nF Sého.- ELEMENTI VISE MATEMATIKE III INTEGRALNI RACUN SA PRIMENAMA KALKULATIVNI PROCESI "seran crasraanain vgprienr thay “HC WATBAATENY, MEARORY 1H ATPOADNAY BUBAMOTEKA seo: 24954 Aaryuz 24.04. TOE. NOVINSKOAZDAVACKO PREDUZECE "TEHNICKA. KNIIGA, 198act m ori: JOVAN VIBE 5, gid, Baar vote Mila 17 ‘uermnen orrmexaaqasn yAPrIKENDE raga "SA WATWATINY, WEXARIRY W ACTPONOMALY BUBRROTERA Brel: Bary sappeas Pretapior te pve [NEODREDENI mTRORAL 10. ve LLL, Peja aodrsenoginteate 12, Tabla elmer eral hi 13. Bimeaurge mete iesrcie, Mode zartat |i met eimtne vega, Matus fcaucje 14 Inveain cn fe 1% ters Zavse_od radratoot korea it Tete Erdetacy blo 1.51, tata seh fk sa horn : 1 Insect akib emsndentnt ache + = : 161, Pipe an artuntegaj nodreea itera ‘ota. drs ‘OplepENE INTEGRAL 24, Foam oértenog inepala 251, Tecoma o eet) veonortsobrdetog ince 212 Odden Integral petidge fence 23% Odden intel sx betonatni grain > 22, Metoin mene pomelive odtdemom Faeyr 23, Meods dtniheinegee eefog integrals |< 24) Inmracin metodom sirens po parimetra a “ a a rnEve o a tae rte [PRIMENG INEGRALNOG RACUNA fenton ei ates ste Piimen w Matera) toll Pliner » Grower Primos « Geonett pace ara Eee KACKULATIVNI PROCES ‘Norte att Tatra pomoéy ceva ‘Tirwometiat sel Harmon wala etaae ection | Retina janatinn eg | etn penn Nomgatia nnn : Iateolay = ‘Pein lacie | neue Met najanin Heda ses inear Ingen an PREDGOVOR Prvi deo ove tree Kafe» Blmenata Vite matoratite porvetan Je elementaraim osnovame Zagrafnog,raéena. Ove En lofeae | cojenjene as konkretnim primetin iz raznih ‘bias koje primenjoju taj fatuy, Dupotodiian taken I Dpredavats Flenenata Vike matematixe na Sumatskom fekul- feta, ws Zemunt, pokazala oni je da predavanieInteraloog baa, Kad se podae sa torjom aeodredenog inéarala, kao oma Koj stop w blsko prion) vezt sa vet tsvojniat ojmovima inioda i diferetclala, ne 2adajeailalve tefkote Etko se savladuje tformata’ proces Integrals a joortaynim, lmentersin.slutajevims. A post se ovo sav, Uvodene pojma ‘odredenog taepris, i kao shire beskrlao.velitog broja beckrajoo malih'lemenat, stvara a shufsoniel ogromo palhlosko zadovolstvo, jer slasios csecaja da ad ratpolaga calm matemattkin,aparstom za" sefavanje velo. vada to redavanje izgeds jedoostay- ‘je od on0g Kolin ow morall da se mute u seedajo) Heol, PE igmtunavan”povrting # sapremina, fw ms040 Jadoo" ‘avai shugjevima. [U" drugom dela tojige, pod naslovom ,.Kalkulstivat proce pokazan sl, polazel od Numeriehih radu, pos ‘4 refavanje problems, Koj se, prema sivremenim programa, ‘logu, sats Kao proj Koracl prakiaog tatematithog clementaenog enciklopedskog san Uoya aa Je fer poien aera ten 1 slavane — sftegrli { Kalkulaion_ proses" — moje Kens Vise matematikes, fp 1948, godine, ali su ovde ‘unesene"| izesne naroBite dopune. ‘Malo. vite je razrageaa {coud intsraife Tacionaliky iracionlaih' transendentaih Tonkeija. ‘Date su primene integralaog rata AsliPotsrane sw primene cog rausa U Geometift mass, ¥ vfs 2 problemina Mebanike. ‘Najind, w fetveto) gli Davedeai su} Lltsiénd metodi 29 egsharsko ‘resavange fednakion totes, FT eavrog sepena, #0 sad ne ulazi u program sredaje Shale ‘Pr leas rukopisa I ove ajige velit pone Ja je vwhamo prof. V. ¥. Mihov, Rome f ovim putem larval srdataw avant. ea f | Glave NBODREDENT INTEGRAGE 10, Uved Savremena stroge teorija pokaraje da uvodenjs pojma incopeale mote bith levedero ma va natins, | to: 9 obiicma fodredenog i neodredenog integrala. Ovi natini se raalikyja So elon [eran al) Vode do ith felis, Uvodene ‘kag graniene vrednost mica besa Bo vebkos, wom bsrkajoo main cltnenaa ima to proto, Ho olakiava uopitavanja tog pojma uw suéajevima kad su ratitiog. Karaktera bilo. sami element, bilo oblast zhicova {ik elemenate. All taj natin wyodenia prima integrals, 297080 ‘at prvim Korecime prt izatavanju Vie matematike, mnogo je ied non, drupog. fade, pro, vod pam ty, nedre enog integrala. Kako nam je agja ih Elems- ‘ata Dudu Sto jednostavaija,poslutigemg se aetodom uvodenja pojma integrala pomocu pofna neodresenog intext 1A, Rojan neodredenog. fntegrala Kao ia je ix Difecenijalang zatune pozndto, operaciie diferencirinja date funkeie, Koja se mofe diferencirati, sastoj se olbedivanjs.j2vods,”odaosno _diferenciala te funk ‘Ako. ss F(=) omatimo date Tunkelju, a sa J) njen i2vod imamo $FO)_4¢x) odnoeno dF(x)~/(2) de. 5 4(9) odosno dF (3) ~J(3) dePrema tome te zadatak diferencirania mofe i ovako APE) -Sep.de data tealena U Matematci svako) dicektno) operacili odgovara i ‘oben, favecaa operaia. 2a operat inverznudiferenaanja treba v jednating Funkole 4 (9) =f F(a) =Sea) de vesdena ot Odcedivanie privbine fiije F(x), Bj je ved data fonkeija f(0), predtava 74 nas nove Satematit oper, Koja se ove inepracti, a avodenje to. operate integrin. Naps, neka je data funkelja. f(a) —%. Teeba ofredil funkelu F(a) sa izvodom 2 Jasno fe dav eedenu funkeya feba da ude, jer Como. od diferenciranja teeeg stepena Aloviti ‘rust stopen. All diferenciranjem 1° dobicemo Jol Kkoeficjnt 3. Tog koefcjeta, medutin, nema ito funkeli, 2) prema tome, funkeiju a treba podlid sk 3. Znadh za Jayna mane Fee. On eget an, fe a bud Funkeie: @ z (No isi, rezultat doje i fonkeija fee 1, ie ie A (beetlow sino toi L(t a” tax, ako i (Geo il wopite, WO sac)eat E(Latec)aat ade fan €omatenptzuno pootsn i san br Te ined rao fuk sae daha pp enna el i nd la mole hapa St reine he ete {en trl icp oe ake Sela Bi hatte poate hotnea d dt fh tle aa ee 10 se Som, opera» Maen, ho ie poe a Mitac pata tabve isu opera i 0 Tarde Staak. anogs tot emo down Ext om neod- Tefen! oteral wvedena Je ozmaa, , syd ‘ona se sani iz make Integral, Kol Je posao ie arvsnoy ilove 3 (pra sive. fet Soma), podterae Fateh ircgrondo to. je tt levod (0) tefene Tankcie fk gin ax tok poker promasira po ojo), ‘eran Funke FG) 2, koje /() id kode se “ee pihine i prinisina fli 78 Tonk 3) ‘a ovim cenakama rezlat pfcthodnog primera ste t se napiati [stax = Late. vis 7 visa nentetany neg ieee ont veins actees tl its aim Er ene ta ph oe re we ee a et ei ein Tehe sn tau iotegralysatinjavaje famligy brivih lia, of Be a een i ranma i Tako, napts u sloajy intewala [de = x84, m pei kvlarau vredgost C=0 ko integral rive alti parabola yaLaty i svaki San familie irivik 2 yeLa re mote ve dob parlelsin Lat y prove pomerenjem perabole = cose Oy (6h 1). Na stich je prikarane podimegralna foskelja.pravom yx i Fame integralsh. iv parabolams st.1— rama we Siehinin gee cry t -Lave 7"fe definicil neodredenog integrala neposredno sledyju cove alepove osabine: 4 Eireaarson i, invod neodredenog iategraln po. promenijvo} integraie Jednak je" podintgeaing} funkeily | TF) FE) “C.K Boatl da je integral diferencjaa eke furkeie jlnak 2biry te funkije | protavoljne Konstane, Drugim retina, imtegracia Punk Fn) earn ako poss transforma, inarais If) a nlegova podinegralnafonkeia ima vredoost jedinicn, & fyte) def AP (a) Jd ()~ F(a) + C- Tako, napr posto J ede mde, intepral fend ima veednos fe" de=fer "eC. Poito je sveka obmuta operacja teia od direkine, ¢ ‘operacia inepraie je isto tako'— i to mos ~ eta od direkne.operscfe, od operate difrencirania.‘Tearju inte- trace demo zazvitisistematshi, polazedl od pregleds elemes- fac teal. 1.2, Tebliea elemental interala gra en daca nee ol Sl Ta = dole oS os po Miko ie obese Coy = Se cn Lt ee rane de Caio (sn g/'-con? Inime obec ot avila 4G ‘fe o VU jednom iu drugem stay kao i wel, proiztalna Kos” Sania interac rednio iskorscavanjem obrazaca.Difeencijalnog ragund, of neznatnim depunama, molemo napisati ov tblew 2 elementamme inteprale © Sre-f9; Hea-Fare (ay SAS) dam A SI (x) dx, A= const. amy Suk ydemJudxsf vde. 2 ets scag—, (om) [Bamesse Un) pode vena, (| (Y) Sedrwetsc, (vem fords cos +6, (Wl (vb Ssinede= om [Boers cvs 7posto racisnalna, Tako Gemo, u ovom primer, stavitl V=2-2, odakle je x-2~29, de-=2eds. Pole ove zamene Integral Gobi obtie Seer S587 [(-me [fe Y= =f 4 } ~2f2— Slog (2+ +C=21VH Wa ~siog sD. ‘Ako podinternn funky ‘avis od kvadrainog Korena i poitome drug stpena, pv tadashi, tale vidivda‘se'wtabel clomonannih inopia lee vt a ww Fria Spas wansforife, po moguéstva, sa tablitn intgral, Kako se to ‘ci objanigemo ‘nm. primerinia. 1, Laratunati integral J= f da se teaZeni_ integral es ‘Transformitimo Btaase potkoreai trinom idvalanjem totainog knadata $44.04 eeay 2x24 4etele(e+2h. Za Ag. promealiva unstomo x1 3~z, odaite je &—de i xmz—2, Poste toga Za integral nalazimo 1 pectca [pti inco slog Clx+2+ /ST42F 3] Fy +loge= Proiavoliad Honstantu napisali smo w oblitu log, jer ‘ako dobiven! reultat mozemo napisats jv ebliku C[x2 $YSEaeE Hae! i x4 24) THE Ce 2 teatamatl incur = f 2. Trnaforian mo pevobinom x(4~ x)= (8 =2:4-244)+ 4 4— (4-2), Ea ai demo iaveliti amenu: x—2=2, dx 2ds, x=2{1+2), Piste ‘immer aap 21-T=Bsarosingy += - YF +2aresin 224.6, 2 3, teratunati itegral J= JYT=H dx, Posto w tabiénim integraiina Koren stojl'uimenioos, dati integral treba tans- onuiaae take. da Koren bude w imentocu; u tu syrhwy podite- CON huakesu tmnotimo i delime Korenom. Tako dobivamo 7 free [et wn tig Prost mame abil, «drut ntunaane de riom intepraciom Jy [7S f x tea je = [= -4 faeataa-- ey ji-w 2 yf. Pema toe ime === IB a enya je mE nT Kats remitst dobivamo 5/T=Hax—4 ceyTas + eresina) + €. {Na slisen natin izcatunava se i integral 1) Face | (6 TF Hon bet +e, 4, Terabanai integral J= sf wee Kalo u tblil integra ne ato iepred Koreas uw imsnioew italy promenlv Eas, a ese stot tebe cial sktoni Te se obiite mmenom sees dem de F=-, pomoey ai hop ier pie [of pee He = log (+ YTF) + tog C= 108 ce St ¥ nye Dobiven rena se mote avako ie x: (1-+ TH) =e Ble jo 8-7 + proimoloa Konstan, ene. iz ove jdnabine mofemo investi Yednott x v fanki integral Rene natn ohn St ino Swot datog Satgele bed fe promenljve po koe) = ie. ase along kao funkoju samoy egrait Veta: LW WR Se 4 OFWs 1 VRB. 8 ees. NA ARERe, ATT, 121 YRFETS, 13. le 4 TERit, 5 nie ¥FOTI. Prot ntegaess R= 35TH ef mine 8 tonne. Su SI, Integrin neki exon forks Korenina Froutimo jot interac racionalnih fuel Koj zavise ‘od.iezavisno promenjive xi vite Korena oblika| ee. ie (cea) 1p veki racionalan razlomak, dakle (I) JRC, DF, D8, ..)de 5 2» ach p=2®, Ako s4 8 omnatimo zajdnitk imenilacranlomaka ed isos zamenu De, promenlive x, dxf EG neyent D'se losocima p, gus. izalavaja se kao ‘aclonaize fuskeje gromealfivef, 1 dat integral svodi ma Fiepral reconaine fkeje neve promentjve ‘Kao drugi primec integrals koji se svodi na. integral racionsine funk, wreéomo tz integral inomnag_difern- ae ple favor beds, pie su ui 8 proievolnt faint brojev, 81m mp raconalni brojei ‘Tada se pre svega mote (writ da se beojevi m i nw ‘vom integiit moge.smatratl a0 call brojevi. Tait, ‘e'nisu, mena 2%, qe je N zajednighi imenilac recto: eae Tne dovodi ‘do istegeala sa celim idodiocima rake omhve 7 (alae neka to prover) I sad mofemo dva Eitaje proult T shuta) kad je p ceo bro}. Tada je podin~ gata hakejapolinom (p>) ii resonalan tacoma, (p< —1 Il shut] kad je ravtomak, p=. Ova) sua} se ‘mote ltlaniti na dva podstuta: 1 — kad je "+1 ceo bro}. Tada zamena 24 bst—at racioatizjepodintegalns fink. My — ad je "1p coo bro}. Tada vamena acberar'e daje ini renllat. Provervanje_ ov renutate ihe tadaje tetkote (oeka etalae pokuia). Jof je Niotn umeo ‘Ba dev negra vovim sloajevima ll tek jo P. L- Cebi- ev dokazao. a samo U ovim stajevima recoil inte race arazavaelementainionfankejaa, vet a vas tay sve town, 6 21TR Ta vase ea a16, Tetegracia nekdh transcendent fonkelja ws pounainte aaah enya To Sal ALERT GRO Monon si yh neg ars rh wing ote een ata aie ae onc die late ca Sele ATS Sea sin inte lion oe ose {oh tpn shu it preted 2 Intepal (eds, pose sere ines [FE, ako Fak 76) need ile sen et dem de, preazi uy ennih “operacja, mofemo na integral primeniti operacile integracie, nape, operacie 7a integranj racionalnih funkeij, |) Koj smo zlo W prethodoim paragrafime 4 integalasa_trigonometriskom_podintegrainom funkeljom neki se izatunavaju vil jednostavno. Pokazaéemo ‘nekoliko. primera fore [ken $008 _ _topeosx+€, — SE den [OS topsnst. as 4 Ze eat [EE Sao i mnope dap intezale Uwigonometijskih funkelja, zgodno je upottebti zamenu x a Sez odakle je ent g aeos > ‘Ova je tamens velo Koriens, jer se pomoéu mje) kako sve tdgorometate funk ko ¥ jot irvod rtmrae racionalzo wu fonkeii te—z, Pomogu te xamene xa nab a 2 integral dobivame Ss <> f+ 2 sin coe = 3 2 “ : = [ Betogssentoew +6. [f&-tersconent rosea f motne wari tpt ako stavimo x= Zz, Tada je cosx=sinz i ko, sta Zaz, Tada je ren Sanka peimens delimigne intepracie dovodi odmah do. rezulata.” Napr waresia 47TH 0. 4 Nsjnd, polaraceno jokjedma metodu za, transfor inane pouitgiine funk, koja testo dovodi'd0 edno- Ses tan ea Tartu intern f favo xée-samaes— f + ado naib maxing et stalne velitine, Ako stavimo a~rcose, b= rsing, ede sur 2 lane pin aig move pomotne Konstanine velisine, se veednosting r= = Vers, 1g9—Bfa, onda se imenilac’ mete tansformisat ovtko asin gs bcowp~r(sinx coup cosxsing)ersingrt a): ‘poste zamene +97 dobiin se, prema promerd a “ z _—# ~Liogtetsce Secazsteae” fest OE +€ 1 1 8) - tel (rracte®)vc vars ieee, (stare) vee Tent nea ki: nove aot 3 nee se Gi 8 Ee. W.1sdna ste Hates 14 elaine, 15, Aone 16 alee. Io, tyartdas), 90 Dies beaes. fe, cme 1.61, Primedbe lacaéanavanje neodrdenih itegrala Obim | pamens ove knjige ne dosvoljavaiu da se duble vypultamo ws iausavanje hcodredensh integrals razuih Upova, WNarvistavamo sistematsti Portgnste rerslitew fo} oblast) ‘matematie. AG como ipak ‘ulin jo! nekoliko prinedaba Pgopunity oo so je napred eter: Kao so smo vide svaka obenute operas sa broevin predstavijala je, da tako Kafemo, vor brojvn nove prirode Dduaimanie je" bilo — itvor negativni Boje dejenje — favor raslonaka; stepenovanje —iracionalaih,algebatskih Ftraneeendentak brojeva, Operasja odredianje neodredenog Intaprala je, ako ves rekosmo, opera obmvia dierent fanju. Mos se, prema tome, oftivatl da ée operaciin Inteprisaa doves do rezultaa Koi so mogu iran poste ‘ a ‘Dra intograia i sade tablice Si +) +e, [pecpneonnes, Kojima, uv opitem sete tema [8 ae [ft Ble oy iGlnats eres 920 | Recah Basal Se Tet tone “pont Setrin t= L top Qax+b2 ya V@PTERFE) 4 re Vidimo da ratvn jednostavna algbarska podintepralna funkeja 1:VT=¥ dovedi do mnogo Kompliovanith funk: Cie, Logarta | inverene_tgononetriste funk attsinure. Jo je Komplixvanit problem tad se fratunavalyinte- cali sien po fom prethadaim Intepralina kota ‘pod {Coreaom sto ne Fadratn inom, vee. polinom tea at fetvrog sepena. Na takveintgrale so nalas pi iaratune: inj dulite aka elpeeZato'se integral opiteg bli Ch) §R Gs JP), de Je R eimbolracnane fais, « Por inom tieéeg ti fxtvrog ‘sopena zovi ep ateerai ‘Teoria lips inegrsia | ptidih funk hoje sje ‘el sa in integral, tinjeva mare rams anemeno) Tatematc. U to) teri a pokanye, da se Kako se svt ‘pik integra ebika (frog aves nn rt osnovan ep {eka itera, hoe J A.M. Legende vanatio kao apache interate poe dre ftrede ete 4 0 Seat ds paaers | ee a Samra =" = log( Satsplo ou iA Konstante, fei Zemu h mote biti imaginarna ‘elisin,, Koastanis ina. yrednost_pravog Pizlomia, Deke, i zove ve modo elpldog integrate. Naplsan in al, poile emene z—sing, mogu se izruztl w funkeji joe [cdnostavaijih Lefondrovlh lipiekth integra w oblice: ae a é visearee eae a0 | saat PFO Za pra ve intern Lge je stv | alos a dra ‘ns ae tam prsealvone meta keno TPF akods uno wo prem wow eG lean SURE beaten’ heerom Tomose spin fake te eat nog probit pratey Eaten. Som kiki, eden date E's Grp semen sunk, epee Joris be als prolong Meta. Tato nape toe ep nk estar w eae omens alos) memati eke take pt Stn po onal Ege Tr rethodnh corsa tot, tao. staaje sl sina rt coattails rsamefecal de Mtoe tie taco niontnan pons tao desieinape ot Ent pach ont prnie Ze ot demo elle’ ar poeta ial min pt putes a Bue Eee eens dee eae pee ae pn ‘ablolan ae stsiea mateia Sots iy hina moder | odes tepals Zo teks ope tng egle nope: eiptte inegae | Raloies Gee ‘Sat ey ve dtc hieda oom 'U matte ove gave maton Jot nlite mdaaka a prom an eS age peer cipees ara Saas and Rast ‘Cx Sane 1946, Tabla sage 23 Tategalas Sean Synge tn hd nn ‘estan: Testun integral fan: Leese 2 (Qe dR Dealers OM, AI VRETE. 5, 1040 (erry 6 silat +0) V2 otled. 8 Liat, 9 are, to teatVietre. Uh. sVarsBsVeed. T Pantb- Vers DS sinarcothe iM xunae Haakon, 16 1@eeet), Mev we esibseey, 1 TR 0, setaeGtova deve ODREDENI INTEGRAL 2.1. Pojam adreden integral Povrtinu, aad Ox osom, omedenu keivom linijom o yofe vem ordinatama, PyM, | PM, delom P,P ose x ozatimo st Q | GU. Toko konstrusans povisina zove te povrina uw Dekeriora ‘oordiemnon sit. Up. sec si aaa ivolinkt rape. Preiposafamo dt fe ankle fs) na posrags uP, odeeden, Jedno- dnatnay aeprekin, tone ‘ona, este, uzlasna | poz tivna, Apwcse tatakn Pe, Pi Py omating. sa. 15, Jano je da je 0% poveina funkair_promen- Five velsiae x9). 0 FU. Postavinosebi_ bao zadatak da eratunamoinvod povsSie Q po apicsh x. U tu gvihu promenimo specs 22 beckrajna tit prrstal AX~ PP" povuelio ordinaty PM" Dobivena povrsina, 8 Q, omedena je bekrajno. malin Iukort MAC" date rive, dvema'ordinatama, MP t-AUP. dso PP" ose 40, sake, Beskeaio urani kivoinek? tapee, 38 ‘Ako ksoz ta8hy M, odnosto M’, porstemo_prave_paraelne fax osom do preseka 2 dragom graniéaom ovina, obisemo, pollo fe funkeije monolon, ava pravougaanika Povtinama yi (y+89)4% Kao’ ito. ee vidh nasi, Povrling & 0. zu runkei /(a) koja raste, zadovoljava love FarcA Oe GLay)as, Ako podcime’ ale nejeteatost ppoztivaom veltisam As, imatemo ae @) AP cyiay, e 742 Potaimo, sad emanjvath dutinn x ¢ aul, "Ako Je seprekidon fuakelia yy a ao 128 ral U grain} vednosti odnos 42 tei inven, 40 40 os . j lim, 82-42 . Deena strain y+ Ay nejetoakosti 2) rina 8, tim, $22. De Y+By nejeoakost 2) rednor J, 1-potlep cee evom stranom nejednakosti Poo se 30 0, wok nas imedy ov gran, «grnice se poopie, granitna vedaost Koignika jednaks je svako} od ovihjedna Wh pm LO 0) 87) mete stimo da tet ‘eed By imamo Nu-Lanicom orem: Inve powsine x Dekartone Koortinainom sistem po apc eda jo orn i ie now 0 data bo fot apie, jn ios Hrve (1) odredue se pomocy operacie iferencanja ‘Obrauto, Had jo ata Seva {iy 28 odredvanje Q, kao Sto to slauje ie jedsatine. (3), tebe ives integra, Kao. Feral te inisgracje dobiemo neodreden integral” 2G) = “FG).:C. Medatin u velitin povline ne mofe bil mike seodredenont Neodredenont se pojvijue sled toga 0 iso ell uw obuirvslow da je povsin s leva omedena orsinaton Piily | a, prema tome, tebe da bude Dlar=0 i Ea) + Seo. ge je a apscta take 44, Ova jeinatina ode proizoliny Konsartu integracije "C= —P(0, tak da 28 owliea Q imamo izraz OC) ~F(3)—F@) Sa ine strane wot rasta wrest neodredenog imgegrala. tu dve vredsost argumentasiko vrednortt nenredeolh tnegrale 20. the yrdwet! argumenta20re se odrofn! ‘ater ‘Ako operacju odredenog intgrala hoéemo da omadimo pre intatunaranja neodredenoe invsgral, upotebiceme oznaki d=f/094e-F9)- #0 bed ik ng ome ava dinju, 4 ona} iznad make gormje grav odtedenog integrla, Za zratunavanje odedenog interala 2eha od ¥eed- rosti acodredsnog,istegrala za pomju granicu_oduzeti ved ost neodredenog itegrala 22 doaju graniou. Coen. granica {Gkode moze bit salts.” Omatimo Jo sab. Tade imamo cay) | o-fyar= free FO)-FO-F(. ‘Vertikalna crta sa omaenim granicama integrala 2ove se anak doutuke samene; on se stavija pred ili aratunate ‘rednost neodredenog,interala 1 pokamje da treba uct uae yednoat fnkeje 22 goeaju i ‘eka je dita parabola (aL 3) a pdt 9 Son eka ube. ie Gi poling 8, koja jena sll Osea tena Da bsmo’ proxi to lnadenn- Yan, odrdisemo povrtin omeden “au 7 rontma pe hota parable OM, canon povtine Tubuanysaed! Pap Vendiatom Phe. Karel po: ‘fori’ obezao, bise xt ble je A= apt, Kake Je S-2ph—2.9=2ph~ o-fy de fottenoftcne is dobivenog rnutata neposredno sleduje pomata Arbimedova tcoroms:"Fovelina parabolickor.odsetkajednaka, je Gveme treipama povetine Pravouponita sm dimesaiana teva (2p) {vaine ( odetia “Trobe inavoditi arosica provila za inadunavanie adredeuh integra? Otsvnino je dd treba, Jor vrednoxt {ih Sntogata.dobjame. mposredno. pomoév acodredenih ate: als Wonca! deo teore odrtoat tsprata ods! se samo Ta avegaie sa hoe ne moga lala odgor Deodredet ingen Pomeauéemo nckoito, owbina odrodenog. inzerla, fuel koje sleduju nepesredno iz dtiaisie. Sa promenom seda granica, odeedeni integral menja svoj zak, Prerar-—r rons. ‘Ako te eranise poops, odredot integral nm wedoost ons, feoyaeno Irvod edredonog intcerala po promenivo) gor ere aint ona Je podntgrais)fuahedl m wednost te price, po promenljiv) domi} granie) podistegralae) Cunkei = ‘inusom 2a vredaort te done france, a; a GZlOe-se, Et sea 109. ‘Ako se impel amet granica ineli na dv il vide elova, odredeni integral je jednaX zbiru odgovarajutih. inte- trala za pojedine delove, napr., Srey de ~frenae sige ae. Deteno sd drugo tumatenjeodredeng_inerle, oie oo ote postvt ao defini ove nea ovriou Q mokemo 98 ov makin predstvi, Pdi sastgaje MPs (68) man jonah lors 1 osama ret SOE L'Rivtsins ordinate Eror Woke pods | emating 4ih redom 58 es Yu. Yer coos Yoon: Ye Zatim Konstuitimo ve stepenaste Tile ao Si pt pokazano na slic edn Unutrateju 1 drugu spoljaeju. Poveda omedena uacalnjorn Tinijom izes Orb rt He os HR, ‘ons omedena spoljafsiom stepenuston lnijom ina vrednost . . Qn Ort re tent erty (| ve eric [Ly it eg 5 aeaiee Sat teksten sate “ Sh emaomen 1% Ly See Ge Ft men Coe Seigll Fann ues | retpotavino sad da bro} beskmjno mst; tae de ‘sx atl ault Abo fe )yojy ty rulta baja ordi, onatna, prethoden rcila Q.—d tel mally yy eke ‘unit sel, Zajeti8a paisa wrensoft" oe Ports Q, pedsanje odreden! itera” Motomo, dbs pot O frdemtimos tnt. + 98x Ho se, keatko, iaraava revima Oadredeni integral. predstoriagranénu sviost ira ‘eskraina maith profevode vredhastfatkee | priraitaja Nez vino promentive kad bro} sabiata beskrono rate. Potte"se zbir mn promvoda mote canadtKratko Grtzet ty de= Sys, ‘ade § omatava potetno slovo rei Summa, vidino da e odavde dotta (Lajbaie) F oznaks integral, fds, ge proizvd yds ma jasno geometniske znagenje! ove se lament edrednog eral. a i > Za integral koji predtavlfa povlinu Q taj clement je bio feskrajno.zaani pravougaonik vsine y 1 osnoviee di reds odrtenog integrals kao ia bene wel og broje Daj malih clemenala _ velo vazoa 1 shZi ao osnota mnogihtcordskihsasudivaa i praktfah primena koje se ou odred ih Integeala. U vez! sa uvedenim pojmom odredenog integrals kao abjra‘beskrajno elikog_ bro beskrajno mall elemenats ‘tingemo nekoiRo pritedaba Pri odredivanju povifine Q (sl. 4) dill smo osnova te poweine, dul PoP it m jainakin delova. Jasno\ je da, Je {aka podela dust Py ograigene, koje mode biti nezzoda0 pal iatsnavanju date ‘powsine omedeae srivam le. Je Pricods Komplikovania od krive aa naa) slic, Da bismo Se Dilobodill tog ogzaniteny, uveSieme. defnieju odredence {ntegralau drugom, alo option, obi. Podelino dut PsP, st apeciama kisjva a6, opet ma « delova, ntkama sa apclsama empty 2p <8) ssricmynb iosratimo taliy xy.) 88 Ay Teaberine, satin Sako} dat! cy nekt “Tadko sa apsciom 1 corning st “EA Zain, meds hh Tern mvt cameing je = AL iano jdt ako PSSmag an Re die “ke piind oad oe sett “spol sl Bl pat rove West im "E469 8%0 ona se zove odredant integral fankclle $0) w ineralu (a, BL oomatana se a hon Integral Koji zadovolinva postavlenu defini zove_se Rimanoy integral. Za njegore podinteralsu.Tuskelje 7(3) tadase Kade de je integrabina uintervalt (a, 6] Rimanovon mit, Beentard Riman (B. Riemann, 1826-—1862) caver fe remaéid matemaitar, Koji je naj poznat Kuo. osnivas a| I i tex, Rimanove seomenie. Ne maemo vltzitiv dokase_ ot: ina™Rimanovth intepla. Naveono samo. teke oslove Infegrhinost | osebine lnterabinih fnkeje u Rianovom ‘i 1, Nepiekns funkela f(2) w datom intervals [4 6 sncgebiina Jou tom intra 2 2, Ogimnigena fankoija sa Konetaim sli beskonatnim pecrojvin brojem prekida'u datom interval [ay 2) integra. Ei je u tom later, Napomenime da = ‘lov ogre Sono irate aejedaakoieu mf) 0° elem interval fe, Tada ici mio (adde Kota E28 proizvoliny ta8ku N(x, ») osnove ima tri dela. Prvi ‘co: dgovara taskama ravni paralelne raval Oxy na rastor Janju he Drugi deo, 24(b—») "8, pripada Koso} ravai ‘para- felnaj Ox osh koja Prola kroe athe (, 0, b+ 24) (0, by) =, ogo. vara rastegnto} sinusoidi sa, promentjvom amplitudom, koje Spada od pv Ore re¥mi, do. mule w ravni y~b. Prema hapisino} Yrednosti =, dvostruki integral 20. zapreming tela {reba ovako davai rofl [eZ (esersnt ae race tu savan! Tred deo, u obliku F-(6—9) sin Smatrajui, prvo, x kag onstan(u, pose intepacie po inser vod [re (2esesin52) 5 (om sofas z -t [om ph(2esosin®))ax levine i aatim intepraciy po =, imaéemo SE] ob rade abote= mab (k++ pln), 1 inogrecje Vidimo 2 se zapremina 1 ie zapremine bh pravouzlog para Telepipeda; 2. zxpremine ‘abd ‘fostrane.prizme sa. osnevom pravouglin ouglom, sa Katetama D's 24-1 visinom a}. f, © je definisane jnatinom 2238+ ‘dred veda0m integrals fl >ded) profi na osnors clindea 4 jodaatinor xs yP- &, Posto se tahvo tclo deli na Seti jednaks dela, imamo ae 2) rot inept Jaf f sete sti aay, ksh, poste integracije po x, aie Joye P+ VAP dy. Na snore va rae date brs 4 intra namo 1 » Ly VRP 4 2aresia X40, ty Zee, fo fava Primetimo Ki da tanovl sa proinvodom y (45) za obe grt ice maj vrednost aul ako ds. mogu bid inostanljen, Aolzing do revultat da je Joe [(tatosin Le taresin 2) 46. ate 61 Trortrukt integral. Poste wiodenis.pojme odredenog Imegraia sa podratjem u oblky duit pojum. drostrukog integral sa podrutjem u_oblika poutine, dolaze ma re Pojmow trasirakeg i, woof, vfestrukop integral, U teostrukoin integral "poarufe. je trodimenzionaloa blast, konktetno —zapremina, Element tekvog integra. Dekartovim koordinatama, izgieds (x, ),2), de dy de, a6 Je ‘Gs.).2) kj take podrusja, a prozeved dd de zapremina "lemiatamnog paralclepipeda. Granitas vredaost ira ovakvih emeaata, protirens aa celokupno zapreminy Y tela irazava, fe trostrukimnintegralom IrUll Fee. y2)dedy de, sde_uvedena nova oznaka pokazuje da integral treba da bude protien na. zapreminu V- ©. Visa invegral. Sad je ako napisti i obrazse a vite- Stpukiodreden integral proliren na nek oblast san dimenaj ‘Ak zumisimo m Dekartovih koardinats, Ny ty- sae u tom Drostoru, formalai izraz 2a odredeni integral tnjem age ade ovako | BaD Set Boe a i iy if pri Zemu smo sa Yq ozatili n-dimensional zapremin, pod tutje na hoje je proven taj integral, Da xu take Integral samo matemalicte leit! Ne. Uzmimo jednostamii primer iz prirode. Sunce priviast Zemlju. Kako? Svaki dele Sunteve mave priviéi svaki dele Zembine mate, Da edredimo.eclo- ‘kupmu'sllu privladenja immed Zemalje 1 Sunca treba da sabe- remo sv6 se priviagenia izmedu pofediih dela, Ne laze) Setaje ratuna, motuno aakijuit dase intenset F eslokupse bile privageaja Zemije od strane Sunea iralave.integralom oblika FINS, Me) medi, ede podinteyraina fk iia zavisi of polotaja tafaka ty i Ms, Zemlje i Sunce, 2 kmentima masa dip i dM, «Sestostruki integral je prfiren nx celokupnu mass t jednog i drugop.acbeskeg tela. Ako of ‘ova dva stvarna tela predemo na spstrakeij, mozemo zamisitt sxlokupnu masu Zemlje, m, vezant 2a jednu tatky —~ cena smase Zemlje, a masu Af sa centrom ‘Sunca, Tada, wzinajutl “ 1 obzis inrar fuakee (mn, Ma) 24 sluts} Njutnove gravitaci- cone sile, dobivara 24 celokupne situ izraz P= fA Koeficien propocionslnont ia je Wedaont k= 6,67: 10-4 WoT 4h rastoane esata Zemje cd ose Sune, Podintegraing funkel se prevoriia URRY 8 fextostruki Integra je depenesno ude tafhe, on masama mT na aston & 2.7. Kevolnki integral Podrutje odredenog integral f/(x)d je deo prave linije Iu tom smistu on se moe shvatiti kao pravoliniski lategral, v trem sisislu kao odredeni integral prosiren. na Jednodinenzionalne oblast u jednodimenzionalnom pola ska- Tara 7G. Taj integral, kao Bio smo videll, stojl vezi sa razom fim & f(s) Mx, Sit je sadetaj dobro poxnat ilo bi prirodno sad postavttpitaie 0 prokirenju pojma ‘odredenog integrala, sa pravolinijskim a ee inteyrl sa kzivoliiskim podyujem 1 0 u pojuskalare, boo aval se. wrednoteu f(8,9) blo w prostors sa veednotéu/(x 2) ‘Ako fe kriva (ai. 9) date jeduadinom’ ~/(3); element n0V08 Inseprala ie Fan 9) Sy ede ordinate Wake Ae kcive, ito. vere, i tae koja Pripada poll. shalara Ge 9), BS; rastofanje famed ie tatke | Susedne tthe, Mey ate kve Tntgral ko} oagovaa prehodnom elements, 1/0 2d, proce na sve tate “hive of tthe 4 60 {athe je Arilingakt incre adatom pola katara, ). Da te mosto uredenatt 28 Dekartove Soordnae, cha st amg tan mn 2tk aa datu kev y=9(6) ide = TEVA de, de je ¥ ievod ‘nkgije y poe. Prema tome trebs iaraunatl Jere 0 wee Za pacametara blk rive se £= Cy), 790 inane negra Exec. yay YR, ae je, naps, x > dsld, Nand, tho se 24 parametar vame luk 2 Krive, dalle stavi SS euG), qed. tae | sksla pl fy) ait fonkeii 4, imaéexo posovo obi imesala {0d Koj se mode tumatiti kao peavoinjsi insgrl Zs kriva linija u prostora $4 skalarom f(x,y, 3) trod menzionalaog_ pola, namo osnoves obras kcwoinisog fmegrala w obticu ff, y,2)4. Slitno prethodnom, 2 nie ovo vara jaratnavane treba une jalan od navedenih Shika, Za Detar Lorin 2 weno Pa eras Free ren senng Taser, Primetime da pei izatunavanjs kcvalinjstog integrla {coin trimall'y ob De“samo. sank podistene aks see | anak Gitcnela: hap ave of soers t kome aes Interac dul Ere hte suaea kao" orloniond er. Kako ter tao prmenama tiv Inter tarju Snatajne loge ona epoumnn ka Hoge Merl sa atalarsim proizvolom vetlors nekog jolt etre Bierensainog poseranjo adhe tom pols. Zamishing prosiora vekior 7 st Kordinatama P,Q, R tap fskeiama oordinia =, © ke ike Mprosors @ age ane, cenatime #4 dr vektor pomerani vektors OW =? «je give koordinate 2 ay je at Shaina promed. ovalia ‘dva_ vektora daje diferencijalni tzraz (V7, d)~ P(x, y,2)aei TO tn age Re yaa 65 Ato je vetor F si, sonst je su FO, 0, Rp od eae Mans peda rad le # ke dre dr. Ako w polju sile F treba odrediti njen rad du konetnog. ia nape te ale, pa Aa plea Be dk Ais aie tren iru dtd oi wiegra Lirtanarde+ oc redai Res 24). Da bi ioe Bila ito iedsosavaie zaustavideno se 4 siutaju ravnog poli ale’? veanu tthe to) caval, Za erate iva {62 pa Oa Ks fon i 5-40), hv preset fog, sos0h, {oct ania” Stan pou Slgoarsele eben if eey)owns Otro ae ou #1 B velo Kojt pomeranje di 8 modvom |d?|~ ds, obtanyje sa toordientnim ama, Vaden e sta kad 4 Koordinate silo P(s.9), OCs) jist kao. delimicn ieodi nek fnkaie U0e.», 9. P=92, 9-98 ada jp 2 4,28, Pes dy 8 de lay ays predstaviaiotal pe de S20 8 reds ‘en ef mee 08) =F Bea) B A 2 dats sts FP 0) posi tansin Ua) ona se pore Finke ie. Dobe ties witpach” Pons aden fare prem oj a le iis feel “ile ot fie SF atcor | tales plate potcne tthe, ne ‘avs od obit puta Kojim su spojens tora ain polos, Income aoe to che desde foice ‘P(s3) 1 Ola3) da bi oD imale Fonkese sie Kako treba ae ate 71-22, Beano, wan én 0inigo iyods, u obiésin t8kama, zadovoljavaja wslov 3 2 any)" Ce obi sm npn wav, Plating dj st doe REE EOS LPI Fata ee } toi m P iQ imamo uslov trating 0. Poke je EPC, ama 7 kao om santa vito newest U=I (53) ~ F669), EE mo’ dodal tomante tao fink’ Kontaie’y. C(y), diferencirajmo prethodau jednaéina a 0-2 42, rokaziemo sad pro da rata oy oy dy 02 ne mts of Zao paating ef en od ox 7 ‘ mo 20.87 20 oF 20 Jota ot Dirncining 222132 oF 20. al Ox dy ax aydx Ox 0,24 obtain) = 0~2E 6+ +6, sie fC prove kiniann Iategroie, From, tnoe, onatno dobivamo vasrta yareife glote Tine fimo dokazali da je navedeni diferencia wilov 2a P iQ dovoljen. Signi uslovi se mogu napisati | 2a ti funkeile P.O, R me we a00 to, da bude zanimbjvij, w mateitn formi |] 22 2 ae a oom [as ay 2 POR Prva vata pokazue numery wslovs; drug opertor ji treba Prime na tece vrs da Bite dobio vail wlov” Tako imamo: 2X90 9, 2 _9R_9, 20 oP. fanlaije idee se ea ee ax ay 2.9.8 mdsrtian tw i wlom, oi FC, 0, 1) ime is Stems te mone eased i ‘obawes Deuce +1(0-B)oeu(n-2 1) @r4C, Vette radi Sitalac rs ‘mote sam izvesti ta) vezultat i lako tada rarumeti_uvedene bonakeGlavn teen [PRIMENE INTEGRALNOG RACUNA, ‘30, Dierencijsion aatiza £ integration sateen Diferenesini ratun se moze smatrati ao prethodai studi u provtavanjy.prrodnih. posva. Nov slavatzadatak Je proustvanie pojevs. yur mom, mal), nejednakost 0 Jer mnofiag sin smanjoje prethodni_proizvod. sims. Ako ‘eine njeenakosttintegevemo U grancama od 0-60 7/2, obigemo integra neesoakost Ips lana ss iskortens ova (2) 1 (2) Sina 23.18 th aed Ei imamo neem pa os (gnarl 3. Povelina hiperbolithor stktore Teratunajmo powsinu hiperbo tiskog ssktore omedenu dam O4 for. (Gh 12), lokom biperbole AN Spotegor OAY ite bipecbole MCG.) ” ‘wodnosu na centar O hiperbole. Ozna~ Ce oro ao eth frente =A eu - ‘Ho sleduje iz jednatine jednakostrane suzteams — Sanatc stare ine gal J=] Pa de imamo sh Reels OT, 8tins tonto pat = ig 2-4 5 ). ato 54 Q, omatimo povrtiny krugs polupretnita a, Q.=n4 ‘Wredemo promenijivs wank Say 1), aa je tako i 1 ovlh jadassine dobiramo vredaoetikoordinatn tacke hiperbote ete ib Sem ras rath pio tet ho an cn ee ca ae RR ee ate A 1 poeta 1th ela QoL gn Bo Be Ie ste tei ge 8 krut stor Qy=0. Drugim setima, parametar ¢ Ao Mls ok pope ego i SSL eich arcs ate ‘tof eentrain’ vgad’ Krvga fo" Je-proporconslan DOvrSini Srutnog sektora B,Lsragunavone prague polar Koordinavama. Neka je iva odredena vesom izmedu palaza Koordinatg ri 0 a8 asioh ‘M1, 33). Povitinn omedenn” patzgom OM, tatks My si. Kootdinacama fy hikom My Mf 1 potegom OM, tase M, sa oordiratams P18; z0ve se poveieaw polornim koordsatama 6 U_prvoj fani izatunavania, tebe odtediti clement te povstie. "To. je clomentarn) cektor OMM" sa beskraino fratim ugiom 28. Ako sa polupret- hikom OM=r nacrama beskrajno fall krutai Tuk, sa centrom sO, Aobitemo Beskrajno mall Krufni sok tor st povstinom ? 48 Ove po- veting se. od povttine sektora OMT asia za powrtinn MB, Keju mozemo smatrati kag beskrain6 salu’ drugogs reda, st vrednoieu Trade Ranta en lari Korat, nom koje smo primenili na. stata} ovine u Dekartovim koordinatama, ‘motemo facen 7¥d0 vais smatrati kao element integral pce 1 ako sa 6, i 6 oznatimo uglove Krajajih tagaka, i osc ice nich aes es ‘odrediti odredenim integratom — (XV) ons f na ree Sea eene Soares arene = a ‘Rekimo i nekoliko zadataka. err ues ace See element Z2a0~ Lat +c080)948; 2 1 rue} izvatunavame neodredeni integral [Pecconnate f dsseocetna- nt 1 fare 2sind+ +1 sinseost)+C. Kako 2boq simetié= Love $+ P9005) Kako zon simetié nosti_slike_rebe_povitinw odeliti na dva_dela, to éemo Jhatl da aratinan ona] Lawrie t+ sintens, 4 konaéng nalazino Q~3 vot 2, Txratunati povstinw lemiskote, sa jednatioom et =ateos20 (al 15) Povitina lemniskate mate se podeliti aa stir jednska elas w prvom i ovil ugto 0 se menja od 0-0/8, te take za odvedivanie poviline linamo integral one Fssenaefconntanaa [nth | | 4 C a \ S11 pena Sk 36 — Pomiaa otha Asada ee 3. leratunati povetinu jednog z2voja_Arhimedove spirale (3. 16) fa sednasinom r= 28, tow tranama od 80 1 esnoviog brace O-2F 40 imamo 17 Je ong ferane 5 2, Heragunaronje dutine ka Kv line ‘A. Dutina lke krive linije x Dekartovin keordinatan 1 moj) knit — Difererejni rasan (Bement 1) nde smo ie metiske forme 2a Delactowe Koordiaate, = de ays, Aiferenaijal de dine loka krive dn. Kako je dt =) 1%, 4a odredivanje Koantne dutiee, £, luka kre Tinje mame brane «xv io ine at ¥ pata, sa, <0, ‘Yo (ah dejo parametar I prema tome, ded, d=, ‘en Sep bine Lahr, Kao printe odredimo dutiny jedaos tlasa_cikfolde, 4 fedantinom xa usin a). J a(l cot a). Kako Eeca(ieoen)de, dymasinudi, inacemo me Atak = Peon dit Ae sink Ld, odable je d= 2asin Posto svaki cikloidni talus motemo podeliti na dva ed naka dela, pri Bam se U prvom od ahh perametar w mens od 0 do, 24 dutina jednog tala immo ieraz L=2] sin ¥ uta] (cos) Tako smo dott do. zanimljvog rezuitata da je du ina cinloide jeduaka fetvrostuke) medoow preSika eu eneniora. B, Dutina like keive w polarim koordinaiama. Ye slice 13) neposredaosledus da fasojane AM, koje predstay la Jement dt Taka ‘rive & polaraim Hoordiaa‘ama, ‘kao hip Tenuza beskrajno malog praveuglog trousla MNM, 52" Yee wcodredenim kattama rd i ar ima vrednost ds= YEP - Prem tome 2 iatenu dvinu Imes integral xv = fer ao, Kao primer iartunaéemo dutinu luka kandioide, Posto ie rea(l tess) i'm —asind, bide 1a] PF aon] you reRy Tew AN Too 9 pocect anf =24 f)FFICO 0-0-2 feos? dd~ 8a] sin [PF Re a0 ~ 20. 2foos-$ d0~ te] sin te, . Dutina taka krive u prostora, Za clement dé dutine ‘sive nije. u prostor, Koja je data, recimo, parame tarskom obliku X=x(0)) ym y(W), Z=2(0)_ sk parametrom 1% treba uzeti diagonal Seskrauo malog’pralelepipeda sa Gimenzjana dx, dy, dz." Prema. metho) form dit det “tdpte dst, za odtedivanje dutine Taka tada siuB integral LVRS a, a sie je, naprimer, x=! te Primera radi odredimo dufinw zavojazavajnice (0, 49), si Jednatinom: x=reosu, yersiny, 2k Kako je a(t, mademo Incegral Le ea 1s ovog rerultata sleduje: I= (nr +11, pe je H= 2k; drugin rema, dunn huka zavojnice jo hipotenuza pravouglog {Tougla sa fatctama — lukom kruge osnove 1 odgovara)uce Visine, do Koje se popue.tatka zavojace. Nemotavanje niga taivih pravougihtrouglova na valjak_polupretaika 7 stvara zavojaicu. 0 3. Zapremina tela 1eEleneniarne geomet pomata eda ssa geometrskim Ero Koll sili hao mera zac. redivanje sh brojeva. sa tela foo je Bublé, svojim Elementima’ Sita Pravila nis dovolja, kao ito se to vidi veé-nn sata. ‘ima win emt ns ish devant se Stele rapremina tela omedenih rivim povtinama, Prema ranje vee etenom, Ueba i owe. primenti_metoda Placa na grangow teamost, Prema to} metodi treba opet BEdatim telom 7, ipa Gemo nepornatt zapreminy cxnatit =a F Golumen, povezat tava dva tela 7 Ty, sastaviena. od poljedara, 04 pevotlo, 7, sane clo T, a drugim 7," da bude, Eprpute,sbubvaceno tl Ako bro} za meta zapremine veg, {ele ostatino say 0 dragog sa. Vt, traben bro} Pscbe de radovollave nejdoakonts Yy2 V- 0, onda je Yo Lim Pim fim VP. Ako! st Eiovi zadovoljeni, 21 odcedivanie brojn V mokemo primeniti postupke Infintesimalnos Taéuna- ‘A: Zapremin tela sasoliena od plota. Zavstaigemo se a jedvostavnom slotaju kad su povrSine preseka tela rev ‘ism, paratcnim dato) ravai, funkele rastjanja preveka od fede rani (. 17), Element {akvog tela je plata ograniéena Game paraeiaimpreseeisa na fastganja dx i wzanimdelom povrline tela, Ako povesinu pre- [Stone rastojanuod eavnis oma: ‘Sino wa 9 (9), clement sapremine Jednak Q (2), sama zapremina orto niegaon | 18) Wace IS@ ‘SL 17 — Paras proc a [NeGémo wlaziti u raumatranje ana- jutkin. wslova. 28 primen¥ 108 obrasea. Sama neposredns poe ne rt pee afsmatran tein { njegovit preseka potvrduj zakositot mave- -4, onda Je #> 0, popravia 20, tprolutna vrednost popravie. ta" odasimay a slutal a= 9, p>, popravka se dodae. U dekadiom, odaosno decimsinom sisters b-oj si Java sa deset cilata — dowet rrednosnihclfara, od 1-0 9, i nuda 0. J opstem sluéajo, broj ima dva dela: exo b oj levo od zapete, | raslomak, desne od 2apets. Cifve celog broje su efre ‘dah jednia, cite raziomljenog dela kratko se vu decile. ‘Kad se od tat90g ili pribliznog b-oja sa. vige vrodnoenil cifare prelazi na njegovu pablitau wednost sa manje viedno- Shih clara, kafe ge-da se dath Boj eaokrugliwe. Zaokrughi- ‘anje broja se vill na taj main, sto se stavi ota poslecife, {je dekadne jediice odnoino decimate 2adr2avamo. Pa zatim, ciffe broja nadesno od crte, kratko, desnog baja, kod decl- mame va ravi ‘ona asiaje nepromenjena, Kad je desni bro} manji od polovine Jedinice zadr2ane cife; b. ona se poveéava za jedinies, kad Je desni bre vedi od polovine jedinice zadrzane eifte; 1c. kad Je desni bro) tst00 jednak polovini Jedinice 2adrtane cfr, Zzadrfana eiffa osiaje-nepromenjena, Kad je ona parma, a pove: ava se 2a Jedinicu, Kad je nepaa.. Primeri zaokrigi ia brojeva: na 0,01 29,5827 = 29,53|27/—29,53; na stotine Tig74 25 = 35|74,25 ~ 3900; na jedinice — 54,3534), 35— 4,62 $4),62~ 55; na 0001—0,0035 = 0,003]5~0,0 0,0045 =0,004/5 0,004 Pri zaokrugljvanju datog brojs 4 miogu se pojavitt dve pribitae vredaosti: mania, sniena ili podbacena, ozpatimo je 50 ay: 1 veea, povlfena il prebatena vrednost, oznscimo Je €a ite Tada Jo tye Aco, Tako, xmajusl ‘za bro] m kao’ data ‘Wedaast, 3.14139, mofemo hapisat! 2a podbatend, viednost S415 i ta prehatenu vrednost 3,1416 ove sajednakost 3,1415-23,1018923,1416, Razlika granitnih vredaost enti java razmak (amisli take na brojno} skal), w Kome. ae Dalasi data vrednost ‘Za Mo lakSu ocenu tatnosti pribli2nih brojeva upotreb- Jjaje 2, w priblitnim radunims, naroSiti nadin pisania bron 1 ine an ene aNatme, broj se pike ako da ipred zapste stoi samo indno- ‘en! bro, 2 promena st Rednosts tp Doj, bop porexae ‘ipete, Ispravja se mnokenem nowog tom stepeaom desl fr potrebrsn (lok gcem. To je narocto 2endno 22 Z20krue ljeno prin vrednonti. Tago Go re naps. peiblitea. red. ost Bro $92420000, ‘zokruglens’ ne tit fe, pists 50534. 104 a Broa 00003792 nu te eife page se 3.7910- Aprolune gretke mapiasih peibliaih vrednont sadovalavaly agparatot [yc ames (3409; ful de cir 510" ‘bratimo paanju jof na jednu orobine pisanin pilin Drove, AKO 21m pred tava dudinu se taenotea od jedn0g centimeise, ov pribizna vednot treba lsat 2,100.10 m, ty Stavit nal sa deshe strane, ds bie istalatataoet dts weliine Usiniemo Job joins vatou primaiby © pom ereske, Uvodet:pojum gretke «= a~ A, kxo raze famed pbs ligne | atne vrednost uckog bro, ne zimajul v abu pos {upak mereaja Ii po matranja, pomodu Kojeg smo doll do 05 Drojs, ontajeme samo u oblast ratun kik opeacja, u oblast ‘Acitmetke. Takve prtie z0vu se ratunate I mmordke gree ‘Meditim se upotebljje sta se8 gretia i drmpom tu, ‘Sant le predh parmuconj. Ove stk zavie of abnost ist. ‘umenata pomods Koj se vi po matanje,od lta o obina Do matraza, a od deogih pike pet odeedvanjytrademh Felting, Keo ezulat takvib po mairanja dobia te niz pb nik vedios sa greSkama, gtsiatms pormatran. Takve sells fe tecurajo u Teor verovatnose, u Sasi, ¥ Teor} sea smenata |v drugim sista predmetina. Prem tome, treba ealikovati dva_pojma gree: pojam atm ke, numer ke pretke 1 pojam gretke posmatanja, me fenja c€ per mentsanja itd. Onde Ge hi govora smo o Teo Hi ratunekh grelaka, koje iia kraiak may Teore rake (© Teorit drugin grefaka, grelaka posmatrena, bilo je set ‘ent su Teoryjom verovatiage, rdoy kal Vila maiesaka™ IF 1948, godine. Ovde te ba to} tear; nemo madavat Pokgzademo sad ta primero da ap olvina gcfka, 0 cod.tupanje brojlh vrednost, ne mode shuztt a0 meio 2a fagaost fenilata. Preipo-tavito da ap ofutna gretka anos Timm, Navo.now stmo tog podake, nla jos ne adeno red) tathort relate. Ako oe ova gredka odnost na mereat oe tin 10am, ono na ek oj prema vain gee Il to da je meren toro sa) Seobnom ode aks jo nedestignrom taSnaiee AKO Jey edoan tt eile atijena prt msenj ebline Ho petal of Sm, ‘Bsno je de tv merure lta ne wed 2, rocenjnane tatoo peblnog rematy avo se oj relrine grate, nos apetutae gedke Prema tno) Frodnov came ellie. Ako rast, eka OmSting sup fname (1) pos). Relstvas grits je apseakian bro "Alo tn vvednot fe fomnaas a sratonavan rele tivne grtke motamn opotebit las (2) 8s pass bros ‘oon Sot aaa granny, meta jh se Salat abaya, 2°0|imenioceprbldan sreion ative veeGine, Ne teske ‘okezatl des, usluajy mae relative pel, ova 2s rasa Sino. etontno talus jean 0d Gripe, ei tone fe ako spotebiing manjy priinuwredaost Grune estan wrote G) bia sea 6d praveg tas (1). ‘Ako relivau green pomeot mo +6100, Sbigmo ins aa grew proces Dalle “ako sm poste mereni neke dutine of $ em ol de pri ne wednost S03 emt 498 cay ap clue ile oil eidine iota 009 em | e008 com 8 Popravke p,=~0,03 cm 1 po -+0,02 en, ‘Relaine gredke Bip. 0,03: s.6006 1, 2'=0,02:5- 0.004 1 8 Beene tine06361 0.4% pri eon seb ino una a4 ste rocentina, apolene redwost th grein, Ako erica ra Sermo. poeta dobivenihprbidait wednost (tebe Savi 82503"-498~005 Yand98 prt Gm? besigm Sanit piblidea wednost ua_se_pohste tio veta flan rita; publi vedooat sativa pedis ieosip = 005/098 Soc itv peocentina ‘Ako je publian bro} Mapisan u obi proinvods: deci. ‘nalog. beet sepenn bro 10, ako je oma Haat ee ‘ane. wednost relate reic. Objsuimo ovo ne pre. Za bro} 3.934 10" imal smo vrednos apolutne geiko $4<0,0003 x 0% te. prema tome” fei] <0,001 10% ak pote’ grelku né rafvoamo a pola’ cite. Za relay 1) ¢ 000510" © 0.0005, ret tad meso p= Lt! < AO00S 10% < 0.0005 " 4 5ou4xi <1 $0008 $0,001. Ova} rezutatpokaduje da je relatives greta pra. ~ 9vio napisnnog priblifiog bros anja of decimalang troja Sieaditon af Rosty gen sie fy Sak, sa pelcom on ‘eda prvom posk setae clr ‘Sra ecobinn.seponredngy”scredivanie relative gretke pribitog boas samo po obi, ueune | abjatojamaSto vedo tay atin psatje plain raj we onedke pl coi peracjama. Proatino kako re. tha: restate Jobenom pole omovail abonsieh operas Bail of poraulh praia bros sa hojinn openiemo Sis, Ab mess tah here yrs An ecba és saberemo nghove: plane vedas yd pm se apse rth ey tune epolutan get ia Feeaee ee re eeredier Gai, Peon), g.sednaia ira Spolunh getinka svbtabiaka. Reatvna get, p, bia ima TEfnost es dedako je pokozal dae ove erika mane Miiageede, Seda od najuange od elatvh retaka sian Zasta, nek jee] 4y mvt rlatvns pref; ta ic < A ju deme aaplsatl w cblikt PE Ay=ey-+q, amenime «8 ‘ne manjom velifinom, dobigemo p2 Ai <4 252 4,— cofakle izvodimo tratenu.acjodnakost p , gle amo. eld oxatil is Bysco) sledae 9 < $4 ko sad a jedmain 2 oy ajmanju relatives gretku. ‘Pr sabiranjupriblzoih decimalnih brojeva treba ve Snjence wainati u Oba "Pevo, ako su Urojvi_jarafeni sa razlittom tatooteu, samo one delove.brojevs, Koji odgovara ‘halmanje Brojeva pone zapete 7335] kaj Je bole vat orako 7.325| 10 ml dana 10 O18 o1905| 10 0-10 5,302 «10, lueba sabiati samo brojve sx leve strane rte; pei tome je otrebao popraviti mie Koji ostavijamo, veal sa delom Feit izostaytiamo, Da smo mesto 0,0932 imal sabirek 0.0382, feebelg bi ravi 9,06, Grugim ‘retima, alata clfru 3 amenit takode netzénom clfrom 6 u veri sa zaokrugliveniem, Drogo, ako sabiramo vile brojevs, napr. getrdeset, ‘0 siakom imamo apsolutea retku jednak polovini jedi: hice netatne cif, w tbiw moze bit praika. Jednaka 0,5 > "0-20 tih jdinie, Wj dve taéne jodimee: Prema tome, abiew treba izostaviti ne samo netagnt vet i jednu taéan iia, Ova primedbs se odnosi na slutaj, ad je svaka od fetrdeser gretaka najveéa 1 sve gretke stop sinera, sve sD ponitive, ill negativne, AKo za takva osobinu gresaka fom narotitih indikacije, to jest ako greske mogu bitl | po= ziuvne i nepativae, 1 to razlite apsolutne Yrednost, na. 0s- ov wore verovatnoge moze se zakljuiti da jew slutaju + Velikog broja sabiraka dovoljno wimati u obzir otprilike samo TOW od gore iaratunate maksimalne gretke. U-aagem Drie ‘ert to imosi dve jedinice netagne cifre. . Odusimanje. Oduzimanje moteme”smatrati tao’ alge- bask sabiranje dva broja. Prema tome, sye S19 smo naveli ju vedi i 28 oduzimanje. Treba, medutim, napome- futi di pel oduzimanju dva broja iste tafnosti mozemo do- Dit fezultat eu manjom tagnoten, « ponckad 1 sasvim neod- eden, Nape. pri oduzimaaju dva broja od po. pet cifars, Fecimo 2,7293-2,7541 ~0,0032 dobili smo rezultat sa dve Giffe, jediom taénom { drugom netafaom, pri oduzimanju 5,324 5.3295 =0,0001 rezultat sadrélsimo notaen iff. U veo sa aragonavanjem razlke dva_ boa uzinigemo 4 ova primedbo. Gesto, naroti pri porovnim merenjia iste veltine, treba featonatl rake da broje blcks recom trois Nape. Ueba naGh rasta brojove AS Ay Tasno jeje ma leratunavane eaiihe takvih brojevado- volo. aatatl sano raul maj ha lawn deo, 4, dah brows, Népr," mesto. da rae Sunavamo reli $$ 792591 53 727317, lratunaéono tao rade St=i7= 14, ‘Ovo je of narotte waouti Kad imamo iz takvTh rarlka, nape pet ovcejy tlic, 101xy. Mnofonje. Dokazaéemo teoremu koja plas: Relativaa agreska ‘projrvode dyn pr bins broja jednaks je algebarkors 2biru relativah gree Simiaee. Neka su gym dye, i am Aten Tae greska proizvods.yibizll brojeva e, | 6p @tay 4 Fay Ay. Pow fe as (Aare) (dye yyy dy ed “fever = ditty de tig ty Set Blah tye adem tenets shoe njegore tlaivaa sale velne prema Grim Glanovimes find aya Naa a a 4 ove dokazyje atost nate teoreme, Teorema etalon | 2a ‘ile nln [Navelens forems prtptala. dt su pocett apco- tatne srednord amas relanih yee Galea, AND teal nicu pom to et seks mogo bit postive f seen etd gorjetcoeme tebs ce akovodtt toremom ‘Apoliton vednost rave gretke proved ae eta cod shim’ apoivnih vredoct retin” geiaee Sslace, apes at Ge noes mame sor [al < [belo (0a postjotn postupaca motenja prin brojeva pokazacem, su priming, jednostsvno Uirchoe pra sae Fonog mnie sen by atari proiod 10252%452 2 ttle do sedinice Ispod veg Einiocs 102,32 pospisiemo ‘drusi fnlac w obr- 10232 . Bulom red sifara, saujauel 254 ‘Afra njegovih jesinica 22 jedno F028 Mesto “udesno ‘od cife talene S16 {én0sti mnotsniay w malem 208 Sotaja eevigemo 5, elle jedniea nozioca, ispod cfc 3, prve cr fre udesto ed jedinion (2) mino- enka, Samo mnofenje se vii a ta) natin, ito svakom cifom ‘mnodiecs muotimo samo po. dee mnotenika, + 10 deo, Koll ppotinje prvom eiltom + deena od one nad from mnotiors 46 24,8 4625 102 i iF eojom se mot Jo8 neito: pei svakom macBenju uzina 22 1 obsi, nm. natin oll Je posses, ezulext maodenje stom ition, peve odbatene Git maoteni. 2, laradanati preinvod 3,141592%75,47292 sa. aénoteu & 0,61 ‘Kao mnofenik uxima se vei broj, 75 47292, pod seen se staijs @ obrnutom ‘edu cara mnotilac, | 0 cite ogee Nib dednica (3) spod cilte decthijadsiby mozenita @), “Mnodenje se vell kao fu prethodson, primera: Za enultat dobivamo prbl bro} 237,105. Tatan proiaved dat pr ‘li wegnost (73,4729 % 304159) 12> ross 237-108807911,, So. aadkeusieno 1547292 2 eae daje 237,105, Pri skraéenem mnodenje Tuts ‘uitede(i_smo, wu poslednjem primerv, 30189 36-20 16 tanozenja jednocifrenih bro- BS joa ise aian 4 2 Dele, Ako totem dee i tena cite ptt da Biase patie oro gy ay acelin ~Bhlts” — Bedtam prey, | pine de gm Sito t rani, dy 4 y tathe, oon Drbline veedaost eatin brojer, 3%, aah ‘sian ie, tn a = (2 tir hue eS A PoHO su am Ay Hey, am Ayer imam 8) A dunes Ad: Adee) (ats Ae Ako veltiy +5 mofemo zanemaritiv odnosy prema. dy, onatno se mode mapa” B= (64 dye A) Aye we] tn=pen te. Ove) cenit irsiavateoteaut Relaitna relia tent fake Je seliclreativnib setaka brojioes Fimenioca. U ovom obike tcorema.pretposiavia ager ke ‘rednosttgreaka. Ako zac gesaka nist pozsat,prethodns {orem ‘reba zamenit qoremom: Apcolutea vrednost tla- tivne gtetkevazlomka nije vota od zbira ep sloth vedaosts jak eesnkabrojioc ¥ imeniocs 103rite neared age vee thet Pi se Totter ne 2384) Lo very Ay carta oa saa rte ten ae See 1381 7058 292 235 ‘7 a 10 ° 2,383 312m 312 |. Gretha fupketi, Kada za odcetivane vltie y treba | | poe fame ‘vats zum fart opxacie omatene | Sleedsnom funkeijom 3), gretba unena U vedsert angie Menta, 2, powadi ea sobom grefku 1 0 vednosth funk. Onnatimo ti prtks uw atgumenta x sa Ax, a grey 0 fonkej ys Ay, ‘mimo inmedagrfaka ove vezi Ay = yc &s)~ fle, kako taeda lz defiioje aprons rele: 7 (3) Je taton vredoost fake, wf Ce A) pita, ‘Ako gretku Ax smatramo malom i oznatimo je sa dx, dcina strana prethodne jednatine mole” ae. zamenit prc btnim’frazom 7°) dt, ple je, kto | obo, (3) iavod funkeije /G) po % Napisaa arex predsaviia glivn lan a Jara prmabaa fonkee, Ay. nen diercocal dy. Kako Je das’ Coax motemn trail de je grika funk jdoaia Afernoiatu te funkeie, prt demu je diferencia nezavisne ‘romentjive jednak esl argument e ly Jaeno je da relativns gretha funkoje ime vrednost 2 = y Z ~ Zeds, §, jetnaka je proizeds loprtamskog soda sretke nezavisno promenjve 104 Primer. Odrediti gretku koja gems uthniti ‘uy 2ap:e- mini opte polupretnika = 10 omy ake 21 polupresnik wa mo 10,1 em, ‘ Potte je aapremina lopte jednaka Vm “Cnr, 28 apso- ay tutgu greta zapremine imagemo e—a¥= 2 (Sn0) dr~ aw 4 rtdr; a ma setativoa pm SE ma nrtdrs > nr = Berle. nha; ta wae $ q U nefem slofsja nalazimo 2a apsoluina gretka dv = =4> 108-0,K em = 1,287-108 em®, a za velativa =003 ‘Ako funkoija zavisi od vise: promenl 1», na osnova obraica 2a totalni aiferenct 2 ae 4 2 : apron oem dz~ dx + % dy, Relative apsotutmu gretku, imaéemo «= di aa a gredka ima vredaost de dz dx , dz dy amend en pose Oye + Primer, Odrediti relativnn grefku zapremine ¥ Konus ‘ising hem | polupreésika. Osnove 7—3 em, ako grefka U'visint lzacst 0.02 em, a 8 polupregniky osnove 0,01 em. PR ako logaritmujemo imaéemo Bret Potto je v- 2 Par Sy log Y=Iog-4n+ 210g +-10§h, odakle, gost dierencrania tzvodimo He sin tea eaten Pe eee 7 ence ei 10s |neociaing jodnatina 10%. Logartmujemo tt om jefotinn pao emo, mena fog Io=iog aie 7 = ig oes Mlons ae Je M kad odo tah 1 togactama Giaje vedaost@, st. 119) at “ > Mog 043265. (2 prethodse jednative sledaje neponreizo as te dy = ME il, pridtitao, dy 0 0.438, Proms tome motemo corn teoreru formulisatit Apsolitan gretks dekednog, logs- ima ednala je prosvoda modula. A (~ 0434) 1 relative fgrette brojs. Ova teorema omosutaje da se fe problem 9 frase care hoje tari nokog of, 0 je selativia resin poznata.-Napr, ako celativma.gredea nekog broja Snes! pola procenta, 1) 0,005, u ajegow dekad = lorie = sjudskt bvor Sesto zabteva urleaje razaovesnih’ numeriGkia fenGunavanje, §jedae sirane, sakodnevnt vet “primorava hes na maogobiojae Kathe raeune, apt. uw upoviy 2 t dng druge I zimorne rauae pei proleitovanja 1 ivodenj ver lik tehniGkih objekata. A, © ruse strane, ima | zamaSa teorishih iaraSunavanja Koja x vile W nauéno-istadvabte ‘jew. Sva ta inratunavanja zablevau Sto sfikeenja pomoéna Srodetva zu ajihovo lakte savodsaje a Sto veev attedu w vice ‘meat pr tenju numerihoh operacia, Postaj ule tipors th pomoduih Sredstave, 1 Racumaieey ima aii, Ruska ratuali (ever) 4 sad Se upotrebijuje praksi;avezbant" Korn ea8anal pomogy aje brie nego ruveis masinarns 2. Logarta, wise Dogo potrebliie w teniSko} praisi, Kako se radi sa nj objtnicemo dalle 53. Tablice, “od_najprostih: a cabiranje, odusimanj, smofere ng, at BeRomplxovanh pei, pe Si dva argument ‘4. "Rasimske maine, mehanike | elekonske, naroite clektconskt automat 106 i Togaritam ‘Une se vet unoal geika’ dy = 0.434 0,008 ~ a '% 0,002, te prema tome, u lopstimu nema sms. 2ad:ath , posle zapete ile od tr ie, ePomoéne sredsiva. 2a mumeritke rane. Ssvcemeni 5, Raat grafitke metodo |, pre sveg tr. maga Zawstavigemo se r4 tenutake na opis neki od th, “metoda No prethodno Gemo navesti veka ota praktos pravila za inminajenarosto loti, mumertkh raGuna, “fs seal komplikovanji mame rad treba pretodne prong flan, go meguest v obi jos formula. Ire SEM ce ike ron hart ito samo +8 de strane: Soma ners x ae ae fepub red operas. Vata Mies konaalreculit mogy sepa fe pogvats ilo clio blo aloo u bol Spore razune bai je WH mustitm sranamn, ane ow powb.im Hsia, Jerse TO aj ord peoveravane eed, gavno pravlo ri numerikom rabunu ostaje we: iia, sain 1 pea Pata Pegurtmar, Za izrabunavane pomots lopsritams vpo- rebiiju se blo fopartanske table, sa. clkedenim brojm LR cee stepentaEnost Koji stall, blo. marta, spas oj te ove Igo foi Ferrier © ‘Upotcbs lopuitamstih tables je dobro poznta iz El enter sates U smi tblcama 26 dae upto altos upowcbs Loans 2 mang primenjje, naotito v isin rattan rnima Ora sprave omogutuje da Se boojee maote dele sao Fomcrne nog del fea prema drugom Sit nem teeliata Obese amo. prise. sprave. a 28 Setajima 0 upaebt_ mote Se tials port ko 35° pola lopatinarom, ie wat Brava koje se obi pry lei i 23— Whee lp bis tga de ine 27 em, ime. $6 ,auisen leat 88 2)ebom, 2, Pokretn ej Koi Miah po jbo’ nepoktenes #3. Staklea”Klza, st eriom (23). 107Na nepokretmom 1 pokretzont lenin postje etn esnowse. podele; cmutiienw iD aa) .%,C,Br Ai Dn epokrstnom, 2 iC na pokretom (24). Svaka of skate Je dubine 23 om. Na stalara A UB pode su cbeletene Drojevin oat 1 do 100, al su pote podelsrasporedent ne 0 vrednostina ovikt brojeva, vee po wednostima nihovih Toga sama Zoatis ispsani su_na skali brojevi , a odmerene, 3 tine = jinake loparitmima tih brojera, Ge x= logy. ARO Ywamemo" drugh neki bro}, yy, 28 niegovim Togacitmom, x, Tmamo j= logy. Prem tome, akon lenjrusaberemedve dutine, xix, dobiéemo e+e = logy j+log)s = log (395), a na podel mo imal potez ned koji’ demo rofitatl Bro} yyy) Sto odgovara proineda yy, brojera yt ye 25). Ttako za mnofenje imamo ovaj jadnostavan postupak, 1. Na ieee siae Stee tere Sect ha Gn dhe arin Be seas a phere ae Snr ei pe oe bo rock SRS! 2 ot 8 tm 108 © $7.5. Tom beoju na Skale Ci lopssitmara konstruisane eu po istom 2akons kao shale Af By all ista duaism od 28” em ‘nosi podela logaritama brojeva‘ud 1 do 10.'To omoguéaje da se pri nyse ‘ama sa mallm brejovima postigne vote taSnost Dopunigemo Sto je reéeno jednom primedtom 0 slotaju tad se radu sa loparitnarom moze naigi na maly teikecy Fo postupku Lojin se ta teskoca moze izbesi. Objasnigeme ‘ovo "na jednom primers. Uzmimo da treba izra8unatt isnt 7.50 x 5,95 3.50 i ovome dodajemo, of Ina skali B, broj $7.5. Dot smo fo potexa shale koji se nalazi van shale ,"tako da se na Sell A ne mate prositel rezultat, Da se izbepne ta nezgods, postipa se ovakor paito ademo na skali 4 bro} 75 1 odu [Ememo broj 35, na skali 4 fiksiramo rezuliat ertom na lic Jats. Pod ovu ctu dovedemo kraj pokretnog enjira (ime ‘elim remitat s2 10), 4 0d njegova.potetka. uzimamo bro) ial 4 odgovera bro} 12,3, a to odg®- Yara i priblina) vednosti datog izraza.ClaBnije 12,32), Tz {ili smo dopunsku operaciju sa pokretaim lenjirom, koje se zove mprebacivanjet, Ona odgovars deljenju sa 10. Dobri logaritmari, sem osnovnih, imaju jo i nekoliko opunskih skala, pomodu Kojih se mogu vi8iti idruge ragun- ske operacije sein minoteaja I delienja a Skali A wzimamo 75, skalom B éduzimamo 35 Yeban 1. Mera dutioe of 100m dala au dve_pyblitne wetnot sos San Oat apolcne eras, popeatke,relaioetete I rote Bette 2. Terabnat celaivan gre bela 27152 m, ako 6 nieve soeona wake he = 3 Poet |r oeoiho mdstata om priblino eabians, fs. gy ool (cee iBone omelet “4, det clay pea atemine Y=, ako 6 zarenine ‘ahaa ge get nsuite eA Pn 9 pce et “Means gets bie io! 002 Odredit apoltns eet erotics apna tor bah 1096 Majeore fe marteng hocks oy incom of 12m, tana iti, mene te Roel ako aden tig pads pao: SBI pupiped so dmenaiana 18) Sn, Tse Af ou ae 7 Kale toot tebe dy bate opr bei 7492, ako [Pubs Go bro sna 0 Bs een, eat genate 1 owen zai 2: tpstah 4.2, Inepralja pomete dove Videli smo napred da se 20 irafunavanje odredenog integrals, ii se neodrecenh integral ne mote nai, ponciad Xpotebljuju metode difeencirane. odnosno interisanis pO Dirametra. PokazaGemo jot jemi metodu koje omoguéara Eratunavanje odredenog intersla bez pomnavanjs neodrede- og. integral 'Neka je dat Konvergentan red, Bi Slanovi save of x, bifo'w oblita Beskonatnog rea ntti tues y Bio u blu Konatnog bre a ages euet sc tue) Ry sie je Ry ostatak reday , Revuertnny tes» AKO Je red Eonvergenian 2a vrednost %, koja se aalazi'u datom inter ‘valu'(ar By. uvek mozemo, 24 svakuproivoljnu.velisine'e, adi lake ¥, da aa. =>N ovtatak Ry. po apcluim} vied. fosti, bude mang od ¢, tj. da bude IR . fea « fogt s ja «jie ji te. 0 foe 43, Teigonometrljid redovi Harmonijsn analiza U Matematica tako isto i u Mehanii, Fzici i drugim rnavkams, velo vadnv vlogs igrje period funkelj. To su fankeie koje, Kako. sino’ videlt (sr, 103) zadovolavaju slo 768 PK) =/(G), 28 waku ‘dnote © datog podrutj. [Beoj K je stalan; on 86 to¥e perl perioditne Tunkae Tima smo veé primera peridiénih funkeija. Trigono- smetiske funkeije tw periodéne. Funkeje sn 5 con imal erlod 2} funkeije tgs iotgs perediéne su sa periodom 7. ‘Prem tome, nape, jedsatine sin(e# 2=)-sin, tg(@+ >) wUex vale za Wak vednost = ako je pokazati da 2a svaku perioditay funkeju, Koja ‘zayii od nczaviso promenjve xj im petied K, wvek modemo ‘na talons nove gezavisno promeniiva z da ona im period 2m osnovaik trigonometrishi funkeja sinx {-cosx. Zaisa, 1m stavimo z=px i odredimo p iz uslove da ze 2 uvoéa ma 25, Sac se 3 weca x K- Oraj uslov dovodt do jedmatine 2r= pk, iskle p= 2k. Now promnliva, jr dabley verand st Stcom, x jednainam z= 2x7 Prema txt» daljeza mofemo, dt jednostavnieg iclaguje, iowti da Je period fuakee J)~2n Povio fe period funkelju f(3) dovoljn provta: ‘tel sos nt Jeno perio, bra va ers [Najglavijapeimena perioditaih fonkcija jeu prousavanju osilatornog kretanja. Najprostje je med njima harmonijkco Iretanje, koje smo Wee ranije prowl (1, ste. 104). Harmonijskoj oscilacii sa periodom 2% odgovara jedna co jednatina © yoasoss, yo ill jednatina yasin x49), y=ao0s (xia), ple su ay by Sa Konstante) ay b,,a— amplitude oscilacije, a» poten faza za x=0. Ako upotrebimo terminologiju Akustike,jedna- Sianina (1) odgovara. glam! ill mov! ton zvaka.. Period glac ‘yhog tona zove se primitiml period. Ako wzmemo jednatine Poapcosky, jdy sinks, gde-su ay i by bilo koje Konstante Tk priredat bro}, svako} od th jednatina odgovara takode Dnarmonijska osedscja Period th oscilacija, on osnov- nom, a kel, 2,3, 4. sodom ima vwrednosti an, 2, 24,,.., 2% Fan ate ‘Svaka od th oscilacja (E> 1) adgo- ‘vara vilem tomu. Na sliei 26 pred + ajeosx+bysin-x + pegoos Deh bgsin eel ‘$a,cosnx +b sian,athe i inegrisati w istom intrvalu. Ako pri tome isoristimo ts cobrasce Inepralnog ratuna (Sialae nekd th prover) 2 0)--Lay Zou coska+bysinda), maak op Forkrontedeo PP MAE, Tastes neers de®, kao 4 rani, ofnafavn abit. U tim obratcima sa fy de by (eI, 2.--o, m) onstane. Funkeja. ®,(3) 20%6 0 irlgonomerrijst'polinom wag rede, pit cesta se. petpo- a jek, Jako demo dobiti vrednotia, Sif je. postpak i za odes x 2. To Isto radimo | sa treCom jedan Bolom, saoto pr iedaatinu maodime sa 622=3. Posie ovih operacija deblceme jednetine 4-14-39 F O52 (19-13) 23.3) x44 HS. ay deembded, [16 xy 135,417 Sad pr jednstina mnotino sa 16:28 i odusinamo, od rise daasino. Go sednatine HD) 325~150, Kom dae SS Zatim ie Jedaatine. (i) imamo' = —1)2= 3.5% ‘ead, Jlnaoa () dae so — 225 1, O borenina algburse ena. U ovis iaganjioa vise ingot Samo 6 aleousskim.jdnatnan sa bro} Koerjestima ‘Ato. 20 Koefiijeni jednine racionsni, mozemo ih awvek {het ool brojeey est, ako su edna {9 Amasya OOD oefiijenti sans, note jedmatinn ajhovin zjesitkim inenioten, motena tk se osldboit Primetimo. da jednatina (6) st gull wick, mozeme sven norma bi. Nett pred nae NGL Bade aiion, Bait, ako to ae sia) Ty Ter teimo, wrednost ep gers. ade 800,47 Wrosshensamctst jdatinw (6) Brjem hehe oe 130 1 wrimajul = tov nepoents (per. dob faa Sim normainog oblika aiid Pb ABLE ye. Poditdemo se nekih poznatit pojmova i veal sa jednatinam, Bro} 2 Kofi, hada ga stavimo jednafiny mesto x, pretvara Jednation x identi, Zot se korn Jedttine. ce, Feist fh save tale one 74 ane sae saul potiaema! Naveléemo bez dokaza sekoliko vrlo valaih stavova © koreninia slstbarskihjeguatina ig 8 fen ease (0 pois £6) je dn Ako je polinm f(s) dev sa (x) samo 2a. yevom stepen, ates a 20ve se pros Karen Ako jet) olinom dehy SiG a nije deliv sa. na). bro) a Je nesta Keron isto stepoa is hetog rede Gate jotsatine volition mani Koi im oii rene $y ona ora imal Koren uy oblik Foajugovano. Komplekanog trofa «pi. Posto je. poliaom. f(a) dj 3a 481) | sa x—(e-B), on mora Si dei | proizvedam vit vein, [~~ BAO) + Bll em = Poerta+g2 ko funkaja fo) ima Sst imagines Koren Bi(@=0), ona fa tede I" Koren pit deljva Je Svala algsharska jedaatina mop sepeen ima n (Geurova torems). Pil tome se walk esteuki Koren 42'E Korean. Das, ako jednatxa (6 na samo prose Keven, 5 pny. funkclje J) motomo predsavi obi Jhon acfe 23 (ena) (ee). Ako Su ay 1% Wiest foteai toda #1 fy finkeija se oltedujeizazam 3) = Gen yo(e— x fC), pel Samy polinom fs), stepena nok ky ale Wie debi Asa x= se 48 ey ‘Ako poinom @ normalnoa oblks ima prosih Korena 2a eg Fae = emma, 1polio ajednatino koeficente pored istih stepena x sa_obe Rirant, doviamo nia av. Kardanovls (G. Cerdano, 15011576) ‘rasa Gita bd, tym Saket Neha oo aR PRT AG CaaS gen aae oi een ep crm i Pt (Let eitl-p-1d sis t—9+dsnd-9-1, ee ee tacae dakle ingleda ovako #—2x°4x4+2—2-0 i rastavlja se! EL ae tales dope ni roe a ‘viti w obliku f(a)=(x—2)¥ p(x), pri Semu jednagina @(x)—0 eee dere Pea eee deyekety scores See eG Hopes ee cick eet Fee oa a eae Bg ee ie seth Ss pm (ee se Be eset ag AE Ses Smad eet 132 Primer: 1, Neka f& data jednatina f(s) —x4- 3042=0. Iratunsjmo iavod f(a) ~3x8—3~ 3 (38— 1). Uzastopnim eens Etlidow laste) cede, najvedl aajednitt soa Vidimo da je taj delilac PQ) eof Sark Peps ape, gre wax] daagine x= 1-0, tj. x= 1, mora ‘bth dvostruki Koren’ prvobltne je- nadine f(s) =0. Ako’ ovu polsza Jednatinu podelimo sa (x1), dabigeino jednatinu +x 2=0, Koja ima samo proste Korene. Kako je jedan Koren x=l, Geljenjom sa (2-1) dobijano x?--x~2—(— 1) (x 2), odakle palazimo drug Koren x~ ~2. Prema tome jef(2)=— 3242— eran re) 2. Data je jednatina f(a) —— 6x84 8 x—3 = 0. lara Sunaimmo invod f'(2)— 4201254 8—4(e—3 8+ 2). Eu dovim stgortimom odredujemo najveti zajednitki delilac w6ath8x-3] a3 42] sogsiay | away Sebati | T38h6x-3 2x oad Kojt ima oblik P(a)~s'—2x41=(e-— 2, Prema tonie s6 ‘avila kao trostruli Koren date jednatine, Ako podelimo LG) 60 P), kolitaik daje jednatinu 284+ 2x~3 =O, koja ia Samo proste "Korene. Polto je jodan od alin x=1, vrednost nigoga je x= 3. Polazna jednation ima, dakle, trostraki Koren x21" i prost Koren. <=. Funkeifu f() motemo rasta na Einjoce: /(Q)=xt— 6x84 8x~3—Gem IRE). ©, Pribllino odredinnje reanih Korena. Pokazaéemo, pre ‘vega, kako se graftki odeeduj resin Koreni jednatine f(s) 0. ‘Ako nacrtamo iva Sj je jednatina y—/(>), tabi’ preseka ove Krive Gl 28) sa osom x, posto je za mith y=S(a)=0, Imaju specie jednake Kerenima’ date jednatine. ‘Ako kziva dodiruje osu x, tii dodira (J' (2) =0) odgo- vara bar dvostruki Korea, a'moie biti i videstruki Koren veg stepena. a 133Preiposasima da funkeju f(0) ne mobemo dovlio deatino mora oko aisog koro ada ae mops de ‘4h Koordinate, sp By =P tthe My ordinate, yi By Hah tae Af a aja San oe Sil trades i" ores a: Velie oy (oy oe Sono sual hae’ pofeetne (Gometat = lavas atu) Stefnort Foren Pravilo na ‘| Div koje sede poarelne De 190250. Remeron ‘hovin ye dest pots mane od razinite nt coon = Ova metede mote posluit i prio. retvanje tuanscendennihedaatna “enh Uzmimo, kao primer tv. Keplerovujednatnvu— esi, ade siz —'poonataaredn anamja lene wc Peet Sl. 29 Gre sane abe vei ae yreionalna_vremeny; @ — sata esceniriénost_putanje lng spon ccna pa Foe tie goats pana nen) cp) pnh lon eatin modems aia» enue n= 4 at yeaa yearn Pen emai "een bts $5" sett oe pte Ss Y : ‘SL 20 — Geto rearny Kapha oetine aki polota)dotéee planete, Druga jedaatina odreduie raw sain dean kftenam ean je Na etna oninata (~w) proporcional remem. Taka prseha, BasSinwoige | pve de tnfene vcdnow shscaeine aNd: sale. 3) IESE BAS2. Rai sistem Joan’ 2 pony determina 8, Ger Se-2y=30, 7437-100, sapere MIy Tee), ways SREP Op sEtuRG etyoetenk, cepted 4. Dokazt da je determina veka na ronal Np Jean 4 dros Hoenn 15 setain Into verte Koren ehasinn: POSE AD, atte 6 teatuat ae pine vrdnot Kae dnt: Behan, Meda So0. 7. Ott iousnaee torene stein sestedes dad, at 620+19 302425 elit gral hatoe jbaatig P6194 12H0, PAPAS ION. At. Resavanje jonaion teleg | Eettog sepena Zoairo da rebenja jdnabina prvog i drugog sepena. axtb=0, atebeten0, (@#0), smog bith Leratene opin obec: oj xe ba, 1 — on (ba yDEFee), fc bayiFee) ede 24 proizvolie vednosti Kosficenata th jedna8ina, Pokazaéemo da se takva seienja mogu dob jz jd Sipe trees | Eatrtog ‘on nih je ss a alin aa San en Sen a Sor ce a open, 8 ‘opbiem shiajv, no mogu bit iradens pomocu korena. 140 Zaustavimo se ovde na i2vodenju obrazaca an refenie pomolu Koren ‘cdnatine tedep 1 Set ttog stepena. Pofnimo od kubne hinomne jednatine © watno. Polto je w—1-(w— (ww I) jednadinn (1) ima ova toi Hoven v3). amedu ovin vrednosti Lubnog korena iz jediniee postaje ove Vere: a6 Boal [5b B~0, Bel Jodaasinu teéeg stepena u opftem obliku, As*+ Bt. 4Ox+D=0, mofemo prvo tansformisati ma noxmalni oblik Phatsbeien0, 2 zim pres, pomocu sore promienive, 1 HP) wy B= SC arerk ee ain aton o @ Mapeeano, - er gama Za rane one fdpatipe stv 2247 Pidobivend| jedan, ponte amenes wee veg + Gun epee “Si)e0 mokono jednw od nepoznatih 1 feabeatt Go da bole Surssp0, Usinajuti 2g nove,nepozaate wy mano Gye jedting wh} = gw? p/P Te meporaat, prema ‘ind proved, odreduly se Kao Koreni Kyadratnejdnatise ® Bret py27=0. Na ta) natin smo relavanje kubne jedna8ine (2) syeli ma re Aerio Gvadrng Seto Sousa oe eet dignaodnatina rove rezlena fbn Jednaine. Rezolvets ajo won gR+ YB, w= =e, ede Je A—a'/4+pii27. Zatim xa 4 iy, into nw =BTVS, v= Y= TERVE, pri emu w moze Imatl vrednosti wy=1. waa eB, jee peck atPolio v natem siutaiu uw iv treba ds madovoliavaa uslov 3uri pO, 2 igvedonihjednatina slo 3 mims(—p) “pO, rakljubujemo da je mogute uzeti sama one vedas Korena jednating 3 1=0, za hoje ipm)~ Iya to su sluajere went 2 wm Wop 3. webs mae. Prema tome, Konatno iimamo samo ove tri refein kubne Jednadine @): Awe Mme BY ye butaR, wie sno wv me ae En anor ae 2 acettapar ina ECtai Leo 6 id! ba Krai: to vo reo li 8 oe ove dishriminanta ube Jeshatine. 1 AKO je 80,"w't Sa Fealnibrojent f ereaja iozemo. aapsats ovako: "ays ned errseoms ne heim: ‘prema tome imamo jedan relan i dva Konjugovana Kompleksne Korena. 2. A=0. Kotent st X= 24 te ayn an Bae Je = Ya. 3. 8-<0. To je tv. mesvodil stay (cara ire ‘ducibili). U ovom shatju, bee obzirana to so sity ‘onjugovani kompetsa, svi su oreal teal, Ako w i» mat Komplene wednowt =ariy t y=, fea Jedtine RrwtreD meaws pre Anni, seButer= are Za obiedivaaie iy Sipotrebime srigonometrisku metod, Stavimo:“4]2=reos0, =~ 7sintO | odreding ri i Sedna Gina r= +)=pPT, cos= —gl2r, Ho je moguce jer jy i 142 _ St tn spn s[2 rein #5 6, veitine w iy usimaju trigonomesrist oblik a= Yr ROTI, += Yr OORT Ako sad ikoristino Moavtoy obrazae (st, 29 39) 2a stepenovane komplelsaih Veli, 2a Korene dobiemo ove Konatne vednost Poko je 23 odredivanje Koren pM samo jedao relenje 24 1 ky je pure ‘rednost 1p, Using, imesto vrednantt ele B | veedsost plow 8251 0d “ “Tako se rolava i casusiccductibils kubne jednatine rgativiom diskrimantom, ‘A sad emp proii ba relavanje jedaaine etvrtog ste- pona ditt Bubs Gxt Drs Em. Posto svedomo na normale Bi oblk, dab 2-K2"+ LF M+ N-0, tuvedemo n0¥% peo- nenljva x=241K,jedatinn dobiva Kasia obi jedaa- ae Retvetog stepena Meat 4br4 2-0, ber Sana sa x. Predstvimo sad leva stramu kao proved: odgevara ravnomerno podeljena ‘skala, a pro- Mienjivima si y'neraynomerns podeljene kale. Za waka vrednost 7 goraje skala daje vredaost x, a donja vreinast ». te tan en mrNormala na skale spaja_ofgovarjude veedgosi x i y. Skala za_x je Krata od stale ot, jer 7 ne mole. imat) Yiednost Vecis od 41,8; ta) upto odgavira pojavi ty. fotalay odie peepee St 52 Nomopran prtmana st Metode Nomograije dju arotivo dobre rezutate, ko se primenjoju logartumske ii éroge fonksionslas suede. ‘Tako, apr, grafk eksponencjane finkelle y= ae* ‘modiemsainenitipravon lnijom ako wedemo ov promeniva Yar logy, ier ie Jao loge +B. ‘1,33 — Graft spn fhe mpegs met [Na sci 33 mavedena je logaritamska mrefs s2. promen- Live y; mime, dutine su proporeionalne vomenijivo} yy, 4 brojew “onnafavaju. vrednost 9. Nucrlana prava Je getik Pamkelje y= 60 e=" Za vnl,$ grafik nepowedno daje 28, a rafwmata wrod ost (atost 28,34 146 oy “© Poito je ova skala logaritamska samo 2a, promenljivu ¥, a Boia x navn podem, kal te nov pol Iefostonats Seer jcc prikaivanje loge laritimke stale | noma metena jl ean pine Tikrit 7a 10 geome © ia ent mate omovies Bi sredne lnm trapezal. 34) aibu2m. Preipostavino sd da Jeaniogd, biog 8 2m=iog?, 4B, Podgovarajus bop sine tse toe se motred Yala Necriaimo na pravina (1), 2) GQ) logtritanske skate (38), Shake pravih (1) 1 @) pokaziju logaritme, « shala Slave G) polovian logertma. Deose tatke netemo oznatt Mfednostine ih loatiama, odnosno polovine logariiza vee Veednowtima odgovarajutih brojeva 4, 2y "Ako dna prov} (1) uzmiemo tate oznatenu brojem A> rn pravo) (2) task omnagent brojem 1 spojimo Uh pravor, ve Ge seek prava (3) 8 t8Ki ee guaakom P. Na talo dobi Sctom, ‘noma atm “dnoatao, poms a, presi) prized dva data broja. Ist postogram omegu Pbmtoy dx se prota Rolignik dva data rojs. Potazagemo jo! i nomografskn metodu 2a relavane evade | ube jedatine.Unmimo da treba refit jednatimu 2* -22+5=0, gde ou 44. 6, mal brojer. Za keadratnu ednadinu je n=, feabma m= Da bismo konstrisli nomogtaim uzimamo ve prave (2) 1), pale ovovint y, na rastoanjuna pod te ose (GL. 36) 'Na'pravaj (7) mimo tabku My, aa, ordinatom ‘tna. pravo) (3) ratku Ma, sa ordi- atop! b. Potmdimo. sada tka tiv, PO, sta njoj oznatenom sald. parametta groin ‘kam salon — da abla presek, My krive 3 pave By odredule fridaostparametya =) edna Korenu safe’ Kvadratne, odnosso Jvbne jednatine. ‘U tu svebu obrazajmo, pre ‘veg, jednatinu prave 8 prolazi ero athe My My Poznato pravilo daje 5136 — Nomogem ‘toto So y 6 Smatrajudi sad x iy kag funkeije x odredimo te funk ‘ie tak, da se prethodna jedcating traneformileu abu Jedoatins 252 PtP ® +054 b=0, wa sve vreduosti @ 1, Zato reba injednai boeficljente ednatine (1) 1 (2), Poste tosa dobivama: "= ~2pyl(p3), Fa@— IR + 0. ‘AD tele ove jedaatine po x { y natasime ) 2 Q) x2 “ oh ete 18 ‘ Dobili emo parametarske jednatine rive, koja u preseku (2 pravon Mil daje asku Mf vrednost parametra © 2a ty ‘ashe odreduje Koren na¥e Jodnatine. Usmime »4, Za kvadratar Jednasin teenie (3) postaia 4-2, eee ae o 2 ‘To su parametarske jednadine bsperbole, jer pore elim nisanja parametea 2 dobijamo jednaSinu tpg 8 x4 324 1620, Na slic 37 gacriana je tahiperbolai na no} so ozna- ene vrednosth pavamelra 2 SL 37 Namegram 2a relavnje ‘nse etme St oie Teno Primer: Tatke prave daju reSenja kvadratze jednatine 0 Bue 2-0, Jedas toren, +2, dobili smo, "Kada emo povukll prayu STi 9x drigo refenie prvo smo w ednatini (5) nv zamena ga ce debt Se en3 "0, Ummene (eam ant ty 2.2% 2, "pav due press ia hiperolom 8h wei Parameira sl odeklezaklutujemo da je rug koren fen Eine (3) — i. meee = ‘Ze Vaow jednatiow 2° 42-160 imamo, mestohipe ‘ole, Krivu tretep stepen, tie su paramearste jednatie, aa Pedy ed =2):(e4, Yo eC +2). Ove kvl ‘kali’ mofemo masta po ttkama $x cznatenim veednoxina parameira#'he aie 38 pokazan je nomoaim 7a relavanje kubne Joana * ™ ” ‘Primer: Potezaste fine da roteje jodnatine 5 2-0, pri tema amo prve stavii a= ~13, b= ~12 dobill poxitvaa Telenje z=, Zatim sme ive samen vasa ~F1 Gobi Fedak! #1324120; ikorll so pravd aa a= 13, Bere I2, Proves ove prave su krivom dal dra celenar 311 ‘vin relenfina Konadno edgovargju.dva fee! S~ 3, i=" nade polazne huboe jednatne Vesta 2 Deh eee rates mle nace ‘kubne jednatioe 1 wetbsti s¢ 3 retavanja takvib Jedoatian, i 46, Inverpoac Ato je dat ait wretaosti enki, (wintry sagas i mena tee 8 thas, potapek ‘tol seeded, ian Sreunoul oe anteje a prone reesei S7ONon Rls ave so Riel ‘A sevrednos funk tata nos arguments, ka ina tr naeatong intra: poop wo erase Ponsa obi, Tay") Matlorncy, esses ast. FSO OES “OV 150 ‘y sivaju Ronvergentacti gornjih. redova, ute, kao primer BMS acon postupake Ont omogicuju da se ‘odrede Mrednowl Ruskeje oa promvolias vrednost atgumeniay 2, iz Shised Hovergeninan ako su poznate vrednost funk ajeaih QNohs aedau odredens wreinose argument Coto, meshtim, nisw poznatewretnost fukeie t nj avode os edoo odredens vednost argument date s8 580 dreads 2 fonts Fo), al 29 ve Wednost arBunenta, na Den pomoeu ovakve tablice fot wm Lr onl Iz Pomoéu ove tblice treba odrdii vrednost funkeie, /(2) za visinost asgumenta, x, koja se nila w_datom neiva, Zo be poklapa se ti jednom od vretnosth tlie oat: fot aan sa a Wot sa PONS tcetatpoeete tka val Ena aed sateen spon ayo a ea eine Mi ci camo m avo sae Td j dt itntaba M( Ma n yd, Mata Si oe eal an “ens 2 ee alent oe Eom y-- pCO. Sale treba da prohasi Kroz ove date tatke Some f° Tadion lt saad mrt, ah ah ole Gu Gorgaveit or gun Najrostit je sluts} kad je funksia #(0)potinom 0) OPED me eMatE eH A He sa.m-1 neodradenih kosinat: dy Me te ey te Gee octane tebe are i wslors Gs i's Jon: rom yay) sie let roe Se ae Be 2B Bid naib epenn, Ova iriva save geverloan parabola, see ce prewera ubiene, patabolu. Inerpolcic Pomoce takve frie aove_ se poreboldka. Za politoa prog Fepena interpolate hear 1st