Грађевински факултет Универзитета у Београду

САВРЕМЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
ШКОЛСКА 2015/16 ГОДИНА
 САВРЕМЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

ДОБРО ДОШЛИ !

Доц. др Димитрије Закић, дипл.инж.грађ.

Др Александар Савић, дипл.инж.грађ.
ФОНД ЧАСОВА: 2 + 0 (НЕМА ВЕЖБАЊА)

ЛИТЕРАТУРА:
1. Мурављов М., Јевтић Д. : Грађевински материјали 2

2. Предавања – презентације (на сајту факултета)

НАЧИН ПОЛАГАЊА ИСПИТА

1. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ: 2 КОЛОКВИЈУМА

(након половине пређеног градива - у новембру,
односно на крају – током колоквијумске недеље),

2. ИСПИТ (полаже се само теоријски део – писменим

путем).

3. Поправни колоквијум за оне који нису стекли

право на потпис  у септембру 2016. године.
ПОТПИС:
ПРОСЕЧНА ОЦЕНА СА КОЛОКВИЈУМА: ПИО ≥ 5,00

КОНАЧНА ОЦЕНА:
ПИО (50%) + ИСПИТ (50%) = КОНАЧНА ОЦЕНА

ПИО  9.00  ослобађање од испита за оне студенте који буду полагали

испит у предроку (јануар 2016.) –у форми разговора.
DOBRODOŠLI U SVET SAVREMENIH
GRAĐEVINSKIH MATERIJALA!
 UVOD
■ Naučna disciplina koja se bavi izučavanjem
građevinskih materijala nesumnjivo je jedna od
najstarijih u oblasti tehničkih nauka.
■ Potrebe građenja i dometi u poznavanju materijala
uvek su bili tesno povezani. Štaviše, dostignuti nivo
poznavanja materijala često je bio pokazatelj
ostvarenog nivoa celokupnog društvenog razvoja:
kameno doba, bakarno doba, bronzano doba,
gvozdeno doba.
■ Za savremeno doba mogli bismo da kažemo da se
radi o periodu u kome dominiraju kompozitni i
sintetički materijali.
 UVOD
■ Dok su u najranijim istorijskim periodima korišćeni jedino
prirodni materijali – drvo, kamen, glina, po pravilu uz veoma
skroman stepen obrade, vremenom su počeli da se primenjuju i
materijali koje danas nazivamo veštačkim (opeka, malter,
beton, čelik i dr.)
■ Prema uslovima primene u građevinskim objektima i
konstrukcijama, građevinski materijali se, u opštem
slučaju, mogu podeliti na 2 grupe:
 Materijali univerzalnog tipa ili Konstrukcioni materijali
(prirodni kameni materijal, veštački kameni materijali –
malteri i betoni, keramički materijali, metali, drvo i dr.)
 Materijali specijalne namene (termoizolacioni, zvuko-
izolacioni, hidroizolacioni materijali, antikorozioni
premazi, boje, lakovi, lepkovi i dr.)
 UVOD
U okviru kursa iz Savremenih materijala u
građevinarstvu, izučavaćemo kako
Konstrukcione materijale (pre svega
specijalne vrste betona i obojene metale),
tako i Materijale specijalne namene
(termoizolacioni, zvukoizolacioni,
reparaturni materijali, staklo, lepkovi i dr.)
Bavićemo se i veoma aktuelnim problemima:
održivog razvoja, energetske efikasnosti,
reciklaže, trajnosti i korozije materijala.
 OSNOVNI POJMOVI
■ Održivi razvoj i održiva gradnja
Pre svega nekoliko decenija, čovečanstvo nije mnogo
razmišljalo o uštedi energije, očuvanju neobnovljivih
resursa, promenama životne sredine ili o potrebi ponovnog
korišćenja (recikliranja) materijala i sirovina koje
svakodnevno koristimo.
U međuvremenu, usled ekonomskih/energetskih kriza i
klimatskih promena (globalno zagrevanje i efekat staklene
bašte), svet se promenio i tzv. održivi razvoj je postao
prioritet.
Reč je o konceptu, po kome se dalji razvoj čovečanstva
mora odvijati isključivo na način koji neće ugroziti
mogućnost da i buduće generacije ostvare svoje potrebe.
Bitan segment održivog razvoja je i održiva gradnja.
,,Mи нe нaслeђуjeмo Зeмљу oд нaших прeдaкa,
ми je пoзajмљуjeмo oд нaших пoтoмaкa.”
Кашмирска пословица

Три компоненте одрживог развоја
 OSNOVNI POJMOVI
■ Energetski održiva gradnja
Predstavlja smanjenje energetskih potreba (na pr. u
zgradarstvu), uz zadržavanje istog nivoa kvaliteta građenja
i uslova stanovanja.
Dakle, princip održivog razvoja u građevinarstvu mora da
osigura zadovoljavajući kvalitet materijala i konstrukcija (u
smislu nosivosti, funkcionalnosti i trajnosti), uz
energetsku, ekološku i ekonomsku prihvatljivost.
Konačni cilj je da se smanji ukupna potrošnja energije
neophodne kako za proizvodnju građevinskih materijala,
tako i tokom eksploatacije objekta (energija potrebna za
grejanje/hlađenje, osvetljenje, provetravanje, itd.)
Pri tome, ide se na povećanje energetske efikasnosti
termoenergetskih sistema i korišćenje obnovljivih resursa
(sunce, vetar, biomasa, itd.)
 OSNOVNI POJMOVI
■ Energetska efikasnost
predstavlja skup planiranih i sprovedenih mera u cilju
smanjenja potrošnje količine energije koja je neophodna za
održavanje istog nivoa uslova života i rada.
Energetska efikasnost ≠ Štednja energije
Štednja podrazumeva određena odricanja, dok efikasna
upotreba energije podrazumeva da se manjom količinom
energije može postići isti ili čak viši nivo komfora.
Energetski efikasna gradnja podrazumeva pažljivu analizu
svih aspekata (faza) izgradnje jednog objekta: počev od
projektovanja, preko izbora materijala, izvođenja
građevinskih radova, termoizolacione, zvukoizolacione i
protivpožarne zaštite, pa do ekološke podobnosti i
mogućnosti recikliranja nakon završetka eksploatacije.
OSNOVNI POJMOVI

Energetske potrebe
 OSNOVNI POJMOVI
U građevinarstvu (a pre svega u zgradarstvu) je moguće
ostvariti najveće uštede energije

Potrošnja energije po sektorima

 OSNOVNI POJMOVI
Energetska efikasnost se može povećati prilikom izgradnje
novih objekata, ali i prilikom rekonstrukcije starih
(postojećih) objekata.

Niskoenergetska kuća – za zagrevanje koristi svega

40 kWh/m2 godišnje (manje od 3 litra lož-ulja)
Pasivna kuća - za zagrevanje koristi svega 15 kWh/m2
godišnje (oko 1 litar lož-ulja)
Klasična (stara) gradnja odlikuje se prosečnom godišnjom
potrošnjom energije za grejanje koja se kreće između
150 – 200 kWh/m2.

Treba napomenuti da, sa podizanjem životnog standarda, u

našim klimatskim uslovima sve više rastu potrebe i za
hlađenjem prostorija (klimatizacijom) u letnjem periodu.
 OSNOVNI POJMOVI
Energetski efikasni građevinski materijali
Građevinski materijali koji su u skladu sa principima
energetske efikasnosti. Dakle, to su materijali koji tokom
svog životnog ciklusa zahtevaju manju potrošnju energije
od klasičnih materijala, bez spuštanja nivoa kvaliteta (u
smislu fizičko-mehaničkih svojstava, termoizolacionih
svojstava, trajnosti, itd.)
Cilj je da se ukupna količina energije smanji (počev od
proizvodnje materijala, njegovog transporta, ugradnje,
eksploatacije objekta, održavanja objekta, pa sve do
reciklaže materijala i odlaganja građevinskog otpada).
 OSNOVNI POJMOVI
Energetski efikasni građevinski materijali
Drugim rečima, nije dovoljno da se potrošnja energije u
jednoj fazi životnog ciklusa materijala smanji (na primer u
procesu proizvodnje), a da se kasnije poveća (na primer
tokom eksploatacije ili održavanja objekta) – tako da
ukupna količina energije koja se troši tokom celog
životnog ciklusa materijala bude povećana.

Kao primer možemo da uzmemo proizvodnju cementa i

betona koji danas predstavljaju ubedljivo najviše globalno
korišćene građevinske materijale.
Takođe, pokušaćemo da odgovorimo na pitanje da li
beton spravljen na bazi delimične supstitucije cementa i
recikliranog agregata može da bude EEM.
 PRIMER 1 – Cement
Mineralno vezivo koje predstavlja polu-proizvod, tj. komponentu od koje
se dobijaju gotovi proizvodi – kompozitni građevinski materijali tipa
maltera i betona.
Proizvodnja cementa je, energetski gledano, izuzetno intenzivan proces
koji zahteva velike količine sirovina. Tako na primer, za proizvodnju 1
tone cementa potrebno je oko 1,5 tona mineralnih sirovina (pre svega
krečnjaka i gline). Pri tome, tokom ovog procesa utroši se oko 115
kilograma uglja, a u atmosferu se oslobodi i do 900 kilograma CO2.
Podaci iz cementne industrije govore da je u svetu tokom 2012. godine
proizvedeno oko 3,6 milijardi tona cementa, za šta je potrošeno 415
miliona tona uglja i emitovano 2,5 milijardi tona CO2.
Zato se sve više ide na supstituciju prirodnih sirovina alternativnim
sirovinama – kao što su granulisana zgura visokih peći, elektrofilterski
pepeo, silikatna čađ, krečnjačko brašno, itd.
Takođe, ide se sve više na zamenu fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas)
alternativnim gorivima (na primer recikliranom gumom).
 PRIMER 2 – Beton
Beton je supstanca koja se, nakon vode, najviše koristi na Zemlji.
Svake godine, u svetu se proizvede preko 25 milijardi tona betona.
To znači da je godišnja proizvodnja betona jednaka 3,8 tona po glavi
stanovnika naše planete.
S druge strane, proizvodnja betona doprinosi godišnjoj globalnoj emisiji
CO2 u iznosu 5-7 %.
Učinak betona u oblasti energetske efikasnosti:

• Фаза изградње: 10-20% енергије

• Употребно-оперативна фаза: 80-90% енергије

енергија за грејање електрична енергија

 PRIMER 3 – Reciklirani beton
Recikliranje građevinskog i demoliranog otpada (C&D waste) – starog
betona, opekarskog loma, armature, ali i drugih vrsta sekundarnih sirovina
(reciklirana guma, staklo, elektrofilterski pepeo, zgura visokih peći, itd.)
predstavlja socijalno-ekonomski prioritet u savremenom svetu.
Naime, deponovanje velike količine otpadnog građevinskog materijala,
nastalog rušenjem postojećih objekata (zbog dotrajalosti, odnosno usled
različitih prirodnih katastrofa ili “ljudskog faktora“), postaje sve veći
problem – naročito u gusto naseljenim urbanim sredinama.
 PRIMER 3 – Reciklirani beton
Recikliranjem se otpadni beton pretvara u sirovinu. Time se smanjuje
količina otpada, smanjuje potrošnja neobnovljivih resursa (prirodan
agregat) i smanjuje emisija CO2.

Zato je način implementacije poznatog principa "3R" (Reduce,

Recycle, Renew) u ovoj oblasti veoma značajan. Cilj je smanjiti
potrošnju energije i stepen zagađenja (Reduce), ponovo koristiti stari
beton (Recycle) - kao agregat za novi beton (Renewable resource).

Ovaj problem je posebno značajan u najvećim i ekonomski

najrazvijenijim zemljama sveta, u kojima se godišnje proizvede više
od 1 m3 betona po glavi stanovnika (samo u Kini preko 2,3 milijarde
m3 betona , odnosno preko 1,1 milijarda tona cementa).

Zaključak: čak i klasičan, konstrukcioni beton (a naročito reciklirani

beton), predstavlja potencijalno energetski efikasan ili ''zeleni''
materijal.
 Energetski efikasni materijali
Kao što smo videli, praktično svaki građevinski materijal može da
bude potencijalno energetski efikasan materijal.

Naravno, s obzirom na već istaknutu činjenicu da se najveće uštede

energije mogu ostvariti u fazi eksploatacije objekata u zgradarstvu (pri
zagrevanju/hlađenju prostorija, ventilaciji, korišćenju električne
energije za osvetljenje ili za rad različitih uređaja, itd.), najveći stepen
energetske efikasnosti može se postići u oblasti termoizolacionih
materijala.

Takođe, značajne uštede mogu se postići i primenom odgovarajućih

prozora i vrata, u kombinaciji sa orijentacijom objekta u prostoru,
ventilisanim i „pametnim„ fasadama koje se po potrebi mogu učiniti
transparentnim ili zamračiti, upotrebom solarne energije, itd.