HELENSKA UMETNOST

Umetnost stare Grčke deli se na četiri perioda :

1. Geometrijski stil
2. Arhajsko doba
3. Klasično ili zlatno doba
4. Helenizam

Najvažnija sežredišta helenske kulture su Aleksandrija,Pergam,Efes,Atina Antiohija i Rodos.

U arhitekturi stilovi se kombinuju i naroćito se razvija korintski stil kao i gradnja
biblioteka,galerija i pogrebnih spomenika,
VAJARSTVO

Vajarstvo je raznovrsnije nastaju mnoge venere .

Najpoznatija je Miloska Venera (Afrodita s Milosa, . Izrađena je negje u periodu između 130. i
100. godine p. n. e. Smatra se da predstavlja grčku boginju ljubavi i lepote Afroditu (Venera, prema
rimskoj mitologiji). Ova skulptura je isklesana iz mermera, u veličini nešto većoj od prirodne; visoka
je 203 cm. Ruke i originalno postolje su izgubljeni. Prema natpisu na postolju (postolje je bilo
"privremeno" pronađeno a zatim ponovo izgubljeno ali postoje skice i prepisi natpisa) Milosku
Veneru je izradio Aleksandros iz Antiohije.
Ime je dobila prema ostrvu Milos, , gde je pronađena. Prema rekonstrukciji, Miloska Venera je u
levoj ruci držala jabuku (milos na grčkom jeziku znači jabuka).
Miloska Venera izložena je u Muzeju Luvru u Parizu.

Vajarstvo u helenizmu se odlikuje slobodnijim i naturalističkim pristupom izradi skulptura.

Najznačajnije skulpture iz navedenog perioda, uz Milosku Veneru, su: Nika sa Samotrake, Laokoon i
njegovi sinovi idr.
U čast pobede Pergama Rimljana i Rodosa nad sirijcima podignut je Zevsov žrtvenik u
Pergamu ,ceo hram je pun skulptura i predstavlja pobedu skulpture nad arhitekturom.U čast
morskim bitkama je podignuta i NIKA SA SAMOTRAKE ili POBEDA , statua je od mermera
visoka 244 cm boginja ima raširena krila kao da silazi sa neba do flote pobednika ,delo je
nepoznatog autora ,verovatno Pitokritos s Rodosa.Čuva se u Luvru.

Kod skulptura je naglašen pokret ,poslednji veliki sculptor bio je LISIP njegovo najpoznatije delo
STRUGAČ I KUPIDON ZATEŽE STRELU njegovi naslednici su otvorili školu na Rodosu stvori
Haret iz Linda stvara bronzanu skulpturu Kolosa na ulazu u luku, visoku 32 m – jedno od 7. svetskih
čuda.

Laokont sa sinovima je ime helenističke vajarske  grupe, koja se danas nalazi

u Vatikanskim muzejima Grupa prikazuje trojanskog sveštenika Laokonta i njegova
dva sina blizanca u bezuspešnoj borbi sa morskim zmijama koje ih dave.[2]
Prema legendi iz grčke mitologije Laokont je bacio koplje na Trojanskog konja kad su ga
zaluđeni Trojanci uvukli u grad, i izrekao čuvenu rečenicu - Timeo Danaos et dona
ferentes (Bojim se Danajaca i kad darove donose). [2] On je naime uzalud pokušao da uveri
svoje sugrađane da ne uvuku Trojanskog konja u grad. Zbog tog je  Atina protivnica
Trojanaca, poslala divovske zmije Porku i Karibeju da udave njegove sinove, Laokont je
dotrčao i bezuspešno pokušao spasiti sinove.[2] Prema drugoj verziji, te dvije zmije poslao
je Posejdon da ga kazni zbog kršenja celibata, pa su to Trojanci shvatili kao znak božje volje
i upravo zbog toga uvukli Trojanskog konja unutar svojih zidina .[2]Postoji i treća
verzija mita po kojoj je zmije poslao Apolon jer je Laokon oskvrnavio njegov hram, obljubivši
pred njegovom skulpturom svoju ženu.[3]  Plinije je i naveo da je ta grupa djelo
troje kipara sa Rodosa; Agesandara, Polidora i Atenodora.[

SLIKARSTVO
U helenističkom periodu nastala je kriza klasične umetnosti u kojoj slikar Apel stvarao
mešajući boje senčeći i koristeći kontraste boja koji su dali efekat dubine ovakav način
slikarstva se širi celim carstvom .Takođe karakterišu ga i mozaici jarkih boja koji su bili
kopije slika.