REC GREY PAPER

PROCENA STANJA ŽIVOTNE SREDINE I

RIZIKA NA SLIVU REKE TIMOK
2008

ENVSEC Initiative
IZJAVA O ODRICANJU OD ODGOVORNOSTI

Ovde je izneseno mišljenje autora i nije nužno da odslikava mišljenje REC-a, UNECE-a ili bilo kog ENVSEC
partnera.

2
AUTORI:

Momir Paunović, doktor bioloških nauka, Univerzitet u Beogradu, Institut za

biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd, Srbija
Ventzislav Vassilev, SIECO Consult Ltd. Bugarska
Svetoslav Cheshmedjiev, SIECO Consult Ltd. Bugarska
Vladica Simić, doktor bioloških nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Institut za
biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac,Srbija

ZAHVALNICA

Izveštaj je izrađen uz učešće:

Mr. Stephen Stec, Regional Environmental Center for Central and Eastern
Europe
Ms. Cecile Monnier, Regional Environmental Center for Central and Eastern
Europe
Ms. Jovanka Ignjatovic, Regional Environmental Center for Central and Eastern
Europe
Ms. Ella Behlyarova, United Nations Economic Commission for Europe
Mr. Bo Libert, United Nations Economic Commission for Europe
Mr. Milcho Lalov, Major of Bregovo municipality
Ms. Danka Marinova, Danube River Basin Directorate - Pleven, Bulgaria

3
SADRŽAJ

ZAHVALNICA................................................................................................................................................... 3
KORIŠĆENE SKRAĆENICE......................................................................................................................... 6
1. UVOD ....................................................................................................................................................... 7
2. OPIS SLIVA TIMOKA ........................................................................................................................... 8
2.1 GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE....................................................................................................... 8
2.1.1 Reljef ......................................................................................................................................... 12
2.1.2 Klimatske prilike....................................................................................................................... 12
2.1.3 Zemljište.................................................................................................................................... 12
2.1.4 Hidro-potencijal regiona.......................................................................................................... 12
2.1.5 Hidrološke karakteristike ......................................................................................................... 13
2.2 ISTORIJSKI, ORGANIZACIONI, SOCIO-EKONOMSKI I POLITIČKI USLOVI........................................... 17
2.2.1 Područje Srbije......................................................................................................................... 17
2.2.2 Područje Bugarske ................................................................................................................... 18
2.2.3 Zajednička pitanja .................................................................................................................... 19
3. NADLEŽNE INSTITUCIJE I PREGLED ZAKONODAVSTVA VEZANOG ZA ZAŠTITU
ŽIVOTNE SREDINE ...................................................................................................................................... 20
3.1 NADLEŽNE VLASTI I INSTITUCIJE U SRBIJI ..................................................................................... 20
3.2 NADLEŽNE VLASTI I INSTITUCIJE U BUGARSKOJ............................................................................ 21
3.3 PRAVNI OKVIR I ODGOVARAJUĆE INICIJATIVE ............................................................................... 22
3.3.1 Međunarodni sporazumi i pravni okvir ................................................................................... 22
3.3.2 Pravni okvir - Srbija................................................................................................................. 25
3.3.3 Pravni okvir – Bugarska .......................................................................................................... 27
3.3.4 Međunarodna saradnja ............................................................................................................ 27
3.3.5 Bilateralna saradnja Srbije i Bugarske ................................................................................... 28
4. SOCIO-EKONOMSKA KRETANJA................................................................................................. 30
4.1 EKONOMIJA .................................................................................................................................... 30
4.1.1 Poljoprivreda............................................................................................................................ 30
4.1.2 Industrija................................................................................................................................... 31
4.1.3 Energetika................................................................................................................................. 32
4.1.4 Transport .................................................................................................................................. 32
4.1.5 Šumarstvo i lovstvo................................................................................................................... 33
4.1.6 Turizam ..................................................................................................................................... 33
4.2 SOCIJALNE PRILIKE ........................................................................................................................ 34
4.2.1 Populacija, zaposlenost, migracija i siromaštvo..................................................................... 34
4.3 FINANSIJSKE INICIJATIVE ............................................................................................................... 35
4.3.1 Bilateralni i međunarodni programi........................................................................................ 35
4.3.2 Finansijeske inicijative u Srbiji................................................................................................ 35
4.3.3 Finansijske inicijative u Bugarskoj.......................................................................................... 36
5. UPRAVLJANJE PRIRODNIM BOGATSTVIMA I STANJE ŽIVOTNE SREDINE .................. 37
5.1 VODA KAO RESURS ........................................................................................................................ 37
5.1.1 Vodni bilans, dostupnost i korišćenje ...................................................................................... 37
5.1.2 Kvalitet površinskih i podzemnih voda .................................................................................... 38
5.1.3 Otpadne vode............................................................................................................................ 40
5.2 BIOLOŠKI RESURSI.......................................................................................................................... 42
5.2.1 Raznovrsnost flore i faune........................................................................................................ 42
5.2.2 Zaštićena područja ................................................................................................................... 42
5.2.3 Aktuelni faktori ugrožavanja.................................................................................................... 42
5.3 ZEMLJIŠTE ...................................................................................................................................... 43
5.3.1 Korišćenje zemljišta ................................................................................................................. 43
5.3.2 Degradacija zemljišta............................................................................................................... 43

4
 5.3.3 Erozija....................................................................................................................................... 43
5.4 ŠUME .............................................................................................................................................. 43
5.4.1 Raspored šuma i krčenje .......................................................................................................... 43
5.5 MINERALNA BOGATSTVA ............................................................................................................... 43
5.5.1 Rezerve i upotreba.................................................................................................................... 43
5.5.2 Otpad od rudarstva i deponije otpada ..................................................................................... 44
5.6 OTPAD ............................................................................................................................................ 44
5.6.1 Komunalni otpad ...................................................................................................................... 45
5.6.2 Industrijski otpad...................................................................................................................... 45
5.6.3 Radioaktivni otpad i opasne hemikalije................................................................................... 45
6. ŽIVOTNA SREDINA I SIGURNOST ................................................................................................ 46
6.1 PRIRODNE NEPOGODE .................................................................................................................... 46
6.1.1 Poplave ..................................................................................................................................... 46
6.1.2 Suša........................................................................................................................................... 46
6.2 AKCIDENTNO ZAGAĐENJE .............................................................................................................. 46
6.2.1 Potencijalne oblasti rizika........................................................................................................ 46
6.2.2 Upravljanje prekograničnim uticajem na životnu sredinu...................................................... 47
7. RAZVOJ ALTERNATIVA ZA SLIV TIMOKA ................................................................................. 48
7.1 AKTUELNI PROPISI I PROGRAMI...................................................................................................... 48
7.2 SCENARIJI RAZVOJA ....................................................................................................................... 49
8. ZAKLJUČCI I PREPORUKE ............................................................................................................. 50
8.1 ZAKLJUČCI ..................................................................................................................................... 50
8.1.1 Karakteristike sliva Timoka ..................................................................................................... 50
8.1.2 Akti vezani za životnu sredinu .................................................................................................. 50
8.1.3 Pritisci i stanje životne sredine ................................................................................................ 50
8.1.4 Perspektiva ............................................................................................................................... 50
8.2 PREPORUKE .................................................................................................................................... 51
LITERATURA ................................................................................................................................................. 53
PRILOG 1. TIPOVI TEKUĆIH VODA REKA SLIVNE POVRŠINE VEĆE OD 100 KM2 - SRBIJA55
PRILOG 2. VODNA TELA I ZNATNO IZMENJENA VODNA TELA (HMWB) DEFINISANA U
OKIRU SRPSKOG DELA SLIVA REKE TIMOK .................................................................................... 56
PRILOG 3. SRPSKI PROPISI..................................................................................................................... 57

5
KORIŠĆENE SKRAĆENICE

AEWS Accident Emergency Warning System – Sistem upozorenja u slučaju opasnosti

od akcidenta
As Arsenic – arsenik
Art. Article – član
BG Bulgaria – Bugarska
BOD Biochemical Oxygen Demand – BPK biološka potrošnja kiseonika
Cd Cadmium – kadmijum
Co Cobalt – kobalt
Cr Chromium – hrom
Cu Copper – baker
Dir. Directive - direktiva
DRBD Danube River Basin Directorate – Direkcija za sliv reke Dunav
DW Directorate for Water – Direkcija za vode
EAFA Executive Agency for Fishery and Aquaculture – Izvršna agencija za ribarstvo i
akvakulturu
EC European Community – Evropska zajednica
EEC European Economic Community – Evropska ekonomska zajednica
ERDF European Regional Development Fund – Evropski fond za regionalni razvoj
EU European Union – Evropska unija
GIS Geographic Information System – Geografski informacioni system
ICPDR International Commission for the Protection of the Danube River –
Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav
INTERREG Interregional cooperation programme (in the European Union) –
Međuregionalni program saradnje (u Evropskoj uniji)
MAFWM Ministry for Agriculture, Forestry and Water Management – Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Mn Manganese - mangan
MoEW Ministry of Environment and Water – Ministarstvo za životnu sredinu i vode
N Nitrogen – azot
N-NH4 Ammonium Nitrogen – amonijačni azot
N-NO2 Nitrite Nitrogen – nitritni azot
N-NO3 Nitrate Nitrogen – nitratni azot
NH4 Ammonia – amonijak
Ni Nickel – nikl
NO2 Nitrite – nitrite
NO3 Nitrate - nitrati
Pb Lead – olovo
PE Population Equivalent (in wastewater treatment) – ekvivalent u stanovništvu (u
tretmanu otpadnih voda)
PO4 Phosphates – fosfati
RDP Rural Development Programme – Program razvoja sela
RTB Bor Rudarsko-topioničarski basen „Bor“
TSS Total Suspended Solids – suspendovane materije ukupne
UN United Nations – Ujedinjene nacije
WB Water Body – vodno telo
WFD EU Water Framework Directive – Direktiva o vodama EU
WWTP Waste Water Treatment Plant – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
Zn Zinc - cink

6
1. UVOD
Cilj ovog dokumenta je da se prikažu informacije o stanju prirode i socio-
ekonomskoj situaciji u okviru sliva reke Timok, da se ponudi procena stanja
životne sredine i procena rizika za područje, kao i da se predlože kratkoročne,
srednjoročne i dugoročne mogućnosti za upravljanje slivom. Dodatni rezultat koji
se očekuje je ustanovljavanje osnove za dijalog između dve zemlje na polju
razvoja odgovarajuće pravne osnove i saradnje.

Studija nudi osnovu za saradnju dve zemlje, razmatrajući sve nivoe moguće
kooperacije. Na osnovu sakupljenih podataka, ovaj dokument predlaže smerinice
za buduće, zajedničke napore bugarskih i srpskih vlasti, sa ciljem da se ustanovi
efektivniji i integrisani sistem upravljanja rečnim slivom.

Dokument je zasnovan na informacijama prikupljenim iz različitih izvora, kao što

su objavljeni stručni članci, izveštaji (studije) i podaci koji nisu publikovani, a tiču
se vodenh organizmima u regionu. Osnovni izvori podataka bili su Zavod za
statistiku Srbije, Nacionalni institut za statistiku – Bugarska, Direkcija za sliv
Dunava – Bugarska, kao i nacionalni, regionalni i opštinski/gradski planovi i
programi.

Iako je dostupno dosta relevantnih podataka, postoje neka ograničenja u vezi

informacija potrebnih za odgovrajuću procenu statusa okruženja, kao i procenu
rizika u slivu Timoka. Dva osnovna problema su istaknuta: (1) podaci su dostupni
za opštine, a ne za područje sliva; (2) priprema katastra zagađivača u Srbiji je još
u toku.

Namera nam je bila da prikažemo celoviti, načelni pregled prirodnih, socio-

ekonomskih i odgovarajućih istorijskih karakteristika područja, da identifikujemo
osnovne pritiske i da okvirno procenimo status životne sredine, a podvlačeći
nedostatke u pogledu dostupnih informacija. Cilj je bio da se predloži efikasna
osnova za institucionalnu saradnju Bulgarske i Srbije. Treba istaći da je mišljenje
stručnjaka (“expert opinion”) korišćeno kao dodatni metodološki pristup analizi
postojećih podataka.

Evidentno, projekat je koristan za obe zemlje, uzimajući u obzir činjenicu da su

pitanja vezana za zaštitu životne sredine postala jedna od najbitnijih tema kada
su u pitanju nove članice EU, kao i kada se razmatra pristup procesu
pridruživanja novih članica (Jorgensen 1998).

7
2. OPIS SLIVA TIMOKA

2.1 Geografske karakteristike

Timok je prekogranična reka. Veći deo sliva nalazi se u Srbiji (4.607 km2, 98%),
dok je manji na teritoriji Bugarske Bulgaria (93 km2, 2%). Najnizvodniji deo reke
čini 17,5 km dugu državnu granicu Srbije i Bugarske (Sl. 1).

Slika 1. Sliv reke Timok

Vodotoci Srbije pripadaju trima basenima: Crnog mora (reka Dunav), Jadranskog
mora i Egejskog mora. Sliv Timoka pripada slivu Crnog mora, koji pokriva najveći
deo teritorije Srbije.

Prema standardnoj geografskoj podeli Srbije (Markovic 1970), sliv je smešten u

istočnoj Srbiji (Sl. 2). Područje pripada ekoregionu 7 – Istočni Balkan (prema
Paunovic et al. 2007). Podela na ekoregione, kao pristup predložen od strane
Illies-a (1978), uzet je kao osnova za tipologiju prema principima WFD i mora se
detaljno razmatrati. Zapadna granica sliva Timoka predstavlja granicu ekoregiona
7 i 5 (Dinarski zapadni Balkan) (Sl. 3).

Basen se odlikuje heterogenom geološkom podlogom. Prema pojednostavljenom

geološkom opisu teritorije Srbije (SCG ICPDR National Report 2004), svi osnovni
tipovi podloge su prisutni (Sl. 4).

8
Slika 2. Standardna geografska podela Srbije (Markovic 1970)

Slika 3. Granice ekoregiona

7
5

9
Reka Timok je poslednja pritoka Dunava u Srbiji i uliva se u Dunavna rkm 845,5.
Reka (poznata i kao Veliki Timok) nastaje spajanjem Belog i Crnog Timoka
nizvodno od grada Zaječara. Dužine je 85 km, dok je prosečan nagib oko 1%.
Najznačajnija pritoka na sektoru je Borska (Bela) reka. Dolina reke Timok je
prilično uska, osim neposredno nakon spajanja Crnog i Belog Timoka i u
Negotinskoj dolini, gde je rečno dno nestabilno, sa mnogim meandrima.

Slika 4. Osnovne grupe geološke podloge

Reka Crni Timok izvire na platou Kučajskih planina. Prosečan pad terena u slivu
je oko 2,6%. Vodotok je dugačak 90 km i teče u pravcu zapad-istok. Beli Timok
nastaje na mestu spajanja Trgoviškog i Svrljiškog Timoka, u blizini grada
Knjaževca. Dužina mu je 50 km, dok je prosečan nagib sliva 1,84%. Slivovi Belog
i Crnog Timoka manji su od 4.000 km2.

U bugarskom delu, precizne geografske granice definisane su slivom

površinskog vodnog tela BG1WO100R001 (prema zahtevima metodologije
iznetim u okviru Direktive o vodama EU (WFD - 2000/60/EC).

10
Slika 5. Površinska vodna tela u bugarskom delu rečnog sliva

Vodna tela podzemnih voda vezana za reku Timok drugačije su geografski

određeni (imaju drugačije geografske granice). Izdan kvartarne starosti, koja se
nalazi bliže površini i koja ima intenzivniju vezu sa površinskim vodama,
prikazana je na slici 6:

11
2.1.1 Reljef

Sliv timoka odlikuje se heterogenim reljefom. Najveći deo sliva nalazi se u

takozvanom brdsko-dolinskom regionu istočne Srbije. Najviša tačka je Midžor, na
Staroj planini (2.169 m), koji je, takođe i najviš vrh u Republici Srbiji. Najniža
tačka je u ravnici, na mestu uliva reke Timok u Dunav.

2.1.2 Klimatske prilike

Region je pod uticajem umerene i kontinentalne klime i ima karakteristike

umereno-kontinentalne klimatske zone. Oblast je izložena uticaju iz severne i
istočne Evrope, tačnije, tipične kontinentalne klime.

Najtopliji mesec je juli, sa prosečnom temperaturom od 21,3oC. Najhladniji mesec

je januar, sa prosečnom temperaturom od -0,8oC. Prosečna godišnja temperatura
je 25oC, sa apsolutnim opsegom temperature od 68,1oC. Prisustvo uslova
anticiklona često se registruje u regionu. Prosečna godišnja količina padavina je
590,5 mm/m2, sa izraženim suvim i vlažnim periodima. U proseku, beleži se 306
sunčana dana, kao i 30 dana pod snežnim pokrivačem.

2.1.3 Zemljište

Kako je region izložen dejstvu raznovrsnih klimatskih uslova i odlikuje se

heterogenim geološkim uslovima, reljefom, nadmorskom visinom, ekspozicijom i
vegetacijom, posledično, mogu se naći različiti tipovi pedološkog pokrivača.
Beleži se smena različitih tipova zemljišta, od smonica (humusno zemljište
smolastog izgleda, rankeri), eutričnog (gajnjača), distričnog (kiselo zemljište koje
se obrazuje na silikatnim matičnim stenama) kambisola (kiselo smeđe zemljište),
luvisola (zemljišta na glinovitoj podlozi), fluvisola (aluvijalna zemljišta), pa do
eugleja (glejno močvarno zemljište, koje predstavlja pedološku podlogu koja se
stvara duž rečnih dolina u močvarnim područjima).

Načelno, visokoproduktivna zemljišta Panonske nizije smenjuju se manje

produktivnim pedološkim pokrivačem prema jugu

2.1.4 Hidro-potencijal regiona

Prema dostupnim informacijama, region se ne odlikuje visokim hidro-

potencijalom. Oblast severozapadno od sliva pripada slivu Mlave, južno je
smešten sliv Nišave, dok severni deo pripada području Đerdapa (manje, direktne
pritoke Dunava).

Prirodni raspored hidrološke mreže uslovljen je primarno geološkim uslovima.

Najveći broj značajnijih vodotokova prostire se u pravcu sever-severozapad –
jug-jugoistok, što se podudara sa pravcem osnovnih tektonskih raseda u oblasti
eriuptivne zone Timoka, kao što je rased Zlot, Bor-Tupižnica i Bucijan.

Vodotoci se, načelno, odlikuju sporim tokom i nestabilnim nivoom vode.

Hidrološki režim najznačajnijih vodotokova u okviru sliva prikazan je u tabelama 1
i 2.

12
Tabela 1. Srednji godišnji i mesečni protok za izabrane najznačajnije vodotokove (1946-
1991)
Qmean monthly (m3/s) Qmean annual
Reka lokalitet
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII (m3/s)
Crni Timok Bogovina 5,36 9,68 15,25 15,71 5,58 4,51 2,07 1,15 1,06 1,78 3,80 5,67 6,22
Crni Timok Gamzigrad 11,15 19,43 31,51 31,29 16,01 9,01 4,31 2,33 2,28 3,76 7,65 11,34 12,50
Beli Timok Knjazevac 8,03 13,28 17,76 15,76 13,00 8,05 3,99 2,46 2,40 3,15 4,80 7,21 8,33
Beli Timok Vratarnica 10,16 17,52 23,41 20,20 15,60 9,89 4,36 2,61 2,63 3,67 5,86 9,56 10,46
Beli Timok Zajecar 12,16 20,63 28,56 24,50 18,81 10,94 4,90 2,87 3,06 4,27 7,02 10,97 12,39
Svrljiski Timok Rgoste 4,17 6,17 8,31 6,24 5,03 3,21 1,65 0,94 0,94 1,47 2,12 3,21 3,62
Gornja
Trgoviski Timok 3,28 4,94 6,64 6,26 5,49 3,58 1,84 1,11 1,06 1,29 2,01 2,79 3,36
Kamenica

Tabela 2

Reka Lokalitet Površina sliva (km2) Q srednja (m3/s)

Grliška Grlište 191 1.48

Zlotska Sumrakovac 269 3.5
Zlotska Zlot 210 3.29
Borska Rgotina 340 3.04
Sikolska Mokranja 114 0.602

Tabela 3: Osnovne karakteristike protoka za reku Timok (prema SCG ICPDR National
Report 2004)

Površina Qmin 95% Qav qmin qav

Reka Profil 2 3 3 2 2
(km ) (m /s) (m /s) (l/s km ) (l/s km )
Timok Na ušću u Dunav 4,630 1.2 31 0.3 6.7

Tabela 3 ukazuje na veliki raspon između Qmin95% i Qav (srednje).

2.1.5 Hidrološke karakteristike

Identifikacija i karakterizacija površinskih i podzemnih voda u okviru sliva Timoka

urađena je u okviru programa “Aktivnosti na ostvarenju obaveza Republike Srbije
u odnosu na saradnju sa Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav
(ICPDR)”, podržanog od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije – Republička direkcija za vode.

Osnovne činjenice vezane za sistem tipologije koji je korišćen prikazane su u

Nacionalnom izveštaju Republike Srbije prema Međunarodnoj komisiji za zaštitu
reke Dunav (ICPDR National Report 2004).

Površinska vodna tela na reci Timok prikazana su u tabeli 4. Sva vodna tela
(WBs) na Velikom Timoku pripadaju tipu CS_Typ1.4 (velike ravničarske reke,
silikatne podloge, dominacija sedimenta srednje veličine). Delineacija vodnih tela
obavljena je prema promeni u morfologiji, kategoriji voda i zagađenju.
Delineacija najnizvodnijih vodnih tela zahteva dalju koordinaciju sa BG. Naime, u
delu A Krovnog izveštaja 2004 (Roof Report 2004), definisano je pet vodnih tela
na ovoj reci. Nakon predloga Bugarske, broj vodnih tela na zajedničkom sektoru
povećan je na šest (CS_TIM_1). Dužina vodnog tela koje je pridodato na predlog
Bugarske treba da bude predmet daljeg razmatranja, jer je bugarska strana

13
predlođila dužinu od 10 km, dok je mišljenje srpske strane da dužina treba da
bude 17,5 km (SCG ICPDR National Report 2004).

Tabea 4. Delineacija vodnih tela na reci Veliki Timok

uzvodna nizvodna
dužina
Kod granica granica opis
(km)
(rkm) (rkm)
Ser_TIM_1 17.5 0 17.5 od ušća do Bregova (BG); zajedničko WB sa BG
Ser_TIM_2 40 17.5 22.5 od Bregova do mesta Tabakovac (CS)
Ser_TIM_3 59 40 19 od Tabakovca do HPP Sokolovica brana;
Ser_TIM_4 78 59 19 akumulacija HPP Sokolovica
od ušća Bele (Borske) reke do spajanja Belog i Crnog
Ser_TIM_5 90 78 12
Timoka

Srbija i Bugarska potpisale su sporazum 1961. godine o delimičnoj izmeni linije

državne granice na Timoku. Cilj sporazuma je ispravljanje zajedničkog sektora
reke Timok. Prema usvojenom planu, prirodni tok treba da se skrati sa ≈17,5 na
10 km. Uglavnom, važno je razumeti da je sadašnja dužina zajedničkog toka 17,5
km i da je planirana (ali neostvarena) 10 km (SCG ICPDR National Report 2004).

CS_TIM_2 WB sektor od 40 km, od Bregova (BG), kroz široku dolinu. Reka

sinusno meandrira.

CS_TIM_3 WB sektor od 40 km, kroz klisuru, do brane hidroelektrane

Sokolovica.

CS_TIM_4 predstavlja akumulaciju hidroelektrane Sokolovica. Proteže se u

dužini od 78 km do ušća Bele (Borske) reke.

Sva četiti vodna tela označena su kao „potencijalno pod uticajem“, zbog izvesnih
radova oko reke, kao i zbog zagađenja sedimenta poreklom od rudarskih
aktivnosti i postrojenja za flotaciju u Boru.

Najuzvodnije vodno telo je CS_TIM_5, koje se prostire na 90 km, od ušća Bele

reke do grada Zaječara. Modifikacija vodotoka i radovi vezani za zaštitu od
poplava su planirani za ovo vodno telo, prema Vodoprivrednoj osnovi Republike
Srbije.

Tipovi voda za vodotoke čija slivna površina prevazilazi 100 km2 u okviru sliva
Timoka prikazana je u Prilogu 1.

Vodna tela i znatno izmenjena vodna tela (HMWB) prikazana su u Prilogu 2.

Čletiri glavna izvorišta, sa 24 podzemna vodna tela, identifikovana su u okviru

karpatsko-balkanskog sistema istočne Srbije, uključujući:
• karstne izdani: 16 podzemnih vodnih tela,
• izdani intergranularne poroznosti: 7 podzemnih vodnih tela (3 u okviru
kvarternih aluvijalnih sedimenatai 4 tela u tercijarin sedimentima);
• izdani pukotinske poroznosti: 1 podzemno vodno telo.

14
Postoje brojni međusobno odvojeni masivi Karpato-Balkanoida, u čijoj geološkoj
strukturi dominiraju krečnjačke stene (izuzetak su Homoljske planine, Deli Jovan i
Stara planina). Karst u istočnoj Srbiji stvara drugačiji karstni površinski reljef nego
prostrani holokarst Dinarida. Ovo se prvenstveno ogleda u oskudnosti
makromorfoloških formacija (kao što su polja) i značajnoj pokrovnosti vegetacije.
Krečnjaci, često u varijetetima peščara ili dolomita, dominiraju u litološkoj struktiri.
Ukupna debljina krečnjačkih stena retko prevazilazi 1.000 m, u predelu najviših
planinskih vrhova (na pr. Suva planina).
Karstne izdani, koje leže ispod drugih formacija, imaju najveću površinu u
neogenskim kotlinama Svrljiga, Bele Palanke, južnog dela Žagubice, Soko Banje,
Pirota, kao i zapadnog dela Zviska i Babušnice.
Izdani se, uglavnom, napajaju atmosferskim padavinama, ili iz površinskih voda.
Prema analizi vodnog bilansa nekoliko karstnih izdani, procenjeno je da se izdani
napajaju iz atmosferske precipitacije sa udelom od 30-50%. Površinski vodotoci,
načelno, gube vodu u nizvodnom pravcu, kroz brojne pukotine krečnjačkog
terena.
Oko 144 karstnih izvora identifikovano je u oblasti Karpato-Balkanoida, čija
izdašnost u ekstremnom minimumu prevazilazi 5 l/s. Ukupne dinamičke rezerve
krečnjačkih izdani Karpato-Balkanoida procenjuju se na 18 m3/s, dok je dostupna
izdašnost (razlika između dinamičnih rezervi sloja i zbirnog minimuma izdačnosti
izvora) veća od 12 m3/s.
Šesnaest tela podzemnih voda identifikovano je u okviru krečnjačkih izdani
istočne Srbije.
Aluvijumi Dunava (nizvodno od hidroelektrane „Đerdap“), Timoka (uključujući i
aluvijum Crnog Timoka, nizvodno od Bogovine i Belog Timoka, nizvodno od
Knjaževca) i Nišave (nizvodno od Niške Banje), označavaju se kao istočna
Srbija.
Debljina ovih aluvijuma kreće se od 5 m, do maksimalno 10 m, sa izuzetkom
vodonosnog sloja aluvijalne terase (Dunav), gde on ponekad prevazilazi 20 m.
Litološku strukturu odlikuje smena peska, šljunka i glinovite podloge.
Osnovni vodonosni, peskoviti i šljunkoviti horizont je neprekidan i prati rečne
tokove. Podzemna voda ovde je, načelno, „neograničena“. Na pojedinim mestima
je nizak hidrostatički pritisak, kao posledica ležišta na glinovitoj podlozi
(subarteški nivo). Režim podzemnih voda u aluvijalnom sloju, obično je zavistan
od režima površinskih voda, sa kojima je u aktivnoj hidrauličnoj vezi.
Prodor vode iz površinskihh vodotokova, infiltracija atmosferskih padavina i dotok
vode iz vodonosnih slojeva, koji se nalaze ispod, ili su smešteni lateralno
(bočno), načelno, dopunjava ove vodonosne slojeve. Izdani se dreniraju direktno
u vodotoke za vreme perioda niskih voda, kroz slabe i retke izvore, u procesu
evaporacije i preko plitkih kaptaža korišćenih za individualno vodosnabdevanje.
U aluvijumu Nišave, oblast Brzi Brod, nalazi se izvorište Mediana, iz koga se
snabdeva grad Niš. Ono je studirano do detalja. Mediana je najveće izvorište u
zemlji na kome se primenjuje postupak veštačkog dopunjavanja. Smešteno je uz
levu obalu Nišave, neznatno uzvodno od oboda grada Niša. Debljina aluvijalnog
sloja iznosi 6-10 m. Polupropustljivi sloj, debljine 1-4 m, koji prekriva aluvijalne
naslage, sastoji se od humusa, gline i gline sa peskom. Osnovni vododržeći sloj
debljine je 2-8 m i sastavljen je od šljunka i peska.
Sa izuzetkom Niša i Kladova, gde debljina sedimenta i podloga koja se sastoji od

15
gline, koja često zauzima veće površine i limitira rezerve podzemne vode, vodna
tela u okviru vododržećih slojeva obrazuju rezerve dovoljne samo za individualno
snabdevanje vodom.
Tri vodna tela identifikovana su u okviru aluvijalnih vodoržećih slojeva istočne
Srbije.
Četiri osnovna tercijarna basena identifikovana su na području istočne Srbije:
Negotinsko-kladovski ključ, Zaječarski basen, kotlina kod Soko Banje i Pirotska
kotlina.
Neogeni sedimenti Negotinsko-kladovskog ključa, načelno, pojavljuju se u
naslagama fliša iz krede i debljina im je i do više od 2.000 m, na pojedinim
mestima. Jedini tercijarni basen koji se sastoji od peska, šljunka, gline i krečnjaka
sa povezujućim slojem, prostire se u pravcu juga, sve do Zaječara i Knjaževca
(Minićevo-Knjaževac). Debljina sloja smanjuje se u istom pravcu.
U depresiji kod Soko Banje, debljina sedimenta, u centralnom delu, prevazilazi
500 m. U kotlini kod Pirota, neogeni sedimenti, načelno, prepokrivaju karstne
vodonosne slojeve, čija je prosečna debljina veća od 200 m; njihovi najviši delovi
predstavljeni su sedimentima kvartara.
Granice izvorišta su, načelno, dobro izučene u regionima gde su rađene duboke
bušotine. Negotinsko-kladovski ključ i Zaječarska kotlina, do nekle su detaljno
istraživani, dok su granice u predelima Sokobanjske i Pirotske kotline, u najvećoj
meri, definisane na bazi pretpostavki.
Kontinuitet prepokrivajućeg sloja ne može se identifikovati u svim razmatranim
basenima. Delovi vododržećeg sloja izbijaju na površinu, ali se, takođe, mogu
naći i u dubljim delovima basena. U drugim slučajevima, glinoviti sedimenti često
rezultuju diskontinuitetom izvorišta.
Izvorišta se, načelno, dopunjuju pražnjenjem kraških izvora, značajnih zaliha
neogenih sedimenata i putemm atmosferskih padavina. Kao generalno pravilo,
nivo podzemnih voda neogenih sedimenata je podarteški ili arteški.
Intergranularna poroznost izvorišta tercijarnih sedimenata može potencijalno biti
primarni izvor za individualno vodosnabdevanje, iako to mora biti detaljnije
istraženo i potvrđeno za svaki specifični slučaj. Osim toga, duboka izvorišta
predstavljaju potencijalne izvore geotermalne energije i čiste vode sa malim
sadržajem minerala (koja se može flaširati za komercijalnu upotrebu).
Osnovno izvorište pukotinaste poroznosti vezano je za andesit1 i magmatske
sedimente eruptivne zone Timoka.
Ukupna debljina magmatskog sedimentnog kompleksa kreće se od prosečno 700
m duž spoljnih linija, do oko 3000 m u centru kotline. Pukotinasta izvorišta su, u
najvećem delu, nepokrivena i nemaju nepropusni prepokrivajući isloj. Površina
vode u izvorištu blizu je površine i nije kontinuirana.
Pored geotermalnog potencijala (zdravstvene ustanove, grejanje), izvorišta
omogućavaju lokalno vodosnabdevanje brojnoj populaciji. Jedno vodno telo
identifikovano je u okviru ovog tipa izvorišta u istočnoj Srbiji.

1
tamno siva vulkanska stena

16
2.2 Istorijski, organizacioni, socio-ekonomski i politički uslovi

Najintenzivniji socio-ekonomski razvoj područja beleži se u 19. i 20. veku. U

ovom periodu, razvoj poljoprivrede i šumarstva, kao i širenje gradskih i
industrijskih površina, značajno je uticao na promene obrasca korišćenja
zemljišta i promene u životnoj sredini. U poslednjih 50 godina, regulacija
vodotokova i razvoj rudarstva, uglavnom su uticali na donje sektore reke Timok.
Posle značajnog razvoja poljoprivrede i industrije tokom perioda komunizma,
region se trenutno suočava sa socio-ekonomskim teškoćama, sa opadajućom
populacijom u osnovnim ekonomskim sektorima.

2.2.1 Područje Srbije

U periodu od 1918. do 1922., u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dva

sreza su postojala u regionu – Krajina (sa sedištem u Negotinu) i Timok (sa
sedištem u Zaječaru). Tokom 1922., te dve oblasti spojile su se u Timočki region,
sa sedištem u Zaječaru. Timočki region postojao je do 1929. godine, kada je
priključen Moravskoj banovini sa sedištem u Nišu.
Danas se sliv Timoka prostire na teritoriji dva okruga – Borskog i Zaječarskog sa
ukupno osam opština: Zaječar, Bor, Negotin, Knjaževac, Sokobanja, Kladovo,
Boljevac i Majdanpek (Sl. 7).

Do kraja 19. veka, oblast je bila slabo nastanjena. Brz razvoj opština započeo je
otkrićem bakarne rude 1903. godine, kada su započele rudarske aktivnosti.
Početkom 20. veka, Rudarsko udruženje Francuske proširilo je eksplataciju ruda,
sagradilo rudarska naselja i s toga, bitno uticalo na razvoj naselja. Kao ilustraciju
navodimo da je Bor, pre razvoja rudarstva, imao 150 kuća sa 717 stanovnika.
Pred Drugi svetski rat, Bor je imao 10.000 stanovnika, od kojih je 6.000 radilo u
rudnicima. Zabeležena proizvodnja bakra u to doba iznosila je 40.000 tona.
Šezdesete godine prošlog veka odlikovale su se veoma brzim razvojem industrije
i naselja. Novi metaluški i industrijski kapaciteti su izgrađeni, otvoreni su novi
rudnici i izgrađeni su zgrade, pruge, putevi i druga infrastructura. U tom periodu
najveća naselja postala su obrazovni, zdravstveni i kulturni centri istočne Srbije.
Devedesete godine prošlog veka obeležilo je opadanje proizvodnje u regionu, što
je dovelo do sporijeg razvoja i degradacije infrastrukture. Ukupna nepovoljna
socio-ekonomska situacija tokom tog perioda izazvala je značajan porast
nezaposlenosti i opadanje populacije.

Nedostatak finansijskih izvora, takođe je doveo do nezadovoljavajućeg

upravljanja zaštitom životne sredine.

17
Slika 7. Okruzi i opštine

2.2.2 Područje Bugarske

Prema Sporazumu o delimičnoj promeni državne granice na Timoku, potpisanom

1961. godine između Srbije i Bugarske, prirodni tok Timoka trebao je da se skrati
sa oko 17,5 km na 10 km. Bugarski deo sliva reke Timok delimično obuhvata
opštine Bregovo i Novo Selo, a u okviru okruga Vidin.

Plodno zemljište, povoljni klimatski uslovi i dostupnost vode u regionu, uslovili su

razvoj intenzivne poljoprivrede tokom 20. veka, delimično za vreme
komunističkog režima (1944.-1989.). Intenzivno vinogradarstvo i proizvodnja
hrane bili su najrazvijeniji ekonomski sektor. Navodnjavanje je vršeno preko
sistema kanala i nekoliko manjuh akumulacija. U isto vreme, započela je
eksplatacija u borskim rudnicima na području bivše Jugosllavije, što je izazvalo
dugoročno zagađenje reke Timok.

Tokom poslednje dve dekade, poljoprivredna proizvodnja i drugi oblici

intenzivnog korišćenja zemlljišta, opadaju u celom okrugu Vidin, kao i u mnogim
seoskim regionima u Bugarskoj. To je, takođe, izazvalo zatvaranje nekih
industrijskih pogona, pogoršanje ekonomskog statusa stanovništva i probleme sa
demografskom migracijom iz područja. Trenutno su mnoge poljoprivredne
površine napuštene. Sistemi za navodnjavanje koji su izgrađenii u prošlosti nisu
više u funkciji.

18
Nakon skorašnjeg ulaska Bugarske
u Evropsku uniju (2007) i stabilizacije
ekonomskih prilika, očekuje se i
poboljšanje socijalne i ekonomske
situacije u pograničnom regionu.
Primena Zajedničke politike za
poljoprivredu EU i povećanje javnih
fondova za razvoj projekata
infrastrukture stvoriće preduslove za
oporavak poljoprivrede, transporta,
turizma i industrije.

2.2.3 Zajednička pitanja

Srbija i Bugarska su 1954. godine potpisale Sporazum vezan za zajedničku

granicu. Prema Sporazumu, granica će ostati nepromenjena bez obzira na
moguće promene pozicije rečnog toka. Tokom 1961., dve strane potpisale su
drugi Sporazum o delimičnoj promeni granice između dve zemlje – uzimajući u
obzir projekat iz 1958. koji razmatra rekonstrukciju vodotoka.
Do sada, projektovana modifikacija (ispravljanje) vodotoka nije izvršena, zbog
razlika u stavovoma dve strane. Postoji obostrana potreba da se reše problemi
proistekli iz neprimenjivanja sporazuma iz 1961.

Prema usvojenom projektu, prirodni tok Timoka trebalo bi skratiti sa oko 17,5 na
10 km. Dakle, važno je shvatiti da je trenutna dužina rečnog sektora 17,5 km a da
je planirana (ali ne i izvedena) dužina 10 km.

19
3. NADLEŽNE INSTITUCIJE I PREGLED ZAKONODAVSTVA
VEZANOG ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

U ovom podpoglavlju razmatraju se najvažnije nacionalne institucije nadležne za

oblast zaštite životne sredine, kao i druge institucije koje mogu doprineti efikasnoj
zaštiti okruženja.

3.1 Nadležne vlasti i institucije u Srbiji

Analiza zakonodavstva i zakonske osnove, u odnosu na institucionalnu

organizaciju u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja vodama u Republici
Srbiji, pokazuje da načelno postoji preklapanje nadležnosti među odgovarajućim
državnim institucijama.
Uz to, ponekad se ispoljava proizvoljna interpretacija Zakona o ministarstvima
Srbije. To uslovljava neophodnost efektivne koordinacije među nadležnim
institucijama.

Sledeće državne institucije imaju vodeću odgovornost za pitanja iz oblasti zaštite

životne sredine u Republici Srbiji:
• Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja;
• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija
z avode;
• Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA);
• Ministarsvo za nauku i tehnološki razvoj;
• Ministarstvo zdravlja;
• Republički hidrometereološki zavod i
• Javna vodoprivredna preduzeća („Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“)

Određena nadleržnost i odgovornost vezana je za rad:

• Ministarstva finasija;
• Ministarstva ekonomije i regionalnogg razvoja;
• Ministarstva rudarstva i energetike;
• Ministarstva za infrastrukturu;
• Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu;

Druge institucije, takođe, igraju važnu ulogu u zaštiti životne sredine, kao Fond za
zaštitu životne sredine Republike Srbije, Nacionalni savet za održivi razvoj, kao i
univerziteti, naučni instituti i druge relevantne institucije.

Republika Srbija je u fazi temeljne reforme političkog, socijalnog, ekonomskog i

pravnog sistema, uključujući i potpunu harmonizaciju nacionalne legislative sa
međunarodnom i EU legislativom. Jedan od značajnih zadataka je stvaranje
institucionalnog okvira za ustanovljavanje i održavanje katastra zagađivača.
Katastar treba da bude ustanovljen i održavan u saradnji Vladinih institucija,
institucija lokalne vlasti, kao i institucija koje svojim aktivnostima, koriste resurse,

20
degradiraju ili zagađuju životnu sredinu, uz učešće naučnih i stručnih
organizacija, javnih servisa, nevladinih organizacija i drugih institucija.

3.2 Nadležne vlasti i institucije u Bugarskoj

Ministarstvo životne sredine i vodoprivrede (MoEW) nadležno je za pitanje voda

na nacionalnom nivou i ono razvija nacionalnu Vodoprivrednu osnovu, usvaja
planove upravljanja slivovima, razvija nacionalnu politiku za bilateralnuu i
multilateralnu saradnju u oblasti upravljanja vodama i izdaje koncesije/dozvole za
korišćenje voda u specifičnim situacijama.

Neke odluke na nacionalnom nivou vezane za sektor voda, takođe, donosi Savet
ministara, koji usvaja nacionalnu Vodoprivrednu osnovu, nacionalne planove za
upravljanje vodama i izdaje koncesije/dozvole za korišćenje voda, u specifičnim
slučajevima.

Poštujući princip „upravljanja slivom kao celinom“ definisanim u okviru WFD,

zemlja je izdeljena na četiri upravljačka slivna distrikta (River Basin Management
Districts), zasnovano na slivnom području. Prateći ovaj hidrografski kriterijum,
upravljačke jedinice dobile su imena prema osnovnim površinskim vodnim
celinama u koja se slivaju, na primer:
• Dunavski distrikt (Danube River Basin Management District), sa sedištem
u Plevenu, koji je nadležna institucija za sliv Timoka;
• Crnomorski distrikt (Black Sea River Basin Management District), sa
centrom u Varni;
• Istočno-egejski distrikt (East Aegean River Basin Management District), sa
centrom u Plovdivu;
• Zapadnno-egejski distrikt (West Aegean River Basin Management
District), sa sedištem u Blagoevgradu.

U okviru svakog distrikta, ustanovljen je Direktorat za rečni sliv (ukupno četiri),

koji predstavlja regionalno telo Ministarstva životne sredine i vodoprivrede i
nadležnu instituciju vlasti za upravljanje vodama na nivou sliva. Direktorati
organizuju pripremu Plana upravljanja vodama, izdaju dozvole, prema
odgovarajućoj legislativi vezanoj za upravljanje vodama, vode informacione baze
podataka o vodnim resursima i kvalitetu voda, kontrolišu saglasnost sa zahtevima
postavljenim u dozvolama i koncesijama koje potpadaju pod vodno
zakonodavstvo, kontrolišu status vodnih tela, kontrolišu stanje vodoprivrednog
infrastrukturnog sistema, upravljaju vodnim resursima u državnoj svojini, koji nisu
dati na koncesije i sakupljaju takse za korišćenje voda i ispuštanje u vodna tela.

Veza između Direkotorata za vodne slivove obezbeđena je preko Direkcije za

vode Ministarstva životne sredine i vodoprivrede. Ova administrativna jedinica
centralne vlasti, takođe, obezbeđuje koordinaciju između aktivnosti na
nacionalnom nivou i na nivou sliva, pomaže Ministru životne sredine i
vodoprivrede u njegovom/njenom kapacitetu u rukovođenju, uključujući i stručni
doprinos u donošenjuu odluka Saveta ministara vezanim za legislativu u oblasti
voda (odnosno vezano za WFD).

21
Regionalni inspektorat za životno okruženje i vode – Montana je regionalna
jedinica Ministarstva životne sredine i vodoprivrede, nadležna za upravljanje
životnom sredinom (uključujući otpadne vode, otpad, zaštićena područja,
biodiverzitet, kvalitet vazduha itd.) i kontrolu zagađivača.

Regionalna laboratorija – Montana je regionalna jedinica pod Izvršnom agencijom

za zaštitu životne sredine, nadležna za monitoring bioloških i hemijskih
parametara kvaliteta voda.

Izvršna agencija za ribarstvo i akvakulturu (EAFA – Executive Agency of

Fisheries and Aquacultures) je agencija pod Ministarstvom poljoprivrede i
ishrane. Lokalni deo EAFA-e u Vidinu odgovoran je za kontrolu ribarstva i
primenu Operacionog programa ribarstva i akvakulture (Operational Programme
of Fisheries and Aquaculture).

Agencija za navodnjavanje i lokalna preduzeća zadužena za sistem za

navodnjavanje, nadležni su za održavanje kanala za navodnjavanje i nasipa.

Državna agencija za šumarstvo i njene regionalne/lokalne strukture nadležne su

za eksplataciju, upravljanje i održavanje šuma koje su državna svojina.

Ministarstvo regionalnog razvoja i javnih radova propisuje državnu politiku koja se

tiče regionalnog razvoja i upravlja prekograničnim programima saradnje.

3.3 Pravni okvir i odgovarajuće inicijative

3.3.1 Međunarodni sporazumi i pravni okvir

Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav

Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (Convention on
Cooperation for the Protection and Sustainable use of the Danube River),
potpisana 29. juna 1994. u Sofiji, predstavlja sveobuhvatni pravni instrument za
saradnju i prekogranično upravljanje vodama na slivu Dunava. Osnovni cilj
konvencije je obezbeđenje održivog korišćenja površinskih i podzemnih voda, što
uključuje i zaštitu i restoraciju ekosistema. Zemlje potpisnice sarađuju po pitanju
fundamentalnih pitanja vezanih za upravljanje vodama i preduzimaju sve
odgovarajuće pravne, administrativne i tehničke mere da sačuvaju i poboljšaju
kvalitet reke Dunav i njegovog okruženja.

I Bugarska i Srbija su potpisnice Konvencije o zaštiti Dunava. Konvencija je

ratifikovana od strane Bugarske Zakonom usvojenim od strane Nacionalne
skupštine na 38. zasedanju, 24 marta 1999. Savezna Republika
Jugoslavija/Srbija i Crna Gora ratifikovala je Konvenciju o saradnji na zaštiti i
održivom korišćenju reke Dunav (u daljem tekstu Konvencija o zaštiti reke
Dunav) 30. januara 2003. Kao podunavske zemlje, Bugarska i Srbija su posebno
osetljive po pitanju očuvanja kvaliteta vode i održivog korišćenja reke Dunav.
Efikasno upravljanje vodama jedan je od prioriteta u nacionalnoim politikama
zaštite životne sredine.

22
Na Trećem redovnom zasedanju, 27-28.novembra 2000. u Sofiji, Međunarodna
komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the
Danube River – ICPDR) donosi sledeće rezolucije:
• ICPDR će obezbediti platformu za koordinaciju neophodnu za pripremu i
ustanovljenje Plana upravljanja za sliv reke Dunav;
• Zemlje potpisnice garantuju da će učiniti sve napore da dostignu
koordinisan, međunarodni Plan upravljanja za sliv reke Dunav u skladu sa
zahtevima WFD.

Sve članice ICPDR-a podržavaju primenu WFD na njihovim teritorijama i

sarađuju u okviru ICPDR-a, s ciljem da se postigne jedinstveni Plan upravljanja
slivom Dunava, koordinisan na nivou celog sliva.

Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i

međunarodnih jezera
Konvencija o zaštiti i održivom korišćenju prekograničnih vodotokova i
međunarodnih jezera UNECE-a (United Nations Economic Commission For
Europe – UNECE), ili Helsinška konvencija ima za cilj da ojača nacionalne mere
za zaštitu i upravljanje prekograničnim površinskim vodama i podzemnim
vodama, a u skladu sa principima ekologije.

Bugarska je ratifikovala Konvenciju 2003., dok je Srbija još nije ratifikovala.

Konvencija obavezuje potpisnice da spreče, kontrolišu i smanje zagađenje voda

poreklom od tačkastih i difuznih izvora.

Konvencija, takođe, uključuje odredbe koje se tiču monitoringa, istraživanja i

razvoja, konsultacija, sistema upozoravanja u slučaju akcidenata, uzajamne
pomoći, institucionalne organizacije, razmene i zaštite informacija, kao i
dostupnosti informacija javnosti.

Direktiva o vodama EU (EU Water Framework Directive - 2000/60/EEC WFD)

Direktiva o vodama EU ustanovljava pravni okvir kojim se garantuje dovoljano
kvalitetne vode širom Evrope. Ključni ciljevi Direktive su:
• da se zaštotom obuhvate sve vode: kopnene, obalne i podzemne;
• da se postigne „dobar status“ za sve vode do 2015. godine;
• da se uspostavi upravljanje vodama u sklopu rečnih slivova;
• da se kombinuju granične vrednosti za emisiju sa standardima definisanim
sa stanovišta začtite prirode;
• da se osigura da politika u oblasti upravljanja vodama obezbedi
odgovarajuću stimulaciju za korisnike da bi se vodni resursi upotrebljavali
efikasnije;
• da se javnost aktivnije uključi i da
• da se obezbede osnove za izmenu propisa.

WFD postavlja brojne rokove u okviru kojih zemlje članice moraju da ispune
konkretne obaveze i da pripreme izveštaj o postignutim ciljevima Evropskoj
komisiji. Ključne obaveze u izveštavanju prema WFD sumirane su u sledećoj
tabeli:

23
 Karakterizacija rečnih slivova: analiza pritisaka, uticaja i ekonomska
2004
analiza (Čl. 5)
2006 Ustanovljavanje mreže monitoringa (Čl. 8)
2008 Prezentacija preliminarnih verzija planova upravljanja slivovima (Čl. 13)
Finalizacija planova upravljanja slivovima, uključujući i program mera (Čl.
2009
13 i 11)
2010 Uvođenje politike cena (Čl. 9)
2012 Primena programa mera (Čl. 11)
2015 Postizanje ciljeva u vezi sa zaštitom voda (Čl. 4)
2021 Kraj prvog upravljačkog ciklusa (Čl. 4 i 13)
Završetak drugok upravljačkog ciklusa, finalni rok za postizanje ciljeva u
2027
vezi sa zaštitom voda (Čl. 4 i 13)

Direktiva o zaštiti od poplava (EU Flood Directive 2007/60 EEC)

Oktobra 2007. Evropska komisija (EC) usvojila je Direktivu (2007/60/EC) vezanu
za procenu i upravljanje rizicima od poplava, koja je stupila na snagu 26.
novembra 2007. Ovom Direktivom se od zemalja članica zahteva da procene koji
su vodotokovi i delovi obale pod rizikom od poplava, da mapiraju opseg poplava i
populaciju koja je pod rizikom u tim oblastima, kao i da preduzmu koordinirane
mere za smanjenje rizika od poplava. Direktivom se uvećavaju prava javnosti za
pristupom relevantnim informacijama, kao i prava i da doprinesu procesu
planiranja aktivnosti vezanih za zaštitu od poplava.

Direktiva EU o kontroli akcidenata (EU Seveso II Directive 96/82/EC)

Devetog decembra 1996. usvojena je Direktiva Saveta Evrope 96/82/EC o
kontroli glavnih akcidenata i opasnosi – takozvana Seveso II direktiva. Zemlje
članice imale su rok od dve godine da stave na snagu Direktivu nacionalnim
pravnim aktima. Od 3. februara 1999., obaveze definisane Direktivom postale su
obaveza za industriju i institucije vlasti odgovorne za primenu Direktive u
zemaljama članicama.
Seveso II direktiva 96/82/EC proširena je Direktivom Evropskog parlamenta i
Saveta Evrope 2003/105/EC od 16. decembra 2003., kojom se obuhvataju
glavne opasnosti od akcidenata i uključuju opasne supstance. Najvažnija
proširenja opsega Direktive odnose se na pokrivanje rizika nastalog od
skladištenja materijala poreklom od rudarstva, aktivnosti vezanih za rudarstvo,
rizika od pirotehničkih i drugih eksplozivnih supstanci, kao i skladištenja đubriva
na bazi amonijum nitrata i amonijum nitrita. S toga, ovaj dokument je od
posebnog značaja, kada se razmatra sliv reke Timok.

24
EU Direktiva o otpadu poreklom od rudarstva (EU Mining Waste Directive)
Direktiva 2006/21/EC o upravljanju otpadom poreklom od aktivnosti vezanih za
nalaženje, eksplataciju, tretman i skladištenje minerala (ruda). Direktiva definiše
korišćenje moderne tehnologije (Best Available Technology) za odlaganje
otpada, kao i obavezu da se pripreme planovi sanacije, uključujući i finansijsku
sigurnost koja obuhvata svaku štetu nanesenu životnoj sredini.

3.3.2 Pravni okvir - Srbija

Iako su pitanja vezana za zaštitu životne sredine vrlo dugo zanemarivana u

pravnom smislu i u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u Srbiji i Crnoj Gori (Čavoški
2004), od 2001. je dosta urađeno da se usvoji efikasna regulativa za zaštitu
životne sredine. Ove aktivnosti rezultovale su usvajanjem nekoliko zakona – (1)
Zakon o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS“, br. 135/04)., (2) Zakon o integralnoj
prevenciji i kontroli zagađenja (“Sl. glasnik RS“, br. 135/04), (3) Zakon o
strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, (4) Zakon o proceni uticaja na
životnu sredinu, (5) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
značaja (“Sl. glasnik RS“, br. 120/2004).
Pomenuti akti predstavljaju fundamentalne propise vezane za životnu sredinu i
mogu se smatrati prvim koracima u sveobuhvatnom procesu prilagođavanja
domaćih propisa sa propisima EU (Čavoški 2004). Ovi zakoni usaglašeni su sa
Direktivom EU o proceni uticaja na životnu sredinu (85/337/EEC), Direktivom o
strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2001/43/EC), IPPC Direktivom
(96/61/EC) i Direktivom o učešću javnosti (2003/35/EC).

Harmonizacija srpskih propisa vezanih za zaštitu životne sredine sa propisima

EU, jedan je od najvažnijih zadataka za Srbiju na putu pridruživanja Evropskoj
uniji. Poslednjih desetak godina desile su se mnoge političke, ekonomske,
socijalne i demografske promene izazvane ekonomskim sankcijama.

Ekonomske sankcije imale su negativne posledice po međunarodnu saradnju. To

je onemogućilo Saveznoj Republici Jugoslaviji da primeni ratifikovane
međunarodne sporazume u oblasti zaštite okruženja, uključujući i konvencije
vezane za prekogranično zagađenje i one koje su od opšteg značaja.

U vezi sa političkim okvirom, bitno je pomenuti sledeće inicijative:

• Nacionalna strategija upravljanja otpadom (usvojeno na Vladi 2003.),
• Strategija za smanjenje siromaštva (usvojeno na Vladi 2003.),
• Vodoprivredna osnova Republike Srbije 2002-2012 (usvojeno na Vladi
2003.),
• Studija održivog razvoja sektora vodoprivrede u Republici Srbiji (usvojeno
na Vladi 2003.),
• Strategija razvoja poljoprivrede u Srbiji (usvojeno na Vladi 2005.),
• Strategija razvoja sektora energetike (usvojeno na Vladi 2005.),
• Nacionalna strategija zaštite životne sredine, usvojena od strane Narodne
skupštine za period od 10 godina,
• Strategija razvoja šumarstva (usvojeno na Vladi 2006.),
• Strategija razvoja turizma
• Strategija održivog razvoja Republike Srbije
• Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 2006-2012.,

25
 • Nacionalni plan za zaštitu životne sredine (National Environmental Action
Plan – NEAP),
• Strategija za očuvanje biodiverziteta, Akcioni plan i Nacionalni izveštaj,
• Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji,
• Strategijarazvoja ribarstva,
• Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara,
• Započeo je proces akreditacije laboratorija,
• Usvojen je Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i
prirodnih staništaje usvojen (2007)
• Regulativa o graničnim vrednostima, kriterijumima emisije za ustanovljenje
mernih mesta i podaci, trenutno ne definišu ciljne vrednosti, ali treba da
budu usvojeni nakon što je usvojen Zakon o zaštiti kvaliteta vazduha,
• Tokom 2003., Srbija je otpočela ostvarenje projekta „Priprema nacionalne
strategije za zaštitu biološke raznovrsnosti ”.

U odnosu na neophodne prioritetne aktivnosti, podvlačimo sledeće:

• Zakon o vodama koji je u saglasnosti sa EU propisima mora se hitno
usvojiti; i posledično:
• potrebni su novi standardi i norme za monitoring kvaliteta voda
(površinskih i podzemnih);
• zaštita voda još uvek nije zasnovana na zaštiti sliva kao celine;
• nedosledna je primena principa „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“ i
principa potpune nadoknade za korišćenje i tretman voda;
• nedostatak standarda za efluente značajan je problem. Primena standarda
zasnovana je na kvalitetu vode u prirodi, što nije efikasno i teško je
kontrolisati;
• postojeći propisi vezani za pijaću vodu i vode koje se koriste za rekreaciju
nisu usaglašeni sa evropskim standardima;
• nije funkcionalan sistem ranog upozorenja na akcidente u industriji.
Akcioni plan o industrijskim akcidentima postoji; nabavka odgovarajuće
opreme je u toku. Sistem mora da bude usaglašen sa sistemom
ustanovljenim u sklopu aktivnosti ICPDR-a (Danube Accident Emergency
Warning System - AEWS - ICPDR);
• Zakon o upravljanju otpadom treba uskoro da bude usvojen i
• postojeći propisi vezani za emisiju nisu usklađeni sa evropskim propisima.

Oblast voda regulisana je brojnim zakonima i drugim propisima, što uključuje:

• Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“ br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96)
• Zakon o vodnom režimu („Sl. list SR Jugoslavije, br. 59/98)
• Zakon o hidrometereološkoj delatnosti („Sl. list. SFRJ 18/88, 63/90)
• Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja otpadnih voda („Sl.
glasnik RS“ br. 47/83, 13/84)
• Podzakonski akt o metodama za odredjivanje i održavanje područja i
pojaseva za sanitarnu zaštitu postrojenja za pijaću vodu („Sl. glasnik SRS“
br. 33/78)
• Pravilnik o opasnim supstancama u vodi („Sl. glasnik SRS“ br. 31/82)
• Pravilnik o klasifikaciji voda („Sl. glasnik SRS“ br. 5/68)
• Uredba o kategorizaciji vovotokova („Sl. glasnik SRS“ br. 5/68)
• Uredba o sanitarnom kvalitetu pijaće vode („Sl. list“ SRJ br. 42/98, 44/99)

26
 • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i
metodama za njihovo ispitivanje („Sl. glasnik RS“ br. 23/94)
• Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna
lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih
voda, kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda („Sl. glasnik RS“ br. 41/94,
47/94)
• Generalni plan odbrane od poplava („Sl. glasnik RS“ br. 34/03)
• Operativni plan odbrane od poplava („Sl. glasnik RS“ br. 38/03)

Komentari odgovarajućih propisa nalaze se u Prilogu 3.

3.3.3 Pravni okvir – Bugarska

Integralno upravljanje vodama, kao ključni princip WFD, uneseno je u bugarske

propise kroz „Akt o vodama 1999.“, koji je stupio na snagu januara 2000., kao i
preko propisa koji se odnose na primenu ovog dokumenta:
• Pravilnik o načinu i redu ispuštanja otpadnih voda u gradske kanalizacione
sisteme (Dir. 76/464/EEC; 91/271/EEC);
• Pravilnik o kvalitetu vode namenjene ljudskoj upotrebi (Dir. 98/83/EEC);
• Pravilnik o zahtevima kvaliteta površinske vode koja se upotrebljava za
piće (75/440/EEC);
• Pravilnik o sprečavanju zagađenja nitratima poreklom od poljoprivrede
(Dir. 91/676/EC);
• Pravilnik o kvalitetu vode koja se koristi za kupanje (Dir. 76/160/EC);
• Pravilnik o kvalitetu voda namenjenom ribarstvu i uzgoju jestivih vrsta
akvatičnih makroinvertebrata (Dir. 78/659/EEC and 79/923/EEC);
• Pravilnik o kvalitetu obalnih morskih voda (Dir. 79/923/EEC; 76/464/EEC;
91/271/EC and 76/160/EEC);
• Pravilnik o vrednoostima limita emisije opasnih i štetnih materija u
otpadnim vodama (Dir. 76/464/EEC);
• Pravilnik o načinu i sledu razvoja nacionalnog sistema monitoringa
• Pravilnik o istraživanju, korišćenju i prevenciji zagađenja podzemnih voda
(Dir. 80/68/EEC and 76/464/EEC);
• Uredba o zaštićenim sanitarnim oblastima (Dir. 75/440/EEC; 80/68/EEC;
91/676/EEC);
• Pravilnik o izdavanju dozvola za ispuštanje otpadnih voda i posebnim
maksimalnim vrednostima za ispuštanje zagađenjujućih materija (Dir.
80/68/EEC; 76/464/EEC and 91/271/EC).

3.3.4 Međunarodna saradnja

Ratifikacija i primena međunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti zaštite

životne sredine, kao i oblasti upravljanja vodama, važan je deo međunarodne
saradnje.

Sledeće regionalne inicijative vezane za zaštitu životne sredine, relevantne su za

sliv reke Timok:
• I Srbija i Bugarska učestvuju u radu Saveta za ekonomsku saradnju
oblasti Crnog Mora – telo koje je zaduženo za primenu je Komisija za

27
 saradnju u oblasti zaštite životnog okruženja (Commission for
Environmental Protection Cooperation in April 2003),
• Međunarodna konvencija za zaštitu i održivo korišćenje reke Dunav –
primena Konvencije ostvaruje se preko Međunarodne komisije za zaštitu
reke Dunav (ICPDR – the International Commission for the Protection of
the Danube River);
• Republika Srbija osnivač je Sekretarijata Međunarodne komisije za sliv
reke Save (Secretary to the International Commission for Sava River
Basin – ICSRB) i kativno učestvuje u radu Savske komisije sa sedištem u
Zagrebu, Hrvatska;
• regionalna koopreacija na polju transporta i energetike poboljšana je kroz
Osnovnu mrežu transporta i Regionalno tržište energije za jugoistočnu
Evropu (SEE Transport Core Network and the Regional Energy Market);
• Inicijative za reku Tisu – Republika srbija učestvuje u programima
INTERREG IIIA/Phare, CBC Programme Mađarska-Rumunija i
Neighbourhood Programme Mađarska-Srbija, koji se odnose na pilot
projekat vezan za kvalitet vode i zagađenje poreklom od poljoprivrede –
Food and Agriculture Organization;
• Regionalni program za rekonstrukciju - Regional Environmental
Reconstruction Programme (REReP) Project 4.3.27 – Prekogranična
saradnja na čišćenju reke Drine i akumulacije Perućac, Srbija-BiH;
• Mreža inspektorata nadležnih za zaštitu životne sredine ECENA (ex
BERCEN);
• Program prioritetnih investicija u žaštiti životne sredine (Priority
Environmental Investments Programme – PEIP), u okviru koga se
identifikuju i pripremaju prioritetni programi investicija vezanih za zaštitu
životne sredine;
• Mreža AIMS (Network of Multilateral Environmental Agreements Senior
Officials and Legal Experts for South Eastern Europe).

Od krajnje je važnosti da se nastavi sa naporima da se, načelno, poboljšaju

propisi vezani za zaštitu životne sredine, kao i da se ojačaju odgovarajuće
institucije. Projekti sa konkretnijim ciljevima su potrebni, kao i više pomoći iz
inostranstva, u koliko Srbija želi da uhvati korak sa drugim zemljama u tranziciji.

3.3.5 Bilateralna saradnja Srbije i Bugarske

Oblast upravljanja vodama

Sporazum između Vlada SFR Jugoslavije i SR Bugarske u vezi oblasti
upravljanja vodama potpisan je 4. aprila 1958. Formalno, Sporazum je još na
snazi, ali je saradnja prekinuta 1982. Trenutno nadležne vlasti razmatraju novi
sporazum po pitanju upravljanja prekograničnim vodotocima. Preporučujemo
pripremu i zaključivanje takvog sporazuma (videti deo 7 „Preporuke“).

Granice
U odnosu na delimičnu promenu granične linije na reci Timok, potpisan je
sporazum 1961. godine. Osnovni ciljevi bili su regulacija rečnog korita i izgradnja
nasipa, sa namerom da se zaštiti bugarska strana od poplava. Prema

28
prihvaćenom planu, prirodni tok reke Timok trebalo je da se skrati sa oko 17,5 na
10 km. Ipak, iako je sporazum stupio na snagu, dogovoreni radovi na reci nikada
nisu izvršeni i državna granica na Timoku još je nepromenjena.

Ribarenje u pograničnoj zoni

Sporazum između SFR Jugoslavije i SR Bugarske, koji se tiče pograničnog
ribarstva, potpisan je 22. januara 1962. Ugovor je formalno na snazi, ali se ne
primenjuje u praksi.

29
4. SOCIO-EKONOMSKA KRETANJA

4.1 Ekonomija

Kao što je prethodno istaknuto, oblast je do kraja 19. veka bila slabo naseljena i
nerazvijena. Brz razvoj regiona nastupio je početkom prošlog veka i trajao do
devedesetih godina. Devedesetih godina 20. veka, zabeleženo je opadanje
proizvodnje, što je uslovilo brz rast nezaposlenosti i opadanje broja stanovnika.
Nedostatak finansijskih sredstava vodio je nezadovoljavajućem upravljanju
životnom sredinom

4.1.1 Poljoprivreda

Poljoprivredno zemljište zauzima značajan deo površine sliva Timoka. Tačan

udeo poljoprivrednog zemljišta u okviru sliva Timoka ne može se proceniti, zbog
činjenice da su podaci organizovani prema opštinama. Granice opština ne
odgovaraju granicama sliva Timoka.

Može se ipak proceniti, da u slučaju Srbije, prema podacima za opštine čiji veći
deo leži u sklopu sliva Timoka (Bor, Zaječar, Boljevac, Svrljig i Knjaževac),
poljoprivredno zemljište zauzima između 45 i 60 % teritorije. Zasadi grožđa često
se gaje u nizijskim delovima sliva, dok je u brdsko-planinskom regionu, osnovna
poljoprivredna delatnost voćarstvo i povrtarstvo.

Opština Bregovo je seoska oblast, koja znatno zavisi od poljoprivrede kao

osnovne delatnosti priliva sredstava i zapošljavanja. Povoljni klimatski uslovi i
plodno zemljište pogoduju uzgoju žita, krmnog bilja, vinove loze, povrća, kao i
razvoju stočarstva. Najveći deo poljoprivrednog zemljišta je pod žitom, pšenicom,
ječmom i kukuruzom. Dobrobit od razvoja poljoprivrede definisan je kao
mogućnost za budući ekonomski razvoj, osiguranje zaposlenosti i upliv lokalne
populacije. U Opštini Bregovo registrovano je 172 poljoprivredna proizvođača
(prema statističkim podacima iz 2005.)

Slika 8. Pokrivenost usevima (podaci iz Plana razvoja Opštine Bregovo, 2005)

30
Slika 9. Stočarstvo (podaci iz Plana razvoja Opštine Bregovo, 2005)

Veliki problem predstavlja napušteno zemljište, što je uslovljeno usitnjavanjem

poseda, niskim cenama/rentama, nedovoljnim finansijskim izvorima za
poljoprivredu i smanjenjem broja stanovnika u regionu.

4.1.2 Industrija

Region je bogat rudom bakra i zlata, pogotovo u oblasti Bora. Rudarki kompleks
„Bor“ je jedan od osnovnih faktora koji utiče na ekonomiju i životno okruženje.
Smešten je na nadmorskoj visini od 400-600 m.

Borski površinski kop nalazi se u blizini grada Bora. Dubok je oko 300 m, a u
najširem delu je dimenzije preko 1 km. Kop nije aktivan i trenutno se koristi za
odlaganje otpadnog materijala dopremljenog iz rudnika „Veliki Krivelj“, zajedno sa
šljakom iz topionice.

Kopanje na površinskom kopu „Veliki Krivelj“ započelo je 1979., dok je

proizvodnja počela 1982. Procenjeno je da je iskopano 150 miliona tona rude,
dok je godišnja proizvodnja procenjena na oko 4,8 milliona tona.

Rudnik „Cerovo“ nalazi se 14 km severozapadno od Bora. On je smešten u

brdskom predelu, na izvorišnom delu Kriveljske reke. Površinski kop lociraqn je
između dva vodotoka – Cerovo i Valja Mare. Reke se spajaju u Kriveljsku reku,
na oko dva kilometra jugoistočno od rudnika, ka selu Mali Krivelj. Površinski kop
„Cerovo“ trenutno nije aktivan. Proizvodnja se odvijala u periodu od 1991. do
2002., kada je iskopano 1,17 milliona tona rude sa sadržajem bakra od 0,35%.

Zahvaljujući rudarskim aktivnostima koje su se odvijale tokom prošlog veka,

morfologija terena u oblasti značajno je izmenjena.

Proces privatizacije kompleksa „Bor“ je u toku i nije poznato kada će biti

okončana. Proces privatizacije traje već šest godina (od 2002.) u skladu za
Zakonom o privatizaciji Republike Srbije („Sl. glasnik R. Srbije“, br. 38/2001,
18/2003, i 45/2005). Pre otpočinjanja privatizacije, RTB grupa sastojala se od 19
pravnih subjekata – jedne holding kompanije i 18 pratećih subjekata.

Glavnina „pratećih“ pravnih subjekata koji nisu od većeg značaja sa aspekta

žaštite prirode, već su privatizoani (hoteli, neki manji pogoni, sportski centar itd.).

31
RTBor trenutnoa RTB „Bor LTD“, RTB rudnik bakra „Bor“, RTB rudnik bakra
„Majdanpek“, RTB „Topionica i rafinerija Bor“, kao i neke manje pravne subjekte.
Program rekonstrukcije RTB grupe, koji je osnova procesa privatizacije, obuhvata
„Program investicija u životnu sredinu“, kao što je predložio konsultant Agencije
za privatizaciju Republike Srbije.

Prema Programu privatizacije, neke specifične obaveze biće zahtevane od kupca

RTB grupe. Tako, proces privatizacije doprinosi komponenti zaštite životne
sredine u poslovanju RTB „Bor“. Na primer, neki mogući kupci odbijeni su (što je
produžilo proces privatizacije), jer nisu obezbedili garancije da će slediti „Program
investicija u životnu sredinu za RTB Bor“.

Intenzitet industrijske aktivnosti u bugarskom delu sliva Timoka opada već dve
dekade. Zastupljena je sa malim/srednjim industrijama:
• proizvodnja hrane: nekoliko pekara, mlekarska industrija, proizvodnja
suncokretovog ulja na osnovu lokalnih izvora,
• proizvodnja vina: lokalna sorta grožđa “Gamza” poznata je na
nacionalnom tržištu, a vino se flašira i za izvoz,
• fabrike trikotaže: rade dve manje fabrike, koje obezbeđuju radna mesta za
lokalno stanovništvo, ali imaju niske prihode,
• strugare: mali pogoni.

4.1.3 Energetika

U oblasti trenutno nema proizvodnje energije. Razvoj poljoprivrede stvoriće

mogućnost lokalnog korišćenja biomase, kao obnovljivog izvora energije.

4.1.4 Transport

Geografski položaj definiše razvoj infrastrukture. Granični prelaz kod Bregova

obezbeđuje transport između Bugarske i Srbije

Izgradnja mosta na Dunavu Danube Bridge II otpočela je 13. maja 2007., kao
deo Evropskog transportnog koridora 4 (Berlin-Solun). Očekuje se da most, koji
će povezati Vidin (Bugarska) i Kalafat (Rumunija), značajno doprinese
pristupačnosti i ekonomskom razvoju regije. Postojeća skela između Vidina i
Kalafata je malog kapaciteta.

Timok je pritoka Dunava, koji je važan transportni koridor od davnina. Danas je

on poznat kao transportni koridor 7 (Rajna-Majna-Dunav). Buduća veza između
puteva koridora 4 i 10 (koji prolazi kroz Republiku Srbiju) će povećati značaj
Vidinskog okruga kao transportnog raskršća.

Luka u Vidinu ima putnički, teretni i trajektni terminal, koji zahtevaju renoviranje.
Očekuje se da će značaj luke porasti sa izgradnjom mosta Danube Bridge II i sa
planranim poboljšanjem putne infrastrukture u oblasti.

32
Železnička infrastruktura nije u dobrom stanju. Postoje projekti za obnavljanje
pruge Vidin-Sofia, kao i za izgradnju pruge Vidin-Vrška Čuka, sa ciljem da se
uspostavi železnički saobraćaj sa Srbijom.

4.1.5 Šumarstvo i lovstvo

Šume i ostale površine pod drvetom u Srbiji zauzimaju 2.429.577 ha, ili 27,3%
teritorije. U državnom ili javnom vlasništvu je 50,91%, dok je 49,09% površina u
privatnom vlasništvu. Oko 30% oblasti Timoka je pokriveno šumom.

Šumarstvom upravlja javno preduzeće “Srbijašume”. Na području sliva Timoka,

šumarstvo je u rukama individualnih posednika i gazdinstva ”Timočke šume“,
Boljevac, koje obuhvata sedam uprava. Državna i privatna šuma zahvata više od
200.000 ha u okviru oblasti pokrivene preduzećem “Timočke šume”. Kao i u
slučaju poljoprivrednog zemljišta, udeo šumskih površina ne može se sa
sigurnošću proceniti.

Lovom u regionu upravlja gazdinstvo "Timočke šume " Boljevac, koje obuhvata
devet lovišta.

U bugarskom delu, sektor je nerazvijen, jer šume pokrivaju svega 2% teritorije

sliva.

4.1.6 Turizam

Očekuje se da turizam postane bitan izvor prihoda za region. Potencijal turizma u

oblasti ilustrovan je prisustvom važnih arheoloških nalazišta (Felix Romuliana),
nekoliko banja i manastira u Srbiji. Izgradnja skijaškog centra na Staroj planini
može obezbediti osnovu za brz razvoj regiona s jedne strane,ali s druge strane,
izgradnja kapaciteta može biti i rizik po životno okruženje.

Turizam je nerazvijen u severoistočnoj Bugarskoj. Ipak, blizina Dunava, razvoj

transportne infrastrukture i blizina istorijskih spomenika, pružaju mogućnost za
razvoj ovog sektora u okviru loklne ekonomije.

33
4.2 Socijalne prilike
4.2.1 Populacija, zaposlenost, migracija i siromaštvo

Srpski deo sliva naseljava oko 200.000 stanovnika. Značajan odliv stanovništva
zabeležen je u periodu 1991-2001., u opsegu od 8 do 10% od ukupnog broja
stanovnika (Opštine Srbije - Municipalities of Serbia 2008).

Demografski status bugarskog dela u saglasnosti je sa ostalim delom Vidinskog

okruga. Beleži se opadanje populacije i starenje, zbog opadanja nataliteta i
migracije. Trend depopulacije vidljiv je iz sledeće tabele i grafikona:

Naselje/godina 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Bregovo 8346 8189 7364 7181 7122 6869 6725

Novo selo 4508 4359 4084 916 3972 3845 3733

Vidin 81669 80701 77167 75651 73856 72577 71222

Ukupno za okrug Vidin 138794 136212 128050 125158 122609 120192 117809
Izvor: Nacionalni institut za statistiku, Godišnji statistički podaci 2000 - 2006

34
Trend opadanja broja stanovnika u
okrugu Bregovo

Stopa nezaposlenosti na teritoriji Vidinskog okruga iznosi 17 %.

4.3 Finansijske inicijative

4.3.1 Bilateralni i međunarodni programi

• Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, 2007-2013.

odobren je od strane Evropske komisije 25. marta 2008. Program uključuje
specifične mere razvoja infrastrukture koja je u vezi sa zaštitom životne
sredine, kao što su manji objekti za prevenciju zagađenja, upravljanje
otpadom, poplavama i prevenciju erozije.

• Program za jugoistočnu Evropu (South East Europe Operational

Programme) ima za cilj da pospeši proces teritorijalne, ekonomske i
socijalne integracije i da doprinese usklađenosti, stabilnosti i
konkurentnosti, kroz razvoj transnacionalnog partnerstva i podržavanje
zajedničkih aktivnosti po pitanjima od strateškog značaja. Druga prioritetna
osnova programa je „Očuvanje i revitalizacija životne sredine“.

• INTERREG IVC je deo evropskog cilja teritorijalne saradnje. To je EU

program koji pomaže regionima Evrope da rade zajedno, da razmenjuju
znanje i iskustva. Pokrenut tokom 2007., program će trajati do 2013. Dva
osnovna prioriteta su u fokusu: “Inovacije i poznavanje ekonomije” i
“Životna sredina i prevencija rizika ”.

4.3.2 Finansijeske inicijative u Srbiji

Instrumenti za pomoć u fazi predpristupa EU (Instrument for Pre-Accession

Assistance - IPA) je finansijski instrument EU za proces pomoći zemljama koje
su u fazi predpristupa, za period 2007-2013. Pomoć se pruža po osnovu
partnerstva potencijalnih kandidata za pristup i zemalja koje su kandidati za
pristup EU. Dugoročni planski indikativni dokument za primenu IPA-e u Srbiji,
među ostalime ciljevima, ima i promociju ekonomski, socijalno održivi razvoj sela,
koji je u isto vreme prihvatljiv i sa stanovišta zaštite životne sredine, kao i da
promoviše investicije u infrastrukturu koja je prihvatljiva sa stanovišta zaštite
životne sredine.

35
4.3.3 Finansijske inicijative u Bugarskoj

Kao nova članica EU, Bugarska je u mogućnosti da koristi Strukturne fondove i

Fond za pristup Zajednici, koji pružaju finansijekse izvore za podršku
ekonomskom razvoju i zaštiti životne sredine. Ciljevi Evropske unije, kako je
definisano u strateškim priručnicima za pripajanje za period 2007-2013.,
obuhvaćeni su Nacionalnim strateškim okvirom za Republiku Bugarsku.

Ovaj finansijski okvir podeljen je na nacionalnom nivou na nekoliko operativnih

programa po sektoru za prekograničnu saradnju:

• Operativni program za životnu sredinu i vode, koji obuhvata četiri

pririteta:
1. poboljšanje i razvoj infrastrukture vodosnabdevanja i otpadnih voda u
naseljima sa preko 2000 PE (population equivalents - PE) i u naseljima
sa manje od 2000 PE u okviru regiona gde se spajaju urbani centri,
2. poboljšanje i razvoj infrastrukture za preradu otpada,
3. očuvanje i unapređenje biodiverziteta i
4. tehnička pomoć.

• Operativni program za regionalni razvoj, koji definiše Strategiju

skladnog regionalnog razvoja za period 2007-2013. i koji je podržan
Višegodišnjim obvezama ulaganja u ključne oblasti razvoja infrastrukture
urbanih centara, teritorijalne povezanosti, održivog razvoja turizma i
podršku regionalnom i lokalnom partnerstvu.

• Program razvoja sela (Rural Development Programme – RDS) 2007-

2013.
Ciljevi programa RDP biće usmereni na 30 mera u okviru sledeće četiri
prioritetne oblasti:
− Povećanje kompetitivnosti sektora poljoprivrde i šumarstva;
− Poboljšanje stanja životne sredine unutrašnjisti, kroz naknade,
pošumljavanje oblasti koje nisu pod poljoprivrednim zemljištem,
restoracija šumskog potencijala i uvođenje preventivnih akcija;
− Kvalitet života u seoskim oblastima i povećanje raznovrsnosti seoske
ekonomije, uključujući i povećanje raznovrsnosti aktivnosti koje nisu
poljoprivredne, obnova sela i razvoj i podrška aktivnostima vezanim z
aturizam i
− Vodeći – primena lokalnih strategija razvoja, među teritorijalna i trans
nacionalna saradnja.

36
5. UPRAVLJANJE PRIRODNIM BOGATSTVIMA I STANJE
ŽIVOTNE SREDINE

5.1 Voda kao resurs

5.1.1 Vodni bilans, dostupnost i korišćenje

Tokom 1959., izgrađena je brana na jednoj od pritoka Brestovačke reke. Tada je

formirano Borsko jezero, koje ima površinu od 30 ha.

Nedostatak pijaće vode u regionu Zaječara bio je osnovni razlog izgradnje brane i
formiranja akumulacije Grlište, na istoimenoj reci.

Rudarske aktivnosti su u poteklih nekoliko godina znatno uticale na prirodne

vodotokove u regionu Bora. Tačnije, Borskoj reci, koja je tekla od severozapada
u pravcu jugoistoka, pored Bora, promenjen je pravac cevovodom izgrađenim
severno od površinskog kopa „Bor“ i reka sada utiče u Kriveljsku reku, pre
podzemnog kolektora smeštenog ispod taložnih bazena Velikog Krivelja.

Južno od taložnika“RTH”, rečni sliv ne prima više vodu prirodnim putem, već
samo samo preko ispusta koji se ulivaju u Krivljsku reku kod mesta Slatina. Tok
Kriveljske reke je, uz to, modifikovan i kao rezultat rada površinskog kopa „Veliki
Krivelj“, gde razgraničava kop i taložnik i gde je preusmerena u pozemni kolektor
pod istočnim taložnikom. kriveljska reka uliva se u Veliki Timok

Sitem za vodosnabdevanje Bora priključen je na sliv Zlotske reke i od 2000., na

izvorišta regiona Crnog Timoka.

Imajući u vidu da podaci nisu organizovani prema slivnim područjima, korišćenje

podzemnih voda prikazano je za istočnu Srbiju, gde je smešten sliv Timoka.
Informacije o podzemnim vodama predstavljaju izvod iz izveštaja SCG ICPDR
National Report (2004).

Istočna Srbija primarno se karakteriše velikim brojem kraških izvora (oko 144 je
identifikovano sa minimalnom izdašnošću od 5 l/s). Više od 70 među njima je
takođe, identifikovano kao značajni sa stanovišta vodosnabdevanja (sa donjom
granicom minimalne izdašnosti, tokom prosečne hidrološke godine, od 10 l/s).
Šesnaest izvora ima minimalnu izdačnost veću od 100 l/s. Ipak, korišćenje
prirodnog potencijala je relativno slabo.

Nekoliko uspešnih regulacionih projekta završeno je na karstnim izvorištima u

skorije vreme, gde se voda zahvata iz poluzatvorenih karstnih struktura (u široj
zoni izvorišta koje je već bilo korišćeno) za gradove Bor, Niš, Knjaževac i Ćuprija.
Postoji mogućnost povećanja kapaciteta brojnih drugih izvora vode u regionu. U
slučaju izvora vode za Bor i Knjaževac, sada je moguće obezbediti prosek od oko
200 l/s, tokom hidrološkog minimuma koji se javlja tokom leta i jeseni (prirodni
minimum je dupliran).

Nema hidroloških podataka za donji deo sliva Timoka, što onemogućava

nadležne institucije da izračunaju vodni bilans.

37
Snabdevanje vodom Bregova i većine naselja duž reke Timok vrši se preko
izvorišta koja koriste podzemnu vodu. Trenutno ne postoje postrojenja za preradu
pijaće vode.

Sistem za navodnjavanje velikog kapaciteta izgrađen je u periodu od 1950. do

1970., sa povećanjm intenziteta poljoprivrede. Trenutno je većina kanala
napuštena i voda iz reke Timok se ne koristi za navodnjavaje.

5.1.2 Kvalitet površinskih i podzemnih voda

Aktivnosti monitoringa u blizini borskog kompleksa na reci Timok, Borskoj,

Kriveljskoj i Beloj reci, vršene su u skorije vreme. Nekoliko prekoračenja limita
određenih propisima za teške metale (uglavnom bakar i nikal) i za suspendovane
materije je zabeleženo u Borskoj, Kriveljskoj i Beloj reci (koncentracija bakra i do
16 mg/l, dok je limit 0,1 mg/l). Ova situacija proizašla je, uglavnom, zbog curenja
otpada iz preopterećenih deponija u regionu Bora i zbog izlivanja efluenata RBB-
a i TIR-a.

Srpski propisi ističu pravni okvir za zaštitu površinskih voda prema klasifikaciji u
odnosu na nivo zagađenja i koriste klasifikacju voda („Sl. glasnik SR Srbije“ br.
5/68).

Monitoring kvaliteta vode vrši Hidrometereološki zavod Srbije na četiri lokaliteta.

Hidrobiološki kvalitet
U Bugarskoj, monitoring hidrobioloških paarmetara statusa otpošeo je 1999.
Postoji jedna stanica monitoringa u okviru Nacionalnog sistema monitoringa za
reke, pored Bregova. Dodatno uzorkovanje vršeno je kod sela Balej, nedaleko od
Dunava. Podaci hidrobiološkog monitoringa ukazuju na značajnu devastaciju
vodenih ekosistema. Vrdnosti biotičkih indeksa zasnovanih na makrozoobentosu
varirali su između 1 i 2 (pre 2007.), što odgovara lošem ili siromačnm ekološkom
statusu, prema WFD 2000/60/EC.

Lokalitet uzorkovanja godina

2007 2007 2006 2005 2004 2003 2002 2001 2000
(2) (1)
Timok, Bregovo 3 2 2 1-2 1-2 2 1 1 1
Timok, Baley 1 2 1 1 1
Dunav, Vrav, km 840 2-3 2 3
Dunav, Vidin, km 787 3 3 3 3 2

Kao što se vidi iz tabele, poslednjih godina postoji trend poboljšanja statusa
prema biotičkom indeksu za reku Timok, što, verovatno, indikuje smanjenje
zagađenja.

Ako se uzme u obzir distribucija pritisaka u okviru sliva, kao i ako se razmatra
tipologija i broj vodnih tela u oviru slivnog područja, nedovoljan je broj lokaliteta
monitoringa.

38
Prema rezultatima monitoringa (podaci Hidrometereološkog zavoda Srbije za
2004., 2005. i 2006.), kvalitet vode na lokalitetima monitoringa je, uglavnom, u
granicama II i II klase, sa vrednostima pojedinih parametara koje indikuju IV
klasu. Ovi rezultati ukazuju na nezadovoljavajući kvalitet vode.

Kvalite vode prema hemijskim pokazateljima

Monitoring hemiskih parametara u rec Timok pokazuje značajno zagađenje
teškim metalima. Granična vrednost za bakar (Cu) je 0,5 mg/dm3. Rutinski
monitoring pokazuje veliko variranje u koncentraciji bakra u vodi, od 0,008
mg/dm3 do 5,22 mg/dm3 (mereno u novembru 2004.). Prosečna vrednost za
2004. iznosila je 0,6 mg/dm3.

Koncentracija rastvorenog kiseonika, merena kod Bregova, odgovara III klasi,

prema bugarskim nacionalnim standardima. Prosečna godišnja vrednost iznosi
8,8 mg/dm3, izračunato po osnovu mesečnog uzorkovanja, a granična vrednost
za III kategoriju je 2,0 mg/dm3.

Sadržaj nutrijenata u vodi je relativno nizak. Prosečna godišnja vrednost BPK5 za

2004. godinu je 2,5 mg/dm3, uz graničnu vrednost za III kategoriju od 25 mg/dm.

Sadržaj nitratnog azota (N-NO3) je 1,3 mg/dm3, što je znatno ispod granične
vrednosti od 20 mg/dm3. Nitritni azot (N-NO2) je 0,02 mg/dm3, takođe ispod
granice klase od 0,06 mg/dm3. Vrednost amonijaka (N-NH4) je 0,2 mg/dm3, a
granica za III kategoriju iznosi 5,0 mg/dm3.

Fosfati (PO4) su konstatovani sa koncentracijom od 0,19 mg/dm3, što zadovoljava

standard od 2,0 mg/dm3.

Prosečna vrednost za ukupne suspendovane materije je oko vrednosti limita –

100 mg/l, ipak, vrednost znatno varira u odnosu na protok. U vreme visokog
vodostaja, javlja se privremen porast TSS i sekundarno zagađenjeiz sedimenta
dna i rečnih obala.

Sediment
Analiza sedimenta dna povremeno se vrši od strane stručnjaka Izvršne agencije
za životnu sredinu Bugarske. Jedna tačka uzorkovanja nalazi se na ušću reke
Timok. Prema nacionalnim propisima Bugarske i Srbije, nisu definisane granične
vrednosti za teške metale u sedimentu. Ako se rezultati porede u odnosu na
granične vrednosti predložene u okviru rada ICPDR-a, kao i sa propisima nekih
članica EU, prekoračenja limita za većinu merenih parametara se mogu
zabeležiti.

U poređenju sa drugim rekama u severozapadnoj Bugarskoj, reka Timok je

najzagađenija. Zbog lošeg ekološkog statusa, reka Timok je označena kao vodno
telo pod rizikom od neispunjenja ciljeva zaštite, prema WFD. Operativni
monitoring kvaliteta vode otpočeo je 2008., sa mesečnom učestalošću.

39
 Rezultati merenja tokom 2000. godine:
parametar

Cd Pb Cu Zn Mn Co Ni Cr As
Br. lokalitet mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg

granične vrednosti za poređenje - mg/kg

0.50 20 20 500 500 20 20 20
1 Dunav, ušće Timoka 0.449 60.000 1006.000 98.400 217.000 10.000 35.400 6.700 90.200
Dunav, nizvodno od
ušća Timoka, BG
2 obala 1.490 109.000 2330.000 340.000 380.000 20.000 31.800 20.000 99.800
Dunav kod Novog
3 sela, BG obala 0.746 41.000 46.000 105.000 466.000 8.500 51.500 10.000 9.700
4 Dunav, Vidin 0.646 23.000 166.000 62.000 204.000 4.000 27.300 20.000 13.600

Kvalitet podzemne vode

Prema podacima za istočnu Srbiju, procena pokazuje da nema značajnog uticaja
od vodozahvata koji je dozvoljen i kontrolisan i kvalitet se kontroliše
permanentno.

5.1.3 Otpadne vode

Situacija koja se tiče otpadnih voda u regionu je složena, zahvaljujući uticaju

nekoliko većih naselja, brojnih sela i ispusta otpadne vode it tri rudnika i
metalučkog kompleksa, u kombinaciji sa sanitarnim otpadom grada Bora i
nekoliko sela. Ceo kompleks značajno utiče na vodene ekosisteme.

Aktivnosti ivezane za upravljenje otpadom u okviru srpskog dela sliva je u

nadležnosti Ministarstva poloprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike
Srbije/Republička direkcija za vode (licence i dozvole), Ministarstva za javnu
upravu i lokalnu samoupravu (ustanovljavanje i održavanje postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda i odgovarajuće infrastrukture) i Ministarstva nauke i
zaštite životne sredine2.

Najvažniji zakoni koji obuhvataju doment otpadnih voda su u Srbiji su Zakon o

vodama (1991), Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o javnim radovima i Zakon
o javnim preduzećima.

Prema Zakonu o javnim preduzećima, takvi subjekti vrše: "tretman i odlaganje

otpadne i kišne vode“, što znači "prikupljanje, odlaganje otpada, kišne vode i
površinskih voda sa javnih površina putem odvodnih kanala, kanala za
odvodnjavanje, ili drugačije, tretmanom i ispuštanjem iz mreže, kanala, odvoda i
drugih struktura, sanitacijom septičkih tankova i prikupljanjem otpadne vode od

2
U periodu od izrade izveštaja, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine tranformisalo se u Ministarstvo
nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja RS. Nadležnost preuzima
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja RS.

40
korisnika, povezivanjem na uličnu kanalizaciju i odvođenje preko kanala i
kolektora, tretman i ispuštnje“.

Prikupljanje i otklanjanjanje otpada i kišne vode sa urbanih površina briga je

svakog javnog korisnika.

Borska i Kriveljska reka su krajnje odredište efluenata poreklom od kopova

„Jama“ i „Veliki Krivelj“ i otpadnih voda procesa flotacije u topioničarsko-
prerađivačkom kompleksu „Veliki Krivelj“, kao i neprerađenih otpadnih voda
naselja. To rezultuje ekstremno zgađenim površinskim vodama po pitanju pH,
suspendovanih čestica, bakra i gvožđa.

Kontaminacija Borske reke je jasno vidljiva na potezu između Bora i Slatine.

Rečne obale prekrivene su talogom poreklom od incidenata vezanih za borski
taložni bazen. Borska reka još uvek ima kiselu reakciju, sadrži povećan nivo
suspendovanih materija, i bakra i do 10 km od metaluškog kompleksa. Kriveljski
potok južno od rudnika i taložnika „Veliki Krivelj“ je kisele reakcije, sadrži povećan
nivo suspendovanih čestica, gvožđa, bakra i cinka.

Razmatrajući izlivnje otpadne vode generisane u Boru, osnovni izvori otpadne

vode uključuju efluente iz podzemnih rudnika (plave vode), drenažnu vodu
površinskih rudnika („Bor“, „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“), otpadne vode
topioničarskog kompleksa obuhvatajući i fabriku sumporne kiseline (WW),
rastvore utrošenih elektrolita i ugljenih hidrata odstranjenih pod pritiskom, kao i
otpadnu vodu nastalu spiranjem sa pretrpanih deponija.

Monitoringom otpadnih voda u 2005. detektovano je prisustvo teških metala (Cu,

As, Zn, Fe i Ni) u koncentracijama višim od dozvoljenih vrednosti za Srbiju, kao i
niska pH vrednost.

U bigarskom delu sliva Timoka, sistemi za otpadne vode izgrađeni su

delimično i samo za veća naselja (Bregovo i Novo Selo). Najveći deo urbanih
otpadnih voda teče u septičke jame, bez adekvatnog tretmana, čime se zagađuje
površinska i podzemna voda. Trenutno ne postoje postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda.

Opština Bregovo razvila je nacrt za ustanovljavanje sistema sakupljanja otpadnih

voda, kišne vode i postrojenja za prečišćavanje. Projekat i izgradnja nisu još
finansirani. Opština Novo Selo, takođe ima idejni projekat za postrojenje za
prečišćavanje otpadnih voda.

Celo područje spada u zonu osetljivu na zagađenje nitratima, prema Direktivi za

nitrate EU (Nitrates Directive 91/676/EC). Kao deo sliva Dunava, oblast je takođe
proglašena za osetljiv region, a prema Evropskoj direktivi za tretman otpadnih
voda (European Urban Waste Water Treatment Directive).

41
5.2 Biološki resursi
5.2.1 Raznovrsnost flore i faune

Region je heterogen prema ukupnim prirodnim karakteristikma. Raznovrsnot

klimatskih prilika, razuđenost reljefa, opseg nadmorske visine, kao i uticaj
okolnog područja, doprinose značajnoj biološkoj ranovrsnosti na pojedinim
područjima sliva Timoka. Područje Stare planine prepoznaje se kao značajan
region za biodiverzitet sliva Timoka. Oblast je opisana kao centar biološke
raznovrsnosti za biljni svet (Stevanovic et al. 1995) insekte (Radovic et al. 1995),
kao i za vodenu faunu (Simic 1993, Simic & Simic 1999, Paunovic et al. 2005a,
2005b).

Ravničarski predeli i intenzivno korišćenje zemljišta uslovili su značajne promene

u prirodnim staništima u donjem delu sliva Timoka. Poslednji ostaci nativne
šumske vegetacije očuvani su u uskim pojasevima i zonama duž reke. Obale
reke su ograničeno dostupne ljudima, jer predstavljaju graničnu zonu i izložene
su nižem pritisku nego okolna područja. S toga se donji deo sektora smatra
važnim sa stanovišta zaštite biološke raznvrsnosti i predstavlja „zeleni koridor“,
značajan za migratorne vrste.

5.2.2 Zaštićena područja

U bugarskom delu sliva Timoka postoji nekoliko područja zaštićenih prema

Natura 2000, kao i područja duž Dunava koja su zavisna od ekološkog statusa,
upravljanja vodama i rizika po okruženje vezanog za reku Timok. Ceo sektor reke
Timok koji dele Bugarska i Srbija definisan je kao zaštićeno dobro od interesa za
Zajednicu (EU).

Zaštićeno područje od interesa za Zajednicu Timok BG0000525 definisano je da

zaštiti obodna staništa obuhvaćena prilozima Direktive o staništima EU (Habitat
Directive 92/43/EEC), što uključuje: 91E0 – aluvijalne šume sa Alnus glutinosa
(crna joha) i Fraxinus excelsior (obični jasen), 2340 – panonski peščani
nanosi,sprudovi, 3270 – reke sa muljevitim nanosom obrasle vegetacijom
Chenopodion rubri p.p. i Bidention p.p. i 6430 - hidrofilni obodi zajednica visokih
biljaka planinskih do alpskih nivoa Zaštićeno područje obuhvata 494,97 ha i
uključuje najveći deo rečnog toka koji dele Bugarska i Srbija.

Planinska oblast Stara planina-Vidlič definisana je kao značajna oblast za ptice

(Important Bird Area – IBA). IBA program međunarodne organizacije BirdLife,
obuhvata vlažna staništa i staništa koja zavise od vode. Program ima za cilj da
identifikuje, prati i zaštiti globalnu mrežu staništa bitnih za ptice sveta i druge
oblike biološke raznovrsnosti.

5.2.3 Aktuelni faktori ugrožavanja

Sledeći faktori identifikovani su tokom razmatranja Nature 2000:

42
 • Opadanje površina i fragmentacija prirodnih staništa usled krčenja,
poljoprivrede i drugih oblika intenzivnog korišćenja zemljšta;
• Moguće promene morfologije rečnog korita i uticaj na biološku
raznovrsnost, ako se dalje razvija eksplatacija peska i šljunka;
• Dugoročni efekti na faunu riba usled zagađenja reke.

5.3 Zemljište
5.3.1 Korišćenje zemljišta

Najveći deo zemljišta koristi se za poljoprivredu, dok komunalno zemljište i

infrastruktura zauzimaju oko 10% područja.

5.3.2 Degradacija zemljišta

Preko 4.000 ha najplodnijeg poljoprivrenog zemljišta uz Borsku reku i Veliki

Timok u Srbiji i Bugarskoj, jako je zagađeno teškim metalima i drugim toksičnim
materijama, zbog rudarske industrije. To uključuje 450 ha duž bugarskog dela
reke Timok, koji je pod uticajem prekograničnog zagađenja. Postoje stari planovi
za rekultivaciju kontaminiranog zemljišta, ali su fondovi za implementaciju
nesigurni.

5.3.3 Erozija

Erozija, uglavnom, predstavlja problem na srpskom delu sliva Timoka. Erozija

različitog intenziteta zabeležena je u svim delovima oblasti. Najrasprostranjeniji
vid erozije je spiranje – vodna erozija (Project ReREP 2003).

U bugarskom delu, erozija zemljišta je problem, uglavnom, vezan za obale

Dunava u selu Vrav. Nema značajne erozije duž bugarskog dela obale Timoka.

5.4 Šume
5.4.1 Raspored šuma i krčenje
Šuma kao resurs je vrlo ograničena u bugarskom delu sliva. Šuma pokriva 2% od
ukupne površine. Upravljanje i seča šuma u nadležnosti je preduzeća Šumarstvo
Berkovice (Forestry of Berkovitza).

5.5 Mineralna bogatstva

5.5.1 Rezerve i upotreba

Bugarski deo sliva reke Timok, kao i ceo Vidinski okrug, nije bogat mineralnim
sirovinama. Postoje ograničena nalazišta crnog uglja antacida na severnim
padinama planine Balkan, nedaleko od granice, ali eksplatacija nije profitabilna.

43
Eksplatacija peska i šljunka iz reka za građevinarstvo interesantana je za
investitore, ali u mnogim slučajevima ima negativan uticaj na morfologiju reke

5.5.2 Otpad od rudarstva i deponije otpada

Tokom mnogo godina, postoji problem zagađenja teškim metalima zemljišta u

severozapadnoj Bugarskoj, duž reke Timok, od strane RTB “Bor” kompleksa u
Republisi Srbiji. Otpadne vode rudnika sadrže bakar, poreklom iz procesa
proizvodnje bakra, kao i otpadne vode procesa elektrolize u hemijsko-
metaluškom kompleksu, uz otpadne vode fabrika za proizvodnju sumporne
kiseline. Posledično, velike površine su kontamiirane u Srbiji i Bugarskoj.

5.6 Otpad

Nacionalni propisi Srbije o upravljanju otpaadom, proceni kvaliteta i kolišine

otpada u regionu, zajedno sa planovima za upravljanje otpadom, prikazani su u
Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom (2003.).

U Bugarskoj, Dokument o upravljanju otpadom usvojen je 2003. i Nacionalni

programm upravljanja otpadom (2003 – 2007.) je stupio na snagu. On je
nastavljen Godišnjim akcionim planom za 2008.

Iako je količinu otpada iz domaćinstava, industrijskog otpada koji nije štetan, kao i
drugih vidova otpada, teško proceniti, treba istaći da je najveći problem otpad iz
kompleksa „Borskih rudnika“. Otpad nastao usled rudarskih aktivnosti obuhvata:
• otpad nastao u podzemnom rudniku „Jama“;
• otpad nastao u površinskom kopu „Bor“;
• otpad nastao u procesu flotacije.

Sledeći otpadni materijali nastaju usled eksplatacije bakra u rudniku „Jama“:

• ostaci gvožđa nastali u proizvodnji. Materijal se odlaže u krugu fabrike i
prodaje kao sekundarna sirovina.
• maziva i ulja, kao posledica korišćenja mašina. Otpadna ulja se
privremeno čuvaju u burićima i ponovo koriste za podmazivanje rotirajućih
delova mašina.
• otpadni materijali nastali u procesu flotacije u fabrici „Bor“.
• otpadni čelični materijal, koji se sastoji od otpadnih čeličnih poluga, loptica
i limovi, koji nastaju u procesu mlevenja rude. Otpad se dnevno otklanja i
skladišti u bunkeru koji se nalazi u blizini fabrike, dok se limovi odlažu u
fabričkom krugu. Otpad se, takođe, prodaje kao sekundarna sirovina.
• Ostaci gvožđa koji nastaju u zameni potrošenih mašina i instalacija.
Odlaže se u fabričkom krugu i prodaje kao sekundarna sirovina.
• Potrošeni gumeni kaiševi koji ostaju nakon zamene i održavanja. Nema
posebne lokacije za odlaganje, tako da se odlažu pomešano sa drugim
otpadom, na različitim lokacijama na lokalitetu.
• Otpadni materijali nastali u procesu flotacije u fabrici „Bor“. Ostaci flotacije
se pumpaju u taložnik u Boru, takozvani RTH.

Na lokaciji se stvara različiti otpad, koji se deponuje na različitim mestima, u

okviru lokacije. Nema definisane formalne procedure i otpad se, načelno,

44
privremeno odlaže i čeka da bude ponovo iskorišćen, prodat, ili odložen na
lokalitetu. Nema pouzdanih pokazatelja količine otpada, s toga nije moguće dati
procenu cene odlaganja.

Prema dostupnim informacijama i intervijuima sprovedenim na licu mesta, otpad

je istorijski bio zapušten, što se dešava i sada, sa izuzetkom sekundarnih
sirovina, koje se mogu prodati, ili ponovo koristiti (ostaci metala, istrošena
oprema, potrošene baterije, iskorišćeno ulje). Postoji nedostatak svesti o oblasti
upravljanja otpadom, kao smanjenje otpada, sigurno skladištenje i rukovanje,
obeležavanje i odvojeno prikupljanje.

Osnovni otpad u Boru uključuje otpad i ostatke od rudarskih aktivnosti, talog iz

topionice i procesa izdvajanja, kao i otpad topionice i drugi otpad, uključujući
ostatke metala, maziva i potrošene akumulatore. Otpad kompleksa „Bor“ trenutno
se, uglavnom, deponuje na otvorenom prostoru. Osnovne otvorene deponije
identifikovane su kod Bora, u blizini taložnika kompleksa i u starom površinskom
kopu „Bor“. Otvorena komunalna deponija je, takođe, smeštema na istoj lokaciji.

5.6.1 Komunalni otpad

Čvrst otpad je, još uvek, problem u mnogim opštinama u Bugarskoj i Srbiji,
uključujući i sliv reke Timok.

5.6.2 Industrijski otpad

Mala količina organskog otpada nastaje usled proizvodnje hrane i vina. Otpad
nije iskorišćen, ali postoji mogućnost upotrebe kao energetskog izvora.

5.6.3 Radioaktivni otpad i opasne hemikalije

Nema izvora radioaktivnog otpada i opasnih hemikalija u regionu.

45
6. ŽIVOTNA SREDINA I SIGURNOST

6.1 Prirodne nepogode

6.1.1 Poplave

Korito reke Timok je regulisano u periodu 1950-1970. i izgrađeni su nasipi za

odbranu od poplava.

6.1.2 Suša

U slivu reke Timok, promena klimatskih prlika tokom poslednjih nekoliko dekada i
očekivani rezultati ovih promena, mogu izazvati suše. Rizik od suše posebno je
uticajan na poljoprivredu, naročito u bugarskom delu sliva, gde sistem za
navodnjavanje nije u upotrebi, zbog zagađenja vode i ekonomse krize koja
zahvata sektor voda poslednjih 20-ak godina.
Slična situacija u pogledu aktivnosti navodnjavanja zabeležena je u Srbiji i
poljoprivreda može biti ozbiljno ugrožena klimatskim promenama.

6.2 Akcidentno zagađenje

6.2.1 Potencijalne oblasti rizika

Osnovni izvori zagađenja su netretirane komunalne otpadne vode, poljoprivreda i

kompleks „Bor“. Glavni izvor emisije u regionu je topioničarski kompleks TIR, koji
ima znatnu emisiju sumpor dioksida (prosečna godišnja emisija u 2004. iznosila
je do 16.000 mg/Nm3, dok je granična vrednost 2.000 mg/Nm3) i čestica
(prosečna godišnja emisija u 2004. iznosila je do 1.200 mg/Nm3, dok je granična
vrednost 20 mg/Nm3). Dodatni izvori emisije u atmosferu uključuju: sumpor
dioksid i čestice iz proizvodnje energije, čestice iz rudnika i čestice iz taložnika i
deponija koje podiže vetar.

Glavni identifikovani izvori kontaminacije zemljišta i vode u Boru uključju:

• vlažan/suvi talog nastao od zagađenja atmosfere iz topionice i taložnika,
površinskog kopa i deponija;
• istorijske i aktuelne deponije, kojima se, spiranjem, zagađuje podzemna
voda, kao i curenje iz podzemnog cevovoda, koji povezuje „Cerovo“ i
površinski kop „Bor“;
• istorijsko i aktuelno ispuštanje kontaminiranih efluenata u površinske
vodotokove i zagađenje sedimenta, koe se javlja kao posledica.

Ceo sektor Timoka u pograničnoj oblasti Srbije i Bugarske smatra se zonom pod
rizikom od akcidentnog zagađenja transgraničnog porekla. Kao jedna od glavnih
pritoka, Timok značajno doprinosi zagađenju Dunava, u sektoru nizvodno od
ušća.

Pored uticaja na životnu sredinu, zagađenje može izazvati rizik po zdravlje ljudi.
Primer takvog rizika je bioakumulacija teških metala u dunavskoj ribi, koja se

46
koristi za ishranu. Analiza uzoraka ribe urađena 2000., podigla je uzbunu u vezi
sa ovim rizikom.

6.2.2 Upravljanje prekograničnim uticajem na životnu sredinu

Postojeća koordinacija među zemljama, uglavnom je na nivou Vlada, bez vidljivih

implikacija po nivo sliva i lokalni nivo.

Ustanovljavanje mehanizama prekogranične saradnje na integralnom upravljanju

slivom u slučaju Timoka i koordinisane akcije za prevenciju prekograničnog rizika
po životnu sredinu, je visoko preporučljivo. Prema WFD, to je predmet
bilateralnog sporazuma dve susedne zemlje, među institucijama nadležnim za
vode.

Pored nadležnih institucija, prekograničn asaradnjatreba da uključi sve glavne

korisnike.

47
7. RAZVOJ ALTERNATIVA ZA SLIV TIMOKA

7.1 Aktuelni propisi i programi

Vizija i ciljevi buduđeg razvoja oblasti sliva Timoka u Bugarskoj, reflektovani su u

planskim dokumentima na nivou opština (Plan razvoja Opštine Bregovo 2007-
2013. i Plan razvoja Opštine Novo selo 2007-2013.) i okruga (Strategija razvoja
Okruga Vidin). Prema ovim strateškim dokumentima, prioritet je dat:

• Ekonomskom razvoju zasnovanom na razvoju poljoprivrede i proizvodnje

hrane i pića. To uključuje podršku zemljoradnji, obnavljanje kultivisanog
zemljišta, razvoj vinogradarstva, poboljšanju zemljoradničke opreme,
mašina i inovacijama u procesu proizvodnje itd. Kvalite vode i zemljišta
ključan je za razvoj poljoprivrede, jer zagađenje mođe da kompromituje
proizvodnju, prihode i lokalno stanovništvo.
• Razvoju infrastrukture, uključujući puteve, infrastrukturu vezanu za
okruženje i socijalnu infrastrukturu. Velika očekivanja su od dostupnosti
javnih fondova, uglavnom od ERDF i državnog budžeta za period 2008-
2013. Iz perspektive zažtite životne sredine, najvažnija su postrojenja za
preradu otpadnih voda i otpada, kako bi se umanjio uticaj zagađenja
nutrijentima na površinske i podzemne vode.
• Poboljčanje kvaliteta života i smanjenje migracije u gradove, kroz
poboljšano okruženje i rekreacione sadržaje. To, takođe, uključuje i razvoj
turističkih destinacija.
• Poboljšanje stanja životne sredine kroz smanjenje uticaja zagađenja,
restauracija zagađenog i devastiranog zemljišta, kao i prevencija prirodnih
nepogoda. Konkretne mere za restoraciju zemljišta koje je pod utcajem
prekograničnog zagađenja duž reke Timok i Dunav, takođe su
preporučljive.
• Prekogranična saradnja sa Republikom Srbijom i republiom Rumunijom,
posebno na polju prekograničnog upravljanja prirodnim resursima i
rizicima po životnu sredinu.

Na nacionalnom nivou, sledeći propisi su relevantni za oblast životne sredine i

definisanje ciljeva zaštite u bugarskom delu sliva reke Timok:
• Nacionalna strategija razvoja upravljanja u sektoru voda,
• Nacionalna strategija regionalnog razvoja Republike Bugarske za period
2005-2015.,
• Nacionalni akcioni plan za biološku raznovrsnost.

Što s etiče srpskog dela sliva reke Timok, treba istaći da je „Regionalni akcioni
plan za životnu sredinu za region Bora“ usvojen 2004., i da je to prvi plan na tom
nivou za Srbiju. Regionalni plan obuhvatio je i opštine Majdanpek, Kladovo i
Negotin.

U slučaju Srbije, sledeći stratečki dokumenti su važni sa aspekta zaštite životne

sredine i održivog razvoja, što je relevantno i za sliv Timoka:
• Strateški dokument za smanjenje siromaštva (PRSP)

48
 • Strategija zaštite životne sredine Srbije (NES)
• Lokalna strategija održivog razvoja (LSDS)
• Strategija zaštite zdravlja – Bolje zdravlje za sve u trećem milenujumu
(HS)
• Strategija razvoja energetike R. Srbije (SESDS)
• Strategija razvoja poljoprivrede R. Srbije (SADS)
• Vodoprivredna osnova R. Srbije (WMPD)
• Politika razvoja šumarstva R. Srbije (SFP)
• Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća R. Srbije (SMES).
• Nacionalna strategija upravljanja otpadom (NWMS).

7.2 Scenariji razvoja

Tri scenarija razvoja su ukratko razmatrana u ovom dokumentu, zasnovano na

dostupnim informacijama i najverovatnijem razvoju socio-ekonomskih prilika koje
utiču na stanje životne sredine u okviru sliva.

1. Nulti scenario (trenutna situacija): Beleži se značajno zagađenje od

rudarstva u donjem delu sektora reke i nedovoljna prekogranična saradnja
na upravljanju rizicima po vodene ekosistem i zdravlje ljudi, što predstavlja
ograničenje u socio-ekonomskom razvoju u oblasti sliva Timoka. I u
srpskom i bugarskom delu, ekonomske aktivnosti koje zavise od kvaliteta
okruženja opadaju (poljoprivreda, turizam i rekreacija, ribarstvo).
2. Scenario sa održivim razvojem: Prekogranična saradnja u oblasti
upravljanja vodnim resursima, kao i politička i finanasijska podrška za
razvoj infrastrukture vezane za životnu sredinu, se poboljšava. Redukcija
industrijskog zagađenja i remedijacija contaminiranih oblasti, rezultuje
poboljšanjem kvaliteta vode. Za rehabilitaciju vodenih ekosistema treba
vremena, zbog akumulacije zagađivača. Preduslovi za budući održivi
razvoj sliva su stvoreni (u saglasnosti sa ciljevima regionalnih i lokalnih
planova razvoja).
3. Prelazni scenario: Redukcija zagađenja od rudarstva uz povećanje
intenziteta poljoprivrede. Scenario je moguć, jer je razvoj poljoprivredne
proizvodnje očekivan u regionu, u bliskoj budućnosti. U tom slučaju,
povećanje unosa nutrijenata, vodozahvatanje za navodnjavanje i dalja
degradacija morfologije, može postati glavna pretnja ekološkom statusu
površinskih voda i kvalitetu podzemnih voda.

49
8. ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Priprema ovog izveštaja obuhvatila je analizu podataka vezanih, ne samo za

ekološki status, socio-ekonomske prilike, smernice i strategije koje se tiču
regiona, već i rezultate prikupljanja podataka od saradnika nadležnih institucija.

8.1 Zaključci
8.1.1 Karakteristike sliva Timoka
• Region siva Timoka raznovrstan je u pogledu prirodnih karakteristika;
• Zahvaljujući karakteristikama reljefa, klime i geološkim osobinama, kao i
položaju sliva, beleži se značajna biološka raznovrsnost;
• Region Stare planine je od posebnog interesa sa aspekta biodiverziteta –
oblast je jedan od centara biološke raznovrsnosti Balkana za biljke, insekte
i akvatičnu faunu;
• Region je socio-ekonomski nerazvijen;
• Zahvaljujući nepovoljnoj socio-ekonomskoj situaciji, negativni populacioni
trendovi beleže se od 1991., praćeni brzim povećanjem stope
nezaposlenosti i opadanja populacije; i
• Nedostatak finansija, između ostalog, doprinosi nezadovoljavajućem
upravljanju životnom sredinom.

8.1.2 Akti vezani za životnu sredinu

• Prilagođavanje politike zaštite životne sredine u Srbiji evropskim propisima
i preporukama je započelo. Po tom pitanju dosta je već učinjeno;
• Propisi Republike Srbije vezani za životnu sredinu obuhvaćeni izveštajem
su precizni i slični onima u drugim zemljama srednje Evrope;
• Usvajanje nekih važnih propisa je još uvek u toku, kao na pr. Zakona o
vodama;
• Propisi vezani za životnu sredinu u Bugarskoj potpuno su usaglašeni sa
evropskim u poslednjh 10 godina.

8.1.3 Pritisci i stanje životne sredine

• Najznačajnija „crna tačka“ za životnu sredinu je RTB „Bor“ kompleks;
• Pored kompleksa RTB „Bor“, neprečišćene komunalne otpadne vode i
uticaj poljoprivrede predstavljaju pritiske po okruženje;
• Zagađenje teškim metalima (bakar i arsenik) zabeleženo je u sedimentu
reke Timok.

8.1.4 Perspektiva
• Privatizacija RTB kompleksa je u toku i nije poznato kada će se završiti.
Program rekonstrukcije kompleksa RTB, koji je osnova procesa
privatizacije, sadrži „Program investicija u životnu sredinu“, kao što je
predloženo od strane konsultanata Agencije za privatizaciju Republike
Srbije.
• Kako je zaštita kvaliteta voda najnaglašeniji segment sektora voda, a u
svetlu novijih globalnih trendova, najveće investicije u budućnosti trebalo bi

50
 da budu usmerene na sakupljanje, odlaganje i tretman otpada, što je
prioritet za Srbiju.
• Scenariji održivog socio-ekonomskog razvoja u pograničnoj zoni, zavisni
su od poboljšanja uslova u životnoj sredini i smanjenja uticaja zagađenja.
Ovo je naročito važno za razvoj poljoprivrede, ribarstva i turizma.

8.2 Preporuke
Prema prikupljenim podacima i iznesenim zaključcima, sledeće preporuke se
izdvajaju:
1. Saradnja Bugarske i Srbije treba da bude poboljšana, uzimajući u obzir
kooperaciju nadležnih institucija, saradnju u oblasti istraživanja i oblasti
podizanja svesti javnosti po pitanju zaštite životne sredine i EU propisa
vezanih za vodotokove.;
2. Diskusija između Bugarske i Srbije po pitanju sliva reke Timok, treba da
doprinese pripremi i zaključenju bilateralnog sporazuma o uzpravljanju
prekograničnim vodotokovima.
3. Uključivanje različitih nivoa korisnika treba da bude obezbeđeno
ustanovljavanjem Foruma za sliv reke Timok.
4. Program saradnje treba da uzme u obzir nedostatak podataka i
istraživanje treba da bude podržano, kako bi se prikupili odgovarajući
podaci;
5. Saradnja u okviru aktivnosti usmerenih ka pitanjima zaštite životne sredine
u slivu reke Timok odlična je prilika za pripremu modela za saradnju u
drugim regionima. Kako je oblast heterogena po pitanju prirodnih
karakteristika i različitih tipova i intenziteta pritisaka, moguće je analizirati
različite aspekte životne sredine. Moguća saradnja na različitim nivoima
(republičkom, opštinskom, istraživačkom, itd.), takođe se može
ekstrapolirati na širu teritoriju. Drugi pogranični regioni mogu da budu
uključeni.
6. Jedan od prvih koraka u saradnji može biti definisanje adekvatnih
indikatora statusa okruženja u regionu. Iako je raspoloživ čitav niz
indikatora, treba naglasiti da treba obaviti adekvatnu selekciju, zasnovanu
na specifičnostima svakog regiona. Jedna od najbitnijih ideja razmatranih
u ovom dokumentu je i set mogućih indikatora. Razmatranje treba da bude
zasnovano na specifičnostima oblasti i dostupnosti podataka.
7. Konvencija UNECE Water Convention pruža solidnu osnovu za efikasnu
međudržavnu saradnju izmežu Srbije i Bigarske. Treba pospešiti
ratifikaciju ove Konvencije u Srbiji.
8. Očekuje se dalja saradnja na multinacionalnom nivou u okviru sliva
Dunava, posebno u sklopu aktivnosti ICPDR-a.
9. Okvir za saradnju može biti i proces primene WFD.
• WFD, kao osnovni dokument u oblasti upravljanja vodama u EU, pruža
mogućnost za saradnju po različitim pitanjima – od dizajna monitoringa i
procene statusa, do definisanja mera zaštite voda. Da bi se mere
primenile, glavnina aktivnosti mora da bude obavljena na lokalnom nivou.
• Zbog činjenice da nisu dostupni odgovarajući podaci za procenu statusa,
neophodno je uspostaviti okvir za ostvarenje projektnih ciljeva –
prikupljanje neophodnih informacija o prioritetnim supstancama, kao i
biološkim elementima kvaliteta, koji su obavezni prema WFD.

51
• Saradnja na izradi Planova upravljanja slivom, za prekogranične slivove,
odlična je mogućnost za kolaboraciju Bugarske i Srbije. Prioritetne
aktivnosti su izdvojene u prethodnoj tački preporuka (br. 6 i 7) i one treba
da se ostvare kroz rad Bilateralne komisije za pitanja upravljanja vodama
(poglavlje 2.2.5);
10. Prekogranični rizici u upravljanju životnom sredinom i rizici vezani za
tehnologiju i prirodne nepogode, prioritet je u budućoj saradnji.
11. Učešće javnosti treba da bude osigurano u budućim programima.
12. Redukcija zagađenja iz RTB kompleksa je prioritet. Napori Vlade Srbije da
upotpuni proces privatizacije prema „Programu rekonstrukcije“, koji je
nadopunjen „Programom investicija u životnu sredinu“, treba podržati.
13. Redukcija zagađenja iz drugih izvora (industrijske i komunalne otpadne
vode), još je jedan prioritet. Projekat i izgradnja kanalizacione mreže i
postrojenja za prečišćavanje, neophodno je u obe zemlje.
14. Redukcija zagađenja poreklom od poljoprivrede, važna je tema za buduću
saradnju između zemalja. U odnosu na to, uvođenje „dobre poljoprivredne
prakse“ neophodno je za obe zemlje. Programi za korišćenje biomase, kao
obnovljivog izvora energije, važni su za bugarsku stranu, imajući u vidu
planiran razvoj poljoprivrede i potencijalno povećanje organskog otpada
(biljni ostaci, djubrivo, otpad od hrane, vina i proizvodnje biljnih ulja).
15. Važno je pitanje održivog korišćenja podzemnih voda.
16. Zajednički napori za restoraciju zagađenog i devastiranog zemljišta su
neophodni. Planovi razvoja Opština Bregovo i Novo Selo, ukazuju na
neophodnost revitalizacije zemljišta u okolini reke Timok. Ista je situacija
sa degradiranim zemljištem oko rudarskih oblasti u Srbiji. Rekultivacija
devastirane šume je preporučljiva, sa ciljem redukcije rizika po zdravlje i
životnu sredinu, a što je vezano za mogućnost sekundarnog zagađenja u
budućnosti.
17. Prioritetne akcije definisane tačkama preporukama 5 i 6, obezbediće okvir
za ostvarenje projekata čiji je cilj prikupljanje podataka za definisanje
odgovarajuće mreže monitoringa u regionu, razvoj metodologije prema
WFD i doprinos izradi Plana upravljanja rečnim slivom. U tom smeru, naš
je predlog da se razvije detaljan akcioni plan za projekat.

52
LITERATURA

• Bulgarian National Report for the Danube River Basin District, prepared by
MoEW according to Art. 3 (8) and Annex I of WFD (2003)
• Convention of the Protection and Use of Transboundary Watercourses
and International Lakes (Water Convention) – website and supporting
publications
• Convention on the Protection and Use of Transboundary Watercourses
and International Lakes (1992)
• Illies, J. (Ed.), (1978): Limnofauna Europaea. Gustav Fisher Verlag, 532
pp.
• Information Bulletin for the Status of the Waters in Danube River Basin,
DRBD (2006)
• Joint Danube Survey: on-board results, ICPDR (2007) http://www.icpdr.org
• Jorgensen, J. (1998): EU environmental Policies and Priorities Related to
Agenda 2000. Proceedings from International Conference “Environment
and Related Transport Telematics Results”, Szentendre, Hungary, June 4-
5 1998.
• Markovic, J. (1970). Geografske oblasti Socijalisticke Federativne
Republike Jugoslavije. Univerzitet u Beogradu, Zavod za udzbenike I
nastavna sredstva, Beograd [Geographycal regions of the Socialist
Federal Republic of Yugoslavia]
• Municipal Development Plan of Municipality of Bregovo 2007-1013 (2005)
• Municipal Development Plan of Municipality of Novo selo 2007-1013
(2005)
• Municipalities of Serbia (2008). Statistical Office of the Republic of Serbia.
pp. 327. ISSN 1452-4856
• Paunović M., Simić, V., Cvijan, M., Simonović, P., Milutinović, B.,
Knežević, S., Stojanović, B., Veljković, A. (2005a). Tipologija i definisanje
referentnih uslova za tekuće vode Srbije. Studija, Ministarstvo nauke i
zaštite životne sredine Republike Srbije, Uprava za zaštitu životne sredine
i Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd, pp. 114.
• Paunović M., Simić, V., Simonović, P., Stojanović, B., Petrović, A.,
Knežević, S. (2005b). Biološki elemenati u procesu primene Direktive o
vodama EU za područje Srbije. Institut za biološka istraživanja “Siniša
Stanković”, projektni izveštaj po ugovoru br br 01-605/1, Beograd, pp. 115.
• Paunović, M., Simić, V., Simonović, P., Cvijan, M., Subakov, G., Simić, S.,
Stojanović, B., Petrović, A., Gačić, Z. (2007). Biological Quality Elements
in WFD implementation in Serbia – typology, reference conditions and
ecological status class boundaries. Technical Report, Contracts No. 01-
300-2007, 01-560-2007 and 01-1325-2007, Institute for Biological
Research „Siniša Stanković“, Beograd.

53
 • Radović, I., Mesaroš, G., Pavićević, Mihajlović, Lj., Protić, Lj., ]etković, A.
(1995). Diverzitet entomofaune (Insecta) Jugoslavije sa pregledom vrsta
od međunarodnog značaja. 371-424. U: Stevanović, V., Vasić, V. (eds.):
Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja.
Biološki fakultet i Ecolibri, Beograd. 562 p.
• Report (2006). Water body identification and preliminary HMWB
delineation within the Danube Basin in Serbia – According to Annex II of
the EU Water Framework Directive. Activities for 2006. Republic of Serbia,
Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management – Directorate for
Waters, Institute for Waters “Jaroslav Cerni”, Belgrade.
• SCG ICPDR National Report (2004). National Report of Serbia and
Montenegro – ICPDR Roof Report, Part B. www.icpdr.org
• Simic, V., Simic, S. (1999). Use of the river macrozoobenthos of Serbia to
formulate a biotic index. Hydrobiologia. 416: 51-64. Netherlands.
• Simić, V. (1995). Mogućnosti ekološkog monitoringa rečnih sistema Srbije
na osnovu makrozoobentosa. Doktorska disertacija, Biološki fakultet
Univerziteta u Beogradu, 248 pp.
• Stevanović, V., Jovanović, S., Lakušić, D., Nikolić, M. (1995). Diverzitet
vaskularne flore Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog
značaja. 182-216. U: Stevanović, V., Vasić, V. (eds.): Biodiverzitet
Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. Biološki
fakultet i Ecolibri, Beograd.
• Strategy of Regional Economic Development of Vidin District (2007)
• Water Framework Directive 2000/60/EC and Guidance Documents (2000
– 2007)
• Project ReREP (2003) Protection and sustainable use of natural resources
on the territory of West Stara Planina. Regional Environmental Center for
Central and Eastern Europe, pp 19.

Izvori slika i karata:

• GIS Database of Danube River Basin Directorate – Pleven (2008)
• Google Earth (2008)

54
Prilog 1. Tipovi tekućih voda reka slivne površine veće od 100
km2 - Srbija

nizvodna granica
uzvodna granica

ekoregion
(Rkm)

(Rkm)
Reka tip NAPOMENA

Sikolska RS_P2_V1_SIL 23.4 0 pritoka Sovinac ER_7

uzvodno od uliva potoka Sovinac. Promena tipa zbog
" RS_P2_V2_SIL 37.8 23.4 ER_7
promene klase nadmorske visine.
Glogovička RS_P1_V1_SIL 8.5 0 ER_7
" RS_P1_V2_SIL 19.8 8.5 Promena tipa zbog promene klase nadmorske visine.. ER_7
Borska RS_P2_V1_SIL 16.3 0 ER_7
" RS_P2_V2_SIL 24.3 16.3 Promena tipa zbog promene klase nadmorske visine. ER_7
Kriveljska RS_P2_V2_SIL 21.4 0 ceo vodotok ER_7
Crni Timok RS_P3_V1_SIL 60.5 0 До ушћа Ваља Саке. ER_7
Promena tipa zbog promene tipa geološke podloge i
" RS_P3_V2_CAR 79.6 60.5 ER_7
klase nadmorske visine
Brestovačka RS_P2_V2_SIL 22.5 0 ER_7
" RS_P2_V3_SIL 28.8 22.5 Promena tipa zbog promene klase nadmorske visine. ER_7
Zlotska RS_P2_V2_SIL 15.4 0 ceo vodotok ER_7
Arnauta RS_P2_V2_SIL 19.3 0 ceo vodotok ER_7
Radovanska RS_P1_V2_CAR 14.4 0 ER_7
" RS_P1_V3_SIL 19.9 14.4 Promena tipa zbog promene klase nadmorske visine. ER_7
Beli Timok RS_P3_V1_SIL 47.4 0 ceo vodotok ER_7
Grliška RS_P2_V1_SIL 9.5 0 ceo vodotok ER_7
Koritska RS_P1_V2_SIL 20.1 0 ceo vodotok ER_7
Valevačka RS_P1_V2_SIL 7 0 ceo vodotok ER_7
Svrljiški Timok RS_P2_V2_SIL 12 0 ER_7
" RS_P2_V2_CAR 23.8 12 Promena tipa zbog promene tipa geološke podloge ER_7
" RS_P2_V2_SIL 49.1 23.8 Promena tipa zbog promene tipa geološke podloge ER_7
" RS_P2_V3_SIL 58.8 49.1 Promena tipa zbog promene klase nadmorske visine. ER_7
Trgoviški Timok RS_P2_V2_SIL 32.5 0 ceo vodotok ER_7
Aldinačka RS_P2_V2_SIL 13.6 0 ceo vodotok ER_7

55
Prilog 2. Vodna tela i znatno izmenjena vodna tela (HMWB)
definisana u okiru srpskog dela sliva reke Timok
lokalcija grupe pritisaka

promena hidrološkog režima (vodozahvati, regulacije, pritoke…)

zagađenje (komunalne otpadne vode, industrija, poljoprivreda,
nizvodna granica (Rkm)
uzvodna granica (Rkm)

promena ekoregiona
promena kategorije
dužina vodnog tela

značajna pritoka
promena tipa

rudarstvo…)
Oznaka

HMWB

HYMO
АWБ
reka

tip

RS_SIKOL_1 Sikolska RS_P2_V1_SIL 23.4 0 23.4

RS_SIKOL_2 RS_P2_V2_SIL 37.8 23.4 14.4 X
RS_GLOG_1 Glogovićka RS_P1_V1_SIL 8.5 0 8.5
RS_GLOG_2 RS_P1_V2_SIL 19.8 8.5 11.3 X
RS_BOR_1 Borska RS_P2_V1_SIL 16.3 0 16.3
RS_BOR_2 RS_P2_V2_SIL 24.3 16.3 8 X
RS_KRIV_1 Kriveljska RS_P2_V2_SIL 10.1 0 10.1
RS_KRIV_2 RS_P2_V2_SIL 12 10.1 1.9 X X X X
RS_KRIV_3 RS_P2_V2_SIL 21.4 12 9.4
RS_CTIM_1 Crni Timok RS_P3_V1_SIL 9.5 0 9.5 X X (zaštita od polava)
RS_CTIM_2 RS_P3_V1_SIL 40.2 9.5 30.7 X
RS_CTIM_3 RS_P3_V1_SIL 60.5 40.2 20.3
RS_CTIM_4 RS_P3_V2_CAR 79.6 60.5 19.1 X
RS_BREST_1 Brestovačka RS_P2_V2_SIL 22.5 0 22.5
RS_BREST_2 RS_P2_V3_SIL 24.5 22.5 2 X X X X X
RS_BREST_3 RS_P2_V3_SIL 28.8 24.5 4.3
RS_ZLOT Zlotska RS_P2_V2_SIL 15.4 0 15.4
RS_ARN Arnauta RS_P2_V2_SIL 19.3 0 19.3
RS_RAD_1 Radovanska RS_P1_V2_CAR 14.4 0 14.4
RS_RAD_2 RS_P1_V3_SIL 19.9 14.4 5.5 X
RS_BTIM_1 Beli Timok RS_P3_V1_SIL 14.6 0 14.6
RS_BTIM_2 RS_P3_V1_SIL 22.9 14.6 8.3
RS_BTIM_3 RS_P3_V1_SIL 47.4 22.9 24.5
RS_GRL_1 Grliška RS_P2_V1_SIL 4.9 0 4.9
RS_GRL_2 RS_P2_V1_SIL 9.5 4.9 4.6 X X X X X
RS_KORIT Koritska RS_P1_V2_SIL 20.1 0 20.1
RS_VAL Valevačka RS_P1_V2_SIL 7 0 7
RS_STIM_1 Svrljiški Timok RS_P2_V2_SIL 12 0 12
RS_STIM_2 RS_P2_V2_CAR 23.8 12.0 11.8 X
RS_STIM_3 RS_P2_V2_SIL 49.1 23.8 25.3 X
RS_STIM_4 RS_P2_V3_SIL 58.8 49.1 9.7 X
RS_TTIM Trgoviški Timok RS_P2_V2_SIL 32.5 0 32.5
RS_ALD Aldinačka RS_P2_V2_SIL 32.5 0 13.6

56
Prilog 3. Srpski propisi

Zakon o zaštiti prirode

Srpski zakon o zaštiti prirode usvojen je decembra 2004. Njegov sadržaj
usaglašen je sa relevantnom evropskom regulativo. On obuhvata:
• Zaštitu zemljišta, vodnih resursa, vazduha, šuma, biosfere i biološke
raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta.
• Obavezu praćenja stanja životne sredine: programi se moraju
prilagođavati i vršiti svake druge godine (uključujući i monitoring kvaliteta
vazduha).
• Obavezu Vlade Srbije da ustanovi kriterijume za merenje statusa
okruženja i da ispostavi izveštaj srpskom Parlamentu na godišnjem nivou.
• Obavezu izdvajanja takse od 1% na sve investicije u objekte koji mogu biti
izvori zagađenja, koja se koristi za sprovođenje i promciju zaštite životne
sredine.
• Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, u saradnji sa ostalim
ministarstvima nadležnim sa posebne oblasti, prpremiti odgovarajuće
akcione planove.
• Uspostavljanje finansijskih instrumenata, kao na pr. „korisnik plaća
zagađenje“, mehanizmi povratka sredstava ili smanjene taksi, kazne za
zagađenje i takse namenjene lokalnim vlastima.

Nažalost, sigurnost i zaštita dece nije posebno pomenuta.

Procena uticaja na životnu sredinu i Strateška procena uticaja na životnu

sredinu
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu usvojen je u Narodnoj skupštini
Republike Srbije 21. decembra 2004. (“Sl glasnik R. Srbije”, br. 135/2004, str. 14-
18). Zakon sadrži pet poglavlja sa 47 članova. Zakon reguliše proceduru procene
uticaja za projekte koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, reflektujući
sadržaj studije procene uticaja. Učešće nadležnih institucija vlasti i organizacija
koje su zainteresovane, uključujući i učešće javnosti, prekograničnu razmenu
informacija za projekte koji mogu imati značajn uticaj na životno okruženje drugih
država, nadzor, kao i druga pitanja vezana za procenu uticaja, obuhvaćena su
zakonom. Zakon ne obuhvata projekte vezane za odbranu zemlje. Procena
uticaja treba da bude razmatrana za aktivnosti oblasti industrije, rudarstva,
energetike, transporta, turizma, poloprivrede, šumarstva, usluga u oblasti
upravljanja vodama i otpadom, kao i za projekte planirane u zaštićenim
regionima.

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (“Sl glasnik R. Srbije”, br.
135/2004, str. 18-23) obuhvata pet delova, sa 27 članova. Reguliše uslove,
metoologiju i procedure za sprovođenje procene uticaja. Objekti strateške
procene su planovi, programi i oblasti koje podležu prostornom i komunalnom
planiranju (korišćenje zemljišta, poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, lov,
energetika, industrija, transport, upravljanje otpadom, upravljanje vodama,
telekomunikacije, turizam, zaštita prirodnih staništa divljih biljnih i životinjskih
vrsta).

Objedinjena prevencija i kontrola zagađenja

57
Zakon o integralnoj prevenciji i kontroli zagađenja (Integrated Pollution
Prevention and Control – IPPC) (“Sl glasnik R. Srbije”, br. 135/2004, str. 23-28)
reguliše „uslove i procedure izdavanja jedinstvenih dozvola za objekte i aktivnosti
koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne
izvore, tipove aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja značajna sa aspekta
prevencije i kontrole zagađenja životne sredine ”.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl glasnik R.
Srbije”, br. 120/2004) reguliše pravo dobijanja informacija od javnog značaja od
nadležnih organa, sa ciljem „zaštite interesa javnosti“. „Informacije od javnog
značaja“ definisane su kao svaka informacija u posedu javnih vlasti, ili je proizvod
rada vlasti, ili je povezana sa radom institucija vlasti, za koju javnost ima
opravdan razlog da zna“.

Zakon o vodama (“Sl glasnik R. Srbije”, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) je
osnovn dokument. On reguliše ključna pitanja, kao zaštita voda, zaštita od voda,
korišćenje i upravljanje vodama kao dobrima od javnog interesa, uslove i
procedure upravljanja vodama, orgaizaciju i finansiranje aktivnosti upravljanaj
vodama, kao i nadzor nad implementacijom Zakona. Zakon obuhvata pitanja
kopnenih i podzemnih voda, uključujući i pijaću, termalnu i mineralnu vodu.
Zakon se, takođe, bavi i prekograničnim vodotocima.
Zakon ističe da voda treba da bude korišćena „na način koji ne ugrožava prirodne
karakteristike vodnog sistema, koji ne utiče na život i zdravlje ljudi, kojim se ne
ugrožava biljni i životinjski svet kao i nepokretna kulturna baština ”.

Zakon sadrži pravila u vezi oblasti voda, vodnog režima (strategije upravljanja
vodama, planova upravljanja vodama, uslovi upravljanja vodama, dozvole za
upravljanje itd), aktivnosti upravljanja vodama, (zaštita od voda), ogranićenje
prava, specijalne mere, kao i uloga Javnih preduzeća koja se bave upravljanjem
vodama. Deo Zakona, takođe, obuhvata finansiranje upravljanja vodama i
administrativni nadzor, kao i kaznenu politiku.

Novi Zakon o vodama prilagođen je evropskim propisima i očekuje se njegovo

usvajanje.

58