Video snimci dijaloga

Hrišćanske adventističke
crkve i Reformnog pokreta
Ove prezentacije, koje su dali teolozi i vođe Hrišćanske
adventističke crkve i Reformnog pokreta adventista sedmoga
dana, istražuju kako teološke sličnosti tako i ključne
razlike.

Serija od osam prezentacija održanih tokom nedavnog sastanka

između predstavnika Hrišćanske adventističke crkve i Reformnog
pokreta adventista sedmog dana sada je dostupna na internetu,
kaže dr Nikolaus Satelmajer, koordinator dvodnevnog dijaloga
održanog u decembru prošle godine.

Satelmajer, bivši pomoćnik sekretara Odeljenja propovedničke

službe i urednik magazina Ministry, izjavio je da su vesti o
razgovoru ove dve grupe – koje dele mnoge istorijske i
teološke veze – izazvale ogroman interes mnogih članova
Hrišćanske adventističke crkve.

“Snimili smo prezentacije jednostavno kao zapis našeg

zajedničkog vremena“, rekao je Satelmajer”, ali s obzirom na
zahteve za dodatnim informacijama, i uz dozvolu svih izlagača,
sada ove snimke činimo dostupnim svima.”

Ovaj dijalog, održan 5. i 6. decembra 2018. godine, u sedištu

Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve u Silver
Springu, u Merilendu, bio je treći sastanak predstavnika ovih
dveju grupa. Prezentacije su bile usredsređene na četiri teme
koje su izabrali lideri Reformnog pokreta adventista sedmog
dana: hrišćanska umerenost koja naglašava ishranu poslednje
generacije; odnos između crkve i države, posebno u vezi sa
učešc
́em u vojnoj službi; opravdanje verom; i pitanja koja se
tiču razvoda i ponovnog braka.
Reformni pokret adventista sedmog dana ima oko 42.000 članova
širom sveta. On ima istu ranu istoriju kao i vec
́a, Hrišćanska
adventistička crkva, ali je započeo svoj nezavisni razvoj u
vreme Prvog svetskog rata, u početku oko pitanja učešća
članova crkve u vojnoj službi.

Učesnici u ovom dijalogu kažu da su sastanci bili otvoreni i

prijateljski, nudec
́i jedinstven uvid u identitet i verovanja
obe zajednice.

U zajedničkom saopštenju nakon prošlogodišnjeg sastanka, ova

grupa je priznala da postoje “područja jasnih razlika u
teološkom razumevanju i crkvenoj praksi”, ali je izrazila
zahvalnost za “priliku za susret i zajednički dijalog u duhu
hrišc
́anskog prijateljstva i poštovanja”. Planiran je još jedan
sličan dijalog.

Video snimci osam prezentacija datih na prošlogodišnjem

sastanku mogu se nac

́i na adresi https://bit.ly/2rKCECT.[1]

[1] Ove prezentacije nisu prvobitno snimljene u cilju dalje

distribucije, tako da kvalitet zvuka nije uvek dosledan.

Crkva naglašava stav

nenošenja oružja u vojnom
borbenom delovanju
Crkvena organizacija za pitanja vojne službe naglašava stav
nenošenja oružja u vojnom borbenom delovanju.

15. april 2019, Silver Spring, Merilend, SAD, Dina Bartel-

Vagner, Adventistička kapelanska služba, Hrišćanska
adventistička crkva u svetu

Zvanični stav koji zastupa nenošenje oružja u borbenom

delovanju vojske bio je u žiži dvodnevne konferencije
Hrišćanske adventističke crkve u sedištu Generalne
konferencije Hrišćanske adventističke crkve u Silver Springsu,
u državi Merilendu u Sjedinjenim Američkim Državama.
“Hrišćanska adventistička crkva je tradicionalno zastupala
nenošenje oružja u vojnom borbenom delovanju”, kaže Mario E.
Cebalos, iz Organizaciji za pitanja vojne službe u okviru
Adventističke kapelanske službe pri Generalnoj konferenciji.
“Unijske i divizijske vođe organizacije za pitanja vojne
službe moraju razumeti stav Crkve da ispoštuje potrebe članova
u njihovim regijama. Iako ova denominacija preporučuje
nenošenja oružja u vojnom borbenom delovanju, mi ćemo i dalje
pružati pastoralnu brigu i religiozne resurse radi pružanja
duhovne dobrobiti adventista sedmoga dana koji vojsku služe u
uniformi.”

Sadašnji stav, izglasan na zasedanju Generalne konferencije

1954. godine, koji je potvrđen postupkom na Godišnjem savetu
Generalne konferencije adventista sedmog dana, održanom 14-29.
oktobra u Meksiko Sitiju, u Meksiku, glasi:

Istinsko hrišćanstvo se manifestuje dobrim građanskim i

lojalnim odnosom prema civilnoj vlasti.. Izbijanje rata među
ljudima ni na koji način ne menja vrhovnu hrišćansku odanost
i odgovornost prema Bogu, niti menja njihovu obavezu da
praktikuju svoja uverenja i stavljaju Boga na prvo mesto.

Ovo partnerstvo sa Bogom kroz Isusa Hrista koji je došao na

ovaj svet ne da uništava ljudske živote, već da ih spašava,
čini da adventisti sedmog dana zastupaju stav o nenošenju
oružja, sledeći njihovog božanskog Učitelja u tome što ne
oduzimaju ljudski život, već čine sve da ga spasu. S obzirom
na to da prihvataju obavezu državljanstva kao i njegove
koristi, njihova lojalnost vladi zahteva od njih da spremno
služe državi u bilo kom svojstvu bez nošenja oružja, civilnom
 ili vojnom, u ratu ili miru, u uniformi ili bez nje, što će
doprineti spasavanju života, tražeći samo da mogu da služe u
onim dejstvima koja se ne kose sa njihovom savešću i
uverenjima.

Ova izjava nije krut stav koji obavezuje članove crkve, već
daje smernice ostavljajući slobodu pojedinim članovima da
procene svaku situaciju sami za sebe.

Govornici na ovoj konferenciji sa Adventističkog teološkog

fakulteta, iz Kancelarije za arhivu, statistiku i
istraživanje, Interevropske divizije i Odeljenja za odnose s
javnošc
́u i versku slobodu predstavili su istoriju crkvenog
stava, biblijskog i savremenog pogleda na nasilje, pregled
stava o nenošenju oružja kroz istoriju hrišćanstva, i
ispitivanje značenja šeste Božje zapovesti. Prisutni su takođe
čuli o ratu i genocidu u Starom zavetu i novozavetnom učenju o
ratu i nenošenju oružja.

Učesnici su postavljali pitanja na dva panela na kojima se

raspravljalo o tome kako da se na najbolji način članovima
crkve širom sveta prenese ovaj stav crkve i kako da se služi
onima koji služe vojsku u uniformi.

Kapelan Darold Biger, kontraadmiral mornarice SAD-a u penziji

govorio je o svom putu od studenta teologije koji se borio sa
idejom učestvovanja u borbenom delovanju ali kao kapelan
Mornarice SAD-a. Kao jednu od svojih završnih misli, Biger je
istakao citat sa strane 483. “U potrazi za boljim životom”:

„Svaka asocijacija na život zahteva pozivanje na

samokontrolu, strpljenje i simpatije. Mi se tako široko
razlikujemo u dispoziciji, navikama, obrazovanju, da se naši
načini gledanja na stvari razlikuju. Mi sudimo drugačije. Naše
razumevanje istine, naše ideje u vezi sa vođenjem života, nisu
u svakom pogledu iste. Svako druženje u životu zahteva
vladanje nad samim sobom, uzdržavanje i saosećanje. Mi se tako
mnogo razlikujemo po raspoloženju, navikama, vaspitanju, da se
i naš način gledanja na stvari razlikuje. Mi različito
rasuđujemo. Naše shvatanje istine, naše zamisli i način
upravljanja životom nisu isti u svakom pogledu.”

Starešina Ted N. C. Vilson je završio sastanak potvrđujući da

Crkva podržava glasanje iz 1972. godine za zastupanje
nenošenja oružja, ali i da priznaje da je to i dalje
individualna i lična odluka. “Naš stav unutar Crkve kao
kolektivnog tela je za nenošenje oružja. Ali kao Crkva, mi smo
sastavljeni od pojedinaca. A pojedinci imaju savest. U ovoj
određenoj oblasti odlučili smo da ne primenimo niti nametnemo
savesti određeno stanovište, nego da preporučimo i ohrabrimo u
smislu onoga što verujemo da je biblijsko razumevanje”, rekao
je Vilson prisutnima.

Organizacija svetske/nacionalne službe za pitanja vojne službe

(WSO/NSO) je sastavni deo Adventističkih kapelanske službe
(ACM) i službena je kancelarija za vojne odnose u Hrišćanskoj
adventističkoj crkvi. Njena primarna misija je da pruži
pastoralnu brigu i verske resurse kako bi podržala duhovnu
dobrobit adventista sedmog dana koji služe svojim narodima u
svim aspektima vladine službe, u uniformi ili bez nje,
uključujuc
́i vojne snage i druga tela za sprovođenje zakona
širom sveta.

ADRA pokrenula globalnu

kampanju „Svako dete. Svuda.
U školi.“
Sakuplja se milion potpisa kako bi sva deca u svetu mogla da
budu u školi.

Adventistički razvojni i humanitarni rad (ADRA) pokrenuo je

novu globalnu zagovaračku kampanju „Svako dete. Svuda. U
školi“. Ona predstavlja hitnu poruku vođama u celom svetu da
sva deca, bez obzira na poreklo, uzrast, nacionalnost, rod ili
religiju imaju pravo da steknu i zaokruže obrazovanje. Ona je
i poruka da omogućiti im da budu u školi znači prepoznati
vrednost i potencijal koje svako dete ima.

Cilj kampanje je da se sakupi milion potpisa do 2020. godine i

to naporima velikog broja pojedinaca a u saradnji sa
Adventističkom crkvom. Takođe, cilj je da se peticija uputi
svetskim vođama i da oni preduzmu korake u korist dece kako bi
svako steklo kvalitetno obrazovanje i živelo slobodno od
izrabljivanja i kandži međugeneracijskog siromaštva. Do sada
je 131 kancelarija Adre u svetu poduprla ovu globalnu
kampanju.

„Svako dete je Božje dete – dragoceno, jedinstveno i sa

neverovatnim potencijalom. Međutim, siromaštvo, rano stupanje
u brakove, nejednakost, invaliditet i mnogi drugi razlozi čine
da je neprihvatljivo velik broj dece van škole. Zbog toga
zahtevamo da se svuda u svetu poveća ulaganje u obrazovanje i
uveća pristup kvalitetnom obrazovanju za svu decu. Vreme je da
obrazovanje učinmo najvećim mogućim prioritetom kako bi svako
dete ispunilo svoj bogomdani potencijal“, kaže Džonatan Dafi,
predsednik Adre.

Izveštaj UNESCO-a iz 2018. godine (UNESCO je organizacija

Ujedinjenhi nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) ukazuje da
je u periodu od 2012. godine učinjen veoma mali napredak u
smanjenju broja dece, adolescenata i mladih koji su izvan
škole. Od 2016. godine do danas više od 262 miliona dece u
celom svetu još uvek nema pristup školi. Ovo je jedna petina
ukupnog broja svetskog stanovništva ovog uzrasta. Takođe,
potvrđeno je da visoki nivo siromaštva ima direktne veze sa
nemogućnošću pohađanja škole.

„Kampanja Svako dete. Svuda. U školi. nastavlja dugu tradiciju

Hrišćanske adventističke crkve odgovaranja na potrebe svih
ljudi. Ona podrazumeva i ustajanje u odbranu ljudskih prava,
najboljih interesa dece, i zaštite i integriteta porodica“,
kaže Dafi. „Ova kampanja predstavlja poziv na akciju svima
koji je podržavaju, da se pridruže ovom pokretu koji vode
Adventisti kako bismo svi sproveli ova načela koja su nam
toliko važna.“

ADRA je tokom godina bila snažan zagovarač za različita

pitanja koja se tiču pravde u društvu. U saradnji sa verskim
zajednicama pružala se i pruža podrška izbeglicama, migrantima
i raseljenim licam u okviru Svetskog dana izeglica i Svetske
subote posvećene izbeglicama. Takođe, pruža se podrška
ranjivim porodicama kroz hitnu humanitarnu pomoć i zaštitu i
podršku deci koja su pogođena takvim raseljavanjima. ADRA
takođe snažno radi i radila je na zaustavljanju nasilja protiv
žena i dece, podržavajući kampanju „Prekini sada“, koju je
predvodilo Odeljenje žena Adventističke crkve.

Kako biste potpisali peticiju, molimo Vas da

posetite https://ADRA.org/InSchool/Petition

Podržite kampanju na društvenim mrežama korišćenjem za to

pripremljenih materijala.
Održan starešinski sastanak
JIEU u Beogradu
Traže se dobar starešina i propovednik. Ovo je potreba svake
lokalne crkve, bilo da je mala ili velika. Da bi se odgovorilo
na ovu potrebu, u nedelju i ponedeljak 31. marta i 1. aprila,
u Beogradu je održan starešinski i propovednički sastanak
Jugoistočne evropske unije.

Džonas Arajz, pomoćnik sekretara za propovedničku službu

Generalne konferencije, Patrik Džonson, direktor Odeljenja za
propovedničku službu, Subotnu školu i ličnu službu Trans-
evropskog odeljenja i Nikola Satelmajer, stručni savetnik pri
Trans-evropskom odeljenju sa velikim iskustvom u
propovedničkoj službi, govorili su o osobinama, sposobnostima
i ulozi koju u crkvenom životu i misiji imaju starešine i
propovednici lokalnih crkava, u cilju razvoja crkvenih
starešina i propovednika na području obezbeđivanja duhovnog
vođstva, nadgledanja crkvenih aktivnosti i pružanja nege
vernicima i prijateljima crkve i staranju o njima.

Kao vođe koje u svom radu treba da blisko sarađuju, dajući

primer drugima u karakteru, posvećenju, trudu i usmerenosti ka
ostvarenju ciljeva koji su stavljeni pred Crkvu u svrhu
spasenja čovečanstva, starešine i propovednici moraju stalno
da se usavršavaju kao doživotni Hristovi učenici, što im
omogućava da ličnim primerom pomažu crkvama da razviju kulturu
učenja. Njihova uspešnost u duhovnom predvođenju pre svega
počiva na duhovnosti koja se stiče u ličnom susretu sa
Hristom, jer Biblija kada govori o kvalitetima crkvenih vođa
više opisuje njihov karakter nego sposobnosti i talente (1.
Timotiju 3,2-3). Kada se izgradi ovakav temelj, otvara se put
ka izgradnji crkve kao pozitivne oaze u negativnom svetu, u
kojoj ljudi koji tragaju za smislom i svrhom života, mogu
pronaći utočište i postati njen sastavni deo, šireći dalje
pozitivan uticaj u svetu. U toj oazi starešina ima važnu ulogu
nadglednika koji u saradnji sa propovednikom treba da ima uvid
u sve crkvene aktivnosti i odeljenja i da dobro razume
organizaciju i principe rukovođenja Adventističke crkve. To,
pored ostalog, podrazumeva i znanje o vođenju bogosluženja,
pripremi kvalitetnih propovedi, držanju biblijskih časova,
vođenju crkvenog odbora, pružanju podrške propovedniku u
održavanju uspešnih crkvenih izbora kao i motivisanju i
podsticanju svih vernika da se uključe u službu prema svojim
darovima i sposobnostima. Zato su i teme ovog sastanka bile
usmerene ka ulozi i sposobnosti starešine i propovednika u
izgradnji pozitivnog crkvenog okruženja i atmosfere, obuci za
pripremu dobrih propovedi, planiranju bogosluženja, izgradnji
dobrih odnosa i totalnoj uključenosti vernika.

Ovaj sastanak predstavlja samo jedan od sastanaka u

organizaciji Trans-evropskog odeljenja Generalne konferencije
Adventističke crkve u godini posvećenoj starešinama.

Igor Bosnić
Zvanična izjava ADRA-e Evrope
za Svetski dan zdravlja 2019.

Preuzmite brošuru

Olivija (ime je promenjeno) je uveliko bila u porođajnim

bolovima kad je stigla u bolnicu. Brzo su je odvezli u sobu za
hitne slučajeve. Nakon brzog pregleda, lekar i medicinska
sestra su shvatili da su i njen život, kao i život njene
nerođene bebe u opasnosti, ozbiljnoj opasnosti. Za samo
nekoliko kratkih minuta, iskusan medicinski tim se okupio kraj
nje, prevozeći je do najboljeg medicinskog centra u Sloveniji.
Za manje od 40 minuta, Olivija je bila u sali za porađanje,
okružena najboljim stručnjacima za zdravlje majke. Njena
majušna beba, dečkić, rođena je deset sedmica pre vremena i
oboje su se suočili sa zdravstvenim problemima opasnim po
život. Bebu su odmah preneli na neonatalnu intenzivnu negu dok
je život njene majke spasen hitnom operacijom. Oboje su
preživeli zahvaljujući izuzetnom sistemu primarne i sekundarne
zdravstvene zaštite u ovoj evropskoj zemlji.

Ovo se desilo pre dvadeset godina. Ipak, čak i danas, mesto u

kome živite još uvek dramatično utiče na vaš pristup osnovnim
zdravstvenim službama. Razvijena služba za primarnu i
univerzalnu zdravstvenu zaštitu spasila je mnoge živote. S
druge strane, nedostatak primarne zdravstvene zaštite i visoki
zdravstveni izdaci, doveli su do gubitka mnogih života. Još
uvek je bitno gde ste rođeni i gde živite. Pristup primarnoj
zdravstvenoj zaštiti je prečesto stvar života i smrti.

Snovi o sreći i blagostanju za sve

Danas, na Svetski dan zdravlja, čovečanstvo u globalu “slavi”
zdravlje i blagostanje. Vreme za dobro zdravlje za sve!
Zdravlje je i ljudsko pravo i ljudska odgovornost. Svako bi
trebalo da ima informacije, sredstva i pristup uslugama koje
su mu potrebne da se brine za svoje zdravlje i zdravlje svoje
porodice. Tužna je činjenica da najmanje polovina ljudi na
svetu ne dobija zdravstvene usluge koje su im potrebne. Oko
100 miliona ljudi svake godine biva gurnuto u ekstremno
siromaštvo zbog zdravstvenih troškova plaćenih iz svog džepa.
Nebezbedna nega zdravlja, lošeg kvaliteta, uništava živote i
košta ovaj svet milijarde evra svake godine.
 “Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš
zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.” (3. Jovanova 2)

Da bismo izgradili dobro zdravlje za sve, potrebni su:

• pojedinci i zajednice koji imaju pristup zdravstvenim

uslugama visokog kvaliteta tako da mogu da se staraju o
sopstvenom zdravlju a i zdravlju svojih porodica. Takođe je od
životnog značaja da ljudi imaju pristup kvalitetnom
zdravstvenom obrazovanju i mogućnosti da poboljšaju svoje
zdravlje kroz odgovorno ponašanje i promene načina života.

• iskusni zdravstveni radnici koji su sposobni da pruže

kvalitetnu negu, fokusiranu na ljude. Zdravstveni radnici bi
takođe trebalo da imaju jači fokus na prevenciju nezaraznih
bolesti, infektivnih bolesti i mentalnih poremećaja.

• Osobe koje će se posvetiti definisanju zakona u primarnoj

zdravstvenoj zaštiti.

Primarna zdravstvena zaštita bi trebalo bude prvi nivo

kontakta u okviru zdravstvenog sistema, gde pojedinci,
porodice i zajednice dobijaju većinu svoje zdravstvene zaštite
– od promocija i prevencije do lečenja, rehabilitacije i
palijativne nege – što je moguće bliže mestu gde žive i rade.
U svom središtu, primarna zdravstvena zaštita se bavi brigom
za ljude i pomaganjem da oni poboljšaju svoje zdravlje ili
održe svoje blagostanje, umesto da samo leče pojedinačne
bolesti ili stanja.

Primarna zdravstvena zaštita pokriva većinu zdravstvenih

potreba tokom života neke osobe, uključujući i usluge kao što
je skrining zdravstvenih problema, vakcina, informacija o tome
kako da se spreče bolesti, planiranje porodice, lečenje
dugoročnih i kratkoročnih stanja, koordinacija sa drugim
nivoima zaštite i rehabilitacija. Primarna zdravstvena zaštita
je isplativ i nepristrasan način pružanja zdravstvenih usluga
i pomaganje zemljama da napreduju ka univerzalnom zdravstvenom
osiguranju.

Kvalitetna, pristupačna primarna zdravstvena zaštita je temelj

univerzalnog zdravstvenog osiguranja.

Univerzalno zdravstveno osiguranje znači da svi ljudi imaju

pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama koje su im potrebne,
kad i gde su im potrebne, bez finanskijskih teškoća. Mi znamo
da je univerzalno zdravstveno osiguranje moguće, samo je
potrebno da ga ostvarimo!

Zdravstvena nepravda
Postoji dovoljno dokaza da su društveni faktori, uključujući
obrazovanje, status zaposlenosti, visina prihoda, rod i
etnička pripadnost obeležili uticaj na stanje zdravlja neke
osobe. U svim zemljama – bilo da se radi o niskim, srednjim
ili visokim primanjima – postoje velike razlike u zdravstvenom
statusu različitih društvenih grupa. Što je lošija društveno-
ekonomska situacija neke osobe, to je veći njen rizik od lošeg
zdravlja.

• Bar polovina populacije ovog sveta još uvek nema osnovno

zdravstveno osiguranje.

• Oko 100 miliona ljudi još uvek biva gurnuto u ekstremno

siromaštvo (definisano kao život od 1,9 dolara ili manje).

• Preko 800 miliona ljudi (skoro 12% od svetske populacije)

potrošilo je bar 10% svog kućnog budžeta na zdravstvenu negu.

• Svakog dana, bar 16.000 dece umre pre svog petog rođendana
od upale pluća, malarije, dijareje i drugih bolesti. Deca u
subsaharskoj Africi imaju za 14 puta veću verovatnoću da umru
pre svoje pete godine nego deca u ostatku sveta. Dalje, deca
iz ruralnih i siromašnijih domaćinstava ostaju
neproporcionalno pogođena ovim problemom.

• Životni vek u različitim državama varira do 34 godine. U

zemljama sa niskim primanjima, prosečan životni vek je 62
godine starosti, dok je u zemljama sa visokim primanjima 81
godina. Dete rođeno u Sijera Leoneu može da očekuje da će
živeti 50 godina dok dete rođeno u Japanu može da očekuje da
će živeti 84 godine.

• Zdravstvene nepravde imaju značajan finansijski trošak u

društvima. Evropski Parlament je procenio da gubici usled
zdravstvenih nepravdi koštaju oko 1,4% od bruto domaćeg
proizvoda (BDP) u okviru Evropske Unije – što je na nivou
sredstava uloženih u odbranu i zaštitu EU (1,6% od BDP-a). Ovo
proizilazi iz gubitaka u produktivnosti i plaćanja poreza, kao
i od viših socijalna davanja i troškova zdravstvene zaštite.

• Smrtnost majki je ključni pokazatelj zdravstvenih nepravdi.

Stopa smrtnosti majki pokazuje veliki jaz između bogatih i
siromašnih, kako između raznih zemalja tako i u samim
zemljama. Zemlje u razvoju izveštavaju o 99% godišnjih smrti
majki u svetu. Smrtnost majki u Čadu iznosi 1 u 16, dok je taj
rizik kod žena u Švedskoj manji od 1 u 10.000.

• Uporne zdravstvene nepravde usporavaju razvoj. Skoro 1

milijarda ljudi u svetu živi u straćarama i čine oko jedne
četvrtine svetske urbane populacije.

Šta radi ADRA?

ADRA veruje da svi ljudi, bilo gde, zaslužuju dobru negu,
upravo u njihovim zajednicama.

Svako treba da ima dobro zdravlje, blagostanje i pristup

zdravstvenoj nezi koja im je potrebna, kad im je potrebna,
upravo u srcu zajednice. Primarna zdravstvena zaštita je
ključan temelj za univerzalno zdravstveno osiguranje. Mi
podržavamo pristup univerzalnom zdravstvenom osiguranju
zajedno sa ličnom odgovornošću prema nama samima, našim
zajednicama i ovoj planeti.

ADRA je 2017. godine obezbedila pomoć i podršku u oblasti

zdravlja za skoro 3 miliona ljudi.

Šta mi možemo da učinimo?

Svako ima neku svoju ulogu u pomoći u postizanju dobrog
zdravlja za sve. Borite se za pravdu, buditi saosećajni,
pokazujte ljubav.

1. UČITE. Učite više o zdravlju i nepravdi u oblasti zdravlja,

uključujući i pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti i
univerzalnom zdravstvenom osiguranju.

2. BUDITE ODGOVORNI. Dobro čuvajte svoje zdravlje i zdravlje

svoje porodice; neka vaš način života sadrži odgovornost,
zdravlje i uravnoteženost.

3. DELUJTE. Borite se za pravdu i potstičite svest o pristupu

primarnoj zdravstvenoj zaštiti i univerzalnom zdravstvenom
osiguranju:

a) Upotrebite svoj glas da zahtevate dobre zdravstvene usluge

u vašoj zajednici i širom sveta.

b) Učestvujte u konstruktivnim razgovorima, u kojima se traže

rešenja za pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti i
univerzalnom zdravstvenom osiguranju, sa što širim spektrom
ljudi koji to mogu da obezbede.

c) Sarađujte sa gras ruts organizacijama i zagovornicima

univerzalnog zdravstvenog osiguranja, u traženju rešenja za
kvalitetnu primarnu zdravstvenu zaštitu za sve.

d) Podignite svoj glas da obezbedite da se potrebe vaših

lokalnih i globalnih zajednica uzimaju u obzir.
e) Pričajte priče o pojedincima i zajednicama koji su pogođeni
nedostatkom pristupa primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

f) Podržite projekte, aktivnosti i napore kojima se obezbeđuje

pristup zdravstvenoj zaštiti.

g) Objavljujte poruke na društvenim mrežama, delite materijale

i uključite se u razgovore o temama u vezi pristupa primarnoj
zdravstvenoj zaštiti i univerzalnom zdravstvenom osiguranju.
Primarni haštag koji mi koristimo je #HealthForAll.

Šta je primarna zdravstvena zaštita,

univerzalno zdravstveno osiguranje i
zašto su oni važni?
Univerzalno zdravstveno osiguranje (UZO) znači da svi
pojedinci i zajednice dobijaju zdravstvene usluge koje su im
potrebne bez finansijskih poteškoća. To podrazumeva pun
spektar osnovnih, kvalitetnih zdravstvenih usluga, od
zdravstvenih promocija do prevencije, lečenja, rehabilitacije
i palijativne nege.

UZO omogućava svakom da pristupi službama koje se bave

najznačajnijim uzrocima bolesti i smrti i obezbeđuje da
kvalitet tih službi bude dovoljno dobar da poboljša zdravlje
ljudi koji to dobijaju.
Zaštita ljudi od finansijskih posledica plaćanja za
zdravstvene usluge iz svog džepa, smanjuje rizik da ljudi budu
gurnuti u siromaštvo zato što neočekivana bolest zahteva da na
to troše svoje životne ušteđevine, da prodaju imovinu ili
pozajmljuju novac – uništavajući svoju budućnost a često i
budućnost svoje dece.

Postizanje UZO je jedan od ciljeva koje su narodi ovoga sveta

postavili kad su usvojili Održive razvojne ciljeve 2015.
godine. Zemlje koje napreduju prema UZO će napredovati prema
ostalim ciljevima povezanim sa zdravljem, i prema drugim
ciljevima. Dobro zdravlje dopušta deci da zarade, pomaže
ljudima da pobegnu iz siromaštva i obezbeđuje osnove za
dugoročan ekonomski razvoj.

Šta UZO jeste a šta nije

Mnoge stvari nisu uključene u UZO:

• UZO ne znači besplatno pokrivanje svih mogućih zdravstvenih

intervencija, bez obzira na cenu, jer nijedna zemlja ne može
da pruži sve usluge besplatno na održivoj osnovi.

• UZO nije samo finansiranje zdravlja. Ona obuhvata sve

komponente zdravstvenog sistema: sisteme isporuke zdravstvene
službe, zdravstvenu radnu snagu, zdravstvene objekte i
komunikacione mreže, zdravstvene tehnologije, informacione
sisteme, mehanizme osiguranja kvaliteta i upravljanje i
zakonodavstvo.

• UZO se ne bavi samo obezbeđivanjem minimalnog paketa

zdravstvenih usluga, već i obezbeđivanjem progresivnog
povećanja pokrivanja zdravstvenih usluga i finansijske zaštite
kako sve više resursa postaju dostupni.

• UZO se ne bavi samo pojedinačnim uslugama lečenja, već

sadrži i usluge usmerene ka stanovništvu kao što su kampanje
javnog zdravlja, dodavanje fluora u vodu i kontrola područja u
kojima se razmnožavaju komarci.

• UZO se ne bavi samo zdravljem; preduzimanje koraka ka UZO-u

znači preduzimanje koraka ka jednakosti, razvojnim
prioritetima i socijalnoj uključenosti i koheziji.

Kako zemlje mogu da napreduju prema UZO-

u?
Mnoge zemlje već napreduju prema UZO-u. Sve zemlje mogu da
preduzmu akcije za još brži napredak u tom smeru, ili da održe
prednosti koje su već postigli. U zemljama u kojima su
zdravstvene usluge tradicionalno bile pristupačne i dostupne,
vlade su smatrale da im je teško da odgovore na rastuće
zdravstvene potrebe populacije i povećane troškove
zdravstvenih usluga.

Da bi se ograničila eskalacija troškova zdravstvene zaštite

povezanih sa hroničnim bolestima usled načina života i
priuštili tu zaštitu svakome, treba napraviti veći napor u
strategijama prevencije, a radi održanja ekonomičnog zdravlja.
Ovo će uključiti obuku lekara u medicini načina života,
obrazovanje pacijenata kroz interdisciplinarne medicinske
timove i praksu pomaganja pojedincima da usvoje i održe
ponašanje koje može poboljšati njihovo zdravlje.

Kretanje ka UZO-u takođe zahteva osnaživanje zdravstvenih

sistema u svim zemljama. Ključ je da finansijske strukture
budu jake. Kada ljudi moraju da plate cenu zdravstvenih usluga
iz svog džepa, siromašni često nisu u mogućnosti da dobiju
mnoge od usluga koje su im potrebne, pa čak i bogati mogu biti
izloženi finansijskim poteškoćama u slučaju ozbiljne ili
dugoročne bolesti. Udruživanje sredstava iz obaveznih fondova
(kao što su obavezni doprinosi za osiguranje) može da podeli
finansijski rizik prilikom bolesti na celu populaciju.

Poboljšanje pokrivenosti zdravstvenim uslugama i zdravstvenih

ishoda zavisi od dostupnosti, pristupačnosti i kapaciteta
zdravstvenih radnika da pruže kvalitetnu integrisanu zaštitu
sa fokusom na ljude. Ulaganja u kvalitet primarne zdravstvene
zaštite će biti kamelj temeljac za postizanje UZO-a po celom
svetu. Ulaganje u radnu snagu primarne zdravstvene zaštite je
najisplativiji način da se osigura pristup osnovnoj
zdravstvenoj zaštiti i njenom poboljšanju. Dobro upravljanje,
kvalitetni sistemi nabavke i snabdevanja lekovima i
zdravstvenim tehnologijama kao i funkcionalni zdravstveni
informacioni sistemi su drugi ključni elementi.

Šta je primarna zdravstvena zaštita?

Primarna zaštita zdravlja je pristup zdravlju i blagostanju
usmeren na potrebe i okolnosti pojedinaca, porodica i
zajednica, gde se zdravlje posmatra kao povezanost fizičkih,
mentalnih, emocionalnih, duhovnih, socijalnih i ekoloških
komponenti.

Radi se o obezbeđivanju brige o zdravstvenim potrebama cele

osobe tokom njenog života, a ne samo lečenje određenog broja
posebnih bolesti. Primarna zdravstvena zaštita obezbeđuje
ljudima da dobiju sveobuhvatnu negu, počevši od edukacije i
prevencije pa do lečenja, rehabilitacije i palijativne nege,
što je bliže moguće svakodnevnom okruženju ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je razvila sveobuhvatnu

definiciju primarne zdravstvene zaštite zasnovane na tri
komponente:

• obezbeđivanje rešavanja zdravstvenih problema ljudi kroz

sveobuhvatnu edukaciju, zaštitnu, preventivnu, kurativnu,
rehabilitacionu i palijativnu negu tokom čitavog života,
strateški dajući prioritet ključnim elementima funkcionisanja
sistema usmerenim na pojedince i porodice i populaciju kao
centralne elemente integralnog pružanja usluga na svim nivoima
zdravstvene zaštite;

• sistematsko apostrofiranje širih odlučujućih faktora

zdravlja (uključujući socijalne, ekonomske, ekološke, kao i
ljudske karakteristike i ponašanja) kroz javno informisanje i
akcijama u svim sektorima; i

• osnaživanje pojedinaca, porodica i zajednica radi

optimizacije njihovog zdravlja, kao zagovornika politike koja
promoviše i štiti zdravlje i blagostanje, kao saučesnika u
razvoju zdravlja i socijalne službe, i kao onih koji se brinu
o sebi i pružaju negu drugima.

Primarna zdravstvena zaštita je najefikasniji i najisplativiji

način postizanja univerzalnog zdravstvenog osiguranja širom
sveta.

Da bi se zadovoljili zahtevi radne snage u zdravstvu za

Ciljeve održivog razvoja i ciljeve univerzalnog zdravstvenog
osiguranja, do 2030. godine je potrebno preko 18 miliona
dodatnih zdravstvenih radnika. Potreba za zdravstvenim
radnicima je koncentrisana u zemljama sa niskim i niskim do
srednim prihodima. Predviđa se da će do 2030. godine, u
globalnoj ekonomiji, rastuća potražnja za zdravstvenim
radnicima iznositi oko 40 miliona radnih mesta u sektoru
zdravlja. Potrebna su ulaganja iz javnog i privatnog sektora u
obrazovanje zdravstvenih radnika, kao i u stvaranju i
popunjavanju finansiranih pozicija u zdravstvenom sektoru i
zdravstvenoj ekonomiji.

PZZ naglašava ne samo koje su usluge pokrivene, već i kako su

finansirane, upravljane i pružene. Potrebna je fundamentalna
promena u pružanju usluga da bi se te usluge integrisale i
fokusirale na potrebe ljudi i zajednica. Ovo uključuje
preorijentaciju zdravstvenih usluga na osiguranje da se
zaštita pruži u najprikladnijem okruženju, sa pravom
ravnotežom između vanbolničke i bolničke nege i jačanje
koordinacije zaštite. Zdravstvene usluge, uključujući
tradicionalne i dopunske medicinske usluge, organizovane oko
sveobuhvatnih potreba i očekivanja ljudi i zajednica će pomoći
u njihovom jačanju da preuzmu aktivniju ulogu u njihovom
zdravlju i zdravstvenom sistemu.

Da li se PZZ može meriti?

Može. Praćenje napretka prema PZZ-u treba da se fokusira na
dve stvari:

• Procenat stanovništva koji može da pristupi osnovnim

kvalitetnim zdravstvenim uslugama.

• Procenat stanovništva koji na zdravlje troši veliki deo

kućnog budžeta.

Zajedno sa Svetskom bankom, SZO je razvila okvir za praćenje

napretka PZZ-a praćenjem obe kategorije, uzimajući u obzir i
ukupan nivo i opseg u kome je PZZ pravičan, nudeći usluge
pokrivanja i finansijsku zaštitu svim ljudima unutar
stanovništva, kao što su siromašni ili oni koji žive u
udaljenim ruralnim područjima.

Letnji biblijski tečajevi

2019
Raspored održavanja letnjih biblijskih tečajeva

Prijavljivanje počinje u nedelju 31. marta u 12 časova i

obavljaće se putem onlajn formulara (klinite na link željenog
termina za više informacija)

24.06 – 04.07.2019. LBT 2019. Zelenika – Roditelji sa

decom
01.07 – 08.07.2019. LBT 2019. Zlatibor – Deca od 10 do
13 godina
07.07 – 17.07.2019. LBT 2019. Zelenika – Odrasli 1.
grupa
24.07 – 31.07.2019. LBT 2019. Zlatibor – Deca od 13 do
16 godina
29.07 – 08.08.2019. LBT 2019. Zelenika – Odrasli 2.
grupa
11.08 – 21.08.2019. LBT 2019. Zelenika – Mladi od 15 do
25 godina
“Koliko vredim u Božjim
očima?” – sabor Službe žena u
JIEU
„Koliko vredim u Božjim očima?“

Pitanje koje se, u trenucima sumnje i potištenosti, postavlja

bezglasno, postavljeno je glasno i jasno na Saboru Službe žena
Jugoistočne evropske unije, održanom u Beogradu i Novom Sadu,
od 8. do 10. marta, 2019. godine.

A odgovor su nastojali da daju svi – mladi i stariji,

muškarci, žene i deca – pesmama, molitvama, biblijskim
stihovima, monolozima o biblijskim likovima, izveštajima o
misionskom radu.

Tokom bogosluženja u petak uveče, na Teološkom fakultetu u

Beogradu, studenkinje su, kroz biblijske stihove i monologe
„Kćeri obećanja“, dajući glas Jovovoj kćeri Jemimi, Halevovoj
kćeri Ahsi, Jefremovoj kćeri Seri, Sisanovoj kćeri Alaji i
Salpadovoj kćeri Tersi, pokušale da pokažu kako je moguće
živeti zadovoljnim i blagoslovenim životom i u teškim
vremenima.

A gošća govornica, Rakel Arais, zamenik sekretara Službe žena

u Generalnoj konferenciji, produbila je istu misao u svojoj
propovedi „Ne odustaj od svoje pesme“, ističući kako ne smemo
da dozvolimo ni razočarenju, ni bolu, ni ljudima oko nas da
nam oduzmu našu životnu pesmu – pesmu hvale i zahvalnosti Bogu
– zato što, zasigurno, „dolaze bolji dani“, Baš kao što su
došli i Izrailjcima koji su sedeli kraj vavilonskih voda i
plakali nad svojom sudbinom (Psalam 137, 1-4).
I subotni dan, proveden u Sabornoj crkvi u Beogradu,
izobilovao je porukama kojima se tražio odgovor na pitanje:
„Koliko vredim u Božjim očima?“ Oblasni sekretari Službe žene
dale su ga nadahnjujućim izveštajima o radu Službe žena širom
naše Unije i kreativnim pristupima u propovedanju evanđelja
ženama u neposrednom okruženju. Mlade devojke su ga dale
citiranjem biblijskih stihove, žene monolozima o Lidiji, ženi
Hananejki, ženi sa tečenjem krvi, ženi Samarjanki i ženi
uhvaćenoj u preljubi, koje su bile promenjene silom večnog
evanđelja, baš kao što nas je podsetilo i ponavljanje
biblijske pouke.

Sestra Rakel Arais ponudila je odgovor na ovo pitanje u svojoj

misionskoj propovedi „Pomeranje stolice“, podsećajući nas da u
ovom vremenu „između“, vremenu između Ovog i Onog dana, dana
Hristovog dolaska, mi moramo da promenimo način gledanja i
pronađemo smisao i svrhu životu u Hristovoj službi.

Pesme beogradskog dečjeg hora i hora Mozaik, kao i pesma „On

okom vrapca prati“ pripremili su srca slušalaca za poruku
propovedi „Sloboda pristupa“ u kojoj nas je sestra Rakel
podsetila na sigurnost spasenja u Hristu i Njegovu posredničku
službu u nebeskoj Svetinji. Brojnim upečatljivim
ilustracijama, kao što je bila ona sa uništenom haljinom i
novom haljinom dobijenom na poklon, držala je budnom pažnju
svih prisutnih.

Bogata i svečana trpeza dočekala je sve one koji su odlučili

da ostanu na zajedničkom ručku, a posle ručka sve prisutne
čekala je nova duhovna gozba na popodnevnom bogosluženju.
Obilje biblijskih stihova o vrednosti ljudi i žena u Božjim
očima, nadahnjujući zvuci klavirskih kompozicija i dve
predivne propovedi gošće govornice Rakel Arais. Propoved „Ti
možeš da cvetaš“ podsetila nas je da je život ljudi
utemeljenih u Gospodu sličan drvetu, zasađenom kraj reke iz
Jeremije 17, 7-8, a propoved „Njegovim Duhom“ da nas Sveti Duh
ispunjava, prosvetljuje, poučava, posvećuje i osposobljava za
izvršavanje Hristove misije. On nas svakodnevno uvodi u
Hristovu prisutnost, menja u Hristovo obličje i daruje
Hristovu silu za život i rad.

Seminarske propovedi sestre Arais, „Žene mogu“ i „Samo je

jedno potrebno“ održane u nedelju, 10. marta, u Novom Sadu,
podsetile su prisutne sestre i braću da žene mogu da uče,
služe, poučavaju, objavljuju i predvode, ako dozvole Bogu da
ih za to osposobi i osnaži. Žene, po rečima Elen Vajt, mogu da
„zauzmu svoje mesto u ovoj krizi i On će raditi preko njih“.
Ako se svakodnevno ispunjavaju oduševljenjem za susret sa
Isusom, za susret sa ljudima oko njih, i za Hristov skori
dolazak, one će moći da, bez straha, gledaju u svoju budućnost
i njihov život će poprimiti novi smisao i svrhu. Poemom „Želim
da…“ i monologom o novozavetnoj đakonici Fibi, one su to
glasno i potvrdile.

Elen Vajt je često pisala da se mi menjamo u skladu sa onim o

čemu mislimo. Ja verujem da su ovi sastanci pomogli mnogima da
umnogome promene svoje misli i poglede na hrišćanski život i
službu. Verujem da će mnoga braća i sestre, svesni činjenice
da je „pobedonosni život niz novih početaka“, doneti nove
odluke da žive posvećenijim, zahvalnijim i radosnijim
hrišćanskim životom.

Marija Trajkovska

Sekretar Službe žena u JIEU

Molitvena sedmica za mlade

 VRAĆANJE OSNOVAMA
– ASPEKTI LOKALNE CRKVE –
Osam lekcija o aspektima lokalne crkve
Zamislite veru bez zajedništva. Zamislite svet bez zajedničke
hvale i obožavanja. Zamislite crkvu gde nema sestrinstva i
bratstva. Zamislite crkvu kao društveni klub. Verovatno da od
vas tražimo nešto nemoguće. Teško je zamisliti takav svet.
Lokalna crkva je organizovani skup vernika čija je osnovna
svrha da objavljuje, čuva i prikazuje jevanđelje i Hristov
lik. Ne iznenađuje da je na Svetskom savetu omladine 2016.
doneta odluka da se posveti pažnja popravljanju položaja
lokalne crkve – da ona postane objedinjavajući duhovni dom
naše omladine. Mada ne osporavamo značaj velikih zajedničkih
događaja poput letnjih kampova, skupova, logorovanja i
kongresa, koji podstiču šire druženje mladih i omogućuju
donošenje odluka i širenje ideja, mi smo se opredelili za to
da služenje mladima u lokalnim crkvama bude u središtu naših
prioriteta i postupaka. Naše obrazloženje jeste da lokalna
crkva predstavlja duhovni dom naše omladine.Važno je njihovo
članstvo u lokalnoj crkvi – ne u oblasti, misiji ili uniji,
već u lokalnoj crkvi.

Mladi ljudi se u svojim porodicama i svojim lokalnim crkvama

duhovno hrane, obavezuju se da slede Isusa, prihvataju Njegov
poziv da Mu budu učenici i nađu svoje mesto u službi Bogu.
Mada mnogi među njima donose odluke tokom širih crkvenih
događanja, mesto gde se oni uče da postanu odani sledbenici
Isusa i dožive svoje hrišćansko iskustvo jeste lokalna crkva.
Međutim, upravo je lokalna crkva – a ne oblast ili unija – ta
koja doživljava osipanje. Zbog toga je naš cilj da pokrenemo i
ohrabrimo mlade da se potpuno uključe u misiju crkve, počevši
od svoje lokalne crkve.
Razmišljajte o lokalnoj crkvi!

Preuzmite materijal u PDF formatu

Molitvena sedmica za mlade

Živeti svoju veru – razgovor

sa Lunetom Ranđelovićem

Treba Bogu razumno služiti

Propovednika Luneta Aranđelovića generacije adventista znaju
po brojnim predavanjima i evangelizacijama, kako kod nas, tako
i u Americi. Na internetu su desetine i desetine njegovih
propovedi. Mnogi vernici prate preko interneta emisije u
serijalu “Tajne Biblije”, koje već četiri godine svake sedmice
obrađuju biblijske lekcije za Subotnu školu.

Otkuda ideja da se na ovaj način pouke pripreme i približe

vernicima?

Jedan adventistički TV kanal iz Teksasa je dosta pre nas počeo

da snima biblijske pouke. Međutim oni imaju svoj model
funkcionisanja, čovek koji to vodi ima pomoć desetak studenata
teologije koji sede u klupama, Biblija je ispred njih i vode
razgovor na temu Biblijske pouke. Kada se rodila ideja da i mi
to radimo u Sakrementu hteli smo da bude malo drugačije, da je
prijatno i zanimljivo onima koji znaju biblijsku istinu, ali i
onima koji imaju prvi kontakt sa Biblijom. Otuda i naslov
serije “Tajne Biblije”. To je serija od 13 emisija u
tromesečju. Imamo vrlo dobra iskustva, emisije se prate ne
samo u Americi, već u mnogim zemljama, naročito u Srbiji i
Bosni i Hercegovini. Mnogi nam govore da im to pomaže da se
spreme za proučavanje biblijske pouke subotom u crkvi. Imamo i
jedno lepo iskustvo iz Doboja, od osobe koja je prvo počela da
gleda i sluša naše emisije, a nedavno je i krštena. Ovu našu
seriju, kao i druge sve emisije koje su vezane za datum, prati
stiska s vremenom, stalno kada se jedna emisija završi odmah
počinje priprema naredne. Nije to lako. Nama koji spremamo taj
serijal drago je i podsticajno kada čujemo kako to ljudi vole.
Osim mene, koji sam penzionisani pastor, u kreiranju i
realizaciji emisije učestvuje i glavni pastor Crkve u
Sakramentu Saša Anđelković, kao i mnogi volonteri. Oni imaju
svoje profesije, rade, nije im lako da odvoje vreme za
snimanje emisija.

U Sakramentu, glavnom gradu Kalifornije, Adventistička crkva

ima bogosluženja i na našem jeziku. Koliko ima naših ljudi
tamo?

– Našeg sveta u samom Sakramentu i okolini nama puno. Mnogo ga

je više u Čikagu, u Torontu, nešto manje u Njujorku. Po nekim
procenama Sakramento sa okolinom bi mogao da ima nekih pet do
šest hiljada ljudi iz bivše Jugoslavije. Većina od njih su
stara emigracija. Došli su pre četrdeset ili pedeset godina. U
neke centre poput Toronta i Vankuvera došlo je puno naših
ljudi u vreme poslednjeg rata na tlu bivše Jugoslavije. Tada
je Amerika imala svoj stav i prioritete u kojima je dovodila
određene grupe ljudi, najviše iz Bosne, uglavnom muslimane.
Većina tih ljudi još kaže da su Jugosloveni, mada to više nije
popularno, ali ta imigracija je vrlo pozitivna. Bili smo
pošteđeni napetosti i razdora, komentarisanja ko je u pravu,
ko nije, ko je počeo, ko nije … Mi smo tamo dosta tih
elemenata otklonili i neutralisali.

Vi ste iz Beogradske crkve otišli za Ameriku?

Kod nas, u Srbiji sam radio kao sekretar za mlade, pa sam pre
više od dvadeset godina otišao u Ameriku, sa specijalnim
zadatkom, za evangelizaciju. Držao sam brojna predavanja, to
je bio moj posao, jer do tada u Americi među našim ljudima
toga nije bilo. Desetak godina evangelizacija je bila moj
glavni zadatak.

Amerika je liberalna prema religijama

Da li ste dolaskom u Ameriku primetili da postoji razlika
između adventističkih interesovanja u Beogradu i tamo gde su
naši ljudi u egzilu?

-Ima određenih razlika. Kada sam bio u Jugoslaviji, na ovim

prostorima, u to vreme predavanja se skoro uopšte nisu mogla
održavati u javnim dvoranama, s obzirom na režim koji je tada
funkcionisao. Mogli smo držati predavanja iskuljučivo u našim
crkvama. To je tada bilo tako. U Americi je drugačije utoliko
što je dosta liberalan odnos prema različitim religijama i
crkvama. U jednom gradu su na desetine crkava.

Da li su tamo adventisti na bilo koji način zaštićeni ili su

trpeli neku presiju?

-Nije mi poznato da adventisti u Americi imaju problema.

Postoje delovi zemlje gde su tretirani i imaju uslove kao sve
druge religije. Međutim postoje krajevi gde su adventisti
veoma prisutni, veoma poznati i veoma cenjeni.

Ima li njihovog uticaja u društvu?

Tamo je i uticaj sasvim drugačiji. Pre svega u onim gradovima

gde su naše čuvene i veoma ugledne klinike, medicinske
ustanove, ili škole naše, univerziteti, kao u Mičigenu Endrus
univerzitet, Univerzitet u Južnoj Kaliforniji… Veoma je
prijatno tu biti adventista. U saobraćaju, na ulici kada
kažem:”Ja sam adventista”, kažu: “Znamo vašu školu, znamo vašu
bolnicu”. Grad koji je prošle jeseni skoro potpuno izgoreo,
Paradajs, na severu Sakramenta, bio je skoro ceo
adventistički, sa bolnicom, našom crkvom, oko hiljadu i pet
stotina vernika u jednom malom gradu i velika naša škola,
veliki dom za stare… Ima gradova kao recimo Angwin gde se
nalazi Pacifik Union, koledž u Severnoj Kaliforniji, gde
subotom nisu otvorene radnje i benzinske pumpe. Sve zavisi od
sredine i načina na koji su adventisti tamo tretirani.

Unazad dvadesetak godina veoma je porastao ugled adventista,

naročito po humanitarnom radu. Na našim prostorima Adra je
napravila podvig, stizala tamo gde nije niko od humanitaraca,
u vreme rata i drugih nedaća pomagala ljudima, pokazala dobru
volju. Danas, kada je migracija ogromna, adventisti čine
mnogo. Ta nemerljiva dobrota ipak pobeđuje?

Da, mi adventisti smo po svom učenju univerzalni, mi smo narod

Božiji, a ne nacija, pleme. Jednaki smo, jedno smo među svim
ljudima koji su braća i sestre u Gospodu. Naše verovanje je
jedinstveno, univerzalno, svuda smo prisutni. Mislim da nam
daje dobar glas i to što vrlo brzo reagujemo sa svojim
dobrotvornim ustanovama gde god se ukaže potreba. Ako je
požar, poplava ili koja druga prirodna katastrofa i nesreća,
bilo gde u svetu, brinu naše vrlo jake organizacije. Pomažu
koliko god im je pomoći moguće.

Mladi su manje opterećeni tradicijom

Koliko su danas mladi sa kojima dolazite u kontakt, a nisu
potekli iz adventističke porodice, spremni da prime istinu?

– Među onima koji dolaze na moja predavanja može vrlo brzo da

se vidi razlika. Ljudi koji iza sebe imaju tradiciju u
pripadnosti jednoj religijskoj grupi će se teže pojaviti na
mojim predavanjima, a njihovo prvo pitanje će biti (čak i ako
mi predavanja držimo na opštu temu) “Ko stoji iza vas, koja
verska organizacija je iza tih predavanja”. Mladi ljudi nemaju
vezanost za istoriju religije, uglavnom su rasli u ateizmu.

Kako mladom čoveku ovog vremena približiti istinu, kao ga

podstaći da razmišlja o Bogu?

– Mladi čovek je mnogo otvoreniji, suočen je sa problemima i

sa iskušenjem besmislenosti života, što god da ima, što god da
mu se nudi, šta god da je postigao, zaključuje da postoji
nešto “više” što mu je potrebno. Po mom iskustvu mladi su
rasterećeni mnogo čega, i tradicije, predanja; vezanost za
religiju i prošlost kod njih ne postoji. Mladima govorim na
predavanjima o svom iskustvu.

Da li je današnji čovek spreman da primi blagodet, da razume?

Uopšte govoreći mislim da je pozitivan odgovor. Vraćam se na

tu strukturu koja dolazi na predavanja: mlad čovek je
rasterećen predrasuda, a ono što adventisti veruju nema
oslanjanje na tradiciju, nema predanja, već je čisto biblijsko
učenje jedini izvor odakle objavljuju istinu i nemaju
opterećenosti. Adventista koji poznaje Jevanđelje i Hrista, sa
svim vrednostima Jevanđelja kao što su praštanje, ljubav,
rušenje barijera, ljudima može da bude uzor. Kada se tome doda
da su adventisti veoma aktivni, da svedoče svojim životom
svoju veru, to je praktična pobožnost.

Slediti Isusov sveti primer

Tu je i veliko požrtvovanje prema drugima, bez očekivanja i
materijalnih interesa da se dobije nešto time što se pomaže…

Onaj koji objavljuje Jevanđelje sam je primer i rezultat

takvog Jevanđelja, vrlo pouzdan svedok. Ako je to što
objavljuje ušlo u njegov život, onda je to velika prednost.
Najefikasniji vid evangelizacije može se obaviti kroz lična
poznanstva i lična prijateljstva. Mislim da je u Americi i
Aziji prošlo vreme masovnih evangelizacija, gde je hiljade
ljudi dolazilo na jedno predavanje. Naši vernici shvataju da
prijateljskim, otvorenim druženjem sa onima koji nisu vernici
mogu biti najbolji objavljivači Svetog jevanđelja. Ako
pogledamo u Bibliju videćemo da je Isus imao mnoštvo ljudi
koji su bili oko njega, ali je najčešće razgovarao sa
pojedicima, za njih činio dela i čuda, poučavao ih, bilo na
verskom polju ili na bratskom. Mislim da adventisti danas tu
imaju dobru šansu da šire Isusovu vest Jevanđelja, svojim
druženjem, ljubavlju, pažnjom.

Čuda se dešavaju i danas. Koliko smo spremni da prepoznamo

odakle ona dolaze?

– Na neki način ljudski um i čula su osetljivi na nešto

neprirodno. To privlači pažnju. Jedan jako dobar hrišćanski
pisac tvrdi da mi ne bismo Isusova čuda trebali tako da
nazivamo, jer je Stvoritelj, koji je svemoguć, iz čijih ruku
je čovek izašao savršen i čist, funkcionisao normalno. Isusova
čuda su samo vraćanje čoveka u normalu, restartovanje. Isus je
delovao kao savršeni majstor koji delo vraća u prvobitno
stanje.

Znamo li danas da razlučimo da li čudo dolazi od svetla ili

tame?

– Sigurno je da Biblija daje testove, način na koji naše čudo

možemo da testiramo i kažemo da li ima svoje izvore i poreklo
u Bogu. Biblija daje na znanje da postoji izvor mračne sile i
ona može činiti čuda. Na test bi trebalo staviti čudotvorca,
kakvi su njegovi kvaliteti, moralne vrednosti, da li je
čudotvorac ponikao u Isusovim rukama, ili nije. Morao bi se
ispitati sam život čudotvorca, njegova veza i rezonovanje i
moralni biblijski stav. Druga stvar –uglavnom čuda koja
neprijateljske sile čine su čuda koja nisu stopostotna.
Trebalo bi da se uzme malo vremena, ne treba žuriti i prebrzo
govoriti “Ovo je čudo Bog učinio”. Lično smatram da Bog ne
stavlja veliki akcenat na čuda kao dokaz da neko pripada
Njemu. Po meni jedno Isusovo dete ne doživljava čuda. Ako je
neko slep do kraja života će ostati slep, spreman da nosi te
posledice greha u svom životu, a drži se Boga i svim srcem je
na njegovoj strani, za Boga je to jači adut. Takvih primera je
mnogo u Starom i Novom zavetu. Tako recimo sam Isus ima
razgovor sa Tomom nakon vaskrsenja, gde mu Isus kaže:”Ti
veruješ zato što vidiš da sam je vaskrsnuo, ali blago onima
koji nisu videli, a veruju.” Mislim da imamo dokaze da Isus i
Biblija ne stavljaju čuda u provorazredni kvalitet doživljaja
s Bogom. Spreman sam ponekad da kažem da za pozornicu
poslednjih događaja na svetskoj sceni sa područja čula i čuda
treba prepustiti neprijatelju, dok će sa druge strane ljudi
želeti da služe Bogu iz ljubavi i zato što su osvedočeni da će
biti na Božijoj strani, bez obzira koliku će cenu morati da
plate. Ne mora Božije dete da bude u svemu “naj” i da ima
bolje uslove nego neko drugi.

Kako naći ravnotežu između savremenog života, onog

materijalnog i vere i duhovnosti?

Moj savet je uglavnom onima koji hoće da se približe Bogu, da

uspostave zajednicu sa Bogom i da se sačuvaju od fanatizma.
Šta to znači? Treba nastojati što je više moguće voditi
normalan život, imati svoju profesijiu, svoj posao i svoju
veru. Nikada ne treba savetovati osobu da se odrekne posla,
kako bi se više posvetila meditiranju, čitanju. U tim
krajnostima možemo da dobijemo verske fanatike, a oni su
opasni, nekada opasniji od nevernika. Čovek domaćin, koji ima
ženu, decu, svoj posao, treba da nastavi da funkcioniše i živi
noramalno. Religija i biblijski principi bi trebalo da jednog
muža učine boljim mužem, jednog oca boljim roditeljem, jednog
radnika boljim radnikom…Zato je moj savet da se razmišlja,
moli, da se deli vera sa drugima, ali da se čuva fanatizma
koji je čak i Biblijom predviđen i osuđen. Treba živeti
praktičnu pobožnost i praktičan hrišćanski život, tako da
ljudi gledajući jednog ovakvog hrišćanina poslovno i u
porodici budu zainteresovani za religiju. Ako on nije
uspostavio ravnotežu između savremenog života u sredini i
mnogih obaveza koje ima i unutrašnjeg, duhovnog života, on je
promašio. Šta je Božija reč, što je čitanje, molitva,
razmišljanje i razgovor sa drugima, ako se ne funkcioniše kao
primer u porodici i društvu? Treba težiti finom balansu.
Potrebni su ljudi koji Bogu razumno služe. Svako od nas treba
da se zapita ne šta ja verujem, nego zašto ja verujem.

Razgovor vodila novinar Emina Ćirić, vernik crkve u Beogradu

Hor mladih koji povezuje

Da ste pre nešto više od godinu dana, prilikom osnivanja
omladinskog hora LINK, videli tu grupu mladih okupljenih oko
zajedničkog cilja, sigurno biste bili oduševljeni njihovom
željom i entuzijazmom, ali im verovatno ne biste dali velike
šanse da će uspeti u svojoj nameri. Pomislili biste možda da
pred njima stoji suviše prepreka – različitog su uzrasta (od
osnovaca do studenata), dolaze iz različitih gradova iz cele
Srbije (od kojih su neki međusobno udaljeni čak 400
kilometara), različiti su po temperamentu, karakteru… Ali kao
što kaže jedna od njihovih pesama – sve mogu sa Isusom! Pa su
tako i oni uspeli.

Šta je, zapravo, njihov cilj? Oni žele da se kroz muziku i

postojanje ovog hora još više međusobno povežu i druže.
Takođe, žele da se povežu sa svima koje će njihova muzika
dotaći. Ali iznad svega žele da proslave Boga, svog
Stvoritelja, Cara i Spasitelja, i da se još više i bolje
povežu sa Njim. Zato su i izabrali da njihov hor nosi ime LINK
– što znači veza, spona ili karika.
U ostvarivanju svoje misije napravili su već nekoliko
značajnih koraka. Naporno su vežbali i radili u toku proteklih
godinu dana. Nastupali su kao gosti na humanitarnim koncertima
grupe Vesnik, na omladinskim saborima i na saboru u Sava
Centru. Snimili su CD koji su promovisali na svom prvom
koncertu održanom 24. novembra u prepunoj dvorani crkve u
Beogradu. Snimili su i spotove koje možete pogledati na
njihovoj internet stranici. Napravili su pesmaricu koju takođe
možete kupiti u knjižari Preporod da biste i vi mogli da
pevate njihove pesme u svojim crkvama i proslavljate Boga
zajedno sa njima.

Imaju još mnogo planova. Žele da nastupaju u mnogim mestima i

pesmom šire poruku nade i ljubavi. Pred njima je još mnogo
izazova i još mnogo vrhova koje treba osvojiti. Ali oni idu
hrabro napred jer veruju da ih Bog vodi. Kako će dalje
izgledati njihov put možete da pratite na njihovoj internet
stranici i na društvenim mrežama. Podržite njihov rad svojim
molitvama, lajkovima, kupovinom CD-a i pesmarice … a ako
smislite još neki dobar način da podržite rad i misiju hora
LINK, pišite im!
www.horlink.com