TERMODINAMIKA 3. 11. 2014. Temperatura i toplota. Nulti princip termodinamike.

Sadržaj ƒ Temperatura je mera unutrašnje energije tela ili mera zagrejanosti tela (stepen
Temperatura i toplota 186 Kinetiþka teorija gasova 209 toplotnog stanja), pri þemu se uvek vrši poreÿenje sa drugim telima.
Nulti zakon termodinamike 186 Osnovna jednaþina kinetiþke teorije gasova 211
Toplota i masena koliþina toplote 189 Molekularni model pritiska idealnog gasa 212 ƒ Za tela se kaže da su u toplotnom kontaktu, ako mogu razmenjivati toplotu.
Latentna toplota faznog prelaza 190 Daltonov zakon 213
Širenje þvrstih tela pri zagrevanju 192 Molekularni model temperature idealnog gasa 214 ƒ Termiþka (toplotna) ravnoteža tela je situacija kada su tela u toplotnom kontaktu
Širenje teþnosti pri zagrevanju 193 Stepeni slobode kretanja molekula 215 i ako je razmenjena toplota jednaka nuli (ako im je temperatura jednaka).
Širenje gasova pri zagrevanju 194 Raspodela energije po stepenima slobode 216
Prenošenje toplote. Provoÿenje toplote. 195 Unutrašnja energija idealnog gasa 217
Prenošenje toplote konvekcijom 197 Toplota i masena koliþina toplote idealnog gasa 218 ƒ Nulti princip (zakon) termodinamike:
Prenošenje toplote zraþenjem 198 Rad i toplota u termodinamiþkim procesima 220
Molekulsko kinetiþka teorija gasova 200 Prvi zakon termodinamike 225 Ako su tela A i B, svako pojedinaþno u toplotnoj ravnoteži sa telom C, tada su i
Atomsko-molekulski sastav materije 201 Neke primene I zakona termodinamike 227 m
tela A i B u toplotnoj ravnoteži jedno sa drugim.
Makroskopski opis idealnog gasa 203 Termodinamiþki procesi - podela 235
Jednaþina stanja idealnog gasa 204 Toplotne mašine i II zakon termodinamike 237
Gasni zakoni. Bojl-Mariotov zakon. 206 Karnoov ciklus 241
Gej-Lisakov i Šarlov zakon 207

185 186

Temperatura i toplota. Termometri i temperaturne skale

ƒ Za merenje temperature se koriste termometri, þiji se rad zasniva na reverzibilnoj Gasni termometar o
promeni neke fiziþke osobine sa temperaturom (dužina þvrstog tela, zapremina
teþnosti, pritisak gasa pri stalnoj zapremini, elektriþni otpor, }).
ƒ Gasni termometri (H2, He), termometri sa teþnošüu (Hg, alkohol), metalni
termometar, termoelement (termopar).
ƒ Temperaturne skale: Celzijusova, Farenhajtova, Reomirova, skala apsolutne
temperature.
T [K ] 273,.15  t [qC]
Termopar p

m Živin termometar

Temperaturna skala Celzijusa i

skala apsolutne temperature 187 188
 Toplota i masena koliþina toplote Latentna toplota faznog prelaza
ƒ Toplota je jedan od vidova energije i manifestuje se kada se ona razmenjuje ƒ Fazni prelaz je promena u obliku postojanja neke materije. U širem smislu, osim
izmeÿu tela kao rezultat razlike u temperaturi izmeÿu njih. promene agregatnog stanja (þvrsto - teþno - gasovito), promena faze podrazumeva
ƒ U kontaktu dvaju tela razliþitih temperatura, toplota prelazi sa tela više na telo niže i promene u unutrašnjoj graÿi (strukturi) materijala.
temperature sve dok se one ne izjednaþe.
ƒ Prilikom faznog prelaza usled dovoÿenja ili odvoÿenja toplote menja se
ƒ Pošto je temperatura mera unutrašnje energije (mera ukupne energije kretanja molekula unutrašnja energija tela, ali bez promene temperature tela.
tela, ali i potencijalne energije koju oni poseduju zbog interakcije sa ostalim molekulima),
ƒ Promena agregatnog stanja strukturno ureÿenih (kristalnih) materijala praüena je
proces prelaska toplote je proces razmene unutrašnje energije izmeÿu tela.
apsorpcijom ili oslobaÿanjem toplote i dešava se na taþno definisanoj temperaturi.
ƒ Koliþina toplote je unutrašnja energija razmenjena izmeÿu tela. Jedinica je Džul ([J]).
ƒ Masena koliþina toplote c (specifiþna toplota) je toplota koju treba dovesti telu
jediniþne mase da bi mu se temperatura promenila za jedinicu. Jedinica je [J/kgqC].

'Q t2
dQ
'Q cm't c Q m ³ c(t ) dt c
m 't t1 m dt

ƒ Toplotni kapacitet Ck nekog tela je koliþina dQ

toplote koju treba dovesti telu da bi mu se Ck mc
temperatura povisila za jediniþnu vrednost. dt
189 190

Latentna toplota faznog prelaza Širenje þvrstih tela pri zagrevanju

ƒ Prilikom promene agregatnog stanja, bilo da supstanca prima toplotu, bilo da je ƒ Pri zagrevanju poveüava se zapremina tela jer se
oslobaÿa, temperatura se ne menja. ravnotežna rastojanja izmeÿu molekula i atoma, koji
þine graÿu tela, postepeno poveüavaju.
ƒ U sluþaju da je jedna dimenzija tela znatno veüa od
ostalih, tada se širenje može svesti na linearno širenje.
ƒ Za uže temperaturne intervale, relacija koja sasvim
zadovoljavajuüe opisuje promenu linearnih dimenzija tela
sa temperaturom glasi:
'"
"0
" " 0 (1  Dt ) Ÿ D
't

ƒ Latentna toplota q (u [J/kg]) je toplota osloboÿena ili apsorbovana prilikom
promene agregatnog stanja (faznog prelaza) jediniþne mase supstance.
'Q
q
m 191
ƒ Termiþki koeficijent linearnog širenja D predstavlja relativnu promenu linearnih
dimenzija tela pri jediniþnoj promeni temperature.
ƒ Zapreminsko širenje þvrstih tela opisuje:
V V0 (1  Jt )
J - termiþki koeficijent zapreminskog širenja (J =3D). 192
 Širenje teþnosti pri zagrevanju Širenje gasova pri zagrevanju
ƒ Usled toga što teþnosti nemaju stalan oblik, kod njih možemo govoriti samo o ƒ Kao i kod teþnosti, i gasovi se mogu okarakterisati samo termiþkim koeficijentom
zapreminskom širenju. zapreminskog širenja.
V V0 (1  Jt ) ƒ Pri promeni temperature, kod gasova se istovremeno menjaju i zapremina i
pritisak.
ƒ Voda ima anomalno ponašanje u pogledu termiþkog širenja zbog posebne prirode
hemijskih veza u molekulima i izmeÿu njih. ƒ Ako se pritisak održava konstantnim (p=const.):
ƒ Od 0 qC do 4 qC koeficijent J je negativan (sažimanje, smanjenje zapremine vode Vt V0 (1  Jt )
o poveüanje gustine) dok je iznad 4 qC pozitivan (zapremina raste o gustina
opada). J - termiþki koeficijent zapreminskog širenja
1
J 0,.0036604 o C 1
273,.15
ƒ Svi gasovi imaju isti termiþki koeficijent širenja (Šarlov zakon).

193 194

Prenošenje toplote 1. Provoÿenje toplote

ƒ Koliþina toplote Q koja se provoÿenjem prenosi kroz materijal u obliku šipke
ƒ Prenos toplote sa jednog na drugo telo se odvija spontano i to sa toplijeg na zavisi od:
hladnije telo.
• vremena provoÿenja W,
ƒ Principijelno, razlikuju se tri naþina prenosa toplote: provoÿenje, konvekcija
• razlike temperatura (t2t1),
(strujanje) i zraþenje.
• površine popreþnog preseka S,
1. Provoÿenje toplote • dužine šipke L.

ƒ Prenos toplote provoÿenjem se ostvaruje interakcijom deliüa koji vrše

termiþko kretanje, pri þemu se delovi tela ne pomeraju. t 2  t1
Q OS W
ƒ Provoÿenje toplote je proces u kome se toplota prenosi direktno kroz materijal L
pri þemu ne dolazi do premeštanja sastavnih delova materijala.
ƒ Materijale, prema tome kako provode toplotu, delimo na toplotne provodnike i O – koeficijent toplotne provodljivosti (u [W/mK])
toplotne izolatore. (t2t1)/L = 't/'x – gradijent temperature
ƒ Veüa koliþina toplote se prenese za duži period provoÿenja, pri veüoj razlici temperatura
uspostavljenoj na kraüem rastojanju i pri veüem popreþnom preseku kroz koji se toplota
prenosi.

195 196
 2. Prenošenje toplote konvekcijom (strujanjem)
ƒ Prenošenje toplote putem pokretanja (strujanja) toplog materijala (fluida)
je konvekcija.
ƒ Prirodna konvekcija je pojava kada se topli materijal
kreüe sam od sebe (spontano) zbog razlika u gustini.
ƒ Prinudna konvekcija je kretanje (strujanje) toplog
materijala pod uticajem spoljašnjih faktora.
ƒ Razmena toplote izmeÿu površine na jednoj temperaturi t1 i fluida na drugoj
temperaturi t2 zavisi od niza þinilaca:
- oblik i nagib dodirne površine;
- gustina, viskoznost, masena koliþina toplote, toplotna provodljivost fluida;
- naþin kretanja fluida (laminarno ili turbulentno), }
ƒ Koliþina toplote Q koju površina S primi ili preda konvekcijom u toku vremena W,
ako je izmeÿu površine i fluida razlika temperatura 't, iznosi
Q h S 't W h - koeficijent konvekcije
197
3. Prenošenje toplote zraþenjem
ƒ Toplota se izmeÿu tela može prenositi i bez direktnog kontakta –
zraþenjem, tj. emisijom elektromagnetnog toplotnog zraþenja.
ƒ Sva tela neprestano zraþe, ali istovremeno i apsorbuju energiju u obliku
elektromagnetnih talasa. U tome znaþajnu ulogu ima površina tela.
ƒ Ukupna energija zraþenja koje pada na neko telo delimiþno se apsorbuje,
delimiþno reflektuje, a delimiþno proÿe kroz njega.
ƒ Kada je neko telo u termodinamiþkoj ravnoteži sa okolinom, znaþi da su jednake
koliþine emitovane i apsorbovane energije putem zraþenja.
ar t 1 a - koeficijent apsorpcije
r - koeficijent refleksije
t - koeficijent transparencije
Za a=1 - apsolutno crno telo - apsorbuje svu toplotu
Za r=1 - apsolutno belo telo - reflektuje svu toplotu
Za t=1 - apsolutno transparentno telo - propušta svu
toplotu (zraþenje)
198

3. Prenošenje toplote zraþenjem Molekulsko - kinetiþka teorija gasova.

ƒ Koliþina toplote Q koja se putem zraþenja emituje od strane apsolutno crnog tela Jednaþina stanja idealnog gasa
srazmerna je vremenu emitovanja W, površini S, ali i emisionoj sposobnosti (moüi)
tela Wec, koja je srazmerna T4. ƒ Prva saznanja i iskustva o tome da toplota može izvršiti korisni rad - XVII vek -
Q VT S W
4 uticaj na razvoj nauke o toploti – termofizike.
ƒ Rezultat intenzivnih istraživanja u hemiji i fizici u XVII, XVIII i XIX veku je
ƒ Ukupna emisiona moü (sposobnost) crnog tela Wec (energija koju telo izraþi sa zakljuþak da su atomi i molekuli su osnovni sastavni delovi materije - materija je
jediniþne površine u jedinici vremena) data je Štefan-Bolcmanovim zakonom: diskretne prirode.
ƒ Rezultat saznanja da je materija sastavljena od atoma i molekula pogodovao je
V=5,7˜108 W/m2K4
Wec VT 4 nastanku tzv. molekulsko-kinetiþke teorije gasova – teorije koja polazeüi od
Štefan-Bolcmanova konstanta prouþavanja ponašanja mikroskopskih sastavnih delova materije pokušava (i
uspeva) da objasni mnoge makroskopske pojave i termiþke veliþine (pritisak
ƒ Emisiona moü (sposobnost) We bilo kojeg tela zavisi od relativne emisione gasa, temperatura i njena promena, promena agregatnog stanja, prenošenje
sposobnosti tela e (0<e<1), koja je karakteristika materijala i strukture površine toplote, }).
tela koje zraþi:

We e VT 4
199 200
 Atomsko-molekulski sastav materije Atomsko-molekulski sastav materije
ƒ Relativna atomska masa Ar - neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta proseþna ƒ Molarna masa je odnos mase supstance m i broja molova n (masa jednog mola
masa atoma nekog elementa veüa od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika C-12 (tzv. supstance):
atomska jedinica mase u=1,66˜1027 kg). m
M
ƒ Proseþna masa atoma je srednja vrednost mase atoma normalne izotopske smeše n
koja se u prirodi nalazi. ƒ 1 mol sadrži Avogadrov broj þestica NA NA 6,.022 ˜10 23 mol1
ƒ Relativna molekulska masa Mr - neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta
ƒ Broj molova neke supstance se nalazi preko odnosa mase supstance m i molarne
proseþna masa nekog molekula veüa od 1/12 mase izotopa atoma ugljenika C-12. mase M:
ƒ 1 mol je ona koliþina supstance (atomi, molekuli, joni, elektroni, …), koja sadrži
toliko elementarnih jedinki koliko je atoma sadržano u 0,012kg izotopa ugljenika m N
n
C-12. M NA

N - broj atoma, molekula, jona

201 202

Makroskopski opis idealnog gasa. Jednaþina stanja idealnog gasa.

Jednaþina stanja idealnog gasa.
Pod tim uslovima pojam idealan gas predstavlja skup velikog broja þestica
ƒ Osobine gasova su veoma važne u mnogim termodinamiþkim (atoma ili molekula):
procesima (vremenske prilike, parne mašine, motori sa gasovima x koje se kreüu potpuno nasumiþno;
kao radnim supstancama, }).
x koje imaju zanemarljivu zapreminu u poreÿenju sa zapreminom suda u
ƒ Osnovni parametri (veliþine) koji opisuju stanje gasa su: kome se gas nalazi (posmatraju se kao materijalne taþke);
™ pritisak p [Pa] x u kome su rastojanja izmeÿu molekula velika, pa su meÿumolekularne sile
™ zapremina V [m3] zanemarljive;
™ temperatura T [K] x u kojima molekuli meÿusobno interaguju iskljuþivo elastiþnim sudarima – tada
™ koliþina n [mol] se interakcija vrši putem kratkodometnih meÿumolekularnih sila.

ƒ Eksperimentima je jednostavno utvrÿena meÿuzavisnost izmeÿu ƒ Dakle, pri niskim pritiscima i visokim temperaturama svi gasovi se mogu
parametara za sluþaj gasa na relativno niskim pritiscima, reda smatrati idealnim.
atmosferskog, i temperaturama reda sobne (gasovi male gustine).

203 204
 Jednaþina stanja idealnog gasa. Gasni zakoni. Bojl-Mariotov zakon.
Eksperimenti su pokazali sledeüe:
ƒ ako se gas održava na konstantnoj temperaturi, pritisak odreÿene koliþine gasa je ƒ Ponašanje idealnog gasa opisuju Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov i Šarlov zakon.
obrnuto proporcionalan zapremini suda u kome se nalazi (Bojl-Mariotov zakon);
ƒ Bojl-Mariotov zakon: Pri konstantnoj temperaturi, zapremina date mase gasa
ƒ ako se pritisak gasa održava konstantnim, zapremina odreÿene koliþine gasa je obrnuto je srazmerna pritisku.
direktno proporcionalan temperaturi (Gej-Lisakov zakon).
ƒ ako se zapremina gasa održava kostantnom, pritisak odreÿene koliþine gasa je pV nRT (n const., T const.)
direktno proporcionalna temperaturi gasa (Šarlov zakon); p- V dijagram
Ova zapažanja su objedinjena u jednaþini stanja idealnog gasa: pV const.
m N pV NkT
pV nRT pV RT RT NkT
M NA
n - broj molova gasa N - broj atoma, molekula, jona gasa ƒ Krive na p-V dijagramu koje opisuju procese
R=8,314 J/molK – univerzalna gasna konstanta; k=1,38˜1023 J/K – Bolcmanova konstanta (k=R/NA). promene stanja gasa pri konstantnoj
temperaturi su izoterme.
ƒ Svaka promena nekog od parametara uzrokuje promenu ostalih. U sluþaju
konstantne koliþine gasa:
pV
const.
T 205 206

Gej Lisakov i Šarlov zakon Gej Lisakov i Šarlov zakon

ƒ Gej-Lisakov zakon : Zapremina odreÿene koliþina idealnog gas pri konstantnom
ƒ Gej-Lisakov i Šarlov zakon ukazuju na najnižu moguüu temperaturu u prirodi -
pritisku menja se linearno sa promenom temperature:
apsolutnu nulu (273,16 qC), na kojoj idealan gas ne vrši pritisak na zidove suda.
(n const., p const.) V V0 (1  Jt ) Ovo je poþetak skale apsolutne temperature (Kelvinova skala).
ƒ Pošto je pritisak posledica udara molekula o zidove suda, sledi da na ovoj
ƒ Šarlov zakon : Pritisak odreÿene koliþine idealnog gasa pri konstantnoj
temperaturi molekuli prestaju da se kreüu.
zapremini menja se linearno sa promenom temperature:

(n const., V const.) p p0 (1  Jt )
ƒ Krive na dijagramu koje opisuju procese promene stanja gasa pri
konstantnom pritisku, konstantnoj zapremini su: .
V -t dijagram p- t dijagram
izobara
izohora
p const.
V const.

207 208
Gej-Lisakov zakon Šarlov zakon
 Kinetiþka teorija gasova Kinetiþka teorija gasova
ƒ Molekulsko-kinetiþka teorija gasova polazi od molekula, kao najmanjih
sastavnih delova gasa i na osnovu njihovog ponašanja i uz statistiþki pristup ™ Molekuli se u gasovima stalno i haotiþno kreüu. Na ovo kretanje se može uticati
objašnjava i povezuje njihove makroskopske osobine (pritisak, temperatura, samo promenom temperature. Haotiþnost (nasumiþnost) kretanja znaþi da se bilo
energija). koji molekul može kretati u bilo kom pravcu sa jednakom verovatnoüom i to sa
brzinom koja ima širok spektar vrednosti.
Osnovne pretpostavke kinetiþke teorije gasova:
™ Sva tela se sastoje od velikog broja stabilnih þestica (molekula, atoma) i ™ Pošto se molekuli idealnog gasa kreüu se haotiþno, u svim pravcima podjednako
meÿumolekulskog prostora. To znaþi da se njihovo ponašanje može izuþavati verovatno, oni interaguju sa drugim molekulima i zidovima suda i neprekidno
primenom statistiþkog raþuna. menjaju pravac i intenzitet brzine (menja se koliþina kretanja koju poseduju)
usled razmene energije sa ostalim molekulima
™ Gas se posmatra kao þista supstanca. To znaþi da su svi molekuli jednaki.
™ Interakcije (sudari) izmeÿu molekula su potpuno elastiþne i ostvaruju se samo
™ Rastojanje izmeÿu pojedinih þestica je veliko u poreÿenju sa njihovim
putem kratkodometnih sila (na malom rastojanju). Na veüim rastojanjima se
sopstvenim dimenzijama. To znaþi da se molekuli gasa posmatraju kao
uzima da molekuli ne utiþu jedan na drugi.
materijalne taþke, a njihova ukupna zapremina je zanemarljivo mala u poreÿenju
sa zapreminom prostora koji gas ispunjava.
™ Izmeÿu molekula deluju sile elektriþne prirode koje zavise od vrste molekula i
meÿumolekularnog rastojanja.
209 210

Osnovna jednaþina kinetiþke teorije gasova Osnovna jednaþina kinetiþke teorije gasova
ƒ Primena pretpostavki kinetiþke teorije gasova omoguüava povezivanje veliþina Molekularni model pritiska idealnog gasa
koje se odnose na jedan molekul sa parametrima koji opisuju stanje gasa
ƒ Ukupan pritisak na dati zid suda u kome se molekuli gasa nalaze:
(pritisak, temperatura).
2 § N · mv 2
ƒ Molekuli gasa u sudu se haotiþno kreüu i sudarajuüi se sa zidovima suda deluju p ¨ ¸
izvesnom silom na njih. Iako je sila slaba, zbog ogromnog broja molekula, ukupna 3©V ¹ 2
sila delovanja gasa na zidove suda je velika. Kada se ona obraþuna po jedinici N – broj molekula; V – zapremina suda; m – masa molekula; v 2 – srednja vrednost
površine, dobija se veliþina pritiska gasa. kvadrata brzine za sve molekule u gasu.
ƒ Pritisak gasa je uslovljen toplotnim kretanjem molekula i zavisi od njihove brzine, ƒ Srednja kinetiþka energija translatornog kretanja jednog molekula:
odnosno kinetiþke energije translatornog kretanja.
mv 2
ƒ Osnovna jednaþina kinetiþke teorije gasova daje HW
2
zavisnost izmeÿu pritiska i srednje kinetiþke
energije translatornog kretanja molekula gasa. ƒ Osnovna jednaþina kinetiþke teorije gasova – pritisak idealnog gasa je
proporcionalan koncentraciji molekula (broju molekula po jedinici zapremine) i
p f ( HW ) srednjoj kinetiþkoj energiji translatornog kretanja molekula gasa:

2N
p HW
3V
211 212
 Daltonov zakon Molekularni model temperature idealnog gasa
ƒ Osnovna jednaþina kinetiþke teorije gasova primenjena na smešu gasova: 2N 2
pV NkT p HW Ÿ pV N HW NkT
N N1 N 2 2N 2 N1 N 2 3V 3
  p HW (   )H W
V V V 3V 3 V V 3
HW kT
Ni/V – koncentracija molekula i-tog gasa u smeši gasova 2
ƒ Srednja kinetiþka energija translatornog kretanja molekula gasa srazmerna je
p p1  p2   apsolutnoj temperaturi.
ƒ Obrnuto, temperatura je mera srednje kinetiþke energije translatornog kretanja
pi – parcijalni pritisak – pritisak koji vrši pojedina komponenta smeše, kada bi se u
sudu nalazila sama u istoj koliþini kao i u smeši. molekula gasa:
2
T HW
Daltonov zakon: 3k
i od nje zavisi i pritisak gasa:
Za idealne gasove pritisak koji vrši smeša gasova jednak je zbiru N
parcijalnih pritisaka gasova koji þine smešu. p kT
V
ƒ Na T=0 K (apsolutna nula) teorijski prestaje kretanje molekula gasa i pritisak postaje jednak
nuli.
213 214

Stepeni slobode kretanja molekula Raspodela energije po stepenima slobode

1 2 mv x2 1 mv 2 13 1 ƒ Molekuli gasa osim 3 translatorna naþina
v x2 v Ÿ kT kT m Kinetiþka energija jednog
3 2 3 2 32 2 molekula gasa duž jedne kretanja (duž sve 3 ose koordinatnog sistema)
(x-)koordinatne ose.
ƒ Sliþno tome: imaju moguünost i rotacije, a na višim
mv y2 mv z2 1 temperaturama atomi i znatno osciluju oko
kT ravnotežnih položaja u molekulu.
2 2 2
• jednoatomni molekul –3t
ƒ Svaki nezavisan pravac kretanja molekula gasa (duž x-, y- i z-ose) doprinosi
• dvoatomni molekul – 3t+2r
ukupnoj kinetiþkoj energiji translatornog kretanja u jednakom iznosu (kT/2).
• tro- i višeatomni molekul – 3t+3r
ƒ Nezavisni naþini kretanja su tzv. stepeni slobode kretanja molekula idealnog
gasa. ƒ Proseþna energija po stepenu slobode kretanja
1
ƒ Broj stepeni slobode kretanja sistema þestica je broj nezavisnih koordinata koji
(ne samo za translatorni, veü i za rotacioni i Hc kT
oscilatorni): 2
odreÿuju položaj sistema.
ƒ Drugim reþima, to je broj moguüih vrsta kretanja pomoüu kojih možemo opisati ƒ Molekul sa i stepeni slobode kretanja i
H iHc kT
složeno kretanje þestica sistema. ima srednju kinetiþku energiju: 2
215 216
 Unutrašnja energija idealnog gasa Toplota i masena koliþina toplote idealnog gasa
ƒ Unutrašnja energija U idealnog gasa je zbir energija kretanja pojedinih molekula, ƒ Toplota je jedan od vidova energije i manifestuje se kada se ona razmenjuje
ali u širem smislu i potencijalnih energija koje molekuli poseduju zato što na njih izmeÿu tela.
deluju ostali molekuli meÿumolekulskim silama. ƒ Masena koliþina toplote c (u [J/kgK]) je toplota koju treba dovesti telu jediniþne
mase da bi mu se temperatura promenila za jedinicu.
ƒ Ako smatramo da su meÿumolekulske interakcije zanemarljive, uzima se u obzir
samo kinetiþka energija kretanja svih molekula. ƒ Pri dovoÿenju toplote gasu, osim temperature, može se znaþajno dQ
promeniti još i zapremina gasa. c
N
i m dt
U ¦H
i 1
i NH H
2
kT
™ Zagrevanje pri V=const.
ƒ Gas ne vrši rad (nema promene zapremine) veü se dovedena koliþina toplote troši
i Nk Nk
NA
nR
i samo na poveüanje unutrašnje energije.
U NkT U nRT
2 NA 2
ƒ Temperatura je mera srednje kinetiþke energije molekula gasa. dQ mcV dT dU Ÿ
1 dU i m i R
ƒ Unutrašnja energija U idealnog gasa zavisi od apsolutne temperature, ali, strogo cV U RT cV
m dT 2M 2M
uzevši, i od broja stepeni slobode molekula (vrsta molekula).
Primer vodonika (dvoatomski gas) – sa porastom temperature novi
oblici kretanja doprinose ukupnoj specifiþnoj toploti
217 218

Masena koliþina toplote idealnog gasa Rad i toplota u termodinamiþkim procesima

™ Zagrevanje pri p=const. ƒ Makroskopsko stanje idealnog gasa je opisano preko 4 parametra:
x pritisak p, x zapremina V, x temperatura T x koliþina gasa n *.
ƒ Dovedena koliþina toplote se troši delom na poveüanje
* Parametar n u sebi sadrži informaciju o masi gasa m i o vrsti gasa, preko molarne mase M.
unutrašnje energije, a delom na vršenje rada (dA=pdV)
protiv spoljašnjeg pritiska. ƒ Unutrašnja energija nekog sistema þestica (a to je zbir, pre svega, kinetiþke, a zatim
i potencijalne energije molekula) može se poveüati na dva naþina:
dQ dU  pdV ½° 1 § dU dV · p dV x dovoÿenjem toplote x vršenjem rada nad tim sistemom þestica (gasa).
¾ Ÿ cp ¨ p ¸ cV 
dQ mc p dT °¿ m © dT dT ¹ m dT ƒ U veüini sluþajeva od znaþaja pod sistemom þestica se podrazumeva izvesna
koliþina gasa koji se približno ponaša kao idealni (zanemaruju se meÿusobne
dV m R i2 R cp i2
interakcije, a sudari izmeÿu molekula su potpuno elastiþni).
p R cp cV  cp {N ƒ Važeüi zakoni termodinamike su formulisani na osnovu prouþavanja rada
dT M M 2 M cV i
toplotnih mašina (parna mašina, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, }) u kojima je
radna supstanca gas koji menja svoje stanje kada:
ƒ Odnos masenih koliþina toplota cp/cV (adijabatska konstanta) kod idealnih gasova
(niži pritisci i temperature reda sobne) ne zavisi od temperature, pritiska i x razmenjuje toplotu sa okolnom sredinom, odnosno
zapremine, veü samo od vrste gasa (broja stepeni slobode). x kada gas vrši rad ili kada se nad njim vrši rad.
i=3 za jednoatomske gasove ƒ Toplotne mašine su ureÿaji koji pretvaraju toplotnu energiju u neki drugi oblik
cp (mehaniþku, elektriþnu, }), tj. vrše koristan rad.
i=5 za dvoatomske gasove { 1,4 za vazduh 219 220
cV
 Rad i toplota u termodinamiþkim procesima Rad i toplota u termodinamiþkim procesima
ƒ U prouþavanju promena gasnog stanja (usled razmene toplote ili rada sa okolinom) u
ƒ Pri pomeranju cilindra za dx, gas prilikom širenja, tj. pri
toplotnim mašinama pretpostavlja se da je gas u unutrašnjoj termodinamiþkoj
elementarnom poveüanju zapremine, izvrši elementarni rad
ravnoteži – svi delovi gasa u nekoj zatvorenoj zapremini su na istoj temperaturi
dA koji je pozitivan jer je pozitivna i promena zapremine:
i pritisku.
Primer: Prouþava se rad toplotne mašine na osnovu þega se može doüi do izraza za dA F dx pS dx p dV
razmenjenu koliþinu toplote ili rada sa okolinom – izvesna koliþina idealnog gasa
koja se nalazi u cilindru toplotne mašine je sa jedne strane zatvorena pokretnim (u
posebnom sluþaju nepokretnim) klipom.
dx

ƒ Gas u cilindru ima zapreminu V i vrši pritisak p na

zidove i na klip (þija je površina S), tj. deluje silom
F=pS na njega (slika).
¾ Pretpostavimo da se gas širi u cilindru kvazistatiþki
ƒ Pri sabijanju gasa, promena zapremine je negativna (V se
dx – postepeno poveüava zapreminu tako da je uvek u
smanjuje), pa je i rad koji je izvršio gas pri pomeranju klipa
nekom novom, ali ravnotežnom stanju.
negativan – u tom sluþaju se kaže da je rad izvršen nad gasom.
ƒ Dakle, u termodinamici pozitivan rad je onaj koji vrši
221 222
sistem, tj. kada se energija prenosi okolini (izvan sistema).

Rad i toplota u termodinamiþkim procesima Rad i toplota u termodinamiþkim procesima

ƒ Ukupan (mehaniþki) rad koji izvrši gas na pomeranju klipa kada se njegova ƒ U zavisnosti od oblika krive na pV dijagramu, tj. od naþina na koji se menja
zapremina poveüava od V1 do V2 dobija se integracijom (sabiranjem) elementarnih gasno stanje od poþetnog do krajnjeg, zavisiüe i razmenjena koliþina energije sa
radova: okolinom (putem prenosa toplote Q), tj. rad A koji izvrši gas (ako je A pozitivno),
Rad = površina
ispod krive odnosno koji se izvrši nad gasom (ako je A negativno).
V2

A ³ p dV
V1
(p1, V1)

(p2, V2)
ƒ Vrednost izvršenog rada A prilikom širenja gasa u
cilindru predstavlja površinu ispod krive koja spaja
poþetno i krajnje stanje na pV dijagramu.

ƒ Da bi se odredila razmenjena energija sa okolinom (izvršen rad, bilo od strane

sistema ili nad sistemom þestica – gasom) neophodno je u svakom trenutku prilikom ƒ Dakle, u zavisnosti od puta izmeÿu istog poþetnog i krajnjeg stanja gasa na pV
promene gasnog stanja poznavati parametre koji opisuju to stanje (ili njihove dijagramu, odnosno od procesa u kojima gas menja svoje stanje, zavisiüe i
meÿuzavisnosti) – p, V, T i n (ako se eventualno menja i koliþina gasa). razmenjena toplota Q, odnosno izvršen rad A.

223 224
 Prvi zakon termodinamike
ƒ Prvi zakon termodinamike je specijalni sluþaj zakona održanja energije koji
obuhvata promene unutrašnje energije U (zbir kinetiþke i potencijalne energije
molekula) i razmenu toplote Q i rada A sa okolinom.
ƒ Razmena energije sa okolinom se može vršiti na dva naþina:
 putem vršenja rada, gde je neophodno pomeranje taþke delovanja sile (ili
pritiska);
 putem razmene toplote, koja se vrši preko sluþajnih sudara izmeÿu
molekula sistema.
ƒ Za bolje razumevanje I zakona temodinamike, pretpostavimo da idealni gas
postepeno menja svoje stanje od nekog poþetnog (okarakterisanog parametrima kao
što su pritisak p1 i zapremina V1) do nekog krajnjeg stanja (okarakterisanog pritiskom
p2 i zapreminom V2), pri þemu on prima energiju putem toplote Q od okoline i
istovremeno vrši rad A.
225
Prvi zakon termodinamike
ƒ Kada sistem (gas) menja svoje stanje od nekog poþetnog do nekog krajnjeg stanja,
tada je promena unutrašnje energije sistema (gasa) 'U data razlikom izmeÿu
razmenjene toplote sa okolinom i izvršenog rada od strane gasa.
'U Q A
ƒ Ovo je matematiþka formulacija I zakona termodinamike. Vidi se da zakon
povezuje razmenjenu toplotu Q i izvršeni rad A sa promenom unutrašnje energije
('U), koja je osobina sistema.
ƒ Iako i razmenjena toplota Q i izvršeni rad A (od strane sistema ili nad njim) zavise od
procesa u kojem se menja stanje gasa, tj. od puta na pV dijagramu, promena
unutrašnje energije ne zavisi od puta kojim gas menja stanje od poþetnog do
krajnjeg.
ƒ Veliþina Q je pozitivna ako sistem prima toplotu, a negativna ako je otpušta,
predaje okolini.
ƒ Rad A je pozitivan kada sistem (gas) vrši rad nad okolinom, a negativan ako se rad
vrši nad gasom.
226

Neke primene I zakona termodinamike Neke primene I zakona termodinamike

Analiza nekih sluþajeva termodinamiþkih procesa sa gledišta I zakona ƒ Najþešüi termodinamiþki procesi u kojima gas menja svoje stanje (okarakterisano
termodinamike: sa 4 parametra: p, V, T i n) su:
ƒ Posmatrajmo, kao prvo, izolovan sistem – sistem koji ne interaguje sa okolinom.  adijabatski (kada nema razmene toplote sa okolinom, Q=0)
U tom sluþaju je razmenjena toplota jednaka nuli (Q=0), pa je i rad koji vrši  izobarski (p=const.)
sistem jednak nuli (A=0). Sledi da je i promena unutrašnje energije jednaka nuli  izohorski (V=const.)
('U=0), odnosno da unutrašnja energija izolovanog sistema ostaje konstantna.
 izotermski (T=const.) .
ƒ Sada posmatrajmo sistem koji nije izolovan i koji menja
svoje stanje u cikliþnom procesu (proces koji poþinje i 1. Adijabatski proces – dešava se kada je sistem (gas) izolovan od
završava se u istom stanju; na pV dijagramu je predstavljen
okoline ili kada se dešava tako brzo, da nema vremena za
zatvorenom linijom). I u ovom sluþaju nema promene
razmenu toplote sa okolinom za vreme trajanja promene stanja
unutrašnje energije, a primljena toplota od okoline je
sistema (Q=0).
jednaka radu koji sistem izvrši:
ƒ Iz I zakona termodinamike, za adijabatski proces sledi:
'U 0 Q A
Q 0 Ÿ 'U A
ƒ Može se pokazati da je rad koji izvrši sistem u cikliþnom
procesu jednak površini ograniþenoj krivom na pV
227 228
dijagramu.
 Neke primene I zakona termodinamike Neke primene I zakona termodinamike
ƒ Ako se gas u adijabatskom procesu širi, tada je rad A pozitivan, a unutrašnja 2. Izobarski proces – proces u toku kojeg se pritisak gasa ne menja (p=const.). I
energija se smanjuje ('U<0; temperatura opada) – kaže se da sistem vrši rad na razmenjena toplota sa okolinom i izvršeni rad su razliþiti od nule.
raþun smanjenja unutrašnje energije. ƒ Na primeru gasa u cilindru sa pokretnim klipom, uvek su u ravnoteži konstantni
A  'U
pritisak gasa u cilindru pod klipom, sa jedne strane, i atmosferski pritisak vazduha
ƒ Nasuprot tome, ako se vrši adijabatska kompresija (sabijanje) gasa, tada i težina klipa, sa druge strane.
unutrašnja energija raste ('U>0; temperatura raste).
ƒ Najznaþajniji primeri adijabatskih procesa se dešavaju u motorima sa unutrašnjim ƒ Rad u izobarskom procesu je:
sagorevanjem, dizel motorima, rashladnim sistemima, }
A p(V2  V1 )
ƒ Za adijabatske procese važi sledeüa zakonitost:
i2
cp
pV N const. ț
cV i
ƒ Veliþina N je adijabatska konstanta i zavisi od vrste gasa
(preko broja stepeni slobode i).
ƒ Pošto je promena unutrašnje energije data izrazom (slajd 218):

'U mcV 'T nCV 'T CV McV -toplotni kapacitet

Na pV dijagramu linija koja opisuje stanje
ƒ Rad u adijabatskom procesu je: A 'U nCV 'T 229
gasa u svakom trenutku u izobarskom
230
procesu je horizontalna, tzv. izobara.

Neke primene I zakona termodinamike Neke primene I zakona termodinamike

3. Izohorski proces – proces u toku kojeg se zapremina gasa ne menja (V=const.) i 4. Izotermski proces – proces u toku kojeg se temperatura gasa ne menja (T=0) i
usled toga nema vršenja rada (A=0) ni od strane gasa, ni nad gasom. usled toga nema promene unutrašnje energije, koja zavisi od temperature ('U=0).
ƒ Dakle, ako se toplota dovodi gasu u zatvorenom sudu, sa nepromenljivom ƒ Dakle, ako se toplota dovodi gasu u izotermskom procesu, ona üe biti jednaka
zapreminom (klip cilindra je nepokretan), to uzrokuje samo poveüanje unutrašnje izvršenom radu:
energije ('U!0), tj. iz I zakona termodinamike sledi:
'U 0 Ÿ Q A
A 0 Ÿ 'U Q

Na pV dijagramu linija koja opisuje stanje Na pV dijagramu linije koje opisuju stanje u
gasa u svakom trenutku u izohorskom svakom trenutku u izotermskom procesu su
231 krive linije (hiperbole), tzv. izoterme. 232
procesu je vertikalna, tzv. izohora.
 Neke primene I zakona termodinamike I zakon termodinamike - rezime
ƒ Pretpostavimo da se gas širi kvazistatiþki (dovoljno sporo), tako da je u svakom
trenutku T=const.
proces 'U Q A
ƒ Da bi se našao rad u izotermskom procesu iskoristi se jednaþina stanja:
V2 V2
nRT
V2
dV adijabatski nCV 'T 0  'U
pV nRT const. A ³ p dV ³V V dV nRT ³
V
V1 1 V1 izobarski nCV 'T nC p 'T p'V
V2
A nRT ln izohorski nCV 'T 'U 0
V1
V2
izotermski 0 nRT ln
ƒ Ovaj rad je pozitivan (vrši ga gas), ako je u pitanju A V1
širenje gasa (V2!V1), a u sluþaju kompresije (sabija- površina ispod
nja) gasa (V2V1), rad je negativan (vrši se nad opšti sluþaj nCV 'T 'U  A krive u pV
gasom). dijagramu

ƒ Na pV dijagramu izvršeni rad je brojno jednak površini

ispod hiperbole, izmeÿu poþetne i krajnje zapremine
(osenþeno).
233 234

Termodinamiþki procesi - podela Termodinamiþki procesi – podela

ƒ Termodinamiþki procesi predstavljaju promene stanja sistema (to stanje je okarakte-
risano parametrima: p, V, T i n). U opštem sluþaju, procesi mogu biti ravnotežni ili
neravnotežni.
y Reverzibilni procesi su oni koji se mogu odvijati i u suprotnom smeru, pri þemu
ƒ Ravnotežno stanje nekog sistema je takvo stanje u kojem pri nepromenjenim
spoljašnjim uslovima proizvoljno dugo vreme ostaju konstantne vrednosti parame-
tara stanja sistema.
ƒ Na dijagramu stanja (pV, ili nekom drugom), koji prikazuje meÿuzavisnost
parametara koji opisuju stanje sistema, ravnotežno stanje je prikazano taþkom.
‰ Ravnotežni termodinamiþki procesi su takve promene stanja sistema u kojima
se promene parametara (p, V, T) tako sporo dešavaju da su u svakom trenutku svi
delovi sistema praktiþno u ravnotežnom stanju. Kaže se da sistem menja svoje
stanje prolazeüi kroz niz ravnotežnih stanja.
Druga podela deli termodinamiþke procese na reverzibilne (povratne) i
ireverzibilne (nepovratne).
üe sistem prolaziti kroz ista (ravnotežna) stanja, ali obrnutim redosledom. Takvi
procesi mogu biti samo ravnotežni procesi.
 Ako u reverzibilnom procesu u jednom smeru sistem prima toplotu i vrši rad,
tada üe pri obrnutom odvijanju procesa sistem oslobaÿati toplotu i nad njim üe
se vršiti rad.
y Ireverzibilni procesi su oni koji se mogu odvijati
spontano samo u jednom smeru. Svi neravnotežni
procesi su ireverzibilni.

‰ Na dijagramu stanja ravnotežni proces je prikazan linijom (krivom ili pravom), ¾ Na kraju, u termodinamici postoje i takvi procesi kod
koju þini niz taþaka ravnotežnih stanja. kojih se sistem nakon niza promena i prolazaka kroz
razliþita stanja, vraüa u prvobitno stanje – to su tzv.
‰ Brze promene stanja uzrokuju da su u nekim delovima sistema pritisak i/ili
kružni (cikliþni ) procesi.
temperatura razliþiti – tada je reþ o neravnotežnim termodinamiþkim procesima.
235 236
m Reverzibilna izotermska kompresija
 Toplotne mašine i II zakon termodinamike Toplotne mašine i II zakon termodinamike
ƒ Primer: parna mašina – radna supstanca je voda u zatvorenom kotlu, koja prima
ƒ Toplotne mašine su ureÿaji koji uzimaju toplotnu energiju iz spoljašnjeg izvora i
toplotu usled sagorevanja goriva, isparava, a vodena para pokreüe klip; nakon
delimiþno je pretvaraju u neki drugi oblik (mehaniþku, elektriþnu, }), tj. vrše
kondenzacije pare, voda se ponovo vraüa u ciklus isparavanja i vršenja rada.
koristan rad.
ƒ Toplotna mašina prima koliþinu toplote Qh od toplog rezervoara, vrši rad A i
ƒ Primeri: mašine koje putem vodene pare pokreüu turbine u termocentralama, predaje ostatak toplote Qc hladnom rezervoaru (okolini).
motori sa unutrašnjim sagorevanjem (benzinski, dizel, }), rashladne mašine, }
ƒ Pošto je u cikliþnom procesu, kroz koji prolazi radna supstanca toplotne mašine,
ƒ Toplotne mašine obavezno sadrže tzv. radnu supstancu, dok se njihov rad krajnje stanje identiþno poþetnom – unutrašnja energija radne supstance je
zasniva na cikliþnom procesu u toku kojeg: nepromenjena na kraju jednog radnog ciklusa mašine:
(1) radna supstanca apsorbuje toplotu od strane
'U 0
toplotnog rezervoara na višoj temperaturi,
ƒ Iz I zakona termodinamike sledi da je ukupan rad A
(2) mašina vrši korisni rad, i
koji izvrši toplotna mašina jednak razlici izmeÿu
(3) deo energije se predaje toplotnom rezervoaru primljene Qh i predate Qc koliþine toplote:
na nižoj temperaturi.
A Qh  Qc
ƒ Znak “” ispred Qc znaþi da toplota napušta sistem.
ƒ U opštem sluþaju, energija se ne mora obavezno razmenjivati sa okolinom putem toplote.
Šematski prikaz rada toplotne mašine 237 238

Toplotne mašine i II zakon termodinamike Toplotne mašine i II zakon termodinamike

ƒ Rad A koji se izvrši u jednom radnom ciklusu toplotne mašine jednak je površini
ograniþenoj zatvorenom linijom na pV dijagramu.
ƒ Ne postoji takva toplotna mašina, þiji se rad zasniva na cikliþnom termodinamiþ-
ƒ Termiþka efikasnost toplotne mašine je izražena preko
koeficijenta korisnog dejstva K – to je odnos izmeÿu
izvršenog rada A u toku jednog ciklusa rada mašine i
dovedene koliþine energije (toplote) Qh od toplijeg
rezervoara:
A Qh  Qc Qc
K 1
Qh Qh Qh
ƒ Maksimalna vrednost koeficijenta korisnog dejstva od 100 % (K=1) u realnim
uslovima nikad ne može biti dostignuta, jer to podrazumeva da se hladnijem
rezervoaru ne predaje nimalo toplote (Qc=0, tj. da nema gubitaka energije), odnosno
da se celokupna energija koja se primi od okoline pretvori u koristan rad, što je
nemoguüe.
239
II zakon termodinamike (Kelvin-Plankova formulacija):
kom procesu, koja celokupnu apsorbovanu energiju može pretvoriti u koristan rad.
ƒ Maksimalni vrednost koeficijenta K toplotne mašine, þiji
se rad zasniva na cikliþnom procesu, je uvek manji od 1.
ƒ Kao posledica þinjenice da I zakon termodinamike ne
objašnjava smer toplotnih procesa i njihovu nereverzi-
bilnost, pojavila se i druga, Klauzijusova formulacija II
zakona termodinamike:
ƒ Ako su dva sistema u termiþkom kontaktu, toplota
spontano prelazi samo sa tela više na telo niže
temperature; obrnuto, prenos toplote sa hladnijeg na
topliji sistem se ne može vršiti spontano, bez uloženog
spoljašnjeg rada.
Nemoguüa toplotna mašina 240
 Karnoov ciklus
ƒ Francuski fiziþar Sadi Karno je 1824. g. opisao rad idealne toplotne mašine þiji se
rad zasniva na jednom složenom cikliþnom procesu, koji se sastoji od izotermske i
adijabatske ekspanzije i od izotermske i adijabatske kompresije radne supstance
(gasa) – Karnoov ciklus.
ƒ Pokazao je da toplotna mašina koja radi po takvom (Karnoovom) ciklusu ima
najveüi moguüi koeficijent korisnog dejstva (efikasnost) u poreÿenju sa drugim
mašinama i ciklusima.
ƒ Karnoova teorema:
Ne postoji toplotna mašina koja bi radila izmeÿu dva energetska (toplotna)
rezervoara i imala veüu efikasnost od Karnoove mašine koja bi radila izmeÿu ista
dva rezervoara.
Karnoov ciklus - pretpostavke
1. Radna supstanca u ovoj idealizovanoj toplotnoj mašini je idealni gas koji se nalazi
zatvoren u cilindru sa pokretnim klipom (koji može da klizi bez trenja).
2. Postoje dva toplotna rezervoara stalnih, ali razliþitih temperatura temperatura (Th i
Tc, Th!Tc); oni imaju velike kapacitete, tako da se njihove temperature ne menjaju
prilikom predaje ili primanja toplote.
3. Zidovi cilindra i klipa su termiþki neprovodni – kada cilindar nije u kontaktu sa
rezervoarom toplote, on je idealno toplotno izolovan od okoline.
4. Kada se razmenjuje toplota izmeÿu cilindra i toplotnog rezervoara, postoji idealni
toplotni kontakt izmeÿu njih.
5. Svi procesi su reverzibilni.

241 242

Karnoov ciklus Karnoov ciklus

‰ Proces AoB je izotermska ekspanzija na temperaturi
Th. Gas je u termiþkom kontaktu sa toplijim
rezervoarom, za vreme širenja apsorbuje koliþinu
toplote Qh kroz osnovu cilindra i vrši korisni rad AAB
pomerajuüi klip.

‰ Proces BoC je adijabatska ekspanzija. Osnova cilindra je zamenjena nepro-

vodnim zidom i gas se adijabatski širi. Toplota se ne razmenjuje sa okolinom, a
temperatura opada od Th do Tc, pri þemu gas vrši rad ABC pomerajuüi klip.
‰ Proces CoD je izotermska kompresija na temperaturi Tc. Gas je u ponovo
termiþkom kontaktu ali sad sa hladnijim rezervoarom, i za to vreme predaje
koliþinu toplote Qc kroz osnovu cilindra, a klip vrši rad ACD sabijajuüi gas.
‰ Proces DoA je adijabatska kompresija. Osnova cilindra je ponovo zamenjena ne-
provodnim zidom i gas se adijabatski sabija. Toplota se ne razmenjuje sa okoli-
nom, a temperatura raste od Tc do Th, pri þemu klip vrši rad ADA sabijajuüi gas.

243 244
 Karnoov ciklus
ƒ Izraz za koeficijent korisnog dejstva Karnoove, ali i bilo koje
toplotne mašine je:
Qc
K 1
Qh
ƒ Analizom razmenjenih koliþina toplote sa toplotnim
rezervoarima i rada izvršenog od strane gasa ili nad gasom,
može se pokazati da je:
Qc Tc
Qh Th
Tc
ƒ Sledi da je efikasnost Karnoove mašine: K 1
Th
ƒ Koeficijent korisnog dejstva Karnoove mašine je uvek manji od jedinice, ako je
Th!Tc, bez obzira što se radi o idealizovanoj toplotnoj mašini. Jedino kada je Tc=0 K,
veliþina K dostiže vrednost 1.
ƒ U realnosti, toplotne mašine koje rade prema Karnoovom ciklusu imaju i izvesne
gubitke, pa su procesi više ili manje ireverzibilni, a efikasnost je još manja.
245