. Tada imamo nix 2 ., io va A, 2 68 eka je, w opftem slut a Oy Oe aj ij sna bane nebo mo tne eae stk nS. ne Seon en eee al poi rej nda se KC oe Se Ss al it odio ates wn ela mt la lt aa, ee pou, dee pine So xm web ne (ie he eal iy a rejednatost iat1, Za nis (1) s0 kote da ma beskonaine grant (2), sho 2a sak poston vrednos! Pmoteno natty an ize Sa indeksomt Ne do pi w=; poste | oxtoje 4,|>P. Bro) @ in prvog dele definiije granitne wednoss ove se konatha (i sopssvena) Brana wed 9 Te GUgO Feskonaéna (it nesopsivena) srancna wredhos. Prema tome niz mote: 1. iat kona granigms veednost i tada se tove Lomergntn risy 2, iat betkonafou rane 1 Stematl geanion © 213. stg aie a aoe dhetgonan, Sadrsj definicje granigne wednost mote ve i drukéije materi erat Tako se kale Gh oy te granoo] wed Moai Kad tf beskonatnom, {tse omaduje fa vse ati lim a, (he Jimaya Promeniiva vrednost a, pri priblizavanju svojoj granignoj weednosti, a, mote se” ponalati na jedan’ od ovih maging Tae a, ti a, ostaje stalno. manje od oje granice. 2) 3, vote od plane. 3. 2a noke wrednosti m imamo dy < Gh deage a> a, drugin retima, veednost a, se koleba oko Stoje graniéne vrednors 4. vrednost a, se kolebs oko vied- post ay ali tako’ da za neti Konadan ro} k vrednost ay jednaka je a, ali 2am ta jednakost ise ne vazi 1 usloy franigne vrednosts ponovo treba pravdatl Kad postane n> N. (Necrati slike, Kojo odgovaraju navedcnim shugajevima) Promenljva veligina se zove beskraino mala, ako je ajena grania jednaks nal, Vadno je pritom uotiti da se neka vo, ro mala Konstantna veligina, th vilo mali bro}, ne magi Simatati kao beskrajno male veligine, jer te veigine nemaju tw osnovau osobinw beskrajno malin velisina, da su —_ pro Inenljve. Ta osobina je bitna 2a beskonsino ale velitine, jer one slu2e ne 28 proutavanje bvojalh wrednost, vee 23 Droncavanje z2kona promenlivost: promenijvih veliéine ‘Ako s8 omatimo neskonaao mal veligin, svaku promenjvu veliina x Koja ima granieu « mosemo predsavitt Birom x= 04a, Nije teko razumet, pa Gak i prover niz m ‘osobina beskonatno malih. 1, Zbir Konaénog. broja_ besko- Skgeo math je beskonaéno mala, 2 To isto vast za razliku Beskonatno malin sa dopunom 0 deficit beskonaéno malth (Sina, da je aula, Kae revulat rare dve beskonaéne male, tee obsira ne fo Sto je 10 simbol Konstantne veliine, besko- Pegoo mala velting, 3. Prolwvod -x-2, ie je x Konagna veligina, i kolignik *, ede je x0, isto tako su beskonagno male velfine. Pomotu beskonaéno malih lako se izvode teoreme, 0 ranigeint wrednostima 2bita, razlke, proizvoda,, Kolignike, SE uslovom da granigna ‘veednost'imenioes nije jednaka melt id ‘So se tite Grugog dela. definicje granice, koji dovodi {do beskosatnosti, ponitvne ili negativae, treba uzeti v obzir ‘Se ns jedna ni drupa isu neke velicine ili brojei; beskonaéne (Bance Uda se samo Karaktera ponatanje promenive veligine Ei*pavetaniem indeksa nu clanovirs niza (1). Beskonsénost JE tine simbol odredenog procesa, Ne treba mst da je Grodenje beskonatnosti u matematitka ravudivania Seino. Obnut, prevodenjem,. mstematikim aparatom ul Konatny ‘hnog Ho se delava u beskonaénost, mnogo se mote inate znanje 0 tretizano} polavi Formalisanje opitih uslova za odredivanje graniéaih weednosi niza vio telak zadatak, jer taki uslovt treba Ge uemy yobs lo. raznolika” pravila za formiranje Elanova_nizova . Jedan od takvihslova je Kotijey uslov koji alas Da nit jy 04... Oy» ima Konan graniew potrebno Je i dovolino ‘aie 28! svako positivno, razitito od mule, « mote nati takvo Neda je 2a svako n= i svako cxlo i pouitivno r ispunjen uslov U dokaz ovog Kofijevog stave nelemo ula U mnogim slufajevima s¢ odreaivanje granice niza vr ra osnov nekih jednostavnih osobina Clanova niza. Navedimo Drimere 2a takve slutajeve, 1231. Ako imamo tri nize: My Mey Mu 4 njthovi Slanovi zadovoljavaju uslove Im S045 My, pri tome nizovi m, i Mz imaju isu granicu, Konaénu ili bes- Konatnu, onda i aig ¢, ima istu. granicu, 2, Ako Blanovi niza gy rast (opadajy). 3. ako je dyes> 0, (@asi P. abe je? proavolan bea; Kol mode eka 22h od fatima tke Brjnu veanons SL 61 ~ Grange sett fie 3.11. Neprekideast fuakelie Ako su m4 neku tay ¢ lve i eesna granne vredoostt funkele FG) jednabe (AB) 1 Jednake vrednon Te Tanke mee im f0)=F. ond sm funk 3) ate do je mera wth Ako je tanks (0) neprekiéon w svi kama ache dat, One Je nope posi don Gi uel if Tania tepid, seat porebe tn primessanen bi eatnta ept gna: ein ee tet mont, prome pote, adits sneuayas caontegae, bilo taéne bilo pridiizae vrednosti te funkeije. 2 “ 126 ‘Ako 22 xe leva grticn 4 funk f(0) nie jednaka deano} grace ako oA Bas fankayey =f) oe fie bal yrednont ee Oma pa” skok i ins prokid sa wrodnoiea Boa fina Jet. vreton ate Teta rok Nes G8 prkozant sepa hepresinesprekiiae fan. toe Neprekne funkciie imaju vive onih.osobina, Koje omosucujy siroku primes th funkeis, kako 1 "tumatenju prirodaih pojava, tko. i pri ostva- saul razah éehaickih planova i zamislijudskog uma. Evo, Uostalom, nekoliko. of onvk asobina neprekidnin funkels, koje Se mogu protumatitiosnivajuct se na ono Sto je dosad regen © fonkeiama, {i Polinom po x i koliik dva polinoma su neprekidae fookeie, sem 2a one veednosii x (polow koliéale) 2 ROE polingms © fenjgeu ima vrednost tle. 2 Konstants, smatrana, kao funkeija, neprekidaa je fankeia 3. Sve tv, elementerne funkeie stepen, eksponenejalne, logaritam, tigonometrske i iqverzne trigonometrske hipee” Dolitke) si. neprekidae Junksje ze sve Vrednostt #4, sem 1 one konatne vrednosti 5-420 koje funkeija tei beskonatnors 4, Zbir i proiavod konsénog broja nepreksdnih funkcija takode je neprekidaa funktij, Isto to se odnosi 5 na Koligmk ‘dve funkeij, sem za one Viednosth x 22 koje imenilag im veedaost rule S. Ako je funkvija ma x—¢ neprekidns i prraita argumenta of ¥ berkeajao main veliging, onda je | priraita ‘dgovarajude vrednost Tunkel isto tako beskrajeo mal Za funkcie koje su neprckidne u odredenom intervalu [a 2) mokemo navesti ove ossbine 6, U intervalu wwek povtojé ter jena tata 28 koju Funkcija vzima svoju najveéu vrednost; 1 bar jedna tacka sa sajmanjom vrednoteu Tunkel 1277. Ako sa A iB oznatimo vrednost funkeije f(x) x ranice intervaa, imfer—A, tim f(Q)= 8. {ako je $ neki proizveljan broj izmedu 4 i B, onda postoji bar jedan broj s, izmedu w i by 2a koji J) =5- Kao zakljudak iz ove osabine imanio ovaj vazni slut Ako sii B raznih. makovs ‘rednost s 22° Kojt ‘J(6)=0. Drugim refima, postoji Koren jednatine f(s) =0. U vezi sa pojmom neprekidnost funkije 24 tatke 2at- vorenog intervala fa, 5] objasnigemo joS Jednu osobinu nepre- Kidnosti U" definiciji neprekidnosti funkeljef() 2a data tat- ku ¢ imali smo posla sa dve veligine « i 8, vezanin a. nejed- rnakosti (2) 1"(8). Velifinu © biramo proizvoljno, pa velifima 8 ‘odredujemo prema vrednosti «, 1 prirodi funkeije/(2). Ako za razne tatke ¢,, éq ... podrutia funkelje uzimamo istu vred- Rost «, u opitem slugaju, odgovarajuée vrednosti 8 mogu imati Fazliite vrednost , By, ..- AKO 2a sve tatke podrutja a za dato « motemo wzeti ist vrednost velitine 8, 2a funkeijy F (2) se kate da je ona na tom podrusju, ramomero ili uni- ‘Formno neprekidna. Postoji eorema prema kojo) Je neprekidna Funkeja na zatvorenom intervalu (na duzi) uvek ravnomerno neprekidna. U dokaze ni ove teoreme, ni drugih osobina ne~ prekidaih funkcija neemo se uputat- ‘Ali Gemo se kratko zaustaviti na prekidnima funkeljam, Ima li takvihfunkelja u prirodi? Natura noa facitsaltusl— Priroda ne pravi skokovel tvedi Lajbnic. U Lajbnicava vreme rmatematika je $vo) aparat uglavnom izradivala 22 prouta nije neprekidnih nkelja ‘Kad se telo Kreée ono svoj polozaj menjaneprekidno; ono se ne mode u istom trenutku-nalaziiu dvamaraznim olezajima. "Ako se telo deformise, recimo, menja svoju Zapremins, ono ne moze istovremeno imati dve_zapreminc: se menja neprekidno Sak ako se ta promena i vrl0 i napr eksploziiom. Pontkad se’ neprekkdna promena veil naglo, u toku kratkog veemena, iu. vrlo sloZenom obliku, U takvom sludaj je 230¢ alje 22 proutavanje takve pojave pretpostaviti da. je’ izvn kok i tako se osloboditi analize pojave u enim pojedizo tima. Naveidemo. primer koji bi vo ilustrovac, 128 pocitivan vredaost ozmatiti vo sito ties opt putim sod pia: sa ta eae coe mete fag eg se ace al sein ea een ae eae nin po eB) Sean cae ented marti imo anl, fa ote bee Sh octah ee Nes chin ti Gaplata sudar, 1 ods (ga Pin ne apres, C Son ae aeey ae ; igh pede re ty 5. = Gre wate pct akonirino one Ha » es Fae eo Keiko interval, «, mofemo sali Saale dha pero sak, ona ve potas predadom. Poste elstignog sudara, brzina », ima vrednost un, ede je Poa eh kode! pastoral brie, Vino dae ‘brzina napravila skok jednak ¥, +%; ovu veliginu treba dodati are ape ob aa ot sto fob Fontan rine SGI rane pain nin remem ldo Tomiie te ‘Navel job jedan primer prkide enki Fike onan ol tn rier, retin i is Temes, Grad tates coplete 2, hoje tosis , Ten og loan pice © fk tempee nee | fature Tela, Neka je Ty G6 porn tpt Soa ae erstom: sas Ses 7 emperatera fp. Ue Tet temperatura Ken 7 neon aie apernstae (ret) 08h ee 7 Gait je pant ta, frmwiamo a pe su Gtk mea nia Topota Sono 9 er ma =seit stalos i Rotisina toplote je’ propreionelaa broju T— 7, ge 7 temperature tau ital od 7, 89 7 Geminis a smo za zapievaaie do temperature Ty potrtil Q, tonite Zain too odtava. sola temperature tophene | tro onl eka je ra to potrobeno 0,'—Q, topote, Calo tov teenom sande (temperature 7) potclopoviiawtl, sway tempontona es Konstantnom sprcifcnow coplotom tea’ ietaony see de temperature 7y—- temperature Kjutanja cl Neka ea to povifenje temperature utoseno Q,~O}' tpiote. PH wmpe Yaturl Th telo je poselo da se preware u'pars Spool 2 — 0 ‘opote, da se sa tednoat pretvor v parka satin od température Ty do temperature F, part poveens: sala temperatura do kinatae tempeatite Tyna Ee Rawls fhsperiment. Za vrednosi 7 iJ, hole wopioe Ghana feakeija 7, fonkeija (2), pretrpela je skokove 32 Pojam tavodne funkeje zo to smo videli, pri proutavanju raeligtib. funkcija yatau logy igre okaoni Kocfiejent tangente na, profike os vie wont’ Koefiejent tangente na rafike ‘Umnime fuokos o ston ed Sg pe Se aie so Bae eee aha eee Eee sence cane felled i fmt Nee ssi sin sore di opal sats ee es er Sa geaeMt aa ME ie 130 kotigoik mote imati granitou vrednost Kad taka My te#i ski M. Ako saw osnatimno ugio izmedu tangente { ose 4y Immaomo tga tim 2 Ako se # menja, tke M menja svoj plotaj na krive}; -menja svoj vrednoct ugion! kocftjent tangents, tako de {& moleme smatrat. kao fonkeijy x. Ova fonkerj, sa ozpakom ¥ (Gitaj: inslon prvi ili prim), kaju smo izvelt iz funkeije omoéy odredenog, postupka, z0ve se izdna fume, il Henoservno lesod dave fant. Prema tome moze se postal ‘ova osnovia define Tod it izvodna funkclta date funkcije Je granina vred- nost, ako. ona posto, odnosa praia famtche proma print Iai necavine promenive Ka pris) nesmano.promenive Osnovnom obrasou 2a izragumavanje vod mofemo desi jedan od vit OB ia: Fig BaP ji PAOLO) aga gee le ay im ferhL0) Les, ade smo sa h kratko oznatili prirata} nezavisno promeniive. Oval obrazac pokamaje, s jedne strane, natin kako se laratunaya Saved, + drage strane njegovo geometrisko tums eenje ao ugaonog Koehiijenta taigente na: grate. Pokalimo, sad, na jedaom Koakscinom primera: kako se iarabunava iavod. Neka je y=f(@)= a ada raturamo 4) i) 2s Baha kt yatighEEMLED yg HP® qin exh ae {na ta) natin imamo obrazae (34)'= 2x, Koji se Bia: izved od afte Bn Za Hunky 9-38 posepino’ Sen atin ox iazimo do rezuliata (3) — 38 * wt‘Verbange 1 Potredi aa gmove obrasea (I) remitae: GY=1, GH 2s, (AY <3, C= 40, (ty — 04 (ove rezutate rapes) 2 Inmatunati ma oinova obrisca (lt) vod fuckelle =z 3: Potvrdit mn oxnove obrasca (> iedmtine (eM ata 2d. 3.21, Tevod Konstante, zbira | raze Abo funkeija prelazi u konttantu, y=C, grafik postaje Prava’paraleina s8 osom 2, tangenta se poklaps sa tom pre Yom, njen ugnoni koeficjent jednak je Dull prema tome je ay, fe=e] Srugim. resima: tevod konstante je mula. Ovo sleduje i iz ‘obrasca (ID, jer je 1 igo! GO Life ripen Peres ‘Ako 6 funk ‘sasot ie abice i rat, 4 yous) £1@)aus i, ade su 0 iy funksie x8, 20 ieved imam ym 9 tig HOD EY EN =a) HO) oh ~ta [tH reo ro rl h tig SCFM W PEER —V0) Be SR aw ke avy [wswewar] Retima: levod sbiva lt vaslike Jednok je sine i rastict tevoda 12 Vermin: 5. Nadi fod fete y= stat 2, Powel jedntion (~ sc 2a jtetian 24159 exit inven Rerass Fyne bes, tatoos 33, Slotena feakeja i njen fod Uzmime funky e*. Za irafanavanje ove funkeij treba se avle dye Uattpoe operscies ive ‘retort w=, Satin ye Fogle ae rtp potest is vcasopaih operacf i, takvin da Tella nuedne operaie ‘Bris ‘od. sezlatprethodne, zove_ se slofena fenkeo. U0 ‘Sptem bt motemo 2a sodenu Tunkel napa ove tslove wy yas, u=9 (2) Funkcia w prestavja.slofoni argument date funkeie, Jesno je da scgument.slotenog. sxpuiments mode opet Ni sean Teel td hap. wo ye Sws HH eO) YOOX). Irvedino ‘sad pravilo a odtedivanis ivoda,sotece fustele ‘Mio x porate ta A, fnksia ww (¥) porte 24 Aa, ae ic @ Au=e+Ax)-9(0), a fies y €& porate Ay, 24 co Ayn fus dw —S(u). Kad fx ett mu, cefife me osnori 2) 14 all prema) hs Lay ni Prem defini, vod Terumo ova Sean AYA in AP. tg Hoye eo gw bx arte Ow Alona 7" y= anaede smo sa » oznatil iavod funksje y po slofenom argumenta th, Koji smatramo kao nezavisno proineniiva, Konabno, dat, wa ik retina: Temd slotene funkeie_jednak je irr slfene {fini po slfenom argument pa tod to fenog arguments fo nezariono promenifing ‘Ovo demo pravilo kratko zvati prailo madovesvanja ‘Ako imamo sfuta (I), kad je soba argument i sto, slofeoa funk, pravilo.adovesivanje eae ova) reztad Yoveney ‘ao so smo rani aavali ter dokaza, ugnoni koefcent tangent grfikueksponeciane foie y et aah Je sil fei Seda" moto apt ako — ema tome 2a inod funkeije gore mavedetoE primers, =e Tom, dobla we anne a(t me (8) me data Ste ethan 1 Nadi vod funkeje poo, 2, Poti jdeation (90) (os at 5 Nat ede funkeceie. +, yet 3.4, lavod fyerame fankeije 26 defisisal smo inverana funky. Ako ie »=J69 ia funky it fnksonang ye tens w ODEO —9 ) 5 Iron fk he dao. Ay pra set. promenlve fankele poumne fenksis, odgavarauce ‘uloge kod inverzne funkeije igraju Ay i Ax. et ‘Ako inved pre fenkse oma #9, ada je 9. = Es sylimg2s s joverzau fonkeiu vod treba omits xy, {ond nano “> cosa. dow 2 Ns omovaprehodnog zadnta. dokeati Jedastinu hm 2, vet analitcd, ino (D, obrazae (sin x) oo" = & Peet Pose ice a cements Site alate Gey eats Feu eincilngke mlsed de co aang snere o ete wun lagi hd spear redo, aie 0) im (14 )me, 6 Roan ao mtn tien 1.7. Na ossows prethednog obeasca ave (en! =e & ferent obrazae (VD tablce za, difereaciranfe pomotu gratika dts in versne funkele.”” Nigh ivod fumsctias Bye) te Dh 1 y= me Hie4Iy Hh yn2IV Fs 1, y= VFTES Mi gadon es IS rig EPR 4 1 yond IZ 3 Tine aah aE NSF Coa yet tomas 20. 5 lecos'2x, 24. y= = (acs imrin 25, yamcoumes nan; 26. Proveriti ove cbasce 2a iavode nigeria fake a3) seoth x (chy =i, ah a) = ="? eostt x (otgh 2) =I seins. 27. Aes je sinh, carinh 4 Snvereng” MRE hiperbobiGkog risa (ita: ar —~ of ‘itinke rl Eres povilign == nat Riperboitia), reba dokezats 1. a J arioh 3 Tig G+ VEOT) 12. heen obraae (eral n)—12/SVFT- 28 Eves cbrasce: arsoah lg + VP=T), artok x— tg 2%, arotgh x wtete Ey 21 yconlen: 22 yotgdlesd: 23.» ae 1 odestt inode ih funk, 2. Dekamth de je lax, 30, NaGi izvod funkeia sah geosh 2, 21 Nei dont ine otae y=2em Fm 2-0, 91 De, — Odea nos aves Funke a navedea wrednost argument: 32, y—3eosx ma xo, yaaa m $2 ya deonse dni an rok 35 ena bem fo, an 025 BOIS: YET ma x= 0.73, 3 Dekant dey 47 %6 Be PC Veena 3K Dok a 7 ore "eCeres 9, Dotan dejesins = 2, ako Je =F) 1 2 crm 3 . &.# seotarcige, 40, Dokanti de je 2 & © ako fe 9-76) ae A VEV=T. 4, Porat yosine aedovotina joann + sycon =} soz 2 3.9, vodi 4 diferencjall yieg veda 04 izvoda y-2nr wee ds date funkcije y=f(s) motemo ponovo obrazovatl izvod Bayona y= Boyne Za funkeiju y to. je i2vod drugog reda. Mosemo ex obelezti st y” (taj iptilon drugi ih sekundum), ‘Ako 2a diérencial dy foukeljr y opet obrazujemo di ferencjal, dobigemo drugt dferencalflketje y. Oznasimo So aly. Prema defini difrenciala imamo hy =d () -d Y's) = (da) de my" de diem yao uoTr ovog rezultata sleduje i érugs forma oznake drusog invoda. Ako Je ds beskrajno. mala velitina prvos seda, ay” je konano, onda je dferencjal dy eskrajno mala velitina ér- sot ria, Drugi ievod ponovo motemo diferencirati: dobidemo wets lied. Za aj mame y as, de je x diferencjal recep redo opie azev, moze biti govora 0 tom izvodu_ kao larodu prethodnog, (r 1Y'oe izvoda. ti" izved fankeile ‘beletava se 62 nat? ae | ee dy ma direc. 86 Feit vot tna pravila 28 odreivani vod viteg reda? Ne, Potrebno je uglavnom wzastopno diferencrat data funkeija dovoljan’bro} pata, Tima, medutio, shigajeva Kad se vidi pravilo po kome se obraziju izvodi; a nenova (og pravila moguce je napisat! faved tratenog reda a da se ne moraju ratunat sy prethodni favodi. NaveSéemo primere takvih funke} Zoamo da fankeia e« daje, posle diferencranja, ww istu Supkeiju. Prema tome mozemo napisati (oye Za fuskeiju o sliéaiobrazac izgleda (2)! = a%(Ig ay Uzmimo sad funkeijuy- x". Prviiavod ima oblik mel, Drigi ined je y= m(m— Went Tredi je Y= mom 1) (m2) °-%. Prema obevidnom pravilu mozemo apis mi i2vod, (any = m(m—1) (m= 2). Do ‘Ako i'm eco i povtivan ro}, mt vod ima Stalnu vrednost (eye =m (m= 1) (m2)... 3.2.1 (m+ 11 i svi ostléinvodi jednaxi 9 nul, 150 oj maje ec | pectin, mien vod gem onstsntga Suelinosts prema tome nijedan vod nije Jednak *eittads je nie fave beskontan Unctcne job tune tnx i cosx. 24 prvi ied imation cos. tad oon « ramenina sn (x42) dobijamo (sin x)’ ~sin (** 5) Na osnovu veg abrasea pifemo mii izvod sinusa (in 296 = sin| (+ o 3) Isto tako za Kosinus, ada je (cosa'= —sin x= nem( $) imamo (608 x)" = 608 (« +m 5) Velnaia: Da drag evo funkeia: 1. y=Sit 430 2 7 sefsing, 9. ysin2eseteos2e, 10 npsane » obita y= 4 pina vod. 1). Pola da fk replies BoeStatr omncin 7g ida wh, le see" F Sasa, adbrlaon jeimine #24 ho ea 1a Proves jating (Lscoes)y"=y ma y=t6. 14 Proven de yoeN (get tba 4) mova jetatinn YF 37743490 1stINDEX RERUM (Geojei omataraju straneAieeoa 1" pte coe 15 fale ‘oso ‘Aument komplees 26 “eee 1 fea st np (300) ‘Melia seek Po Mtuskl 1 = Ban = snag 22 ‘iene 2. ey Dalene tml 2522 16) fon Dekaron hem Korda 9 a= ‘to acum mag 8 Biro merase, eis 21 ‘inkrimienea Kear funk. 76 ‘ava 8 = Bie 50 Dinca ay Dopuns ale 86 Exicenideos cise 91 eee ne Ensonsor 6 tf eich, 182-0 tser Ufone, 45.112 fe oo BEST! an a” Sy rete ee 0 155,= Sksptescn $3, 107 hsforenclalna 14 ‘licens 33 107 {nversna 10k lraclgnsing 9 ‘evodaa 13 Sadratng 72 Tinearoa 57 eprakitan 126 Frekias 127 Picoasina 3 ‘astomlona 98 ‘loners 133 Tesnscendetsn 99 = tegonometrsa 101 Geometila 10 oer ‘Sestatia (oespsivens) 122 Korte (epsecza) 132 Sine Sempe 138 ce 138 Grats, safton fonksie 54 aMggertamke onic 19 Hest aaa 9 Hitber'D ser—tods) 34 Hipolajlkontne iperole Konupnene 68 HiperRett Rous ine Sfontngeer 17 = sere Imenovanie imenovange brit 20 {nfintesamatnl rate 9 Inveraie unkelle 108 136 lesan facie 52, al or malito $2 =D panete’s sn itt ie tee Sea ane = BS tesa os ae See oe FEES ma nes he fanatormectekoordioaa 26 aoe = cans fe 1 in yt 3 = fing nm Pr a Koatinaum 52 Keordcats ake na ox 23 ‘oordmte Detaroyev fay 23 eho 38 Keaton se aitnis 6. w. 046 inks Yulee, 2. 8,170 ae ne Pari mucous teed Repeor Tit Logarta food 138 eee 8 sai» Een Ee a sae ie eae = eee wa penis patania 39 sat cme = aaa vice stmt Mecitia forma 36 Minor derminate 56 Mootle senna 25 = vektora a aleae 4 = = Nettorako 41 Mootine narmiaual 63 Morrow oben 30 Modul boy 3 pela. 13 = see prod oa ~ Roda etadin tea. ai pave 58 Nejeiiow Tanke 126 atm (ew, by e117 10 opie 50 Sbraac bison 112 dsperinenal 53 = mater 53 odsaimane 1 otaiag 1s i, orion 12 ops 2 iin 25 = gee 7 Geli armoniska 104 ‘Stabe. adisimani 13 sci Siiaidreons 1 aie te 1stPanto 7 rede sepene © aaah argh 34 esiodosilase 105, Feri Fk 103 ftir 2 egacterminnts 6 Prarie 30 sere $2 = pepcttng 2 Pome ‘Ane (incre Hen Tis 1Shy 4s ot fostle Se SN eal 98 Posupa evan ner acne te — pis ts Prana aadotezanie 134 "rile rk ont Frets fee 127 Fr apse ‘oe 3 fenkae 39 rine rene Pee aepogencat 18 Proporsonsnost diehna 56 verre bent ee Fale 100 Patan trea 48 siesta ional 1 Sttem “Delariown, koorinta ‘ah boon 12 ‘Skok funkeye 127 Sor Srtomers mata 60 Standard a8 Savors tains 11 SS Sketonnat = seca 12 = See = potas 16 supelovele Talo, tenant 47 Totka napoavanie 121 ‘ene poste 7 ‘Teme ete 7 ‘Teotema, agar 18, 2 fecans settoa 36 Tomlonla 46 Traera 10 ™ ‘Teiedar oapocanihkeordinae noon Uetanea esac 108 ‘Veednostapsotuins (oie) 13 Unitas 0 a froite menos bo} 20 merase 110 = Bramfas i Unio "otjer = Sten fh YO ete 8 = Babin t7 = Bobodan ‘elit beskrajno mala 122 “Soonania 48 = fmonotant 15 Velitina poling 48 ease Ne a ee ita parabole 77 — pexating $0 Bie Signe ai Even 20 sper 69 etonan urraasngnss ygpnaesar nt [4 WATEMATERY, MEXAIRI 4 ACTPOHOM BUBIMOTEKA 6 po}; —_______—_ Aarye ——_____—_——