9.

TRŽIŠTE FAKTORA PROIZVODNJE

• Osnovni faktori proizvodnje su: rad, kapital I zemlja.
• Faktori proizvodnje su neophodni inputi za proizvodnju dobara I usluga.
• Tražnja za faktorom proizvodnje je izvedena tražnja jer zavisi od odluke preduzeća koliki
obim proizvodnje ili pružene usluge želi da postigne, za šta su neophodni faktori
proizvodnje.
• Ponuda I tražnja radne snage, zemlje I kapitala određuje iznos koji preduzeće plaća
radnicima, vlasnicima zemlje I kapitala.
• Cena faktora proizvodnje ima različite oblike: zarada(rad), kamata(kapital),
dividenda(kapital), renta(zemlja).
Tražnja za radom

• Rad je najvažniji factor proizvodnje.

• Većina usluga rada nisu finalna dobra koja konzumiraju potrošači, već inputi u
proizvodnju ostalih dobara.
• Tržištima rada, kao I ostalim tržištima u privredi, upravljaju sile ponude I tražnje.
Proizvodna funkcija i marginalni proizvod rada

• Proizvodna funkcija pokazuje odnos između količine inputa koji se koriste u proizvodnji
nekog dobra I količine autputa tog dobra.
• Marginalni proizvod rada je povećanje količine autputa od dodatne jedinice rada.
MPL= Q/ L
MPL=(Q2–Q1)/(L2–L1)

• Opadajući marginalni proizvod je svojstvo po kojem marginalni proizvod nekog inputa

opada sa povećanjem količine tog inputa.
o Kako se broj radnika povećava, marginalni proizvod opada.
o Kako se unajmljuje sve više radnika, doprinos proizvodnji svakog dodatnog
radnika je sve manji.
o Proizvodna funkcija sa povećanjem broja radnika postaje sve više ravna.
Vrednost marginalnog proizvoda

• Vrednost marginalnog proizvoda inputa izračunava se kada se marginalni proizvod

inputa pomnoži sa tržišnom cenom autputa.
VMPL = MPL x P

• Vrednost marginalnog proizvoda se meri u novčanim jedinicama.

• Vrednost marginalnog proizvoda se smanjuje kako broj radnika raste – razlog tome je
opadajući marginalni proizvod, dok je tržišna cena dobra konstantna
Uslov za maksimizaciju profita

• Konkurentno preduzeće maksimizira profit ukoliko angažuje radnike do tačke u kojoj je

vrednost marginalnog proizvoda rada jednaka nadnici.
Maksimizacija profita samo do tačke u kojoj je: VMPL = Nadnica

• Kriva vrednosti marginalnog proizvoda predstavlja krivu tražnje za radom konkurentnog

preduzeća koje maksimizira profit.
• Kada konkurentno preduzeće angažuje radnu snagu do tačke u kojoj je vrednost
marginalnog proizvoda rada (VMPL) jednaka nadnici, ono proizvodi I do tačke u kojoj je
cena jednaka marginalnom trošku.
***Maksimizacija profita: VMPL = W
P x MPL = W / : MPL
P = W / MPL
***Pošto je W/ MPL = MC (zato što je nadnica po jedinici marginalnog proizvoda isto što
i trošak dodatne jedinice) sledi,
P = MC
Šta izaziva pomeranje krive tražnje za radom?

• Cena autputa (proizvoda)

• Tehnološka promena
• Ponuda ostalih faktora
Ponuda rada

• Kriva ponude rada pokazuje kako izbor radnika (da li da rade ili da se odmaraju?) zavisi
od promena oportunitetnog troška.
• Rastuća kriva ponude rada znači da povećanje nadnica podstiče radnike da rade I tako
povećaju količinu ponuđenog rada.
• Međutim, ako je plata veća, radnik se može odlučiti da radi manji broj sati (uz tu zadršku
pretpostavićemo da je ponuda rada rastuća).
• Ponuda rada ne raste uvek sa porastom cene rada (zaradom)!
Šta izaziva pomeranje krive ponude rada?

• Promene Sistema vrednosti (žene kreću da rade)

• Promene alternativnih mogućnosti
• Imigracije (doseljavanje stanovništva)
Ravnoteža na tržištu rada

• Nadnica predstavlja cenu rada.

• Nadnica se prilagođava kako bi se ponuda I tražnja za radom uravnotežile.
• Svako preduzeće poštuje pravilo za maksimizaciju profita – nadnica ne sme biti veća od
vrednosti marginalnog proizvoda rada.
• Ponuda I tražnja za radom određuju ravnotežnu nadnicu.
• Pomeranje krive ponude I tražnje za radom dovode do promene ravnotežne nadnice.
Pomeranja ponude rada - Povećanje ponude rada:

• Ima za rezultat dodatnu količinu rada.

• Stvara pritisak na smanjenje nadnice
• Za preduzeća postaje profitabilno da upošljavaju više radnika (kako to utiče na MPL?).
• Veći broj radnika rezultuje opadajući marginalni proizvod.
• Smanjuje vrednost marginalnog proizvoda (VMPL = P xMPL).
• Dovodi do nove ravnoteže.
Pomeranja tražnje za radom - Povećanje tražnje za radom:

• Za preduzeća postaje profitabilno da upošljava više radnika.

• Stvara pritisak na povećanje nadnica
• Povećava vrednost marginalnog proizvoda.
• Dovodi do nove ravnoteže.
Zemlja i kapital kao faktori proizvodnje

• Zemlja kao faktor proizvodnje.

• Kapital podrazumeva svu opremu I građevinske objekte koji se koristi u proizvodnji.
o Kapital privrede podrazumeva akumulaciju dobara koja su proizvedena u
prošlosti, a koja se u sadašnjosti koriste za proizvodnju novih dobara I usluga.
• Kriva tražnje za zemljom I kapitalom predstavlja vrednost marginalnog proizvoda tog
faktora proizvodnje.
Cena zemlje i kapitala

• Kupovna cena je cena koju neko plaća da bi stekao neograničeno vlasništvo and
faktorom proizvodnje.
• Cena zakupa je cena koju neko plaća da bi u ograničenom vremenskom period koristio
factor proizvodnje.
• Cena zakupa zemlje I cena zakupa kapitala su određene ponudom I tražnjom.
• Preduzeće povećava unajmljenu količinu sve dok se vrednost marginalnog proizvoda
faktora ne izjednači sa cenom tog faktora (isto pravilo kaoi kod nadnice).
Ravnoteža na tržištima zemlje i kapitala

• Cena zakupa svakog faktora mora biti jednaka vrednosti marginalno gproizvoda.
• Svaki factor ostvaruje vrednost svog marginalnog doprinosa proizvodnom procesu.
• Promena ponude bilo kog faktora menja zaradu svih faktora
Međusobna povezanost faktora proizvodnje

• Faktori proizvodnje se koriste zajedno.

o Marginalni proizvod bilo kog faktora proizvodnje zavisi od količine ostalih faktora
koji su dostupni.
Neoklasična teorija raspodele

• Iznos koji se isplaćuje svakom faktoru proizvodnje zavisi od ponude i tražnje za tim
faktorom proizvodnje.
• Tražnja za faktorima proizvodnje zavisi od marginalne produktivnosti – što je marginalna
produktivnost manja, manja je I cena faktora proizvodnje.
• U ravnoteži, svaki factor proizvodnje zarađuje vrednost svog marginalnog doprinosa
proizvodnji dobara I usluga
Rezime

• Rad, zemlja I kapital su najvažniji faktori proizvodnje.

• Tražnja za faktorima proizvodnje je izvedena tražnja.
• Konkurentno preduzeće da bi maksimiziralo profit angažuje svaki faktor do tačke u kojoj
je vrednost marginalnog proizvoda faktora jednaka njegovoj ceni odnosno do nivoa gde
je P=MC.
• Ponuda rada zavisi od izbora pojedinaca – dokolica ili rad.
• Kriva ponude rada sa uzlaznim nagibom – ljudi reaguju na porast nadnice tako što se
manje odmaraju, a više rade.
• Cena koja se plaća za svaki faktor prilagođava se kako bi se izjednačile ponuda I tražnja
za tim faktorom.
• Pošto tražnja za faktorom pokazuje vrednost marginalnog proizvoda tog faktora, u
ravnoteži svaki faktor stiče naknadu u skladu sa svojim marginalnim doprinosom
proizvodnji dobara I usluga.
• Pošto se faktori proizvodnje koriste zajedno, marginalni proizvod bilo kog faktora zavisi
od raspoloživih količina svih faktora.
• Shodno tome, promena ponude jednog faktora menja ravnotežnu zaradu svih drugih
faktora.
 10. TRŽIŠTE RADNE SNAGE
Radna snaga – aktivno stanovništvo

• Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čini ukupan broj radnika uključujući zaposlene I
nezaposlene.
• Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu
starom 15 i više godina.
• Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 I više godina koja nisu svrstana u
zaposleno ili nezaposleno stanovništvo.
• U neaktivna lica spadaju studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kućne poslove, kao I
ostala lica koja nisu aktivno tražila posao.
Zaposleni

• Zaposlenima se smatraju lica koja:

o Imaju zasnovan radni odnos sa poslodavcem,
o Rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili ugovora o obavljanju
privremenih i povremenih poslova;
o Obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili
preduzetničkih radnji.
• Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15
I više godina.
Nezaposleni

• Nezaposleni su lica, starosti od 15 godina do 65 godina života, koja su sposobna I

spremna za rada, a koja nisu zasnovala radni odnos I vode se na evidencijin ezaposlenih
i aktivno traže zaposlenje.
• Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom stanovništvu
starom 15 I više godina.
Vrste nezaposlenosti

• Prirodna stopa nezaposlenosti – uobičajena stopa nezaposlenosti jedne privrede oko

koje stopa nezaposlenosti fluktuira.
• Ciklična nezaposlenost – odstupanje nezaposlenosti od prirodne stope.
• Frikciona nezaposlenost – nezaposlenost koja nastaje zbog toga jer je radnicima
potrebno neko vreme da nađu posao koji im odgovara.
• Strukturalna nezaposlenost – nezaposlenost koja nastaje kada je broj raspoloživih
radnih mesta nedovoljan
Stopa zaposlenosti

• Neformalna zaposlenost podrazumeva rad u neregistrovanim preduzećima, rad bez

ugovora o radu, kao I rad pomažućih članova domaćinstva.
• Stopa neformalne zaposlenosti predstavljau deo neformalno zaposlenih u ukupnoj
zaposlenosti.
• Stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti iznosila je 21%, pri čemu gotovo
60% neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.

11. TEORIJA IZBORA POTROŠAČA

• Teorija izbora potrošača govori o tome kako ljudi donose odluke i objašnjava formiranje
tražnje na osnovu odluke potrošača.
• Primenom teorije izbora potrošača možemo da odgovorimo na tri pitanja:
o Da li su sve krive tražnje nagnute nadole?
o Kako nadnice utiču na ponudu rada?
o Kako kamatne stope utiču na štednju domaćinstava?
• Budžetsko ograničenje pokazuje ograničenje potrošačke korpe koju potrošač sebi može
da priušti.
o Ljudi troše manje (nego što žele) zato što je njihova potrošnja ograničena
dohotkom.
• Budžetsko ograničenje pokazuje različite kombinacije dobara koje potrošač može sebi da
priušti s obzirom na svoj dohodak i cene tih dobara.

• Nagib budžetskog ograničenja jednak je relativnoj ceni dva dobra – ceni jednog dobra u
poređenju sa cenom drugog dobra.
• Nagib budžetskog ograničenja meri stopu po kojoj se potrošač odriče jednog dobra da
bi stekao drugo dobro, i obratno.

• Preferencije potrošača:
o Potrošač je indiferentan u odnosu na kombinacije A, B i C, jer se sve one nalaze
na istoj krivi.
• Marginalna stopa supstitucije (MSS):
o Nagib u svakoj tački krive indiferencije zove se marginalna (ili granična) stopa
supstitucije
o To je stopa po kojoj je potrošač spreman da jedno dobro zameni drugim...
o ...ili, to je stopa koja pokazuje količinu jednog dobra koja je potrebna da bi
potrošač nadoknadio smanjenje potrošnje za 1 jedinicu drugog dobra.
Četiri osobine krive indiferencije:
1. Potrošači preferiraju više krive indiferencije jer one predstavljaju veće količinu dobara.
2. Krive indiferencije su opadajuće, jer potrošač je spreman da se odrekne jednog dobra,
samo ako mu to omogućuje veću potrošnju drugog dobra, kako bi bio u istoj meri
zadovoljan. Stoga, ako se smanji količina jednog dobra, količina drugog dobra mora da
se poveća.
3. Krive indiferencije se ne seku.
4. Krive indiferencije su udubljene (konveksne). Ljudi su pre spremni da se odreknu dobara
kojih imaju u izobilju, nego onih kojih imaju samo u malim količinama. Razlike u
graničnim stopama supstitucije uzrokuju da krive indiferencije budu konveksne
Dva ekstremna primera kriva indiferencije
• Savršeni supstituti
o Dva dobra čije su krive indiferencije prave linije su savršeni supstituti.
o Tada je marginalna stopa supstitucije konstantna.
• Savršeni komplementi
o Dva dobra sa pravougaonim krivama indiferencije su savršeni komplementi.
Optimizacija: Šta potrošač bira?
• Potrošač bi želeo da dobije kombinaciju dobara koja se nalazi na najvišoj mogućoj krivi
indiferencije.
• Međutim, potrošač ima ograničena sredstva koja mu stoje na raspolaganju, što znači da
mora da se nađe na ili ispod svog budžetskog ograničenja.
Optimalni izbori potrošača
• Optimalan izbor potrošača određuje kombinacija krive indiferencije i budžetskog
ograničenja.
• Potrošačev optimum nalazi se u tački u kojoj je najviša kriva indiferencije tangenta
budžetskom ograničenju. Šta to znači?
• Pri optimumu nagib krive indiferencije jednak je nagibu budžetskog ograničenja.
• Nagib krive indiferencije je MSS, a nagib budžetskog ograničenja je relativna cena.
• Potrošač bira potrošnju dva dobra pri kojoj je marginalna stopa supstitucije jednaka
relativnoj ceni.
• Relativna cena je stopa po kojoj je tržište spremno da zameni jedno dobro za drugo.
• MSS je stopa po kojoj je potrošač spreman da zameni jedno dobro za drugo.
Kako promene dohotka utiču na izbor potrošača?
• Povećanje dohotka dovodi do paralelnog pomeranja budžetskog ograničenja udesno.
• Potrošač je u mogućnosti da odabere bolju kombinaciju dobara koja se nalazi na višoj
krivi indiferencije.
• Ako potrošač kupuje veću količinu dobra kad njegov dohodak raste takvo dobro se
naziva normalno dobro.
 • Ako potrošač kupuje manju količinu dobra kad njegov dohodak raste takvo dobro se
naziva inferiorno dobro.
• Smanjenje cene bilo kog dobra uzrokuje pomeranje budžetskog ograničenja udesno i
menja nagib budžetskog ograničenja.
• Promena cene dobra ima dva efekta na potrošnju:
o Dohodni efekat
o Supstitucioni efekat

• Dohodni efekat je promena potrošnje koja nastaje kada promena cene pomera
potrošača na višu ili nižu krivu indiferencije.
o Dohodni efekat – Nakon pomeranja sa jedne na drugu tačku na istoj krivi,
potrošač će se pomeriti na novu krivu indiferencije.
• Supstitucioni efekat je promena potrošnje koja nastaje kada promena cene pomera
potrošača duž date krive indiferencije do tačke sa novom marginalnom stopom
supstitucije.
o Supstitucioni efekat - Promena cene najpre uzrokuje pomeranje potrošača sa
jedne na drugu tačku duž iste krive

Tri paradoksa –
1. Gifenovo dobro
• Da li su sve krive tražnje opadajuće?
o Ponekad se može desiti da su krive tražnje rastuće
o To se dešava kada potrošači kupuju više nekog dobra kada njegova cena
raste.
• Gifenovo dobro
o Dobro koje krši zakon tražnje ekonomisti nazivaju
o Gifenovo dobro
o Gifenovo dobro je ono dobro čiji rast cene izaziva porast tražene količine
o Dohodni efekat je jači od supstitucionog efekta
o Krive tražnje za takvim dobrima imaju pozitivan nagib
2. Rast zarade i pad ponude rada
• Da li su sve krive ponude rastuće?
o Ponekad se može desiti da su krive ponude opadajuće.
o Radna nedelje je skraćena, a nadnice su povećane. Objašnjenje ekonomista -
sa tehnološkim napretkom raste produktivnost rada. Došlo je do rasta tražnje
za radom, a porsle su i nadnice.
• Kako porast nadnice utiče na ponudu rada?
o Ako je supstitucioni efekat veći od dohodnog efekta, radnik je spreman da
radi više
o Ako je dohodni efekat veći od supstitucionog efekta, radnik će raditi manje.
3. Kako kamatna stopa utiče na štednju stanovništva?
• Kako porast kamatne stope utiče na štednju domaćinstava?
• Ako je supstitucioni efekat veći od dohodnog efekta domaćinstva više štede.
• Ako je dohodni efekat veći od supstitucionog efekta domaćinstva manje štede.

Rezime
• Budžetsko ograničenje potrošača pokazuje moguće kombinacije različitih dobara
koje on može da kupi za svoj dohodak po postojećim cenama dobara.
• Nagib budžetskog ograničenja jednak je relativnoj ceni dobara.
• Krive indiferencije potrošača predstavljaju njegove preferencije.
• Tačke na višim krivama indiferencije preferiraju se u odnosu na tačke na nižim
krivama indiferencije.
• Nagib krive indiferencije u bilo kojoj tački predstavlja potrošačevu marginalnu stopu
supstitucije
• Potrošač postiže optimum tako što bira tačku na svom budžetskom ograničenju koja
leži na najvišoj krivi indiferencije.
• Kada cena dobra padne, uticaj tog događaja na izbor potrošača može da se odrazi u
vidu dohodovnog i supstitucionog efekta.
• Dohodni efekat predstavlja promenu potrošnje koja nastaje zato što potrošač
postaje bogatiji usled pada cene.
• Dohodni efekat ogleda se u pomeranju sa niže na višu krivu indiferencije.
• Supstitucioni efekat predstavlja promenu potrošnje koja nastaje zato što promena
cene podstiče veću potrošnju dobra koje je postalo relativno jeftinije.
• Supstitucioni efekat se ogleda u kretanju duž krive indiferencije do tačke sa drugim
nagibom.

Teorija izbora potrošača može da objasni:

• zašto krive tražnje potencijalno mogu da budu rastuće
• zašto više nadnice mogu da smanje ili povećaju ponuđenu količinu rada
• zašto više kamatne stope mogu da smanje ili povećaju štednju.
 12. MERENJE NACIONALNOG DOHOTKA
Kako se meri dohodak zemlje?
• Mikroekonomija proučava kako odlučuju domaćinstva i preduzeća i kako
međusobno deluju na tržištima.
• Makroekonomija proučava pojave na nivou cele ekonomije odnosno,
ekonomske promene koje istovremeno pogađaju domaćinstva, preduzeća i
tržišta.
• Makroekonomisti se bave sledećim pitanjima:
o Zašto je u nekim zemljama prosečni dohodak visok, a u drugim nizak?
o Zašto cene ponekad brzo rastu, a nekad su stabilne?
o Zašto se proizvodnja i zaposlenost u nekim godinama povećavaju, a u drugim
smanjuju?
Dohodak i izdaci privrede
• Kada procenjujemo stanje privrede, uvek se analizira ukupni dohodak te
privrede.
• U privredi u celini svi dohotci moraju biti jednaki izdacima (u svakoj transakciji
postoji kupac i prodavac, pa je svaki dinar izdatka nekog kupca ujedno dohodak
za nekog prodavca).
• Bruto domaći proizvod (BDP, ili Y ili GDP) predstavlja tržišnu vrednost svih
finalnih dobara i usluga proizvedenih u nekoj zemlji u datom periodu vremena.
• BDP meri ukupne dohotke i ukupne izdatke privrede.
Bruto domaći proizvod je…
• …tržišna vrednost...
o Proizvod se vrednuje po tržišnim cenama
• …svih finalnih ...
o BDP beleži samo vrednosti finalnih dobara, ne i međuproizvoda (vrednost se
računa samo jednom).
• …dobara i usluga...
o U BDP su uključena i materijalna dobra (hrana, odeća, automobili) i
nematerijalna dobra, odnosno usluge (npr. šišanje, hemijsko čišćenje odeće,
posete lekaru).
• …proizvedenih..
o U BDP su uključena dobra i usluge koji se proizvode u tekućem periodu. U
njega nisu uključene transakcije koje obuhvataju dobra proizvedena u
prošlosti.
• …u jednoj zemlji...
o BDP predstavlja vrednost proizvodnje unutar granica jedne zemlje
• … određenom vremenskom periodu.
o BDP predstavlja vrednost proizvodnje koja se odvija u određenom intervalu
vremena. Taj interval obično je jedna godina ili kvartal (tri meseca).
Ostale mere vrednosti dohotka
1. Bruto domaći proizvod (Y) je tržišna vrednost svih finalnih dobara i usluga
proizvedenih u nekoj zemlji u datom periodu vremena.
2. Neto nacionalni proizvod (NNP) = Y – amortizacija
3. Nacionalni dohodak (ND) = NNP – indirektni porezi (npr. porez na dodatu vrednost
tj. PDV)
4. Lični dohodak (LD) iznos koji poslodavac izdvaja za pojedinca za njegovu mesečnu
platu
5. Raspoloživi lični dohodak = LD – direktni porez (lični dohodak umanjen za sve
poreze i doprinose, odnosno to je iznos koji zaposlenom ostane na raspolaganju)
Komponente BDP-a
• BDP uključuje sve proizvode koji su proizvedeni u ekonomiji i prodati na legalnim
tržištima.
• Šta nije obuhvaćeno BDP-om?
o proizvodi koji su proizvedeni i prodati ilegalno,
o većina proizvoda koji se proizvode i potroše kod kuće i koji nikada ne izađu na
tržište.
• BDP (Y) je suma:
o potrošnje (C),
o investicija (I),
o državnih izdataka (G) i
o neto izvoza (X-M):
Y=C+I+G+(X-M)
• Potrošnja (C) - Izdaci domaćinstava na dobra i usluge (izuzev kupovine novog stambenog
prostora).
• Investicije (I) - Izdaci za opremu, zalihe i građevinske objekte (uključujući i kupovinu
novog stambenog prostora).
• Državni izdaci (G) - Izdaci za dobra i usluge lokalne samouprave, vlade federalnih
jedinica i federalne vlade. Ne uključuje transferna plaćanja pošto se ona ne vrše u
zamenu za neko dobro ili uslugu iz tekuće proizvodnje
• Neto izvoz (X-M) - Izvoz (X) minus uvoz (M).
Realni i nominalni BDP
• Nominalni BDP je vrednost proizvodnje dobara i usluga po tekućim cenama.
• Realni BDP pokazuje vrednost proizvodnje dobara i usluga po stalnim cenama.,
• BDP deflator je mera nivoa cena koja se računa kao odnos nominalnog BDP-a i
realnog BDP-a puta 100.
o BDP deflator pokazuje rast nominalnog BDP-a nastao usled porasta cena dobara i
usluga, a ne usled porasta proizvedenih količina.
BDP Deflator = (Nominalni BDP / Realni BDP) x 100
BDP i ekonomsko blagostanje
• BDP je najbolja, ali ne i savršena mera ekonomskog blagostanja u društvu.
• BDP nije savršena mera sreće ili kvaliteta života, s obzirom da ne meri:
o Vrednost dokolice,
o Kvalitet životne sredine,
o Vrednost gotovo svih aktivnosti koje se odvijaju van tržišta kao što je vrednost
vremena koje roditelji provode sa svojom decom ili vrednost volonterskog rada.
Paritet kupovne moći ili PPP
• Za međunarodna poređenja BDP-a koristi se BDP u paritetu kupovne moći (GDP in
PPP).
• Paritet kupovne moći (snage) je definisala Svetska banka 1968. godine.
• Pre PPP za poređenje BDP među zemljama se koristio devizni kurs.
• Međutim, BDP preračunat pomoću deviznog kursa precenjen je u zemljama s
relativno visokim opštim nivoom cena, a potcenjen u zemljama s niskim nivoom
cena.
P rimena PPP
• PPP se koristi za utvrđivanje stope siromaštva između različitih zemalja. Tako se
međunarodna apsolutna linija siromaštva (iznosi 1 USD per capita dnevno) se
izražava u jedinicama iste kupovne snage tj. PPP.
• Rezultati PPP se koriste i kod izračunavanja Indeksa humanog razvoja (HDI index) koji
meri koliko je neka zemlja ekonomski razvijena (uzima se veći broj faktora poput
zdravstvenog sistema, obrazovanja, prosečne godine starosti, itd.), što je širi pojam
od ekonomskog rasta koji se odnosi samo na stopu rasta BDP-a.
 13. MERENJE TROŠKOVA ŽIVOTA
• Inflacija je stanje u privredi kada opšti nivo cena raste.
• Stopa inflacije je procentualna promena opšteg nivoa cena između dva perioda.
• Indeks potrošačkih cena (Consumer Price Index, CPI) meri promene opšteg nivoa
cena roba i usluga tokom vremena koja domaćinstva kupuju za zadovoljavanje svojih
potreba.
• CPI je uveden kako bi se merile promene u troškovima života. Na primer, da bi se
mogao porediti rast plata (ili rast penzija, socijalnih davanja, itd.) sa rastom opšteg
nivoa cena.
• Do decembra 2008. godine inflacija se u Srbiji merila rastom cena na malo, a od
januara 2009. godine kao mera inflacije koristi se CPI koji se prati kvartalno i
godišnje.
• Razlike između CPI i rasta cena na malo su metodološke prirode (obuhvat
proizvoda/usluga, ponderi, itd.).
Ključni termini
• CPI je mera prosečnih promena cena proizvoda i usluga (fiksna korpa od preko 600
proizvoda, koji imaju različite pondere u potrošnji) koje kupuju domaćinstva u cilju
zadovoljenja svojih potreba.
• Bazni indeksi predstavljaju promenu cena u tekućem mesecu u odnosu na cene u
baznom periodu (2006=100).
• Lančani indeksi predstavljaju promene cena tekućeg u odnosu na cene prethodnog
meseca (m/m-1).
• Godišnji indeksi predstavljaju promene cena tekućeg mesecu u odnosu na isti mesec
prethodne godine (m/m-12).
Kako se izračunava CPI ?
1. Utvrdi se potrošačka korpa - robe i usluge najvažnije za potrošnju tipičnih potrošača.
2. Izračuna se trošak korpe - koriste se podaci o cenama u trgovini da bi se uvrdila
vrednost korpe u različitim periodima.
3. Izabere se bazna godina - obično su to godine koje se ne odlikuju nekim vanrednim
zbivanjima, za koje se smatra da su bile stabilne. Indeks se dobija tako što se podeli
vrednost korpe u tekućoj i u baznoj godini i pomnoži sa 100 %.
4. Izračuna se stopa inflacije - stopa inflacije je procentualna promena CPI u odnosu na
neki raniji period.
Stopa inflacije u godini 2 = ( ( CPI u goidni 2 – CPI u godini 1) / cpi u godini ) x 100
 Merenje inflacije u Srbiji
• Bazna inflacija se odnosi se kretanje cena koje nisu pod dejstvom sezonskih i
prolaznih faktora.
• U Srbiji pokazatelj „bazna inflacija“ meri kretanje cena koje se formiraju
slobodno i nemaju velike i sezonske fluktuacije.
• Pri obračunu bazne inflacije se isključuju administrativno kontrolisane cene, cene
derivata nafte i cene voća i povrća.
• Administrirane cene obuhvataju cene svih roba i usluga koje su u potpunosti ili
značajnim delom pod uticajem države (npr. cene javnog transporta, cene usluga
obrazovanja, administrativne takse, cene koje se mogu menjati uz
saglasnost/dozvolu nacionalnih regulatornih tela).
Problemi u merenju troškova života
• CPI je mera promene cena izabranih roba koje čine potrošačku korpu, ali nije
savršena mera promena troškova života.
• Supstituciona pristrasnost - sadržaj korpe se ne menja, tako da ne odražava reakcije
potrošača na promene relativnih cena.
o Potrošači se okreću ka robama koje relativno postaju jeftinije tj. manje skupe
tako da CPI prenaglašava porast troškova života za oko 1%, ne uzimajući u obzir
substitucione efekte.
• Uvođenje novih dobara - korpa ne odražava promene u kupovnoj snazi nastale
uvođenjem novih dobara.
o Novi proizvodi povećavaju mogućnost izbora, životni standard raste, što svaku
novčanu jedninicu čini vrednijom.
o Potrošačima treba manje novca da održe isti nivo i kvalitet potrošnje.
• Promene kvaliteta - kada kvalitet dobara raste, raste i vrednost novca, čak i ako se
cene ne menjaju. Kada kvalitet dobara opada, opada i vrednost novca, čak i ako se
cene ne menjaju.
o Statističke službe se trude da prate cene roba i usluga istog kvaliteta, ali to je
teško sprovesti.
Deflator ili CPI?
• Deflator BDP je obuhvatnija mera inflacije u odnosu na indeks potrošačkih cena (CPI)
jer:
• Deflator BDP-a meri prosečan rast cena svih finalnih dobara i usluga koji su uključeni
u obračun BDP-a, dok CPI obuhvata samo skup reprezentativnih finalnih dobara i
usluga iz potrošačke korpe;
• CPI poredi cene nepromenljive korpe dobara i usluga u tekućoj godini sa cenama u
baznoj godini, dok BDP deflator poredi cene roba i usluga proizvedenih u tekućoj
godini sa cenama istih u baznoj godini.
Nominalni iznosi novaca u raznim periodima
• Indeksi cena se koriste da se ispravi efekat inflacije kada se porede novčani iznosi iz
raznih perioda.

• Indeksacija – kada se neki nominalni iznos koriguje za inflaciju, tada se kaže da je taj
iznos indeksiran.
• Kamata predstavlja naknadu za plaćanje u budućnosti po osnovu transfera novca u
prošlosti.
• Kamatna stopa može biti:
o Nominalna - kamatna stopa koja se najčešće objavljuje i ne koriguje se stopom
inflacije. To je kamatna stopa koju isplaćuju banke.
o Realna – nominalna kamatna stopa korigovana za efekte inflacije.
 14. PROIZVODNJA I RAST
Faktori privrednog rasta
• Stanovništvo
• Prirodni resursi
• Proizvodna sredstva i infrastruktura
• Tehnološke promene
• Inovacije i znanje, itd.
• Tomas Robert Maltus je smatrao da će rast stanovništva biti ograničen ponudom
hrane, što će rezultirati hroničnom glađu.
Privredni rast u svetu
• Među zemljma postoje brojne različitosti i u nivou i u stopi rasta BDP-a po glavi
stanovnika, isto tako nivo razvijenosti svake zemlje se menja vremenom.
• Godišnje stope rasta koje se čine malim postaju velike tokom godina zato što se
kumuliraju.
• Kumuliranje predstavlja akumulaciju stope rasta tokom određenog vremenskog
perioda.
• „Pravilo 70“ – uz rast od 1% treba 70 godina da se BDP udvostruči.
• Suština privrednog rasta - nije najbitnije kolika je stopa rasta, bitnije od toga je da je
ona pozitivna u kontinuitetu, iz godine u godinu tokom dužeg vremenskog perioda.
Proizvodnja i rast
• Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge,
odnosno od produktivnosti.
• Produktivnost se odnosi na količinu dobara i usluga koja se proizvede u jedinici
vremena.
• Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga zovu se faktori proizvodnje
(fizički kapital, ljudski kapital, prirodni resursi, tehnološko znanje) i oni određuju
produktivnost.
Šta određuje produktivnost ?
• Fizički kapital je proizvedeni faktor proizvodnje i čini ga fond opreme i građevinskih
objekata koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga (alati, mašine, poslovne
zgrade, itd.).
• Ljudski kapital podrazumeva znanje i veštine koje radnici stiču kroz obrazovanje,
obuku i iskustvo.
• Poput fizičkog kapitala, i ljudski kapital povećava sposobnost jedne zemlje da
proizvodi dobra i usluge.
• Prirodni resursi su inputi koji se koriste u proizvodnji (zemlja, reke, energenti, rude,
minerali).
o Mada mogu da budu značajni, nisu neophodan uslov da bi neka ekonomija bila
visoko produktivna.
 • Tehnološko znanje obuhvata sva saznanja jednog društva o najboljim načinima
proizvodnje dobara i usluga.
• Ljudski kapital se odnosi na prenos tih saznanja na radnu snagu (učenje).
Proizvodna funkcija
• Proizvodna funkcija objašnjava odnos između količine inputa koji se koriste za
proizvodnju i količine autputa koja se dobija iz proizvodnje.
Y=AF(L,K,H,N)
– Y = količina autputa
– A = raspoloživa proizvodna tehnologija
– L = količina rada
– K = količina fizičkog kapitala
– H = količina ljudskog kapital
– N = količina prirodnih resursa
– F ( ) je funkcija koja pokazuje kako su inputi kombinovani u proizvodnji.
• Kod proizvodne funkcije sa konstantnim prinosima, važi pravilo da produktivnost
(Y/L) zavisi od fizičkog kapitala po radniku (K/L), ljudskog kapitala po radniku (H/L) i
prirodnih resursa po radniku (N/L) kao i od stanja tehnologije (A).
Y/L = A F (1, K/L, H/L, N/L)
Gde je:
• Y/L = autput po radniku
• K/L = fizički kapital po radniku
• H/L = ljudski kapital po radniku
• N/L = prirodni resursi po radniku
Privredni rast i politika države
• Politike koje povećavaju produktivnost i životni standard:
o podsticanje štednje i investicija,
o razvijeno obrazovanje,
o politička stabilnost i sigurnost prava svojine,
o podržavanje slobodne trgovine,
o podržavanje istraživanja i razvoja (R&D).
Opadajući prinosi i efekat sustizanja
• Opadajući prinos - sa porastom fonda kapitala, opada dodatni autput koji se
dobija dodavanjem jedinice kapitala:
o Zbog opadajućih prinosa, porast stope štednje samo neko vreme dovodi do
većeg rasta.
o Na dugi rok, viša stopa štednje dovodi do veće produktivnosti i dohotka, ali
ne i do bržeg rasta tih promenljivih.
 • Efekat sustizanja se odnosi na svojstvo po kom zemlje koje su na početku
siromašne imaju brži rast od zemalja koje su od početka bogate.
Strane investicije

• Ukoliko se analizira kontrola, stepen uticaja i način realizacije stranih direktnih

investicija, strane direktne investicije se mogu podeliti na pet velikih grupa:
1. direktne investicije u inostranstvo,
2. zajednička ulaganja (joint venture)
3. spajanja ili merdžeri (mergers),
4. preuzimanja ili akvizicije (acquisitions) i
5. direktne investicije u slobodne carinske, izvozne ili proizvodne zone.
Strana direktna investicija
• Strane direktne investicije su ulaganja investitora (nerezidenata) u cilju ostvarivanja
dividende (kao kod portfolio ulaganja u akcije), ali i upravljanja i kontrole nad
kompanijom.
• Svetska banka FDI definiše kao „investicije koje pružaju trajni interes u upravljačkoj
strukturi kompanije u koju se investira sa najmanje 10% ukupne vrednosti kapitala
što daje isto toliko glasova
• U upravljačkoj, odnosno glasačkoj strukturi“.
Portfolio investicije
• Predstavljaju kupovinu hartija od vrednosti od strane nerezidenata radi investiranja
kapitala bez namere da se time utiče na poslovnu politiku preduzeća.
• To je indirektan oblik investiranja u okviru koga se vrši transfer domaćeg kapitala u
inostranstvo kojim se stiče potraživanje, ali se ne zasniva svojina (npr. kupovina
hartija od vrednosti kompanija na tržištu kapitala i kupovina akcija raznih kompanija
ako se time bitno ne utiče na poslovnu politiku preduzeća).
• Cilj je geografska ili politička podela rizika (diversifikacija) i iskorišćavanje kamatnih
razlika na domaćim i inostranim tržištima.
 15. ŠTEDNJA I INVESTICIJE
FINANSIJSKI SISTEM I INVESTICIJE
• BDP predstavlja i ukupne dohotke i ukupne izdatke za kupovinu dobara i usluga u
jednoj privredi:
Y=C+I+G+(X-M)
• U uslovima zatvorene privrede: Y=C+I+G Y–C–G=I
Ukoliko od obe strane jednačine oduzmemo C i G
• Leva strana jednačine predstavlja štednju (S) odnosno, ukupan dohodak u ekonomiji
koji preostaje pošto se oduzme potrošnja i državni izdaci.
• Ako Y – C – G zamenimo sa S, tada je: S = I
S=Y–C–
S=(Y–T–C)+(T–G)
• Nacionalna štednja (štednja) je ukupni dohodak u privredi koji preostaje pošto se
plate potrošnja i državni izdaci.
• Lična (privatna) štednja je dohodak koji domaćinstvima preostaje pošto plate
poreze i svoju potrošnju (Y – T – C).
• Javna štednja predstavlja iznos poreskog prihoda koji preostaje državi kada plati za
svoje izdatke (T – G).
Finansijski sistem usmerava sredstva od štediša ka zajmotražiocima
• Finansijski sistem čine finansijske institucije koje koordiniraju aktivnosti štediša i
zajmotražilaca.
• Finansijske institucije mogu da se grupišu u dve kategorije:
o finansijska tržišta - institucije preko kojih štediše direktno nude sredstva
osobama koje traže zajam (tržište akcija i tržište obveznica) i
o finansijski posrednici - finansijske institucije preko kojih štediše indirektno nude
sredstva onima koji traže zajam (banke, investicioni fondovi, penzioni fondovi,
osiguravajuće kompanije i dr.).
Finansijska tržišta – tržište obveznica
• Obveznica (bond) je potvrda o dugu u kojoj su navedene obaveze zajmoprimca
prema imaocu obveznice (finansiranje dugom).
• Osnovni elementi obveznice:
o Rok: vremenski period nakon koga obveznica dospeva na naplatu (što je
obveznica na duži rok, veći je i rizik).
o Kreditni rizik: verovatnoća da zajmoprimac neće uspeti da isplati deo kamate ili
glavnicu duga.
o Poreski tretman: način na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te
obveznice (npr. U SAD izuzete su od saveznih poreza).
Finansijska tržišta – tržište akcija
• Akcija ili deonica (share) predstavlja pravo na učešće u vlasništvu preduzeća, a time i
pravo na profit.
• Dividenda je deo profita koji se isplaćuje akcionarima.
• U poređenju sa obveznicama, akcije znače veći rizik, ali i potencijalno veći prinos.
• Dokapitalizacija ili finansiranje akcionarskim kapitalom podrazumeva prodaju akcija
radi prikupljanja dodatnog novca.
• Berza predstavlja organizovano tržište na kome se trguje akcijama.
Finansijski posrednici - banke
• Banke primaju depozite od onih koji žele da štede, a te depozite koriste za
odobravanje kredita onima koji žele da dobiju zajam.
• Aktivna kamata je iznos koji banka naplaćuje na svoje kredite (naknada za korišćenje
kredita) i ona je uvek viša od pasivne kamate koju banka plaća svojim poveriocima
na primljena sredstva.
• Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope je stalni prihod banke.
Finansijski posrednici – investicioni fondovi
• Diverzifikacija rizika - investiranje u različite vrste hartija od vrednosti ili u
instrumente štednje kako bi se preraspodelio rizik i time smanjio gubitak.
• Investicioni fond je institucija koja prodaje akcije širokoj javnosti i koristi tako
dobijen novac da kupi portfolio (jedan skup) raznih vrsta akcija, obveznica, ili i jednih
i drugih.
o Omogućava ljudima koji poseduju malu sumu novca da na jednostavan način
diversifikuju svoja ulaganja.
• Tržište zajmovnog kapitala je tržište na kojem oni koji žele da štede nude sredstva, a
oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže sredstva.
• Zajmovna sredstva (kapital) se odnose na celokupni dohodak koji su ljudi odlučili da
štede i daju na zajam, umesto da ga troše na sopstvenu potrošnju.
• Ponuda zajmovnih sredstava potiče od ljudi koji poseduju višak dohotka (koji žele da
uštede i daju kao pozajmicu), a tražnja potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele
da dobiju pozajmicu radi investiranja.
• Kamatna stopa je cena pozajmljenog kapitala i određuje iznos koji zajmoprimci
plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje.
• Kamatna stopa na tržištu zajmovnih dobara je realna kamatna stopa - nominalna
stopa minus očekivana stopa inflacije:
r = i – πe
• Finansijska tržišta funkcionišu na isti način kao i sva druga tržišta u privredi.
o Ravnoteža ponude i tražnje zajmovnih sredstava određuje realnu kamatnu stopu
Kako Vlada kreira politiku štednje i investicija?

• Vlada definiše određene politike i mere koje utiču na štednju i investicije.

 • Vladine mere i politike koje utiču na štednju i investiranje posmatraćemo na osnovu
relacije:
o Poreza i štednje,
o Poreza i investicija i
o Deficita državnog budžeta.
Politika 1: Podsticaji za štednju
• Porez na dobit od kamate značajno smanjuje buduće isplate od sadašnje štednje i
kao rezultat toga smanjuje podsticaje za štednju.
• S druge strane, smanjenje poreza podstiče domaćinstva da štede:
o Kriva ponude zajmovnih sredstava pomera se udesno,
o Ravnotežna kamatna stopa se smanjuje,
o Količina traženih zajmovnih sredstava se povećava.
• Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstakla veća štednja, rezultat bi bile niže
kamatne stope i veće investicije.
Politika 2: Podsticaji za investicije
• Poreskim olakšicama na investicije povećava se podsticaj za uzimanje sredstava na
zajam:
o Povećava se tražnja za zajmovnim sredstvima,
o Kriva tražnje se pomera udesno,
o Dolazi do povećavanja kamatne stope i povećavanja štednje.
• Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstaklo veće investiranje, rezultat bi bile
više kamatne stope i veća štednja.
Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta
• Kada država troši više novčanih sredstava nego što prikupi putem poreskih prihoda,
tada se javlja budžetski deficit.
• Svi prethodni akumulirani budžetski deficiti čine državni (javni) dug.
• Uzimajući pozajmice kako bi finansirala budžetski deficit, država smanjuje ponudu
zajmovnih sredstava koja stoje na raspolaganju domaćinstvima i preduzećima za
finansiranje njihovih investicija.
• Pad investicija usled smanjenja ponude zajmovnih sredstava zove se istiskivanje.
o Država istiskuje privatne zajmotražioce koji pokušavaju da finansiraju svoje
investicije.
• Budžetski deficit smanjuje ponudu zajmovnih sredstava:
o Kriva ponude se pomera ulevo,
o Ravnotežna kamatna stopa se povećava, a
o Ravnotežna količina zajmovnih sredstava se smanjuje.
• Kada država smanjuje nacionalnu štednju usled deficita, kamatna stopa raste, a
investicije opadaju.
• Budžetski suficit povećava ponudu zajmovnih sredstava, smanjuje kamatnu stopu i
stimuliše investicije.