Neki principi u pedagogiji

Osnovni pedagoški principi su:

1. Princip naučnosti nastave
2. Princip prilagođenosti nastave uzrastu učenika
3. Princip sistematičnosti i postupnosti u nastavi
4. Princip povezanosti teorije i prakse
5. Princip očiglednosti
6. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi
7. Princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika
8. Princip individualizacije
9. Princip racionalizacije i ekonomičnosti
10. Princip istoričnosti i savremenosti .
 
 
 
 
Princip naučnosti nastave
Princip naučnosti u nastavi je vodeći princip u sistemu didaktičkih principa. Pojam naučnosti odnosi se na
aspekte nastave te stoga učenici u toku svih godina školovanja usvajaju samo naučno proverena znanja.
Jedan od važnih principa naučnosti jesteda učenici saznaju suštinu, bitne oznake. Ovaj zahtev se ostvaruje
postepeno zavisno od uzrasta i psihičkih mogućnosti učenika. Uspešna realizacija principa naučnosti povezana
je sa formiranjem osnova teorijskog mišljenja, a teškoća sprovođenja ovog principa je u tome što naučno-
tehnički napredak prevazilazi mogućnosti nastave. Količina informacija se udvostručuje svakih 5-10 godina,
sporne hipoteze ne mogu ući u sadržaj nastavnih predmeta ali ih nastavnici već u srednjoj školi ne mogu
zaobići. (M. Kuka, str 21)
U sticanju naučnih (teorijskih) znanja, saznanje teče od apstraktnog ka konkretnom jer se uopštavanje zasniva
na analizi suštinskih oznaka sistema koji se uče. Tako se, npr., u početnim razredima učenicima daju
elementarna znanja koja u izvesnoj meri nose opisni karakter.; na starijem uzrastu se značajna pažnja obraća
formiranju naučnih pojmova.(D.I. Stošović, str 140)
Osnovna intenca principa naučnosti u nastavi jeste da se učeniku omogući da vidi tamo gde ranije nije video, i
da zapazi ono što do tada nije zapazio.(M. Kuka, str 21, 22)
 
  
Princip prilagođenosti nastave uzrastu učenika
Princip prilagođenosti nastave uzrastu je označen kao princip dostupnosti. Ne treba nametati umu ono što mu
ne odgovara i zbog toga obim znanja koji treba učenici da usvoje mora se brižljivo odabrati vodeći računa o
tome koliko učenici već znaju. No i pored toga moraju se uzeti u obzir individualne razlike u pogledu
intelektualnih sposobnosti učenika.
Kako navodi Sokolovski (1999), ovaj princip javlja se kao socijalni, psihološki i didaktički zahtev koji nastoji da
usaglasi stvarne mogućnosti učenika i sadržaje vaspitanja i obrazovanja sa društvenim zahtevima.(R. Nikić, str
117)
Komenski je u svojoj „Velikoj didaktici“ formulisao elementarna pravila koja nalažu da se u nastavi ide od lakšeg
ka težem, poznatog ka nepoznatom, prostog ka složenom i bližeg ka daljem. (M. Kuka, str 22)