You are on page 1of 508

Dragan Vukšić

ŽUMBERAČKI
USKOCI
UNIJAĆENJE I
ODNAROĐIVANJE
Dragan Vukšić
ŽUMBERAČKI USKOCI
Unijaćenje i odnarođivanje

izdavač: Srpsko narodno vijeće, Gajeva 7/I, Zagreb


za izdavača: Milorad Pupovac
urednik: Milan Šarac
prijelom: Ruta
tisak: Grafocentar
naklada: 800

isbn 978-953-7442-23-1

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne


knjižnice u Zagrebu pod brojem 000915470.

Knjiga je objavljena uz podršku Savjeta za nacionalne manjine RH

Zagreb, oktobar 2015.


Dragan Vukšić

ŽUMBERAČKI
USKOCI
UNIJAĆENJE I
ODNAROĐIVANJE
Sadržaj
UVOD — 13

predgovor — 13
sećanja i razgovori s ocem — 19
suština problema — 35

I. Doseljavanja
DOSELJAVANJE ŽUMBERAČKIH USKOKA — 40

razlozi doseljavanja žumberačkih uskoka — 41


Globalne okolnosti — 41
Osmanlijska agresija na Hrvatsku i Kranjsku — 48

žumberak — 57
Geografski položaj, reljef i veličina — 57
Naziv i teritorijalna pripadnost Žumberka — 62

seobe žumberačkih uskoka — 66


Milko Predović o seobama žumberačkih uskoka — 67
Milan Radeka o seobama žumberačkih uskoka — 79
Drugi o seobama žumberačkih uskoka — 84
Legende o odnosima žumberačkih uskoka i Kranjaca — 106

popisi srba žumberčana — 113


Popis Srba Žumberčana do 1551.godine — 114
Popis Srba Žumberčana od 1551 do 1690. godine — 117
Drago Roksandić o popisu Srba Žumberčana do 1551. godine — 122
Autor o popisima Srba Žumberčana — 124

istoriografi o žumberačkim uskocima — 138


Janez Vajkart Valvasor o žumberačkim uskocima — 139
Radoslav Lopašić o žumberačkim uskocima — 153
Stanko Vraz o žumberačkim uskocima — 161
Slovenački istoriografi o žumberačkim uskocima — 167
DOSELJAVANJE SRBA U HRVATSKU I SLAVONIJU — 172

doseljavanje srba u hrvatsku — 173


doseljavanje srba u slavoniju — 185

VOJNA KRAJINA — 189

II. Unijaćenje
UNIJA I UNIJATSKA CRKVA — 204

marčanska episkopija (biskupija) 1609–1739. — 207


Pravoslavni vladike na čelu Marčanske episkopije — 207
Unijatski vladike (biskupi) u Marči — 226
Propast unije i manastira Marča — 247

hrvatska istoriografija o marčanskoj episkopiji (biskupiji) — 253

UNIJAĆENJE ŽUMBERAČKIH USKOKA — 261

verski život žumberačkih uskoka do 1750. — 262


Janko Šimrak o verskom životu Žumberčana — 263
Drugi o verskom životu Žumberčana — 270

johan hajnrih šviker o unijaćenju srba žumberčana — 287


O autoru i delu — 287
Generalsko nasilje u ime spasavanja duša — 289
Ugarska dvorska kancelarija odlučuje — 300
»Unijate tužni brate« — 305
Verski popis »na vojnički način« — 313

janko šimrak o »pounijaćenom žumberku« — 318

križevačka biskupija (episkopija) u službi unijaćenja i odnarođivanja


— 320

spomenica sveštenika u radatovićima — 321

pisma gabrijela kosteljnika biskupu dioniziju njaradiju — 346

»žumberački kalendar« i »žumberački krijes« — 356

balamandski sporazum — 398


III. Odnarođivanje
žumberački uskoci nisu vlasi — 402
Zvanični izvori o Vlasima — 402
Drugi o Vlasima i »vlaškom statusu« — 404
Autor o Vlasima — 418

žumberački uskoci nisu senjski uskoci — 424


Uvodna razmatranja — 424
Poreklo neistine o odnosu žumberačkih i senjskih uskoka — 429

žumberački uskoci nisu etnički hrvati — 437

IV. Žumberak posle ukidanja vojne


krajine
kome će pripasti žumberak — 444

život u žumberku posle ukidanja vojne krajine — 452

simbioza žumberka i žumberačkih uskoka — 459

žumberački uskočki identitet — 467

Prilozi
»IDEOLOG« ŽIVKO KUSTIĆ — 478

AUTOR O SRBIMA U ŽUMBERKU — 485

JOVAN HRANILOVIĆ — 488

BALAMANDSKI SPORAZUM — 497


Žumberku, mom rodnom kraju
ŽUMBERAČKI
USKOCI
UNIJAĆENJE I
ODNAROĐIVANJE
Uvod

U
vod sam podelio na tri dela. Prvi je ono što se obično naziva
predgovorom. Drugi deo su moja sećanja i razgovori s ocem.
Treći nije uobičajen, ali je potreban, jer će čitaocu omogućiti
da već na početku razume suštinu problema.

PREDGOVOR

Dobar predgovor daje realnu sliku o sadržaju knjige, čitaoca zainteresuje


i »nagovara« na čitanje. Pročitavši predgovore nekih knjiga, izgubio sam
interesovanje za čitanje pa sam ih »odložio na stranu«.
Ova knjiga se piše odavno, najmanje šezdeset godina, od mojih
prvih saznanja o tome o čemu sada pišem. Bila su to parcijalna, ali snažna,
upečatljiva saznanja koja su se duboko urezala u moja dečja osećanja i
svest i nikada nisu izbledela. Pratila su me kroz ceo život i »bola« jezgro
oko kojeg su se, s vremenom, slagala nova saznanja – bila su početni i naj-
značajniji elemenat mozaika.
Odgovor na pitanje zašto sam se upravo sad odlučio da pišem o Žu-
mberku, mom rodnom kraju i mojim precima, žumberačkim uskocima,
nije jednostavan. Niti je neko povoljno vreme za pisanje niti sam planirao
da baš sada pišem, a pisanje je sve samo ne lako, naročito o osetljivim pi-
tanjima i temama, posebno o »sebi i svojima«. Jednostavno, sticajem broj-
nih okolnosti »složile su se kockice«. Završio sam svoj radni vek, imam
više vremena, a osećao sam da ću imati i volje i snage da istrajem.
14 uvod

Sećanja na Žumberak, ljude i događaje iz detinjstva i mladosti živa


su, inspirativna i zahtevaju da doprinesem istini i ispunim dug prema
rodnom kraju. Susreti i razgovori s ljudima iz mladosti i potonjim gene-
racijama učvrstili su me u uverenju da ima o čemu da se piše i da treba
pisati.
Međutim, od želje i unutrašnje potrebe do samog pisanja put zna
da bude dug, ponekad predug, a ponekad iskrsnu i drugi problemi pa sve
ostane samo želja i namera. Katkad nedostaje onaj poslednji podsticaj,
prelomni momenat, kad čovek sam sebi kaže: da, odlučio sam, od danas
pišem! Tako je bilo i sa mnom.
Dugo sam razmišljao da li da krenem, znajući šta to znači i kakvo
breme sebi tovarim na leđa. A onda, tek nedavno, dođe mi je do ruke knji-
žica Radoslava Lopašića: »Žumberak, crte mjestopisne i poviestne«. Od-
mah sam uočio vrednost i prisnost ove nevelike, ali dragocene knjižice.
Na četvrtoj stranici Lopašić kaže: »Etnografsku sliku Žumberka, za koju
imade u tom kraju preobilja najzanimljivija gradiva, valja da istom napiše
koji rođeni Žumberčanin, među kojima ima toliko umnika i veštaka na
peru«.1 Naravno, nisam sebe prepoznao kao »umnog i veštog na peru«, ali
nisam ostao ni ravnodušan pa sam odlučio da pišem.
Ne znam da li bi bilo opravdano i potrebno pisati o Žumberku izvan
uskočkog konteksta jer pre dolaska uskoka Žumberak je bio samo manjim
delom i veoma slabo naseljen. Njihovim dolaskom sve se iz temelja pro-
menilo. Značaj i prošlost Žumberka u proteklih skoro pet stotina godi-
na je značaj i prošlost, dakle, istorija žumberačkih uskoka. Žumberački
uskoci su najseverozapadniji uskoci u odnosu na njihovu nekadašnju po-
stojbinu. Zovu ih i »prvi uskoci«, a zbog toga i »stari uskoci«. Nekoliko
hiljada uskoka bili su prvi brojniji pravoslavni hrišćani i etnički Srbi na
području tadašnje jednoverske, rimokatoličke Habsburške Monarhije.2

1 Radoslav Lopašić, »Žumberak, crte mjestopisne i poviestne«, Zagreb, 1881, Tisak di-
oničke tiskare, str. 4-5.
Država se do 1867. zvala Habsburška Monarhija, a posle Austro-Ugarska Monarhija.
2
Međutim, većina autora koristi naziv Austro-Ugarska, verovatno jer je najkraći i u
svakom trenutku odražava dvojnost – najveći unutrašnji problem te države.
15 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Obavezali su se da će Monarhiji služiti kao vojnici, a ona im je garanto-


vala privilegije i slobode, pre svega da neće da budu podanici kranjskoj i
hrvatskoj feudalnoj vlasteli i da će uživati i versku slobodu u odnosu na
Rimokatoličku crkvu.3
Nekoliko hiljada uskoka davali su carevini u početku nekoliko sto-
tina vojnika. Brojčano malo, u praksi mnogo imajući u vidu da je granica
prema Turskoj bila skoro potpuno neobezbeđena, da su oni bili iskusni
ratnici i da su se mogli angažovati za izvršavanje najtežih zadataka. Žu-
mberački uskoci su postali prvi krajišnici-vojnici, osnova buduće Vojne
krajine, istorijski, politički, sociološki, etnički, a i po mnogo čemu dru-
gom osobene i značajne vojne organizacije ne samo na Balkanu nego i u
Evropi.
Teško bi bilo naći primer u istoriji da su se s manjom verskom i etnič-
kom grupom toliko bavile i sporile se ne samo carsko-kraljevske vlasti u
Beču, Budimpešti i Zagrebu nego i već vekovima podeljene, suprotstavlje-
ne i zavađene dve najveće hrišćanske crkve, Rimokatolička i Pravoslavna.
Koliko puta su se žumberačkim uskocima, njihovim obavezama i pravi-
ma, bavili carevi u Beču, posebno Marija Terezija, i rimski pape, posebno
u vreme njihovog intenzivnog i prisilnog unijaćenja.
Verski i nacionalni sukob, nastojanje da se Žumberčani »otmu« od
Srpske pravoslavne crkve, pounijate i tako vežu za Rimokatoličku crkvu
– prvo zajedno sa svim pravoslavnim hrišćanima u okviru takozvane
»Marčanske unije«, a posle njezine propasti kao izdvojeno versko i etnič-
ko ostrvo, okruženo rimokatolicima, Kranjcima i Hrvatima – ono je što
žumberačke uskoke izdvaja i čini istorijski poznatim i osobenim.
Pripremajući se za pisanje prisetio sam se detinjstva, razgovarao s
mnogim ljudima, prikupio sam dosta literature i pročitao sve što mi je do-
šlo pod ruku. Došao sam do zaključka da unijaćenje žumberačkih uskoka,
ipak, nije bio osnovni i krajnji cilj, nego je bilo samo sredstvo i metod za
»omekšavanje« tvrdog uskočkog – po Jovanu Cvijiću »dinarskog etničkog
elementa«.

Koristiću taj naziv, jer prema izvornom značenju izraza »katolički« i druge zapadne
3
hrišćanske crkve su katoličke (opšte, sveopšte), a samo jedna je Rimokatolička.
16 uvod

Krajnji cilj je bio i danas je »etničko odnarođivanje i pohrvaćivanje«.


Ružno, bljutavo i degutantno zvuče slavopojke koje su pojedinci pisali i
pišu o Žumberčanima kao Hrvatima. U stvari, oni to pišu o sebi, sa žar-
kom željom da se dokažu. Kome i zašto, to oni znaju! Nije im lako. Nikad
nije bilo lako pokazati, sebi i drugima, da si ono što nisi, jer prethodno
moraš da dokažeš, i sebi i drugima, da nisi ono što jesi, a to je vraški teško.
Vrzino kolo. Čitajući šta se sve piše, ima se osećaj da bi pojedinci, kad bi
mogli, u Žumberku iskorenili sve srpsko, možda ukinuli i samo slovo »S«.
Nosioci su bili i danas su unijatski sveštenici i neki hrvatski istoriografi.
Vreme je da se štogod napiše o napisanom, argumentovano i istinito!
Čitalac bi u vezi s tim mogao da iznese više primedbi i postavi broj-
na pitanja. Recimo, da se o tome do sada već dosta pisalo. Istina je, pisalo
se, ali jednostrano, neobjektivno i tendenciozno. Za zvanične vlasti Hab-
sburške Monarhije, Rimokatoličku crkvu i unijatsku, takozvanu Grkoka-
toličku crkvu, unijaćenje je bilo i danas je »spasavanje« duša pravoslavnih
vernika i prevođenje u »pravu veru i crkvu«. Od njih se ne može čuti ni
reč kako je to rađeno: o nasilju, prevarama, obmanama i lažima. Nije tako
bilo samo u prošlosti. I danas se piše i radi na isti način, iako smo dobrano
zagazili u dvadeset i prvi vek, a Hrvatska je postala i članicom Evropske
unije.
Prekopavajući grobove naših prađedova, pojedinci kao da nisu sve-
sni da prekopavaju i grobove svojih predaka! Da li su svesni da to govori o
njima i njihovim nalogodavcima, da sve to rade u ime Boga i kao njegovi
poslenici? Da nije »drug« Bog (samo) rimokatolik?4 Razume se, pripad-
nici pravoslavne crkve i autori iz redova srpskog naroda to vide sasvim
drugačije, vide kao nasilje i otimanje koje truje odnose i produbljava jaz
između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve. Da ne bismo ostali na tome
šta kažu suprotstavljene strane, valja videti šta kažu strani autori i izvori
koji na problem gledaju neutralno i objektivno.

4 Pitanje da li je »drug« Bog (samo) rimokatolik postaviću uvek kad njegovi poslenici –
popovi, u njegovo ime pišu i postupaju apsurdno i apsolutistički i time izraziti svoje
neraspoloženje (odbojnost, prezir, gađenje) ne samo prema verskom nego i prema
svakom drugom apsolutističkom jednoumlju i diktaturi, prevarama i lažima. Izraz
»drug« dodajem, s obzirom da sam rođen i živeo u vreme kada su »drugovi« mslili da
apsolutono sve znaju i mogu.
17 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Neko bi mogao da kaže da je to sad daleka prošlost i da se ne može


ništa ispraviti, promeniti i vratiti! Odgovor bi bio da treba pisati zbog isti-
ne, podjednako zbog istorije i prošlosti, ali i zbog sadašnjosti i budućnosti.
Istina je samo jedna. Iako istoriju pišu pobednici, istina je i da i njihovo
vreme prođe. Pobednici neminovno bivaju pobeđeni, silaze sa scene i nes-
taju. Sadašnjost kreiraju oni koji su trenutno na vlasti, ali i oni i njihova
politika odu u prošlost, a istina čeka da ispliva na površinu. Neko ili nešto
nestaje tek kad o tome više ne postoji istorijsko sećanje, zasnovano na
istorijskoj istini.
Žumberak umire u etničkom i sociološkom pogledu. Žumberčani
već vek i po napuštaju Žumberak. Sad u njemu žive ostaci žumberačkih
uskoka. Uskoro ih tamo više neće biti. Ko će ubuduće živeti u Žumberku
ne znam, ali znam da će se ljudi pitati ko su bili žumberački uskoci, kakvi
su bili i šta se s njima dogodilo? Pisaće se na osnovu raspoloživih izvora
pa šta nije napisano – nije se ni dogodilo. Celovitih i objektivnih pisanja o
žumberačkim uskocima, posebno od rođenih Žumberčana, nema.
O žumberačkim uskocima kao Vlasima pisali su i pišu oni koji niti
su znali niti znaju ko su Vlasi? O Vlasima se oduvek malo znalo, danas se
ne zna mnogo više. Pitam Žumberčane već pedeset godina da li se osećaju
Vlasima i da li nešto znaju o Vlasima? Ne osećaju se Vlasima i o njima ne
znaju ništa, a onima koji ih tako zovu »prebrojavaju svu bližu i daljnju
rodbinu«. A kad se objektivno pogledaju brojni zvanični izvori, ispada da
Vlaha ime mnogo među Hrvatima. Znate ono: »isterivao lisicu, a isterao
vuka«. Još manje ima onih koji nešto znaju o »vlaškom statusu«, a trebalo
bi da se zna jer upravo »u tom grmu leži zec«.
Žumberački uskoci su bili verski i etnički osobeni na području Habs-
burške Monarhije pa bi bilo smešno i pomisliti da vlasti u Beču nisu znale
ko su oni! To se vidi i iz dokumenata kojima im se garantuju prava, odob-
ravaju privilegije i utvrđuju obaveze. Ali vlastima je više odgovaralo da
govore o »nepoznatim i bezimenim Vlasima«, nego o Srbima (Serviani i
Rasciani, na latinskom). Za to postoje brojni razlozi.
Slično priči o Vlasima, u Beču se s problemima Srba u Monarhiji u
18. veku bavila Ilirska dvorska kancelarija. Zašto Ilirska, kad je formirana
zbog pravoslavnih hrišćana, skoro izričito Srba, i zašto nije »Vlaška«, kad
su već te iste Srbe prozvali Vlasima? Ni to nije slučajno niti iz neznanja!
18 uvod

Bolje je bilo južnoslovenske narode, ne samo Srbe nego i Hrvate i druge,


zvati Ilirima, nego njihovim pravim imenima i tako jačati njihovu nacio-
nalnu svest. U Beču nisu mnogo brinuli da li to odražava stvarnost i kakve
bi posledice moglo da ima.
Paradoksalno je da se iz tog nametnutog ilirskog imena u 19. veku u
Zagrebu razvio prvo ilirski, pa hrvatski narodni preporod, pa jugosloven-
ski pokret, iako ni Hrvati, nosioci tog pokreta ni Srbi koji su ga prihvatili
nisu Iliri! Kako bi tek bilo da su nas u Beču i Budimpešti, bez rezerve i kri-
votvorenja, zvali Srbima i Hrvatima, odnosno Južnoslovenima? Ojačana
nacionalna svest bi mnogo ranije izrodila osećanje zajedništva i jugoslo-
venski pokret.
Apsurdno je kad se žumberački uskoci predstavljaju kao senjski
uskoci, a zajedničko im je samo da su bili uskoci. Žumberak je bio nase-
ljen već sredinom 16. veka, a senjski uskoci su silom raseljavani tek 1617.
godine i nestali su kao društvena skupina. Žumberački uskoci su postojali
pre senjskih, nadživeli ih već više od četiri veka.
Po svemu što je bitno i što versku i etničku skupinu čini posebnom
(verska i etnička pripadnost, jezik, imena i prezimena, kultura, običaji,
etnološka građa i drugo), žumberački uskoci su osobeni. Sačuvali su se i
danas se lako prepoznaju. Živeli su između rimokatolika, Kranjaca i Hrva-
ta, uglavnom odvojeno od njih, a posle ukidanja Vojne krajine postepeno i
s njima. Stvaranjem Jugoslavije veze su postale tešnje, međusobni uticaji
jači. Promene, nastale kao rezultat spontanih procesa i uticaja su nemi-
novne i normalne.
Nisu prihvatljive promene koje su posledica klerikalnih i naciona-
lističkih jednostranosti i isključivosti. Zapadni deo Žumberka, područje
nekadašnje opštine Radatovići, odavno je omraženo, »crna ovca«. Razlog
je što nikad nije bio niti je danas »dovoljno hrvatski«. Tamo se i danas nađe
»srpskog korova«, oni znaju da su im đedovi bili Srbi i pravoslavci, tako se
osećaju, a ne plaše se da to i kažu. Šta tek reći za jugoslovensku svest i
opredelenje za partizansku i antifašističku opciju? Sve gore od goreg.
Iz tog i takvog Radatovićkog kraja više od stotinu godina nije bilo
unijatskog sveštenika. Više desetina žumberačkih mladića je pošlo tim
putem, polagane su u njih i velike nade, a i koštali su »rimokatoličkih
para«, ali su svi redom odustajali. Zašto?
19 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ako ovo »pisanije« ugleda svetlo dana, neki će se upitati da li sam


ja »taj pravi« da pišem o protivrečnim, dramatičnim i nadasve osetlji-
vim problemima. Pitanje smatram opravdanim. Predlažem da se odgovor
potraži u knjizi, a možda se već i nazire.

SEĆANJA I RAZGOVORI S OCEM

Govorili su mi da sam veoma rano počeo da zapažam i reagujem na pojedi-


na događanja i pokušavao da u njima učestvujem. Pored normalnih reak-
cija na događanja u porodici i sredini u kojoj sam živeo, na radost ili tugu,
zapazio sam i da ljudi ponekad razgovaraju o nečem što se nije odnosilo
na uobičajene, svakodnevne probleme i odnose, da razgovaraju o sebi, to
jest o nama, žumberačkim uskocima. U početku sam teško povezivao ono
o čemu se pričalo. Kasnije sam shvatio da su se ti razgovori odnosili na tri
pitanja: ko smo mi, žumberački uskoci, šta smo u verskom i nacionalnom
pogledu i odakle smo došli?
Uzrok mog nerazumevanja bio je što se radilo o posebnim, najčešće
neprijatnim, mučnim, nejasnim, nategnutim i dramatičnim razgovori-
ma. U konzervativnim i primitivnim seoskim sredinama razgovori skoro
uvek imaju jasan povod, tok i ishod. Kad se razgovaralo o nama, sve je bilo
drugačije. Nikada nisam video niti čuo da je neko negde planirao da se o
tome razgovara ili da je neko posetio nekoga s namerom da razgovara o
tim pitanjima. Nije se razgovaralo u kafani ili na nekom skupu. Imao sam
osećaj da su to posebno osetljive, »zabranjene« teme.
Povodi za razgovor su bili slučajni, nametnuti, bilo da se neko prise-
tio događaja iz daleke ili bliske prošlosti ili da se nešto slično ili isto dogo-
dilo tada, dakle pre šezdesetak godina. A događalo se, i u prošlosti i tada,
da nekog Žumberčanina neko nazove Vlahom, da mu da na znanje ili mu
otvoreno kaže da zna da je on nešto drugo. Vređalo se, izazivalo, pretilo,
napadalo, bilo je pojedinačnih, ali i ozbiljnijih grupnih fizičkih obračuna,
a pre Drugog svetskog rata i nekoliko ubistava. Bili su živi i neki učesni-
ci i njihova rodbina, na obadve strane. Sećanja su bila sveža, opterećivala
su odnose, pretila je opasnost da se slično ponovi. Događaji iz tada bliske
20 uvod

prošlosti i tadašnji nesporazumi samo su podsećali i nadovezivali se na


davne nesporazume i sukobe posle doseljavanja, posebno s Kranjcima.5
Niko nije tvrdio da smo mi Žumberčani »cvećke«. Naprotiv, ljudi su
bili svesni da su nekad uzročnici sukoba češće bili naši preci, da su zbog
neimaštine i gladi »uzimali« i ono što im nije pripadalo. I u moje vreme
znali su Žumberčani da budu inicijatori i uzročnici sukoba, znali su i da
izazivaju i da na izazove žestoko reaguju i uzvrate. Uzroci i povodi, sko-
ro po pravilu, bili su materijalni interesi, imovina, učinjene štete, žene,
uvek prisutni alkohol, ali sve je to ipak bilo u drugom planu i imalo spore-
dan značaj, jer se pričalo i pamtilo samo da su se sukobili »naši i njihovi«,
mi i oni, Kranjci ili Hrvati.
Na našoj strani bilo je prisutno saznanje da nas ne trpe od kada smo
se doselili, dakle vekovima, da nas stalno »gaze« i mrze, da smo u najma-
nju ruku »obeleženi i ponižavani« zato što smo to što jesmo, to jest što
nismo ono što su oni i što nismo kao oni. Strane se nisu mnogo imenova-
le, na jednoj smo bili »mi«, na drugoj »oni«. Primetio sam, a to sada mogu
da potvrdim, da nesporazuma s nekoliko Hrvata i nešto više Kranjaca koji
su se priženili ili su iz nekih drugih razloga živeli u Žumberku nije bilo.
Naprotiv, imao sam osećaj da su Žumberčani prema njima bili čak i tole-
rantniji i da to niko nikome nije zamerao.
Kad se govorilo o tek minulom Drugom svetskom ratu i krvavim
ratnim sukobima, sve je bilo jasno: mi smo masovno bili partizani, a od
onih drugih, jedni su skoro isto tako masovno bili na suprotnoj strani, oni
drugi malo manje u Beloj gardi. S ovim drugima je bilo lakše. Ali onda, po-
sle rata – iako smo mi pobednici i na vlasti su komunisti i partizani, iako
mi volimo Jugoslaviju, a kod njih je sve nekako drugačije – opet njih ima
više u vlasti i svete nam se što smo bili partizani.
Videlo se da su ljudi frustrirani, da nose u sebi nešto teško, bolno
i ponižavajuće, da im je neko nešto nasilno učinio i da im i dalje čini
nepravdu, da su »krivi što su živi«!

5 Ime Kranjci koristiću sve do stvaranja Jugoslavije 1918. godine ne samo zato što se u
vreme doseljavanja žumberačkih uskoka pisalo da u Kranjskoj žive Kranjci i da go-
vore kranjskim jezikom nego i zbog kontroverzi u odnosima »stvarnih« Kranjaca i
žumberačkih uskoka, navodnih Vlaha.
21 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Takvi razgovori su me posebno interesovali. Nastojao sam da budem


što bliže i sav sam se »pretvarao u oko i uvo«. Reči su bile teške, istrgnute
iz konteksta, propraćene žestokim gestikulacijama i još žešćim psovka-
ma. Saznanja iz tih razgovora su me teško pogađala. Bio sam tužan i up-
lašen zbog onoga što sam čuo. Ako vekovima među nama postoje razlike,
suprotnosti i sukobi, ako smo mi bili agresivni i uzročnici neposrednih
sukoba, a ako su oni nam nekada nešto krupno loše uradili i ako se i danas
ne razumemo, onda se to odnosi i na mene, uticaće i na moj život.
Do promene je došlo kad je neko u jednom takvom razgovoru rekao:
»Unijate tužni brate – prodao veru u Pribiću za večeru«. Razgovor je tu
prekinut, ja sam se skamenio zbog osećanja da je rečeno nešto strašno i
teško, da se neko od jada narugao svim prisutnima, davnim precima i svi-
ma posle njih, a time i samom sebi. Svi su se bez reči razišli.
Morao sam više puta da upitam zašto se to tako kaže, šta se i kada
dogodilo u Pribiću, gde se nalazi Pribić, ko su unijati...? Najzad, majka mi
je rekla da smo mi unijati – jer nam nisu dozvolili da ostanemo pravoslav-
ci pa su neke naše pretke, pre možda i više stotina godina, kad je bio neki
rat, naterali da u Pribiću potpišu da su unijati – i otišla za poslom. Bio sam
zabezeknut i strašno nesrećan. Nisam mogao da zaspim. Pitao sam se šta
to znači biti pravoslavac, a šta unijat, zašto neko ne može da bude ono što
jeste, a mora da bude nešto drugo, kada je to bilo, o kakvom se ratu radilo?
Ponavljao sam da moram da saznam istinu. Ali kako? Tada nisam znao da
moji daleki i bliski preci i roditelji, svi mi, već stolećima živimo, kako bi se
danas reklo, u »informativnom mraku«, da se istina o nama krije i da nam
se nameću neistine i brutalne laži.
Kad sam pošao u školu, pokušavao sam da povezujem stvari i iz-
vodim nekakve zaključke. Recimo, mi deca podučavani smo da se kroz
»kranjsko« selo (Grabrovec, Bojanja vas, Bušinja vas, Suhor, Ravnace) ide
žurnim korakom, ne osvrće se, ne odgovara na eventualne psovke i po-
vike »prekleti Vlah«, ne uzima jabuka ili druga voćka, iako leži na putu,
posebno da se treba čuvati pasa. »Ti prokleti Kranjci su ko Švabe, samo
gledaju svoj interes i mrze sve koji nisu kao oni«. Razlika između nas i
Kranjaca bila mi je prilično jasna. Oni su govorili drugim jezikom i to je
bilo više nego dovoljno.
22 uvod

Slušao sam o krvavim sukobima s Kranjcima u davnoj prošlosti, ali


i između dva rata, o pojedinačnim tučnjavama, grupnim obračunima pa i
ubojstvima u Bojanjoj vasi, Radovici, Bušinjoj vasi, Golešima – da ne spo-
minjem imena i detalje. Znao sam i da su Kranjice od davnina bile slobod-
nije u ponašanju, da su im se više sviđale »žumberačke lole«, nego radini
i štedljivi domaći momci. Znao sam i za nekoliko slučajeva »zabranjene
i nesrećne ljubavi« u mešovitim selima, a i lično sam poznavao »muške
učesnike s naše strane«.
S Hrvatima je sve bilo složenije. Neraspoloženje prema njima bilo
je dublje i izraženije, iako su razlike bile manje, a imali smo i manje ne-
posrednog dodira. Oni su bili »ustaše« i tu nije imalo šta da se doda. Prep-
ričavali su se ratni događaji i borbe partizana i ustaša, posebno ona za
Krašić. Hrvate smo mi u zapadnom Žumberku, opštini Radatovići, manje
poznavali, jer smo s njima imali manje kontakata. Za razliku od Kranjaca,
kojih je bilo desetak, u celim Radatovićima bilo je svega nekoliko priže-
njenih »etničkih Hrvata«. Zbog toga je naše interesovanje bilo veće kad
su u Radatoviće nekoliko godina dolazile grupe Hrvata i Hrvatica, kosaca
i žetelica.
Obostrano nepoverenje i predrasude bile su očigledne. Oni su znali
kuda su došli, bili su ćutljivi, nisu se osećali prijatno. Mi nismo imali po-
verenja u njih pa smo morali da budemo oprezni. Ratna stvarnost je bila
još suviše blizu. Prethodno se već znalo da li su to bili Hrvati iz Hrvatske
ili iz Bosne. Oni iz Bosne govorili su jakim bosanskim dijalektom, videlo
se da su siromašniji, ali su nam bili bliži u pesmi. Ako bi kosci bili s podru-
čja Mrkonjić grada, rečeno je da su to »naši«, što je značilo da nisu Hrvati.
Za ovdašnje Hrvate bilo je bitno da li su iz okoline Žumberka ili oni
»preko Kupe«. S onima preko Kupe bilo je jednostavnije, iako je postojalo
odstojanje koje se nije prelazilo. S ovima iz okoline sve je bilo složenije,
od mogućnosti da su postojala poznanstva pa čak i prijateljstva, do opas-
nosti da se za nekoga iz »družine kosaca« ili njegovog rođaka, znalo da je
u ratu bio »s one strane nišana«.
Zbog toga se svaki domaćin, pre nego je unajmio grupu takvih kosa-
ca, raspitivao o njima i svojim ukućanima davao posebna uputstva: da
budu oprezni i da ne spominju sporne stvari, rat, partizane, ustaše. Nikad
23 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

se ne zna ko je iz kakve porodice. Pretila je opasnost da se, posebno pod


uticajem alkohola, kaže i uradi nešto što ne bi trebalo. I oni su bili svesni
da su došli među one koji drugačije govore, drugačije se krste, slave krsnu
slavu i slično. Znali su i da mi znamo da oni dolaze iz krajeva koje smo mi
zvali ustaškim.
Na moje iznenađenje, Hrvati i Hrvatice su bili drugačije odeveni od
Žumberčana, a razlikovali su se i fizički. Gledajući njih i upoređujući ih s
nama, počeo sam da zapažam da među nama preovlađuju ljudi tamnije
puti, kose i očiju, da su plavi ljudi među nama plemenito plavi i ređe pe-
gavi. Hrvatice su bile mahom plave, s rupcem povezanim na isti način,
ispod kojeg je virilo malo »veštački uvrnute« kose pa je izgledalo da sve
imaju kovrdžavu kosu. Bile su odevene u meni potpuno nepoznate i po-
malo smešne nošnje. Rečeno je da se njihove narodne nošnje potpuno
drugačije nego naše, kao i da se kod nas već dugo narodne nošnje ne nose.
Ipak, najveće iznenađenje bio je jezik. Oni su međusobno govorili
kajkavski, slično kao i Kranjci, koji smo mi teže razumevali. A trebalo bi
da govorimo skoro istim jezikom! Pričajući o jeziku, neko je rekao: »Mi ne
govorimo hrvatskim jezikom, a oni, Hrvati, ga i ne znaju«. Smejali smo
se, ali je meni to izgledalo mudro pa sam zapamtio. Kako je vreme prola-
zilo, shvatao sam da je ta izreka bila tačna i da je dobrim delom izražavala
suštinu.
I imena i prezimena su nam bila različita. Bliža su nam bila njihova
prezimena koja su završavala na »ić«, lakše smo ih pamtili. Druga su nam
zvučala strano, pogotovo ako nisu podsećala na lično ime, geografski ili
neki drugi pojam. Što se imena tiče, sve je bilo jasnije: na našoj strani Jo-
van, Nikola, Janko, Dako, Petar, Milan, Mara, Marica, Anđa, Draga, Dani-
ca, a s druge Franjo, Josip, Ivan, Jana, Barica, Ivanka, Katica...
A što tek reći o pesmi. Nije da nisu imali sluha, posebno ženske, ali
mi njihove pesme nismo ni znali ni pevali. Jednostavno, nisu nam treba-
le, a nije nam odgovarao ni ritam ni sadržaj ni jezik. Oni su se »trudili« da
s nama pevaju »naše« bosanske sevdalinke i srpske pesme pa je ispod Gere
»tekla reka Moravica«, »sadila se jedna ruža bela«, »Anđelija je vodu lila«,
a »Mujo je kovao konja po mesecu« i slično. Nisam znao da sam ovim za-
pažanjima o Kranjcima i Hrvatima »ozbiljno« ušao u mutnu oblast među-
nacionalnih odnosa i da su to vraški složene stvari.
24 uvod

A onda su se, sasvim neočekivano i u kratkom vremenu, desila dva


događaja, od posebnog značaja za porodicu i moja razmišljanja. Brat Milan
je došao u jedan od retkih obilazaka roditeljske kuće i ispričao kako se ne-
davno upoznavao s novim kolegom na poslu. Pred sobom je imao mladog
čoveka približno istih godina, pružio mu je ruku i rekao: »Ja sam Milan
Vukšić«. Nepoznati je prihvatio ruku, zadržao je i, umesto da kaže svoje
ime, sa zagonetnim osmehom upitao: »A odakle ste Vi, Milane«? »Pa, ne
znam da li Vam je poznat moj rodni kraj, ja sam iz Žumberka...« Neznanac
ga je zagrlio, čvrsto stegao, a onda rekao: »I ja sam Milan Vukšić, rođače.
Moji preci, da bi izbegli unijaćenje, napustili su s još nekoliko porodica
Žumberak i naselili se na padinama planine Kalnik. Ostali smo pravoslav-
ci«. Plakali smo uvek kad bismo spomenuli taj događaj.
I drugi događaj je sličan. Na osnovu predanja nagađalo se da smo
dobrim delom došli s područja današnje Crne Gore, čak i da smo mi, Vu-
kšići, praporeklom odatle, ali nije bilo »materijalnog dokaza«, papira ili
osobe koja bi to posvedočila. Ali jednog dana smo dobili paket iz Crne
Gore, pošta Radanovići, pošiljalac Marko Vukšić. Iznenađenju nije bilo
kraja, dok nismo shvatili da je paket od sestre Zlate iz Pule, umesto Mila-
nu u naše Radatoviće, otišao Marku Vukšiću u Radanoviće, u Crnoj Gori.
I Marko je bio iznenađen. Napisao je pismo, ono pravo, po crnogorski, i
naslovio: »Dragi nepoznati rođače«. Interesovao se za »nepoznate rođa-
ke« u Žumberku i pisao da je »prapostojbina« Vukšića Crna gora, da ih ima
u Radanovićima i u celom tom kraju koji se zove Grbalj, ali i u drugim
mestima Crne Gore i drugde, da legende govore o iseljavanjima i naselja-
vanjima »prije više vjekova«.
Bio sam srećan i ponosan. Mislio sam da će srce da mi iskoči iz gru-
di. Osećao sam da mi Žumberčani nismo bez korena, roda i porekla. Ako
je tako, mora da o tome ima traga, da je to negde zapisano. Ali pisanog
traga nije bilo. Bila su samo parcijalna i nepovezana sećanja u vidu pre-
danja, legendi, junačkih narodnih pesama. Pričalo se i pevalo o bojevima
s Turcima, Kosovskom boju, Kraljeviću Marku, Starini Novaku, Stojanu
Jankoviću, sukobima s Kranjcima, dvema crkvicama na vrhu Gere, Krva-
vom kamenu, unijaćenju, popovima i pojedinim Žumberčanima, ne uvek
u pozitivnom smislu.
25 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Škola mi nije bila problem, ponekad sam znao i više nego što se tra-
žilo. Došlo je vreme da se krene i na veronauk. Rečeno je da je sad novo
vreme, drugačije od pređašnjeg pa i po odnosu prema religiji i crkvi. Nova
komunistička vlast ne voli religiju, ali nije potpuno protiv, u smislu da
je zabranjuje. A što se tiče nas Žumberčana, vlast je tolerantnija ima-
jući u vidu zasluge za vreme Narodnooslobodilačke borbe. Pošao sam na
veronauk, nevoljno i s predrasudama. Otac je imao odbojan stav prema
religiji i crkvi, a naročito prema konkretnim popovima. Često je o tome
pričao. Majka nije išla u crkvu, sem posebnim povodima: rađanje, udaja i
sahrane. Njezino verovanje svodilo se na molbe i zahvalnosti, ali mnogo
češće na žalbe i vapaje u smislu: »O, bože, ima li te? Ako te ime, vidiš li
ovo«? Povoda za vapaje bilo je na pretek, posvuda siromaština i nepravda.
Konkretni »pastir božji«, pop Jure Hrnjak, Žumberčanin, nije uživao po-
štovanje, posebno ne moje porodice.
Kao i u školi, s lakoćom sam naučio i što je pop tražio, ali sam želeo
da dam na znanje da to učim jer mi je rečeno da idem na veronauk, a ne
što bih ja želeo ili da to nečemu služi. Pop je primetio moj nemir, upozora-
vao me da se ne smejem, okrećem i slično, što u školi nikada nisam činio.
A onda se desilo nešto što je dodatno uticalo na moj odnos prema religiji.
Za mladu učiteljicu govorilo se da je komunista i da smatra da đaci
ne bi trebalo da idu u crkvu. Učiteljica je znala da posle nastave idemo u
crkvu i da među školskim imamo i crne, tvrdo ukoričene, otrcane popove
knjige požutelih listova. Rekla je da u školu ne bi trebalo da nosimo popo-
ve knjige i pošla od učenika do učenika zahtevajući da svak izvadi popove
knjige. Ništa nije govorila niti je dirala molitvenike, kao da nisu čisti, samo
je svakog značajno pogledala i rekla da to stavi na stranu. Kad je došla do
mene, gledao sam u patos, nisam se ni pomerio niti sam izvadio »bogo-
molju«. Zavladao je tajac, svi su gledali u nas. Činilo mi se da to dugo traje.
Učiteljica nije tražila da izvadim molitvenik, samo se odmakla za korak i
upitala: »Pa zar i ti? Šteta, posebno tebi tamo nije mesto«. Dalje nije išla.
Do kraja časa bio sam kao ošamućen. Nisam više čuo niti razumeo
nijednu reč. Bio sam posramljen i ponižen. Nisam smeo da pogledam uči-
teljicu, a žarko sam želeo da tu, pred svima, iznesem šta o svemu tome
mislim i osećam. Posle nastave, nisam otišao u crkvu. Događaj nije prošao
bez posledica. Pop se žalio pa je učiteljica ubrzo premeštena.
26 uvod

Međutim, uskoro je između mene, popa i crkve, ipak, sve završeno.


Kad bih sreo popa Hrnjaka, pozdravio bih ga s »dobar dan«, a nisam »hva-
lio Isusa«, kako je on zahtevao. On ništa nije odgovorio. Bio sam zapre-
pašten pa sam rešio da ga ubuduće više i ne pozdravljam. To sam saopštio
i roditeljima. Iskoristio sam priliku i da im – u jednom dahu, da me ne
bi prekinuli – objasnim svoj stav i odnos prema religiji i crkvi. Videli su
da ja o svemu tome znam mnogo više, da me to pritiska i muči i sve su
prećutno prihvatili. Otac je rekao nešto u smislu »da je tako i bolje«. Maj-
ka me je samo zagrlila, a u oku joj je zablistala suza.
Bilo mi je teško zbog majke, ali sam istovremeno osećao olakšanje,
kao da sam se oslobodio teškog tereta, opravdao neopravdane krivice,
olakšanje kao kad sam se probudio iz onog košmarnog sna u kojem je ro-
gati komšijin vo bio udaljen još samo nekoliko koraka, a nisam smeo da se
pomerim. Pišući ove redove, u razgovoru sam proveravao moja »iskustva«
s popom Hrnjakom. Moj mlađi drug iz detinjstva slušao me i s osmehom
rekao: »Ti si samo bio prvi. Ima nas još«.
Uskoro je još jedan događaj »učvrstio« moj odbojan odnos prema
religiji, crkvi i konkretnim popovima. Mislim da je to bilo u jesen 1956.
godine. Jednu od propovedi, prilikom nedeljne službe u crkvi, pop Hrnjak
je posvetio različitom računanju vremena zbog kojeg katolici slave Božić
i druge verske praznike ranije, a mi Žumberčani, pravoslavni i grkokatoli-
ci, i do četrnaest dana kasnije. Navodio je razloge zbog kojih bi bilo dobro
da se ne razlikujemo od rimokatolika pa je najavio da će u januaru, kad
bude dolazio da posvećuje kuće, svaki domaćin moći da se izjasni da li je
za ujednačavanje datuma, tako što bismo mi naše verske praznike pome-
rili unapred i slavili kad i rimokatolici. Ako se većina izjasni za, onda bi
to postalo i zvanično, a ako ne, ostalo bi po starom. Inače, objasnio je pop
Hrnjak, to je samo formalno, »tehničko« pitanje, kako bi se to danas rek-
lo, i ono ne zadire u naš obred koji ostaje isti, kao da do tada nisu postupali
po onoj »daš prst, uzme ti celu ruku« i kao da već nisu taj naš pravoslavni,
»grčki« obred »obogatili i izvitoperili« rimokatoličkim običajima i izrazi-
ma, u čemu se pop Hrnjak posebno isticao.
A onda se desilo nešto što me je veoma iznenadilo. Popova najava
je delovala šokantno i munjevito se proširila na sva sela tadašnje opštine
27 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Radatovići, logično i po celom uskočkom Žumberku, jer su i drugi Hrnja-


kovi kolege, s mesta gde je osmišljena ta sramna akcija »dobili isti zada-
tak«. Ljudi su zaključili da opet neko hoće »da nam uzme veru za večeru«
i da se tome treba odlučno suprotstaviti. Gde god da su se sastajali i kojim
god povodom, ljudi su razgovarali o najavljenom pokušaju i preporučivali
jedan drugom da o tome razgovara sa svojim suseljanima ili onima koje bi
slučajno sreo.
Ubrzo su se neformalno, ali i nedvojbeno, iskristalisali jasni stavo-
vi. Prvi je bio da je to novi pokušaj »rimskog pape i njegovih slugana« da
nam uzmu i ovo šta nam je ostalo od »vjere prađedovske«. Drugi je bio
da moramo da budemo jedinstveni u osudi i odbijanju novog pokušaja da
nas se još više veže za Rimokatoličku crkvu, a ako bi neko, ipak, postupio
drugačije i pristao, to njemu i njegovom rodu »na čast služiti neće«. Treći
stav je bio da svaki domaćin sačeka popa u kući, da mu saopšti da nema
o čemu da se razgovara pa onda oni, koji popa i inače nisu tom prilikom
čekali, napuste kuću, a drugi da postupe kako im volja.
Bio sam ponosan što su moji Žumberčani jedinstveni da ne daju svo-
je i znatiželjan šta će da bude. Kad je došao taj čas, popeo sam se na tavan
odakle sam video sve pred kućom i čuo razgovor u kući. Znao sam da pop
Jure unapred zna šta će otac reći, da strahuje od strogog pogleda i čvrstog,
prodornog glasa. Bilo mi ga pomalo žao.
Pop je tradicionalno obilazio prvo obližnja sela pa su se vesti – šta je
ko rekao i kako je reagovao pop Hrnjak – proširile na sela koja je obilazio
narednih dana. Videvši u šta su ga uvalili i kakve negativne posledice je
već izazvao ovako nerazuman potez, pop Jure je, da bi izbegao neprijat-
nosti, već pri dolasku u kuću rekao da je očigledno da većina ne želi da se
prihvati novi kalendar pa o tome ne bi trebalo dalje ni razgovarati.
»Misija novog unijaćenja« završila se porazno. Niko i nijedna kuća
nisu bili za »objedinjavanje datuma«, a oni koji bi bili, nisu se usudili da
to kažu. Ljudi su bili ponosni i srećni, kao da su odbranili nešto dragoce-
no, nešto što im je neko loš i naopak hteo da uzme. Prepričavalo se u šali
kako su bili odlučni i ponosni oni polupismeni domaćini koji se, inače,
nisu odlikovali otvorenošću i rečitošću i kojima, inače, ne bi ni na kraj
pameti bilo da se usprotive popu. Dobro pripremljeni, nisu se obazirali na
28 uvod

popovo izbegavanje da i spominje pomeranje datuma, nego su nadugačko


i naširoko obrazlagali naučenu lekciju o verskoj toleranciji i rešenosti da
čuvaju svoje, to jest veru svojih starih, i ne diraju u tuđe.
Dobro se sećam prvih dečjih »rasprava« kad se trebalo opredeliti ko
za koga navija u fudbalu. O svem smo znali tek toliko da su »Crvena Zvez-
da« i »Partizan« iz Beograda, »Dinamo« iz Zagreba, a »Hajduk« iz Splita.
Iako je to bilo vreme »bratstva i jedinstva«, već i ti podaci bili su dovoljni
da smo se skoro svi izjasnili kao navijači »Zvezde« i »Partizana«. U mom
razredu samo je pokojni Nikola Petković navijao za »Dinamo«, a jedan
drug, ne sećam se imena, za »Hajduk«, ali samo da bi bio izuzetak, da bi
nam kontrirao.
Inače, opredeljivanje po »navijačkoj« i drugim osnovama nije na
ovim prostorima ni danas beznačajno. Devedesetih godina prošlog veka
pozvali su nekog oca na razgovor u osnovnu školu u Metlici. Došao je zab-
rinut, pitajući šta je uradio njegov sin? Objasnili su, zamuckujući, da je
njegov sin toliko pričao o »Crvenoj zvezdi«, da je skoro ceo razred počeo
za nju da navija. Ocu je laknulo, a školski zvaničnici se nisu usudili da
otvoreno kažu da uspesi i ugled Zvezde podsećaju na zajedničku državu
i »jugoslovansko bratstvo in enotnost«, što nije u interesu »mlade slove-
načke države i nacionalnog osećaja«.
Kad smo se u višim razredima izjašnjavali i o nacionalnoj pripadno-
sti, bili smo uglavnom iznenađeni i nespremni pa je bilo i smešnih situ-
acija. Recimo, stariji Dušan je rekao da je on Hrvat, a samo godinu dana
mlađi Dakica odlučno je izjavio da je on Srbin. Svi smo se slatko smejali, a
učiteljica je, kroz smeh, samo upitala: »Pa, kako sad to?« Pošto su obojica
ostali pri svome, bili su u narednom periodu predmet dečjeg zadirkivanja.
Tada nisam znao da je u pogledu uticaja na izjašnjavanje o nacional-
noj pripadnost veoma efikasna bila popadija Milena. Bila je obrazovana,
delovala je odmereno i dobronamerno, uživala je ugled, ali su neki ukazi-
vali da i nije baš kako izgleda i da, u stvari, »politiku vodi« ona, a ne pop
Jure. Tada nisam znao da se popadija po devojački prezivala Topić, a tog
prezimena bilo je i u Žumberku. Nisam znao niti da je popadija neke moje
školske drugove, pre nego će otići na daljnje školovanje, »savetovala« da
se, bez obzira kako je bilo do sada i kako se izjašnjavaju i šta misle njiho-
29 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

vi ukućani, izjašnjavaju kao Hrvati. Znam da su neki tako i postupili, da


su kasnija događanja produbila tako stvorene nacionalne razlike između
dece i roditelja, braće i sestara, da je to još više došlo do izražaja prilikom
raspada Jugoslavije i da suprotnosti nisu prevaziđene sve do smrti poje-
dinaca.6

6 Pop Jure i popadija Milena Hrnjak su baš ostavili »dubok trag«. Mnoge »dogodovš-
tine« prepričavaju se i danas. Zabeležio sam samo neke. Komšinica Mara S. morala je
da svrati kod popa oko podneva, baš na dan »strogog posta«. Zastala je na vratima i
razrogačila oči: pop i popadija su srkali supu, a pred njima poveći komad mesa. Mara
je razvukla po žumberački: »Jo mene, što vi danas...?«, ali je popadija kao iz topa pre-
kine: »Mareee, mi smo to juče kuvali«.
Nekom prilikom povela se priča kako to da su se popadija Milena i baba Antonija
devojački prezivale Topić, a jedna je rimokatolkinja, druga grkokatolkinja? Pošto je
razgovor krenuo u nepoželjnom pravcu, tj. da su preci babe Antonije pounijaćeni, što
znači da su bili pravoslavci, popadija je razgovor energično presekla: »Ja sam Topić i ja
sam rimokatolkinja«. Nema šta, kad popadija kaže, stvar je rešena.
Nikola R. je uvek bio spreman da pomogne popu, manje zbog svojih ličnih uv-
erenja, a više jer je porodica bila privržena veri i crkvi. Pošli, tako, Nikola i pop da
seku popu drva u šumi Grabik. Nikola počeo da radi i pozove popa da pomogne, ali
popa nema. Pomislio Nikola da je pop »negde iza grma«, ali kad se nije odazvao, shva-
ti on da je pop »otperjao« kući.
Drugom prilikom orali Nikola i pop popovu njivu. Pošto pop nije baš vešto vo-
dio Nikoline volove, ovaj je, onako po narodski, »spominjao druga Boga«. Odjednom,
jedan vo padne i ugine na licu mesta. Velik je to gubitak i nevolja, međutim, pop se
ponašao kao da »luk nije ni jeo ni mirisao«. O tome koga je »drug« Bog kaznio i ne bi
li bio red da se Nikoli pomogne i nadokandi deo štete, nije bilo ni reči.
Marta R. je, kao i većina Žumberčana, živela u bedi i mukotrpno radila da bi
prehranila svoju dečicu. Znala je da u Americi ima rođake, kao i oni da Marta živi u
Radatovićima, ali nisu bili ni u kakvoj bližoj vezi. Jedne godine došli rođaci u Žum-
berak pa »zapucali« kod popa (na pravu adresu) da upitaju gde živi Marta i dodali da
bi joj ostavili nešto »dolars«. Kad je hijena osetila krv, to jest pop »dolars«, rekao je
ubedljivo da mu nije poznato da u njegovoj župi postoji hrišćanka tog imena i prezi-
mena, iako je selo Milčinovići udaljeno od »popovog dvora« vazdušnom linjom svega
nekoliko stotina metara, a putem ceo kilomera i po. Amerikanci su otišli, ali »dolars«
nisu ostavili, čemu se pop, očigledno, nadao. Kad su rođaci iz sela Kamenci ispričali
Marti šta se dogodilo, a imajući u vidu da je već imala nesporazuma s popadijom,
pohitala je »kao bez duše« pa jecajući, već s vrata »istresla« popu sve što joj je bilo
na srcu. Međutim, pop se nije zbunio: »Šta ti misliš, da ja u župi znam svima ime i
prezime«!
Dako S. je bio još dete kad je njegova majka sebi prekratila tegobni život. Došao
je kod popa da se dogovori za sahranu i jecajući, skrušeno procedio: »Sad nemam no-
vaca, ali ću da platim čim zaradim prve pare«. Pop ga je gledao tupo, bezosećajno i bez
reči utehe i saosećanja odrbrusio: »Ne sprovodim one koji se ubiju«. Dako se okren-
30 uvod

Kad sam ocenio da sam dovoljno čuo i naučio o našim mukama i ne-
voljama, rešio sam da pitam. S obzirom da se u našoj kući o tim problemi-
ma češće razgovaralo i više znalo negu u većini drugih porodica, bilo je
normalno da prvo razgovaram s ocem.
Prvo pitanje bilo je da li smo mi Vlasi, ako nismo zašto nas tako zovu,
i znamo li mi ko su Vlasi? Otac je rekao da je siguran da nismo Vlasi, da ni-
kada nije čuo da se neko od nas oseća Vlahom, da o Vlasima, ako i postoje,
ništa ne zna niti je ikada čuo da neko u ovim krajevima nešto zna o tom
narodu. A zašto nas tako zovu, verovatno da bi nas nekako pogrdno zvali,
izazivali i vređali. Izgleda da nas Vlasima zovu jer nismo rimokatolici.
Zašto mi Slovence zovemo Kranjcima i zašto se i oni zbog toga ljute?
»Ne znam ni to«, rekao je otac. »Živimo u Žumberku i ne ljutimo se kad
nam kažu da smo Žumberčani. Zašto Slovenci ne vole da ih zovemo Kra-
njcima, iako žive u Kranjskoj, ne znam. Učio sam zanat u Metlici, živeo
u kući majstora Kranjca i među Kranjcima, tamo sam položio majstorski
ispit, ali mi ni do danas nije jasno zašto sam ja za njih bio ’Vlah’, a oni za
mene ’Kranjci’ i zašto bi to trebalo da bude pogrdno«.
Na pitanje ko smo mi i odakle smo došli, otac je rekao da se oduvek
znalo da smo mi uskoci, da smo došli iz dalekih krajeva, s područja Srbije,
Kosova, Crne Gore, Hercegovine, da smo se selili preko Bosne i Dalmacije,
da nismo ni Hrvati ni Kranjci, nego Srbi i da smo bili pravoslavci. Danas
se o tome zna barem malo više i može se slobodnije govoriti, a nekada se
nije smelo ništa ni znati niti spominjati. Nije se smelo reći ni da smo mi
bili Srbi i pravoslavci, a kamoli da se tako osećaš. Austro-Ugarske vojne i
crkvene vlasti to nisu trpele. Posebno su nad tim »bdeli« popovi i domaći
»doušnici«. Pop Janko Višošević je za vreme Prvog svetskog rata, prilikom

uo i pošao prema rodnom Liješću. Usput je rešio da se obrati rimokatoličkom popu


u susednom slovenačkom selu. Pop ga je saslušao, utešio i, više za sebe, tiho rekao:
»Radi se o drugoj crkvi i župi u kojoj postoji pop, ali ja ću sprovesti pokojnicu«. O
parama nije bilo reči. Možda bi neko i stao na stranu »principijelnog« popa Hrnjaka
da uskoro nije, bez ikakvih problema, ispratio »na onaj svet« osobu iz sela Doljani
koja je, takođe, počinila samoubistvo. Međutim, njegova porodica je mogla da plati,
verovatno bogatije nego što je inače bila »tarifa«.
31 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

službe u crkvi, za pojasom imao pištolj, a crkvom se iz njegovih usta orilo:


»Oni prokleti Srbi!«
Kad sam upitao oca kad je on saznao o svemu tome nešto više, re-
kao mi je da je, kao austrougarski vojnik, u Prvom svetskom ratu sretao
vojnike i oficire koji su u njemu i on u njima prepoznavali sebi srodnog,
po imenu i prezimenu, jeziku, veri, običajima, pesmama, ali da u ratu nije
bilo mnogo prilike i volje da se razgovara. Danas si živ, sutra te nema. A
kad je, posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo slu-
žio vojni rok u Valjevu, rekao je da je »progledao« i shvatio mnoge stvari.
Pričao mi je o brojnim susretima i događajima, od kojih je najupečatljiviji
onaj u vezi s majorom Vojinom Lazarevićem.
Major Vojin Lazarević, komandant artiljerijskog diviziona, zapa-
zio je naočitog vojnika ne samo zbog toga što je o artiljeriji znao i pre-
više nego i što je Slovencima mogao da objasni neke stvari na njihovom
jeziku, a od Hrvata se razlikovao po svemu, posebno po odnosu prema
zajedničkoj državi i vojsci. Ubrzo je progovorio ekavski, nije mu bio stran
ni crnogorski ni naglasci drugih naših naroda. Lepo je pevao srbijanske
i bosanske pesme koje do tada nije ni čuo. Major Lazarević ga je jednog
dana pozvao u kancelariju i, uz kafu i rakiju, očigledno uživajući, na je-
ziku s jakim crnogorskim akcentom, pitao odakle je, ko je i šta je? Pa kad
mu je sve bilo jasno, upitao je: »A imaš li ti, Milane, krsnu slavu i koja je?«.
»Imam, gospodine majore, Svetog Nikolu. To je najčešća krsna slava žu-
mberačkih uskoka«. »E, Milane, pa to je krsna slava i bratstva Lazarevića,
pa ćeš ti, lijepo, da budeš moj gost 19. decembra«. Biti gost u kući majora
nije bilo uobičajeno jer odstojanje između oficira i vojnika oduvek je bilo
strogo pravilom utvrđeno.
O unijaćenju otac nije mogao mnogo da kaže. Ponovio je što sam,
uglavnom znao. Kad smo se doselili, bili smo pravoslavci, imali svoje
popove i crkve. Stara naša crkva u Radatovićima bila je na mestu koje se
sada zove Crkveno brdo. Temelji crkve su tada bili jasno vidljivi. Od do-
seljavanja bili smo pod pritiskom Rimokatoličke crkve da nas pounijate.
Pravoslavna crkva zvanično je zabranjena za vreme carice-kraljice Marije
Terezije. Nije znao kada je Marija Terezija vladala, što tada ni ja još nisam
znao, ali se sećao da je u njegovoj mladosti (početkom dvadesetog veka)
bilo govora da se to dogodilo pre oko stotinu i pedeset godina.
32 uvod

Rekao mi je i da su poslednji naši, pravoslavni popovi bili Marko i Te-


odor Pruščević s Malinaca. Oni su i stradali jer nisu prihvatali unijaćenje.
Iz te kuće i porodice bilo je devet popova i deseti njihov sinovac, đakon
Janko. S obzirom da se služba prenosila s kolena na koleno, znači da su
Pruščevići bili popovi najmanje stotinu i pedeset godina unazad. Dalje
nije bio voljan da razgovara. Podsećanje na te događaje žestoko ga je ljut-
ilo. Smrknutog pogleda, mogle su se od njega čuti samo žestoke psovke.
Na pitanje zašto mi pevamo »tekla reka Moravica...«, »Šumadijo šu-
movita...«, »Ja posadih jednu ružu belu...«, »Bosa Mara Bosnu pregazila...«
i druge srpske i bosanske pesme, otac je kratko rekao: »Krv nije voda«.
Dodao je da je to naša pesma i naša muzika, na našem jeziku i da je mi lako
učimo i prihvatamo. Žumberčani nikad ne govore kajkavski niti pevaju
kranjske i hrvatske pesme. Nedavno se sastala nevelika družba Žumber-
čana. Radovali smo se što smo zajedno, veselili se i pevali. Jedan od nas,
moj imenjak, »zabrzao je nešto kajkavski«. Zvučalo je kao što izgleda kad
»osedlaš kravu«. Pogledali smo se, niko ništa nije rekao, Dragan je shva-
tio, pocrveneo i vratio se »govoru prađedovskom«.
Kad sam ponovo radio na ovom tekstu, razmišljao sam da li da osta-
vim ono »krv nije voda«. Ne bi li se to u vremenu današnjem moglo po-
grešno razumeti? A onda mi je do ruke došlo istraživanje pod naslovom
ni manje ni više, nego: »Krv nije voda«.7 Predmet istraživanja je ponovo
(po ko zna koji put) bilo poreklo i identitet Žumberčana i Marindolaca
te njihov život na slovenačko-hrvatskoj granici posle raspada Jugoslavije.
O odnosu s Hrvatima otac nije hteo mnogo da kaže. Rekao je samo
da su vlasti, posebno mađaronske, i Rimokatolička crkva, diskriminaci-
jom i progonom pravoslavaca učinile da je to više puta bilo pitanje života i
smrti. Na moju primedbu da se neki među nama Žumberčanima izjašnja-
vaju kao Hrvati, otac je rekao da je to ponekad stvar neznanja i nepostoja-
nja svesti o sebi, ali se u suštini radi o strahu, opasnostima po život, borbi
za opstanak. »Ljudima je svega dosta, biće i Cigani samo da ih ostave na
miru«. Druga je stvar s onim obrazovanima, pre svega popovima, držav-

7 Duška Knežević Hočevar: »Krv nije voda: Potomci Uskokov ob slovensko-hrvaški


meji«, Ljubljana 2004.
33 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nim službenicima, oficirima, generalima, oni su i školovani u duhu kato-


ličkom i hrvatskom, to je bio i uslov za njihovo napredovanje. Popovima
je jačanje katoličanstva i hrvatstva osnovni zadatak, samo što su neki bru-
talni i drski, a drugi malo umereniji, barem kad za to imaju prilike.
Pitao sam oca i zašto nas zovu senjskim uskocima kad se, ipak, zna
da nismo došli iz Senja? Rekao je da zna da nismo senjski uskoci, jer o
tome nema ni reči u predanjima koja se vekovima prenose s kolena na
koleno. Senjski uskoci se slave kao hrvatski sinovi, što znači da bi oni tre-
balo da budu i katolici, a mi niti smo bili Hrvati niti katolici. Bilo bi jasni-
je kad bi se pronašli podaci o nama i o senjskim uskocima. »Možda ćeš o
tome učiti u školi pa ćeš ti to meni objasniti«.
Tri stvari su posebno zaokupljale moju pažnju. Za nekadašnju crkvu
na Crkvenom brdu rečeno mi je da je to bila »naša«, pravoslavna crkva,
izgrađena po doseljavanju. Pitao sam se kad je izgrađena naša stara pravo-
slavna crkva, šta je bilo s njom i kad je srušena, kad i zašto je građena ova
nova, da li je ova nova »naša«? Kad sam upitao popa Hrnjaka da nešto kaže
o onoj »našoj« i ovoj sadašnjoj crkvi, pogledao me tako da sam zažalio što
sam ga pitao. Ostalo mi je samo da, uvek kad mi se pružila prilika, sednem
na kamene temelje te »naše« crkve, neznajući ni sam zašto i šta sam tada
osećao? I danas, iako je na temeljima »naše« crkve sagrađeno vikend na-
selje, volim da na Crkvenom brdu ostanem sam i gledam u daljinu, a ako
je neko sa mnom, da ga podsetim na tu tužnu činjenicu.
Pišući ovu knjigu pronašao sam u »Žumberačkom kalendaru« za
1966. godinu, na stranici 99, sledeće podatke: »Zagrebačka generalna
komanda pisala je Duhovnom stolu na Tkalcu u lipnju 1789. o izgoreloj
crkvi u Radatovićima«, kao i da se »sačuvao izvještaj iz 1817. godine o
pokrivanju crkve u Radatovićima«. Da se radilo o »našoj« crkvi vidi se iz
teksta »da su je naši preci verojatno sagradili u drugoj polovici XVI vjeka«,
a samo dva reda dalje »da je današnja crkva navodno građena oko 1870.
godine«. Sve je jasno, samo što ne sme da se napiše da je ona prva crkva
bila pravoslavna, odnosno da su je gradili pravoslavni uskoci.
Kad sam u školi naučio dobro da čitam, na tabli na ulazu u školu sam
pročitao: »DNE 28. NOVEMBRA 1920. GODINE PRIGODOM IZBORA ZA
KONSTITUANTU NARODNE DRŽAVE UJEDINJENIH HRVATA–SRBA–
34 uvod

SLOVENACA JE NAROD OVOG KRAJA U OVOJ ZGRADI PRVI PUT U


ISTORIJI VRŠIO SVOJE IZBORNO PRAVO GLASA KOJOM SE PRILIKOM
U SVOJOJ VELIKOJ VEĆINI IZJAVIO ZA NARODNO I DRŽAVNO JEDIN-
STVO SVIJU JUGOSLOVENA«. Otac je rekao da je to za nas Žumberčane
značilo mnogo jer smo dobili državu u kojoj smo, nakon više vekova,
mogli da živimo i sa svojim narodom. Dodao je i da to nikada ne zabora-
vim i da bi voleo da i ja to tako osećam. Nisam zaboravio, a očevih reči sve
češće sam se sećao, posebno kad sam počeo da »gubim Jugoslaviju«.
Kad sam ono učio veronauk, iznad crkvenih vrata, a ispod biste mar-
kantnog popa Jovana Hranilovića, pročitao sam: »1855–1924 JOVANU
HRANILOVIĆU, HRVATSKOM KNJIŽEVNIKU I PJESNIKU ŽUMBERKA
– ŽUMBERČANI«. Možda to i ne bi pobudilo moje interesovanje da ono
HRVATSKOM nije bilo oštećeno pa se teško čitalo. Pitao sam oca. Razmi-
šljao je i skoro filozofski rekao: »Oni koji su pisali, možda nije trebalo da
pišu ono hrvatskom, a kad je već bilo napisano, onda oni drugi nije trebalo
da to diraju«. Nisam baš razumeo, ali sam se toga setio uvek kad je bilo reči
o tome ko je prvi počeo?
Jovan Hranilović, kad je reč o žumberačkim uskocima, a u ovoj knji-
zi posebno, zaslužuje da se njemu i njegovom delu posveti adekvatna pa-
žnja. Pošto to, zbog prostornog ograničenja, nije moguće, a ne želeći da o
Jovanu pišem u fusnoti, reći ću na ovom mestu da je Jovan Hranilović ne
samo najznačajniji i najčešće spominjeni Žumberčanin nego i najkontro-
verznija ličnost među njima. Iako duhovnik (pop), njegova snažna i ose-
bujna ličnost nije mogla da se »strpa« u svešteničku mantiju niti je vero-
ispovedanje moglo da ispuni njegov život, barem ne na način grkokatoli-
čanstva, kako su to od njega zahtevali njegovi križevački pretpostavljeni.
Značajnije od »popovanja« je njegovo pesništvo i književni rad, a
posebno politička delatnost. Rekao je da je najlepše godine proveo u Ra-
datovićima (1882–1886), gde je i napisao svoje »Žumberačke elegije«. Bio
je »narodni pop«, živeo je s narodom i delovao za narod. Manje da isko-
riste njegovo sposobnosti, a više da ga »drže pod kontrolom«, dva puta su
ga premeštali na »prestižnu« dužnost uz biskupa (vladiku) u Križevcima.
Iako mu je jedan od biskupa (vladika) bio prezimenjak, a možda i rođak,
Ilija Hranilović, nije se znalo kome je teže, Jovanu ili Iliji, pa su bili za-
35 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

jedno samo dok se nije pokazalo da to nije moguće. Premešten je u Sošice,


gde je nastavio da radi na način kako je on smatrao da bi trebalo, zbog čega
je 1887. svrgnut s dužnosti. Pošto je problem ipak, »izglađen«, a da bi ga
udajlili od Žumberka, premešten je u Kucuru (Vojvodina), a 1889. u Novi
Sad.
Bila je to katastrofalna greška. Ako je Jovanovo delovanje među
Žumberčanima bilo »neprihvatljivo i štetno« u regionalnim razmerama
i na nižem nivou, njegovo »štetno« delovanje u Novom Sada poprimilo
je »(inter)nacionalne razmere i domet« pa ga je biskup Drohobecki već
1889. razrešio dužnosti i »izbacio na ulicu«. Jovan se vratio u Zagreb, pos-
vetio novinarstvu i dobio tužbu protiv »križevačkih prodavaca magle«, u
čemu su mu pomogli i Josip Juraj Štrosmajer i nadbiskup Milinović, pa je
morao da bude vraćen u Novi Sad i da mu se isplate svi zakinuti prihodi.
Sad je mogao da »diše punim srpsko-hrvatskim i jugoslovenskim plući-
ma«. Nastavio je novinarsku delatnost, ostvario tesne veze i saradnju s
»Maticom srpskom« i postao uticajan političar, zbog čega je 1918. izabran
za predsednika Velike Narodne skupštine u Novom Sada, koja je prekinu-
la veze Vojvodine s Mađarskom i odlučila o priključenju Srbiji, odnosno
Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
S ocem sam razgovarao i o bezbroj drugih pitanja, detalja i pojedi-
nosti, sve do odlaska u Gimnaziju u Karlovcu. Tada nisam znao da je to
bila priprema za pisanje ove knjige.

SUŠTINA PROBLEMA

Da bih ukazao na suštinu problema, odlučio sam da iznesem jedan stav


grofa Bartenštajna u vezi s unijaćenjem u vreme nasilnog unijaćenja žu-
mberačkih uskoka, zatim stav Živka Kustića napisan u »Žumberačkom
krijesu« za 1985. godinu te opis jednog događaja iz vremena sadašnjeg,
2012. godine.
Svoj lični stav prema unijaćenju, grof Bartenštajn, predsednik Ilir-
ske dvorske kancelarije u Beču, izrazio je rečima: »Koliko god je poželjno
prihvaćanje prave vere, Rimokatoličke, iskustvo je pokazalo da je takva
36 uvod

namera, makoliko sama po sebi vredna hvale i uzvišena, ako se služi nasi-
ljem, osuđena na neuspeh«. Dakle, unijaćenje da, ali ne silom.
U »Žumberačkom krijesu« za 1985. godinu Živko Kustić, urednik
»Glasa koncila« i jedan od glavnih ideologa i teoretičara opravdavanja
unijaćenja i odnarođivanja žumberačkih uskoka obnovio je temelje usta-
ške teorije o »pravoslavnim Hrvatima, odnosno o hrvatskoj pravoslavnoj
crkvi i o ulozi Hrvata katolika na ovim prostorima«. Da bi obrazložio deo
svoje teze o ulozi Hrvata katolika, Kustić je napisao: »Napokon bi moralo
postati jasno da Hrvati katolici nisu tek neka straža na granici kršćanskog
evropskog zapada, da naša uloga – ona označena teško stečenim naslo-
vom, ’predziđe kršćanstva’ – ipak nije ta da budemo zid koji bi priječio
bratsko saobraćanje kršćanskog Istoka i Zapada, ili čak krvavi plot na ko-
jem bi se umjesto ljubavi utvrđivale razlike«. Bilo bi dobro da je tako, ali
nije! Baš je onako kako Kustić tvrdi da nije. Tragična istorija i Rimokato-
lička crkva natovarile su na leđa hrvatskom narodu (pre)teško breme da
bude »(pred)straža« na granici kršćanskog evropskog Zapada. To znači da
bi sve na tim prostorima etnički trebalo da bude hrvatsko i verski rimoka-
toličko. Hrvat je rimokatolik – rimokatolik je Hrvat. A ako nije tako, onda
treba učiniti da tako bude.
I kao treće, navodim događaj koji se zbio u aprilu 2012. u Novom
Selu, u severoistočnom delu Žumberka. Sastali se vatrogasci iz brojnih
društava iz Žumberka i susednih mesta Hrvatske i Slovenije. Prisustvo-
vali su i predstavnici vlasti iz Zagreba. Organizatori su zamolili gospodina
(neću da spomenem ime) da, na početku, prisutne upozna s istorijom žu-
mberačkih uskoka. Uvodničar je počeo rečenicom: »Žumberački uskoci
bili su u vreme doseljavanja pravoslavci i Srbi« i nastavio s izlaganjem.
Neki učesnici su bili iznenađeni i međusobno se značajno pogledavali dok
su prisutni iz Radatovića također bili iznenađeni ali su se pogledavali sa
zadovoljstvom. Kad su mi ispričali šta se dogodilo i ja sam izrazio zado-
voljstvo, ali i rekao: »Siguran sam da ovo neće tek tako da prođe«. Tako
je i bilo. Bliski rođaci uvodničara došli su kroz nekoliko dana na sličnu
proslavu u Radatovićima. Iskoristili su priliku i da prodube prijateljstvo
uspostavljeno na njihovoj priredbi i obaveste se o svojim rođacima u se-
lima Kunčani i Dragoševci. Ispričali su da su organizatori skupa, po zavr-
37 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

šetku predavanja, njihovom rođaku rekli da »ono u prvoj rečenici nije


trebalo tako da kaže, jer su bila prisutna gospoda iz Zagreba«. Međutim,
on ih je prekinuo rečima: »Pa, vi ste od mene tražili da govorim o prošlosti
žumberačkih uskoka. Niste, valjda, očekivali da ne kažem istinu?«
I.
Doseljavanja
DOSELJAVANJE
ŽUMBERAČKIH
USKOKA

K
ad je reč o seobama žumberačkih uskoka, na prvi pogled se
čini da o tome postoji obilje istorijskih dokumenata i da je taj
deo prošlosti Žumberčana jasan. Međutim, kad se problemu
priđe istraživački precizno i sa željom da čitalac dobije jasnu
sliku o toku i problemima prilikom doseljavanja, dolazi se do
zaključka da, ipak, nema dovoljno podataka, barem ne o trećoj i četvrtoj
seobi. Zatim, autori se pozivaju uglavnom na iste izvore, ali ih različito
koriste, navodeći samo ono šta oni smatraju značajnim i što žele da nagla-
se, odnosno šta od njih očekuje »poručilac«. Posledica su značajne razlike
u tumačenju da li se i kada nešto dogodilo i kako se dogodilo?
Znamo da »istoriju pišu pobednici« i da su žumberački uskoci i nji-
hovo doseljavanje vekovima bili »pod lupom« raznih pobednika i njihove
politike te da su »pobednici« različito gledali na žumberačke uskoke pa i na
njihovo doseljavanje. Surova istorijska stvarnost uticala je da su Žumberča-
ni morali da vode računa ne samo o tome ko su »aktuelni« pobednici nego i
ko će da pobedi u narednom periodu i kakvi će da budu ti budući pobednici.
Svestan da su razlike u viđenjima tako dalekih događanja neminov-
ne, kao i da je svaki autor dao vlastiti pečat napisanom, opredelio sam
se da u ovom odeljku govorim o razlozima za doseljavanje žumberačkih
uskoka, najnužnije o samom Žumberku, kao i da se oslonim na podatke
koje su o doseljavanju izneli Milko Predović i Milan Radeka, ali i da ih do-
41 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

punim podacima i stavovima i drugih autora i vlastitim procenama isto-


rijskih događanja i odnosa.

RAZLOZI DOSELJAVANJA ŽUMBERAČKIH USKOKA

Žumberački uskoci su mala verska i etnička skupina čiji objektivni isto-


rijski značaj u svakom pogledu prevazilazi njihovu brojnost, posebno
što su oni prethodnici, prvi uskoci i prva brojnija skupina srpskog i pra-
voslavnog naroda na području zapadne, rimokatoličke Habsburške Mo-
narhije. Mislim da se taj istorijski sklop ne bi mogao objasniti ako se u
najkraćem ne bih osvrnuo na civilizacijski prelomne istorijske događaje
koji su uzročno-posledično povezani i isprepleteni te procese koji traju
hiljadama godina, kao i na one neposredne, kao što je agresija Osmanlija
na Hrvatsku i Kranjsku.

Globalno-političke okolnosti

Prvi globalni i civilizacijski dalekosežan događaj je podela (propast) veli-


kog Rimskog carstva. Pitanje kad je počela podela, a kad propast Rimskog
carstva liči na ono »da li je starija kokoška ili jaje«. Najbliže je istini da je s
početkom podele Rimskog carstva na zapadno i istočno, počelo i njegovo
propadanje, kao i da je početak propadanja Rimskog carstva prouzroko-
vao i njegovu podelu na istočno i zapadno. Proces propadanja i raspada
nekog projekta, države ili saveza država ne počinje kad više nisu u mo-
gućnosti da se šire i jačaju, nego kad više nema uslova da se održe u dota-
dašnjim granicama.
Posle podele, Zapadno Rimsko carstvo je uskoro propalo (u 5. veku),
bolje reći preraslo je u sasvim drugi oblik postojanja, u državnom i sva-
kom drugom pogledu, uglavnom kao takozvano Sveto rimsko carstvo ne-
mačkog naroda. Naprotiv, Istočno Rimskog carstvo je opstalo i smatra se
da je egzistiralo još skoro hiljadu godina nakon podele. U svakom slučaju,
raspadom Rimskog carstva na zapadno i istočno i svet se počeo civilizacij-
42 1.
doseljavanja

ski deliti na Istok i Zapad: verski, ideološki, politički i u svakom drugom


pogledu. I tako do današnjih dana. Teško bi bilo precizno reći šta je danas
Zapad, a šta Istok, ali svako od nas ima svoju predstavu o tome i umeo bi
da je objasni i na konkretnim događanjima i primerima.
Naredni, istorijski dalekosežni, bili su procesi hristijanizacije Evro-
pe nakon što je car Konstantin Milanskim ediktom 313, priznao versku
ravnopravnost na području Rimskog carstva On je, u stvari, priznao
hrišćanstvo koje je do tada u Rimskom carstvu prvo bilo zabranjeno, a
onda na različite načine sprečavano i ometano. Priznavanjem, hrišćan-
stvo je u Rimskom carstvu, ubrzo postalo ne samo ravnopravno nego i
obavezujuća, državna religija. Konstantin je uvideo da je monoteističko
hrišćanstvo efikasnija poluga vladavine. Kad svoje, carske zakone, »usa-
glasi« s nekim božjim zakonima, tačnije verskim dogmama i učenjem, car
postaje »bog na zemlji«, konkretan, mnogo bliži i jedini gospodar, s obzi-
rom da je Bog na nebu samo pretpostavka i verovanje.
Pošto su se Južni Sloveni počeli naseljavati na ove prostore u 6. i 7.
veku naše ere i našli se na prostoru već podeljenog Rimskog carstva, jedni
na području Zapadnog, drugi Istočnog, ta podela je došla do izražaja u pro-
cesu prihvatanja hrišćanstva u narednim vekovima. Različitost ukupnih
istorijskih prilika i uslova života na području nekadašnjeg Zapadnog i
još uvek postojećeg Istočnog Rimskog carstva, postajala je sve veća, veze
su slabile, a suprotnosti rasle. To se odrazilo i na verske odnose u okvi-
ru hrišćanstva kao zajedničke religije, da bi sukobi kulminirali velikom
verskom podelom 1054. godine. Izvesno je da je do verske podele došlo
zbog podela i različitih interesa u svim drugim oblastima, ali je još izve-
snije da je verska podela produbljivala postojeće i stvarala nove supro-
tnosti i u svim drugim oblastima.
Verski centar hrišćanstva na Zapadu postao je Rim, sedište pape
koji je težio da bude vrhovni i vladajući hrišćanski poglavar na zemlji, a
sve u ime nebeskog božanstva. Pošto nije uspeo da područje svog verskog
uticaja organizuje kao državu i da preuzme i versku i svetovnu vlast, or-
ganizovao je svoju malu državu Vatikan, u centru Rima, »svetog grada«,
i nametnuo se za vrhovnog poglavara zapadnog, rimokatoličkog hrišćan-
skog sveta.
43 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

S druge strane, centar istočnog hrišćanskog dela sveta postao je


Konstantinov grad (Carigrad, Istanbul), sedište vaseljenskog (svetskog)
patrijarha istočne, ortodoksne (pravoslavne) grčke crkve.
Suprotno papi i zapadnom delu hrišćanstva, patrijarh vaseljenski je
sve manje uticao na verski život i odnose u istočnom hrišćanskog svetu
pa su pojedini narodi, organizujući i jačajući svoje države, stvarali i svoje
autokefalne ortodoksne (samostalne) pravoslavne crkve.
Srpski narod je svoju crkvenu autonomiju ostvario rano, već 1219.
godine, kada je Sava Nemanjić osnovao i proglasio samostalnu srpsku ar-
hiepiskopiju, koja je za cara Dušana (1346) prerasla u nezavisnu patrijar-
šiju. Prvi patrijarh Srpske pravoslavne crkve bio je Joanikije. Posle propas-
ti Srbije, Srpska pravoslavna crkva delila je sudbinu srpskog naroda. Turci
su je priznavali, zabranjivali pa opet dozvoljavali njen rad. Prvo sedište
bilo je u Peći, na Kosovu, pa je u istoriji poznatija pod nazivom Pećka pa-
trijaršija.
Posle verske podele 1054. godine hrišćanski svet je bio zaprepašten.
Slabo se znalo da je do podele uopšte došlo, a još manje šta to znači i šta bi
pojedinci, porodice, grupe, plemena, celi narodi pa i njihove kneževine,
kraljevine, carevine i druge države, trebalo da rade, odnosno kojem bi se
(verskom) carstvu priklonili. Bilo je kako je kome ko protumačio o čemu
se radi, odnosno kako ga je ovaj razumeo i šta je na osnovu toga zaključio.
Razume se, i tada kao i pre i kasnije, odlučivali su moć i interesi.
Zbog toga se u narednim vekovima prelazilo iz jedne u drugu
hrišćansku crkvu, Istočnu i Zapadnu, kao preko nepostojeće ili slabo
utvrđene granice, a bilo je širom Evrope i institucionalno neopredjelje-
nih (patareni, bogumili), naročito u južnoj Francuskoj i Bosni je stvore-
na zajednica onih naroda koji nisu hteli da prihvate institucionalizovano
hrišćanstvo. Da bi se postavile i utvrdile granice, trebalo je utvrditi šta su
čiji politički i drugi interesi, lični i državni, i da li bi bilo bolje postati ri-
mokatolik, što je značilo primiti novu veroispovest i novi način slavljenja
Boga, ili ostati pravoslavac, to jest i dalje »pravo slaviti«, odnosno zadržati
dotadašnju veroispovest. Žumberački uskoci su bili žrtva podele među
hrišćanima i zle namere i nasilja onih koji su samo rimokatoličku verois-
povest smatrali i smatraju »naučnom i pravom«.
44 1.
doseljavanja

Treći značajan globalni istorijski proces predstavljali su takozvani


»krstaški« (križarski) ratovi. Papa Urban II proklamovao je 1095. rat pro-
tiv muslimana za oslobođenje Jerusalima, drugih svetih mesta i hristovog
groba, obećavši učesnicima oproštenje greha.8 Papa je bio »mudro nedore-
čen« jer nije rekao kojeg greha ili grehova. Zadržao je za sebe pravo da kaže
ko je i koliko grešan. Pošto su svi unapred bili grešni, trebalo je da stalno
mole za oproštaj i čine druga dela koja im naloži papa i njegovi dušebriž-
nici, ali im on nikad nije rekao da su dovoljno molili i učinili dosta dobrih
dela pa da više nisu grešni. Mislim da je to jedna od najpodlijih i po posledi-
cama najtežih prevara u istoriji hrišćanstva i religijskog verovanja u celini
Uglavnom, od 1095. do 1272. godine pape su finansirale i posredno
vodile sedam krstaških ratova protiv muslimana, odnosno »nevernika«.
Uticaj pojedinih papa te udeo Rimokatoličke crkve i Zapadnog sveta u ce-
lini bio je nesrazmerno veći od Istočnog sveta, od pravoslavnih hrišćana i
Vizantije (Bizantije) kao nastavljača civilizacijskih dostignuća i državnog
kontinuiteta Istočnog Rimskog carstva, pa su pape uporno nametale tezu
da su to ratovi hrišćanstva kao celine protiv neverničkog islama kao celi-
ne. Oni su i na taj način želeli da demonstriraju i hrišćansko jedinstvo, a
time i svoju vodeću i dominantnu ulogu.
Međutim, krstaškim ratovima ne samo da nisu ostvareni proklamo-
vani verski ciljevi, nego su se zbog njih produbile i razlike i suprotnosti
između podeljenih hrišćana, a time i između Istoka i Zapada u najširem,
civilizacijskom smislu. Pored toga, krstaški ratovi su imali za posledicu
vekovne krvave sukobe hrišćana i muslimana u okviru turskih osvajanja
u Evropi, što bih označio kao četvrti globalni proces.
Kad su Turci postali dominantna sila na području Male Azije i Bli-
skog Istoka, ujedno i predvodnici islama, okrenuli su se Evropi kao jed-
nom od strategijskih pravaca prodiranja, a ratovi protiv hrišćana imali su,
kao i krstaški ratovi, deklariranu vjersku dimenziju, bili su za njih »sveti
ratovi« (džihad). I ovi ratovi su vođeni protiv nevernika, ali ovaj put su
»nevernici« bili hrišćani. Međutim, udaru Turaka sada nisu bili neposred-
no izloženi oni koji su inicirali i finansirali krstaške ratove, to jest papa i

8 »Enciklopedija leksikografskog zavoda«, Zagreb 1967.


45 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

njegova zapadna, Rimokatolička crkva i Zapadni svet uopšte, nego istoč-


ni, pravoslavni hrišćani, a među njima i Srbi, jer su oni Osmanlijama bili
prvi na putu pokoravanja Evrope.
Turska agresija je potpuno poremetila i razorila dotadašnje stanje
i odnose na jugoistoku Evrope. Spasavajući se pred turskom najezdom,
Srbi i drugi pravoslavni narodi su uzmicali i preseljavali se na sever i se-
verozapad. Zašto? Nisu imali kuda drugde! U tom pravcu kretao se i deo
srpskog naroda koji se naselio najpre u Žumberku, a zatim i na šire podru-
čju tadašnje Slavonije, Hrvatske i Kranjske te Istre i Štajerske. Ali pred
Turskom silom nije bežao samo srpski narod. Prethodno je pred Turcima
pobegla masa naroda iz Slavonije, Hrvatske i Kranjske u unutrašnjost
Austro-Ugarske, uglavnom u današnju jugoistočnu Austriju, Ugarsku,
Slovačku i severnu Italiju. Srbi su se doseljavali u te puste i poharane kra-
jeve, na spaljena staništa koja su napustili Hrvati i drugi narodi, a razorili,
opustošili, neke i zaposeli Turci.
Da bi se razumelo kada i kako se to događalo, izneću što je moguće
kraće sled događaja kroz nekoliko vekova.
Pošto je izumrla dotadašnja Seldžučka dinastija turskog naroda, ras-
pala se i njihova država u Maloj Aziji. Na čelu jedne od njih, najzapadnije i
najbliže evropskom tlu, bio je Osman I. Nakon što je 1301. pobedio vizan-
tijsku vojsku i osvojio Nikeju, nekadašnju prestonicu, porastao je njegov
ugled i uticaj pa je ponovo ujedinio plemena u savez po njemu nazvan
Osmanlije.
Osmanov sin Orhan I i njegov sin Sulejman osvojili su prva manja
utvrđenja na evropskom tlu, u Trakiji i Galipolju. Kad je došao na vlast,
Sultan Murat I je sproveo opsežne državne i vojne reforme i pripremio
Tursku za veća osvajanja i prodore na Balkanu. Od vojnih mera najzna-
čajnije su bile uvođenje janjičara kao elitne sultanove vojske i uvođenje
takozvanog »danka u krvi« koji su sultanu »plaćali« porobljeni hrišćanski
narodi, tako što su uzimani zdravi i razvijeni mladići, koji su prevođeni
u islam i odlazili na školovanje. Deo je odlazio na dvor i služio kao sulta-
nova garda, a ostali su odlazili u janjičarske kasarne, kao stalna, stajaća,
borbeno spremna vojska. U janjičarskim jedinicama je vladala posebna
disciplina i razvijan kult kolektivnog života.
46 1.
doseljavanja

Profesionalno organizovana i obučena vojska sultana Murata I je


1372. iznenadila i pobedila možda objektivno jaču srpsku vojsku u bici na
reci Marici, u Bugarskoj. Murat je prisilio Bugarsku na vazalni odnos, a
1386. godine zauzeo Sofiju i počeo pripreme za napad na Srbiju. Srbija je
za cara Dušana bila najbolje organizovana i najjača država na jugoistoku
Balkana, ali su je oslabile nesloge i unutrašnje dinastičke borbe. Bitka na
Kosovom polju, na Vidovdan, 28. juna 1389, bila je sudbonosna za Srbiju
i druge države i narode na Balkanu i šire. Iako su poginula obadva cara
(Lazar Hrebeljanović i Murat I), gubici na srpskoj strani su bili veći. Sr-
bija je izgubila ne samo bitku nego i najveći deo plemstva i nije se mogla
oporaviti.
Kad je Muratov sin sultan Bajazit I, 1396. kod Nikopolja pobedio
mešovitu grčku, vizantijsku i ugarsku vojsku, činilo se da ništa više ne
stoji na putu za dalja osvajanja na Balkanu. Međutim, iznenadni prodor
Mongola, težak poraz turske vojske i smrt Bajazita I prisilili su Turke da
se narednih dvadesetak godina bave ratovima u Maloj Aziji, radi povratka
izgubljenih teritorija i obnove države.
Sultan Murat II je 1430. pripremio i poveo na Balkan jaku vojsku,
koja je zauzela Solun i veći deo Grčke. Njegov naslednik Mehmed II Osva-
jač, zauzeo je 29. maja 1453, nakon skoro dvomesečne opsade Konstanti-
nopol, što je za hrišćanski svet bio jedan od najtežih poraza. Iako je 1456.
poražen kod Beograda, Mehmed II je ostao na Balkanu. Među hrišćanima
nije bilo dovoljno sloge i snage da se Turci nateraju na povlačenje.
Iako je posle poraza na Kosovu postojala još 70 godina, Srbija je
1459. godine potpuno osvojena i uključena u tursku imperiju. Već 1463.
Turci su osvojili Bosnu, a 1468. i veći deo Hercegovine te osnovali dva
nova sandžaka, Bosanski i Hercegovački, kao vojno-upravne celine. Kad
su u uz Drinu prema Savi osnovali i Zvornički sandžak, Turci su za svega
stotinu godina svoju granicu pomerili za 300 kilometara na severozapad
i osvojili 80 posto Balkanskog poluostrva. Granica Osmanskog carstva i
Evrope protezala se u zahvatu istorijske i prirodne granice koju čine reke
Una, Sava i Dunav, a ključ je bio Beograd, oko kojeg će se vekovima voditi
borbe i ratovi.
47 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Svoj vrhunac, u teritorijalnom, ekonomskom, kulturnom, a poseb-


no u vojnom pogledu, tursko carstvo je doživelo u vreme 40-godišnje vla-
davine sultana Sulejmana I Veličanstvenog (1520–1566). On je već 1521.
godine zauzeo Beograd, »vrata Evrope«, kao osnovu za prodor i osvajanje
Ugarske. Posle poraza kod Mohača (1526), Ugarska je postala turska vazal-
na kneževina, a na presto su Turci doveli kralja Ivana Zapolju.
Sultanu Sulejmanu je trebalo samo tri godine da pripremi vojsku i
1529. godine prvi put prodre do Beča i opkoli ga. Beč nije bio pripremljen
za odbranu, ali je tursku vojsku u ranu jesen iznenadila neočekivano
jaka zima. Vojska nije bila pripremljena za duži boravak na otvorenom
i borbu u zimskim uslovima pa je počela masovno pobolevati i umirati.
Dugo pripremani strategijski prodor i opsada Beča pretvorila se u tragično
povlačenje i pomor silne vojske. Beč je za Turke bio ono što je Moskva tri
stotine godina kasnije bila za Napoleona, a nakon više od četiri stotine
godina za Hitlera. Planeri velikih prodora i osvajanja nisu dobro procenili
»faktor vreme« kao meteorološku pojavu.
Katastrofu kod Beča sultan Sulejman nije mogao tek tako da prih-
vati i da se s njom pomiri. Nije dugo čekao, nego je 1532. ponovo krenuo
prema Beču, ali je zaustavljen već kod Kisega, gde mu je ugarsko-hrvatska
vojska, kojom je komandovao Hrvat, general Nikola Jurišić, pružila ogor-
čen otpor i nanela velike gubitke, tako da je dalji prodor zaustavljen, a
Sulejman je bio prisiljen da s nemačkim carem Karlom V 1533. sklopi pri-
mirje. Primirje je narušeno, pošto su Vatikan, Venecija i Nemačko carstvo
sklopili savez nazvan »Sveta liga« za borbu protiv Turske. Međutim, taj
savez nije ispunio očekivanja pa su Turci u narednim sukobima osvojili
deo Slavonije, tvrđavu Klis iznad Splita, a 1541. i Budim te Ugarsku prik-
ljučili svom carstvu u vidu Budimskog pašaluka (generalata).
Sada su Turci držali skoro ceo Balkan. Transilvanija, Moldavija i Vla-
ška su postale vazalne države, a Dubrovnik je svoju samostalnost »kupo-
vao« plaćajući danak. Godina 1566. bila je tragična za Tursku imperiju.
Iako već ostareo, sultan Sulejman je ponovo krenuo na Beč, ali je opet
zaustavljen i potučen od vojske koju je i ovoga puta predvodio Hrvat, ban
Nikola Šubić Zrinski. Za vreme opsade Sigeta, umro je sultan Sulejman I
Veličanstveni, a s njim i ekspanzivna vojna moć i uspesi turske imperije.
48 1.
doseljavanja

Istina, Turci su još jednom došili do Beča (1683) i bili neposredno pred
ostvarenjem cilja o kojem su sanjali duže od 150 godina. Međutim, sa-
veznička poljska vojska, pod komandom Jana Sobjeskog, napala ih je u
odsudnom trenutku s leđa pa se pohod na Beč pretvorio u istorijsku kata-
strofu. Da su Turci osvojili Beč, bilo bi samo pitanje vremena koliko bi se
održao Rim.
Ovo bi mogao da bude širi okvir za razumevanje novih političkih,
vojnih i posebno verskih odnosa. Prodorom Turaka i osvajanjem Balka-
na, nestajale su srednjovekovne države i dotadašnji način života, a verske
razlike postajale su sve značajnije.
Izgubivši svoju državu, srpskom narodu je, od svega što je do tada
stvorio, ostala samo Srpska pravoslavna crkva. Svest o pripadnosti Srpskoj
pravoslavnoj crkvi postalo je egzistencijalno pitanje ne samo sa stanovi-
šta preživljavanja pojedinca nego i naroda u celini. Srpski patrijarh je u
narodu imao položaj i ugled narodnog vođe ne samo u verskim nego i u
svim drugim poslovima od uticaja na položaj srpskog naroda

Osmanlijska agresija na Hrvatsku i Kranjsku

Na doseljavanje uskoka u Žumberak neposredno je uticao napad Turske


na Ugarsku, Slavoniju, Hrvatsku, Dalmaciju, Kranjsku sve do Štajerske,
odnosno turski prodor do Beča 1529. godine.
Za razumevanje agresije Turske na Hrvatsku i upade turskih snaga
na područje Kranjske, trebalo bi imati na umu nekoliko činjenice. Prva je
sadržana u strategiji turskih osvajanja. Porobljavajući neku od država ili
teritorija, u našem slučaju Srbiju te Bosnu i Hercegovinu, Turci su siste-
matski napadali i susedne države i teritorije pustošeći ih te ubijajući i od-
vodeći u roblje tamošnje stanovništvo slabili ih i pripremali za konačno
lakše osvajanje. Turci su napadali Hrvatsku i upadali u Kranjsku više od
50 godina pre pada Srbije (1459), odnosno Bosne (1469).
Druga činjenica je da su Hrvatska i Kranjska imale različit državno-
-pravni položaj. Kranjska je bila deo Habsburške Monarhije, u njoj je ne-
mačko stanovništvo čak bilo i većinsko pa je imala kakav-takav oslonac
49 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

i zaleđe. Hrvatska, svedena na »ostatke ostataka«, bila je istovremeno i


samostalna i deo Ugarske kraljevine koja se vrlo slabo brinula za odbranu
njenih teritorija. Istovremeno, Hrvati su, boreći se s Turcima, primali na
sebe udar turske sile i branili Ugarsku.
Dakle, položaj Hrvatske i Kranjske u vojnom pogledu nije bio ni
približno jednak. Napadi turske vojske samo na Hrvatsku nisu direktno
pogađali Kranjsku, ali su zato sve turske vojske koje su upadale na podru-
čje Kranjske morale da pređu preko hrvatske teritorije pa je svaki upad
turske vojske u Kranjsku ostavljao posledice za Hrvatsku.
Istoričari su saglasni da je sudbina Hrvatske bila tragična, skoro ni-
šta manje od propasti Srbije. Pojedinci smatraju da je Hrvatska u borbi s
Turskom podnela možda i najveće žrtve (Milan Radeka procenjuje gubi-
tak oko 400.000 ljudi). Razlika u odnosu na Srbiju, pa i na Bosnu, je što
Hrvatska kao državna celina nikad nije bila cilj turskih napada. U Hrvats-
koj nije bilo naglih turskih osvajanja posle odlučne bitke, kao u Srbiji, niti
zaposedanja polupraznih teritorija bez borbe kao u Bosni.9
U Hrvatskoj se stalno ratovalo. Iako nije bila cilj turskih osvajanja,
Hrvatska je bila odskočna daska za ostvarivanje strategijskih ciljeva.
Dugo je za Hrvatsku bilo pitanje da li neprekidno ratovati da bi se even-
tualno opstalo ili jednostavno Turke propustiti na područje Habsburške
Monarhije i u Srednju Evropu. Pojedini feudalci su ratovali s Turcima i
istovremeno pregovarali s njima i tražili način da se sporazumeju. Možda
i zbog toga Turci 1520. nude Ivanu Karloviću dogovor, a ako se ne pokori,
»da će mu svakih 14 dana dolaziti u Liku i Krbavu« (Radeka, str. 16).
Hrvatsko stanovništvo je dobrim delom ginulo na kućnom pragu, a
najbolja muška snaga na bojnom polju. Kad bi na vreme bilo upozoreno,
stanovništvo je bežalo u zbegove, a ako bi preživelo vraćalo se na opustela
staništa. Međutim, najveći deo napuštao je zauvek svoju otadžbinu i be-
žao na severozapad, najviše u jugoistočnu Austriju, u Burgenland (Gradi-
šće), Moravsku, severnu Italiju, Istru, Kranjsku i Štajersku. Koliko-toliko
ostali su sačuvani Hrvatsko Zagorje, predeo između Save i Kupe, Gorski

9 Milan Radeka, »Gornja krajina ili Karlovačko vladičanstvo«, Savez udruženja pravo-
slavnih sveštenika SR Hrvatske, Zagreb 1975, str.33.
50 1.
doseljavanja

kotar, dolina Gacke i Senjsko primorje. Takvu Hrvatsku istoričar Tadija


Smičiklas, Žumberčanin, video je kao »ostatke ostataka nekadašnjeg Hr-
vatskog kraljevstva«,10 a drugi istoričari su to samo ponavljali.
Smičiklas je o tim vremenima napisao i sledeće: »Ostali su samo gra-
dovi i naroda toliko koliko je moglo pobjeći u gradove... Prava je sramota
bila da je neprijatelj ovako lagano mogao preko naše zemlje juriti, kao da
nikoga kod kuće neima... Više puta su gorela sela u Hrvatskoj, da se je pri-
činjala sva zemlja kao jedno strašno plameno more«.
Međutim, činjenica je da je takva Hrvatska ipak opstala. Prvi razlog
je u turskoj strategiji. Kad su zauzeli Bosnu, Slavoniju i Ugarsku, ne znam
ko je mogao da spreči Tursku da svoje granice pomeri preko Kupe, na gornji
tok Save i Drave i da zauzme Zagreb i Ljubljanu. Ko bi se mogao suprotsta-
viti vojsci Sulejmana I Veličanstvenog koja je 1529. opsedala Beč, a ko
vojsci kad je 1532. ponovo krenula prema Beču, da su neposredni ciljevi
bili recimo Zagreb i Ljubljana? Drugi je razlog što je Hrvatska vlastela, vi-
devši propast Ugarske, izabrala nadvojvodu Ferdinanda za hrvatskog kralja
i na taj način postala deo Habsburške Monarhije, što znači i da su njezina
odbrana i opstanak time postali deo odbrane i opstanka carevine u celini.
Beč se branio posvuda, u Hrvatskoj ponajviše. Treći razlog je politika na-
seljavanja uskočkog, hrišćanskog stanovništva, posebno Srba, i njihovo
organizovanje za odbranu, kao specifičnog, krajiškog vojničkog elementa.
Milan Radeka iznosi niz podataka o borbi i stradanju Hrvatske do
ulaska u sastav Habsburške Monarhije. Piše da je Hrvatski ban Talovac,
uviđajući opasnost, 1406. vodio razgovore s plemstvom o odbrani zemlja.
Turci su 1414. i 1415. harali oko Zagreba i prodrli do Celja i Radgone, ali ih
je na povratku razbio hrvatski velikaš Nikola Frankopan, u sadejstvu sa
svojim rođacima Kurjakovićima iz Krbave i Nelipićima od Knina. Turci su
1448. prodrli i pustošili oko Petrove gore. Tada je spaljen i napušten i ka-
tolički samostan u Zlatu (današnje Slavsko polje). Te predele Turci su pus-
tošili i narednih tridesetak godina, ali su prodirali i do Kupe. Grad Kladuša
napušten je 1470, a do Petrovine i Jaske Turci su doprli i 1483. godine.

10 Manojlo Grbić, »Karlovačko vladičanstvo«, »Sava Mrkalj«, Topusko 1990, str.14/15.


51 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ipak, sve se to moglo podneti jer su napadi bili na nižem, taktičkom


nivou, takozvana četovanja, a takva dejstva nisu bila retka ni u obrnu-
tom smeru. Delovi hrišćanskih vojski, pa i Hrvatske, upadale su na tursku
teritoriju radi izviđanja, pljačke i pustošenja pograničnih područja uvek
kad im se za to pružila prilika.
Pravu veliku katastrofu za Hrvatsku predstavljala je izgubljena Kr-
bavska bitka. Jakub Hadumpaša, poreklom hrišćanin, upravnik Bosans-
kog sandžaka, provalio je 1493. i s jakom vojskom, preko Hrvatske, došao
do Celja i Ptuja. Pošto je ostvario svoje ciljeve, mislio je da će i u povratku
preko Hrvatske preći bez teže borbe i jačeg otpora i tako sačuvati vojsku
za nova osvajanja. Međutim, hrvatski ban Emerih Derenčin je ocenio da
je to trenutak da se odlučnije obračuna s Turcima. Sakupio je jaku vojsku
i Turke presreo na Krbavskom polju. Hadumpaša je, da bi izbegao sukob,
bio spreman da plati slobodan prolaz, ali Hrvati to nisu prihvatili. Iako
brojnija, bolje opremljena i naizgled za borbu spremnija, hrvatska vojska
je doživela strašan poraz. Većina je ostala na bojnom polju, uključujući i
70 popova, a među više od hiljadu zarobljenih bilo je više stotina velikaša.
U zarobljeništvo su pali i ban Derenčin i Nikola Frankopan.
Posledice ovog poraza bile su katastrofalne. Izgubljeno je područje
između Une i Sane. Zagrebačka biskupija je 1501. imala s one strane Une
još samo 16 župa, od 41 koliko ih je imala pre Krbavske bitke. Granice više
nije bilo. Turcima su bili otvoreni svi putevi i pravci prodiranja prema Za-
grebu, Kranjskoj i dalje prema Štajerskoj (Radeka, str. 14).
Hrvatski istoričar Vjekoslav Klaić (1848–1929) kaže: »Kad je Hr-
vatska nakon strašnoga boja na Krbavskom polju bila sve više izložena
turskim provalama, započelo je također i raseljavanje hrvatskog naroda.
Najprije su žitelji iz južne Hrvatske stali preko Gvozda grunuti u tada još
zaklonjenu Slavoniju... Ipak, sve nabrojane doseobe i raseobe nisu bitno
promijenile etnografske prilike u Hrvatskom Kraljevstvu sve do 1526.
(Mohačka bitka)«.11
U vezi s preseljavanjem Hrvata u nasledne austrijske pokrajine
Kranjsku, Korušku i Štajersku Klaić kaže: »Već 1533. jadikuje hrvatski

11 Vjekoslav Klaić, »Povijest Hrvata«, knjiga peta, Zagreb 1985, str.30.


52 1.
doseljavanja

sabor u adresi na kralja Ferdinanda i što gospoda i plemići Koruške mno-


gim obećanjima vabe k sebi narod hrvatski, a osobito velikaše. Neka kralj
zapovjedi da se više žitelji i kmetovi ne odvode u Korušku, jer će inače Hr-
vatsko Kraljevstvo ostati pusto. Vapaji Hrvatskih sabora nisu našli odziva,
jer se sve više puka selilo u austrijske zemlja, osobito u jugoistočnu Kranj-
sku (str. 617). Zbog neprekidnog iseljavanja bilo bi Hrvatsko Kraljevstvo
posve opustilo da se nije mnogo naroda i doseljavalo, najviše iz Turske,
kršćanski puk, koji nije htio ili mogao podnositi zuluma svojih nekršćan-
skih gospodara. Ti se doseljenici zovu koji put Turci, jer su dolazili iz tur-
skih krajeva, a onda najobičnije Vlasi, ali i Srbi ili Raščani«.
Zbog teške situacije, unutrašnjih gloženja i neslaganja, a posebno
zbog nezadovoljstva položajem Hrvatske u odnosu na Ugarsku, više puta
su se javljale ideje o separatnim dogovorima i savezu s Turcima. Turska
taktika je bila da se u vreme najvećeg pritiska i pustošenja imanja pojedi-
nih feudalaca, upravo njima nudi separatni savez. Feudalci bi trebalo da
propuštaju tursku vojsku preko svojih teritorija bez otpora, a Turci bi im
garantovali zaštitu i oslobađali ih od određenih davanja. Tako su Franko-
pani rekli da bi rađe bili predali grad Senj Turcima, nego što im ga je odu-
zeo ugarski kralj. Ban Ivan Karlović je Turcima plaćao danak, radi mira na
svojim posedima, a pregovarao je i o vazalnom odnosu.
Kad u ugovoru o primirju između Ugarske i Turske 1519. nije spo-
menuta Hrvatska, Hrvati su bili ogorčeni pa su zapretili da će se nagoditi s
Turcima i omogućiti im slobodan prolaz kroz Hrvatsku, ako im kralj ugar-
ski, papa i hrišćanska saveznička vojska ne pomognu na način kako oni
traže. »Uopće se opaža da u vrijeme 1409–1526. Hrvati mnogo naginju
habsburškim vladarima i Kranjskoj, Koruškoj i Štajerskoj, biva to i zbog
susjedstva i zbog pogibelji od Turaka« (Klaić, str. 14).
Ima podataka o takvim pregovorima i 1520, 1521. i 1522. godine,
dakle kako se situacija zaoštravala, a beznađe postajalo sve veće. Iako ova
problematika nije u žiži interesovanja, ne mogu je potpuno zanemariti,
imajući u vidu da su najčuveniji hrvatski feudalci, Zrinski i Frankopani
kasnije i stradali zbog optužbe da su tajno pregovarali s Turskom i sprema-
li urotu protiv Habsburške Monarhije.
53 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Sada ostaje da se vidi kako su Turci upadali u Kranjsku, prelazeći hr-


vatsku teritoriju. Oslonio sam se uglavnom na kranjske izvore.12 S obzi-
rom da su ti upadi trajali skoro dva veka, od početka 15. skoro do kraja 17.
veka, zadržaću se samo na upadima do doseljavanja žumberačkih uskoka,
dakle u periodu dužem od stotinu godina.
U Sloveniju su upadale manje jedinice, obično laka konjica (akindži-
je) i lako pokretne i za takve zadatke dobro pripremljene jedinice (čete).
Po upadu na planiranu teritoriju, akindžije su formirale više manjih pre-
padnih i za pljačku podobnih jedinica. Upadi su trajali od nekoliko dana,
do više nedelja, zavisno od konkretnih prilika, vremena, uspeha i otpora.
Turci su bili dobro vojnički organizovani. Težili su da uvek imaju inicija-
tivu, da biraju mesto, vreme i način napada. Manje su bili vični defanzivi
i odbrani.
Smatra se da su Turci u Kranjsku prvi put upali 9. oktobra 1408. Op-
ljačkali su i spalili okolinu Metlike, a ljudstvo pobili ili odveli u ropstvo.
Opljačkali su i razorili i okolinu Črnomelja, ali grad nisu mogli zauzeti
zbog prirodnih i veštačkih utvrđenja (str. 14). Drugi put upali su u leto
1411. i ponovo opljačkali područje Metlike i Črnomelja. Turski upadi su do
1415. bili samo deo širih turskih pljačkaških akcija na području Hrvatske,
a pokazali su da su pogranični kranjski krajevi potpuno nezaštićeni. Spo-
minje se i »da je senjski knez Nikola Frankopan bio spreman da Turcima
da hranu i omogući slobodan prolaz, pa bi se trebalo s njim dogovoriti da
to nikako ne čini« (str. 14). Postoje nepouzdani podaci da su Turci napali i
opljačkali Metliku i 1429. ili 1431, da su krenuli prema Novom Mestu, kao
i da im je tom prilikom po prvi put pružen otpor.
S obzirom da nema podataka da su Turci posle toga upadali u Kranj-
sku sve do 1469, ceni se da su tome doprinele povoljne političke okolnosti
i dobri odnosi grofova Celjskih sa sultanom Muratom II, s obzirom da je
Srpkinja, sultanija Mara Branković, imala veliki uticaj na Turskom dvoru,
a njezina sestra Katarina je bila udata za celjskog grofa Ulriha. Murat II je,
navodno, ostavio u amanet svojim naslednicima da ne čine štete grofovi-
ma Celjskim (str. 17).

12 Najviše podataka o upadima Turaka u Kranjsku ima u brošuri »Prišli so Turki za njimi
Uskoki« , Belokranjska dediščina 4, Metlika 2008.
54 1.
doseljavanja

Međutim, u leto 1469. učestali su žešći turski napadi na kranjske


zemlje.Turci su upali i u Metliku, razorili je i 14 dana pljačkali okolinu,
sve do Gorjanaca. S obzirom da je Kupa narasla, Turci nisu mogli da je
pređu. Iako se u međuvremenu sakupila staleška vojska, Kranjci se nisu
usudili da napadnu Turke pa su ovi pobegli sa svim plenom. Posle tog upa-
da, paša je sultanu navodno poklonio 500 dečaka i devojčica. Stanovnici
Metlike su ostali bez krova nad glavom pa su se počeli smeštati u utvrđe-
nom gradu i oko njega (str. 17)
Novi napad usledio je u leto 1470. Turci su pljačkali i palili sela sve
do celjskog područja. Naredne godine, 1. juna, napao je Isahbeg s 15.000
konjanika preko Vinice na Kupi i pljačkao do 13. juna. Nema pouzdanih
podataka, ali ime indicija da su Turci prodirali do i oko Metlike svake ili
svake druge godine, od 1471. do 1482, kao i da su upadali i 1491. i 1493. go-
dine. Prema nekim podacima, samo 1471. godine Turci su upali u Kranjsku
četiri puta. Napad 1473. bio je većih razmera pa su Turci napali Kranjsku,
Štajersku i Korušku. Nosilac napada bila je već redovna bosanska vojska,
dopunjena neregularnim četama akindžija. Ti napadi su, pored pljačke i
plena, imali za cilj da opustoše i oslabe te krajeve, da bi kasnije lakše bili
zauzeti (str. 18).
Situacija se donekle stabilizovala, a napadi su se proredili posle
smrti Mehmeda II Osvajača (1481), s obzirom da je njegov naslednik Ba-
jazit II bio manje ratoboran i agresivan. Do napada većih razmera došlo
je 1483. godine. Tom prilikom su Turci pri povratku doživeli težak poraz
na Uni. Pretpostavlja se da je u napadu 1491. godine razoren i stari grad
Žumberak.
Situacija se pogoršala dolaskom na vlast sultana Sulejmana I Veli-
čanstvenog. Turska je bila u ofanzivi na svim frontovima. Pogoršanje si-
tuacije u Hrvatskoj direktno se odražavalo i na stanje u Kranjskoj i Štajer-
skoj. Posle pada Beograda 1521, Turci su pojačali pritisak i na Kranjsku pa
su 1523. ponovo plenili i robili oko Metlike. To je podstaklo nadvojvodu
Ferdinanda da razmišlja o organizaciji odbrane radi sprečavanja turskih
napada s jugoistoka. Situacija je bila tako teška da su pojedinci smatrali
da će turski napadi prestati samo ako oko Metlike i u Beloj krajini više ne
bude ni ljudi niti materijalnih dobara za pljačku.
55 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Još teže je bilo posle bitke kod Mohača, kad su stradale Bela krajina,
Kočevsko područje i Kras, a najteže u leto 1528, kad su u kratkom roku
Turci upali i pljačkali četiri puta. Svakako da su to bili napadi radi prip-
reme i u okviru samog napada na Beč. Tada su napadali u četama od 50
do 60 konjanika. Već tada su se, navodno, počeli pojavljivati takozvani
»martolozi«, neregularna vojska sastavljena od islamiziranih i vojnizira-
nih pripadnika hrišćanskih naroda.
Prema podacima iz više izvora Turci su s područja Kranjske i šire
odevli u ropstvo oko 200.000 ljudi. Mislim da je taj broj preteran i da je
u najmanju ruku neobično da niko nije izrazio sumnju u tačnost takvih
podataka. To znači da se jednom napisano najčešće nekritički preuzima
i prenosi. To bi se moglo razumeti, jer je mnogo jednostavnije prepisati,
nego studioznim radom opovrći netačan podatak, ali se ne može prihva-
titi, jer je neodgovorno i štetno sa stanovišta traganja za istorijskom isti-
nom.
Ako je to tačno, onda se u najmanju ruku menja ukorenjena slika –
da su janjičari i martolozi, dakle turski vojnici hrišćanskog porekla – bili
samo pravoslavni hrišćani. Bilo je među njima i rimokatolika, Kranjaca,
Hrvata i drugih, možda i više nego Srba i drugih pravoslavaca. Razlog je
prilično jednostavan. Turskoj carevini nije mogao da bude cilj da odvede
u roblje i na taj način opustoši krajeve koji su već bili deo carstva. Pored
toga, Turci nisu napadali snagama koje bi bile u mogućnosti da zarobe i
kontrolišu veliki broj zarobljenika, kao i da ti predeli nisu bili tako nase-
ljeni da bi se u kratkom vremenu zarobilo toliko ljudi.
I posle doseljavanja žumberačkih uskoka Turci su nastavili s napadi-
ma i upadima u Kranjsku, 1540, 1545, 1547, 1559 i 1575. godine. Poslednji
put su Turci napali Kranjsku 1599. godine. Zapravo, izgradnjom Karlov-
ca i uspostavljanjem Vojne krajine, stvorena je stabilna granica između
Turske i Habsburške Monarhije pa je unutrašnjost bila sigurnija. Turci su
mogli da prodru samo za vreme stvarnih ratova i to kad su se ratna dejstva
odvijala u njihovu korist.
Turski upadi na kranjske teritorije i dalje, bez obzira na brojnost i
veličinu jedinice, nisu bili slučajni. Naprotiv, po pravilu su bili dobro
pripremljeni, zahvaljujući i dobro organiziranoj obaveštajnog službi. Tu
56 1.
doseljavanja

službu su uglavnom činili izviđači, osmatrači i vodiči. Oni su dostavljali


podatke na osnovu kojih je biran najpogodniji momenat za upad i način
kako će da bude izveden. To ljudstvo je regrutovano iz redova hrišćans-
kog stanovništva. Birani su borbeno sposobni, koji su poznavali teritoriju,
ljude i prilike. Turska obaveštajna služba bila je mnogo bolje organizova-
na nego kranjska. S obzirom da su Turci bili napadači, bili su u prednosti,
jer su birali vreme, mesto i način upada. Njima se je moglo suprotstaviti
samo isto tako dobro organizovana služba i vojska.
Da bi se koliko-toliko obezbedili od iznenađenja, organizovana je
u Kranjskoj signalna služba. Glavne signalne tačke bile su u nadležnosti
državne vlasti, a nalazile su se u Vinici, Poljanama, Črnomelju, Metlici,
Kostelu, pri Kočevlju, Ribnici, Ložu, Ortneku, Turjaku, Igu i Ljubljani.
Ugovoreni su signali za slučaj uočenog prikupljanja turske vojske, njenog
nastupanja i iznenadne pojave. Palili su se i kresovi, izgrađivani tabori za
sklanjanje i odbranu, najčešće oko crkava, korišćene jame za skrivanje i
iznenadne napade itd. Črnomelj je bio opasan tvrdim zidom i pretvoren
u tvrđavu. Međutim, sve to nije bilo dovoljno. S Turskom je trebalo or-
ganizovati granicu, a za odbranu granice bila je potrebna stalna posada,
pripremljena i osposobljena za borbu s Turcima, bili su potrebni uskoci.
Izneti okvir za razmatranje i razumevanje procesa preseljavanja
srpskog naroda, kao posledice prodora Turaka i širenja Osmanlijskog car-
stva, zaključio bih sledećim stavom: »Srpske seobe ka zapadu počele su
ubrzo posle Maričke (1371) i Kosovske bitke (1389), zatim pada Srpske
despotovine (1459) i Bosne (1463) i konačno, 1690. godine pod patrijar-
hom srpskim Arsenijem III Čarnojevićem. Neprekidna migracija srpskog
življa trajala je skoro četiri i po veka i uglavnom je okončana 1737. godine
Drugom seobom Srba pod patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem-Šaka-
bentom.«13

13 O tome govore bezbrojni izvori, kako srpski i hrvatski, pravoslavni i rimokatolič-


ki, tako i inostrani. U vezi prisutnosti Srba u Slavoniji već u prvoj polovini 15. veka
Slobodan Mileusnić u svojoj studiji »Srbi u Slavoniji u predturskom periodu«, Beog-
rad–Zagreb 2004, na strani 8 kaže: »Papa Eugen Četvrti šalje 1438. godine u Slavoni-
ju Jakova de Marćija, inkvizitora Rimske stolice, da progoni Srbe »šizmatike«, ili da
ih preobrati u rimokatoličku veru.«
57 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ŽUMBERAK

Mislio sam da ću odeljak o Žumberku napisati s lakoćom i uživanjem,


međutim, moja privatna slika o rodnom Žumberku i saznanja su jedno,
a pisanje je drugo. Razlozi su: prilično proizvoljno predstavljanje geograf-
skog položaja Žumberka, neistraženost naziva Žumberak i »svojatanje«
Žumberka u vezi s njegovom pripadnosti Hrvatskoj ili Kranjskoj.

Geografski položaj, reljef i veličina Žumberka

Žumberak, u geografskom smislu, zauzima centralni položaj u okviru


srednjeplaninskog masiva, ili gorja, omeđenog u širem smislu: rekom
Savom na severoistoku, rekom Krkom sa severozapada, cestom Metlika–
Novo Mesto i rekom Kupom s jugozapada i orjentirnom linijom Ozalj–Ja-
strebarsko–Samobor s juga i jugoistoka. Geografski smo bliži Žumberku
ako se kaže da on zauzima centralni deo celine koju čine: Gorjanci/Žum-
beračko gorje i Samoborsko gorje, koja se proteže pravcem severoistok–
jugozapad, u dužini od oko 38 kilometara.
U okviru te celine, Žumberačka gora (ili gorje) i Gorjanci, kranjski
deo planinskog masiva, zauzimaju centralni položaj. Severozapadni deo
ili krak pruža se opštim pravcem: selo Popovići–selo Gaj–Gera, s najvišim
vrhom 1.178 metara (kranjski Sveta Jera, po istoimenoj grkokatoličkoj cr-
kvici, ili Trdinov vrh, po Metličaninu Janezu Trdini). Od Gere, postepeno
se spušta prema žumberačkim selima Novom selu i Stojdragi, skoro pra-
vilno pravcem zapad–istok. U krajnjem istočnom delu Žumberačko gorje
natkriljuje Samoborsko gorje.
Žumberačko gorje se povijeno pruža opštim pravcem severozapad–
jugoistok, i iz daljine, s Hrvatske strane, izgleda povijeno kao srp (kosa). U
Gorjance prelazi na najvišem vrhu, Geri. Gorjanci su strmi i neposredno
se spuštaju prema Novom Mestu i dolini reke Krke. Na drugoj strani, od
Gere prema Popovićima, Radatovićima i, orjentirno, cesti Suhor – Bojanja
vas – Radovica – Kašt – Brašljevica – Vivodina – Kostanjevac, Žumberačko
gor­je se postepeno spušta do nadmorske visine od oko 700 metara u Po-
58 1.
doseljavanja

povićima, 615 na prevoju Vahta, 350–400 na pravcu Brezovica – Veliko


Liješće – Kašt, do najnižih oko 270 metara u rejonu Kostanjevca. U istoč-
nom delu gorje je znatno više: Novo Selo (800), Šimraki (550), Višoševići
oko 790 metara. Centrali deo: Radatovići, Sošice, Oštrc, Kalje, Mrzlo polje
je na visini 550–650 metara, sa znatno nižim, ali strmim kanjonima po-
toka i rečica. Žumberak je najniži, ispod 200 metara, na području Krašića
i prema Samoboru i reci Savi.
Dr Ivan Crkvenčić u geografskom smislu podelio je Žumberak na
četiri celine: Samoborsko zaleđe, Središnji ravnjak, Kupčinski prostor
i Radatovićki kraj. Smatram da je to logična i opravdana podela pa ću je
dalje koristiti.14 Samoborsko zaleđe čini severoistočni deo Žumberačkog
gorja, uglavnom sliv reke Bregane, koja utiče u Savu, i više potoka koji
ulaze na slovenačku teritoriju i utiču u Savu i Krku. Ti tokovi su rasčlanili
Samoborsko zaleđe u brojna reljefna rebra i uske duboke doline. Najviši
vrh je Japetić (871), a najniže je kod Samobora, svega 168 metara. Samo-
borsko zaleđe, kao što i samo ime kaže, prirodno je povezano sa Samobo-
rom i dalje sa Zagrebom.
Središnji ravnjak je uslovna celina koja obuhvata tipičan kraški deo
Žumberka, s brojnim uvalama i ponikvama, uglavnom je viši od 500
metara, a zbog propusnih stena nema odvodnjavanja u severnom delu.
Južni deo je nešto manje krševiti, dominiraju malene zaravni, odvojene
strmim gudurama. Najbolje je povezan s Kupčinskim prostorom i orjen-
tisan je prema Karlovcu.
Kupčinski prostor u širem smislu povezuje sliv rečice Kupčine. Na-
gibom i tokovima okrenut je prema jugoistoku. Severni deo ima kraške
karakteristike pa se smenjuju strme uvale, ponikve i suve doline. Južni
deo ima razvijenu mrežu vodotokova, s vrlo uskim dolinama i strmim
stranama.
Radatovićki kraj se smatra najtipičnijim kraškim prostorom Žum-
beračke gore. Dominiraju stenovita i šumovita područja, suve doline i
uvale i ponikve. Preovlađuje podzemna cirkulacija vode. Glavni vodotok
je Sušica. Ona je stolećima bila »žila kucavica« Radatovićkog kraja. Na oko

14 »Žumberak u riječi i slici«, KPD »Žumberak«, Zagreb 1971, str. 17-21.


59 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

desetak kilometara njezinog toka, ispod sela Rajakovići do kranjskog sela


Bušinja vas, bilo je 12 mlinova. U vreme pune naseljenosti, a naročito po-
sle ukidanja Vojne krajine pa do izgradnje belokranjskog vodovoda pred
Drugi svetski rat, svi mlinovi su radili punom snagom.
Ovim podacima trebalo bi dodati još neke. Visinska razlika između
najvišeg vrha (Gere) i najnižeg Samoborskog zaleđa iznosi više od hiljadu
metara. Ta razlika uslovljava i druge razlike, pre svega klimatske (količi-
na, vrsta i raspored padavina, dužina zimskog perioda), sastav, kvalitet i
pokrivenost tla i mogućnosti privređivanja, što bi logično trebalo da utiče
na opštu naseljenost i raspored i gustinu stanovništva.
Međutim, kad je Žumberak u pitanju, to se odrazilo samo na nase-
ljenost, ali ne i na raspored i gustinu stanovništva. Naime, pre dolaska
Uskoka, u Žumberku su starosedeoci Hrvati i Kranjci naseljavali samo ru-
bna područja Žumberačkog gorja. Hrvati su živeli u jugozapadnom delu,
odnosno Samoborskom zaleđu, većem delu Kupčinskog prostora, na po-
dručju Krašića i u Vivodinskom kraju, što iznosi oko 35% uslovno uzetog
Žumberačkog gorja. Tu žive i danas.
Iako je Žumberak pripadao Kranjskoj, Kranjci su bili naseljeni samo
u zahvatu današnje granice između Republike Hrvatske i Republike Slo-
venije. S obzirom da današnja državna granica između Hrvatske i Slove-
nije na više mjesta nije ni geografska, ni etnička ni katastarska, mislim
da bi je trebalo za potrebe ove knjige preciznije opisati, pre svega u vezi
s teritorijalnim protezanjem Žumberačkog gorja i Žumberkom kao cen-
tralnim delom gorja, i nazivom vezanim za žumberačke uskoke.
Ako se pođe od današnje kontrolne tačke za malogranični promet
na Ostrižu, koji pripada Hrvatskoj, granica skreće naglo na sever, duboko
se uvlači u Žumberačko gorje sve do žumberačkog sela Kesere i opasuje
slovenačka sela Krašnji vrh i Bojanju vas, povratno se proteže vododel-
nicom između Bojanje vasi i žumberačkih Dragoševaca i Velikog Liješća i
izlazi na cestu Radovica–Brezovica–Suhor.
Istovremeno, Žumberačkom gorju pripada i područje koje se spušta
prema Metlici i sva slovenačka sela, počev od Radovice. Na tom podru-
čju Žumberčani su imali i imaju posede, posebno vinograde, u Radovici i
Berčicama. Ilustracije radi, podrum porodice Smiljanić iz Radatovića nosi
60 1.
doseljavanja

kućni broj 1 u kranjskom selu Radovici. To nikada nije bilo niti je danas po
volji nekim Kranjcima. Nedavno se jedan mlađi čovek »malo preglasno«
upitao: »Kako je moguće da ’tujc’ (stranac, tuđinac, prim. autora), ’vlah’
ima kućni broj 1 u Radovici«. Pokajao se ubrzo kad je shvatio da mu je taj
»tujc« bio prijatelj u situaciji kad su ga i njegovi Kranjci i drugi »obilazili«
i ponižavali. Takav je život!
U nastavku granice su Malo Lešće i Brezovica – vekovima i etnički i
katastarski »isprepletena« sela. Cesta Brezovica–Bušinja vas–Suhor – Ju-
gorje (prevoj Vahta) opasuje Žumberačko gorje s jugozapada. Međutim,
granica i u tom delu »odseca« deo Žumberačkog gorja i preko šume Grabik
penje se prema selu Popovićima. U tom delu, koji pripada Sloveniji, četi-
ri su mešovita sela: Hrast, Škemljevac i Malinje te čisto uskočke Drage,
ali i mnogobrojnija slovenačka sela i veće naselje Suhor. S obzirom da su
Gorjanci strmi i krševiti, veća kranjska naselja od Vahte prema vrhu Gere
su Cerovec, Dolž i Gabrje. Od Gabrja do granične tačke na Geri, sem pla-
ninarskog doma »Gospodična« i restorana »Sv. Miklavž«, nema kranjskih
sela.
Od Popovića do Gere državna granica daleko zaobilazi žumberačka
sela Gudalji i Gaj i obuhvata žumberačke šume i senokose. Pošto u tom
delu nema naselja, nije poznato na osnovu čega i kada je tu ustanovljena
granica, verovatno na osnovu katastra. Zemljište koje pripada Hrvatskoj,
uglavnom nadvisuje slovenačko.
Od Gere granica ide pretežno gorskim grebenom, stručno rečeno
»vodelinicom«, iznad žumberačkih sela Sopote, Kekići, Osredak, Novo
Selo i Stojdraga i dalje. Zbog krševitosti Gorjanaca, veća kranjska nase-
lja i na tom delu granice (Vrhpolje, Šentjernej i Kostanjevica) su prilič-
no udaljenja i njima su vrhovi Gorjanaca/Žumberačke gore daleki i teško
dostupni.
Granica Žumberačkog gorja između Stojdrage i Ostriža je šira u od-
nosu na područje na kojem žive žumberački uskoci, tako da Žumberku
pripadaju brojna čisto hrvatska i pojedina mešovita uskočko-hrvatska
sela.
Da raspored i gustina naseljenosti Žumberka nisu u skladu s geo-
grafskim, reljefnim i klimatskim uslovima potvrđuje i nekoliko činjenica.
61 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Žumberačko gorje je najviše područje unutrašnje Hrvatske, u kojem su


najgušće naseljeni prostori iznad 400 m, dok u drugim sličnim predelima
Hrvatske područja iznad 400 m uglavnom nisu naseljena. To posebno važi
za Radatovićki kraj, gde su sela Gaj i Rajakovići na visini i preko 800 m.
Prema podacima iz 1881. godine, kad je ukinuta Vojna krajina pa se
odlučivalo da li će Žumberak biti u sastavu Kranjske, ili će ponovo pri-
pasti Hrvatskoj, ukupna površina Žumberka iznosila je 232,8 km kvadra-
tnih, ili 26.960 hektara zemljišta, od čega su 55% bile šume, 16% livade,
14% pašnjaci, a svega 14% obradive površine. U to vreme u Žumberku je u
71 naselju živelo oko 10.489 stanovnika: 3.773 Rimokatolika i 6.617 poto-
maka uskoka, pounijaćenih pravoslavnih Srba.15
Na osnovu ovoga se može izvesti nekoliko zaključaka. Prije dosele-
nja žumberačkih uskoka Kranjci su retko naseljavali Žumberak, iako je
pripadao Kranjskoj. Hrvati su naseljavali samo najniže, pristupačnije i
plodnije delove, u kojima su živeli još kad je Žumberak pripadao Hrvat-
skoj i u kojima žive i danas. Nepristupačni, neprohodni i nenaseljeni Žu-
mberak nije trebao ni jednima ni drugima. Naseljenost je u to vreme bila
ionako veoma slaba, dobrim delom jer su stanovništvo na poznati način
»proređivali« Turci.
Središnji ravnjak i Radatovićki kraj bili su ne samo potpuno nenase-
ljeni nego i teško pristupačni. Za to postoje dva neoboriva dokaza. Gde su
živeli Kranjci i Hrvati, tu postoje i katoličke crkve i nazivi sela koji nisu
uskočki. I obrnuto, oni uskoci, koji nisu imali sreće da dobiju opustela i ot-
kupljena staništa, ili da se »uguraju« u mešovita sela s Kranjcima i Hrva-
tima, a to je bila ogromna većina, počinjali su od nule, krčili šume i trnje,
probijali puteve, gradili sela i nazivali ih po svojim prezimenima, a uz njih
podizali i pravoslavne crkve.

15 Duška Knežević Hočevar, »Žumberčani nekdanji i sedanji graničari«, Institut za slo-


vensko izseljenstvo ZRC SAZU 2007, str. 26/27.
62 1.
doseljavanja

Naziv i teritorijalna pripadnost Žumberka

Bilo mi je poznato da nije baš jasno odakle potiče naziv Žumberak, kao i
da se ne zna da li se ovaj kraj zvao Žumberak pa je po njemu nazvan i stari
utvrđeni grad, što bi bilo logično ili je, možda, bilo obrnuto, ali se onda
postavlja pitanje kako se zvao taj kraj pre izgradnje grada? Nije logično da
je neko došao niotkud i nigde i iz čista mira počeo da gradi utvrđeni grad!
Kad sam došao u posed publikacije izdate povodom 700 godina prvog
spominjana imena Žumberak, mislio sam da je problem rešen. Ali ne lezi
vraže, samo je još zakomplikovan. Našao sam samo tekst o starom gradu
Žumberku koji glasi: »Žumberak se spominje u popisu papinskih deseti-
na iz 1269«. U popisu župa Akvilejske patrijaršije – u okviru koje je tada
bio i Žumberak – na strani 36 pod br. 483 spominje se »SICHERBERCH«,
što je ondašnji način pisanja naziva Žumberak«. Isti autor ponavlja i da se
župa Sicherberh, to jest Žumberak, spominje i u popisu župa Zagrebačke
biskupije 1334, 1339. i 1501. i time potvrđuje da nemački Sicherberh zna-
či Žumberak.16 Ni reči više. Zbog toga nije trebalo obeležavati 700 godina
imena Žumberak niti izdavati skoro beskorisnu »knjižurinu«.
Bio sam više nego iznenađen. To bi značilo da se uopšte ne zna
kada se prvi put spominje naziv Žumberak, s obzirom da nemačka reč
Sicherberch (nemački Ziherberh) u prevodu ne znači Žumberak, već »si-
gurno brdo«, s obzirom da je pridev sicher (ziher) i tada i sada, na nemač-
kom značio siguran, kao i da je sasvim moguće da se sadašnji »der Berg«
(brdo) tada pisao »der Berch« (berh). Pored toga, u spisku se spominju žu-
panije. Nije valjda samo utvrđeni grad pripadao nekoj županiji, nego ceo
kraj. To bi moglo da znači da je tada zvanični naziv bio nemački, s obzirom
da su tu »carovali Nemci«, a da je naziv Žumberak, ako je i postojao, bio
kolokvijalan, a upotrebljavali su ga Kranjci i Hrvati.
Milko Predović je te podatke primio »zdravo za gotovo« pa je izves-
ne Engelbertusa de Sicherbercha i Gerlochusaa castellanusa de Sicherber-
ka jednostavno nazvao Engelbert i Gerloh Žumberački, i »mirna Bosna«.

16 »Žumberak, baština i izazovi budućnosti, zbornik u čast 700-te obljetnice prvog spo-
mena imena Žumberak, stari grad Žumberak 1996, str. 33. i 34.
63 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Vidljivo je i da se velikaš Nikola na jednom mestu potpisao i kao Nyckalu


von Sycherberch.17 S obzirom da je taj Nikola bio gospodar grada, logično
je da se naziv odnosio na grad, ali se ne kaže kako se zvao ceo kraj. Ve-
rovatno je i da se nemački naziv tada pisao različito. Ne ostaje mi drugo
nego da zaključim da je sam naziv tada bio toliko (be)značajan koliko i
prazno žumberačko područje u celini.
Videvši ovo pomislio sam da bi za potrebe ove knjige bilo dovoljno
da jednostavno pođem od imena takvog kakvo je, ali sam shvatio da bi
čitalac bio uskraćen ako ne bih ukazao na neke činjenice koje pokazuju
kako se površno promišljalo i olako zaključivalo, što znači i da su mnoga
današnja saznanja na klimavim nogama. Stoga sam pošao težim putem:
proučio sam raspoloživo o nastanku imena Žumberak i došao do neko-
liko zaključaka. Izvesno je da sama reč Žumberak nema neko značenje
na kranjskom (slovenačkom) ili hrvatskom jeziku. Nemajući oslonca u
svom jeziku, poreklo imena Žumberak tražilo se u nemačkom, pa i če-
škom jeziku, s obzirom da postoje podaci da su njegovi vlasnici bili i Česi.
Imajući to u vidu, odlučio sam da problem pojednostavim i posma-
tram logički. Na nemačkim kartama i dokumentima za Žumberak se ko-
riste različiti nazivi, koji predstavljaju kombinaciju dva nemačka prideva:
»schoen« (šen), što znači lep, i »sicher« (ziher), siguran, i tri imenice: »die
Sichel«, srp, što bi se u ovom slučaju koristilo pridevski u smislu srpno, ili
srpasto, »der Berg«, brdo, i »die Burg«, utvrđeni grad, gradina.
Nemački naziv Sichelberg (Zihelberg) značio bi Srpno brdo, što
zvuči logično, jer Žumberačka gorje, s hrvatske strane posmatrano, za-
ista ima srpasti oblik. Međutim, naziv Žumberak sa srpnim ili srpastim
brdom očigledno nema nikakve veze.
Drugi nemački naziv ima dvojni oblik: »der Sicherberg« (Ziherberg),
sigurno brdo, ili »die Sicherburg« (Ziherburg), sigurni grad. Pridev siguran
pre ide uz grad (utvrđenje), što je i bila njegova osnovna funkcija, nego uz
gorje, što bi moglo da znači da je pre nastao grad pa je po njemu nazvano

17 Milko Predović, »Žumberački kalendar« 1965 Zagreb, Izdavačko-štamparsko predu-


zeće »Obod« – Cetinje, Kratki pregled povijesti Žumberka, str. 52.
64 1.
doseljavanja

i gorje. Ali kako dovesti u vezu nemački sicher (ziher) s »naškom« (kranj-
skom i hrvatskom) slovnom grupom »žum«.
Što se tiče trećeg nemačkog imena: »Schoenberg« ili »Schoenburg«
(Šenberg ili Šenburg, lepo brdo ili lep grad), pridev lep bi mogao da se pod-
jednako »prikrpi« i uz brdo i uz grad, ali ni to nema veze sa »žum«.
Postoje podaci i da su se neki vlasnici Žumberka (gore i/ili grada)
zvali Soenberg (Šenberg). U Žumberku je postojalo prezime Šembrek, što
opet podseća na Šenberg. Poznavao sam potomke Šembreka u selu Jezer-
nice. Bilo je reči da su oni nekada bili imućni, odnosno vlastelini. Smatra
se da u Žumberku i danas ima potomaka Čeha, recimo u hrvatskom selu
Dojutrovica ima Vrbosa, a žumberačko rimokatoličko selo Berdiki su ve-
rovatno češki Berdihi (Čeh Tomaš Berdih danas jedan od najboljih tenise-
ra sveta).
Dakle, ako uzmemo kao vrlo verovatno da je nemačka reč der Berg
(brdo) prevodom i transformacijom postao »berk/berak«, onda smo rešili
problem drugog dela naziva Žumberak. Izvesno je i da se do prvog dela na-
ziva »žum« ne može doći transfracijom nemačkih reči Sichel (Zihel), srp,
sicher (ziher), siguran, niti schoen (šen), lep. S obzirom i da slovna grupa
»žum« sama po sebi ne znači ništa, najlogičnije je da je »žum« došlo od
»šum«, odnosno šuma. U nekim nemačkim izvorima naziv Žumberak ob-
jašnjava se i rečju »Schumberg«, šumovito brdo, pri čemu je Schum (šum)
samo nemačka transkripcija reči šuma ili šumovit.
Ne pretendujem da sam razrešio problem, ali imam osećaj da je ime-
nom Žumberak, ipak, prvo nazvano gorje, tako što je »žum« nastalo od
»šum«, odnosno od šume (pa od čega bi drugog?), a drugi deo »berak« od
nemačkog der Berg (brdo). Izvesno je i da su Nemci to područje najčešće
zvali Sichelberg, odnosno srpno brdo. Teško da je Žumberak ikada, poseb-
no onako prazan i divlji pre dolaska Uskoka, nekome bio siguran, a još
manje da je bio lep.
U prilog tome govori i da je šuma i na češkom šuma i da tamo ime
sličnih naziva, kao Šumava. Sličnih toponima ime i na kranjskoj strani.
Schoenberg (Šenberg – lepo brdo) nekada se zvala gora iznad Novog Mes-
ta, a danas se zove Šumberk. Na njezinoj severnoj strani nalazi se naseobi-
na koju se zove »sela pri Šumberku«, a na južnoj Gornji i Donji Šumberk.
65 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Iznenađuje da niko naziv Žumberak ne dovodi u vezu s imenom slove-


načkog grada Žužemberk, što nekako liči na »super« Žumberak.
S obzirom da Žumberak s tim imenom »živi« već sedam vekova, os-
tavljam problem budućim istraživačima i boljim jezičkim poznavaocima.
Značajnije od imena za istoriju žumberačkih uskoka je njegova teritori-
jalna pripadnost, odnosno vlasništvo nad Žumberkom.
Raspoloživi, ne baš precizni, podaci kažu da su kraj oko Metlike i
Črnomelja i Žumberak pripadali Hrvatskoj, kao i da su se ti krajevi već
oko 1213. godine »odjelili od Hrvatskog kraljevstva« i da su ga Habsbur-
govci priključili Kranjskoj. Naime, Bertold Andehs-Meranski, postao je
kao mlad čovek kaločki nadbiskup, a od 1209. do 1212. godine bio je i hr-
vatski ban, naravno u sastavu Ugarske. Kad je on 1218. postao akvilejski
patrijarh (nemačko interesno područje), u njegovoj nadležnosti bio je i
Žumberak. Deo Žumberka oko Kostanjevca i sela Grabarak i Rude ostala
su u sastavu Hrvatske.
Žumberak je potom bio u sastavu Kranjske, a vlasnike je menjao
uglavnom kroz udaje i zakupe, darovanja i ustupanja pojedinih poseda.
Tako su cistercitskom samostanu u Kostanjevici prvo (1235) darovani
Osredak kod Prisjeke, a 1249. godine i žumberačka sela Kravljak, Cernik,
Kalje, Cerovica i Sošice. Vlasnik Žumberka bio je i koruški vojvoda Filip,
a od 1286. godine Žumberak pripada austrijskim nadvojvodama, što znači
Kranjskoj, koji ga izdaju hrvatskim vlastelinskim porodicama.
Vlastelini Babonići, kasnije nazvani Blagaji, dobili su upravu nad
Žumberkom 1308. godine, plativši 300 zlatnih maraka. Car i kralj Ma-
ksimilijan postavio je za upravnika nekog Kristofa Gornjegrajca, a uprav-
nik grada je 1505. godine postao hrvatski velikaš Nikola Semenić. Ivan
Kobasić, kao jedan od najuglednijih plemića u Hrvatskoj krajini, želeo je
Žumberak, da tu »skloni glavu« u slučaju da mu Turci zauzmu grad Breka-
vicu na Uni. Cilj je ostvario 1526. godine ženidbom s plemkinjom iz roda
Semenića. Car i kralj Ferdinand pismeno je ozvaničio tu promenu 24.12.
1526. godine prenevši zakup na novog posednika.
Pošto su hrvatski feudalni velikaši izabrali na zboru u Cetinu, 1. ja-
nuara 1527. godine, cara Ferdinanda za hrvatskog kralja i time, s obzirom
da su ostaci nekadašnjeg Hrvatskog kraljevstva već bili u sastavu Ugarske,
66 1.
doseljavanja

Hrvatsku uveli u sastav Habsburške Monarhije, granica se proširile na ju-


goistok pa je ona i na tom delu postala granična država s Turskom. Nastali
su mnogi novi i teški problemi. Trebalo je preduzeti hitne i efikasne mere,
prvo za uspostavljanje kakve-takve granice, a onda i za njezinu zaštitu i
odbranu.
Prva mera je bila da se preko uhoda i izviđača ojačaju već postojeće
veze s hrišćanskim stanovništvom na području Bosne, koje je već više od
jednog veka bilo u dodiru i sukobu s Turcima i koje se nije mirilo s tim
da postanu turski podanici (raja), posebno da se odreknu pravoslavlja i
prihvate islam. To stanovništvo je već dugo osećalo sve posledice turske
politike »ili se skloni ili se pokloni«. Dolaskom Habsburške Monarhije
na granicu s Turskom ojačala je njihova namera da (ponovo) dođu na te-
ritoriju hrišćanske države i sačuvaju svoje slobode i veru. Turska opsada
Beča 1529. godine je na drastičan način pokazala kakva opasnost preti ne
samo Habsburškoj Monarhiji nego i katoličkoj Evropi, a neuspeh Turaka
kod Beča je pokazao i da bi se ujedinjenim snagama moglo suprotstaviti
turskoj islamskoj ekspanziji. Pregovori su ubrzani i uskoro rezultirali do-
laskom uskoka u Žumberak.

SEOBE ŽUMBERAČKIH USKOKA

Doseljavanjem uskoka u Žumberak počinje njihova skoro pet stotina go-


dina duga istorija. Iako se na prvi pogled čini da o tome podosta znamo,
objektivni istoričari su svesni da to nije dovoljno istražena tema. Poznat
je istorijski kontekst, ali nedostaju mnogi podaci o toku seoba i o samim
uskocima. Ipak, najveća slabost su proizvoljan pristup pojedinih autora,
nesistematičnost i neke protivrečnosti i nelogičnosti.
Izvesno je da seobe žumberačkih uskoka ni u ovoj knjizi »neće da
budu završene«, ali se nadam da će biti učinjen barem mali korak napred.
Svestan da nisam u mogućnosti da na osnovu raspoloživih izvora i mate-
rijala napišem celovit i konzistentan tekst, odlučio sam da iznesem ono
što su napisali dvojica autora, kao i da u trećem delu ukažem i na druge
autore, koji se nisu celovito bavili seobama žumberačkih uskoka, ali su
značajno upotpunili sliku.
67 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Prednost sam dao tekstu Milka Predovića ne samo što je on Žumber-


čanin i što je, kao đakon Križevačke biskupije (eparhije), imao na raspo-
laganju dokumenta koja drugi nisu imali nego i zbog toga što je svoj tekst
objavio tek 1965. godine, što znači da je zaista imao na raspolaganju sve
što je o seobama uskoka u Žumberak do tada objavljeno. Drugi autor je
pop Milan Radeka, ne zbog sistematičnosti i pouzdanosti njegovog teks-
ta, nego zbog značajnih detalja i podataka koje je naveo.Njihovo pisanje
biće dopunjeno podacima drugih autora. Opredelio sam se da napišem
nešto duži tekst u kojem će se ponešto i ponoviti, jer ne želim da bespot-
rebno arbitriram i ocenjujem šta i kako je davno bilo?

Milko Predović o seobama žumberačkih uskoka

Osnovu za pisanje ovog dela predstavlja prilog Milka Predovića, objavljen


u »Žumberačkom kalendaru« za 1965. godinu, str. 51–82.
Iako je prva seoba uskoka usledila 1530. godine, neki autori ukazuju
da su prvi uskoci došli u Žumberak najkasnije 1526. godine, što po svoj
prilici nije netačno, ali je verovatnije da se radilo o prvim uhodama i iz-
viđačima, predstavnicima budućih uskoka, koji su tajno dolazili na terito-
riju Hrvatske i Kranjske i razgovarali o eventualnim seobama.
Izvesno je da su prvi uskoci došli na Žumberak s područja, današ-
njeg Srba, reke Unac i Glamoča, početkom septembra 1530. Bilo ih je
najmanje 500 duša, a predvodio ih je sin glamočkog vojvode Vladislava
Stipkovića. Velikaš Ivan Kobasić, zakupnik i upravnik Žumberka, nase-
lio je deo ovih uskoka u jugoistočnom Žumberku, na području današnjih
parohija (župa) Pećno i Grabar, da bi čuvali njegova imanja, a drugi deo
je naselio oko grada Žumberka. Uskoci samci ušli su svojevoljno i u sam
utvrđeni grad Žumberak, iz kojeg se nisu dali izbaciti. Manji deo ove sku-
pine naseljen je i na području Sošica i Mrzlog polja, uglavnom na pose-
dima i staništima, koja su ranije pripadala cistercitskom samostanu kod
Kostanjevice na Krki.
Predović kaže da ni uskoci ni njihov prijatelj Ivan Kobasić već po do-
lasku nisu bili dobro primljeni. Vlastela Erdedi (Erdedy) iz Jastrebarskog
i rimokatolički samostani u Pleterju i Kostanjevici su se prema njima
68 1.
doseljavanja

odnosili neprijateljski. Erdedi su pretendovali na istočni, Pleterje na za-


padni, a Kostanjevica na severni deo žumberačkog poseda, s obzirom da
su u tim delovima imali imanja. Pleterju je, između ostalog, pripadalo i
žumberačko selo Brašljevica, s devet domaćinstava (selišta). Od Pleter-
ja su otkupljena ili oduzeta sela Osunja s 8 selišta, Stojdraga sa 7, Mali
Kravljak s 2, Novo Selo s 3 i još neka pojedinačna selišta. Uskocima je pri-
palo i 14 manjih i 2 veća selišta u selu Liješće, ali nema podataka kome su
ranije pripadala i koje porodice su se tu naselile.
Izgleda da je najviše zemljišta pripadalo cistercitskom samostanu
kod Kostanjevice na Krki, s obzirom da je uskocima ustupljeno ukup-
no107 njegovih selišta. Na području imanja i utvrde Mehovo, uz cestu
Metlika – Novo Mesto, naseljeno je manje uskočkih porodica nego što se
moglo pa je prodajom tog zemljišta kupovana zemlja u višim predelima
Žumberačkog gorja.
Druga seoba uskoka usledila je već iduće 1531. godine. U Žumberak
su došli uskoci s područja reke Cetine. Bilo ih je oko 1.500, a sa sobom su
doveli i oko 15.000 grla stoke. Kranjski staleži su predlagali da se nasele
jugoistočno od Kočevja, oko utvrde Poljana i na području reke Kupe, ali
su uskoci sami došli »svojoj braći u Žumberak«. Iako je i sam car Ferdi-
nand 24. juna 1532. naložio da se uskoci razmeste na Krasu, u Poljanama i
Kostelu, oni su bili uporni i odlučni pa su ostali u Žumberku.
Ova grupu uskoka bila je, po svoj prilici, dobro organizovana, a pred-
vodili su je četvorica poznatih vojvoda: Resan Šišmanović, Đurađ (Juraj)
Radivojević, Vuk Popović i Milak Milaković (Knežičić). Šišmanović i Ra-
divojević su 5. juna 1535. od cara Ferdinada dobili posede: Šišmanović
tri poseda u Grabaru i zemljište na granici prema Turskoj, a Radivojević
manji posed u Sošicama i plemstvo. Vuk Popović je i u narednom periodu
bio uhoda, ali nije dobio u vlasništvo traženi Višnji vrh. Milak Milaković
(Knežičić) je bio istaknuti uskočki predstavnik i pregovarač s kranjskim
predstavnicima. O njima će još da bude reči, jer Šišmanović, Radivojević i
Popović, ipak, nisu slavno završili.
S obzirom da je Ivan Kobasić umro 1531. godine, njegova udovica
Margareta pristala je da, uz doplatu od 1100 forinti, zameni utvrdu Žu-
mberak, za grad Gornji Mokronog, vlasništvo Ivana Pihlera, u kojem bi
69 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

se naselili uskoci. Otkupljeni su i delovi okolnih imanja i s njih iseljeni


domaći kmetovi, a na njihova mesta smešteni uskoci pa su oni živeli oko
grada Žumberka i na delovima susednih imanja metličke i kostanjevačke
kapetanije i delovima imanja samostana u Pleterju i Kostanjevici.
U to vreme u dokumentima se spominju ova žumberačka sela:
Pećno, Goljak, Drašći Vrh, Gorinja, Javor, Poklek, Sela, Kostanjevac, Cer-
nik, Kupčina, Sopote, Sošice i Željezno. U Žumberku je tada bilo više od
350 uskočkih kuća. S obzirom da je u svakoj živelo više porodica, Milko
Predović kaže da je u Žumberku bilo 6.000 do 7.000 duša, što je malo vero-
vatno, imajući u vidu mali broj doseljenih i kratko vreme od doseljavanja.
Kad je reč o statusu žumberačkih uskoka, odnosno pravima i obave-
zama, Car Ferdinand je već 1532. potvrdio uskocima da uživaju dodeljene
(posednute) zemlje i da svako pleme bira svog vojvodu ili kneza. Razume
se da su to bile provizorne privilegije i da na tome nije moglo da ostane.
Smeštaj i zemlju su tada i na osnovu te odluke dobili samo vojvode, a na-
rod je živeo na otvorenom i bez ikakve zaštite i sredstava za život.
Zbog toga je car Ferdinand doneo 5. juna 1535. godine prvi akt o
privilegijama, pravima i obavezama žumberačkih uskoka. Darovao im je
zemljište u Žumberku i oslobodio ih u narednih 20 godina od bilo kakvog
poreza, plaćanja desetine i radne obaveze, uz obavezu da budu vojnici i na
poziv pođu o svom trošku u vojsku.
S obzirom da Predović, kao i mnogi drugi autori, smatra da je tim
carskim aktom udaren temelj Vojne krajine, kao specifičnoj organizaciji,
ali i da postoje i drugačija mišljenja, o nastanku, značaju i razvoju Vojne
krajine biće reči u jednom od narednih poglavlja.
Vojvode Vuk Popović i Đurađ Radivojević organizovali su, u rano
proleće 1538. godine, treću seobu uskoka, ali je ova seoba realizovana tek
u oktobru 1538, pošto ju je car Ferdinand odobrio u septembru. Milko
Predović o trećoj seobi ne navodi druge podatke pa ostaje da ih potražimo
kod drugih autora.
Ako o trećoj seobi nema dovoljno podataka, nesporno je da je car
Ferdinand 5. septembra 1538. godine u Lincu izdao novu diplomu za
uskoke kojom je potvrdio već date povlastice, odnosno proširio njihova
prava i povlastice, o čemu Predović ne kaže ništa više. Razlog nije teško
70 1.
doseljavanja

dokučiti. Kao đakon u Grkokatoličkom semeništu u Zagrebu, Predović je


izbegao da kaže da se privilegije odnose na Srbe, odnosno Raščane, jer je
to ključna odredba sa stanovišta istraživanja njihovog identiteta.
Zbog dužine teksta carske privilegije, ukazujem da ona utvrđuje
prava i status Srba ili Raščana u tri oblasti. Prva se odnosi na »svaku po-
jedinu porodicu koja će obitavati u jednoj kući, pod jednim krovom i na
jednom zemljištu, da bude obavezna, u mogućnosti i da bude vredna, da
neprekidno tokom 20 godina, slobodno i bez plaćanja ikakvih daća ili na-
meta, na našim posedima i mestima, koje im je dodelio vrhovni kapetan,
živi, obrađuje takvo zemljište, odnosno daje ga na obradu, te da od toga
prime svakovrsne plodove i koristi ih bez ikakve zapreke i zabrane«. Oči-
gledno je da su uskoci, Srbi ili Raščani, dobili na papiru dosta, a kako je to
ostvarivano u praksi, videće se kasnije.
Druga oblast su prava narodnih predvodnika, vojvoda, kapetana ili
knezova. Svaki koji bude imao, i dok bude imao, pod svojom komandom
dve stotine ljudi dobijaće svake godine 50 rajnskih forinti.
Treća oblast se odnosi »na ono što budu zadobili ili povratili pod svo-
ju vlast iz ruku Turaka, nevernika i večnih neprijatelja hrišćanske vere
(ratni plen, prim. autora), sem gradova, utvrda, kaštela i kula, te kapetana
i uglednih osoba (zarobljenika, prim. autora), što sebi stavljamo na raspo-
laganje, mora da bude svojina istih Raščana«.18 Kao što se vidi, privilegija
daje pravo i na »ratni plen«. S tim da trećinu onoga što bi Srbi/Raščani
ostvarili u pohodima, u vreme kad primaju carsku platu, dužni su da daju
na raspolaganje carskom blagajniku, da bi se od toga otkupljivali zaroblje-
ni Srbi ili Raščani, odnosno nagrađivali oni među njima koji bi se posebno
istakli u borbi u interesu hrišćanske države.
Razume se, car kaže i da će ove privilegije Srbi ili Raščani uživati
samo ako i dok se bore u interesu i na način koji od njih očekuje hrišćan-
ska država, odnosno Habsburška Monarhija. Značajno je i da car ne samo
da očekuje da će vojvode i njihovo ljudstvo zasluživati dodeljene privile-
gije nego im stavlja u izgled i od njih očekuje da će steći i zaslužiti i nove.19

18 Drago Roksandić: Etnos, konfesija, tolerancija, Srpsko kulturno društvo »Prosvjeta«,


Zagreb 2004, »Povlastica za Rašane«, str. 22/23.
19 Iako većina doseljenike zove Srbi ili Rašani, smatram da je pravilniji naziv Raščani, s
71 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Predović kaže da je već u avgustu 1539. izvedena i četvrta seoba


uskoka, ponovo s reke Cetine. Ti uskoci su želeli da se nasele oko Metlike,
odnosno u Žumberku, ali u tome nisu uspeli, s obzirom da je car Ferdi-
nand 13. oktobra 1540. naredio da se oni nasele bliže granici s Turskom,
oko Ogulina i Modruša. Uskoci su se protivili, ali su na kraju morali da
popuste. Međutim, nisu dugo ostali na području Hrvatske –većina se u
zimu 1542. i naredne 1543. godine ponovo vratila u Tursku. Predović kaže
da drugačije nije moglo ni da bude. »Pre dolaska obećavana su im brda i
doline, a kad su došli potucali su se od nemila do nedraga i nije im dozvo-
ljeno da se nasele u Žumberku, gde su očigledno živeli njihovi srodnici«.
S obzirom da je često dolazilo do sukoba između uskoka i starose-
delaca nastanjenih oko grada Žumberka, nadležni u Kranjskoj predložili
su da se od Ivana Pihlera otkupi i preostali deo imanja i sam grad i da se
predaju licu koje bi bilo imenovano kapetanom i koje bi živelo u gradu
i među uskocima. Car je prihvatio taj predlog i u jesen 1540. godine za
prvog žumberačkog kapetana imenovao Bartola Ravena (Bartolomeja
Ravnikara), koji je ostao na toj dužnosti do 1543.
Time su uskoci dobili neposrednu vojnu vlast. Bio je to značajan i po
mnogo čemu prelomni momenat ne samo za žumberačke uskoke nego i
mnogo šire. U nadležnosti kapetana bila su sva uskočka pitanja i proble-
mi, od smeštaja i unutrašnjih odnosa i života do vojnog organizovanja i
borbenog angažovanja, posebno sprečavanje da Turci među njih ne uba-
cuju uhode. Imenovanjem kapetana uvedena je i prva poštanska služba,
Metlika–grad Žumberak.
Žumberak je postao kapetanija, a kapetan prva i jedina vojnička
vlast nad uskocima. Valja naglasiti da se naziv kapetan ne odnosi na voj-
ni čin, nego na upravnu funkciju i vlast, pri čemu je kapetan-upravnik
mogao da bude i pukovnik po činu. Žumberački uskoci su postali prvi
graničari, a vojnički organizovani Žumberak osnova i obrazac za usposta-
vljanje, organizaciju i funkcionisanje Vojne krajine. Najposle, privilegije,
prava i obaveze, koje su izborili i dobili, a u narednom periodu branili i

obzirom da dolazi od srednjevekovne srpske države Raške i da ih latinski izvori zovu


»Rascianima«, što je bliže Raščanima nego Rašanima.
72 1.
doseljavanja

odbranili, od tada su tražili svi drugi uskoci koji su iz Turske dolazili na


područje Habsburške Monarhije.
Na saboru u Bruku (Bruck) 1578. godine Žumberak i Slunj sjedi-
njeni u tzv. Veliku žumberačku kapetaniju, potčinjenu komandantu
novoizgrađenog utvrđenja, grada Karlovca. Veliki kapetan je boravio ili
u Žumberku ili u Slunju, a neposredni vojni starešina u Žumberku bio je
po činu obično kapetan, natporučnik ili vicekapetan. Žumberak je ostao
kapetanija sve do reforme Vojne krajine 1746. godine, od kada su osnovu
organizacije Vojne krajine činile regimente (pukovi).
Žumberak je pripadao Slunjskom puku (regimenti), a njegovi vojni-
ci-krajišnici bili su organizovani u 11. i 12. četu (kompaniju). Sedište (ko-
manda) 11. (Oštrčke) kompanije bilo je u Kostanjevcu, a 12. (žumberačke)
u Siječevcu, a kasnije u Kalju. Selo Kekići i istočna sela pripadali su 11,
a zapadni deo Žumberka 12. kompaniji. U sedištima (komandama) kom-
panija nalazile su se kasarna i druge pomoćne vojne zgrade. Zbog velike
udaljenosti te slabih puteva i veza među naseljima, na području svake
kompanije nalazile su se dve pomoćne komande (oficirske stanice). Po-
moćne komande 11. kompanije bile su Sošicana i na Malincima (Dvoru), a
12. u Mrzlom polju i Kupčini. Na Budinjačkom polju nalazio se zajednički
poligon (vežbalište) obe kompanije, a po potrebi i 4. slunjskog puka.
Valja istaći da ova reforma nije bila dobro primljena i da je izazva-
la nezadovoljstvo i pobunu u celokupnoj Vojnoj krajini pa i u Žumberku.
Cilj reforme bio je da se Vojna krajina »vojnizira« u smislu organizacije i
discipline, da se ograniče do tada stečena prava graničara, slobodnih voj-
nika, pre svega da se, postavljanjem nemačkih oficira i uvođenjem ne-
mačkog jezika kao komandnog, ograniče uloge i nadležnosti izabranih
vođa (vojvoda i oficira).
S obzirom da su starosedeoci Žumberka, rimokatolici, bili kmetovi
na vlastelinskom i dobru grada Žumberka te na obližnjim dobrima Kosta-
njevac, Oštrc, Sošice i Kupčina, krajiški, slobodan status, nazvan zbog
toga i »vlaški status«, koji su izborili žumberački uskoci, postao je i u na-
rednom periodu bio osnovni uzrok međusobnih krvavih sukoba. S obzi-
rom da uskoci i pre dolaska u Žumberak nisu hteli da budu turski podanici
i raja, oni nikada nisu prihvatili da budu potčinjeni i da imaju obaveze ni
prema kranjskoj i hrvatskoj vlasteli i rimokatoličkim verskim vlastima.
73 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U narednim vekovima ti sukobi su se razrešavali na različite nači-


ne. Habsburška Monarhija gledala je svoje opšte političke i vojne intere-
se i prema uskocima postupala zavisno od tog koliko su joj bili potrebni
u konkretno političkoj i vojnoj situaciji. Kranjska i hrvatska vlastela te
Rim, posebno zagrebački biskupi, nisu razumeli niti su se interesovali za
opšte interese. Oni u svojoj sredini nisu trpeli narod koji se od njih raz-
likuje u verskom i svakom drugom pogledu i od kojeg nemaju nikakvih
primanja. Slobodan, to jest »vlaški status« je i osnovni razlog što su žum-
berački i svi drugi uskoci nazivani Vlasima i u etničkom smislu.
1543. godine car je postavio Ivana Verneka za drugog žumberač-
kog kapetana, koji je na toj dužnosti ostao do 1546. U ratno vreme bilo je
predviđeno da se angažuje 600 uskoka, a u stalnu vojnu službu primljeno
je prvih 200 uskoka, koje Predović naziva »hrišćanskim Martolozima«.
Oni su trebalo da budu »protivteža turskim Martolozima«, hrišćanima u
turskoj službi koji su bili posebno vešti i opasni jer su ne samo poznavali
jezik, nošnju i običaje stanovništava i krajeve koje su napadali i pljačkali
nego su tamo, neretko, imali i rodbinu i prijatelje. Mislim da ovo izjedna-
čavanje vojnika Žumberčana s turskim Martolozima nije najprimerenije.
Kad su vlasnici selišta na području Žumberka dobili u zamenu ot-
kupljene posede i vlastelinstva Mehovo, mnoge uskočke porodice su pre-
seljene na područje Žumberka, gde je tada (orjentirno, pre 1548. godine)
u Žumberku bilo oko 200 uskočkih zadruga s 350 kuća, u kojima je živelo
više srodnih porodica (4–5) pa Predović zaključuje da je u Žumberku bilo
6 do 7 hiljada uskoka. Poređenja radi, ukazujem na dva srodna podatka.
Prvi, da je »godine 1534. u Žumberku, u više od 350 zadruga ili kuća, bilo
barem 4.000 ljudi« i drugi da su, prema popisu iz 1737, bila u Žumberku
44 sela s 539 kuća.20 Ovi podaci, iako možda nisu potpuno tačni, doprino-
se da se stekne realnija slika o doseljavanju i životu žumberačkih uskoka,
ali i o različitoj interpretaciji nekih podataka i događaja iz tog vremena.
Već 1545, u odbrani Zagreba od turske vojske pod komandom Ulam-
bega, učestvovala je četa Žumberčana. U izveštajima stoji da su to bili iz-
vanredno hrabri i izdržljivi borci.

20 »Zbornik Žumberak–Gorjanci (1941–1945)«, Dolenjski muzej, Novo Mesto 2004,


str. 67.
74 1.
doseljavanja

Ivan Lenković postavljen je u maju 1546. za trećeg žumberačkog


kapetana. On je, pre i bolje od drugih, poznavao, razumeo i cenio uskoke,
i kao ljude i kao vojnike pa je tu dužnost obavljao sve do 1557. Kapetan
Lenković je do jula 1548. godine, zamenom i otkupom obezbedio nova
brojna staništa za uskoke, s ciljem da ih razmesti po celom Žumberku i
da uskočke porodice iz okolnih kranjskih krajeva preseli i koncentriše u
Žumberak. U tome je imao podršku cara Ferdinanda koji je bio upoznat s
uskočkim vojničkim vrlinama.
U Žumberku je tada bilo oko 200 uskočkih zadruga, a 1551. vojnički
je bilo organizovano 315 uskoka, čija je ukupna plata bila 3.025 forinti.
Očigledno je da Predović misli na popis Srba Žumberčana iz 1551. godi-
ne, o kojem će biti reči kasnije, ali to ne navodi jer ponovo nije želeo da
spominje Srbe Žumberčane. Bila bi to za njega »teška greška«, ali mnogo
manja i lakše razumljiva i oprostiva nego izbegavanje da se napiše istina.
Žumberčani su tada služili u sastavu stalnih posada u Bihaću, Oguli-
nu, Slunju, Ostrožcu, Cazinu i Drežniku, a najčeće su izvršavali posebne
i opasne vojne zadatke, kao uhode i izviđači na turskoj teritoriji, s ciljem
da se prikupe podaci o stanju i kretanju turske vojske.
Godina 1556. bila je značajna za žumberačke uskoke jer im je nad-
vojvoda Karlo, regent unutrašnjih austrijskih pokrajina, u junu potvrdio
privilegije, prava i obaveze i pre isteka perioda od 20 godina. Nadvojvoda
je nekim vojvodama isplatio i njihova redovna i dodatna primanja. Te go-
dine imenovan je i novi, po redu četvrti kapetan, Gašpar Rab (1557–1565).
Žumberčani su učestvovali i dali značajan doprinos pobedi nad Turskom
vojskom Ferhatpaše 1557. kod Svete Jelene.
Odnos poverenja između bečkog dvora i žumberačkih uskoka po-
sebno je ojačao za vreme cara Maksimilijana (1564–1576). On je vojvoda-
ma Vranešu Badovincu, Radonji Bastašiću i Radiču Vignjeviću isplatio po
100 forinti i dodelio im plemstvo, a uskocima-vojnicima isplatio ukupno
400 forinti. U avgustu 1569. car Maksimilijan je dodelio plemstvo i vojvo-
dama Radmanu Vučetiću, Ivanu Herakoviću, Vukcu Višeslaviću, Đurađu
Bataloviću i Vujici Marinkoviću, mnogima potvrdio pravo na zemljište,
odobrio sredstva za kupovinu novog zemljišta, a primio je i uskočke
poslanike.
75 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Franjo Ungnand spominje se kao peti uskočki kapetan (1565–1570).


Pod šestim kapetanom Josipom Turnom (1570–1573) uskoci su učestvo-
vali u razbijanju Gupčeve bune, iako ima podataka da je Ilija Gregorić, za-
menik Matije Gupca, bio Žumberčanin.
Više od stotinu Žumberčana stradalo je ili odvedeno u zarobljeni-
štvo u izgubljenoj bici kod Budačkog, u septembru 1575. »Kranjski plemić
Kristof Gal biješe obiedio (optužio, prim. autora) Žumberčane da su vjeru
prelomili i smjerali nakon poraza pobjeći u Tursku, ali je tu klevetu kape-
tan Turn svečano odbio«.21
Da nisu opovrgnute neistinite optužbe, imalo bi to dugoročne i ne-
sagledive posledice ne samo za žumberačke uskoke nego i za uskoke u
celini, a to znači i za Vojnu krajinu i za sve što je vezano za takav oblik
vojnog odbrambenog organizovanja. Žumberčani su se na najbolji način
iskazali i odbili sve optužbe kad su »značajno doprineli porazu Turaka
1578. kod Drežnika«.
Godine 1578. Ivan Auersperg je imenovan za šestog žumberačkog
kapetana. Vojnička služba Žumberčana bila je teška i naporna, posebno
dugi marševi i nošenje vojne opreme i hrane. Ivan Auersperg razrešen je,
na svoj zahtev, kapetanske dužnosti, a na njegovo mesto imenovan je nje-
gov rođak Vuk Engelbert Auersperg (1580–1587).
Nije sasvim jasan podatak prema kojem je, od 1584. do 1588, žum-
berački husarski uskočki kapetan bio vojvoda Radul Daja Vuković. Predo-
vić misli da su u to vreme bila dvojica kapetana, što nije logično jer on još
jednom spominje Radula Daju Vukovića, ali tada kao vicekapetana 1604.
godine. Mislim da je Radul Vuković, sin Daje Vukovića, bio ili kapetan po
činu, ili zamenik žumberačkog kapetan. U svakom slučaju Auersperg i
Vuković su komandovali delom vojske koja je 1584. teško porazila Turke
kod Slunja.
Grof Petar Erdedi (Erdoedy) postao je 1587. deveti, kapetan. Pored
Radula Daje Vukovića, u to vreme spominju se i vojvode Vraneš Latin-
čić, Ivan Čujičić, Vojo Garapić, Mikula Hraplinović, Vujica Popović i Miloš
Grubačević. U čuvenoj bici kod Siska, u junu 1593. godine, od oko 5.000

21 Radoslav Lopašić, »Oko Kupe i Korane«, Zagreb 1895, str. 96.


76 1.
doseljavanja

vojnika navodno je bilo 500 Žumberčana, dakle svaki desti. Hrišćanska


vojska, iako malobrojnija, katastrofalno je porazila znatno brojniju tur-
sku vojsku zloglasnog Hasan-paše Predojevića. U odsudnom trenutku
Žumberčanima je naređeno da zauzmu most na Kupi i Turcima preseku
odstupnicu. Žumberčani su taj zadatak uspešno izvršili, naneli Turcima
velike gubitke, ali su podneli i najveće žrtve. Veći broj Žumberčana se
utopio i više stradao od ogromne mase Turaka u bekstvu, nego od njiho-
vog oružja.
Poslednji kapetan u 16. veku, Kristof Obričan, imenovan je na tu
dužnost 1579. i obavljao je do 1601. godine. Obričana je nasledio Nikola
Gregorijanac koji je na dužnosti kapetana bio do 1609. godine. Predović
nije baš jasan kad piše da je Obričan ponovo bio kapetan nekoliko meseci
1609. i da ga je nasledio Ernest Paradajzer (Paradeiser). Predović navodi da
je Paradajzer 1612. godine ubio žumberačkog vojvodu Vujicu Herakovića,
što potvrđuju i drugi izvori. Kapetani su bili i Rudolf Paradajzer (1627–
1647) i Ivan Ernest Paradajzer (1661–1687).
Godine 1612. potvrdu za posedovanje imanja u Sopotima tražili su
Gvozden i Rade Smičiklas. U vojnu službu u martu 1616. godine uzeto je
oko 500 uskoka, na čijem je čelu bio kapetan Juraj Vivo, s kojim Žumber-
čani nisu bili zadovoljni pa su ga u maju 1620. ubili. Da li je tačan podatak
o tako velikom broj primljenih u vojnu službu, teško je pouzdano utvrditi
jer nije naveden izvor, ali bi bilo pogrešno ako bih izostavio taj podatak.
Godine 1623. su, kao brabri i vešti ratnici, nagrađeni Vujica Badovi-
nac, Mihajlo Hranilović i Mihajlo Radišić. U narednom periodu, do 1636.
godine imanja su dobili: Ivan Vujičić po pola imanja u Malom i Velikom
Liješću; Vukman Pavijanović (ne zna se gde); Pavle Čolnić i njegova braća
Matija, Gavrilo i Juraj u Tupčini; Gavrilu Čolniću dodeljeno je zemljište
koje je posedovao Vraneš Garapić; Mirku, Manojlu i Nikoli Kneževiću do-
deljeno je zemljište Gornji Vitunj. Molbe za dodelu zemljišta podnosili su
i Ilija Dučić, Vuk Paunović i Rade Popović.
Na osnovu tih podataka vidljivo je da su posedi dodeljivani i da su
se uskoci dugo smeštali u severoistočnom i jugoistočnom delu Žumber-
ka. Jedina darovnica u Radatovićkom kraju odnosi se na Mirka Goleša u
Golešima, odnosno Malom Lešću, i na Ivana Vujčića u Velikom Liješću, i
to tek 1630. godine.
77 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Podatak da je 1689. u Žumberku »bilo barem 1.000 kuća, u kojima je


živjelo barem 12.000 duša«, je malo verovatan, ali je koristan radi poređe-
nja s drugim podacima koji se odnose na to vreme.
Milko Predović se pozabavio i opšte omiljenim pitanjem dodele
plemstva vojvodama i istaknutim licima u borbi protiv Turaka i za druge
zasluge. Posebno je interesantan podatak naveden na str. 66: »Zbog zas-
luga kralj je Ferdinand II uzdigao u red plemića kraljevine Ugarske Ivana
Preradovića i njegovu braću Grdinu, Hranju i Radula Preradovića, druga-
čije Bulić, i Wina Preradovića, drugačije Sekulić. To su pređi Hrvatskog
pjesnika Petra Preradovića. Sela Sekulići i Bulići nalaze se u župi Radato-
vići u Žumberku«.
Predović je napisao i da je »ratni savet u ferbuaru 1639. caru prepo-
ručio decu Ivana Preradovića«, a ranije je spomenuo i Dimitrija Prerado-
vića. Pored toga, na strani 189. »Žumberačkog kalendara« za 1968. piše i
da je »Dušan Preradović, sin pjesnika Petra Preradovića, kasnije pomorski
časnik, pisao o žumberačkom porijeklu Preradovića«, ali nije naveden iz-
vor. Ovo navodim jer i drugi autori misle da je Petar Preradović žumbe-
račkog porekla pa ću se pozabaviti i njihovim pisanjem kako bismo bili
bliži istini. Ako Petar Preradović nije žumberačkog porekla, »svojatanje«
bi bilo ružno i istoriografski nedozvoljivo.
Plemstvom Žumberčana u istom »Žumberačkom krijesu« (str. 83–
92) celovitije se bavio i Bartol Zmajić. On navodi da su 32 pojedinca ili
porodice žumberačkih uskoka dobile plemstvo, počev od 1567. do 1915.
godine. U drugoj polovini 16. veka plemstvo je dobilo devet pojedinaca:
Vraneš Badovinac, Radojica Bastašić, Juraj Batalović, Grgur Gvozdanović,
Ivan Heraković, Vujica i Vuksan Marinković, Radić Vignjević, Vukac Višo-
šević i Radman Vučetić, što bi značilo da je Vujici i Vuksanu Marinkoviću
dodeljeno jedno plemstvo.
Tokom 17. veka plemstvo je dobilo još osam uskoka. Kao prvom,
»plemstvo je 26. VII 1626. dodeljeno Ivanu Preradoviću, te njegovoj braći
Grdini, Hranji, Radulu, zvanom još Bulić, te Vinku, zvanom Sekulić. Od
tih žumberačkih Preradovića jedna se je grana preselila u Grabrovnicu
kod Grubišnog polja gdje se rodio hrvatski pjesnik Petar Preradović«.
78 1.
doseljavanja

Ni Predović ni Zmajić ne navode odakle im ti podaci, posebno o žu-


mberačkom poreklu Petra Preradovića, kao i o neobičnim imenima kad
su u pitanju Žumberčki uskoci (Grdina, Hranja), posebno da se Radul
zvao još i Bulić, a Vinko Sekulić.
U 17. veku, pored Ivana Preradovića i njegove sporne braće, plemstvo
su dobili i Krsto Delišimunović, Krsto (Franjo) Delišimunović, Vuk Deli-
vuk, Ilija Domitrović, Juraj Hranilović, Ivan Preradović i Vinko Sekulić. U
18. veku plemići su postali još trojica: Toma Bubanović, Vid Gvozdanović
i Nikola Paunović, a najviše u 19. veku, čak desetorica: Vid Badovinac, Ni-
kola Badovinac, Mihajlo Garapić, Juraj Milić, Franjo Radić, Marko Raja-
ković, Sebastijan Rušnov, Dane Šajatović, Filip Šimrak i Franjo Zoretić. U
20. veku, 1915. plemstvo je dobio Franjo Zoretić II.
Uočio sam da je u spisak »plemenitih« Zmajić uvrstio i Petra Petre-
tića (zagrebačkog biskupa), iako i sam kaže da nema podataka da je bio
plemić. Među 32 grba svrstao i grbove Andrije i Ivana Kobasića, iako su
oni bili hrvatski plemići. Među grbovima je i grb Đure Smičiklasa, ali nje-
ga nema u spisku plemenitih?
Manje je značajno da li su svi podaci tačni, da li je naveden neko ko
nije dobio plemstvo, a izostavljen onaj koji ga je dobio, da li su tačno na-
vedena lična imena i godina dodele. Interesantno je, poznavajući raspo-
red prezimena žumberačkih uskoka, da je plemstvo većinom dodeljivano
uskocima u istočnom delu Žumberka, gde su se prvo naseljavali i gde su
vojvode i drugi narodni predvodnici prvi dobijali i selišta.
Tako je od kada je sveta i veka, kaže se u narodu, a važi i ona da je bog
prvo sebi stvorio bradu. Plemstvo su iz zapadnog dela Žumerka, Radato-
vićkog kraja, dobila samo petorica: Vraneš i Vid Badovinac, Nikola Pauno-
vić i sporni Preradovići, odnosno Bulići i Sekulići, pri čemu Vinko Sekulić
ima grb, a Preradović (Bulić) ga nema pa bi i to trebalo uzeti s rezervom.22
Iako je Milko Predović mogao da napiše više, posebno značajnih po-
dataka koji su pod kontrolom crkvenih krugova, i ovo je dragoceno jer je
time otvorena »Pandorina kutija«.

22 Grb i dokumenat o plemstvu Vinka Sekulića čuvaju i pokazali su mi ga njegovi po-


tomci u Splitu.
79 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Milan Radeka o seobama žumberačkih uskoka

Ako bismo se oslonili samo na pisanje Milka Predovića, slika o seobama


uskoka u Žumberak i o njihovom životu u 16. veku bila bi suviše ružičasta
i nerealna. Iako tekst Milana Radeke nije sređen i uvek jasan, ne sme se
zanemariti da je Radeka pisao na osnovu obimne literature i da je naveo
niz korisnih podataka.
Radeka smatra da je 1538. značajna jer je doseljenicima prvi put iz-
dat pisani dokumenat o privilegijama, kao Raščanima, odnosno Srbima,
što se u dokumentu više puta ponavlja. To hrvatskoj politici i istoriografiji
ne odgovora pa dr Roksandić kaže da je »hrvatska strana istraženosti ovog
problema ostala na niskoj razini, a najmanje se zna o samim tim Srbima/
Raščanima u 16. stoljeću« (str. 20).
U vezi sa samim seobama, Radeka ne pomaže mnogo. Naprotiv, iz-
nosi da su seobe počele 1530, a nastavljene 1533, 1538. i 1541, čime unosi
izvesne nejasnoće jer već u narednom pasusu govori o seobi 1.000 uskoka
1531. godine, što se svakako odnosi na drugu seobu. General Ivan Kacija-
ner obavestio je cara Ferdinanda 1531. godine da je na teritoriju carstva
prebeglo 1.000 Turaka i da bi oni mogli da budu »od koristi celokupnom
kršćanstvu« jer bi se pomoću ovih Turaka i njihovih sposobnosti možda
mogla osvojiti kraljevina Bosna. Na području Kastela i Poljana nema više
od pet naseljenih selišta, a moglo bi se smestiti do 2.000 Turaka. Sa sadaš-
njim vlasnicima tih zemljišta trebalo bi urediti da ne bude sporova.
Kad se ovo pročita nameće se utisak o nedozvoljivoj proizvoljnosti,
utoliko pre što je u pitanju poznati general, za kojeg se ne bi moglo reći da
je imao negativan stav prema uskocima. Za njega su potencijalni doselje-
nici, uskoci, Turci i on to više puta ponavlja. Uveren sam da će se čitalac
prisetiti šta smo do sada rekli o Vlasima i Ilirima. General Kacijaner je mo-
rao da zna da je njegov car veoma dobro znao o kome se radi!
Neobična i nerealna je i Kacijanerova procena da bi ti Turci mogli
osloboditi kraljevnu Bosnu, kao i da ime praznih mesta za smeštaj 2.000
ljudi. Posebno se nameće pitanje zašto bi uskoci, ako su Turci, oslobađali
Bosnu, kad su je oni, kao Turci, osvojili?
80 1.
doseljavanja

Radeka piše i da je Nikola Jurišić doveo iz Bosne 600 porodica


1535. godine. Deo je smešten na zemljištu oko grada Žumberka, a ostali
»na planini«, na zemljištima samostana Pleterje i Kostanjevica, kao i na
zemljištu grada Mehovo, izvan Žumberka. Možemo samo da se upitamo
koja je to seoba?
Radeka iznosi najviše podataka i upotpunjava sliku o trećoj seo-
bi, 1538. godine. Uskoci su došli s reke Cetine, a seobu su organizovali i
pripremali vojvode Vuk Popović, Resan Šišmanović i Đurađ Radivojević.
Uskoci su dugo otezali s polaskom jer su znali kakve su teškoće imali nji-
hovi sunarodnici i rođaci. Ipak, u leto 1538. javile su vojvode Radoje Kli-
stović, Pavko Karanović i vojvoda Stepan barunu Turnu da su spremni da
pređu s 500 duša, a da vojvoda Ivan Pejak želi da pređe sa svojom grupom
od 150 duša. Seoba je obavljena u jesen, a prihvat i obezbeđenje na granici
organizovali su ban Petar Keglević i grofovi Frankopani, Zrinski i Blagaji.
Podatak o vojvodi Ivanu Pejaku i njegovoj grupi od 150 duša verovatno
znači da su se, zajedno ili paralelno sa Srbima ili Raščanima, pravoslav-
cima, iz Turske preseljavali i Hrvati, rimokatolici, ali ne znamo gde su se
tačno naseljavali. Neki podaci ukazuju da su oni bili smešteni oko Ribni-
ka, Ozlja, možda i u Vivodini?
Iako je car Ferdinand izjavio da rado prima uskoke, njihov smeštaj je
trajao godinama i bio sve samo ne organizovan i prijateljski. Bilo je mnogo
prepiske, pregovora, sukoba pa i uskočkih pobuna. Uskoci su živeli od svo-
jih zaliha stoke, skromne pomoći u žitu, plena otetog u vojnim pohodima
(četovanjima) protiv Turaka pa i otimanja od domorodaca. Kad se takvo
stanje i poteškoće više nisu mogle podnositi, uskoci su se otrgli kontroli i
delovali samovoljno i nasilno. Nasilje je poprimilo velike razmere. Haralo
se po Žumberku, ali još više izvan: Sveta Jana, Jaska, Podgorje, Prilisje,
Okić, Lipovac, Metlika, Mehovo, Pleterje. Otimeno je seno, stoka, konji,
svinje, vino, imovina i novac, a bilo je i otmica ljudi.
U dokumentima su navedena imena opljačkane vlastele i posedni-
ka, ali Radeka navodi samo neke predvodnike i izvršioce: Resana Šišma-
novića i njegove, Vuka Popovića, Severovića, Vučkovića, Radoja Kordića,
Radu Karavajsa, Marka Haralović, Pavka Hodanovića, Pavla Fahočića i
uskoke Cvetka, Dragića, Stanka i popovog nećaka Nikolu. Dakle, uglav-
nom poznata lica i imena.
81 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Autor piše i da su u šupljem stablu kod kuće Resana Šišmanovića


nađena dva ljudska kostura, što nisam našao kod drugih autora. U vezi s
tim pljačkama, general Nikola Jurišić odredio je komisiju (Erazmo Šajer,
Erazmo Obričan i Ivan Vernek), s ciljem, da se utvrde štete i kazne počini-
oci, ali je Obričan odbio da prihvati taj zadatak.
S obzirom da se granica s Turskom lako prelazila u jednom i drugom
pravcu, uskoci su, poznavajući zemljište i svoje sunarodnike, prijatelje i
rođake, samo u jednom pohodu (četovanju) na tursku teritoriju do reke
Sane oteli i doveli plen od 2.000 ovaca, 80 goveda 50 konja i 50 zaroblje-
nika. Martin Gal je javio iz Bihaća da je uskok Petar Radivojević bio s če-
tom deset dana u Turskoj, da je u Udbinu doveo 100 konja, uhvatio vezu s
nekim uskocima i doneo obaveštenje da Turci neće upasti u Krajinu. Ub-
rzo se takvo stanje na granici više nije moglo kontrolisati pa su se neki
uskoci vratili na područje Turske. Nije se znalo ko, šta, za koga ili protiv
koga radi.
Međusobno poverenje vlasti i uskoka je oslabilo, a stanje postajalo
sve gore. Kad su u leto 1542. skakavci pojeli letinu i travu, uskoci su se u
jesen otvoreno pobunili. Vođe su bili Vuk Popović, Jovan Vlah i Đuro Ra-
divojević. Kapetan Ivan Vernek izvestio je da još ima svega 1.000 uskoka
sposobnih za borbu i ukazao da na njega i uskoke niko ne obraća pažnju,
»pa ovi ubogi đavoli, siroti, bjedni i pregladneli, kuda će nego da natrag
uskoče«. Uskoci su zapretili i da će se iseliti u Ugarsku i priključiti čuve-
nom srpskom vojvodi Mitru Bakiću.
Vlast je bila zaprepaštena pa je odlučeno da se odbegli vrate, a s po-
bunjenicima da se postupa blago. Međutim, okolna vlastela i kmetovi
(kmet popa iz Vinice i Semenićev kmet) su ocenili da je došao trenutak da
se osvete uskocima. Njih stotinu napali su uskoke, nekolicinu su ubili, a
oteli su nekoliko stotina grla stoke. Po naređenju Nikole Jurišića, uhvaće-
na su i kažnjena četvorica napadača iz Metlike i Črnomelja, i četvorica
kmetova grofa Vuka Frankopana, a uskocima je nadoknađena šteta.
Na sastanku u Ptuju uskočki kapetan Ivan Vernek, ban Nikola Šubić,
Ivan Ungnand i vrhovni zapovednik Turn odlučili su da se prema uskoci-
ma preduzmu odlučne mere. Nekoliko pobunjenika je ubijeno u Črnome-
lju, a vođa Đurađ Radivojević bačen je u Ljubljani u tamnicu. Odbegli Vuk
82 1.
doseljavanja

Popović i Jovan Vlah ucenjeni su sa po 300 dukata. S obzirom da je Vukova


žena ostala u Žumberku, uspostavljana je s njima veza, s ciljem da se vra-
te, što su oni odbili, ali su tajno dolazili u Žumberak. Prilikom jednog taj-
nog dolaska s 50 svojih pratilaca, presretnuti su i razbijeni. Vuka Popovića
je na Kupi uhvatio Vuk Frankopan, a Jovan Vlah je uhvaćen kod Bihaća.
U tamnici u Ljubljani Popović i Vlah su opravdavali sve svoje saučesnike,
sem Đurađa Radivojevića, jer su smatrali da ih je on izdao. Vuk Popović,
njegov brat i Jovan Vlah23 s još dvojicom saučesnika su ubijeni, ali su nji-
hova imanja ostavljena porodicama.
Vuk Popović je bio »rođeni« izviđač i obaveštajac, prvo u službi ka-
petana Ivana Pihlera, a zatim bihaćkog kapetana Erazma Turna. Prijate-
lje, rodbinu i poznanike na turskoj teritoriji vešto je koristio za izvršava-
nje svojih zadataka. Iako mu je osnovni zadatak bio preseljavanje novih
uskoka, bio je aktivan i kad su se pojedinci i grupe uskoka, zbog nezado-
voljstva i iz drugih razloga, potajno vraćali na tursku teritoriju. Za posao
izviđača bio je dobro plaćen. Postoji podatak da je samo 1540. godine dva
puta primio po 20 dukata.
Tako je završio Vuk Popović, najpoznatiji, a možda i najprotivrečnji
uskočki vojvoda. Nema sumnje da je Vuk Popović, barem u prvo vreme,
bio u službi Habsburške monarhije, ali i odan interesima svog naroda.
Ipak, negde između poteškoća i interesa njegovog naroda, njegovih lič-
nih interesa i interesa njegovih nalogodavaca nije se snašao. Vuk Popović
samo jedan od mnogih takvih primera.
Izviđanje i obaveštavanje o namerama i pokretima Turaka bila je
opasna delatnost i stalna dužnost Žumberčana na području Slavonije, Bo-
sne i Like. Od opasnosti da se padne u ruke Turaka ništa manja nije bila
ni opasnost da se posumnja da izviđači održavaju i veze s Turcima, što se
dogodilo Blažu Radinoviću. Pošto je osumnjičen i uhapšen 1556, njegova
dalja sudbina nije poznata.
Situacija se postepeno normalizovala pa je 1556. na vojnoj vežbi u
Bihaću učestvovalo 300 Žumberčana, a iduće godine vojvodama Vranešu
Badovincu, Radonji Bastašiću i Radiču Vujeviću je dodeljeno plemstvo i

23 Ima osnova da se posumnja da se Jovan prezivao Vlah, već da je tako nazvan.


83 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

odobreno 100, a uskocima 400 forinti, kao naknada za štetu koju su im


počinili Turci.
Plemstvo je 1569. dodeljeno i vojvodama Radmanu Vučetiću, Jova-
nu Herakoviću, Vukcu Višeslaviću, Đuri Bataloviću, Silvesteru Juriću i
braći Vujinu i Vuksanu Marinkoviću. To je, navodi Radeka, bio način da se
vođe što tešnje vežu za carsku vlast i planove.
Žumberčani su 1573. učestvovali u gušenju Gupčeve bune i po suro-
vosti nadmašili i plemićku vojsku. Radeka kaže da su »uskoci protiv po-
bunjenika bjesnili gore nego Turci i gore nego plemićka vojska, tako da se
zgrozio i sam njihov kapetan Josip Turn«.
Problemi i nezadovoljstvo među uskocima ponovo su rasli. Bili su
prisiljeni da zarađuju i kao radnici, na primer na utvrđivanju Brinja i pro-
bijanju šumskih puteva. Međutim, kad je ukinuta plata za 50 konjanika,
broj plaćenih vojnika sveden na 200, a broj stanovnika se povećao, usko-
ci su 1592. zatražili da se sve vrati u prethodno stanje i da im se dodeli
još zemljišta. Kapetan Erdedi je podržao molbu i prosledio je načelniku
Kranjske Kizelu, a ovaj je zatražio da dođe uskočka delegacija. Molbu su
ćirilicom potpisali Radul Vuković (sin vojvode Jovana Daje Vukovića),
Vraneš Latinčić, Ivan Čujičić, Voja Garapić, Mikula Hraplinović, Vujica
Popović i Miloš Grubačević. Posle razgovora, Kizel je zapisao da su uskoci
»postojani, verni, časni, ispravni i uporni u službi, ali se stanje nije mnogo
poboljšalo, pa preti opasnost da Turci prevedu neke uskoke na svoju stra-
nu«. Zbog toga su iduće godine Radul Vuković, Ivan Čujičić i Voja Garapić
posetili i nadvojvodu u Gracu. Jedina dogovorena konkretna mera je bila
da se dodatnih 100 uskoka primi u stalnu vojnu službu.
I Milan Radeka iznosi podatak da je car Ferdinand II uzdigao u red
plemića i izvesnog Ivana Preradovića i njegovu braću Grdinu, Hranju, Ra-
dula i Wina i tvrdi da su to »pređi hrvatskog pjesnika Petra Preradovića«.
Očigledno je da je Milko Predović od Radeke preuzeo podataka da je
kapetan Ernest Paradajzer ubio žumberačkog vojvodu Vujicu Herakovića.
Međutim, ni Radeka nije naveo razloge, iako se radi o krupnom događa-
ju, s obzirom da je bilo žestokih nesporazuma između uskoka i njihovih
oficira. O ubistvu kapetana Juraja Viva, Radeka piše da su ga Žumberčani
bacili kroz prozor grada Žumberka i da je glavnim krivcem proglašen Žu-
84 1.
doseljavanja

mberčanin Dane Despotović, koji je i sam bačen kroz isti prozor. Među-
tim, iz drugih izvora imamo i podataka da se to dogodilo u okviru velike
uskočke pobune 1621. godine, koja je imala i socijalni i verski karakter,
odnosno da je uzrokovana i prvim pokušajima unijaćenja, kao i da su po-
bunjenici na mesto Viva postavili Danila Despotovića, rodom iz Sošica.
A da s kapetanom Paradajzerom nije sve bilo u redu, potvrđuje i
tužba poručnika Petra Hranilovića. »Paradajzer sve radi na svoju ruku, ne
brine za službu, prima ovcu od onih koji izbegavaju službu, za 100 forinti
daje zemlju nemarnima, one koji pogreše on potpuno opljačka, retko je
na svom mestu, pa carska služba trpi« itd.
Petar Hranilović je bio u pravu. Istraga je pokazala da je Slunj potpu-
no zapušten i izložen napadima Turaka, da je neki Teslić, očigledno hrišća-
nin u turskoj službi, »uskočio« na hrvatsku stranu i odveo 30 ljudi, a da bi
za njima mogli i sumnjivi Komadina i Medaković. U tom kontekstu piše
i da je Žumberak umesto 500, tada davao samo 200–300 vojnika; da se
Gavro Badovinac, slunjski vojvoda i šizmatik (pravoslavac) ubio, a da je
Paradajzer na njegovo mesto postavio poznatog ubojicu Miku Belavića.
Pokrenuta istraga pokazala je da je Hranilović bio u pravu pa je kapetan
Paradajzer, ionako već ostareo, smenjen. O ovim aktivnostima Petra Hra-
nilovića nema podataka kod drugih izvora.
Dakle, kad se »ukrsti« pisanje Predovića i Radeke, dobija se nešto
potpunija i realnija slika, ali nedostaju još mnogi podaci.

Drugi o seobama žumberačkih uskoka

Počeću s dr Aleksom Ivićem,24 s obzirom da njegovo pisanje daje mnogo


realniju sliku o problemima smeštaja žumberačkih uskoka. U prvi mah
razmešteni su od žumberačkog područja, preko Metlike, Črnomelja, Po-

24 Dr Ivić je napisao priloge; »O prvoj srpskoj seobi u Žumberak (1530–1535), »Druga


seoba Srba u Žumberak (1538–1540)« i »Buna Srba Žumberčana 1543-1545«. Od tih
priloga očekivao sam mnogo više, što znači da pompezne naslove ne prati uvek i
adekvatan sadržaj.
85 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ljana, Kostela, Loža do Krasa. Izmešali su ih među feudalna zemljišta pa


su boravili na pustom i neobrađenom zemljištu, na livadama i po šuma-
ma. Štajerska vlada je 30. oktobra 1530. prihvatila predlog generala Iva-
na Kacijanera da uzme uskoke u najam kao vojnike i da u naredna četiri
meseca plati mesečno 200 funti pfeninga (ova cifra nije jasna, prim. au-
tora), ali su vlade Koruške i Kranjske to odbile. S obzirom da u naredna
četiri meseca nisu imali bilo kakve pomoći, Kacijaner im je odobrio da na
pustom zemljištu besplatno napasaju stoku.
Zbog ovih i drugih problema »sin vojvode Vladislava Stipkovića, za-
jedno s više vojvoda i drugih vrsnih ratnika srpskih, otišao je direktno
kralju Ferdinandu da ga zamole za što lepši prijem srpskih doseljenika«.
Valja istaći da ovaj podatak drugi izvori ne spominju.
I cela 1532. godina protekla je u pregovorima na različitim nivoima
kako da se reši srpsko pitanje? Opšta nevolja ublažavana je nekim pri-
vremenim i parcijalnim merama i carskim povlasticama, koje su imale
za cilj da umire uskoke, kako se ne bi vratili u Tursku. Poseban problem
predstavljali su pregovori oko ustupanja grada Žumberka i pripadajućih
selišta, kao središta uskočke srpske naseobine. Pregovori s porodicom Ko-
basić, koja je držala u zakupu grad Žumberak, bili su mučni i dugotrajni.
Žumberačke uskoke je pomagao zemaljski upravnik Kranjske Andrija
Lamberg, tako što im je davao poklone, od kojih je jedan bio 100 forinti.
»Margareta, udovica pokojnog Ivana Kobasića, sa svojim sinovima, silno
se opirala da ustupi grad i zemljište, te je stariji sin Petar Kobasić, otišao u
januaru 1533. u Prag da kralju Feridnandu iznese nepravdu koja bi im bila
naneta oduzimanjem grada Žumberka«.
Posle tog susreta, u martu 1533. je problem razmatrala komisija koju
su sačnjavali zemaljski poglavar Kranjske Andrija Lamberg, Vuk i Josip
Lamberg i general Josip Turn i zakupnici imanja koja bi se imala ustupi-
ti uskocima. Kraljev predlog da se uskocima ustupi pusto zemljište i da
prvih šest godina ne plaćaju nikakve nadoknade, a posle isteka tog roka,
da plaćaju 10 ili 12 krajcara kao priznanje vlasništva nad zemljom, odbili
su i posednici i Srbi. Posednici, jer nisu verovali da će uskoci da plaćaju
po isteku roka od šest godina, a uskoci jer nisu želeli da budu podeljeni.
Komesari su predložili uskocima da se nasele oko Otočca, Brinja i drugih
86 1.
doseljavanja

mesta, ali su oni to odbili, jer bi ih Turci, zbog toga što su prešli na hrišćan-
sku stranu, stalno napadali.
Pošto su uskoci ostali pri stavu da žele da se nastane »u Žumberku
i u planini, koja se od Žumberka prostire prema Metlici i Mehovu, u ka-
petaniji Kostanjevici, u Metliki i na pustom zemljištu manastira Pleter-
je, u Kaltenfeldu (Mrzlo polje) i u Hercogtumu (Vivodina)«, komesari su
usvojili njihov zahtev i predložili kralju da ga usvoji, »jer su ta dobra kra-
ljevska svojina, te je njih najlakše otkupiti«. Kobasićima i drugim zaku-
pnicima treba dati novčanu odštetu, a naseljavanje treba obaviti najesen,
da bi kmetovi mogli da pokupe svoje useve. Zemljište treba za više godina
osloboditi od plaćanja kmetovskih obaveza, kao naknadu za štetu, a »nad
Srbima treba postaviti jednog kapetana, koji će boraviti u Žumberku, ali
taj mora da bude iz Kranjske, jer Srbi neće nikako da im starešina bude
Kobasić, a isto tako neće da im zapoveda neko od hrvatske gospode«.
Navedeno je i da uskoka u Kranjskoj ima 200 konjanika i 300 pe-
šaka, kao i da ih ima i u Hrvatskoj. Kralju je predloženo i da se u prvom
momentu u službu primi 150 konjanika i 200 pešaka, kao i da plata konja-
nika bude 8–10, a pešaka 4–6 forinti.
S obzirom da se stanje kod uskoka sve više pogoršavalo, raslo je i nji-
hovo neraspoloženje i spremnost na oružani otpor. Stanje je kulminiralo
kad su u aprilu 1533. kmetovi napali uskoke na metličkom zemljištu i ne-
kolicinu ranili. Još nije završena istraga ni u vezi s ovim napadom, a kme-
tovi s imanja Kobasićevih ponovo iznenada napadoše Srbe, raniše smrtno
nekolicinu, rasteraše žene i decu i oteše stoku.
Iako su se Srbi počeli prikupljati radi odbrane i osvete, Margareta
Kobasić je otezala pregovore o otkupu Žumberka, s ciljem da odvrati kra-
lja od otkupa ili da iznudi veću odštetu, pa je odbila da dođe na nove pre-
govore u Ljubljanu, jer nema kuda da ide iz Žumberka. Kranjski poglavari
su javili kralju njezine uslove, ali su predložili i da se više ne osvrće na
njezine zahteve jer bi uskoci mogli da dignu bunu i vrate se u Tursku. Ivan
Pihler, koji je vodio istragu zbog zločina na metličkom i kostanjevačkom
zemljištu, i jedva izvukao živu glavu, izvestio je: »Uskoci su tu već tri go-
dine, nemaju stalnog boravišta, idu od mesta do mesta, nemaju od čega da
žive, niti da pribave hranu za stoku i ne mogu ništa da spreme za zimu«.
87 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kad su se i kmetovi i uskoci počeli pripremati za obračun, a veća gru-


pa uskoka se sputila na Kupu, učinivši pritom velike štete na usputnim
imanjima, zapretila je opasnost da se spoje s Turcima pa je Ivan Pihler na-
pisao pismo Andriji Lambergu i upozorio na nesagledive posledice. Kralj
je zakazao novu raspravu za 9. jun 1533. u Ljubljani, ali se ni Ivan Pihler,
zbog zauzetosti, ni Margareta Kobasić, zbog samovolje, nisu odazvali.
Andrija Lamberg je odlučio da dvojica uskočkih izaslanika odnesu pismo
kralju u Beč, a da ga potpišu vojvode Vuk Popović, Milak Milaković (Kne-
žičić), Resan Šišmanović i Đurađ Radivojević.
Zbog neuspelih pregovora većina uskoka je i zimu 1533/34. pro-
vela praktično na otvorenom, u najgorim uslovima. Nekoliko porodica
prebeglo je nazad u Tursku. Tek kad je Petar Kobasić postigao dogovor s
kraljem Ferdinandom o uslovime predaje Žumberka, naredio je kralj 20.
januara 1534. da se utvrdi dan kada će uskoke uvesti u posede Žumberka,
a seljake preseliti na nova imanja. Kobasićima je dat grad Gornji Mokro-
nog i plaćeno 1.100 forinti.25
Pošto je u Žumberku bilo 350 zadružnih porodica (kuća), svi uskoci
nisu mogli da se smeste na dobijenom zemljištu pa su kraljevski komesari
pokušali da postignu dogovor o ustupanju zemljišta samostana Pleterje i
Kostanjevica. S obzirom da opati nisu hteli ni da razgovaraju, komesari su
bez dalje rasprave preselili seljake s nekih imanja koja su pripadala Metli-
ci, Kostanjevici, Pleterju i Frauenbrunu i naselili uskoke.
Pošto su grad Žumberak i deo imanja ostavljeni na uživanje žumbe-
račkom kapetanu, s tog dela kmetovi nisu preseljeni pa su »ti nekadašnji
kmetovi preci današnjih žumberačkih katolika... oaza među unijatima«.
Nisam siguran šta je ovim hteo da kaže Aleksa Ivić i na koga se to tačno
odnosi, jer je poznato da su rimokatolici živeli u tom delu i pre doseljava-
nja uskoka.

25 Jasnoće radi, u dvojnoj Habsburškoj Monarhiji bečki carevi bili su ugarski kraljevi.
Pošto je Hrvatska pripadala Ugarskoj, Habsburgovci su bili hrvatski kraljevi. Među-
tim, s obzirom da je Žumberak pripadao Kranjskoj, a ova Austriji, a žumberački usko-
ci su bili pod direktnom vojnom upravom Beča, pravilnije je govoriti o carevima.
88 1.
doseljavanja

Aleksa Ivić je značajno dopunio sliku o seobama žumberačkih usko-


ka. Ako se ne bi sagledale seobe i ponašanje glavnih aktera, ne bi se mog-
lo realno razumeti niti njihovo dalje ponašanje. Stoga smatram da bi na
ovom mestu trebalo o svemu reći još poneku reč.
Žumberački uskoci su bili relativno dobro organizovani. Oni su zna-
li šta čine i šta hoće kad su se odlučili da prebegnu iz Turske. Nije pošteno
da se govori o grubim, sirovim, divljim ljudima bez morala i savesti. Da
su bili takvi, ne bi bili u stanju niti da pregovaraju, dogovore se i poštuju
dogovor, posebno ne s carem i njegovim izaslanicima. Oni su, jednostav-
no, bili produkt »svog surovog vremena i uslova života«. Ne vidim da su
i »drugi tada bili daleko odmakli«. Najbolje mišljenje o uskocima imali
su vojni komandanti koji su s njima bili u vezi, pregovarali i realizovali
preseljavanje i vodili ih u borbama protiv Turaka, što je i bio cilj i smisao
njihovog naseljavanja.
Habsburška Monarhija je obećavala više nego što je ne samo name-
ravala da ispuni nego što je i mogla. Vlastela su mogla, sledeći svoje intere-
se, da se preko svake mere suprotstavljaju carskoj volji, ne vodeći računa o
širim interesima, iako je grad Žumberak i zemljište oko njega bilo carsko
vlasništvo.
Kranjski i hrvatski kmetovi su bili obespravljeni i jadni pa je njihova
vlastela lako s njima manipulisala i usmeravala ih protiv uskoka, utoliko
pre što su uskoci bili »strano i omraženo telo« i u verskom i u etničkom i u
statusnom pogledu. O tome najbolje svedoče kasnije seljačke bune.
Dr Aleksa Ivić u svojim delima o žumberačkim uskocima piše samo
i izričito kao o Srbima. Ivić piše istinu, ali se stiče utisak da bi bilo pri-
merenije da je koristio i izraz uskoci jer se radilo o »uskočkom statusu
doseljenih Srba ili Raščana«. Mislim da je Ivić na taj način reagovao na
proglašavanje žumberačkih uskoka etničkim Vlasima.
Interesantne podatke o naseljavanju žumberačkih uskoka nalazi-
mo i kod Janka Šimraka, u već spomenutoj studiji o Marčansko-svidnič-
koj eparihji. »Zemaljski odbor Štajerske 28. januara 1540. piše Ugnandu
(kapetanu) da martologe i četnike, ustrojene po Turskom načinu, imaju
najviše da uzimaju između Žumberačkih uskoka. Smotru uskoka izveli
su Erazmo Auersperg, Wildenstein (Vildenštajn) i Weichelsberg (Vajhels-
89 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

berg)... Martolozima se daje veća plata nego drugim vojnicima. Knezovi


Stjepan Frankopan u Ozlju i Vuk Frankopan u Brinju napadaju jedan na
drugoga pomoću uskoka... Gašpar Herberštajn izvešćuje 4. julija 1542. da
je na kranjskoj granici prema Ogulinu postavljeno 100 uskoka... Bogdan,
sudac, vijećnici i općina Grič (Zagreb) mole 1545, tri dana nakon Filipa i
Jakova, žumberačkog kapetana Verneka da ih zaštiti pred navalama Tura-
ka, pomoću uskočke vojske« (str. 295).
Kod Šimraka je i niz podatka koje drugi ne spominju. Na primer,
Krištof Obričan, kapetan, pao je 1597. godine u tursko sužanjstvo pa Šta-
jerski zemaljski odbor moli staleže za pomoć radi otkupa; Gašpar Herber-
štajn izvestio je Štajerski zemaljski odbor da se žumberački kapetan žali
zbog nevere uskoka, kao i da je kod Vinice uhvatio tri uskoka koji su uho-
darili u korist Turaka. Njihova imena su Radivoj Vlah Spodigor, Radoje
Godanović ili Gvozdenović, i Vladislav Stipković (poznat kao vođa prve
seobe žumberačkih uskoka); Nikola Jurišić, zemaljski glavar u Kranjskoj,
javio je 13. decembra 1542. štajerskim staležima da se u Kozlovom po-
lju sakupilo 600 Turaka, s namerom da provale do Uskoka kod Metlike
i Žumberka i da ih povedu sa sobom, a 3. marta 1543. da su se uskoci za-
verili Turcima da će poći natrag u Tursku; moli se pomoć Štajerske da se
isplati nagrada grofu Vuku Frankopanu u Bosiljevu što je uhvatio uskoka
Vuka Popovića i uskoka zvanog Vlah, koji su među Žumberčanima podi-
gli bunu za povratak u Tursku i obećali Turskom paši da će Žumberčani
popleniti svu Kranjsku do Postojne; Ivica Karinčić piše banu Zrinskom
dan po Sv. Vidu 1545. da se dva turska bega spremaju da provale, s ciljem
da sa sobom povedu uskoke.
Šimrak i sam piše da »od svih ovih pretnji nije bilo ništa«, sem što je
kralj Ferdinand 1555. naselio nekoliko porodica oko Maribora i Ensa. Ove
su uskoke 1587. pohodili dvojica uskočkih vojvoda. Austrija je kod Ensa
postavila 200 uskoka za odbranu.
U aktu pisanom u Gornjem Visoču, 11. marta 1572, o određivanju
međa imanja Ivana Kordića i Radmana Nosetića, spominju se istaknuti
Žumberčani: Ivan Heraković, Vraneš Badovinac, Tomo Severović, Rado-
van Bastašić, Tomaš Dujmović, Radinko Hranilović i Lazo Preradović...
Oko 1580 imali su Pavle i Ljubinko Hranilović jedno naselje u Sošicama i
90 1.
doseljavanja

mlin s jednim kamenom kod Gornjeg kamena; Pavle i Radenko Hranilo-


vić naselje u Jezernicama; braća Jovica i Radiša Hranilović naselje na Ve-
likom Brijegu, a Novak i Ljubinko Hranilović u Kaštu. Oni su se svi »iska-
zali u boju protiv nekrsta«.
Voja Grubačević, koji je cara služio u bojevime protiv Turaka 14 go-
dina, imao je naselje u Sošicama. Sekula i Jovan Heraković molili su leno
(carski posed) u Kupčini. Vuk Vukmanović, iz Gornjeg sela, zatražio je da
mu se da posed njegovog oca Vuksana. Kao vojnici spominju se Vraneš
Jelenić, Nikola Golubić i Vraneš Rajaković.
Kapetan Gašpar Rab dao je 1. juna Vrh u posed Dragiši Kekiću i nje-
govim sinovima Radojici, Živku i Jovanu. U Sošicama su imali posede Vuk
i Milak Peršjačić (verovatno netačno prezime, prim. autora), Nikola Pav-
ković , Vuk Ivanović i Stanko Bogdašić, a Jure i Vuk Crljenica u Reštovu.
Vraneš Latinčić i Milak Radmanović mole plaću od 14 forinti. Tomo Seve-
rović zatražio je od nadvojvode Karla zemljište »na Malim Kravicama«, za
zasluge u brobi protiv Turaka i rad »telesnih oštećenja«.
Ferdinand I darivao je sredinom 16. veka četiri njive u Petričkom
selu Simi Radojeviću. Darovnica je potvrđena 1602. njegovom nasledin-
ku Mihajlu, a iz nove darovnica kralja Leopolda iz 1624. godine proizilazi
da je taj uskok Radojević postao »Delisimonović od Radojević« (vero-
vatno se radi o Delišimunoviću, prim. autora).
Dakle, mnoštvo podataka koji svaki za sebe nešto znače, a poseb-
no svedoče o teškom vremenu, nezadovoljstvu i ustanku 1540–43, koji
su imali za posledicu ne samo preseljavanje ne malog broja žumberačkih
uskoka u druge krajeve nego i povratak u Tursku. Nažalost, o tom tragič-
nom delu njihove istorije znamo veoma malo, uglavnom o stradanju i po-
gibiji njihovih najistaknutijih vođa.
Što se tiče učešća žumberačkih uskoka u gušenju bune Matije Gup-
ca, Šimrak je ostavio i ovakav podatak: »Uskočki kapetan Josip Turn javio
je u tri sata noću 5. februara 1573. godine iz Kostanjevice kranjskim sta-
ležima da se jučer u 11 sati podigao s 500 uskoka protiv pobunjenih selja-
ka, koji su se u jačini 2.000 ljudi povukli prema Krškom. Turn je opkolio
jedno mjesto s pešadijom i konjanicima. Seljaci su bili potučeni, a u bjegu
ih se mnogo potopilo u Savi. Poginulo ih je oko 300. Uskoci su bjesnili i
91 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

plijenili, a kapetan je to morao skrštenih ruku gledati«. Na drugom mestu


Šimrak je ukazao i da su se »vođe seljačke bune mnogo trudile da pridobi-
ju Žumberačke uskoke na svoju stranu, jer su znali da su iskusni vojnici.
Međutim, vojnička disciplina bila je kod Žumberačkih uskoka jača negoli
seljačka solidarnost«.
U nastavku Šimrak kaže: »Spomenuo sam gore iz godine 1572. Lazu
Preradovića, koji je bio jedan od najuglednijih Žumberčana. Godine 1654.
daje Ferdinand III u leno Ivanu Preradoviću polovicu selišta u Kupčini, s
obavezom da na svoj trošak služi u vojsci. U jednom izveštaju Ivana Ern-
sta Paradajzera od 29. avgusta 1633. spominje se Mitar Preradović, koji
moli cara da mu se predaju posjedi Grdine Šinkovića i Petra Dujmovića,
jer se on u mladosti istakao u carskoj službi kao harambaša i uhoda. Pa-
radajzer je odbio ovu molbu i veli da je Mitar pravi rođeni turski vlah, da
je u mladosti mnoge kršćane odveo na tursku stranu«. Na kraju i Šimrak
konstatuje »da su Preradovići rodom Žumberčani« (str. 297).
U vezi s tim nameću se najmanje dva pitanja. Prvo, ko je Lazo Prera-
dović i zbog čega je on jedan od najuglednijih Žumberčana, s obzirom da
ga drugi ne spominju? Drugo, da li iskazom da su Preradovići rodom Žu-
mberčani i Šimrak želi da kaže i da je, najpoznatiji među njima, Petar Pre-
radović, žumberačkog porekla? Sve ukazuje da je tako! Zašto bi Šimrak
posebno naglašavao da su Preradovići rodom Žumberčani, s obzirom da ih
ima više u popisima Srba Žumberčana iz 1551. do 1690. godine, odnosno
da se spominju u dokumentima u vremenskom rasponu dužem od stoti-
nu godina.
Dosta korisnih podataka o naseljavanju žumberačkih uskoka na-
lazimo i kod Radoslava Lopašića. On kaže da su uskoci najstariji doselje-
nici istočne crkve koji su u većem broju došli ovamo, kao i da ih istorijski
spomenici i dokumenta uvek nazivaju uskocima. Došli su ponajviše iz
Bosne, a manje iz južnih slavenskih zemalja Srbije, Raške, Zete i Albanije,
a svi su bili istočne vere. Stariji žumberački uskoci su u gornjoj Hrvatskoj
jedini doseljenici, o kojima spomenici kažu da su iz Srbije i Raške. U tom
kontekstu Lopašić govori i o selidbi »srpskih, raških i vlaških vojvoda«
(str. 26).
92 1.
doseljavanja

»Izveštaji onog vremena hvale Uskoke kao vanredno hrabre i mu-


kotrpne vojnike, ali im prigovaraju da su bili mnogo puta, osobito za prvih
godina došašća, nepouzdani, neposlušni, divlji, brutalni i na bune sprem-
ni, te skloni vječnom četovanju i otimačini. Bilo je pojedinih Uskoka, koji
se nemogoše okaniti šurovanja s Turci i sa svojimi istovjernim supleme-
nici u Turskoj... Godine 1545. nanovo se je bilo bojati ustanka uskočkog, a
u lipnju bio je glas dopao banu Zrinskom da će Mehmed i Ulam-beg doći
po uskoke. Vojvode Strahinja i Vučeta su javili da su uskoci poslali i svoje
glasnike u turski tabor. Turci tada zbilja prodriješe sve do Krškog, Mokrica
i Samobora paleći i robeći na sve kraje.«
Vojvoda Aleksa Đurašević pao je 1545. godine u tursko ropstvo, ali
je otkupljen za 200 dukata. Uskoci su se umirili pošto su 1547. dobili više
zemlje, potvrđena im dotadašnja prava i garantovane nove slobode.
Plemići Herendići i vlastela iz Mlake žalili su se 1569. godine u hr-
vatskom saboru da ne mogu živeti od uskoka iz Mrzlog polja. Uskoci su
stalno bili u svađi i suprotnostima s kraljevskim službenicima, najčešće
s pravom, s obzirom da su im oni neprestano uskraćivali zagarantovane
slobode i prava.
Godine 1623. uskoci su napali i opljačkali Kostanjevicu i pritom ubi-
li gradskog sudiju i jednog čoveka te oteli stoku.
Lopašić piše i da je, na zahtev hrvatskih velikaša, 3. juna 1632. godine
u Ozlju održana rasprava zbog šteta koje su Uskoci počinili na imanjima
knezova Zriniskih. Učestvovali su kraljevski poverenik Benko Vinković,
tada biskup pečujski i predstavnik kaptola zagrebačkog, Vuk Frankopan
Tržački, karlovački general, protonotar kraljevski Petar Zinka i podžupan
zagrebački Petričević, a optuženu uskočku stranu predstavljao je kape-
tan Rudolf Paradajzer, koji se obavezao da se novčano nadoknade štete,
»koje pod prisegom potvrde oštećeni... Međutim, i kasnije je Paradajzer
pljačkao obližnje plemićke dvorove, te navali 1634. na dvorove Petra Voj-
novića i Luke Franculića u Mahičnom, i odnese sve što mogaše sa sobom
ponijeti Uskoci« (str. 37/38).
Prema Lopašićevoj formulaciji ispada da je kapetan Paradajzer ili
predvodio uskoke ili barem odobravao pljačku, što je malo verovatno. O
tome nema podataka kod drugih izvora.
93 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U nesrećnoj bici kod Budačkog 1575. poginulo je ili zarobljeno oko


100 uskoka. Kapetan Turn izvestio je da su se uskoci borili pošteno i verno
i time demantovao optužbe kranjskog plemića Krištofa Gala. Uskoci su
učestvovali i doprineli pobedi nad Turcima kod Drežnika, 1578. godine.
Po Lopašiču, 1597. godine doselilo se 1.700 novih porodica, od kojih
su se samo neke smestile u Žumberku, a ostale oko Gomirja i Vrbovskog,
i u Marindolu u Bojancima, kod Črnomelja.
I Lopašić ističe podatak »da je kralj Ferdinad II povisio na plemstvo
obitelj Preradović, koja nam rodi velikana hrvatskih pjesnika Petra Prera-
dovića. Uspomena na tu obitelj sačuvana je i u raspravi manastira kosta-
njevačkog od 12. srpnja 1629, kojom se prodaje Ivanu Preradoviću i njego-
voj ženi Mariji posjed u Dvorišću« (str. 50).
Pošto je Lopašić peti autor, koji tvrdi da je Petar Preradović žumbe-
račkog porekla, red je da se s tim problemom podrobnije pozabavim. U
školi u Radatovićima – kad smo spominjali Petra Preradovića, odnosno
njegovu pesmu posvećenu sporu Srba i Hrvata koja se završava rečima
»da su ta dva brata (Srbin i Hrvat, prim. autora) bili dvije lude«, s obzirom
da su se sporili, a to se izvanredno uklapalo u tumačenje istorije u duhu
»bratstva i jedinstva« – čuo sam i priču da je Preradović, general i pesnik,
Žumberčanin. Međutim, i kad smo spominjali Dositeja Obradovića, mis-
lili smo da je i on naše gore list, jer je Obradovića bilo među nama i danas
ih ima u Žumberku. Bili smo ponosni, a kako i ne bismo kad smo tako
malo znali o svom poreklu. Međutim, ni učiteljica niti iko drugi nije mo-
gao da kaže ni reč više, posebno da bi Preradovići imali bilo kakve veze sa
selima i prezimenima Bulić i Sekulić.
Iako nisam siguran da ću uspeti da potpuno razrešim enigmu pore-
kla Petra Preradovića, siguran sam da ću da doprinesem boljem razume-
vanju greške koja se tako uporno i dugo prenosi. Naime, dokumenta na
koje se pozivaju M. Predović, B. Zmajić, M. Radeka, J. Šimrak i R. Lopašić
o Preradovićima uopšte i o dodeli plemstva Preradovićima u Žumberku s
kraja su 16. i s početka 17. veka, dakle najmanje dvesta godina pre nego se
rodio Petar Preradović. Niko ne kaže da u tim dokumentima ima podataka
o preseljavanju iz Žumberka neposrednih predaka Petra Preradovića niti
oni o tome pišu. Nema pouzdanih podataka o odseljavanju neke od poro-
94 1.
doseljavanja

dica Preradović iz Žumberka u Grabrovnicu, kod Grubišnog polja, mesto


rođenja Petra Preradovića. Treće, izvesno je da svi autori spominju Iva-
na i druge Preradoviće, što znači da se radi o istim dokumentima koje je
svako interpretirao na svoj način. Četvrto, imajući u vidu da je najstariji
autor među njima Radoslav Lopašić (njegova knjižica je objavljena 1881),
čini se da bih mirne duše njega mogao da proglasim izvorom nepouzdane
pretpostavke o žumberačkom poreklu Petra Preradovića.
Za pravo mi daje i »Enciklopedija leksikografskog zavoda«, Zagreb
1969, koja samo konstatuje da je Petar Preradović rođen u Grabrovnici
kod Grubišnog polja, 19. marta 1818, a umro u Beču 18. avgusta 1872. O
poreklu porodice Preradović ni reči više. Vikipidija sadrži više podataka,
uz ozbiljne razlike između tekstova pisanih ćirilicom i latinicom. Ćirilič-
ni tekst kaže da Preradovići potiču iz Stare Srbije, da su se u selo Leđen
u Bačkoj doselili pre Velike seobe Srbalja, da je starešina porodice bio
sveštenik Srpske pravoslavne crkve, kao i da su u Leđenu Preradovići bili
većinom krajišnici-oficiri. Postoje tri grane Preradovića, ugarska, ruska
(dala više ruskih generala) i gornjokrajiška, koja je nastala kad se, posle
ukidanja Potiske vojne krajine 1740. godine, nekoliko oficira Preradovića
preselilo u Grabrovnicu u Slavoniji. Kaže se i da se Petrov otac zvao Jovan,
a majka Pelagija, da je Petar Preradović bio austro-ugarski generalmajor,
zbog čega je morao da pređe u rimokatoličanstvo, ali i da je bio srpski i
hrvatski pesnik i slovenofil itd.
Latinični (hrvatski) tekst je mnogo kraći, pisan po sistem: promeni
ono što možeš, a što ne možeš, ne spominji. O poreklu porodice Prerado-
vić i odakle su došli u Slavoniju, nema ni reči pa ispada da su tu starose-
deoci. Naravno, Petar Preradović je (samo) hrvatski pesnik i patriota itd.
O nacionalnom i verskom poreklu Preradovića ni reči, ali otac Petrov nije
Jovan, nego Ivan, a majka Pelagija se i ne spominje, jer joj ime valjda »ne
zvuči hrvatski« itd.
Očigledno je da se jednom učinjene greške, namerne ili nenamerne,
dugo prenose, teško ispravljaju i imaju negativne posledice. I danas, kad
je manje više sve poznato o Petru Preradoviću, hrvatski izvori ne mogu
da se »istrgnu« iz čvrstog zagrljaja metoda falsifikovanja i nepriznavanja
istorijske istine. Mislim da bi se trebalo pozabaviti i pitanjem zašto u Žu-
mberku više nema Preradovića?
95 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

A kad su u pitanju plemeniti žumberački uskoci, Lopašić među ple-


mićke porodice ubraja Gvozdanoviće, »koji plemstvo stekoše po Rožma-
nu (Resanu, prim. autora) Šišmanoviću darom kralja Ferdinanda I 1538.
godine zemlje u Grabaru, a 1586 i plemstva; Radiće, povišene u plemstvo
diplomom kralja Ferdinanda 5. sječnja 1629, za zasluge junačine Mihajla
Radića, i Delivuke, zvane Deli, porieklom Dalmatince, kojima je kralj Le-
opold 1672. podario zemlje u Vrtačkom Griču«. On kaže da je u Žumber-
ku »bilo još obitelji sa plemićkimi listovi (Mahovlići, Šajatovići, Petretići,
Jankovići, Radinovići, Rušnovi, Dujmovići, Kekići, Hodanovci i Poljaki),
ali je za ove obitelji konstatovano 1780. da se nisu razlikovali u užitku
prava od ostalih Žumberčana, samo što nisu kmetovi bili« (str. 50).
Ovo samo potvrđuje da mnoge stvari u vezi s dodelom plemstva ne
samo da nisu jasne nego se i proizvoljno tumače.
O naseljavanju žumberačkih uskoka ima dosta podataka kod poje-
dinih slovenačkih istoričara i istraživača. Navodim samo »da je povodom
preseljavanja pravoslavnih uskoka s područja Glamoča i Unca, koji su bili
srpske nacionalnosti, kod Bihaća 1530. godine došlo do ljutog boja s Turci-
ma, koji su hteli da spreče preseljavanje, da su Turci pobeđeni, kao i da su
se svi učesnici bitke, bolje rečeno komandanti, general Janez Kacijaner,
ban Ivan Karlović i Nikola Jurišić, ali i stanovnici Bihaća, divili hrabrosti
uskoka« (Došli su Turci..., str. 32/33).
Po mom mišljenju, posebnu pažnju zaslužuje pisanje slovenačkog
istoriografa Josipa Mala (1884–1978).26 On na više mesta iznosi i potvrđu-
je tezu da su prvi uskoci došli u Žumberak već 1526. godine. Takav podatak
sadržan je u »izveštaju kranjskog zemaljskog glavara carici Mariji Tereziji
od 18. jula 1741, koji tvrdi da su došli ti doseljenici iz Bosne i podvrgli se
kralju Ferdinadu, jer su želeli pod zemaljskom zaštitom hrišćanski žive-
ti«, i dodaje da je »možda došlo i sledeće godine nekoliko seljaka iz porečja
Une u naše krajeve« (str. 17). A na strani 194 ukazuje da jedan autor tvrdi
da je Ferdinand naselio uskoke kod Žumberka već 1524, ali za to ne navo-
di nikakve dokaze.

26 Josip Mal, »Naselja i poreklo stanovništva«, Srpska Kraljevska Akademija, knjiga 18,
Jugoslovanska tiskara u Ljubljani 1924.
96 1.
doseljavanja

Mal tvrdi da su uskočke vojvode i harambaše bili na neki način pri-


vilegovani i pre seobe i tvrdi da su im s carske strane »slali darove u novcu
i u blagu da bi njih i njihove podložnike privoleli na preseljavanje«. Tako
je bilo i po preseljavanju. Ivan Pihler je pisao »da se on, glavar, ne može
meriti s vojvodama Vukom Popovićem, Đurađem Radivojevićem i Resa-
nom Šišmanovićem, jer posebno poslednja dvojica imaju mnogo lepe i
plodne zemlje« (str. 111).
Povodom sukoba uskoka i pokrajinskih vlasti i staleža, stalnih su-
mnji i nepoverenja prema uskocima, odnosno neizvršavanja preuzetih
obaveza, Mal je napisao da je »kako o Žumberačkim, tako je i o Gomirskim
i okolnim Uskocima po sklopljenom sporazumu bilo vrlo malo čuti. Bili
su napokon zadovoljni, vršili su graničarsku službu i posvetili se obrađi-
vanju zemlja. U njihovoj sredini nastanili su se pravoslavni kaluđeri, koji
su svojim primerom mnogo poradili da se nemirna uskočka narav polaga-
no smirila« (str. 71).
Zbog različitog tumačenja prava i privilegija koje su uživali, usko-
ci su 1604. godine došli u ozbiljan sukob s Metličanima. Radilo se o sed-
mičnim sajmovima i pravima Žumberčana da slobodno kupuju za svoje
potrebe, bez plaćanja »mitnine«, carine i drugih nameta. Svako je pro-
blem tumačio na svoj način pa su Metličani optuživali Žumberčane da
ne kupuju samo za sebe, nego i za trgovinu i da »pojedinci gone i 20 do
50 pari volova ili konje prema Rijeci«. Istina je, kao i obično, bila negde
na sredini, ali je spor trajao desetke godina, a carske vlasti ga nisu mogle
razrešiti. Čak više od 100 godina kasnije (1740) istražna komisija u Lju-
bljani bavila se samovoljom i nasiljem uskočkih kolovođa Jovana Pano-
vića, Stipana Panovića i Sodeca i Sare Vladića. Drugom prilikom pokazalo
se da Žumberčani imaju pravo da prodaju so pa su im vraćeni i zaplenjena
so i konji. Bilo je problema i oko prodaje vina i drugih proizvoda (str. 117).
Iako nisam siguran da su imena i prezimena tačna, smatram da nije-
dan ovakav podatak ne bi trebalo izostaviti.
Mal piše i da je Ivan Kacijaner oslobađao žumberačke uskoke od
plaćanja travarine, odnosno odštete za pašu, pa su smeli da napasaju sto-
ku i na posedu cistercitskog samostana kod Kostanjevice na Krki, ali je
opat Plantarić 1667. naredio da se stoka zapleni i pokolje. Žumberčani su
97 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

zapretili osvetom pa je kapetan Paradajzer, s obzirom da se radilo o crkve-


noj imovini, zatražio hitno posredovanje cara Leopolda.
Nisu li i ovakvi sporovi bili uzroci krvavih sukoba između žumbe-
račkih uskoka i Kranjaca, o kojima će kasnije biti više reči?
Mal ukazuje da je jedan od najvatrenijih pobornika nepriznavanja
uskočkih privilegija bio zagrebački biskup Petar Petretić, Žumberčanin,
pravoslavac i Srbin po poreklu. Na njegovu nesreću baš u to vreme car Le-
opold je ponovo potvrdio uskočke privilegije. On podseća na slično pona-
šanje i druge dvojice Žumberčana, zagrebačkog biskupa Petra Domitro-
vića i popa Martina Dobrovića (str. 120/121).
Mal ističe da se u vreme opšteg nepoverenja prema drugim uskoci-
ma, oko 1616. godine žumberačkim uskocima »tako mnogo verovalo da
im je za bolju odbranu granice poslao kranjski sabor oko 100 pušaka (na
svakih 100 vojnika po 30 pušaka), 1617. je zatraženo da im se pošalje još
300 pušaka, a 10 godina kasnije uz 12 barjaka i još 1.000 pušaka po ceni od
tri forinte po pušci« (str. 75).
Tvrdnju o poverenju Mal dovodi u pitanje jer na drugom mestu piše
o pobuni Žumberčana baš te 1616. godine i strahu da seljaci ne bi smeli da
idu protiv Uskoka jer se boje njihove osvete (str. 184). Iako nije dovoljno
jasan u pogledu broja isporučenih pušaka i da li je to oružje plaćeno, taj
podatak pokazuje da kranjski i drugi staleži nisu bili »toliko škrti« kad je
bilo »gusto«, a da žumberački uskoci nisu bili baš nepouzdani. Jednostav-
no, »igrala se igra bez granica«, u kojoj su vlastela i pokrajnske vlasti na-
stojale da daju što manje, a uskoci, da dobiju što više, odnosno »što skup-
lje prodaju svoju kožu«.
Prvi su sukobi između žumberačkih uskoka i domaće vlastele izbili
kad su prvi uskoci naseljeni u Tihočaju. Grof Erdedi i njegovi kastelani
Matija Tatarić i Franjoj Domonjaj žalili su se vrhovnom zapovedniku, ge-
neralu Kacijaneru, ali se njemu žalio i Ivan Kobasić zbog nasilja jastre-
barskih kastelana nad uskocima, tako da je teško bilo razlučiti ko je kriv
(str. 19).
Zbog spora s Margaretom Kobasić oko grada i imanja Žumberak,
»gnevni uskoci su 1533. hteli da ubiju njezinog zeta Martina Rakšića,
misleći da je on njezin sin« (str. 27).
98 1.
doseljavanja

I Mal potvrđuje podatak da je već 1540. štajerski zemaljski odbor


naredio Ivanu Ungnandu u Ptuju da uzme u vojničku službu nekoliko,
po Turskom načinu uređenih četnika, koje da izabere između žumberač-
kih uskoka. S tim su četama nameravali uznemiravati turska pogranična
mesta, onako kako su Turci ranije radili. Odlučili su im vraćati milo za
drago. Zato je sasvim razumljivo da su kod formiranja tih četnika žum-
berački uskoci došli prvi u obzir, kao dobri poznavaoci mesnih i drugih
prilika (str. 89).
Za razliku od cara Ferdinanda, koji je 1544. godine zahtevao detalj-
ne podatke o broju i stanju žumberačkih uskoka, s idejom da se oni nasele
što bliže i kompaktnije, kako bi bili što operativniji u slučaju borbenog
angažovanja, staleži Kranjske, Štajerske i Koruške su imali suprotnu
ideju, »da se Uskoci razmeste na što više i međusobno udaljenih mesta«,
kako ne bi predstavljali opasnost u slučaju da se, zbog nezadovoljstva i ne-
ispunjenih obećanja, pobune i oružje okrenu protiv njih. Međutim, upad
Turaka početkom 1545. godine i neposredna opasnost da Turci, milom ili
silom, odvedu Uskoke s područja Mrzlog polja u Žumberku, otreznila ih
je pa su uvideli da Uskoke protivno njihovoj volji nije moguće ni naseliti
ni raseliti, a još manje njima nasilno komandovati.
Pošto je 1546. na dužnost žumberačkog kapetana imenovan Ivan
Lenković, čovek koji je video više i dalje od drugih, a imao je i mnogo
pozitivniji stav i više poštovanja prema uskocima, problem smeštaja je u
narednim godinama rešavan brže i u skladu sa željama i ciljevima carskih
vlasti. Pošto Kranjska nije uplatila obećanih 1.500, a kamoli još 1.500,
umesto Koruške, koja je odbila da prezume deo troškova, a Štajerska
1.000 obećanih rajnskih forinti, Lenković je odlučio da sam uplati 4.068
forinti, na ime obeštećenja za grad i imanje Mehovo, da na mehovskim
posedima razmesti 50 najuglednijih porodica, a ostale da razmešta po
meri kako staleži budu vraćali novac. Leković je zamislio i da seljake iz
Žumberka preseli na prostranija mehovska imanja, a na njihova staništa
u Žumberku naseli uskoke, kako bi bili što kompaktniji, što su i Uskoci
želeli.
To mu je uglavnom uspelo, pošto je 3. decembra 1548, na sastanka u
Novom mestu, dogovorena zamena zemljišta. Tada su, na osnovu zamene
99 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

za mehovske posede, žumberačkom uskočkom području priključena: 23


selišta pleterskog samostana, koji je za uzvrat na mehovskom području
dobio 22 selišta; 4 selišta nekog Jurja Čupreščana u Kamenici i Maleni-
cama; 4 selišta Pavla Čolnića pod Žumberkom; 13 selišta u Bednju i dva
vinograda Kristofa Gala; posedi Otona i Stefana Semeniča na Metličkom
području i posedi Juraja Bakioriča u Podbrežju.
Poseban slučaj predstavljalo je 9 ustupljenih selišta samostana
Kostanjevica u Cerovcu. Naime, samostan je u naredna skoro dva veka
više puta ponavljao zahteve i tužbe za odštetu za ukupno 107 selišta,
koliko su, po njihovom, morali da ustupe za smeštaj uskoka od njihovog
doseljavanja, ali taj problem nikada nije rešavan. U sklopu naseljavanja
žumberačkih uskoka, naseljavani su i uskoci u Marindolu, po nekim po-
dacima, prvi već 1544, a sledeći 1548. godine (str. 41–47).
U vezi s preseljavanjem dela uskoka na slavonsku granicu, Mal uka-
zuje da su se takve ideje pojavile već prilikom doseljavanja žumberačkih
uskoka 1539. godine, jer je vladalo mišljenje da bi »tih 500 uskoka u sla-
vonskoj gori više učinili nego 3.000 konjanika ili kopljanika«. Opasnost
od preseljavaja uskoka postala je realna 1550. pa je Lenković o tome po-
četkom naredne godine pismeno izvestio cara Ferdinanda I. Među žum-
beračke uskoke došli su i nagovarali ih na preseljavanje u Slavoniju izves-
ni Vajča Popović s nekoliko svojih ljudi i jednim popom. U to vreme velike
posede i uticaj na tom području imao je Pavle Bakić, kojem je vlada dala
naziv srpskog despota.
Da bi se Uskoci umirili, u vojnu službu je 1551. primljeno 312 žu-
mberačkih uskoka: 270 običnih vojnika s platom od 8 forinti i strelcima
po 9 forinti, a harambaše (vojvode), zastavnik, bubnjar i trubač dobijali
su od 16 do 25 forinti (str. 37, 48/49 i 169). O poimeničnom popisu tada
primljenih u službu biće reči kasnije.
I 1568. godine, zbog bednih uslova u kojima su živeli žumberački
uskoci, bilo je razgovora o njihovom delimičnom preseljavanju u podru-
čje Koprivnice i Sv Đurđa (Đurđenovac), ali od toga nije bilo ništa. Da bi
ublažili bedu, uskoci su tih godina svojevoljno odlazili u rubna turska po-
dručja, radi pljačke, a vlasti su to prećutno tolerisale. Međutim, kad su
Vraneš Jelenić i Toma Severović, vojvode iz Mrzlog polja, provalili na ima-
100 1.
doseljavanja

nja vlastelina Herendića, opljačakali imanja i ubili četiri kmeta, o tome je


raspravljao i hrvatski sabor, ali se nije moglo ništa bitno preduzeti jer je
još 1570. bilo uskoka bez stalnog krova nad glavom.
Tih godina bilo je među žumberačkim uskocima oko 800 spremnih
i sposobnih za vojsku, vlasti u Ljubljani i Beču su obećavale da će u stalnu
službu uzeti 600, ali to nikad nisu učinile. Čim nije bilo većih sukoba s
Turcima, kranjska i hrvatska vlastela su cenile da više nema ozbiljne pot-
rebe za većim brojem žumberačkih uskoka u vojnoj službi i širile su gla-
sine o njihovoj nepouzdanosti, šurovanju s Turcima i opasnosti ne samo
od izdaje nego i od njihovog oružanog ustanka. Međutim događaji su ih
demantovali jer je Hasan-paša Predojević prvo 1592. zauzeo Bihać, a 1593.
napao i Sisak. Neposredna opasnost da Turci zauzmu i »ostatke ostataka
Hrvatske«, a posebno herojstvo žumberačkih uskoka kod Siska, opovrgli
su sve te glasine. Pored toga, istraga nekih počinjenih zlodela pokazala je
da ih nisu počinili uskoci koji su služili u jedinstvenim uskočkim četama,
nego oni pomešani s drugima (str. 57–62).
Za razliku od nekih autora koji su žumberačke uskoke proglašavali
grubijanima i razbojnicima, koji se pored vojne službe, bave samo sto-
čarstvom i trgovinom, što bi govorilo o njihovoj sličnosti s Vlasima, Mal
ukazuje da su žumberački uskoci bili vredni zemljoradnici, kao i da su se
lako prilagođavali na sve prilike i bili dobri u svim obrtima. U kasnijem
periodu, da bi im se olakšao život, podignuta je 1717. radionica za prera-
du konoplje, ali ne kaže gde. Pozivajući se na istoričara Vaničeka, on kaže
da je u Sošicama podignuta i mala železara te da otuda potiče naziv za
»fužinare«, Žumberčane od desne obale reke Kupčine na zapad. S druge
strane su »maslari«, odnosno »skorupari«, jer su pravili maslac, sir i sko-
rup (kajmak, prim. autora) i prodavali ih po kranjskim i hrvatskim selima
(str. 131).
Iako i sam piše o nasilju i pljačkama koje su činili žumberački uskoci,
on kaže da to nisu bili nikakvi veleizdajnički činovi, nego nezadovoljstvo
i uskočke razuzdanosti. U vezi s ozbiljnim suprotnostima između žum-
beračkih kapetana i okolne vlastele kaže »da se grof Nikola Zrinski 1643.
tužio caru upravo na žumberačkog kapetana Rudolfa Paradajzera, da daje
svojim uskocima previše slobode na njegovim zemljištima i tražio od cara
zaštitu, inače da će sve prodati i iseliti se iz kraljevstva« (str. 77).
101 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Mal ukazuje i da se razlika između žumberačkih uskoka i Hrvata


očitovala i u sudskoj vlasti. Još 1637. od dvanaest članova suda moralo je
da bude 6 uskoka i 6 Hrvata, a kneza suca birali su svake godine naizmen-
ce uskoci i Hrvati, sem ako su se strane sporazumele oko jednog.
Kao i sve druge privilegije koje su imali žumberački uskoci, tražili
su za sebe i Gomirci, samo što su tamo uskočka i hrvatska strana davale
po dva člana, od kojih je komandant Karlovačkog generalata određivao
jednog, kojeg su morali priznati. Krizu sudske vlasti izazvali su, pored os-
talog, hrvatski velikaši koji su obavljali dužnost žumberačkih kapetana
(Stadel, Erdedi, Zrinjski, Frankopan). Oni su svoje dužnosti obavljali pre-
ko svojih potčinjenih, a sami nisu živeli u Žumberku, pa su se u uskočko
sudstvo sve više mešali kranjski staleži, i to s pravom, jer se tu radilo o dr-
žavnopravnom statusu i pripadnosti Žumberka, o čemu su se neprekidno
sporile Kranjska i Hrvatska u užem, odnosno Austrija i Ugarska u širem
smislu (str. 137–139).
Zbog spora u vezi s teritorijalnom pripadnošću Žumberka sporan je
bio i položaj i odgovornost žumberačkog kapetana. On je u pogranično
vojnim stvarima bio odgovoran komandantu Karlovačkog generalata, a
u civilnim, kriminalnim i upravnim odnosima kranjskom zemaljskom
glavaru. U takvoj situaciji kapetani su se različito ponašali i zloupotreb-
ljavali svoj položaj. Na primer, Rudolf i Ernst Paradajzer, nisu priznavali
nadležnost kranjske civilne uprave. S druge strane, kranjske civilne vlasti
razmišljale su da se Žumberak u upravnom pogledu potpuno odvoji od
Vojne krajine. Problem je rešen tek 1690 pa su žumberački uskoci u voj-
nim stvarima bili odgovorni sudstvu Karlovačkog generalata, a u civilnim
sporovima prva instanca je bio kapetan, a druga kranjski zemaljski pogla-
var. Međutim, u svakom novom sporu svaka strana je nastojala da namet-
ne svoj stav, sve do ukidanja Vojne krajine (str. 142–145).
I Mal spominje sukob žumberačkog oficira Petra Hranilovića i ka-
petana Paradajzera, ali ne kaže više nego što znamo o tome. Tvrdi i da se
1715, zbog gladi i prevelike rabote, iz Žumberka u Ugarsku (Slavoniju,
prim autora) iselilo pet porodica (str. 80).
Do sada sam iznosio samo naznake o preseljavanju žumberačkih
uskoka u Slavoniju. Članak »Seoba Žumberačkih uskoka u Križevačku
102 1.
doseljavanja

kapetaniju (1540–1542)« napisao je Daniel Vranešić.27 On ističe da ova


seoba nije »sustavno i temeljito obrađivana i da zaslužuje ozbiljniji his-
toriografski pristup. S obzirom da svi vojnički sposobni uskoci nisu 1540.
godine, kad je formirana Žumberačka kapetanije, mogli da budu primlje-
ni u vojnu službu, vlasti su ih preseljavale u druge kapetanije, ali i neke
utvrde na sjeverozapadu Hrvatske. Prvi uskoci upućeni su iz Žumberka
u Križevačku kapetaniju već u martu 1540. Velika skupina žumberačkih
uskoka (oko 400 vojnika) primljena je u službu Križevačke kapetanije u
svibnju 1542. godine, pošto su u Beču odobrena sredstva za njihove pla-
te«.
Vranešić navodi da tamo i danas žive žumberačke porodice i da o
tome, u naseljima u koja su se smestili, svedoče njihova prezimena. Bol-
fan: Brnčić, Đurašević, Kovačević, Latković, Rapljenović, Severović, Se-
laković i Šajatović; Veliki Poganac: Bogdanović, Crljenica, Herak, Kekić,
Kovačević, Marinković, Perić, Popović, Severović, Štibić i Šajatović; Voj-
kovac: Klisurić, Marinković i Popović; Plavšinci: Milaković, Grubačević,
Vujčić, Sekulić, Šajatović i Štrbac; Gornje Sredice: Kovačević, Krajačić,
Milaković, Rajnović, Klisurić i Stakić; Trešnjevica: Bubanović, Vuković,
Kordić, Rašić, Relić i Stanić; Rovište: Vučinić, Radmanović, Vuković,
Gvozdanović, Kovačević, Reškovac, Crljenica, Ratković, Dobričić, Bulić i
Rajaković; Bolč: Bastašić, Vukić i Vuković: Vlaška Kapela: Bogdanović, Po-
pović, Pavić, Petković, Vuković i Vidović; Salnik: Bukvić, Rašić, Krajačić,
Bastašić, Vukšić, Garapić i Magovac.
Više je nego indikativno šta u vezi s tim kaže dalje Vranešić: »Od
doseljenja Uskoka u Križevačku kapetaniju (1540–42), pa sve do požara
koji je uništio grkokatolički manastir u Marči (1739), tijekom gotovo dva
stoljeća, ovi su uskoci pripadali pod crkvenu nadležnost marčanskog vla-
dike, a kasnije zbog nedostatka vlastitih svećenika i udaljenosti od matice
u svih deset naselja podliježu asimilaciji. Osim gubitka uskočke grkokato-
ličke ’carske vjere’ uslijedila je potpuna kulturna asimilacija koja se ma-
nifestira u potpunom nestajanju žumberačke uskočke narodne nošnje sa
izvornim dinarskim narodnim vezom. Unatoč svim povijesnim nedaća-
ma u narodu je ipak ostala svijest da su potomci kraljevskih žumberačkih

27 »Žumberački krijes« za 2013, str. 260-261.


103 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

uskoka o čemu svjedoče još samo slavna prađedovska prezimena«.


S obzirom da je prilog napisao pop Vranešić mlađi i da je objavljen na
stranicama »Žumberačkog krijesa«, kao i da će o pisanju »Krijesa« i popa
Vranešića »starijeg«, jednog od »glavnih ljudi i najplodnijih pisaca«, kas-
nije biti dosta reči, prilog zaslužuje posebnu pažnju.
Prvo, iako su sva navedena prezimena i žumberačka, ne bi se smelo
uzeti »zdravo za gotovo« da su u taj kraj svi s tim prezimenima morali da
dođu samo iz ili preko Žumberka. Radi se o kalničko-bilogorskim Srbima,
za koje Vikipedija kaže: »Kalničko-bilogorski Srbi nastanjuju prostor se-
verozapadne Hrvatske, od reke Ilove na istoku, gore Kalnika na zapadu,
Podravine na severu i Moslavine na jugu. Žive u dvadesetak manjih nase-
lja. Uz žumberačke i gomirske Srbe, pripadaju najzapadnijoj grani srpskog
naroda. Potomci su Srba iz raznih oblasti Balkanskog poluostrva, od Ma-
kedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i današnje Vojvodine. U
okviru druge seobe u ta područja, 1555. godine iz Žumberka je pristiglo
200 uskoka«.
Isti izvor daje i brojne podatke o poreklu pojedinih prezimena. Pri-
mera radi, od žumberačkih prezimena vidimo da su iz Srbije: Grubači i
Grubačevići od Temnića; Gvozdenovići od Ibra; Selakovići od Starog Vla-
ha; Klisurići i Keserići od Poljanice. Zatim: Šiljki, Crljenice i Strahinići iz
Stare Srbije (Makedonije); Ratkovići, Vujčići, Rajići, Radoševići iz Herce-
govine; Obradovići, Bastašići, Bjelopavlovići, Đuraševići, Herakovići iz
Crne gore itd.
Drugo, autor članak smatra inicijalnim i zalaže se da se ovaj deo
prošlosti žumberačkih uskoka istraži, a nije naveo izvor na osnovu kojeg
je pisao, što nije u duhu istraživačkog i objektivnog pisanja. Izvori se zna-
ju (Radoslav Grujić, »Srpska naselja na severu Hrvatske do 1579« i Dušan
Kašić, »Srpska naselja i crkve na severu Hrvatske«), ali nisu »dobrodošli«
na stranicama »Žumberačkog krijesa«.
Treće, trebalo bi biti oprezan, bez obzira o kojim i čijim se izvorima
radi. U vojnoj službi u Žumberku 1551. godine bilo je oko 300 Žumber-
čana, čija imena i prezimena će da budu navedena na narednim strani-
cama. S obzirom da je tada u Žumberku bilo ukupno oko 3.500–4.000
ljudi, koliko je Žumberčana trebalo da se iseli da bi u Križevačkoj kapeta-
104 1.
doseljavanja

niji u vojnu službu odjednom bilo primljeno 400? Da li je moguće da se


više uskoka iselilo iz Žumberka, nego što ih se doselilo, odnosno ostalo
u Žumberku? Nigde nisam naišao na podatak da je odjednom primljeno
u vojnu službu toliko krajišnika. Kao vojnik po profesiji znam da mnoge
zamisli i naređenja nisu nikada, ili su samo delimično sprovođena u delo.
Četvrto, čak i isti izvori spominju različite podatke o vremenu i bro-
ju doseljenih Žumberčana. Navodim neke. »Početak je učinjen s uskoci-
ma srpskim iz Kranjske i Žumberka već marta 1540, a zatim i maja 1542,
kada je u krajišku službu uzeto 400 Srba pod upravom 12 narodnih voj-
voda. Razmešteni su između Koprivnice, Križevaca i Ivanića«. Radoslav
Grujić piše: »Tako je Ratni savet u Gracu 4. maja 1542. naredio da se 400
Martologa od Žumberačkih uskoka odeli i spremi za Križevačku kraji-
nu«.28 Zatim: »U Križevačkoj županiji primljeno je 1555. u službu šest no-
vih vojvoda iz Kranjske i Žumberka s oko 200 uskoka... Prvi doseljenici
po svoj prilici bili su žumberački uskoci, koji su 1542. dovedeni u okolinu
Korpivnice pod vodstvom svojih deset vojvoda, među kojima su najug-
ledniji Klisurić, Vujčić i Popović, s četovođama Milakovićem i po dvoji-
com Vučkovića i Vukmirovića«.
Ako tome dodamo i toponim Mali Žumberak, između Križevaca i
Koprivnice (Osijeka Vojkovačkog, Jarčana, Glogovnice i Rijeke Kopriv-
ničke), nema sumunje da je naseljavanje područja Kalnika i Bilogore pra-
tilo i preseljavanja uskoka iz Žumberka ili preko Žumberka, ali je i dalje
pitanje kada i koliko?29
Peto, s obzirom da se bavim preveravanjem i odnarođivanjem žum-
beračkih uskoka, posebnu pažnju zaslužuje »asimilacija« o kojoj razmišlja
Vranešić, pre svega pitanje ko je koga asimilirao? On kaže: »Žumberački
uskoci su došli u taj kraj kao pripadnici uskočke grkokatoliče carske vje-
re«. Takva vera nigde ne postoji, što je popu Vranešiću poznato bolje nego
meni, a tamo su mogli da dođu samo kao pravoslavni Srbi, jer se sve dogo-
dilo 60–70 godina pre 1611, dakle pre odlaska vladike Simeona Vratanje u
Rim. Na novim staništima pripadali su Marčanskoj pravoslavnoj eparhiji.

28 «Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji« , Novi sad 1909, str.109.


29 Veliki atlas Hrvatske, Zagreb 2002, karta 13 (Križevci).
105 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

S obzirom da je unijaćenje i izmišljena »Marčanska unijatska biskupija«


propala, oni su ostali i Srbi i pravoslavni, za razliku od svoje žumberačke
braće na kojima je iskaljen sav bes i koji su unijaćeni vojnom silom.
Šesto, što se tiče »žumberačke narodne nošnje, izvorne dinarske«,
nje odavno nema u svakodnevnoj upotrebi ni u Žumberku! A kakvu su
drugu nošnju usvojili potomci žumberačkih uskoka u kalničko-bilo-
gorskom kraju? S obzirom da su oni i danas svesni svog i nacionalnog i
verskog identiteta, verovatno nošnju slavonskih Srba.
Sedmo, pre nego bismo se podrobnije pozabavili preseljavanje žu-
mberačkih uskoka u Slavoniju, trebalo bi da se zna da li dosledno sledi-
mo put žumberačkih uskoka i poštujemo njihovo poreklo i identitet ili
imamo neke druge namere? O tome govori i ovaj tragikomični događaj. U
leto 2013. godine putovala je grupa žumberačkih popova (grkokatolika)
u Niš, na svečanost povodom 1700. godišnjice već spomenutog Milans-
kog edikta, kojim je car Konstantin priznao ravnopravnost religija u Rim-
skom carstvu, a time i hrišćanstvo, a među njima i mladi žumberački pop
Gorazd Bastašić. Tamo je bilo i pravoslavnih popova iz kraja u koji su se
preseljavali uskoci iz Žumberka, a i među njima pop Bastašić. Pravoslavni
slavonski pop Bastašić prepoznao žumberačke grkokatoličke popove, na-
šao i svog prezimenjaka, silno se obradovao, častio ih i ispričao »da su nje-
govi Bastašići, s još nekim porodicama, da ne bi bili pounijaćeni, odselili u
kalničko-bilogorski kraj«. Ne znam kako se osećao žumberački »otac« Ba-
stašić, ali je njegovim kolegama sve to bilo zabavno, uživali su. Uostalom,
pop Daniel Vranešić zna bolje kako je bilo, bez obzira da li je bio prisutan.
Iako raspoloživi podaci o vremenu i broju preseljenih i ne moraju
uvek da budu precizni, sigurno je da su uskoci napuštali Žumberak, jer je
već bio prenaseljen, ili jer su bili nezadovoljni što carske vlasti ne ispunja-
vaju data obećanja, ili zbog nasilnog unijaćenja.
Izvesno je da je bilo i seoba koje su samo išle preko Žumberka, ima-
jući u vidu da su Žumberčani bili prvi uskoci i da su kasniji uskoci, pre sve-
ga njihovi srodnici, nastojali po svaku cenu da im se pridruže. Dakle, za
neke je Žumberak bio, protivno njihovoj volji, samo »tranzitna stanica«.
Brojni autori (Biderman, Karl Kaser, Josip Mal) kažu da su mnoge uskočke
porodice, koje su tridesetih godina 16. veka bile naseljene na području Žu-
106 1.
doseljavanja

mberak–Metlika–Mehovo, odlazile i dalje u unutrašnjost i navode mnoge


pojedinačne primere njihovih prezimena, čak i u Donjoj Štajerskoj, kraj
Ptuja, u Rogozni, Skokama i Hočama.

Legende o odnosima žumberačkih uskoka i Kranjaca

Iz do sada iznetog o seobama žumberačkih uskoka i njihovim odnosima


sa starosedeocima vidljivo je da ima dosta nejasnoća o odnosima s Kranj-
cima. U nedostatku podataka o pojedinim događanjima, ispredale su se i
prenosile priče i legende koje ne bismo smeli zapostaviti. Niti jedna priča
i legenda nije nastala, a da se nešto slično, negde i nekad, nije dogodilo.
Imajući to u vidu, napravio bih ozbiljnu grešku ako se ne bih osvr-
nuo na legendu o »krvavom kamenu« na Gorjancima, koja se odnosi na
događaj o kojem nemamo pouzdanih podataka, i o dve crkvice na samom
vrhu Žumberačke gore (Gorjanaca). Legende o crkvicama i o krvavom ka-
menu slušao sam kao dete sa strepnjom. I danas ih spominje većina auto-
ra, ne trudeći se da se barem malo približimo istini i stvarnim uzrocima.
Sa željom da doprinesem saznavanju istine, ispričaću ono što sam slušao,
pročitao, utvrdio na licu mesta i na osnovu toga zaključio.
Priče o dve srušene, u trnje i divlje raslinje zarasle crkvice na vrhu
Žumberačke gore, koje sam prvi put video 1955. godine, govorile su o
pokušaju da se ustanovi granica, kako bi se ubuduće izbegli nesporazumi
i sukobi. S jedne strane pošao je momak, a s druge devojka, ili sa svake
strane momak, pa gde se sastanu tu da bude granica. Međutim, nekome
nije bilo u interesu da se postigne dogovor, ali se ne kaže kome, pa su oni
ubijeni. Na mestu gde su nađeni, dogovoreno je da svaka strana podigne
svoju crkvicu, koje bi bile simbol kajanja i predstavljale granicu.
Danas znamo da crkvice nisu podignute na mestu nečije pogibije,
ali jesu predstavljale svojevrsno »razgraničavanje«, ne zvanično, kata-
starsko, zasnovano na zakonu, već instinktivno po prirodi, versko i etnič-
ko po smislu i sadržaju.
Rimokatolička crkvica Sv. Jere podignuta je pred kraj 15. veka, pre
naseljavanja žumberačkih uskoka, posvećena je istorijskoj ličnosti svete
107 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Gertrude. U vreme gradnje ona nije trebalo da predstavlja i obeleži bilo


kakvu granicu, jer su i Žumberačka gora i Gorjanci bili deo Kranjske, nego
je bila izraz duboke (katoličke) pobožnosti tadašnjeg stanovništva Kranj-
ske. Podizanje bogomolja na teško dostupnom mestu nije bio redak slu-
čaj. Da je to tačno svedoči i činjenica da je samo nekoliko kilometara dalje
od crkvice Sv. Jere već postojala crkva Sv. Miklavža (Nikole), na samoj hri-
di (964 m) okomite padine Gorjanaca iznad Šentjerneja i Kostanjevice.
Crkvica Sv. Jere obnovljena je u julu 2013. godine. Na turističkoj ta-
bli piše da je napuštena i srušena oko 1800. godine, ali ne i zbog čega. Kad
sam odgovornog za obnovu crkvice (poreklom Žumberčanina) upitao za
razlog zapuštanja i rušenja crkvice, rekao je »da se radilo o švaleraciji«, što
znači da su vernici crkvu, koja ni tada nije imala vrata, a ni danas ih nema,
koristili kao romantično i skriveno mesto za ljubav te time »skrnavili«
sveto mesto.
Svega dvadesetak metara dalje nalazi se crkvica Sv. Ilije. Na turistič-
koj tabli piše da se ne zna kad je podignuta, ali da su je podigli žumberački
uskoci, posle 1530. godine, dakle posle prve seobe. Nisam ubeđen da je
nemoguće da se ustanovi barem približno vreme podizanja crkvice, ali
sam siguran da i to nekome nije u interesu. Zašto? Zato što bi moralo da
se kaže da su je podigli pravoslavni uskoci i da je to bila pravoslavna bogo-
molja, s ciljem da se obeleži prisustvo pravoslavnih doseljenika, Srba, na
mestu gde su svoje prisustvo već obeležili rimokatolici i gde su se direk-
tno susreli, malo sarađivali, a više i češće se sukobljavali. Pored toga, po-
dizanje pravoslavne crkvice značilo je za žumberačke uskoke i obeležava-
nje granice, odnosno teritorije koja pripada njima, na mestu gde nikakve
granice tada nije bilo.
O vremenu podizanja i istorijskom značaju crkvice Sv. Ilije u knji-
zi »Žumberak, baština i izazovi budućnosti«, Stari grad Žumberak 1996.
(str. 38) piše: »No, oprema unutrašnjosti crkve s ikonostasom, što je ka-
rakteristika istočnog grkokatoličkog obreda pomiče dataciju nastavka
crkve u doba nakon doseljenja Uskoka, poslije 1530«, a na sledećoj strani-
ci: »Njezinu arhitektonsku vrijednost nadilazi povijesno značenje jer, po
dosad poznatom , crkva Sv. Ilije jedna je od najstarijih, ako ne i najstarija
grkokatolička crkva u Hrvatskoj, izgrađena u doba prvog doseljenja Usko-
ka u Žumberak«.
108 1.
doseljavanja

Ne mora se biti posebno pametan da bi se uočilo da cilj ovog teksta


nije da se utvrdi vreme podizanja i istorijski značaj te »jadne crkvice«, već
da se podmetne laž da je ona »grkokatolička«, što bi trebalo da znači da su i
oni koji su je podigli bili grkokatolici. Zaista, postoje (ne)ljudi, koji nema-
ju ni obraza ni ljudskog dostojanstva. Kad bi zatrebalo, takvi bi »utvrdili
i naučno dokazali« da su i uskoci i njihove cvrkvice bile »grkokatoličke« i
pre nego je ta »izmišljotina od Crkve« i izmišljena.
Ipak, priznali »falsifikatori« istinu ili ne, ne može se negirati da žu-
mberački uskoci, ti omrznuti doseljenici, pravoslavci ili »šizmatici«, pa
još i Vlasi, nisu baš bili takvi nevernici i divljaci kako ih neki predstavlja-
ju. Naprotiv, podizanje crkvice na teško pristupačnom mestu iz najbližih
uskočkih naselja, nasuprot rimokatoličkoj crkvici, svedoči o njihovom
duboko ukorenjenom (pravoslavnom) hrišćanstvu, ali i o svesti da je u
okviru jedne vere, hrišćanstva, neko prouzročio i napravio podelu koja je
okrenula hrišćane jedne protiv drugih i da im, u takvim uslovima, neće
biti lako da odbrane svoju pravoslavnu crkvu.
Ako je ovo korektno, a ne vidim ko bi mogao argumentovano da se
suprotstavi, moglo bi se zaključiti i kada su uskoci podigli crkvicu Sv. Ilije.
Verovatno ne odmah po doseljavanju, jer ipak nije logično da im je prvi
problem i briga bila izgradnja crkve na vrhu Žumberačke gore. Morali su
prvo da se smeste i tamo izgrade svoja skromna staništa i bogomolje, što
znači da je crkvica podignuta nakon što su izgrađena današnja sela u za-
padnom delu Žumberka, sredinom druge polovine 16. veka, recimo pede-
setak godina posle prve seobe 1530. godine.
Slovenački autori ističu »da je crkva Sv. Ilije sigurno prvobitno bila
pravoslavna, jer je podignuta pre 1600. godine, kad unije u Žumberku
nije bilo«. Iz hrvatskih katoličkih izvora to ne može da se čuje, iz tih iz-
vora »čista voda ne može da poteče«. Hrvatski istoriografi i grkokatolički
popovi to ne mogu da »prevale preko jezika i pera«. A da su uskoci već
bili čvrsto zaseli na Žumberačkoj gori i ovladali tim područjem svedoče
i mnogi toponimi, nazivi zemljišnih objekata i prostora, kao što su Stare
kuće, Katuništa, Ljetine, Studena voda, Gajski jarak, Gajski izvor, Malićev
krč, Kotline, Suminove livade, Dubrava, Đedovac, Kobile, Palež, Rakitnik
i drugi.
109 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kao što se ne zna kad je tačno podignuta, ne zna se ni kad je crkvi-


ca Sv. Ilije napuštena i srušena pa ostaje da pretpostavimo da je to bilo u
vreme napuštanja i crkvice Sv. Jere, dakle oko 1800. godine, a možda je i
razlog isti – zloupotreba crkve u »ljubavne svrhe«. Ne znam da li su uskoci
u tom pogledu prednjačili, ali je sigurno da nisu zaostajali u odnosu na
Kranjce.
Na sudbinu dveju crkvica osvrće se i Josip Mal i kaže da su sveštenici
po obavljenoj službi božjoj u crkvi Sv. Nikole i Sv. Jedrete (Ilije i Jere, prim.
autora) morali da pokupe sve crkveno posuđe, od ornata do zvonca, jer bi
inače to pospravili Uskoci, koji su tim svecima ukazivali malo počasti, a
kad bi bilo ružno vreme, oni bi u svetišta uterivali i ovce i koze (str. 131).
Iako je na štetu naših prađedova, teško bi bilo tvrditi da toga nije bilo.
Priča o dvema crkvicama ne bi bila potpuna ako ne bih ukazao i da je
obnova Sv. Ilije počela 1990, dakle desetak godina pre Sv Jere. Svi logični
razlozi, posebno materijalne i finansijske mogućnosti i privrženost Kra-
njaca rimokatoličanstvu, govore da je trebalo da bude obrnuto.
Sv. Ilija je obnovljen na inicijativu i pod rukovodstvom popa Mile
Vranešića, i to je za svaku pohvalu i priznanje, ali je upravo on direktno
odgovoran što nije rečeno niti napisano da je to bila pravoslavna bogo-
molja i da su je podigli pravoslavni uskoci. Zbog toga na turističkoj tabli
jednostavno piše da su crkvicu podigli uskoci, neki »bezimeni«, jer je
samo tako bilo moguće da se u sledećoj rečenici nastavi priča o žumberač-
kim uskocima kao Hrvatima.
Da se obnova crkvice Sv. Ilije zloupotrebljava može se pročitati i u
Zborniku »Žumberak – baština i izazovi budućnosti«, Zagreb 1996, str.
36–39. Posvećena joj je slika i dve i po stranice teksta koji, po običaju, »go-
vori mnogo, a ne kaže ništa«. Ne spominju se ni napred navedene legen-
de, nego neka treća, o »zakopanom blagu«, a dr Zorislav Horvat napisao je
da je crkvica slična nekim rimokatoličkim bogomoljama pa zaključuje da
je sagrađena u prvoj polovini 15. veka, što znači pre doseljavanja žumbe-
račkih uskoka.
Čemu takve manipulacije? Time se postavlja pitanje ko je uopšte i
sagradio crkvicu? Sve je utoliko čudnije što je u nastavku dr Horvat na-
pisao: »No, oprema unutrašnjosti crkve sa ikonostasom, što je karakteri-
110 1.
doseljavanja

stika istočnog, grkokatoličkog obreda, pomiče dataciju nastanka crkve u


doba nakon doseljenja Uskoka, poslije 1530, dakle u sredinu 16. stoljeća«.
Horvat je pobio samog sebe, ali nije rekao da je to karakteristika
istočnog pravoslavnog veroispovedanja, nego grkokatoličkog, što opet
indicira da žumberački uskoci prilikom naseljavanja nisu bili pravoslav-
ci, nego grkokatolici. Žao mi je takvih »znanstvenika«. Jadni su i oni i i
njihovi nalogodavci, ali je žrtva istina i nauka kojom se, navodno, bave.
Već više puta spominjani Žumberčanin Milko Predović imao je svo-
ju »šemu« po kojoj je tumačio blizinu crkava i odnose žumberačkih usko-
ka i Kranjaca i Hrvata, nezavisno od istorijske istine i stvarnost. Blizina
dveju crkvica na Geri za njega je »dokaz kako su Žumberčani grkokatolici
kao Hrvati bili u prijateljskim odnosima sa braćom Slovencima, i to od
svog doseljenja pa do danas« (ŽK 1965, str. 106). A blizina grkokatoličke
crkve Sv. Petra i Pavla i rimokatoličke crkve Majke Božje u Sošicama njega
inspiriše da otpeva: »Možemo si zamisliti kako je oduvjek vladala sloga
između braće rimokatolika i grkokatolika u Žumberku«.
M. Predoviću nije bilo nepoznato da su Sošice oduvek bile neural-
gična tačka, mesto u kojem su se dodirivali i sudarali, zavisno od prilika,
pravoslavlje i rimokatoličanstvo, srpstvo i hrvatstvo. Postojanje rimoka-
toličke crkve u Sošicama svedoči da su naši »zemljaci« bili izloženi većem
pritisku i opasnosti sve vreme, posebno u novije doba. Predović neće ni-
šta da zna o tome. Za njega je sve oduvek bilo kako su ga naučili u seme-
ništu u Zagrebu.
Da ovo ima dubok smisao svedoči događaj iz avgusta 2013. Našao
sam se s grupom Žumberčana kod Sv. Ilije. Ispred Sv. Jere, bila je nešto
brojnija grupa Slovenaca, među njima i šestorica »kauboja«. Kad su uz-
jahli, bili su ponuđeni pićem. Rado su prihvatili, a onaj na najkrupnijem
konju, očigledno predvodnik, počeo je priču: »Mi smo Slovenci, vi ste
Hrvati... Imamo dobre odnose... Idemo zajedno u Evropsku uniju. Dakle,
Slovenci i Hrvati zajedno u...« Prekinuo sam ga i upitao: »A, imali li ovde
mesta i za treće?« Zbunio se pa upitao: »Kako mislite za treće, za koga...?«.
»Pa, Vi govorite o Slovencima i Hrvatima, a ovde prisutni nisu svi ni Slo-
venci ni Hrvati, ima i trećih«. Zbunio se, a kad se pribrao rekao je: »Ah, da,
da, ima, ima...« Odjahali su, a mi produžili našim putem. Niko ništa nije
rekao, svima je bilo sve jasno.
111 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Pošto izgradnjom dveju crkvica »razgraničavanje« Kranjaca i žum-


beračkih uskoka na vrhu Gere nije uspelo, više je nego sigurno da je Krva-
vi kamen dobio ime po krvavom događaju, koji se zbio 1687. godine. Ali
kojem događaju?
Znamo da je nesporazuma i sukoba bilo i u 17. veku, a logično je i da
su češći uzročnici sukoba i »prelaznici na tuđu stranu« bili Žumberčani
nego Kranjci. Kad se pogleda konfiguracija terena, može se zaključiti da
je verovatno (naj)spornije bilo upravo područje s kranjske strane, zara-
van od Krvavog kamena prema crkvi Sv. Miklavža, više od 200 metara
niže od Gere, pitomija i pogodna za stočarstvo, na koju mora da su upada-
li Žumberčani. Na tabli pored Krvavog kamena prvo je napisana verzija
legende da se mladić, Žumberčanin, spustio duboko niz Gorjance, gde je
susreo »sporijeg« kranjskog predstavnika. Njih dvojicu i devojku uskoč-
kog predstavnika koja ga je, zabrinuta, kradomice pratile, ubili su »nepo-
znati« (Mujo bi rekao: »Čuj, bolan, nepoznati!«) pa na njihov grob nava-
lili kamen. Druga varijatna govori o dogovoru dveju strana da se izabrani
predstavnici sastanu i pregovaraju, ali je došlo do obračuna pa je i poveći
kamen na mestu sukoba bio krvav.
Legenda koju sam slušao kao dete govorila je da su »naši« bili pre-
vareni, jer su se Kranjci unapred pripremili za obračun i osvetu. Pošto im
je »proradila savest«, taj kamen su nazvali Krvavim, a na njemu uklesali
godinu 1687.
Uveren sam da je istinita druga priča. Kao što je verovatno da su
uskoci bili češći uzročnici nesporazuma i sukoba, tako je verovatno i da
su Kranjci unapred »znali« da pregovori neće »uroditi plodom« i da su se
pripremili za sukob i osvetu.
Malo je verovatno da se ne zna šta se dogodilo kod Krvavog kamena,
jer su poznati detalji o manje značajnim događajima i iz ranijih vremena.
Ako je bilo žrtava na strani Žumberčana, bili su to verovatno vojnici, za
čije je ponašanje i sudbinu, pa i nestanak ili stradanje, bio neposredno od-
govoran žumberački kapetan, u to vreme Ivan Ernst Paradajzer.
Kapetani su upravljali i komandovali krajišnicima već 147 godina.
Kapetan je bio neposredno odgovoran komandantu Karlovačkog genera-
lata, a ovaj Ratnom savetu u Gracu. Ili je nekome moćnom bilo stalo da
112 1.
doseljavanja

uskoci »dobiju lekciju« ili je, opet, svime bilo stalo da se oko toga ne diže
»velika prašina«.
Lopašić detaljno opisuje legendu o krvavom kamenu i podseća na
neke slične istorijske legende. »Kranjci su se napatili svakog zla od Usko-
ka, a zbog međa bilo je uvjek svađe i krvavih glava. Zbog svađa i krvavih
okršaja između Kranjaca i Uskoka nisu se više održavali sajmovi na vrhu
Gere, nego su premešteni u Sošice« (str. 4 i 38). To je tačno, sajmovi u
Sošicama državali su se još i pedesetih godina dvadesetog veka, kada su
ukinuti.
I u »Žumberačkom krijesu« za 2008. godinu (str. 240) napisan je
članak o Krvavom kamenu u kojem se, po običaju, ne kaže ništa pametno.
Dvema spomenutim verzijama događaja dodaju se još dve. Po jednoj Turci
su tu »posekli glave svojim izdajnicima, koji su prebegli uskocima«, a po
drugoj, skupinu od 500 Turaka koja se povlačila posle poraza kod Beča,
potukli su uskoci pod vođstvom svog kapetana Petra Hranilovića.
Ovo ne bi zasluživalo pažnju da ne predstavlja grubu zloupotrebu.
Da je bilo tako, ne bismo sada razbijali glavu pitajući se šta se dogodilo?
A da su Turci kod »krvavog kamena« kažnjavali svoje izdajnike ili da je
Petar Hranilović tu pobio 500 Turaka, morali bi »drugovi Turci« da budu
prisutni kod »krvavog kamena«, a njih 1687. tu teško da je bilo. Hrabri
i sposobni kapetan Petar Hranilović »digao je glas« protiv žumberačkog
kapetana Paradajzera još 1621. godine pa je pitanje da li je 1687. bio i živ.
O legendama o dvema crkvicama i Krvavom kamenu, pa i odnosi-
ma žumberačkih uskoka i Kranjaca u celini, pevao je i Jovan Hranilović u
svojim »Žumberačkim elegijama«: »Krvava je njekoč borba bila, med Slo-
venci i med Žumberčani, i bratska se često krvca lila (...) Lešine im ponesli
daleko, za granicu, da im zatru znamen. Naspu cvijeća, založe im meko,
na njih teški navalili kamen«. Srećom, nisu ni svi popovi isti, a Jovan je,
kao što je već rečeno, ponajmanje bio pop, barem ne onakav kakav je »tre-
bao« da bude!
Priču o Krvavom kamenu završio bih osvrtom na članak »Poruke
krvavog kamena« iz vremena raspada Jugoslavije i sukoba Slovenije i Hr-
vatske na Geri.30 Spominju se sukobi žumberačkih uskoka i Kranjaca, Lo-

30 »Karlovački tjednik«, 11. 3. 1993, str 10.


113 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

pašićeva verzije legende i Hranilovićeve elegije, sa zaključkom da niko ne


želi novi Krvavi kamen. Nadam se da je tako!

POPISI SRBA ŽUMBERČANA

Popisi Srba Žumberčana, od doseljavanja do 1690. godine su, po mom du-


bokom uverenju, najznačajnija dokumenta iz njihove prošlosti. Nisam
pronašao i pročitao niti jedan drugi dokumenat koji, od početka do kraja,
nedvojbeno i bez ostataka, svedoči o njihovom etničkom poreklu, verskoj
pripadnosti, odakle su došli i gde im je prapostojbina. To može da vidi sva-
ko ko želi i ume da čita takva dokumenta. Pred ovim dokumentom gube
svaki smisao i značaj sva krivotvorenja, laži, podmetanja, obmane i smi-
calice, bez obzira kako vešto ili nevešto bile »upakovane i pripremljene za
prodaju«. Narod bi rekao: Ako laže koza, ne laže rog.
Popise Srba Žumberčana, od doseljavanja do 1690. godine, pripremio
je dr Aleksa Ivić, a objavila Srpska kraljevska akademije, knjiga XXXVI, iz-
data u Subotici, 1926. godine, u odeljku: »Naselja i poreklo stanovništva.
Pregled mesta i imena srpskih doseljenika u Hrvatskoj i Slavoniji tokom
16. i 17. veka«. Ivić kaže da je to sinteza njegovih ranijih istraživanja i pu-
blikovanih studija o Srbima Žumberčanima i o Srbima u Hrvatskoj, kao i
studije o migracijama Srba u Slavoniju.
Popisi Srba Žumberčana imaju dva dela. Prvi deo donosi mesta u ko-
jima su živeli i imena i prezimena Srba Žumberčana, vojnika-graničara, od
doseljavanja do 1551. godine. U tom periodu oni su bili jedina kompaktna
verska i etnička skupina, bili su »prvi ili stari« uskoci-vojnici i kao takvi
i zbog toga su i popisivani od strane vojnih vlasti Habsburške Monarhije.
Drugi deo popisa sadrži podatke o vojnicima Žumberčanima od
1551. do 1690. godine. U tom periodu bilo je i drugih uskoka u Slavoniji i
Hrvatskoj pa su Srbi Žumberčani obavljali vojničku dužnost zajedno s nji-
ma. Raspoloživi podaci navode na zaključak da su vojne vlasti i dalje odr-
žavale čisto »žumberačke jedinice«, recimo odeljenja, ili se u dokumen-
tima naznačavalo da se radi o Žumberčanima. Nema pouzdanih saznanja
zašto, ali je sigurno da to, ipak, nije bilo slučajno! Žumberčani su vojevali
114 1.
doseljavanja

zajedno već skoro sedamdeset godina pa je njihova veština i iskustvo bilo


dragoceno.

Popis Srba Žumberčana do 1551. godine

Ovaj deo popisa Srba Žumberčana naslovljen je: »Srbi u okolini Žumber-
ka. Srpska sela i zaseoci u Žumberku i okolini. Popis Srba Žumberčana
prema mestima u kojima su stanovali. Popis Srba Žumberčana bez oznake
mesta«. Zbog značaja ovog dokumenta i podataka koje sadrži, donosim ga
onako kako ga je objavio dr Aleksa Ivić, uz neke opaske radi pojašnjenja i
preciznosti navedene u zagradi.
»Prilikom seobe Srba u Žumberak 1530. i 1538. godine zauzeli su
doseljenici stalno boravište u ovim varošicama, selima i zaseocima: Kalje,
Oštrc, Drage, Radatovići, Kašt, Sošice, Pećno, Mrzlo polje, Grabar, Stojdra-
ga, Rude, Grabarak, Krašnji vrh, Kostanjevac, Kupčina, Priseka, Budinjak,
Kalovo (Kalje), Pribićani (Pribić), Dragoševci, Poklek, Podbrežje, Vinica,
Kostel, Semić, Mehovo, Metlika, Črnomelj, Pleterje, Šenternej, Kočevje,
Vivodina, Kravljak, Cerovica, Cvetašin, Dvorišće, Vrtački, Grič, Brašljevi-
ca, Marindol, Bojanci, Veliko i Malo lešće, Tupčina, Glušinja vas, Osredak,
Dragoč vrh, Javor, Pogana jama, Sveti Juraj, Hrestovo (Reštovo), Priselje,
Stupe, Vrhovac, Kovačev vrh, Jugorje, Dol, Tisovac, Lipovac, Ditmardol,
Vražlena vas, Gornji Visoč, Mišljendol, Goljak, Magnješevac, Vodanev, Ši-
čevac, Tomaševo selo, Gorenski vrh, Vodic, Vrani potok, Malinac, Tihočaj,
Vresović, Škril, Dane, Oštritag, Sopote, Osojno, Jezernice i Šnota.
Prema jednom aktu iz 1535. stanovali su Vuk Daja u Sošicama, Re-
san Šišmanović u Gaberju (Grabaru), Vijačko Jurašević (Đurašević) u
Kuneč vrhu, Vučeta Dimitrović i Radič Smičiklas u Sopotu. Ovi su Srbi
doseljeni 1530. iz predela Srba, Unca i Glamoča, a s njima su se uskoro
pomešali Srbi koji dođoše s područja reke Cetine.
Po spisku žumberačkih Srba vojnika od 1. marta 1551. stanovali su
u STOJDRAGI: Toma Severović, Vukdrag Vukčević, Prerad Mikulić, Jura-
šin Ivković i Radič Vukčević. U OSOJNOM: Vuksan Rakutović, Vukša
Marinković, Dragoslav Radmanović, Vladislav Vukdragović, Miljen Be-
115 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

lovrun, Novak Klisurić, Radonja Pavlović i Ivaniš Skorojević. U JEZER-


NICAMA: Miloš Mikulić, Žarko Mikulić, Juraj Pavlović i Ratko Pavlović.
U SVERŽU: Miloš Vučić, Vujica Mrčić, Radin Katalenić i Janko Katalenić.
U SOPOTAMA: Poloj Popović, Rajak Popović, Vuk Smičiklas i Vuksan Ne-
govanović. U SOŠICAMA: Andrija Bogdanić, Rade Radivojević, Vuk Vrs,
Vukašin Bojić, Mirčeta Radmanović i Petar Radmanović. U TUPČINOJ
VASI: Petar Čolnić, Ivan Grubačić, Juraj Mačov, Radivoj Garapić, Stipko
Heraković i Dragiša Obradović. U ŽELEZNOM Juraj Vuković. U BUDINJA-
KU: Novak Radonjić, Radivoj Mikulić i Vukdrag Strujić. U KUPČINI: Juraj
Stojanić, Stipan Čikulinić, Vuja Prelučanin, Radivoj Prelučanin, Dragoje
Orao, Mikula Soldatić, Tvrtko Radojević i Velja Radojević. U GOLEMOJ
VASI Jakov Colnarić. U JAVORKU Mihovil Radovanić. U OŠTRITAGU:
Milak Čičić i Patar Milaković. U DANU: Petar Mikulić, Mitar Mikulić,
Gojko Stipanović, Vujica Hraplinović, Radonja Hraplinović, Vukdrag Vu-
jičić i Mihailo Vukčević. U PRISEKI: Vuksan Vukosalić, Tvrtko Vukosa-
lić, Đuro Marinković, Miloš Marinković i Selak Jelić. U ŠKRILU: Dragaš
Radonjić, Vukdrag Duničvarić, Vukašin Glavniković, Mitar Grubačević,
Vuča Vukmirović, Marko Radovanović, Radič Radojević, Vraneš Selako-
vić i Vujin Vukmirović. U CEROVICI Rajič Dragulović. U JELŠU: Radinko
Hranilović, Boganac Selaković i Pavle Selaković. U VITETINCU Radinko
Vukosalić. U VRANOM POTOKU: Dobrosav Širić, Vukodrag Oliverović,
Radin Vukašinović, Ivan Radičević, Rajak Vuksanović, Petar Grubačević,
Cvetko Dragićević i Pavko Besedić. U GLUŠINJOJ VASI: Skorosav Obre-
nović, Dobrica Mikulić i Vujica Heraković. U TOMAŠ VRHU Vujica Milj-
ković. U PEČUVU: Radin Glavnik, Vraneš Radonjić, Dragaš Radivojević i
Radul Staničić. U ŠNOTI: Vujica Vukdragović, Duka Đurmanović, Grubiša
Radmanović, Ratko Vukčević, Pavle Vukdragović, Vukac Vratičić, Vukmir
Vukašinović, Herak Radanović, Radič Vukdragović i Juraj Vukdragović. U
TIHOČAJU: Vraneš Radovanović, Pavko Vojvoda, Cvitko Lalatović, Radič,
Radosalić, Radovan Ivanišević, Skorosav Vukdragović i Dragula Pavko-
vić. U VRESOVIĆU: Vukac Višesalić, Juraj Vukičević i Dobrosav Mikulić.
U CEROVICI: Dobrivoj Brajanović, Juraj Brajanović, Mitar Ivković, Radul
Neposkok, Mitar Vlatković i Vid Vukšić. U GRABARU: Vraneš Radosalić
i Petar Golob. U MRZLOM POLJU: Vuk Vlatković i Vukosav Kosojević.
116 1.
doseljavanja

U VODICU: Mikula Pajić, Vukosav Babić, Vukosav Heraković i Dragić


Babić. U VIVODINI Strahinja Vukšić. U MOŠANCU: Vukmir Vukčević,
Toma Vukčević, Ivan Vukčević, Radič Radojević i Dragiša Mogojević. U
MALINCU: Vukdrag Mikulić, Cvetiša Vrinčić, Radivoj Vrinčić, Vojin Rad-
manović i Vujica Cvetković. U GORENJSKOM VRHU: Mihailo Radinović,
Grubač Radonjić i Blažo Radinović. U TOMAŠEVOM SELU: Bogoje Stip-
ković, Mikula Rušnović i Nikašin Rušnović. U PETRIČKOJ VASI Jakov Ši-
munović. U MIŠLJENDOLU: Radoje Kekić i Radonja Kekić. U REZVORU:
Dragić Dragičević i Tomaš Radičević. U GOLJAKU: Pavko Radovanović,
Novak Romanović, Paun Dobrosalić, Stipan Vujić, Ivaniš Vukšić i Mili-
voj Heraković. U ŠIČEVCU: Dragić Oliverović, Dragul Oliverović, Mikula
Šeravičić i Petar Šeravičić. U SELIMA Ivan Vukičević. U MAGNJEŠEVCU:
Ivan Vukšić, Skorosav Radosalić i Vojin Radić. U Gornjem Visoču: Ivaniš
Kordić, Vukosav Dragičević, Petar Lipotica, Vraneš Latinčić i Tomaš Ra-
dojević. U VODANEVU: Todor Knežinić, Cvitko Vujičić, Cvitko Isučević,
Vukdrag Milošević, Vlatko Milošević, Ljubinko Vujičić i Stipan Đuraši-
nović. U VRAŽLENOJ VASI: Herak Vukmirović, Vrs Vukmirović, Radonja
Vukmirović, Radoje Jelić i Vuk Vukmirović. U DITMARDOLU: Radoje Ra-
činović i Vukić Plavčević. U LIPOVCU Ognjen Vukdragović. U GLUŠČU:
Sekula Preradović, Mile Preradović i Radul Preradović. U STEFANIĆU:
Radivoj Radatović i Radonja Radatović. U HRESTOVU: Vukša Cvitković
i Ivan Jurjević. U PAVLOVCU: Vujica Dmitrović i Radosav Dmitrović. U
ČUDIĆEVOM DOLU Raka Vukičević. U TISKOVCU: Vuk Strhainić, Ra-
divoj Šimraković, Miljko Jurjević, Petar Milošević, Radman Radivojević
i Mikula Novaković. U VERONSKOJ VASI: Vujica Vukosalić, Raša Babić,
Vuča Vukmanović, Vukašin Vlatković i Ilija Vuković. U ULIŠČU: Radosav
Vlatković, Obrad Jurjević, Radin Vukašinović, Petar Vukašinović i Mikula
Vladić. U DOLU: Dragić Prebigarović, Vujin Prebigarović, Vojin Prebigaro-
vić i Pavle Radosalić. U JUGORJU: Aleksa Badovinac, Novak Badovinac i
Vukosav Badovinac. U IVANOJ SOLI Novak Kijanović. U MRZLOM DOLU
Radosav Heraković. U NOVOM SELU Radoje Radović. U Kovačevom vrhu:
Vukosav Vrinčić, Vogeda Milojković, Milin Radibratović, Radosav Đuraše-
vić, Krajčin Đurašević, Radonja Vrinčić i Jovica Vrinčić. U DRAGOŠEVOJ
VESI: Miloš Keserić, Živko Knežić, Miladin Marić, Miloš Marić, Mikula
117 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Drvenić, Vukdrag Drvenić i Luka Keserić. U VRHOVCU: Juraj Vunenac,


Vujin Magojević, Vukmir Milašinović, Radman Marković, Miloš Miku-
nović, Radul Miličić, Miloš Vukašinović, Radul Popović, Radiša Popović,
Vukman Stipanović i Tomaš Pavlović. U MARINDOLU: Radman Mihalje-
vić, Radonja Mihaljević, Radič Vignjević, Mikula Milić, Lala Milić, Radoje
Vukmanović, Sladoje Prijić, Marko Stojić, Vukman Dejanović, Dragić Ra-
dosalić, Radoslav Dimitrović i Janko Vojnica. U GRIČU: Novak Vukmano-
vić, Novak Popović, Dragiša Popović i Radul Mirosalić. U ALJMU: Rajak
Popović, Velja Popović, Radul Popović i Vukdrag Popović. U PRIBINCU
Mikula Štrbac. U PRISELJU Radič Vučetić. U KAŠTU: Radin Marić, Ivan
Božidarević, Vujica Radenković, Novak Dragobratović i Vujica Radojević.
U DRAGOŠEVOM VRHU: Radivoj Radinković, Vukdrag Milošević, Vujica
Milošević i Veljan Bastašić. U SVETOM JURJU: Rajić Dančulović i Vraneš
Dančulović. U KALJAMA Mitar Kekić. U DRAŠĆEM VRHU Ilija Bastašić.
Od Srba Žumberčana bez pobliže oznake mesta stanovanja 1533. go-
dine spominju se: Milak Knežićić i Juraj Radivojević, a 1538. Radoje Kli-
stović, Pavko Karanović, vojvoda Stepan, Ivan Pejak, Jovica Vuković, pop
Radoje, Miloš Heraković, Andrija Stašević, knez Staniša i Ivaniš Vrlinić.
Godine 1543, spominju se Jovan Vlah i Vuk Popović, a 1551. vojvoda Daja,
Pavle Klisurić, Stipan Vrinčić, Radman Vučetić, Dragiša Vrinčić, Novak
Nikolić, Šimon Brajković, Mikula Ivanović, Radosav Vuković, Radonja
Bastašić, Šobat Popović, Vraneš Badovinac, Vraneš Vukićević, Radič Tru-
bač i Januš Gašparović«.

Popis Srba Žumberčana od 1551. do 1690. godine

Kao što je već rečeno, popis od 1551. do 1690. godine dr Aleksa Ivić sačinio
je na osnovu dokumenata u kojima se navode grupe Srba Žumberčana u
vojnim jedinicama i službi sa Srbima iz drugih krajeva Vojne krajine, bilo
da je navedeno da se radi o Žumberčanima ili se prepoznaju po prezime-
nima.
»U platnom spisku vojnika na Hrvatskoj granici od 1. marta 1553.
navedeni sledeći Srbi Žumberčani: Dragiša Vrinčić, Pavko Ratković, Jovan
118 1.
doseljavanja

Košljanin, Radonja Bastašić, Vraneš Rogonić, Grubač Radinović, Sekula


Preradović, Dragan Milčinović, Rajak Vujičić, Grubač Garapić, Radivoj
Garapić, Mirčeta Garapić, Nikola Volović, Radoje Popović, Petar Radu-
lović, Jovan Plivelić, Vukman Bojić, Miloš Radaković, Jovan Strahinić,
Rajak Popović, Matija Grgurić, Vukmir Lulić, Lala Vukmanović, Vukdrag
Mikulić, Radič Magojević, Vujica Radenković, Petar Marić, Jovan Kordić,
Vuksan Dragičević, Toma Radojević, Jovan Radojević, Rade Neposkok,
Vuksan Jovanović, Cvetko Miličić, Vojin Krajač, Ratko Pavlović, Rado-
sav Mitrović, Radovan Nikolić, Skorosav Vitomirić, Radovan Ivaničević,
Vojin Vragolović, Radonja Marić, Jovan Popović, Vujica Ivanišević, Drago
Radojević, Radič Vignjević, Vukman Stipanović, Dobrica Radojević, Pavle
Vuković, Radonja Tomašević, Radosav Tomašević, Radič Popović, Rado-
nja Tatarević, Sladoje Prijić, Marko Vukčević, Marinko Vukčević, Radoje
Mitrović, Radman Marković, Nikola Štrbac, Lala Cvetković, Vujica Mari-
čić, Vojin Magojević, Vukmir Milašinović, Radivoj Vukmanović, Vuča Vu-
kmirović, Vraneš Selaković, Petar Bastašić, Novak Dimitrović, Vukdraga
Milošević, Vujica Milošević, Marko Bastašić, Radič Milenović, Radonja
Vukmirović, Radoje Jelić, Vlatko Milošević, Vojin Ivanišević, Vojin Dra-
gojević, Radič popov brat, Tvrtko Radojević, Vujica Radivojević, Lazar
Radivojević, Novak Radivojević, Radul Staničić, Raša Jovanović, Vučeta
Radmanović, Vukdrag Ratković, Herak Radovanović, Pavle Selaković, Pri-
jo Selaković, Rajak Vuksanović, Novak Popović, Stanko Marković, Živko
Vladić, Radič Vukdragović, Vuk Stipković, Vujica Marinković, Nikola Ra-
jić, Toma Radić, Novak Radonjić, Petar Milaković, Skorosav Vujičić, Milak
Čičić, Miloš Vukašinović, Vuja Vukašinović, Radin Vukašinović, Vukman
Radojević, Petar Vukašinović, Dragula Dragičević, Selak Vladić, Janko
Katalenić, Vukdrag Oliverović, Petar Grubačević, Radič Jelenić, Ilija Vu-
ković, Vuča Vukmanović, Vukašin Vlatković, Vujica Dragičević, Milanko
Radmanović, Aleksa Badovinac, Novak Badovinac, Jovan Vuković, Vraneš
Vukdragović, Vujica Miljković, Radič Miličević, Pavle Petrović, Vuk Ilić,
Radivoj Negovanović, Ilija Radosalić, Novak Dragobratović, Radoje Rajić,
Vuksan Negovanović, Marko Magdalenić, Jovan Vojnić, Rade Sestrić, Lala
Preradović, Vid Čolnić, Vuksan Marinković, Vuk Knežičić, Radosav Vu-
kčević i Pero Marković.
119 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U sličnom popisu vojnika, ali iz 1556. godine, navedeni su sledeći


Srbi Žumberčani: Dragić Oliverović, Vukmir Raškovac, Vukdrag Ratko-
vić, Vukdrag Oliverović, Radonja Dragičević, Vukac Bradečić, Dragoš
Radenković, Radman Stepanović, Selak Novaković, Radivoj Vučnović,
Nikašin Rušnović, Stanko Pokrajac, Juraj Štetarović, Obrad Kozlović,
Mikula Vukičević, Obrad Rašković, Mirko Jurjević, Petar Vučković, Luka
Todorović, Radoje Mirosalić, Vuk Ilić, Vojin Ivanišević, Ivan Radivojević,
Radivoj Marković, Mirko Jurjević, Marko Krajačić, Marko Cesarović, Juraj
Županović, Petar Orlić, Mihovil Ivančić, Juraj Čurilović, Martin Sladičić,
Matija Pičović, Ivan Petković, Grgur Simčić, Petar Petković, Grgur Rad-
manić, Petar Colarić, Vraneš Vologlavić, Tomaš Kovačić, Luka Matijević,
Juraj Cvetanović, Petar Vuković, Jovan Rivorić, Marko Jadročević, Juraj
Vlatković, Luka Lasasković, Grgur Dražinović, Pavko Ratković, Petar Vi-
dović, Miloš Vrlinić, Prerad Selaković, Ivan Vojnović, Ivan Ružić, Pavle
Šuster, Grgur Vukašić, Stipan Čikulinić, Vujica Mijaković, Petar Milako-
vić, Milak Kikić, Vukosav Radenković, Ivan Markošić, Petar Grubačić, Vid
Salenković, Martin Milušić, Krajčin Ladisolić, Mikula Raušović, Cvetko
Raušović, Milak Heraković, Mihailo Marčić, Petar Ivković, Simon Radoje-
vić, Radosav Vrlinić, Nikola Ilić, Luka Vlasović, Marko Kovačić, Luka Vla-
šić, Juraj Dobranić, Tomaš Vatančić, Stefan Ivković, Mihailo Tomašević,
Ivan Kojanić, Vuk Živinica, Jakov Fronetić, Vukosav Kosović i Juraj Lenić.
Pojedini Srbi Žumberčani navedeni su u vojnim dokumentima i
narednih godina. Godine 1565. spominje se Šobat Popović; 1567. Vraneš
Badovinac, Radonja Bastašić i Radič Vignjević; 1569. Radman Vučetić,
Jovan Heraković, Vukac Višeslavić, Juraj Batalović, Silvester Jurić, Vujin
i Vuksan Marinković; 1570. Jovan Daja Vuković, Vraneš Stipić, Radman
Vučetić, Vuksan Marinković, Marko Milošević, Nikola Soldatić, Toma Vu-
kmanović, Nikola Hraplinović, Milan Đurica i Petar i Juraj Mačov; 1579.
Radič Vignjević i Mihailo Hraplinović; 1580. Miloš Heraković i Vuk Olive-
rović; 1587. Vignjević, Verkanović, Sekula i Vujin; 1592. Radul Daja, Mi-
kula Hraplinović, Vujica Popović, Ivan Čujičić i Miloš Grubačević; 1593.
Voja Garapić; 1578. Sekula i Radoje Heraković; 1586. Petar Hranilović i
Janko Budački; 1577. Paun Kragulović, Župan Badovinac, Hrnjak Popović,
Vukman i Vukašin Bojić, Dragan Milčinović i Ratko Miličić«.
120 1.
doseljavanja

S novim seobama Srba na područje Hrvatske početkom 17. veka i


pomeranjem i utvrđivanjem granice prema istoku, Žumberčani su vojnu
službu sve češće izvršavali zajedno sa Srbima iz drugih krajeva. Iako je
većina služila u Slunjskoj kapetaniji (pukovniji), ne mogu se više prikazi-
vati kao većina, već samo u zajednici s ostalim Srbima graničarima. Ipak,
dr Ivić naglašava da se i u tim uslovima u nekim dokumentima nalaze
izričite oznake da se radi o vojnicima Srbima rodom iz Žumberka. Doku-
menta se odnose na duži period, od 1602. do 1690, a navode se poimenič-
no: Rade Dimitrović, Petar, Jovan i Nikola Šišmanović, Vujica Heraković,
Gvozden i Rade Smičiklas, Danilo Despotović, Radul Daja Vuković, Vuji-
ca Badovinac, Mihailo Hranilović, Mihailo Radišić, Vicko Garapić, Radin
Kordić, Radman i Ivan Hraplinović, Nikola Vučetić, Radman Pavijanović,
Pavle, Matija, Gavrilo i Đorđe Čolnić, Vujin Harambašić, Pavle Orlović,
Mirko i Radoje Goleš, Mitar Preradović, Ilija Dučić, Rade Popović, Ivan
Gavrilović, Rade Šajatović, sinovi Gašpara Čolnića: Pavle, Matija, Đorđe
i Gavrilo u Tupčina selu, Vukman Vlatković, Rade Šajatović, Vuja Varda-
lić, Vukmir Mrševac, Novak Velić, Pavle Zorić, Petar, Toma, Nikola i Jovan
Milaković ili Knežičić, Petar Hranilović, Janko Budački, Janko Hranilović,
Kuzman Trbuhović i vojvoda Dejan.
»U spisku Srba vojnika iz 1644. godine, i pored velike sličnosti ili
istovetnosti imena i prezimena sa Srbima vojnicima iz drugih krajeva,
sa sigurnošću se može utvrditi da je među njima bilo dosta Žumberčana.
Svestan da ću mnoge izostaviti, navodim samo one za koje se pouzdano
može reći da su Žumberčani, jer smo ih već našli u ranijim spiskovima:
Petar Hranilović, Jakša Šajatović, Ivan Hranilović, Vukman Heraković,
Vujin Šajatović, Ivan Milaković, Ivan Delivuković, Radul Paunović, Ivan
Delišimunović, Gavrilo Badovinac, Petar Hranilović, Ilija Šajatović, Gru-
biša Hraplinović, Ivan Šimraković, Dragija Vujičić, Radosav Vuković, Vo-
jin Obradović, Ivan Sekulić, Janko Popović, Nikola Ratković, Janko Pre-
dojević, Janko Ljubanović, Mika Damjanović, Filip Dučić, Vukman Đura-
šević, Vujin Vukšić, Petar Heraković, Ilija Severović, Mikula Hraplinović,
Marko Klisurić, Ivan Bastašić, Radul Šajatović, Vujin Badovinac, Ivan
Pavlović, Radul Šobatović, Vukan Vidinović, Mikula Severović, Vujačko
Hraplinović, Radojica Galović, Vuk Radatović, Vujica Popović, Stipan Vu-
121 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

činić, Mikula Dejanović, Janko Hranilović, Jure Hranilović, Pavle Deliši-


munović, Janko Janković, Jurica Predojević, Miko Predojević, Milak Raja-
ković, Pero Milaković, Toma Gvozdanović, Petar Garapić, Jurica Šajatović,
Vukmnan Heraković, Jurica Despotović, Ivan Milaković, Tomaš Radić,
Kristof Delišimnović, Matija Radatović, Filip Predojević, Ivan Predojević,
Milisav Paunović, Petar Paunović, Janko Badovinac, Miko Šajatović, Ra-
dul Šajatović, Petar Delišimunović, Ivan Delivuković, Gavrilo Badovinac,
Vujin Stanišić, Vukman Šajatović, Mile Heraković, Mihailo Kordić, Vid
Rašić, Pavle Dragišić, Tomica Severović, Stipan Bastašić, Petar Gvozdano-
vić, Novak Heraković, Ivan Dančulović, Ilija Badovinac, Vukman Đuraše-
vić, Rade Šajatović, Mihailo Milaković, Vuk Severović, Vuk Hraplinović,
Mihailo Galović, Jure Preradović, Ilija Hranilović, Jakša Šajatović, Milak
Verinčić, Petar Šobatović, Ivan Severović i Miho Gvozdanović i drugi«.
Celokupan popisa Srba Žumberčana i Srba iz drugih krajeva, koji su
živeli i služili kao vojnici, dakle prvi i drugi deo popisa Srba Žumberčana,
dr Aleksa Ivić je zaključio napomenom da se mnoga imena i prezimena
ponavljaju, poneka i više puta, dakle u više popisa. Takođe, neka imena su
u jednom popisu napisana pravilno, a u drugom nepravilno i kao primer
naveo samo Heraka Prekosavića, čije prezime u drugom popisu glasi He-
rak Prekasović. Ukazao je i da se lako može utvrditi koje je ime ili prezime
pravilno napisano pa ih je on pisao onako kako su u originalu zabeležena,
kako bi se videle »karakteristike pisanja srpskih mesta i imena u 16. i 17.
Veku«. Više o tome autor će reći na narednim stranicama knjige.
Spominjući Ivićev popis Srba Žumberčana do 1551. godine, Milan
Radeka ukazuje da je tadašnji kapetan Ivan Lenković imao 315 plaćenih
vojnika Žumberčana, 12 vojvoda (Daja Vuković, Pavle Klisurić, Stjepan
Vrinčić, Radman Vučetić, Dragiša Vrinčić, Novak Nikolić, Simon Brajko-
vić, Nikola Ivanović, Radosav Vuković, Radonja Bastašić, Šobat Popović
i Vraneš Badovinac), zastavnik je bio Vraneš Vukićević, bubnjar Radič i
trubač Janko Gašparović, desetari: Toma Severović, Petar Čolnić, vojvoda
Pavko, Rade Radivojević, Todor Knežević i Radič Vučetić.
Ovaj podatak upotpunjava saznanja o Ivićevom popisu i ukazuje na
komandni sastav tadašnjeg žumberačkog krajiškog sastava (str. 48).
122 1.
doseljavanja

Drago Roksandić o popisu Srba Žumberčana do 1551. godine

Drago Roksandić, verovatno najbolji savremeni poznavalac i najplodniji


istraživač prošlosti i sadašnjosti Srba u Hrvatskoj, pridaje izuzetan značaj
istraživanju i podacima koje nam je ostavio dr Aleksa Ivić o Srbima Žum-
berčanima. On se osvrće samo na prvi deo popisa, od doseljavanja do 1551.
godine (str. 25–50). Roksandić smatra da taj dokumenat »možemo svrsta-
ti među najvažnije poznate krajiške popise, jer sadrži imena i prezimena,
podatke o statusu u krajiškoj vojnoj službi i mestima u kojima su pojedin-
ci živeli«, zbog čega smatra i da većina sličnih krajiških popisa i dokume-
nata imaju mnogo skromniji značaj. Ukazuje i da je dokumenat iz 1551,
iako istoriografski veoma dobro poznat, istraživački vrlo malo korišćen,
kao i da nije redak slučaj da bude povod ozbiljnih nesporazuma. Pošto je
popis, sticajem neobičnihnih okolnosti, objavljen u Senju, eto jednog od
razloga dovođenja u vezu, pa i mogućeg poistovećivanja, žumberačkih i
senjskih uskoka, o čemu će kasnije da bude više reči.
U analizi popisa dr Roksandić ističe da je koristio izvornu grafiju
koju je koristio i Aleksa Ivić i koje se on pridržavao s primjernom dosle-
dnošću. Posebno naglašava da je popis na nemačkom jeziku, pa još pisan
i goticom, tako da njegova »transliteracija na latinicu« nije bila nimalo
jednostavna.
Dr Roksandić je, sa svojim saradnicima, analizirao popis Srba Žum-
berčana na više načina, na osnovu čega je objavio tri abecedne liste: (1)
prema prezimenima, (2) prema imenima i (3) prema mestima stanovanja.
Analizom prve liste, prema prezimenima, ustanovljeno je da se radi
o 311, a ne 315 prezimena, kao što piše kod Ivića, a što su preuzimali i dru-
gi autori, što je skoro zanemarljiva razlika. Drugi zaključak je da se u veli-
koj većini radi o patronimičkim prezimenima, što je i kod današnjih pre-
zimena u Žumberku više nego očigledno. Jasnoće radi, ukazujem da su
patronimička prezimena među Srbima nastajala tako što su imenima oca,
đeda, a ponekad i majke i babe, ili nekog drugog srodnika, najčešće doda-
vani nastavci, -ljević, -jević, -ević, -ović, -vić, -ić, -ć i slično. Nije nepoznato
da su najčešća srpska prezimena Petrović i Jovanović, nastala od imena
Petar i Jovan, jer su to vekovima bila i najčešća srpska imena.
123 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Treći Roksandićev zaključak je da se uskoci istog prezimena često


živeli u različitim naseljima, iako su velika većina bili bliski srodnici. On
zaključuje da se svi srodnici nisu naseljavali istovremeno, nego da su, od
1530. do 1551, dolazili u više navrata. S obzirom da na jednom mestu nije
bilo uvek dovoljno prostora, dobijali su zemljište na udaljenim selištima
Žumberačkog gorja. To dovodi u pitanje i opštu tezu da su uskoci i u Žum-
berku dugo živeli u brojnim porodičnim zadrugama, što bi trebalo da po-
služi kao dokaz o njihovom primitivnom socijalnom životu i organizaciji.
Zaboravlja se da je zemlja dodeljivana pojedincima i da je to uslovljavalo
i ubrzavalo njihovo razmerno brzo porodično, odnosno zadružno rasloja-
vanje i izdvajanje uskog gornjeg sloja privilegovanih, pre svega vojvoda i
harambaša.
Raspored i položaj u vojničkoj službi takodje je uticao na odnose
među srodnicima. Roksandić ukazuje na nekoliko primera. Trojica Dan-
čulovića: Mikula, Vraneš i Rajič, očigledno bliski srodnici, živeli su u dva
naselja, a služili su u istoj, 30. desetini, ali je Mikula bio desetar, a druga
dvojica njegovi vojnici. Pet Herakovića: Milivoj, Radosav, Stipko, Vukosav
i Vujica, živeli su u pet različitih naselja, služili u četiri različite deseti-
ne, ali su imali isti položaj. Ili devet Mikulića: Dobrica, Dobrosav, Miloš,
Mitar, Petar, Prerad, Radivoj, Žarko i Vukdrag živeli su u sedam naselja,
dvojica su bili desetari, a ostali obični vojnici.
Analizirajući drugu listu, prema imenima, Roksandić navodi neka
najčešća imena tadašnjih uskoka (Dobrosav, Dragaš, Dragiša, Dragič, He-
rak, Ivan, Ivaniš, Jakov, Janko, Jovan Juraj Mihailo, Mikula, Miloš, Mitar,
Novak, Pavko, Pavle, Paun, Petar, Prerad, Radin, Radinko, Radič, Radi-
voj, Ratko, Radonja, Radman, Radosav, Radovan, Radoje, Radul, Rajak,
Stipan, Trifko, Tomaš, Vraneš, Vuk, Vukašin, Vukdrag, Vukman, Vukmir,
Vukosav, Vukša, Vuksan, Vujin, Vujica, Vujo) i zaključuje da je ogromna
većina slovenskog (ne slovenačkog, prim. autora) porekla, s tim što je naj-
više imena s korenom vuk. Romanskih uticaja je veoma malo, na primer
ime Radul je karakteristično za slovensko-romansku simbiozu. Mnogo je
imena hrišćanskog porekla: Ivan, Jovan, Juraj (Đurađ), Marko, Mihailo,
Mitar, Pavle, Petar. Roksandić postavlja i pitanje da li su uskoci stvarno
imali imena Juraj ili Đurađ, Stipan ili Stepan, Cvitko ili Cvetko?
124 1.
doseljavanja

Treća lista s podacima o nazivu mesta u kojima su živeli pojedini


uskoci otklanja svaku sumnju da li se radi o žumberačkim ili o senjskim
uskocima, o čemu će još biti reči. Od 311 uskoka, njih 293 su živela u 75
naselja, dakle manje od četvorice po naselju, što znači da su naselja bila
mala, što opet znači i da njihove zajednice, odnosno zadruge, nisu mogle
da budu velike, kao što mnogi tvrde. Dosta naselja ima stara imena kajka-
vskog (slovenačkog, prim. autora) porekla, što znači da su bila naseljena i
pre dolaska uskoka, ali i opustošena i dobrim delom napuštena, o čemu je
već bilo reči.

Autor o popisima Srba Žumberčana

Kad sam, pre više desetina godina, došao do navedenih dokumenata s po-
pisom Srba Žumberčana bio sam dirnut, ganut, srećan i ponosan, posebno
kad sam našao i podatke o više Vukšića, mojih prađedova i prezimenjaka.
Popis sam u celosti preneo u ovu knjigu, iako je bilo lakše i jednostavnije
ukazati na izvor i, ilustracije radi, preneti samo neka imena, prezimena
i mesta stanovanja. Nije mi bilo teško da strpljivo pišem, jer sam želeo
da svaki Žumberčanin koji pročita ovu knjigu oseti radost kakvu sam i
sam osetio kad sam saznao više o svom prađedovskom poreklu. Zbog toga
sam zahvalan obojici, dr Aleksi Iviću što nam je podario tako dragocen do-
kumenat i dr Dragi Roksandiću što nam je taj dokumenat naučnom ana-
lizom »oživeo, obogatio i približio«.
Ako je tako, čitalac bi se se možda mogao upitati šta bih ja još imao
da kaže o popisima Srba Žumberčana? Uveren sam da će već naredni redo-
vi pokazati da itekako imam šta da kažem, jer Žumberčanin sam i pišem
o Žumberku kako je »preporučio« Radoslav Lopašić, jer se radi o prošlosti
i istini o mom rodnom kraju i mojim praprecima, jer sam bio sam u veli-
kom broju naselja u Žumberku u kojem su živeli i žive uskoci, jer do de-
talja poznajem ne samo navedena imena i prezimena iz davnog vremena
već i mnoge njihove današnje nosioce. Najzad, jer se prezime koje nosim
po ocu i prezime po majci, daljim đedovima, babama i rođacima nalaze u
popisima Srba Žumberčana iz davnog vremena, a i danas ih ima u skoro
ispražnjenom Žumberku.
125 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Pored toga, sticajem više okolnosti, dobro sam upoznao nekadašnju


zajedničku domovinu Jugoslaviju i njezine narode i narodnosti, njihove
dijalekte, imena i prezimena, kulturu, običaje i osobine. Pritom sam uvek
imao u vidu i ovo o čemu sada pišem. Naime u tim ljudima i krajevima
tražio sam Žumberčane, a te krajeve i ljudi prepoznavao sam u Žumberku
i među Žumberčanima.
Najzad, dosta dobro poznajem i nemački jezik i njegovo staro pismo,
goticu. Stoga sam potpuno svestan koliko truda su uložili i kakve muke
su imali nemački službenici koji su tada njima nešto potpuno nepozna-
to trebali da napišu na nemačkom jeziku, pa još složenom i kitnjastom
goticom. Nije bilo nimalo lako ni A. Iviću ni D. Roksandiću da identifiku-
ju podatke o žumberačkim uskocima napisane u 16. veku na nemačkom
jeziku. Sve se na svetu menja pa i jezici. Ni nemački iz tog vremena nije
istovetan današnjem. Na Bečkom dvoru tada se službeno govorilo i pisalo
latinskim jezikom. Idem redom i iznosim ono što sam uočio pa neka čita-
lac prosudi da li su moja zapažanja pažnje vrdena?
Već na početku dokumenta, po popisu mesta u kojima su živeli ta-
dašnji uskoci, vidi se da se ne radi samo o popisu Srba Žumberčana, dakle
žumberačkih uskoka, nego i uskoka naseljenih u Beloj krajini, između
Črnomelja i Metlike, konkretno u selima Marindol, Paunovići, Milići,
Žunići i Bojanci, takozvanim Marindolcima. To potvrđuju i prezimena o
kojima je već bilo reči. Radi se o uskocima najsrodnijim nama Žumberča-
nima, za koje nije više bilo mesta kod »njihove braće u Žumberku« pa su
se naselili u Beloj krajini. S naučnog stanovišta, formalno, to je greška, jer
svi u spisku nisu žumberački uskoci, ali se suštinski ništa ne menja. Čak
naprotiv, time se samo potvrđuje i ojačava veza dveju skupina istog naro-
da i iz iste prapostojbine, skoro potpuno istovetnih prezimena i imena i
naselja (sela Milići i Paunovići). I ne samo to, Žumberčani i Marindolci su
imali skoro istovetnu vojničku (krajišku) sudbinu sve do ukidanja Vojne
krajine (1881), a i tada se »u istom paketu« odlučivalo kome će oni pripas-
ti. Istina, među njima postoji jedna, ali više nego značajna razlika: Marin-
dolci su ostali pravoslavci, a Žumberčani su nasilno pounijaćeni
Što se tiče naziva svih naselja u kojima su tada živeli Žumberačani
i Marindolci, deo je korektno napisan i danas nose ta imena, deo naziva
126 1.
doseljavanja

sela nije korektno napisan, ali se lako prepoznaje dok deo nije moguće
identifikovati pod navedenim nazivima, a neka možda više i ne postoje,
barem ne pod tadašnjim imenom. Recimo, Ugorje je današnje Jugorje,
Malinac, današnji Malinci, Hrestovo je Reštovo, Kuneč vrh su Kunčani,
Glučina ves je slovenačko selo Glušinja vas, pri čemu treba znati da »vas«
na slovenačkom ne znači ništa drugo nego selo. Mislim da bi bilo suvišno
da tragam za drugim greškama i nepravilnostima imena naselja, jer je to
zanemarljiva slabost, s obzirom da je velika većina korektno napisana.
Nadalje, nikome nije poznato kako su se neka naselja tada zvala, odnosno
da li su dobila nova imena, a i ma koliko se trudio, ne bih bio u stanju da
uočim sve greške, a možda bih i sam počinio nove.
Značajnije od toga je da su većinu navedenih naselja tada delom
naseljavali starosedeoci, Kranjci i Hrvati. Na slobodna selišta (staništa,
posede) u tim selima naseljavani su žumberački uskoci pa su većina i da-
nas mešovita, posebno u istočnom Žumberku. Veći deo sela kojih nema u
popisima, nastao je kasnije. Njih su osnivali žumberački uskoci, srodnici,
i nazivali ih po svojim prezimenima. Pažnje vredan podatak je da dva sela
istog imena imaju samo rod Rajakovića (jedno između Donjeg Oštrca i
Kostanjevca, drugo ispod Gere) i rod Kordića (jedno između Badovinaca i
Sošica, a drugo istočnije od Mrzlog polja).
S obzirom da je Drago Roksandić ukazao da su svi uskoci istog pre-
zimena verovatno bili i rođaci, ali da nisu živeli u istim naseljima, navo-
dim još tri primera. Nijedan od mojih Vukšića nije tada bio iz istoimenog
sela, pri čemu je verovatno da to selo tada nije ni postojao. Takođe, nije-
dan Radatović, prezime karakteristično upravo za Radatovićki kraj, nije
živeo u Radatovićima, iako to selo Ivić navodi kao četvrto po redu i jedno
je od najbolje poznatih u Žumberku. Vjekoslav Klaić piše da je »Andrija
Radatović zapalio i napustio tvrdi grad i varoš Banjaluku 1528. godine,
posle pada Jajca, pa sramotno pobegao« (str. 105). Niti brojni Popovići i
drugi nisu tada živeli u istoimenom selu. Razloge sam već naveo. Uskoci
su prva selišta dobijali i razmeštali se u nižim predelima, odnosno prvim,
najbližim praznim staništima, jer je u njima bilo napuštenih imanja i bo-
ljih uslova za život.
127 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Čisto uskočka sela, po pravilu, imenovana su prema prezimenima


srodnika koji su ih osnovali i naseljavali: Gaj, Rajakovići, Sekulići, Malići,
Bulići, Popovići, Ratkovići, Vukšići, Cvetiše, Goleši, Kordići, Rađenovići,
Kokoti, Stanišići, Dančulovići, Strahinići, Badovinci, Balići, Magovci, Ra-
jići, Kordići, Dragišići... Ako nije dovoljno, neka čitalac pogleda geograf-
sku kartu Žumberka. To su nazivi istovetni nazivima svih onih staništa
na području nekadašnje Jugoslavije, koja su osnovali Srbi istih prezimena.
Prošao sam kroz više naselja Ratkovića, Rađenovića, Sekulića, Vukovića,
Stanišića, Vukšića, Vučkovića, Vučinića, Radoševića, a još više Popovića i
drugih, a koliko sam ih tek našao na preciznim vojnim mapama!
O prezimenima žumberačkih uskoka je već dosta rečeno, ali bi još
više trebalo da se kaže, jer su ona neiscrpan izvor dragocenih saznanja.
Izneću ono što sam zapazio.
S obzirom da se radi o popisima vojnika, a ne svih uskoka, Žumber-
čana i Marindolaca, logično je da u popisima nisu navedena sva prezime-
na tadašnjih žumberačkih uskoka. Kao što su se neki navedeni vojnici
našli na više vojničkih spiskova i spomenuti i u drugim dokumentima,
mnogi se uskoci, sticajem različitih okolnosti, nisu našli ni na jednom od
tih popisa, pre svega jer tada i pored volje i želje nisu imali sreću da budu
primljeni u vojnu službu, o čemu je već bilo reči u poglavlju o seobama, ili
su na nekom drugom popisu, koji iz nekog razloga nije do sada raspoloživ.
Poznato je i da su se neki doselili kasnije, a mi ne raspolažemo po-
pisima žumberačkih uskoka pri doseljavanju. Jedva da znamo imena i
prezimena njihovih vojvoda i predvodnika. Opet, samo primera radi, u
popisima nema Smičiklasa, Bulića, Živkovića, Pavića, Rađenovića, Smi-
ljanića, Kokota, Gajskih, Reba, Bračika, Bogdanovića, a zna se da su u Žu-
mberku od davnina i javljaju se u nekim drugim popisima o kojima će biti
reči kasnije.
Lako se uočavaju neke, tada ili kasnije načinjene greške u pisanju.
Ukazujem samo na karakteristične. Tada brojno prezime Radonić je, u
stvari, Radonjić, jer je tada bilo isto tako brojno i ime Radonja, od kojeg je
nastalo. Jedino u Žumberku Gvozdenovići su Gvozdanovići, iako je logič-
no da je prezime nastalo od imena Gvozden, ali sam našao i ime Govzdan.
V. Klaić spominje Tomu i Antuna Gvozdenovića (str. 30). U popisu nače-
128 1.
doseljavanja

šće piše Šejatović, iako su u Žumberku prisutni i poznati samo Šajatovići.


Očigledno je došlo do zamene slova a i e. Slično je i s Dejanovićima i Dea-
novićima. Biće da je bliže istini ono prvo. Poznato je da su Hraplinovići s
vremenom postali Rapljenovići.
U popisu nema prezimena Šimrak i Rušnov, ali ima Šimrakovića
(Radivoj i Ivan) i Rušnovića (Mikula i Nikašin). Zatim, u popisu je među
najbrojnijim imenima Herak, a među prezimenima Heraković. I sada u
Žumberku postoji selo Herakovići i prezime Heraković, ali su mnogi pos-
tali Heraki po prezimenu, a imena Herak više nema. Kud se »dede« dru-
gi deo navedenih prezimena? Možda su ga »pojele« vlasti. Mađaronskim
vlastima bila je specijalnost skraćivanje i unakazivanje srpskih prezime-
na. Iz Brašljevice potiču trojica braće Herak: Marko, Janko i Milan, doktori
nauka. Nije mi poznato da li su oni nešto znali o transformaciji njihovog
prezimena?
U popisima se javlja prezime Jurašević, kojeg u Žumberku nije bilo i
danas ga nema, ali zato postoje Đuraševići. Interesantno je da je to uočio
i Janko Šimrak i da je ukazao da se radi o dobro poznatim Đuraševićima,
koji su uglavnom živeli u selu Kunčani. Da li je nekome bilo lakše da na
nemačkom, umesto nepoznatog i složenog slova đ, piše j, ili postoje dru-
gi razlozi, ostaje da nagađamo. Nekadašnje Predojeviće nalazimo kasnije
kao Predoeviće (pop u Dragama, kojeg ću kasnije spomenuti), da bi ko-
načno postali Predovići, kojih i danas ima u Velikom Liješću i na Hrastu,
ali zato više nema Predojevića.
Radeka navodi i imena i prezimena stotinu uskoka koje je u vojnu
službu 1556. godine navodno primio pukovnik Martin Gal i ukazuje »da
se danas Žumberčanin ne bi čudio kakva su ovo prezimena, trebalo bi
uzeti u obzir da ih ima nejasno i pogrešno napisanih u nemačkom doku-
mentu, da ima i izumrlih, ali da ih ima i od starosedelaca« (str. 48).
Naveo sam ovaj načelan i nedovoljno jasan Radekin podatak i stav
jer daje priliku da se ukaže na dve stvari. Prva, nigde nisam našao poda-
tak da je pukovnik Gal, kojeg sam već spominjao, primio u vojnu službu
stotinu Žumberčana 1556. godine, a prezimena ukazuju da je među nji-
ma moglo da bude i Žumberčana. Drugo, Žumberčanin koji iole poznaje
istoriju, pa i imena i prezimena svojih prapredaka, ne bi trebalo da se čudi
129 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

što je došlo do promena i što danas u Žumberku više nema mnogih tada-
šnjih prezimena. Naprotiv, mogao bi da uoči neraskidivu vezu ondašnjih
i današnjih prezimena i da najmanje polovina tadašnjih prezimena i da-
nas postoji u Žumberku, ili u mestima u koja su se odselili Žumberčani.
A prošlo je skoro pet vekova. Za to vreme nestajali su celi narodi i države,
pa i Austro-Ugarska Monarhija, ali maloj verskoj i etničkoj skupini u Žu-
mberku nisu »počupani koreni«. Ta krupna i značajna istorijska činjenica
svedoči o vitalnosti srpsko-pravoslavne skupine žumberačkih uskoka!
Postoje i brojni drugi razlozi nestanka pojedinih prezimena, ali je
jedan osnovni, a to je pogibija. Imamo neke spiskova živih, ali do sada ni-
sam našao da neko spominje bilo kakav dokumenat u kojem su navedeni
poginuli Žumberčani. A vojna služba i ratovanje bili su »profesija« žumbe-
račkih uskoka. To je bila »krvava cena« kojom su oni plaćali svoje versko
i etničko poreklo i socijalne slobode, svoje biće i opstanak ne samo u ve-
kovnim sukobima s Turcima, zatim nemačko-nemačkim, francusko-ne-
mačkim, nemačko-ruskim, nemačko-italijanskim i kojim sve ne ratovi-
ma, nego i u sukobima unutar Habsburške Monarhije, na primer Gupčeva
buna 1573. i Ugarska pobuna i revolucija 1848. Najzad, u Prvom svetskom
ratu neki su »gurnuti« u rat i protiv svoje srpske braće. Ima podataka da
su Žumberčani učestvovali i u tzv, »Tridesetogodišnjem verskom ratu« iz-
među zapadnih hrišćana, rimokatolika i protestanata, 1618–1648. godine.
Ukratko, nezavisno s kim je ratovao Bečki dvor, napadajući ili braneći se,
Žumberčan je znao što mu je činiti: oružje u ruke pa na zborno ili mobili-
zacijsko mesto i u rat. A tamo ih niko nije štedeo, obično su raspoređivani
na najopasnija mesta. Ginulo se, verovatno masovno.
U popisima ima dosta slučajeva da postoje samo jedan, dvojica, tro-
jica nosilaca jednog prezimena. Da li su oni uopšte imali porodicu i, ako
jesu, koliko su imali članova i rođaka, od toga koliko muških? Njihovim
nestankom ugasila su se i brojna prezimena. U odeljku o doseljavanju se
kaže da su uskoci-samci samovoljno ušli u grad Žumberak i da se nisu dali
isterati. Dakle bilo je pojedinaca, samaca, verovatno su oni većim delom
bili vojnici pa su se njihovom pogibijom gasila i njihova prezimena.
Među tadašnjim prezimenima žumberačkih uskoka, koja su za-
čuđujuće pravilna i istovetna s današnjim prezimenima naroda u kraje-
130 1.
doseljavanja

vima odakle potiču naši preci, nema više onih koja zvuče pomalo neobič-
no. Takvih prezimena, bilo je vrlo malo, na primer: Vrs, Duničvarić, Ne-
poskok, Volović, Prebigarević, Kozlović... Njih danas nema u Žumberku.
Međutim, sam sebi sam postavio pitanje po čemu su ta prezimena neob-
ična kad se, primera radi, porede s prezimenima, Pecikoza, Ubiparip, Krši-
kapa ili prezimena zbog kojih njihovi nosioci i nisu baš »previše srećni«:
Guzina, Kenjalo, Slinavi, Magarac. Šta tek reći o mnogim prezimenima
Kranjaca, Hrvata i drugih naroda?31
Prezimena su neiscrpan izvor novih i dragocenih saznanja o njiho-
vim nosiocima. Ogromna većina prezimena žumberačkih uskoka karak-
teristična je za današnje područje severne i jugozapadne Srbije, Kosova,
Hercegovine, a naročito Crne Gore i drugih područja gde žive Srbi. To
znači da je najveći broj žumberačkih uskoka došao iz tih krajeva. Pritom
je očigledno da je većina došla iz jugoistočnih krajeva, Crne Gore, Koso-
va, jugozapadne Srbije i Hercegovine pa čak i današnje Makedonije. Neka
prezimena, na primer Hranilović, Badovinac, Keserić, Šajatović, Petko-
vić, Smičiklas, ukazuju na one uskoke koji su u Žumberak došli iz Sme-
derevskog kraja i Beograda, posle pada Kneževine Srbije, pod dinastijom
Brankovića.
Vojvoda Resan Šišmanović je verovatno Resen, jer u Makedoniji po-
stoji istoimeni grad, a prezime je nastalo od bugarskog imena Šišman. Uo-
stalom, carska dinastija Šišmanovića vladala je Bugarskom neprekidno od
1323. do 1430, a i kasnije. Sve ukazuje da je »naš vojvoda Šišmanović« bio
bugarskog porekla, a da li je i vlaškog morali bismo da upitamo »drugove
Bugare«. M. Predović kaže da su »Šišmanovići kasnije prozvani Gvozda-
novići«, ali ne kaže kada i zbog čega (ŽK 1965, str. 57).
Ponovo primera radi, za Hercegovinu su karakteristična prezime-
na Kordić, Rajaković, Dučić, Ratković, Smiljanić, Heraković..., grupa
prezimena koja završava na slovo lj: Dragelj, Gud(e)alj, Bratelj. Naime u
Hercegovini ima više srpskih prezimena na slovo lj. Poznajem Antelje, u
mostarskom »Veležu« fudbal su igrali Pecelj i Gudelj, koji su posle raspa-

31 Primera radi, kad sam bio u diplomatskoj službi u Nemačkoj, predsednik najrazvije-
nije nemačke pokrajine Baden-Wirttenberg prezivao se Teufel (Tojfel – đavo).
131 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

da Jugoslavije prešli u »Partizan«, a jedan od najboljih fudbalera svoje ge-


neracije u »Hajduku« bio je Gudelj. Najposle, tu je i svima znani Vojislav
Šešelj. S obzirom da prezimena Gudalj nema, znači da su Žumberački
Gudalji, u stvari Gudelji, samo je neko slovo e pročitao i pisao kao a. To
potvrđuje i spomenik Jeli Gudelj u groblju u Radatovićima.
U Žumberku je bilo i ima prezimena koja, naizgled, nisu tipična
za žumberačke uskoke, a završavaju na slovo a: Bračika, Reba, Sumina,
Radelja... To nije redak slučaj ne samo među pravoslavnima i Srbima,
posebno u Dalmaciji, Lici, Kordunu, Baniji. Na primer, uži deo odbrane
splitskog »Hajduka«, posle Drugog svetskog rata, činili su čuveni golman
Vladimir Beara, zatim Ljubomir Kokeza, Božidar Broketa, Slavko Luštica.
Poznato je da su bili pravoslavnog i srpskog porekla. Takva i slična pre-
zimena su uzimana kad je neka porodica, iz ko zna kojih razloga, morala
da promeni prezime. Poznajem Lizdeke, koji znaju da su bili Đurići, sve
dok se sredinom 19. veka nije postavilo pitanje: da li pod tim prezimenom
mogu da drže kafanu na Romaniji? Ili, moj prijatelj Beader, Dalmatinac, je
u svakoj prilici, s žestinom ukazivao da je pravo prezime njegove porodice
Gvozdenović. Moje komšije Kozlice znaju tačno kad su još bili Simići itd.
Međutim, prezime Bračika i, isto tako neobično prezime Makar,
ukazuju na duboke i daleke ruske korene. Jedna od ruskih teniserki je Je-
katerina Makarova, druga Bračikova, a donedavni načelnik Generalštaba i
zamenik ministra odbrane Ruske Federacije bio je general armije Nikolaj
Jegorovič Makarov, a o brojnim Makarevićima i Makarovićima ne bi tre-
balo posebno govoriti.
Na izvestan način interesantno je i prezime Car. To prezime spada
u grupu prezimena koja su nastala u vezi s vladarski titulama: Car, Kralj,
Knez, Vojvoda, Herceg, Despot, Beg, Paša, od kojh su nastala i prezimena:
Carević, Kraljević, Knežević, Vojvodić, Hercegović (Ercegović, Herceg,
Erceg) , Despotović, Begović, Pašić itd.
Prezimena (i imena) žumberačkih uskoka mogla bi da budu i jedan
od pokazatelja koji potvrđuje veoma interesantnu činjenicu da nije bilo
niti danas ima saznanja, da među žumberačkim uskocima ima Jevreja
i Roma (Cigana). To zapažanje sam čuo u detinjstvu i proveravao u raz-
govoru s najstarijim Žumberčanima, koji su ceo život proveli u selu u
132 1.
doseljavanja

kojem su rođeni. Iz detinjstva mi je poznato da su se Romi kraće vreme


zadržavali između pojedinih žumberačkih sela, ali bi brzo odlazili, što su
ljudi zapažali i komentarisali na svoj način. Niti mogu niti bih želeo da
to komentarišem, ali tome je svakako jedan od razloga težak život i proš-
lost Žumberčana. Što se Jevreja tiče, našao sam samo toponim »Židovske
jame«, u blizini sela Budinjak i Bratelji.
Činjenica je i da među žumberačkim uskocima nema nijednog is-
lamskog, ili poislamnjenog imena i prezimena pa se može zaključiti da
smo se preseljavali da bismo sačuvali versko i etničko poreklo. Izuzetak je
onaj Aljić, kojeg je za grkokatoličkog popa školovao biskup Hren. To negi-
ra tvrdnje da smo s Turcima bili u vezi, u smislu da smo im služili i ratovali
na njihovoj strani. To, opet, ne znači da u pojedinim momentima nismo
s Turcima imali određenih »dogovora«, koji su se poštovali samo dok se
moralo, kao i da mnogi naši srodnici nisu ostali na turskoj teritoriji i pod
njihovom vlašću i primili islam.
Navešću dva primera. Prvi je zloglasni turski vojskovođa Hasan-pa-
ša Predojević. Prezime govori o njegovom poreklu, a ime i visok položaj
da je njegov rod rano primio islam i postao deo turske vlastele. Tursku
vojsku u bici kod Siska, protiv koje su ratovali i Žumberčani, a među nji-
ma možda i Predojevići, predvodio je njihov zloglasni »prezimanjak«.
Nisu li zbog toga Predojevići »korigovali« svoje prezime, prvo u Predeo-
vić, a zatim u Predović? I ne samo to, videćemo i da trojica Predojevića
– Maksim, Gavrilo i Vasilije – nisu bili samo pravoslavni popovi, nego i
marčanski vladike koji nisu prihvatali uniju i borili se kako su znali i ume-
li da odbrane pravoslavlje. Radeka sugeriše da su prva dvojica bili žumbe-
račkog porekla, što očigledno nije tačno jer su oni u manastir Marča došli
iz manastira Rmanj, smeštenog na ušću rečice Unac u Unu. Bliži bi nam
bio treći vladika Predojević, Vasilije, koji je bio arhimandrit mamnastira
Gomirje, ali ni on nije žumberačkog porekla.
A kakva su sve »zamešateljstva« u vezi s prezimenima, pa i s Predo-
jevićima moguća, pokazuje i V. Klaić, koji kaže da je Hasanpaša Predojević
rodom iz Lužaca kod Sanskog Mosta i – pazite sad »čuda velikoga«, da je
bio »podrijetlom Hrvat«, a da su njegovi »roditelji bili grčkoistočne vje-
re«. Ako neko ne veruje, neka proveri na strani 465 Klaićeve »Povijesti
133 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Hrvata«. Moj komentar je da nemam komentara. Pitam se samo da li se


istoričaru kakav je Klaić ovakve greške dešavaju slučajno ili je nešto dru-
go u pitanju?
Drugi primer je novijeg datuma. Moji prijatelji, Žumberčani, pre
nego su pošli na sahranu oca njihovog prijatelja islamske veroispovesti,
pitali su kakvi su tamo običaji? Rekao sam što sam znao. Po povratku
izneli su svoje utiske i zapažanja. Najveće iznenađenje za njih su bila
hrišćanska prezimena na spomenicima na islamskom groblju, pre svega
Bulići.
Što se tiče imena tadašnjih Srba Žumberčana, ona su potpuno u
skladu s prezimenima, imajući u vidu i njihovu već naglašenu patroni-
mičku vezu i slovensko poreklo. Naša imena su, u stvari, »očevi naših
prezimena«. U popisima žumberačkih uskoka nisam našao niti jedno ime
koje bi »zvučalo« posebno neobično, odnosno koje nisam našao negde
drugde, sem imena Skorosav, Vrs i Dragula. To je više nego začuđujuće.
Stoga smatram da su imena isto tako pravilna i značajna za istoriju i istinu
o žumberačkim uskocima kao i njihova prezimena.
Teško je pouzdano utvrditi da li su se kroz vekove više menjala pre-
zimena ili imena. Rekao bih, ipak, da su se više promenilo imena. Naime,
dolaskom u Žumberak uskoci su, kao što smo videli, »pažljivo« popisa-
ni, barem njihov muški, vojnički deo. Popisana prezimena se, uglavnom,
više nisu mogla menjati, nego su, iz brojnih razloga, nestajala. S obzirom
da se prezimena nisu više menjala, odnosno gradila na osnovu imena, lič-
na imena su postojala nezavisnija, nekako »mekanija« i jednostavnija.
Sve manje je bilo imena koja su se davala u prapostojbini i koja su
zvučala nekako starinski i junački, podsećala na junake iz narodnih pe-
sama, a sve više su se deci davala verska imena. Pored toga, sve ređe su se
davala imena u čijoj je osnovi koren vuk i rad, koja su nekada bila najbroj-
nija, tako da imena Vuk u Žumberku danas više i nema, a od brojnih ime-
na s osnovom rad, ostalo je samo Rade. Više nema ni nekada najbrojni-
jih Heraka, Mikula, Novaka, Prerada, Radina, Radinka, Radiča, Radivoja,
Radmana, Radonja, Radula, Radaka, Rajaka, Vraneša, Vukdraga, Vukma-
na, Vukmira, Vukašina, Vukosava, Vukša, Vuksana, Vujina, Vujica itd.
134 1.
doseljavanja

Dr Roksandić postavlja i pitanje i da li su nakadašnji uskoci imali


imena Juraj ili Đurađ? Smatram da je to pitanje opravdano i mislim da su u
ono vreme imena mnogih Đurađa, Đorđa i Đura pisana kao Juraj i Jure, jer
je to bilo lakše i jednostavnije. Da li je bilo i namere, ne tvrdim, nemam
dokaza. Interesantno je da se ime Juraj, odnosno Jure, u Žumberku neka-
ko odomaćilo, ali da nikada nije bilo omiljeno. Iz moje mladosti poznajem
više Jura, koji nisu bili baš »presrećni što im je dato to ime«, pa ni moj
stric. Kad bi ih nazvali Jurom, oni bi srdito odgovarali da im je ime Đuro,
ili Đuka. Na groblju u Radatovićima jedan takav Jure, koji je još živ, na
svom spomeniku napisao je Đuro.
Ne čudim se, jer mi je poznato da su popovi, posebno Juraj Hrnjak,
odbijali da upišu imena koja su roditelji želeli, jer tih imena nije bilo u nji-
hovom »rimokatoličkom spisku imena«. Na primer, za Hrnjaka ime Bojan
nije bilo »prihvatljivo«, iako mnogi Slovenci, svakako veći rimokatolici od
grkokatolika Hrnjaka, nose to ime. Zbog toga je krsna slava »Đurđevdan«
s vremenom postajala »Jurjevo«. Nije nepoznato i da je ime Jurij veoma
brojno ime među Rusima, što znači da je prisutno među pravoslavcima.
Ovde je reč samo o malom prilogu za istinu o imenima i prezimenima
žumberačkih uskoka.
Meni se čini da još veću pažnju zaslužuje činjenica da je u prvim po-
pisima Srba Žumberčana, onima do 1551. godine ime Ivan brojno koliko
i Jovan, a da je u onom kasnijem popisu ime Jovan zastupljenije. Tome bi
trebalo dodati i da je ime Jovan među žumberačkim uskocima već veko-
vima jedno od najčešćih, a da imena Ivan skoro da i nema. Priznajem da je
to mnogo složeno pitanje, ali i zahvalno za dobre poznavaoce i analitičare.
Ja ću da iznesem ono što mi je poznato, a što niko pošten i objektivan ne
bi trebalo da negira
Prvo, radi se o dve varijante istog, grčkog imena »Ioannes«, pri čemu
se na grčkom početno slovo ne izgovara čisto ni kao j ni kao i. U Epiru,
u sverozapadnoj Grčkoj, postoji grad Ioannina (Janina), glavni grad istoi-
mene pokrajine, a leži i na istoimenom jezeru. Pošto se radi o crkvenom
imenu, prošireno je i veoma je često među svim hrišćanima, pri čemu
nema pravila. Pravoslavni Rusi i Bugari su Ivani, Jovani su među njima
veoma retki. Uostalom, sinonim u vicevima za »glupog« Rusa (nešto kao
135 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

balkanskog Muju) je Ivan. Suprotno tome, zapadani, to jest katolički ili


protestantski Nemci su Johanni, dakle Jovani, a brojni Amerikanci John
(Džon) i Joe (Džo) su adekvani Jovanu i Jovi. Šta tek reći za bezbrojne
skandinavske Johanssone, Stefanssone i druge, dakle Jovanove i Stefano-
ve sinove, nešto kao Jovanovići i Stefanovići. Uostalom, koliko rimskih
papa je nosilo ime Jovan i/ili Ivan. Te dve varijante istog imena u našim
balkanskim, tačnije srpsko-hrvatskim, a to znači i pravoslavno-rimoka-
toličkim odnosima, imaju posebno značenje i poprimaju sve moguće i
nemoguće konotacije. Pri tome bi svako iole realan i objektivan, mogao
da vidi da je na području nekadašnje Jugoslavije ime Jovan među Srbima
i pravoslavcima jedno o najčešćih, ali i da je Ivan veoma zastupljeno ime,
posebno na području Crne Gore, što se vidi i po brojnosti prezimena Jo-
vanović i Ivanović. To važi i za žensku varijantu pa je ime Ivana danas u
Srbiji među deset najčešćih ženskih imena, dakle češće nego pojedinačno
Jovanka ili Jovana.
To je potpuno u redu i meni je drago što je tako, ali samo pod uslo-
vom da se ne negira da je među mnogim Hrvatima i rimokatolicima ime
Jovan omraženo i sinonim za isto tako omražene Srbe i pravoslavce. Tada
ime postaje i političko i versko, a to znači i egzistencijalno pitanje za sva-
kog ko ima iole ponosa i ne dozvoljava da mu drugi »određuju i na kašiči-
cu dele« istinu o sebi, svom narodu i o objektivnom svetu oko sebe.
Ako su mnogi Žumberčani u ono vreme i na onim popisima bili Iva-
ni, kako piše u nemačkim dokumentima, zašto su i kako postali velikom
većinom Jovani? Trebalo bi zaviriti u groblja. Tamo su sahranjeni ljudi,
ali ne i istina o njima. Ona se ne može »zabrbati« u zemlju. Na groblju u
Radatovićima počivaju Jove: Rajakovići, Malići, Bulići, Smiljanići, Bečići,
Drkušići, a Ivana nema pa nema ni za lek! Šta tek reći o činjenici da na
groblju kod Tisovca dominiraju Jove i Jovani, a Ivana nema. Štaviše, i tri
crkve u Žumberku nose ime Sv. Jovana (Krstitelja): u Grabaru, Visočama i
Velikom Liješću, ali ih ne samo popovi nego i zvanični organi, na turistič-
kim i geografskim kartama, »prekrštavaju« u Ivane.
A ako neko želi lično da se uveri da i danas postoje razlike u imeni-
ma i prezimenima Žumberčana i njihovih komšija, Hrvata, rimokatolika,
neka svrati na groblje kod crkve Svetog Duha i na groblje kod nekoliko
136 1.
doseljavanja

stotina udaljene crkve Svetog Juraja. Na prvom groblju počivaju mahom


žitelji žumberačkih sela Dančulovići, Strahinići, Dragišići, na drugom ži-
telji rimokatoličke Dojutrovice i Radine vasi. Prvi su Dančulovići, Strahi-
nići, Dragišići, Damjanovići, Vukovići, Vukobrati, a od imena najčešća su:
Nikola, Ilija, Janko, Dako, Anđa, Milka, Mara, Danica, Zlata, Zora. Drugi
se prezivaju Šoštarić, Štulac, Štubljar, Kostelac, Penica, Vrban, Vrbos, Bi-
zan, Boklje, Črepa, a zovu se: Ivan, Josip, Lovro, Antun, Mijo, Mato, Jure,
Matija, Ana, Katica, Bara, Terezija, Marija. I na zajedničkim grobljima u
Sošicama i Donjem Ostrižu po imenima i prezimenima prepoznaju se
uskoci i starosedeoci.
Primetno je i da su žumberački uskoci zadržali svoja imena u čistim i
dominantno uskočkim selima, a da su imena mnogo sličnija u mešovitim
uskočko-hrvatskim selima. Ime Jovan najčešće je i na groblju u Mrzlom
Polju, a na groblju kod crkve Sv. Jovana u Grabaru, od Jovana još češće je
ime Miloš. Primer sličnosti imena uskoka i Hrvata lako je uočljiv na me-
šovitom groblju kod rimokatoličke crkve Marije Magdalene. Na tom gro-
blju sahranjivani su i Vlašići, Ljubanovići, Petretići, Mitrovići i Milići pa
su i njihova imena bliža imenima njihovih rimokatoličkh komšija. Imam
osećaj da je unijaćenje i odnarođivanje žumberačkih uskoka počelo upra-
vo na tom području.
A ako nekome sve to nije dovoljno, neka »prolista« neki od »Žumbe-
račkih krijesova«, o kojima će kasnije biti više reči, pa će videti da upra-
vo oni koji negiraju pravoslavno i srpsko poreklo ne samo žumberačkih
uskoka nego i svoje sopstveno, a time i svoje pretke i sebe same, i koji
falsifikuju imena (Jovan – Ivan, Arhanđel – Arkandjel, Vasilije – Bazilije
itd.), opisujući pojedine žumberačke grkokatoličke župe kao znak raspo-
znavanja po pravilu navode upravo prezimena i imena.
Molim čitaoca da mi poveruje da sam, tek pošto sam sve ovo napisao,
pronašao članak Vladislava Skarića: »Odakle su Žumberački uskoci?«.32
Analizirajući prezimena Srba Žumberčana iz popisa iz 1551. godine, Ska-
rić ukazuje odakle potiču uskoci, odnosno od kuda su došli na područja
odakle su se preselili direktno u Žumberak. Pažljivo sam proučio članak i

32 Glasnik Geografskog društva, Beograd 1924.


137 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

zaključio da ništa što sam već napisao ne protivreči Skarićevoj analizi, ali
i da niti jedna analiza nije potpuna i ne bi se mogla smatrati završenom.
Skarić dokazuje da je prapostojbina najvećeg broja žumberačkih uskoka
južna Hercegovina, Boka Kotorska, stara Crna gora, posebno područje
Plava, plemena Vasojevići i Kuči, takozvana Brda i okolina Skadarskog
blata. Manji deo potiče iz Podrinja i Polimlja. Veliki deo žumberačkih pre-
zimena našao je na području Hercegovine i današnje Crne Gore. Na osno-
vu porekla i raspostranjenosti prezimena, Skarić zaključuje da je 60 posto
žumberačkih uskoka poreklom iz jugoistočnih i primorskih, a 40 posto iz
drugih, severnijih srpskih krajeva.
Od prezimena, čije poreklo analizira Skarić, ukazujem samo na ne-
koliko, posebno interesantnih. Žumberačko selo i prezime Kokot (pevac,
pjevac, oroz) mora da je u vezi sa selima i prezimenima u Hercegovini,
Boki kotorskoj i Crnoj Gori. Selo Kokoti spominje se u Konavlima 1433.
godine, a ja lično poznajem i brojne Pjevce i Kokote iz Bosne.
Žumberačko selo i prezime Maršići, spominju se i u varijantama:
Maržići, Mažići i Mašići. Maršići se spominju u Pećkom spomeniku. U
vreme Nemanjića spominju se Maršenići, današnji Marsenići (u pleme-
nu Vasojevića). Maršići, muslimani, žive u Malom Ostrogu, u crnogorskoj
krajini. U prijepoljskom okrugu postoji selo Maržići, u srezu Bosanska
Gradiška Mašići, a u lepeničkom kraju u Srbiji Maršići. Dodajem da mi
je poznato da i u Žumberku postoji prezime Mašić, a da neki stanovnici
Maršića u Srbiji nose prezime Maršićanin.
Žumberačko selo Pilatovci navodi Skarića na zaključak da je među
žumberačkim uskocima bilo i stanovnika sela Pilatovaca iz Oputne Rudi-
ne u Crnoj Gori koji su i u Žumberku dali isto ime svom selu, o čemu će da
bude više reči kasnije.
Na žumberačke Herakoviće i Herake podsećaju srednjevekovni spo-
menici u južnoj Hercegovini: u selu Deranama na grobu nekog Heraka,
u Boljunima kod Stoca na grobu Radosava Herakovića, zatim beleška iz
1405. o Heraku Miloševiću, a bratstvo Herakovića u plemenu Njeguši u
Crnoj gori vodi poreklo iz Hercegovine i od Nikšića.
Prezimenjaka Šimraka ima samo u Boki Kotorskoj, u selu Sasovići-
ma, kod Herceg novog. Prezime Goleš je Skarić našao samo još na jednom
138 1.
doseljavanja

mestu, ali ne kaže gde, dok sela istog imena ima kod Ohrida, u Polimlju,
na Romaniji, kod Travnika i Banja luke. Goleši, po Skariću, vuku poreklo
od polimskih Goleša. Stići su, po Skariću, u stvari, Stijići, a potiču iz Vaso-
jevića, gde se danas zovu Stijovići, a ima ih i u Gornjem i Donjem Draga-
čevu u Šumadiji, slave Vasojevićku slavu Sv. Aleksandra.
Od imena Vraneš, čestog među žumberačkim uskocima, ali i u dru-
gim krajevime, nastala su prezimena Vraneš, Vranješ, Vranešić, Vraneše-
vić i Vranješević. Ima ih posvuda u Srbiji, ali i u drugim krajevime, poseb-
no u Bosni. Skarić smatra da su i žumberački uskoci tog imena iz Polimlja,
a ja bih postavio pitanje da li se u Žumberak doselio neko s prezimenom
izvedenim od tog imena ili su Vranešići nastali tek po dolasku u Žumbe-
rak?
Ovaj odeljak o imenima i prezimenima žumberačkih uskoka zaklju-
čio bih konstatacijom da bi se teško moglo dovesti u pitanje njihovo srp-
sko i pravoslavno poreklo i vezu s njihovim sunarodnicime na području
Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Srbije, posebno jugozapadne, te
Dalmacije i Slavonije.

ISTORIOGRAFI O ŽUMBERAČKIM USKOCIMA

Izneo sam o žumberačkim uskocima podosta više ili manje pouzdanih i


poznatih podataka, značajnih i neoborivih istorijskih činjenica pa i mo-
jih skromnih analitičkih razmišljanja, međutim, istorija svakog naroda i
istina o njemu, posebno o malobrojnoj srpsko-pravoslavnoj skupini žu-
mberačkih uskoka, je složena. Ona dobrim delom zavisi i od toga kako je
predstavljena, šta je o njima napisano. Šta su napisali »pobednici« i oni
koji su ih dobro poznavali i pisali objektivno, ali i oni koji s njima nisu
imali mnogo zajedničkog. Hoću da kažem da nisu morali da pišu, a pisali
su! Takva pisanja – kad ne moraš, a ipak pišeš, znaju da budu itekako proi-
zvoljna i da imaju veoma ozbiljne i dugotrajne posledice.
Primer takvog pisanja moglo bi da bude ono što je o žumberačkim
uskocima napisao Janez Vajkard Valvasor (Johann Weickard Freiherr von
Walvasor, rođen u Ljubljani 1641, umro u Krškom 1693).
139 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kako različiti ljudi različito vide iste ljude i događaje pa u skladu sa


svojim viđenjem različito i pišu o njima, videće se na primeru onoga što
su o žumberačkim uskocima napisali Radoslav Lopašić i Stanko Vraz, ali i
neki drugi slovenački autori. Istina, treba imati na umu da je od Valvasora
do Lopašića, Vraza i drugih autora prošlo više od 150 godina, a predmet pi-
sanja je isti. Sve se promenilo pa i žumberački uskoci, ali se ono osnovno:
versko i etničko poreklo i pripadnost, socijalnu status, jezik i druge bitne
karakteristike nisu promenile. One su samo različito prikazivane.

Janez Vajkart Valvasor o žumberačkim uskocima

Predmet pažnje i analize je Valvasorovo delo »Slava Vojvodstva Kranjsko-


g«.33 Urednik ukazuje da je prvo izdanje na slovenačkom štampano 1936.
godine, a da sadržaj te knjige čini izbor iz nemačkih izdanja Valvasorovih
knjiga, koja su preobimna pa je uzeto ono što bi moglo interesovati današ-
njeg čitaoca.
Trebalo bi imati u vidu i da je uredništvo nastojalo da kroz čak 330
napomena pojasni na šta je Valvasor mislio na pojedinim mestime, kao i
da ukaže na njegove greške i pogrešne zaključke. To Valvasorovom delu u
celini, pa i ovom izdanju »Slave Vojvodstva Kranjskog«, objektivno uma-
njuje vrednost, posebno sa stanovišta pouzdanosti.
S obzirom da je Valvasor poznat kao jedan od prvih, a možda baš i
prvi koji je pisao o žumberačkim uskocima, a nije morao, on je, bez sva-
ke sumnje i najčešće citiranih autora. Vekovime se navodi i citira što je
Valvasor napisao, pri čemu se njegovo pisanje najčešće uzime »zdravo za
gotovo«. Za to postoje brojni razlozi! Valvasorovo delo je jedno od celovi-
tijih prikaza žumberačkih uskoka u 16. i 17. veku. Teško je bilo kritički do-
voditi u pitanje ono što je Valvasor napisao, posebno zbog činjenice da je

33 Naslov na nemačkom jeziku: Die Ehre des Hertzogthums Crain. Knjiga je izdata povo-
dom četiri stotine godina prve knjige na slovenačkom jeziku. Prevodilac s nemačkog
jezika i urednik je dr Mirko Rupel, izdavač »Mladinska knjiga«, a štampana je 1951. u
Ljubljani u štampariji Toneta Tomšiča.
140 1.
doseljavanja

objavljivano u Nemačkoj i na nemačkom jeziku i da je, verovatno, barem


vek i po, bilo teško dostupno. Zbog toga je bilo najlakše pozvati se na Val-
vasora i njegovo pisanje o žumberačkim uskocima pa »podići cenu« svom
pisanju, utoliko više što je njegova, uglavnom negativna slika nekim au-
torima bila unapred dobrodošla. Posebnu pažnju zaslužuje činjenica da
niko nije »obradio« sve što je Valvasor napisao o žumberačkim uskocima,
kao i da niko nije Valvasoro delo stavio pod lupu kritike.
Imajući to u vidu, odlučio sam se da čitaocima ove knjige omogućim
upravo to: da vide tačno što je Valvasor pisao, i to onim redosledom kako
je napisano u navedenoj knjizi. Molim čitaoce da moje komentare Val-
vasorovog pisanja razumeju kao pokušaj da se i njegovo pisanje konačno
stavi »pod lupu kritike«. Svestan sam da je to težak zadatak.
Na stranici 17, pišući o raznolikosti jezika u državi Kranjskoj, Valva-
sor kaže da bi se teško mogla naći država u kojoj je u upotrebi toliko jezika.
Pravi uobičajeni jezik je kranjski, zatim ilirski, hrvatski, slavonski, dal-
matinski, kočevski, istarski, italijanski, furlanski i nemački. Za »ilirski«
jezik kaže i da »je iskvaren i nije potpuno čist«. Iako celokupno plemstvo
uopšte govori nemački, govori i kranjski i italijanski.
Već prvi primer pokazuje da je Valvasorovo pisanje proizvoljno i
neprecizno. Koji su to jezici: slavonski, furlanski i dalmatinski? Možda
su to i tada bila narečja. Ali ostavimo to Valvasoru i jezikoslovcima. Bi-
tno je da se po Valvasoru u Kranjskoj ne govori slovenački. On to i kasnije
potvrđuje i kaže da se slovenački govori u Koruškoj i Štajerskoj! Sa stano-
višta predmeta i sadržaja ove knjige značajnije je da Valvasor spominje
neki novi jezik i naziva ga »ilirskim«. Međutim, iz konteksta nije moguće
da se zaključi koji bi to bio jezik i ko njime govori, kako je iskvaren i za-
što nije potpuno čist? Zašto je samo taj jezik iskvaren i nije potpuno čist?
Pošto se znalo za Ilire, pretpostavljam da je to bio njihov jezik. Ako je u
Kranjskoj bio u upotrebi ilirski jezik, mora da je bilo i Ilira! A ko su Iliri?
Nema ko drugi to biti nego žumberački uskoci, s obzirom da Vlavasor u
nastavku piše da uskoci govore ilirskim jezikom, ali i vlaškim jezikom i
jezikom sličnim hrvatskom!
O nošnji Valvasor kaže da »pravi Kranjci imaju svoju nošnju i svoj
jezik; takođe i Kočevci svoju posebnu. Uskoci i Hrvati se u nošnji donekle
141 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

razlikuju, kao i Rečani i Dalmatinci«. Značajno je zapamtiti da Vlavasor


samo »donekle« razlikuje nošnju Hrvata i žumberačkih uskoka, što znači
da ta razlika nije bila velika. Tu je u pravu, ali nije dosledan.
Na stranici 37, pišući o stanovncima Srednje Kranjske, Valvasor
kaže: »Između Novog Mesta i Metlike na Gorjancma prebivaju ljudi koje
zovu Uskoci ili Vlasi. Imaju potpuno posebnu nošnju i jezik i još posebnu
veru, koja je potpuno slična grčkoj, zapravo sebe zovu staroverci i za du-
hovnog poglavara priznaju patrijarha u Carigradu i Moskvi. Njihova odeća
je dosta slična Hrvatskoj, ali ne potpuno; govore, takođe, svoj vlaški jezik,
koji se ne razlikuje mnogo od hrvatskog«.
Ovaj kratak tekst veoma je značajan sa stanovišta tačnosti i kredi-
bilnosti svega što je Valvasor napisao o žumberačkim uskocima. Da li je
on razmišljao šta i o čemu piše i šta je već napisao. Da jeste ne bi došao
u suprotnost s onim što je već rekao o jeziku. Očigledno nije mislio da
uskoci govore ilirskim jezikom, jer sada tvrdi da oni imaju i svoj poseban,
»vlaški« jezik. Pošto su uskoci za Valvasora Vlasi, normalno je da govore
vlaški, ali kako je moguće da se taj vlaški »ne razlikuje mnogo od hrvat-
skog«? Koji je to vlaški jezik koji se ne razlikuje mnogo od hrvatskog?
Valvasor nije ništa manje protivrečan i kad je u pitanju nošnja. Pošto je
već napisao da se uskoci i Hrvati u nošnji »donekle razlikuju«, kaže da
uskoci imaju »potpuno posebnu nošnju«, a već u sledećoj rečenici uskoč-
ka nošnja je opet »dosta slična hrvatskoj«.
I tvrdnja o posebnoj veri uskoka potvrđuje da je Valvasor pisao
onako, »odoka«. Teško bi bilo poverovati da njemu nije bilo poznato da
su uskoci hrišćani, da je hrišćanstvo jedna, ista religija, kao i da u okviru
hrišćanstva postoje samo različite crkve. Inače, referenca da uskoci priz-
naju patrijarha u Moskvi i Carigradu trebalo bi da znači da su uskoci Slo-
veni (da ne kažem Srbi) i da ih to »okreće« Moskvi, za razliku od njegovih
Vlaha, koji su romanskog porekla ili romanizirani narodi. Iznenađuje da
je uredništvo u napomeni br. 16 ukazalo da nije preuzet širi tekst koji je
Valvasor napisao o veri uskoka, ali se ne kaže zbog čega! Pretpostavljam
da je uredništvo ocenilo da pisanje o veri uskoka ne bi služilo na čast nje-
mu i njegovom delu. Ako nije tako, odgovorno je uredništvo. A izgleda da
nije tako. Irena Smiljanić, čije studije o žumberačkim uskocima ću kori-
142 1.
doseljavanja

stiti kasnije, kaže »da je za taj dio Valvasor naveo literaturu po kojoj se
ravnao, objašnjavajući šta je pravoslavlje općenito. On citira i izjave samih
Žumberčana da im je vjerski poglavar pećki patrijarh (tada je to bio Arse-
nije III Crnojević)«.
Valvasor nastavlja: »Što se tiče hrane, obezbeđuju je (uskoci, prim.
autora) redovno s plenom i otimačinom, a uglavnom idu po plen u Tur-
sku; kažem uglavnom, jer, ako se lako može do čega ga dođe u susedstvu,
njima je svejedno: prijatelj ili neprijatelj, ovaj ili onaj, ništa ne zapos-
tavljaju, ništa ne propuštaju. Mnogi trguju i varaju s konjima, dobri su
konjski trgovci i prevaranti i ako mogu nekoga da prevare, nisu ni lenji ni
tupavi. Nađe se među njima i mnogo poštenih ljudi. Daju dobre vojnike.
Na krađu ih ne tera smo potreba, jer imaju rodne gore, jer raste kako žito
tako i vino i nasadi, a pored toga drže sve vrste živine; njihov neprimeran
način života utiče da s tim ne izdrže dugo, jer žderu i piju dok ne prote-
raju sve kroz grlo u želudac, da ništa ne ostane. I pritom se čvrsto drže
zajedno. Sve mora da bude odjednom pospremljeno, kao da bi ih čekala
teška kazna ili smrt ako bi šta ostavili – kao što kaže Plinius – kao da se
ne bi moglo drugačije upotrebiti i popiti, ako ne kroz čovekovo telo. Ali
kad proždrljivost rodi sina po imenu pomanjkanje, i vrli Uskoci si također
moraju, kad su pri kraju sa žderanjem, pomagati, ako ne kod Turaka, onda
kod suseda, ili pripasati sablju i ići u četovanje da nešto prigrabe, iz čega bi
mogli opet da naprave novi imetak ili dinarčić za piće«.
Valvasor je napisao mnogo ružnog o žumberačkim uskocima. Pole-
misati s njim bilo bi bespredmetno. Da već nije napisao onoliko proizvolj-
nosti i netačnosti, možda bih mu više verovao i rekao: neka bude kako je
napisao! Međutim, ne mogu se oteti utisku da se uskoci nisu uklapali u
Valvasorovu idiličnu sliku o vojvodstvu Kranjskom, pre svega rimokato-
ličkom i nemačkom.
Od kad znam za sebe, svestan sam i uočavao sam razlike između
žumberačkih uskoka i Kranjaca, jer one su postojale od iskona i postoje i
danas, ali ne i tako drastične i samo na štetu Žumberčana. Ipak, to me ne
pogađa toliko koliko ono o »rodnim gorama, žitu i vinu«. Pa zašto je onda
Žumberak pre dolaska uskoka uglavnom bio pust, samo delom slabo na-
seljen, neobrađen? Kranjci niti su ikada bili niti su danas »široke ruke« pa
143 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

da prepuštaju drugima ono što valja. I ne samo to, kako takvi »proždrljivci
i banditi« uopšte stignu, a ako i stignu, kako umeju da obrade polja, po-
seju žito, obrade vinograde? Oni su, sve donedavno, bili samo »pokretni
stočari«, lutalice pa zbog toga prozvani i »Vlasima«? Otkud i kako, odjed-
nom, naučiše da obrađuju rodna polja i gaje vinograde? I ko to obrađuje i
gaji kad je veći deo muške snage u stalnoj vojnoj službi?
Na stranici 46, govoreći o stanovnicima Notranjske, Valvasor kaže:
»Treći rod stanovnika zovu se Ćići. A ti prebivaju među Podgradom i Sa-
cerbom; u nošnji su zapravo mnogo slični opisanim Kraševcima, ali su
im u govoru mnogo daleko i govore svoj posebni jezik kao pravi Japidi,
ili potomci starih Japida, kako ih opisuju stari geografi i istoričari. Preživ-
ljavaju kao i Kraševci, ali neki od njih na konjima prenose so od mora u
unutrašnjost. Veoma su vešti i izvežbani u bacanju kamena s praćkom pa
pogađaju skoro sve što hoće; isto tako vešto obaraju čoveka s konja, kao da
bi ga kuglom odstrelio«.
Poznato da su Ćići vlaško pleme naseljeno na planini Ćićariji, oko
nje i dalje u Istri, da su skoro potpuno pohrvaćeni, ali da i danas među-
sobno govore rumunskim (ili vlaškim) jezikom. Da li je Valvasor znao do-
voljno o Vlasima? Zapravo, naslućuje se u čemu je problem. Po njegovom,
postoje dve vrste Vlaha. Jedni Vlasi su oni koji su »stvarno« Vlasi, pa čak
govore i svoj posebni jezik »kao pravi Japidi ili njihovi potomci«. Drugi
Vlasi su oni koji ni po čemu nisu Vlasi, ali su, ipak, »Vlasi«, jer ih Vlasi-
ma proglašava Valvasor i njemu slični, za koje u njihovoj rimokatoličkoj
i progermanskoj narcisoidnosti ne bi trebalo da bude mesta u vojvodstvu
Kranjskom. Da je ozbiljno porazmislio o stvarnim Vlasima-Čićima i žum-
beračkim uskocima koje on proglašava Vlasima i koji, po njemu, govore
ilirski i vlaški jezik, Valvasor bi shvatio ko su Vlasi, posebno to da žumbe-
rački uskoci teško da imaju bilo kakve veze s Vlasima u etničkom pogle-
du, nošnji, običajima, posebno u jeziku, s obzirom da u govoru Žumberča-
na nikada nije bilo niti danas ima sličnosti s vlaškim jezikom.
Na stranicama 123–125 on piše: »Vlasi ili Uskoci su dobili ime od reči
skok, što na Kranjskom znači poskok, oni su pred nekih 146 godina usko-
čili (ili pobegli) sa ženama i decom iz Turske i došli u Kranjsku. Zato ih po
Kranjskom zovu Uskoci, što Nemci izgovaraju kao Uskogen, takođe Usko-
144 1.
doseljavanja

ken ili Viskoken. Ako je uskok isto kao preskok, Uskok obeležava prebega.
Sami se u svom jeziku nazivaju Vlahi ili Lahi, isto tako kako su se pod
grčkim carevima nazivali Blaci, kako se kaže u Laoniku (nije mi poznato
šta je Laonik, možda neki grad ili pokrajina, prim. autora).
Ti Uskoci ili Vlasi prebivaju na Srednjem Kranjskom, tj. u trećoj pe-
tini, pa imaju uglavnom kod Pobrežja, Vinice i u tom kraju velika sela, a
na brdima pri Žumberku većinom usamljene kuće i uz svaku vinograd,
mnogo voćaka i polja. U svakoj kući stanuju zajedno tri, četiri, pa čak i pet
porodica i uz njih velika grupa dece, ali samo je jedan gospodar i jedna
gospodarica. Gospodar je najstariji muškarac, ako je za to sposoban, a gos-
podarica je žena najmlađeg oženjenog brata, ili strica. Njima dvoma mo-
raju svi drugi da budu poslušni i da obavljaju kućanske poslove. Ima čak i
takvih kuća u kojima ima i osam, pa i dvanaest muškarac, koji su svi spo-
sobni da nose oružje i idu na granicu. Da, skoro svi su dobri vojnici. Ne
treba im plaćati dnevnice i dodatke, ali zato moraju služiti vojsku i, kad
god je potrebno i glavar naredi, moraju u boj protiv omraženog neprijate-
lja ili stražariti dan i noć na vlastiti trošak. Od toga dvoga rađe obavljaju
prvo, naime da idu protiv omrznutog neprijatelja, jer im nadanje za dob-
rim plenom uklanja opasnost ispred očiju... Inače se prehranjuju životinj-
skim mesom, govedima, kozama i kozlićima, ali ipak imaju najviše koristi
i hrane od ovaca, kojih mnogi imaju i do dvesta, znači celo krdo. Mnogi
takođe trguju konjima na crkvene praznike, volovima i drugim životinja-
ma koje ili razmenjuju ili prodaju; u svakom slučaju, bilo na jedan ili drugi
način, nastoje da nešto zarade... Takođe, izvanredni majstori su u umetno-
sti da nešto nađu pre nego to čovek izgubi i da uzmu pre nego im čovek da.
Ipak, to se ne može pripisati svima, jer i među njima ima poštenih i vred-
nih ljudi koji sebi ne pomažu krađom, nego naprotiv, poštenim zanima-
njem i radom... Takođe, uobičajeno je da ubadaju noseve suviše duboko u
vrčeve ili čaše i da rado zamenjuju želuce s vinskim podrumom i ostavom
za hranu. Redovno u jesen popiju i pojedu sve, što su privredili vina i žita.
Sve treba rešiti! Idu od kuće do kuće, proždiru i žderu dokle god nečega
ima. Od toga imaju barem tu korist da im ništa ne poplesnivi, ne istrune,
ili padne u ruke Turcima. Kad su sve pojeli i ždrelo im je na dopustu, idu
po plen. Ako ga nema kod omraženog neprijatelja, traže unakrsno po
145 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

državi, gde bi ga našli. (To ne tvrdim za sve.) Zato zbog njih u državi nasta-
ju često velike neugodosti. Drže se zajedno kao verige i vežu se kakvom
zakletvom da jedan drugog neće da napuste. Pored toga dobri su trkači pa
mnogi tako brzo trče da ih nijedan nemački konj ne može preteći; zbog
toga ih često uzalud proganjaju. Ali ako koga uvate, stavljaju ga u verige,
bez obzira da li je građanin ili duhovnik, pop ili kaluđer. Pa to je ispravno:
ako neko kad greši ne poštuje samoga sebe, da ga se ne poštuje niti pri
kazni... Ono što sam već ranije rekao, da rado uzimaju što im čovek ne da,
odnosi se takođe i na prosidbu. Ako je Uskok ili Vlah donekle imućan pa
hoće da se oženi i ako njegovi rođaci znaju za slobodnu žensku, za pošte-
nu devojku (za udovice nikada ne pitaju), tada mnogo puta ne prave duge
ceremonije pri prosidbi; ako roditeli na prvo pitanje ne obećaju kćer ili ne
daju saglasnost, dođe mladoženja s pet ili desetak konja, u većem ili ma-
njem broju, zavisno od potrebe, i silom uzme dotičnu koja mu je srcu pri-
rasla, tako da je za takvog otimača najpravilnije reći da je ženu oteo. U
tom cilju prethodno pažljivo odaberu vreme i priliku kad devojčin otac,
brat ili stric nije kod kuće, jer je na granici ili iz drugih razloga, da ne bi
među njima došlo do sukoba ili prolivanja krvi. Zbog toga dođu po noći i
ako oni koji su ostali kod kuće ne dozvole devojci da mirno izađe, razvale
vrata, uđu u kuću, uhvate devojku i odvedu je silom i protiv volje rodite-
lja... Sa živim ljubavnim plenom beže i vode otetu dve do tri milje daleko,
popu ili kaluđeru (tj. k vlaškom duhovniku ili monahu) koji je mora ven-
čati i koji malo propituje da li će se obaviti uz saglasnost ili bez saglasnosti
roditelja. Ali ako čuje poglavar u Žumberku, moraju svi koji su bili učesni-
ci da plate veliku kaznu. Toga se boje pa se otmice ne događaju svakog
dana. S obzirom da se ne mogu toga potpuno odreći, ipak se više puta
drznu.... Kad se ženidba obavlja u redu i idu po nevestu, vodi je dever, to
jest drug, na konju pred sobom potpuno skrivenu. Ona sedi napred u sed-
lu, a iza nje drug, koji joj obavije celu glavu maramom, da ne vidi kuda
ide... Ponekad je običaj da prvu noć pored neveste spava neko od njezinih
ili njegovih najbližih rođaka, Razume se čisto pošteno (naravno po uskoč-
ki), jer bi drugi ljudi za takvu prijateljsku uslugu i ukazivanje časti takvom
prethodniku bili malo zahvalni, pa bi takvog uslužnika napravili Vlahom,
kako kažu Nemci, kada uškope ždrepca. Ipak, mladoženja sme, ako naleti
146 1.
doseljavanja

na pogaženi sat, ako joj stoji središnji krug napred na čelu, hoću da ka-
žem, ako vidi da nevesta nije nevina, može je vratiti i oženiti se s drugom.
Ali to mu je dozvoljeno samo jedanput, a taj koji se odrekao prve, zbog
prethodnog crkvenog venčanja ne može više da računa na bilo kakvu du-
hovnu službu (crkveno venčanje, prim. autora)... Nevestu vode iz rodi-
teljske kuće u crkvu sa zastrtim licem, kao opomena da se iz vlastitih po-
buda ne sme vratiti u očevu kuću. U crkvi se za vreme venčanja otkrije
obraz. Duhovnik koji venčava stavlja nevesti i mladoženji na glavu venac
od ružinih stabljika, kao znamenje i pouku da se ne smeju rastaviti ni u
sreći niti u nesreći... Uskoci krste decu kad su već starija i odrasla, takođe,
ne idu na ispovest pre tridesete godine... Ako neko tako oboli da se ne
može nadati da će da preživi, mora sam da se umije. Uzrok tome je stvar-
no smešan i bazira se na ubeđenju da mora da dođe Bogu, Ocu, Sinu i Sv.
Duhu čist i snažan. Pritom takođe ne govore pametno, da će ga okružiti
anđeli i da će mu svaki od njih na putu na onaj svet govoriti njegova vite-
ška dela; jedan anđeo da će nositi pred njim sablju i pušku (bez obzira što
će da ostane kod kuće obešena na klinu), s kojima se borio tako viteški
protiv omrznutog neprijatelja Turčina; drugi da će mu pevati šta je s go-
lom rukom ugrabio i odneo, opet drugi da će opevavati jarce i ovce, treći
kozliće i koze, četvrti konje i kobile koje je iz tuđih krajeva dognao, peti
odeću. Tako lepo podele časne službe da među anđelima ne bi bilo zavisti
i ljubomore. Na kraju dolaze mnogi hvalospevi kako se u životu držao
čvrsto i hrabro, tako da zaslužuje slavu i besmrtno ime. I na taj način umi-
re uz utehe tih žalosnih utešitelja... Za pokop umrlih nemaju groblje, ceo
svet im je groblje. Telo sahranjuju gde je najbliže i gde naiđu, bilo pod
drvetom ili negde drugde. Uz mrtvaca stavljaju parče hleba i sitan novac,
sold ili groš, a ponekad samo novčić. Zatim naspu malo zemlja i polože na
glavu prilično težak kamen i isto takav na noge (možda zbog toga da ne bi
ustao i hodao po kući). Potom se daje popu ili kaluđeru za zadušnicu pet
kranjskih zlatnika i pogreb je završen... Ako pokopavaju dete, njegova
majka nosi na glavi ljuljašku, pa kad ga zabrbaju, počne da optužuje smrt
i da joj zamera da je tog gluvog jadnika tako pogodila da je izgubio sluh i
vid, da ne bi čuo i video; zbog toga proklet bio onaj koji joj je uzeo dete, jer
bi od njega mogao da postane dobar junak, i druge stvari joj stavlja pod
147 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nos. Svoj napad, prekor ili tužbu završava na način kao da hoće takorekuć
da ojača prijašnje optužbe. ‘Đavolska, gadna, primitivna, strašna, neza-
sitna Smrt!’ Uzela si mi i požderala dete, pa imaj i ljuljašku! Požderi je da
se zadaviš! Napuni gubicu njome da ti se svi zubi polome! Posle tog poklo-
na i pametnog zaključka stavi ljuljašku na grob, gazi je dok se ne razbije
na sitne delove... Tu moram još napisati o njihovoj odeći. Nošnja je prika-
zana na priloženom bakrotisku. Žene nose duge gornje suknje bez ruka-
va, jer imaju ispod druge rukave. Grudi ukrašavaju maramama s napisima
ili ružama; isto tako se i suknje ukrašavaju plavim, crvenim i drugim bo-
jama. Na nogama nose opanke, tj. široke podplate koje na rubu imaju
male šupljine; kroz njih se protne vrpca i obuća je gotova. Tu obuću zovu
opanci. Neki seljaci i siromašni uzmu samo parče sirove kože, nožem
postružu dlaku i tako naprave opanke. Glavu zavijaju, prema potrebama
vrlo pažljivo s dugom i uskom maramom iz izvezenog platna. Muškarci se
odevaju skoro isto kao Hrvati, s tim da neki nose male, neki široke kape.
Neki ih s uzicom privežu pod bradom, da ne odleti. Takođe, i muškarci
nose opanke, pantalone i ogrtač kako i Hrvati, većinom iz obojenog
sukna. Isto tako su pantalone i nogavice kao i kod Hrvata iz jednog dela.
Neki nose velike i duge brade, drugi ih odseku s makazam i puste da raste
gornja brada ili brkovi. Takođe, šišaju i glave i puste napred dugu kitu, ili
šop kose, a nekima takva kita raste kao u Turaka. Neki nose na glavama
velike šešire kao Hrvati; primer se vidi na bakrotisku, na čoveku koji se
duboko klanja kaluđeru (ili uskočkom duhovniku). Ovaj sa šeširom je ka-
luđer, onaj drugi s kapom je pop, tj. sveštenik. Takvi ljudi se kod Mo-
skovljana isto tako nazivaju popovi, što po svoj prilici dolazi od reči papa,
kako su nekad nazivali učitelja latinske crkve, pošto su ga u grčkoj crkvi
zvali pappos. Otuda takođe donjonemačko i nizozemsko de Pap i gornjo-
nemačko der Pfaff. Popovi nose ponekad kape, kao ovaj na slici, ipak veći-
nom nose šešire kao kaluđeri, tj. kao monasi. To ljudstvo govori vlaški.
Jezik se od hrvatskoga razlikuje ponešto, od kranjskog nešto više«.
Pošto ne poznajem svoje prapretke, pre i iz vremena kada je o njima
pisao Valvasor, ne mogu da kažem koliko je bilo, a koliko nije bilo tako
kako kaže Valvasor, ali verujem da je istina, kao i obično, negde u sredi-
ni. Sa stanovišta sadržaja ove knjige, Valvasor ponovo poredi uskoke, (po
148 1.
doseljavanja

njemu Vlahe) s Hrvatima, što još jednom potvrđuje da uskoci nisu Vlasi,
ali još jednom asocira na istorijsku, politički i ideološki stvorenu zavr-
zlamu o sličnostima i razlikama među Srbima i Hrvatima. Valvasor je taj
problem, očigledno, rešavao pojednostavljeno i arbitrano. Svako ko nije
Kranjac, ali je rimokatolik, je Hrvat. Problem nastaje kad neko nije rimo-
katolik, već je »grčke vere«, a sličniji je Hrvatima nego Kranjcima, onda je
on uskok, pri čemu mu je Valvasor, kako mu je kad palo napamet, prikačio
vlaško poreklo, ilirski ili vlaški jezi i slično,
Zaista, koji je to i kakav »vlaški jezik«, koji se malo razlikuje od hr-
vatskog, a malo više od kranjskog. Vlaški jezik, kojim govore Vlasi, teško
da ima išta zajedničko sa srpskim i hrvatskim, bolje rečeno srpsko-hrvat-
skim, a posebno s kranjskim jezikom. Očigledna besmislica.
Ono o ženidbama/udajama, odnosno otmicama neveste, je bilo
stvar običaja, posebno morala. Ne znam da li su Žumberčani bili u tom
pogledu »moralniji« od Kranjaca, ali znam da su Žumberčanke bile mo-
ralnije, u smislu konzervativnije, od Kranjica. Mnogo češće su se Kranjci
ženili Žumberčankama, nego Žumberčani Kranjicama. Ako je u Žumber-
ku bilo otmica neveste, otimači nisu trebali da idu »kod najbližeg popa
ili kaluđera«. U Žumberku su, od doseljavanja, bile samo dve parohije, u
Radatovićima i Mrzlom polju, sa svega dva, a samo u »boljim vremenima«
2–3 popa. Prema tome, niti su otimači trebali da »traže« popa ili kaluđera
niti je kapetanu žumberačkom bilo teško da otkrije otimače.
Posebno je bestidno šta je Valvasor napisao o sahranama mrtvih
»pod prvim drvetom«. Svi narodi, pa i srpski, a žumberački uskoci poseb-
no, imali su »čast i privilegiju« da svoje poginule i umrle stotinama godi-
na, u teškom vremenu uzmicanja i pred opasnošću, sahranjuju »usput, ili
kraj puta«. Nije ni ljudski, a hrišćanski da i ne govorimo, da se neko ruga
grobovima, takozvanim »krajputašima«. Grobovi »krajputaši« su oplaka-
ni u pesmama »tužbalicama« i legendama, opisani u pričama i romanima.
Sem toga, u Žumberku je u vreme kada je Vlavasor pisao, bilo najmanje
dvadesetak crkava, uglavnom na mestima gde se i sada nalaze, a oko njih
su bila i sada su groblja. U tim crkvama su ta dva-tri popa krstili, venčava-
li, ispraćali preminule i obavljali druge službe pravoslavne veroispovesti.
149 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ne mogu a da ne postavim pitanje: kako se zove čovek koji se tako


brutalno ruga nevoljama drugih naroda? Da li je dovoljno da se kaže da je
samo neprimereno da Valvasor poredi uskoke s nemačkim konjima? Iako
ima uskoka koji su, po Valvasoru, brži od nemačkih konja, to ne bismo
mogli da shvatimo kao kompliment. Čovek je čovek, čak ako je i uskok,
a konj je konj, pa je i Valvasor to što jeste, a ne ono što je on o sebi mislio.
Na stranici 127, a i inače često, Valvasor u vezi s uskocima spomi-
nje Hrvate. Govoreći o Hrvatima u Kranjskoj, on kaže i ovo: »Po obliku
brkova Hrvati su skoro jednaki Perzijancima i turskim janjičarima, koji
većinom takođe skraćuju donju bradu«. Do kakvih zabluda može da do-
vede ovakvo pisanje i poređenje pokazuje činjenica da su mnogi istori-
čari i političaia na osnovu takvih »naučnih« činjenica zaključivali da su
Hrvati iranskog porekla. A ako su Hrvati slični turskim janjičarima, biće
da je među janjičarima bilo Hrvata, a ne da su se Hrvati ugledali na turske
janjičare.
Na stranici 150. Valvasor posvećuje dosta prostora i na više mesta
slavi Tomaša Hrena (1560–1630), koji je 1597. imenovan za ljubljanskog
biskupa i na toj dužnosti ostao 30 godina. Hren se »istakao« i u istoriji os-
tao zabeležen kao odlučan protivnik luterana (reformista, protestanata),
s kojima se surovo obračunavao. Hren je među prvima predlagao i da se
pravoslavni žumberački uskoci silom prevedu na rimokatoličanstvo ili da
se proteraju iz »Slavnog Vojvodstva Kranjskog«, a kad je uvideo da to nije
moguće, da se pounijate.
Na stranici 215. Valvasor kaže da su na vojnoj svečanosti u Karlovcu
»dva trubača i bubnjar, kako već imaju običaj Hrvati, igrali po turski«. Ni-
sam siguran da se u toj prilici uopšte igralo »po turski«, a posebno da je to
tada bilo »uobičajeno među Hrvatima«. Pre svega, pitanje je šta Valvasor
uopšte podrazumeva pod igranjem, a šta po turski?
Na stranici 239, pišući o sporovima oko i u samom gradu Mehovo,
udaljenom dve milje od Novog Mesta, a jednu milju od Metlike, Valvasor
kaže i ovo: »Godine 1602. je ponovo izniklo seme razdora. Da bi ga sprečio
i ugušio, gospodin Karel Jurič, koji je tada posedovao grad i imanje Meho-
vo, nahuškao je Uskoke na pobunjenike. Oni su se uspešno branili, pa su
čak i žene nagovorili, pa su s roguljama i drugim oruđima išle na Uskoke.
150 1.
doseljavanja

Pri toj pobuni ubijen je jedan kmet i stara žena, a malo dete su pogazili
konji. Najgore su prošli Uskoci jer ih je od 100 izašao sam deseti deo. Tom
prilikom je sin sudije iz Mehova ustrelio jednog Uskoka jer ga je uvredio,
pošto mu je pokazao zadnji deo tela«.
Na osnovu napisanog nije uopšte jasno šta se stvarno dogodilo u Me-
hovu? Ko su pobunjenici? Zar je moguće da bi uskoci pošli tek tako u okr-
šaj u kojem ih je 90 poginulo? Pa gubici su ravni onima u katastrofalnoj
bici kod Budačkog! Uskoci su u to vreme bili dobro vojnički organizovani,
imali su svog kapetana, komandanta i područne komande. Sporovi su se
vodili zbog pljački i pojedinačnih zlodela, a niko nigde ne spominje 90
poginulih u sukobu oko Mehova. Ali ovo nije jedini primer besadržajnog i
nejasnog pisanja. A kakve su posledice, vidi se iz činjenice da je Josip Mal
preuzeo ono što je napisao Valvasor, ali ga nije naveo kao izvor (str. 184).
Stranica 241: Rezidencija Pleterje »ima s jedne strane ravna polja, a
na drugoj visoke Gorjance, gde prebivaju Uskoci«.
Stranica 246: »Od Ljubljane šest, a od Novog Mesta tri milje je uda-
ljen grad i trg Žužemberk. U leto 1559. drznuo se da u Žužemberk dođe
Gregor, nezakoniti sin g. Jurija Turjaškog, rođen u Švajcarskoj, pošto su
mu umrli otac Jurij Turjaški i brat g. Volbenk, s osamnaest Napolitanaca;
došao je do Žužemberka na neradni, vašarski dan. Nije se dugo zadržavao,
nego se još isto veče prebacio preko zidova i zauzeo grad. Međutim, stra-
žar je brzo kroz gužvu izašao iz grada i sakupio svoje kmetove. Ubrzo im
se pridružio i gospodin Herbart, baron Turjaški, general Hrvatske krajine,
napao grad i zauzeo ga. Osam Laha su provalili zid; pod zidom su ih izne-
nadili naoružani kmetovi s pripremljenim i podignutim kopljima, ostale
su ubrzo, zajedno s nezakonitim sinom Gregorom, u gradu savladali i sve
poubijali. Posle borbe su izbrojali trideset i šest mrtvih, najviše Gregor s
njegovih osamnaest Laha i sedamnaest ljudi gospodina Turjaškog. Lahe i
njihove vođe nisu pokopali, nego su ih odvukli preko vode u divljinu, gde
su Gregora divlje svinje, a njegove drugove psi, ptice grabljivice i divlje
zveri razderale i požderale, kao crknute mrcine«.
Jasnoće radi, Valvasor Napolitance, dakle autohtone Romane, nazi-
va Lahi, za razliku od Vlaha, kako naziva pripadnike romaniziranih na-
roda. Ova priča je slična onoj u vezi sa sukobom u Mehovu. Teško bi bilo
151 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

zaključiti šta se stvarno dogodilo. Pošto se radi o »rimokatoličkom sporu«,


neka tako i ostane. Ipak, imajući u vidu da Valvasor opisuje postupak s
poginulima, nameće se pitanje da li su Kranjci u to vreme bili na »mnogo
višem civilizacijskom nivou« od žumberačkih uskoka?
Stranica 285: »Komandant Varaždinskog generalata je vicegeneral
i pukovnik, u vojsci kod svih omiljeni kavalir grof Trautmanasdorff, a
njegov zamenik je gospodin N. Makar, hrvatski plemić koji se sa svojom
slavnom hrabrošću dokazao skoro svim Hrvatima, jer je često kao munja
udarao na Turke i pobeđivao ih«.
Za Valvasora je Nikola Makar Hrvat, iako Makara ima među Žum-
berčanima, o čemu je već bilo reči, a jedan od njih, iz Velikog Liješća, se
kao prvi Žumberčanin naselio u Metlici.
Stranica 287: »Grad Budački su naši – hvala Bogu – ponovo zauzeli
i obezbedili ga s turskim Vlasima (tako zovu te Vlahe, koji su pobegli iz
Turske)... U gradu samo stražare. Pod njim u trgu stanuju Vlasi, koji tu
navodno pod velikim drvećem plešu i zabavljaju se. Predvodnik tih Vlaha
je vojvoda Tudor«.
Zaista je interesantno na koje sve načine Valvasor spominje Vlahe
i kakvim ih imenima naziva. Očigledno je da ni njemu samom više nije
bilo jasno o kome govori i šta pod rečenim podrazumeva. A i život im je,
očigledno, bio lep – samo su plesali i zabavljali se.
Na stranicama 289–290, pišući o Senju i senjskim uskocima, Valva-
sor iznosi niz kontoverznih tvrdnji i konstruiše neverovatne zavrzlame
i nelogičnosti. S obzirom da će o senjskim uskocima još biti reči, njegove
trvdnje predstavljaju samo uvod.
»Što se tiče vere, svi Senjani su rimokatolici, ali misu (liturgiju,
crkvenu službu, prim. autora) i crkvene molitve i sve druge obrede obav-
ljaju na ilirskom ili slovenskom jeziku. Jezik koji koriste Uskoci i Senjani
je, zapravo, dalmatinščina. Za čitanje i pisanje imaju tri vrste pisma: prvo,
glagoljicu, koju koriste u crkvenim stvarima, pri dopisivanju s Turcima
koriste ćirilicu, a kao svakodnevni jezik koriste latinski«.
Čudnovat neki narod, pravi poliglote. Jezik im je zapravo dalmatin-
ščina, a svakodnevni jezik im je latinski, a nisu Latini (Romani). Gde su
i kada naučili latinski jezik, kad su latinski jezik u to vreme izučavali i
njime pisali samo na carskim i kraljevskim dvorovima i crkveni veliko-
152 1.
doseljavanja

dostojnici. Pošto znaju i ćirilicu i glagoljicu, postavlja se pitanje gde su


naučili ta pisma? Koje škole je završavao taj narod, kad još narodnih škola
nije ni bilo? Kad su pored tolikih škola naučili pomorske (čitaj gusarske)
veštine?
»Ljudstvo koje obitava oko Senja nazivaju, kao što je već bilo reče-
no, Vlahi, na latinskom Walachi. Vlaški jezik se u mnogočemu poklapa s
dalmatinščinom ili sa slovenščinom. Joannes Lucius (Ivan Lučić) s pra-
vom spominje da se vlaški jezik unekoliko slaže s italijanščinom i latin-
ščinom, iako bi trebalo znatiželjnom čitaocu potpuno jasno reći da pravi
Vlasi te jezike uopšte ne razumeju i da je sličan jeziku Morlaka, koji liče
na Vlahe«.
Priznajem da sam postao »znatiželjan« kakve ću sve gluposti da pro-
čitam? Sad opet vidimo da ti isti ljudi govore vlaški jezik, koji se poklapa
sa slovenščinom i dalmatinščinom, ali taj jezik »pravi Vlasi« ne razumeju.
Ko su za Valvasora Vlasi, ko »pravi«, a ko »krivi« Vlasi?
»Vlasi su u nekim selima dobri Rimokatolici, ali ponekad imaju svo-
ju vlastitu i skoro po grčkom načinu uređenu veru, iako ne po svemu. O
tome sam već rekao dovoljno kad je bilo reči o službi božjoj kod Uskoka«.
Dakle, već naredna rečenica, koja bi trebalo da pojasni i otkloni di-
leme, unosi nove zabune. Valvasor opet tvrdi da su Senjani dobri rimoka-
tolici, iako neki imaju po grčkom uređenu veru, ali ne po svemu, pa se još
poziva na svoje ranije tvrdnje, kao da je na nekom mestu nešto stvarno
jasno rekao i dokazao! Da li je to ono što je urednik izostavio?
Na stranicama 295–296, kad piše o krajišnicima-vojnicima, Valva-
sor kaže: »Martolozi su Turci, Morlaški i turski Vlasi koji se povlače po
državi i otimaju i kradu sve što mogu«.
Koji su to Morlački, a koji turski Vlasi? Mislim da niko nije toliko bio
opterećen Vlasima i da ih niko nije tako i toliko zloupotrebljavao.
»Većina Hrvata, kao i ljudi koji prebivaju u Morskoj krajini, koji su
skoro sami Vlasi i koji su nešto katoličke, nešto starogrčke vere, ne plaćaju
ni danak i doprinose. Ali su spremni da se u svakom momentu angažu-
ju protiv Turaka... Među tim Vlasima nađe se dosta onih koji trče znatno
brže od nemačkih konja«.
153 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ovo ne zalužuje ozbiljan komentar, sem da Valvasor i ove »morske


uskoke« poredi s nemačkim konjima. To mu je, izgleda, opsesija. Kako bi
bilo da se upitamo da nije Valvasor možda bio brži od nekog kranjskog
magareta? Ko zna! Možda je bio samo tako tvrdoglav!
Na stranici 300, pod naslovom »Razni pobedonosni bojevi s Turcima
posle prodora u Štajersku i Kranjsku«, Valvasor je napisao i ovo: »Godine
1388. je Hrvat po imenu Milo Kabilović žrtvovao život za sve hrišćane,
posebno za svog gospodara i vladara, pošto je turskog tronogog Amurata
probo s kopljem«.
Jasnoće radi, u pitanju je Kosovska bika 1389, a Valvasorov »hrabri
Hrvat Milo Kabilović« je srpski velikaš i junak, nadaleko opevani Miloš
Obilić. Turski tronogi Amurat je car Murat I, a da je imao tri noge, nisam
do sada nigde ni čuo ni pročitao.
I na kraju, na stranici 309, Valvasor još kaže samo da je među 500
vojnika, koje je protiv Gubčevih pobunjenika predvodio gospodin Jošt Jo-
žef, baron Turnski, bilo i »nešto Uskoka«.
I tu je kraj Valvasorovog pisanja o žumberačkim i nekih drugim
uskocima. Šta da se kaže? Valvasoro pisanje, barem kad je reč o žumberač-
kim uskocima, »njegovim Vlasima«, ne bi zasluživalo mnogo pažnje da
nije toliko netačno i tendenciozno.
Valvasor je sebi dozvolio da piše o etničkoj i verskoj skupini, koju je
slabo poznavao, a prema kojoj je unapred imao krajnje negativan odnos.
Napisao je mnoge neistine i stvorio negativnu sliku o žumberačkim usko-
cima. Ne znam da je još neko na ovim prostorima toliko uticao na istori-
ografiju i stvaranje ružne slike o žumberačkim uskocima. Na osnovu nje-
govog pisanja teško bi se moglo razabrati ko su žumberački uskoci, kojim
jezikom govore, kome su slični i po čemu, a od koga se stvarno razlikuju.

Radoslav Lopašić o žumberačkim uskocima

Upozorio sam da su se mnogi autori pozivali na Valvasorovo pisanje i


njegove ocene o žumberačkim uskocima prihvatali »zdravo za gotovo«.
Izuzetak u tom pogledu predstavlja hrvatski istoriograf Radoslav Lopašić.
154 1.
doseljavanja

On rado ističe da Valvasor zove »Metličane, Črnomeljce, zatim stanovni-


ke Vinice, Podbrežja, Kostela, Semiča i drugih okolišnih mjesta u svojem
povijestnom i zemljopisnom djelu ’Čast Kranjske’ vazda samo Hrvati«
(str. 11–12), a prihvata i sve drugo što je u prilog Hrvatima i hrvatskoj stra-
ni u sporu kome pripada Bela krajina i Žumberak. To je i normalno, svako
»vodu navodi na svoj mlin«.
Što se tiče žumberačkih uskoka i Lopašić je koristio podatke koje je
izneo Valvasor, ali se na nekim mestim, kritički osvrnuo na njegovo pisa-
nje. »Otmica o kojoj pripovjeda Valvasor, da je u Žumberku kod Uskoka
uobičajena, isčezla je već odavna, niti ima parametara da se šta takova do-
godilo u žumberačkih gorah« (str. 9). Valvasor opisuje Žumberačke usko-
ke kao ljude veoma surove, razuzdane, koji se rado bave krađom i otima-
činom. Dakako da je bilo dosta danguba i opaka svijeta među njima, ali toj
pokvarensti bili su krivi vječni ratovi, pak tadašnje uredbe na krajini; jer,
ne samo da je bilo dopušteno već je pače bilo i naloženo četovanje i pljač-
kanje po Turskoj, kako se to dogodilo 1580, kada su zapovjednici upravo
slali Uskoke na plijen na Unu. Naučeni otimati Turkom, nastaviše Uskoci
tu mrzku navadu i kod svojih susjeda u Kranjskoj i Hrvatskoj (str. 37). Val-
vasor pripovjeda o uskočkih popovih svoje dobe, da su neuki, pismu malo
vješti, surovi i mnogi između njih izkvareni, a zapovjednici i sudovi da su
ih kaznili poput drugih uskoka kad bi bili što skrivili« (str. 42).
Radi se o tome da »crkveni poslenici« nisu bili potčinjeni civilnim
i vojnim, nego crkvenim vlastima, ali to nije važilo i za pravoslavne po-
pove.
Ipak, mnogo više pažnje od kritike Valvasorovog pisanja zaslužu-
je što je Lopašić napisao o žumberačkim uskocima. Razume se, njegovo
pisanje odnosi se na stanje više od stotinu godina kasnije, sredinom 19.
veka, ali ipak upotpunjava mozaik saznanja ne samo o žumberačkim
uskocima nego i o starosedeocima, Hrvatima.
»Rijeka Kupčina ne djeli samo podgorje Žumberačko, nego ima zna-
čaj i u etnografskom pogledu. Uz njezino korito i u kupčinskoj dolini, od
Kostanjevca prema Oštrcu i gradu Žumberačkom, na okupu su stari kato-
lički Žumberčani. Jedna grupa tih starosjedelaca, od lijeve obale Kupčine,
raštrkana je i pomješana s Uskocima prema Kalju i Mrzlom polju, a druga
155 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

na severozapadu dopire do Sošica. I Uskoke Kupčina dijeli u dva posebna


plemena, koji imadu u više obzira svoj poseban tip i karakter... Na prvi
pogled razabire se razlika između katoličkih Žumberčana, starosjedelaca,
i unijatskih Uskoka. Katolički Žumberčanin je srednjeg stasa, suvoljast,
bjeloputan, dugoljastog lica i plavokos. Od njega je nešto viši, ali kao gor-
štak i i tjelesno jedriji Uskok, razlikujući se ponajviše crnom kosom i s dva
krasna i živahna oka. Katolički su Žumberčani i danas čakavci, i jezikom
i naglaskom. Čakavština se izgubila i prešla u štokavštinu samo kod obi-
telji, koje su pomješane s uskocima, ali se i oni raspoznaju po naglasku.
U njih nema junačkih pjesama, te pjevaju samo ženske popjevke... Uni-
jatski je Uskok štokavac najradikalnije jekavštine. Pjeva junačke pjesme,
što ih đedovi donesoše iz nekadašnjeg zavičaja, i koje im ’vila kazivala u
junačkim vojnama’ o Kraljeviću Marku, Strainjiću banu, Senjanin Tadiji
i drugim narodnim vitezovima. Osobito žene čuvaju stare običaje i svu
snagu jezika, koji divno govore. Razlog je što su žene uvijek kod kuće i
čuvaju starinu, dok muškarci, i kao vojnici i poslovni ljudi idu po svjetu
i druge jezike i narječja čuju i uče... I među štokavcima (Uskocima) ima
neke razlike, kako ih Kupčina dijeli, u govoru, nošnji i zanimanju. Po svoj
prilici su Uskoci na sjeveroistočnoj strani, prema Samoboru i Savi, stariji
doseljenici. Govore više južnim i primorskim narječjem i koriste stariji
naglasak. Manje su okretni i siromašniji su, a zovu ih u Žumberku mas-
lari. Može se reći da su se Uskoci na zapadu i oko Metlike kasnije naseli-
li. Oni govore štokavski na ’bosanski način’, a zovu se ’fužinari’, pa bi se
moglo reći da su se u staroj postojbini bavili rudarstvom. Oni su spretniji
od maslara, prometniji i napredniji u gospodarstvu, s obzirom da se od
1848. bave i trgovinom po svijetu, od kako je trgovina solju i duvanom, a
i krijumučarenje robe iz Hrvatske u Kranjsku prestalo... Svi Žumberčani,
bili štokavci ili čakavci, zovu svoj jezik hrvatskim. Inače, u Žumberku kao
i u mnogim drugim krajevima, Hrvat znači isto što i katolik, a katolička
crkva je Hrvatska crkva. Žumberčani oba crkvena obreda, grčkog i latin-
skog, žive međusobno u slozi i bratimstvu, i svjesni su da ih vjera ne luči
(razdvaja, prim. autora). Katolici se dosta puta žene s unijatkinjama, dok
se veoma rijetko događa da unijat uzme katolkinju za ženu... U odjelu ima
dosta razlike. Momci katolici obučeni su u bijelu čoju po kroju obližnjih
156 1.
doseljavanja

Pribićana i nose vunenu torbu crvene boje. Opanke, koje su u Valvaso-


rovo doba nosili svi u Žumberku, nose samo katolici, i to tamo gdje nisu
pomješani s Uskocima... Nošnja unijata ’vrgla se na kroj vojničkog odjela’,
kod krajiških pukovnija: uske hlače na remenu, zubunac od surog sukna
i vojničke čizme. Zimi nose povrh vojničku kabanicu ili kožun. Na put
nose o ramenu torbaču od tamne vune. Ženska nošnja je karakteristična
i sačuvana od starih vremena. Košulja je duga ispod koljena, prošarana
oko vrata, na grudima oko kopči i na kraju širokih rukava. Na košulju ob-
lače zobun i kožun ili dolamu od bijele čoje. I žene i djevojke nose prega-
ču, koju same tkaju i ukrašavaju vezom. Rubac zvan premetača, ima kod
mladih i tek udatih žena na vrhu čela crvenu portu, a majke nose bijelu
premetaču... Divljaštva i zlobe, zbog čega su se u starije doba dosta tužili
na uskoke, nestalo je već odavna, pa su današnji Žumberčani ljudi mirni,
krotki, pa čak i pomalo mlohavi. Da li su u dugotranom ratovanju svo-
ju snagu istrošili, ili su uljuđeni i upitomljeni ozbiljnim i intenzivnom
kršćanskom naukom? Doista veoma je blage ćudi taj narod; u Žumberku
nema opačina i zločina, a do novije doba rijetko se događala krađa ili pre-
vara, a kakvo grdnije zločinstvo jedva da se pamti, tako da je bilo opće
mnijenje i glas za Žumberčanih za obstanka krajine, da za Žumberčane
ne treba ni uza ni zatvora. Svaki od poglavara, koji bi se bio nakon duljega
boravka dijelio sa Žumberkom, težkim se je srdcem raztao sa omiljenim
tim krajem. Veoma je bistra pamet u tih ljudi. Žumberčanin i priprosti
svaća brzo sve, što vidi i što mu se pripovieda, a razgovor s njim je lahak
i ugodan. Nije dakle čudo da je razmjerno pram ostaloj domovini znatan
broj Žumberčana, koji su knjigu izučili, te koristili otažbini kao učitelji,
svećenici, činovnici i vojnički častnici« (str. 5–9).
U osvrtu na napisano rekao bih samo dve stvari, jednu pozitivnu i
jednu negativnu. Lopašić je, »ruku na srce«, bio blagonaklon prema žu-
mberačkim uskocima. Nisam našao da se neko o njima tako pozitivno
izrazio. Sve što je Lopašić napisao u osnovi je istina, ali malo suviše nagla-
šeno. Žumberčani imaju mnogo dobrih osobina, ali se ne bih složio ni da
su bolji ni gori od drugih, u ovom slučaju rimokatolika Hrvata. Dodao bih
i da je pitanje koliko je napisano rezultat Lopašićevog pozitivnog iskustva
i doživljavanja pojedinaca, a koliko stvarnog poznavanja ljudi i prilika u
celini?
157 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Međutim, veoma iznenađuje da Lopašić kaže da svi u tom delu Hr-


vatske, pa i Žumberčani, »svoj jezik zovu hrvatskim«. To niti je istina, niti
je takva formulacija prihvatljiva. A kako bi ga zvali, ako se radilo i radi o
zvaničnom, književnom jeziku u Hrvatskoj? Međutim, književni hrvat-
ski jezik nastao je nekoliko vekova nakon što su se žumberački uskoci do-
selili. Književnim jezikom govorili su i njime pisali u Lopašićevo vreme
samo oni »učevni«, podjednako i Hrvati i Žumberčani, s tim da je Žum-
berčanima, naglašenim štokavcima, bio mnogo bliži »književni hrvatski
jezik«, nego Hrvatima kajkavcima, ikavcima i čakavcima, što je i danas,
ne slučaj, nego pravilo, podjednako u zvaničnim i nezvaničnim prilikama
i razgovorima.
Bilo bi mnogo realnije i prihvatljivije da se, kad su u pitanju Žu-
mberčani, ne piše o jeziku, nego o narodnom govoru (dijalektu). Žum-
berčani su, od doseljavanja, do dana današnjeg, govorili svojim jezikom,
svojim dijalektom, koji se razlikovao i danas se razlikuje i od hrvatskog
književnog jezika, a još više od jezika (govora, dijalekata) kojim govore
okolni Hrvati. Dok ovo pišem, razgovaram s prijateljima koliko se naš go-
vor razlikuje od govora (dijalekta) okolnih Hrvata, da Slovence, nekada-
šnje Kranjce, i ne spominjem. Razlika se vidi već posle prvih reči. Po tome
se nepogrešivo »prepoznajemo«. Dovoljno je da Žumberčanin kaže »đed,
đevojka, đe si bio, i sve je jasno. Učitelji u okolnim školama, pošto škola
u Žumberku više nema, ukazuju »da je govor žumberačke đece najbliži
(književnom) hrvatskom jeziku«.
Pošto je o jeziku reč, a ja o jeziku Žumberčana neću posebno da pi-
šem, ukazujem samo na nekoliko karakteristika. Jezik Žumberčana je, u
osnovi, pravilan i razumljiv. Ili, da okrenemo stvar, manje je »iskvaren«
nego dijelakti u okolini i šire. Na njega je više uticao kranjski (slovenač-
ki), nego hrvatski jezik, s obzirom da su kontakti s Kranjcima bili inten-
zivniji, posebno zbog trgovine, kojom su se Žumberčani bavili, i jer su s
kranjske strane dolazili »tehnički noviteti«, ponajviše nemački nazivi
alata kojih nije bilo na ovim prostorima, ali i brojni izrazi u svakodnevnoj
upotrebi.
Iako je to bilo neminovno, rekao bih da je jezik Žumberčana najviše
»iskvaren« upravo transformacijom nemačkih izraza i pojmova. Primera
158 1.
doseljavanja

ima mnogo. Kad Žumberčanin kaže »gli sad«, onda to znači baš sada, ovog
momenta, a reč »gli« dolazi od nemačkog »gleich« (glajh), što znači sada,
odmah; »šenkati« znači pokloniti (schenken); lon je dnevna zarada »die
Lohne«; »žaga« (testera, pila) dolazi od nemačke reči »die Sege«, »šrajf«,
od »die Schraube« itd.
Drugi negativan uticaj na jezik Žumberčana posledica je unijaće-
nja, odnosno menjanja istočnog, grčkog, pravoslavnog veroispovedanja.
Popovi su narodu nametali »mašu«, umesto liturgije, ili službe božje; Va-
zam, umesto Uskrsa; žegnanje (nemački segnen), umesto blagoslova itd.
Prilika je i da ukažem na barem dve reči u jeziku Žumberčana, koje
govore o njihovom »južnjačkom« poreklu. Kad Žumberčanin želi nekog
da podstakne, nagovori na nešto, on će reći »elaj«: elaj uzmi, elaj požuri,
elaj budi dobar, elaj idi itd. Ta reč na grčkom znači u osnovi isto, u smislu:
hajde, napred, pa Grci bodre svoje sportiste s »Ella Hellas«, napred Grčka
(Helenija, Helada, zemlja Grka, starih Helena).
Žumberčanin po pravilu kaže »sussjed«, »ssutra«, »ssedi«, »sseno-
kos« i slično. Radi se glasu između »s« i »š«, koji je donet iz prapostojbi-
ne Crne Gore. Tamo je ne samo u upotrebi i danas nego se postojanje tog
glasa u govoru Crnogoraca u sadašnje vreme koristi kao jedna od osnova
ustanovljavanja crnogorskog jezika i njegovog odvajanja (razlikovanja)
od srpskog. Dovoljno je da se pogleda program na nekoj od crnogorskih
televizija pa da se uoče ne samo velike jezičke sličnosti u imenima i pre-
zimenima, običajima i drugom nego i u jeziku.
Valja naglasiti i da potomci žumberačkih uskoka, više u središnjem
i istočnom delu, nego u Radatovićkom kraju, »rastežu i naglašavaju« po
crnogorski i imaju naglasak na zadnjem slogu: išaa, došaa, rekaa. Moji pri-
jatelji, kojima sam skrenuo pažnju kako govore u Crnoj Gori, mogli su u
to da se uvere nedavno, i više puta, u Sopotima, Sošicama, Reštovu, De-
livukima i drugim selima. Priznali su mi da o tome i bezbrojnim drugim
istinama o sebi i svom narodu, nisu imali pojma.
Značajan doprinos istini o govoru Žumberčana dao je dr Ivan Brabec,
u kratkom članku »Žumberački govori«.34 On jasno razlikuje uskočki je-

34 »Žumberak u riječi i slici«, str.31.


159 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

kavski govor od govora starosedeleca Hrvata i ukazuje da u »žumberačkoj


jekavici ima malo odstupanja od književne norme i da prevlađuje herce-
govački (ja dodajem i crnogorski): đed, đevojka, đe, viđeti, ćerati. Brabec
kristalno jasno piše: »Najlakše je odgovoriti na pitanje o staroj domovini
ijekavaca jer takav govor u susjedstvu ne postoji. To nas vodi u Podrinje i
krajeve ispod njega, gdje te osobine i danas pretežu«.
Dr Brabec, negirajući da Žumberčani govore bosanski, kaže i da je
»Bosna bila samo etapa Žumberčana na putu s istoka«. Smatram da to ima
poseban značaj, s obzirom da neki »jezički (ne)stručnjaci« govor Žumber-
čana dovode u vezu s bosanskim govorom. To je apsurdna tvrdnja, iako
neka imena naselja, prezimena, vera i etničko poreklo govore o vezi Žu-
mberčana s današnjim stanovnicima Bosne.
Evo samo nekoliko činjenica. U vreme kad su žumberački uskoci,
seleći se, boravili u Bosni, tog govora nije ni bilo. Ono što nazivamo bo-
sanskim govorom, dakle zajedničkim jezikom Srba, Hrvata i Muslimana,
nastalo je u narednim vekovima, nakon što je deo Srba, Hrvata i Slovena
nehrišćana primio islam. Za to su bili potrebni vekovi. Narod, ili njegov
deo, ne »zaboravlja« tako lako i brzo svoj jezik i usvaja neki drugi. Uos-
talom, treba li za to boljeg dokaza od činjenice da potomci žumberačkih
uskoka i nakon skoro pet stotina godina fizičke odvojenosti od svog ma-
tičnog naroda, nakon svih prirodnih i neprirodnih uticaja i pritisaka, radi
unijaćenja i odnarođivanja, govore žumberačkim dijalektom (govorom)
koji niko ne može niti da dovede u pitanje, a kamoli ospori.
Ali da se vratimo Lopašiću. Kao i kod jezika, i kad je u pitanju etnič-
ko poreklo i identitet žumberačkih uskoka Lopašić nije objektivan i do-
sledan, naprotiv veoma je protivrečan. On zamera Šafariku »koji je sve
štokavce držao kao Srblje, pa pribraja sav narod od Žumberka do Kočevja i
do Kupe zajedno sa Brajci karlovačkom srpskom plemenu«. Lopašićev ko-
mentar je: »Mada tu i nema drugih štokavaca osim Uskoka i nekoliko pra-
voslavnih kasnijih doseljenika u Marindolu i u Bojancih, dočim su tuda
svi starosjedioci sada kajkavci sa biljegi čakavštine u obliku, naglasku i u
pojedinih riečih« (str. 11).
Razumevanja radi, ukazujem da je Pavel Josef Šafarik (1795–1861)
češki (neki kažu slovački) istoriograf koji je mnogo pisao o istoriji Srba,
160 1.
doseljavanja

kao i da on nije jedini istoričar druge nacionalnosti koji je preuveličavao


i nerealno pisao u interesu naroda o kojem je pisao. Tako je to video ili je
hteo da vidi Čeh Šafarik. To nije napisao niko od srpskih istoriografa niti
sam takvu tvrdnju čuo od nekog Srbina. Zaista, nije ni istinito ni korek-
tno sav narod, od Žumberka do Kočevja i Kupe, pribrajati »karlovačkom
srpskom plemenu«.
Međutim, ništa manje neistinite i nekorektne su Lopašićeve tvrdnje
da je »ime i narodnost srbska u ovih je krajih, kao i u Žumberku, sasvim
nepoznata«. I ne samo to. Lopašić je napisao i da »ne samo da je narod po
tih stranah (a strane su Metlika Črnomelj, Vinica, Podbrežje, Kostel, Se-
mič, prim. autora) i po Žumberku bio vazda Hrvatski, toga je plemena bila
uzprkos njemačkoj struji, vladajućoj u nutro-austrijskih zemaljah, većina
vlastele i plemića« (str. 11/12).
Lopašić je ovim doveo u pitanje sve što je do tada lično napisao o do-
seljavanju, poreklu i osobenostima žumberačkih uskoka. Jer, ako je ime i
narodnost srpska u Žumberku sasvim nepoznata i ako je »narod po ovih
stranah«, što znači i u Žumberku, bio vazda hrvatski, onda se postavlja
pitanje o kome je pisao Lopašić samo nekoliko stranica pre, na osnovu
čega je, do u detalje razlikovao starosedeoce Hrvate i Žumberčane, i to na
štetu Hrvata? Zašto se onda o ovome pisalo i piše, raspravljalo i rasprav-
lja, sukobljavalo se i sukobljava se, pa i krvarilo i ratovalo? Stari Rimljani
su takve suprotnosti, kad se kaže ili napiše jedno, a onda se to drugom
izrekom negira, nazivali contraditio in adjecto. Nije li u ovom slučaju u pi-
tanju suprotnost između Hrvata i Kranjaca oko tih krajeva, pri čemu je
Lopašić jednostavno »prevideo Žumberčane«, o kojima je ranije pisao kao
o pravoslavcima i Srbima, a sada ih jednostavno pribrojao »hrvatskom ple-
menu«. Nije retko u hrvatskoj istoriografiji da pojedinci napišu i priznaju
mnogo toga, a onda to bezumno i drsko negiraju, obezvređujući i poništa-
vajući i svoje delo.
Ne znam da li bi išta bilo jasnije ako kažem i da nikada nisam čuo za
prezime Lopašić. Čuo sam i poznajem Zlopaše i Zlopašiće. Zlopaša je svo-
jevremeno igrao fudbal u novosadskoj »Vojvodini«. Stručnjaci za poreklo
prezimena rekli su mi da to prezime potiče od nekog »zlog paše«, ili od
»zle paše ili ispaše«. Ako se ono »Z« izostavi, Lopašić je prijatnije za uvo.
161 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Usputno, majka Radoslava Lopašića prezivala se Dobrilović, a Žumberča-


nin Tadija Smičiklas je svog kolegu, hrvatskog istoričara i u nadgrobnom
govoru zvao Rade? Nije li Lopašić ponekad bio »svesniji« što su nekada
bili i njegovi, a ponekad što »bi on, kao hrvatski istoričar, sada trebalo da
bude«?

Stanko Vraz o žumberačkim uskocima

Stanko Vraz (1810–1851) je bio jedan od najbližih saradnika Ljudevita


Gaja i vodećih ljudi Hrvatskg narodnog preporoda, tačnije Ilirskog pokre-
ta, iz kojeg se, kao što je već rečeno, razvila južnoslovenska (jugosloven-
ska) ideja i pokret. Putujući od Metlike u Novo Mesto, Vraz je svratio i
u žumberačka sela Hrast i Drage. Susret s dve Žumberčanke u »divnom
svom odjelu«, Vraz opisuje kao »dolazak pred vrata novog svjeta«. Za selo
Hrast kaže da je mješovito, s lijeve strane žive »prvosjedioci« Kranjci, a s
desne »takozvani Uskoci (Žumberčani), kao najkrajnja predstraža južnih
tih stanovnika«.
Kad je Vraz s pratnjom ušao u gostionicu u selu Hrast (vlasnici Pre-
dovići), »tu nas odmah opkole gospodar i gospodarica, u kojima po stasu i
obrazu upoznam uskočku krv, te mi se stanu klanjati i hvatati me za ruku
da mi ju cjelivaju. Po bradi mojoj i stranoj odjeći sudeći držali su me ti
blagi ljudi za vladiku, ili barem za arhimandrita«.
Došavši u selo Drage, Vraz nije odmah našao popa (Janka Predoe-
vića) pa je svratio u kuću »običnog krajišnika Damjanovića, da uskoka
vidimo i kod ognjišta njegova«. Prostor ne dozvoljava da prenesem Vra-
zov opis susreta s gazdaricom Anđelijom (Anđom), kćerkom i »sitnom
đecom«, njihovo gostoprimstvo i prostodušnost, ali se ne može zaobići
da Vraz govori o »njihovom narodnom jeziku, koji otvara dušu Slavena i o
najplemenitijem od bogova staroslavenskih, koji još ovdje vlada, o home-
rovskim pitanjima kojima je Anđa doznala ko su i koje su im namjere, i
homerovskim odgovorima na njihova pitanja«.
Međutim, susret s draškim popom Predo(e)vićem, nije baš protekao
prema očekivanju i volji Stanka Vraza. »Sasvim svjetski obučen«, primio
162 1.
doseljavanja

ih je uljudno, poslužen je ručak, razgovaralo se o svemu i svačem »pa i


o Slavenstvu«. »Gospodin Predoević nije Slaven učen, nego u svijetu bi
(kao većina od nas) toliko naučio da zna ono što mu ne treba, i da je uz to
zaboravio – ono što mu najviše treba... Međutim, obećao nam je da će se
ubuduće s dušom i tjelom pobrinuti da istraži narodni život svog stada, i
sve je s ushićenjem slušao što bi mi pripovijedali o razvitku književnosti
domaće«. Međutim, »obraz je osvjetlala« (štono bi rekli Crnogorci, prim.
autora) popova mati, starica od oko 80 godina, »živa knjiga narodnih dra-
gocijenosti: pjesama, običaja, poslovica itd. Mi smo samo nešto ispisali (ja
dvije pjesme) iz te knjige«.
Sve bi se na tome i završilo pa javnost ne bi ni znala za Vrazovo pu-
tovanje i susrete na Hastu i u Dragama da Vraz svoj prilog: »Put u gornje
strane« nije objavio 1844. godine u svojoj knjižici »Iskra«. Kad je dobio
knjižicu i pročitao šta je Vraz o njemu napisao, pop Predoević se našao
strašno pogođen pa je napisao odgovor pod naslovom »Šta se posudi, mora
se vratiti«, i zatražio od Ljudevita Gaja da ga objavi u »Danici«, ali je on,
i pored više usmenih i pisanih intervencija i insistiranja, to odbio. Milko
Predović, izdavač »Žumberačkog kalendara«, pronašao je i odgovor popa
Predoevića i njegova pisma pa je Vrazovo pisanje, svoj komentar i odgovor
popa Predoevća objavio u »Žumberačkom kalendaru« za 1968. godinu,
str. 189–208.
Razume se, nije mi namera da se upuštam u spor ilirca Vraza i unijat-
skog popa Predoevića, jer je očigledno da je Vraz ne samo zloupotrebio po-
povo gostoprimstvo, pri čemu bi trebalo imati u vidu da nije ni bio pozvan
u goste, nego je došao svojevoljno i nenajavljen, već da je i objavio svoju
»verziju i viđenje« nevezanog i prijateljskog razgovora (tako je, barem,
trebalo da bude).
Moje je da ukažem na suštinu sa stanovišta sadržaja ove knjige. Vraz
je veoma dobro znao kuda je došao i šta je tražio među potomcima žum-
beračkih uskoka. Stoga on nije ni spominjao hrvatstvo, iako je bio jedan
od vodećih ljudi »Hrvatskog (ilirskog, jugoslovenskog) narodnog pre-
poroda«. On je govorio o slovenstvu i Slovenima, o svesti žumberačkih
uskoka o sebi i svom etničkom i verskom poreklu. To što je tražio, Vraz
je i našao: i kod gostioničara Predoevića na Hrastu i kod Anđelije u kući
163 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Damjanovića u Dragama, ali i kod stare majke popa Predoevića. Stoga je


normalo da je mislio da bi o svemu tome trebalo mnogo više da čuje i od
popa Predoevića.
Ali toga nema kod popa koji bi – barem po mišljenju Stanka Vraza
– ne samo trebalo da to najbolje zna nego i da brine i razvija taj duh kod
naroda žumberačkog. Ali u tom »grmu i leži zec«, odnosno uzrok nespo-
razuma. Vraz je, očigledno, bio »ilirski i južnoslovenski romantičarski
zanesen i naivan«. Očekivao je da »vuk čuva ovce«, a zaboravio je ili nije
ni bio svestan da zadatak pounijaćenog, takozvanog grkokatoličkog popa
(čast izuzecima) ne samo da nije da čuvaju i razvijaju svest o verskom i
nacionalnom poreklu i identitetu žumberačkih uskoka i svih naroda juž-
noslovenskih nego da je falsifikuju, potisnu iz svesti i narod preobrate u
rimokatoličanstvo i hrvatstvo. Kasnije će se videti kako su to radili i kako
i dan danas rade unijatski popovi.
Da je tako, najbolje svedoči primer stare majke i sina popa. Stara
majka zna pesme, pripovetke i običaje svojih predaka, što znači ne samo
da je ta svest postojala i da postoji nego i da je ona svog sina tome i podu-
čavala. Razume se, sve dok nije otišao u Grkokatoličko semenište u Zagre-
bu. Šta su ga tamo učili – videće se kasnije.
Pop Predoević je odgovorio Vrazu žestoko i ironično, s formal-
ne strane s pravom, ali je izbegao da odgovori na suštinu. Umesto toga,
preporučio je Vrazu da svoju »vatrenu revnost pokaže u svojoj domovi-
ni (Štajerskoj), gde se i tako nedavno postavilo pitanje ’jesu li (Štajerci)
njemačkog ili slavenskog roda’« Što je najgore, Predović je s ponosom is-
takao: »Mi (Hrvati) znamo šta smo i šta ćemo; ne tražimo da nas tko uči.
Uostalom, hvala Bogu da takav čovjek, bez svake politike, nije poduzeo
veći put po Južnoj Slaviji, nego od Zagreba do Novog Mesta«. Dakle, grko-
katolički pop Predoević i ilirac Vraz se potpuno razlikuju i kad je u pitanju
hrvatstvo, a o jugoslovenstvu da i ne govorimo. Razvoj događanja u nare-
dnih stotinu i pedeset godina dao je za pravo Vrazu.
Što se tiče popa Predoevića, vrlo poučno je i ono o »nama« (Hrvati-
ma), ali i o Južnoj Slaviji (Jugoslaviji), posebno da Hrvati znaju šta su i šta
će! Nisam baš siguran da su Hrvati uvek, ni pre ni tada, a niti kasnije, znali
šta hoće? Ako etnički Hrvati i znaju šta su, pop Janko Predoević nije ob-
164 1.
doseljavanja

jasnio da li su Hrvati s kojima se on identifikuje za »preporod – što znači


za jugoslovenstvo i ono što je došlo – ili za »nepreporod«, odnosno Austro-
-Ugarsku Monarhiju, koja je tada bila i uskoro propala?
Ali ostavimo to i pogledajmo šta je još Vraz napisao o žumberačkim
uskocima. On kaže da uskoke tako zove politika i objašnjava: »Ako li pi-
taša Uskoka: Šta si ti? kazat će ti: Ja sam Žumberčanin! Vlasima ih zovu
i bijeli i crni Kranjci«. Izvan »međaša kranjskih do blizu Samobora, i do
brda na jugu što ističu kod Slavetića i Krašića, ima ih 36 kuća u Hrastu,
Mačkovcu, Božićevom vrhu, Jugorju, Malinju i Škemljevcu, koje je čisto
Žumberačko, a u ostalim ima više manje Kranjaca«. Dakle, Vraz naglašava
žumberački identitet uskoka i lepo kaže gde žive, kao i da ih »Vlasima«
zovu i Kranjci i Hrvati.
Skratiću podužu Vrazovu »tiradu« i ilirsku raspevanost o junaštvi-
ma i dobrim stranama žumberačkih uskoka i ukazati samo na one Vrazo-
ve realnije i objektivnije ocene.
»Uskoci su još i danas rođeni junaci. Nema gotovo zemalja u Evro-
pi gdje se nije na početku tekućeg vijeka prolijevala junčka njihova krv.
Uskok je kršan, visokog tananog stasa. Što se može najbolje vidjeti na
Hrastu gdje su pomiješani s Kranjcima. I Kranjci nisu male postave; nu
kad postaviš sred njih jednog Uskoka, eto ti živi kip Gulivera u zboru Lili-
putanaca, toliko nadvisuje stasom Uskok Dolenca Kranjca. Koliko ga čini
stas junakom, a ono kip taj uzvisuje odugo njegovo lice s prekrasnim cr-
nim brkovima i s dva crna živa oka, čiji pogled pronikne čovjeka tako da
mora vjerovati da su same oči kadre potući dušmana«.
Počeo sam s ovom Vrazovom ocenom, iz više razloga. Mnogo bolje
poznajem moje pretke i Kranjce, nego Vraz. Svoj stav i sliku o njima i nji-
hovom odnosu stvarao sam od rane mladosti, dopunjavao je celog života,
iz različitih pozicija i s različitim povodima, ali ni u (najluđem) snu ne
bih ni pomislio, a kamoli napisao tako nešto. To mi liči na ono što bi neki
Crnogorac o sebi i svojima »ispjevao« u momentu posebnog zanosa i na-
cionalnog nadahnuća. S moje strane neka ostane zabaležno da Kranjcima
nismo bili niti smo sada podređeni ni u kom pogledu, a da li smo bolji, ja
to ne želim da kažem? Razlike postoje i one su uvek uslovljene poreklom,
ali i različitim uslovima u kojim ljudi žive, pa se to odnosi i na žumberač-
ke uskoke i Kranjce.
165 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Da ima razlike u fizičkoj građi i izgledu ne samo u usporedbi uskoka


s Kranjcima nego i s Hrvatima, videli smo već i kod Lopašića. A da te raz-
like postoje ne samo šta se tiče žumberačkih uskoka nego da su primetne
i kod manjih uskočkih grupa koje žive blizu Maribora, potvrđuje Josip
Mal: »Kapelan Davorin Trstenjak u Slivnici kod Maribora rekao je da se
stanovnici sela Skok kod Dobrovca sasma razlikuju od drugog domaćeg
pučanstva. Potezi su lica posve drugačiji nego u Poharama, rast im nije
zdepast nego više koštunjast a vlasi su im crne. Obiteljska imena Rado-
lič, Markovič, Milovčič otkrivale su mi njegov srpsko-hrvatski izvor« (str.
86). »U Hajdinskoj župi u Ptujskom polju stanovništvo se vidno, po svo-
joj telesnoj vanjštini, još i danas razlikuje od okolišnih Slovenaca. Potanji
studij o tome mogao bi, možda, ustanovniti kakove posebnosti i u naro-
dnim navikama i običajima« (str. 83).
Vraz je o žumberačkim uskocima još napisao: »Sasvim je primjere-
na njegovu stasu i odjeća. Košulja na vratu i prsima razgaljena, hlače od
bijele ili sure čoje, uske uz noge, crne čarape i opanke (u Hrastu sam vidio
ponajviše mestve). Hlače pripasuje kožnim pojasom, i ako ide poslom iz-
van službe, ćemerom, u kojem se nose novci. Na košulju oblači ječermu
(vrsta prsluka, prim. autora) od crnog ili surog sukna išivenu crnom, mod-
rom ili crvenom vunom s pucetima. Povrh toga meće na pleća haljinu ili
kožuh, a na glavu crvenu kapu, koju nose i đeca i đevojke neudate. Žene
nisu mnogo niže od muškaraca, istih su crnih očiju i odugog lica... Teret
gospodarstva stoji na njihovim ramenima... odjevaju se krasno i slikovi-
to... Košulja dopire do preko koljena, išivena šareno oko vrata, po njedri-
ma na rasporku i na kraju širokih rukava, pripasana crvenim pojasom nad
kukovima... Povrh nose zobun... Pregaču tkaju od šarene vune, najviše
modre i crvene, s fanđama na krajevima. Nose hlačice od mrklog i čara-
pe od modrog sukna, crveno navezenog... Obuvaju postole. Na glavi nose
premetaču. Djevojke, umjesto premetače, nose crvenu kapu. Kosu pletu
u jednu kitu, u koju su upletene figurice od ljuštura, staklenih koralja i bi-
sera, koja visi niz leđa, dok žene pletu kosu u dvije kite, koje vise sprijeda,
s obje strane prsiju... Svaka Uskokinja ima oko vrata đerdan od koralja i
stakla... Nu najviše mi omiliše đeca. To okruglo slavensko lice i crne velike
oči pokazuju da već u njima kuca srce za junačke čine, ili barem za nečim
166 1.
doseljavanja

takvim sluti. Uskoci govore jezik čist štokavski, na način bosanski, s tom
razlikom da nema u njemu toliko turskih riječi, jer su dolaskom Turaka
već bili ostavili svoju pradomovinu, i tako ostadoše čisti od upliva turšti-
ne. Isto tako drže se vjerno starih svojih običaja, pjevajući one iste pjesme
što su ih donosili iz starog svog zavičaja, o Kraljeviću Marku, Milošu Obi-
liću, Relji Omučeviću, Sibinjaninu Janku, banu Sekuli...Isto tako ne daju
da se pomiješa krv njihova s krvlju srodnih im susjeda; i svi trudovi bivaju
uzalud, kojima nastojahu njihovi svećenici da si uzimaju za žene kakve
Kranjice, ili da koja Uskokinja pođe za imućnijeg Kranjca. No međutim
žive Uskoci s Kranjcima u slozi i bratstvu, i što se tiče vjerozakona vrlo
su slobodno misleći. Ako Uskok ide poslom po Kranjskoj, te ga tu zateče
neđelja ili svetac, ide on u katoličku crkvu. Isto tako i svi Kranjci iz Hrasta
idu na liturgiju u unijatsku (grkokatoličku) crkvu... Inače, žive Uskoci kod
kuće vrlo siromašno. Četovanje je zabranjeno, a trgovine nema. Zemlja je
kršna i neplodna te jedva toliko obrodi... da se godina tako proživotari,
više puta s glađu i nevoljama. Uskok (žumberački) ima od svih krajišnika
najtežu službu... Do svog kordona ima 5–6 milja. Na granici je više puta
po tri četiri nedelje. Valja sa sobom nositi hranu. Ako nema sina, valja da
pođe žena. Gospodarstvo ostaje na đeci i starcima«.
Svoje pisanje Vraz je završio lirski i melanholično: »U duši mi je još
mnogo lijepih riječi ostalo, nu za ta slova pero je moje preslabo«.
Kad se uporedi Lopašićevo i Vrazovo viđenje žumberačkih uskoka
uočavaju se neobične sličnosti, samo se postavlja pitanje ko je više prete-
rao u pohvalama. Bitna je razlika u prilazu problemu etničke pripadnosti
i identiteta. Dok je Lopašić »prohrvatski« orjentisan do mere da negira i
samo svoje pisanje, Vraz je »operisan« od nacionalnih pojmova i rasprava.
U njegovom fokusu je (sve)slovenstvo u širem i jugoslovenstvo u užem
smislu. Vraz bi da svako bude ono što jeste i da jedni drugima to priznaje-
mo, a da iznad toga etničkog, verskog i lokalnog budemo jedno – Sloveni.
Vrlo plemenito. Međutim, iza nas je vreme u kojem smo ne samo mislili
da bi tako trebalo da bude nego smo verovali i da smo upravo to i ostvarili!
Pokazalo se da nismo!
167 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Slovenački istoriografi o žumberačkim uskocima

Videli smo šta je Valvasor napisao o žumberačkim uskocima i koliko je u


tome bilo istine, a koliko neistine. Pitanje je da li je namerno »poizvodio«
ili je samo prenosio laži i koliko je bio u zabludi. Odgovor nikada nećemo
dobiti niti je to sada u žiži interesovanja.
Bitno je nešto drugo. Istorijski razvoj i kontekst ukupnih događa-
nja uslovili su da su se razlike i suprotnosti između žumberačkih uskoka
i Kranjaca, o kojima je bilo reči, smanjivale i ublažavale. Bilo je sve manje
laži, a sve više je na videlo izbijala istina, nestajale su mnoge zablude. Re-
zultat je da već više od jednog veka slovenačka istoriografija i nauka, za
razliku od hrvatske, mnogo realnije posmatra nacionalno poreklo, versku
pripadnost, nekadašnji statusni položaj i karakterne osobine žumberač-
kih uskoka.
Problem naseljavanja i identiteta uskočke populacije u Žumberku i
u Beloj krajini predmet je istraživanja mnogih naučnih (diplomskih, ma-
gistarskih i doktorskih) radova, u organizaciji Slovenačke akademije na-
uka i umetnosti, Univerziteta, Istorijskog instituta, Geografskog društva
i drugih institucija. Svi najpoznatiji slovenački naučnici i istoriografi
više ne govore o vlaškom, nego naglašavaju srpsko i pravoslavno poreklo
žumberačkih uskoka. Takva istraživanja su intenzivirana posle raspada
Jugoslavije. Ona su utoliko verodostojnija što se istorijska prošlost i sa-
dašnjost Žumberčana, Marindolaca i Belokranjaca istražuje paralelno i u
međusobnoj zavisnosti.
Primera radi, Martin Tomažin je istraživao »uskoške populacije na
jugoistoku Slovenije«, odnosno u selima: Marindol, Milići, Paunovići, Bo-
janci i Žunići, čije je poreklo i krajiška istorija neraskidivo povezana sa
Žumberkom i Žumberčanima. Autor je dokazao tezu da to stanovništvo
ima sve atribute nacionalne manjine po obavezujućim evropskim kriteri-
jumima. Ukazujem samo na nekoliko stavova i izreka, u kojima spominje
i Žumberčane.
»Uskoci su se naseljavali u vreme kad moderne nacije, kakve su da-
nas, još nisu bile oblikovane. Potomci Uskoka su danas toliko Srbi koliko i
Hrvati, a oni koji su asmilirani, i Slovenci. Uskoci u Sloveniji su ’odbranili’
168 1.
doseljavanja

svoju izvornu nacionalnu pripadnost u Bojancima, Marindolu, Milićima


i Paunovićima. U selima Drage i Škemljevac i selima oko Jugorja izjašnja-
vaju se kao Srbi, a neki i kao Slovenci, dok se na hrvatskoj stani često iz-
jašnjavaju kao Hrvati. Na to je uticala pripadnost grkokatoličkoj crkvi, s
obzirom da su se Hrvati i Srbi nacionalno opredeljivali na osnovu crkvene
pripadnosti, iako se grkokatolička crkva razlikuje od pravoslavne samo
što priznaje papu i delom katoličku dogmatiku«.
Pošto imena i prezimena »govore« istinu, autor se poziva na popis
Uskoka (Srba Žumberčana) iz 1551. godine i ukazuje na istovetnost pre-
zimena Marindolaca sa Žumberčanima: Dragićević, Stipanović, Vidoje-
vić, Radman i Radonja Mihaljević, Radić Vignjević, Lala i Mikula Milić,
Radivoj Vukmanović, Vukman Dejanović, Radosav Dimitrović, Sladoja
Prijić, Dragić Radosalić, Marinko i Marko Stojić i Janko Vojnica. Autor je-
dino greši kad kaže da u Žumberku nema prezimena Milić, a u Žumberku
postoji i selo i prezime Milić.
Autor naglašava i da se i pored »dugotrajne i stalne naseljenosti
manjinske grupe (uskočke, prim. autora) potvrđuju u drugom vremen-
skom periodu razlike u odnosu na većinski narod i da je to slučaj i kod
Marindolaca i Žumberčana«.
Što se tiče imena »Vlah«, autor ga posmatra kao »recidiv prošlosti
koji se koristio u pogrdnom smislu pa i danas se počesto u Beloj krajini
koristi za pravoslavne stanovnike, ali je to samo izuzetak, a po pravilu se
oni nazivaju svojim nacionalnim imenom – Srbi«.
U vezi s jezikom Marindolaca i Žumberčana, autori se pozivaju na
Valvasora, ali samo kad kaže da se jezik Uskoka ne razlikuje mnogo od hr-
vatskog, a dosta razlikuje od jezika Kranjaca. O vlaškom i ilirskom jeziku
nema ni reči (Beseda, str. 48–89).
Marko Šuklje proučavao je iseljavanje i doseljavanje u Žumberak, s
težištem na opštini Radatovići. »Na opustošeno zemljištu naselile su se
1530. godine srpske ’družine’ (skupine) iz područja Srba, reke Unac i Gla-
moča... Doseljeni Srbi su bili pravoslavne vere. Kasnije su austrijske vlasti
nastojale da ih pokatoliče. To im je delimično uspelo pa su Žumberčani u
18. veku morali da prime grkokatoličku veru.35

35 Geografski vestnik, Ljubljana 1937.


169 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Posle Drugog svetskog rata deo stanovništva, ponegde i cela sela, po-
čeli su se opredeljivati za srpsku etničku pripadnost, suprotno današnjem
pretežno hrvatskom opredeljenju. To se posebno odnosi na zapadni deo,
Radatovićki kraj, bez Kašta. Međutim, od popisa 1971. samo stanovnici
nekih sela se većinski izjašnjavaju kao Srbi. S obzirom da se većina sta-
novnika Radatovićkog kraja 1991. izjasnila kao Jugosloveni, to je bio jasno
izražen protest protiv raspada zajedničke države i postavljanja granice iz-
među Slovenije i Hrvatske. To svedoči o složenosti i teškoćama održava-
nja kolektivne svesti i izjašnjavanja o etničkoj pripadnosti u naglašenim
(kritičnim) ’etničkim vremenima’. U takvim vremenima ljudi se vraćaju
u prošlost i naglašavaju svoju osobenost i osećanja na teritorijalnoj osnovi
i tradiciji pa kažu: ’mi smo Uskoci’ ili ’mi smo Žumberčani’... Što se tiče
veroispovesti, grkokatoličanstvo se pojavljuje kao lokani osamljeni feno-
men, ali i glavni elemenat razlikovanja. Lokalno grkokatoličanstvo je i te
kako živo i ukazuje na neuništivu moć samoodržanja... Što se jezika tiče,
Žumberak predstavlja jezičku mnogostrukost. S obzirom na svu njegovu
etničku, versku i jezičku složenost i ovde bi trebalo ostati kod lokalne,
teritorijalne oznake...Tako označen dijalekt Žumberčana evocira, ali ne
provocira, a ne udaljava se od suštine koju označava« (Duška Knežević
Hočevar, studija, str. 40–45).
Žena iz sela Drage kaže: »Mi smo Srbi, grkokatolici, potomci senj-
skih uskoka...« Kratka, ali sadržajna rečenica. Ima u njoj istorijske istine o
srpskom poreklu, nasilju u vidu unijaćenja i istorijskoj zabludi o senjskim
uskocima!
Interesantne stavove i mišljenja o žumberačkim uskocima nalazi-
mo i kod drugih autora. Ivan Navratil (1825–1896), slovenački jeziko-
slovac, Metličanin, po ocu češkog porekla, dvadesetak godina pre Vraza
kaže: »Imao sam prilike da u rodnoj kući razgovaram s trojicom Uskoka.
Pitao sam ih da li znaju od kuda su njihovi preci došli u naše krajeve? Sva
trojica su samo slegnuli. Debelo su me gledali kad sam im rekao da su
došli pre više od 300 godina iz turske Bosne i Hercegovine, gde njihova
uboga braća i danas pate pod Turskom silom, koji govore isto tako (srp-
ski ili hrvatski), kao i oni i koji pevaju isto tako narodne pesme kao oni:
o Kraljeviću Marku, Milošu Obiliću i dr... Upitao sam ih kako oni zovu
170 1.
doseljavanja

same sebe? Žumberčani! A kako nazivate svoj jezik, to jest kako govorite?
A neki kažu i hrvatski, rekoše! Rastužio sam se na te reči. Tako zaboravi
– uzdanuo sam – ceo rod, koji se odvoji od braće svoje, od naroda svoje-
ga, zaboravlja pomalo celo svoje narodno ime, pa počne imenovati sebe i
svoj jezik po državi u kojoj živi; na primer Kranjci – kranjski jezik, da ne
kažem kranjska špraha (lokalizam za nemački jezik, die Sprache, prim.
autora) itd. Samo Korušci i Štajerci su odbranili staro čestito ime: Sloven-
ci – slovenski jezik, koji opet treba svim odnarođenim Slovencima, pa i u
novim knjigama«.36
Mnogo je Ivan Navratil, opet poreklom Čeh-Slovak, u samo nekoli-
ko rečenica, rekao o Žumberčanima, o vekovnim uslovima života u koji-
ma su mogli da budu ono što jesu, samo u meri u kojoj im je to neko do-
zovoljavao, ali još više o Kranjcima, o jeziku i narodnom imenu. Ovakva
upozorenja su dragocena, imaju istorijski i civilizacijski smisao i značaj.
Ona bude iz »košmarnih snova« i pogrešnih predstava o sebi i drugima.
S obzirom da je Navratil posebno naglasio značaj jezika, valja
podsetiti da je »jezik je kuća naroda. U srpskom jeziku je sačuvana čitava
naša istorija i sve naše samosaznanje. Gubitak jezika nije gubitak samo
sredstva za komunikaciju, nego gubitak čitavog jednog sveta koji postoji
u jeziku. Mi možemo da se sporazumevamo i na drugim jezicima, ali taj
gubitak ne možemo nadoknaditi«, kako je govorila jedna od najumnijih i
najpoznatijih Srpkinja, Isidora Sekulić.37
Kranjci i žumberački uskoci su se u početku razlikovali u svemu. Ali
zajednička istorijska sudbina je uslovila da su se postepeno bolje upozna-
vali i »tražili« sličnosti i ono zajedničko. Iako su razlike i određene supro-
tnosti prisutne i danas, a biće ih i sutra, one su mnogo manje, veze su te-
šnje, odnosi bolji, a ono, nekad pogrdno – »Vlasi« i »Kranjci« – ima simbo-
lički značaj. Bitno je da slovenačka istoriografija i nauka i niko pametan i
razuman u Sloveniji već odavno ne dovodi u pitanje srpski i pravoslavni

36 Studija »Žumberčani – nekadašnji i sadašnji graničari«, Institut za slovenačko iselje-


ništvo, SANU, str. 20.
37 Beseda br. 15, Časopis za kulturu i društveni život, Društvo Srpska zajednica, Lju-
bljana 2010, str.27.
171 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

identitet žumberačkih uskoka. Naravno, prisutna je i izvesna diskrimina-


cija i asimilacija, ali ne na osnovi negiranja porekla i identiteta.
Neminovno se nameće pitanje i šta je bilo i kako je danas u odnosi-
ma s Hrvatima? Bilo je i danas je uglavnom sve suprotno. Veće sličnosti,
odnosno, manje razlike, vekovima su bile osnova politike negiranja i ko-
lektivne asimilacije. Mislim da ću u nastavku dati odgovor na to pitanje,
ako ne celovit i naučan, onda barem delimičan i jasan.
DOSELJAVANJE
SRBA U HRVATSKU
I SLAVONIJU

D
oseljavanjem Srba u Hrvatsku i Slavoniju te Vojnom kraji-
nom bavim se samo kao procesima čiji su žumberački uskoci
bili prethodnici i deo, kao i ambijentom u kojem su živeli u
narednih najmanje četiri stotine godina, a žive i danas. Seobe
žumberačkih uskoka bile su samo početak masovnog nase-
ljavanja uskočkog srpsko-pravoslavnog stanovništva. Dolaskom žumbe-
račkih uskoka stvoreni su temelji Vojne krajine. Najbolje bi bilo ako bi se
ta dva procesa razmatrala jedinstveno i pritom sledilo vreme. Svestan da
bi to bilo složeno i da se ne radi o težišnom pitanju, odlučio sam da prvo
izložim doseljavanje Srba u Hrvatsku i Slavoniju, a potom razvoj Vojne
krajine.
Doseljavanjem i vojnim angažovanjem žumberačkih uskoka steče-
na su prva iskustva o njihovoj valjanosti i mogućnosti krajiškog organizo-
vanja odbrane protiv Turaka. Bilo je jasno da su za to bili potrebni brojni
vojnici i da je njihovo dovođenje i organizovanje bilo izuzetno složeno.
Valja naglasiti da u naseljavanju Srba u Hrvatsku i Slavoniju nije bilo
plana, u smislu unapred pripremljene strategijske vojno-odbrambene za-
misli. Stalni faktori tog procesa bili su tursko nastojanje da svoja pogra-
nična područja naseli hrišćanskim stanovništvom i da ih učini stabilnim
osloncem za nova osvajanja. Suprotno, Habsburška Monarhija je težila da
to hrišćansko stanovništvo preseli na svoja opustela i poharana područja
173 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

i time oslabi tursku, a ojača svoju granicu i odbrambenu moć. Hrišćansko


stanovništvo, u ogromnoj većini pravoslavni Srbi, težilo je da se oslobo-
di turskog jarma i pređe na područje Habsburške Monarhije, s ciljem da
deluje kao posebno organizovan vojni faktor, ali i da očuva svoj verski i
etnički identitet i da ne dozovli da bude potčinjen tamošnjim feudalnim
i verskim vlastima.
Samo preseljavanje zavisilo je o konkretnim prilikama, pre sve-
ga o ishodu ratova, o odnosu snaga uopšte i na pojedinim područjima
o unutrašnjim prilikama, ali pre svega o odnosu turskih vlasti prema
hrišćanskom stanovništvu na osvojenim područjima. Uskoci su se nase-
ljavali od severozapada prema jugoistoku, od Žumberka kao slobodnog
područja najudaljenijeg od Turske do slobodnih staništa bliže i turskoj
granici i opasnosti.

DOSELJAVANJE SRBA U HRVATSKU

U skladu s tim, sledeća uskočka naseobina bila je u današnjoj Beloj kra-


jini, između Metlike i Črnomelja, konkretno sela Marindol, Paunovići,
Milići i Bojanci. Smatra se da je naseljavanje počelo 1546, pod kapetanom
Ivanom Lenkovićem, a da su se prvi doseljenici smestili u selu Marindol
1548. godine i da su došli s područja sela Adlešići i Tribuči. Kaže se i da se
druga skupina naselila 1561, s obzirom da za sve uskoke nije bilo mesta
u Žumberku. Po svemu sudeći, kasnije (1593) je naseljeno selo Bojanci,
doseljenicima s reke Bojane, granične reke između Crne Gore i Albani-
je, po čemu je dobilo i ime. O tome govori i narodno predanje i sećanje
(Beseda br.15, str. 65/66). Nije sasvim pouzdan podatak da je u te kraje-
ve, uključujući i Žumberak, 1597. godine doseljeno još čak 1.700 uskoka,
ali je izvesno da je seobe bilo i da je to poslednje masovnije naseljavanje
Žumberka, Bele krajine i gornjeg Pokuplja. Očigledno se radi o manjem
broju uskoka koji su se većinski naselili na području Vrbovskog, Gomirja
i Moravica. Slovenački izvori se korektno bave pitanjem belokranjskih
uskoka, ali se traganjem za godinom doseljavanja pojedinih grupa i poro-
dica zapostavlja najbitnije – da su žumberački i marindolski uskoci jedno
174 1.
doseljavanja

te isto i da su prvi uskoci došli na to područje u okviru treće i četvrte se-


obe žumberačkih uskoka, dakle 1538. i 1539. godine. S obzirom da su te
seobe bile složene i protivrečne, deo uskoka koji nisu mogli da se smeste
u Žumberku potražio je smeštaj na drugim područjima, pre svega u Beloj
krajini, a deo se vratio u Tursku. Slovenački izvori ukazuju na vezu žu-
mberačkih uskoka i Marindolaca na osnovu »Popisa Srba Žumberčana iz
1551. godine«, ali se potkradaju i greške. Recimo, tvrdi se da je Ivan Len-
ković Marindol priključio Krajini 1561. godine pa su se u Marindol naselili
pravoslavci iz Žumberka, a u navedenom popisu, kao što se videlo, već
se spominju Marindol i Bojanci, kao naselja u kojima su već živeli usko-
ci-vojnici. S obzirom da Žumberčane i Marindolce povezuju istovetna
prezimena, ukazujem da u Žumberku nisam našao samo prezime Vrlinić,
jedno od najčešćih među Marindolcima i da se od crnogorskog plemena
Bjelopavlića doselio rod Bjelopavlovića, da su se naselili u selima uz put
Metlika–Novo Mesto i da ih i danas ima u zapadnom Žumberku.
Valja ukazati i da je u Marindolu, Bojancima, Milićima i Paunovići-
ma (Žunići su se ugasili) 1991. bilo 285 stanovnika: 118 Srba, 55 Slovena-
ca, 10 Hrvata, 62 Jugoslovena i 35 neopredeljenih. Treba li naglašavati da
su Jugosloveni i neoprdeljeni još 1981. bili Srbi. U to vreme 164 stanov-
nika su svojim smatrali srpski jezik, a 135 su bili pravoslavci. Koji im je
materinji jezik nije znalo 17 osoba, a 51 osoba nije želela da odgovori koje
su veroispovesti.
Raspoloživi podaci pokazuju da su, paralelno sa Žumberkom i Be-
lom karjinom, naseljavani Prilišće i Rosopojnik na Kupi, i to 1538. godine,
dakle za vreme treće seobe žumberačkih uskoka, kao i da se deo tih usko-
ka preselio na područje oko Netretića. Uopšte, u tom pogledu veoma je
interesantno celo područje u luku reke Kupe, od Ozlja i Ribnika, do donje
Dobre i Mrežnice. Zimi 1542/43. došlo je u Vinicu 76 uskočkih porodica.
Međutim, nezadovoljni seljaci su se pobunili, napali uskoke i oteli im deo
stoke. Zapovednik Ivan Vernek uzeo ih je u zaštitu i zatražio od kranj-
skih staleža da kazne krivce, vrate 780 glava stoke, ali i da se uskocima da
žito za neophodnu prehranu i da se prime u vojnu službu (Mal, str. 39).
Postoji listina Nikole Zrinjskog iz 1544. kojom daje mesta uskocima na
svojim imanjima. Zrinski ih, po tadašnjem običaju, naziva Vlasima, ali o
175 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

njihovom poreklu i veroispovesti postoje različita mišljenja. Prezimena


Sestrić, Raspopović, Subašić, Rudanović, Basarović, Pavičić i druga uka-
zuju na njihovo pravoslavno i srpsko poreklo. Manojlo Grbić spominje
razgovor s jednim Sestrićem koji zna da su se naselili s reke Zrmanje, da
su Sestrići tek u Drugom svetskom ratu »uništili slavsku ikonu jer su im
dozlogrdila stradanja«, kao i da je »pravoslavna crkva Sv. Ilije, s oltarom
na istoku, kasnije pretvorena u katoličku crkvu Sv. Lenarta« (str. 21).
Međutim. Lopašić tvrdi da su ovi uskoci od početka bili katolici i kao do-
kaz navodi upravo crkvu Sv. Lenarta. Činjenica je da na ovom području
i danas ima prezimena Stanković, Smederevac, Petrović i dvostrukih
prezimena Stanković-Moćan, Marković-Juričak i slično. Interesantni su
neki podaci u vezi s gradom i opštinom Ozalj. U zabačenom delu Ozaljske
opštine naišao sam na tablu s nazivom sela Vuksani, a oni su, kao i pre-
zime Vuksanovići, s područja današnje Crne Gore, odakle su i žumberački
Vuksanovići. Kod Ozlja postoje i sela Lukšići Ozaljski, a prezime Lukšići
dolazi od imena Luka, odnosno varijante Lukša, pa se i sadašnji premijer,
odnosno ministar inostranih poslova Crne Gore zove Igor Lukšić. Postoji
i selo Soldatići, a u Žumberku je bilo, a možda i sada ima Soldatića. Imam
više prijatelja Soldatovića. Nisu li Soldatići samo »skraćeni« Soldatovići?
Kad se prođe Ozalj naiđe se na tablu s napisom dr Kalčić. Moj drug
Milan Kalčić, rodom iz Poreča, zna da su njegovi »ko zna kad došli u Istru
iz Srbije«. Jednom prilikom na radiju je bilo reči o Milanu Kalčiću, gra-
donačelniku Negotina, dakle jednog od »vlaških gradova«. Istarski Milan
Kalčić se trgnuo i uzbuđeno prozborio: »Vidiš, jesam li ti rekao«. Prezime
Kalčić dolazi od vlaško-bugarskog imena Kalčo ili Kalča. Prilikom popisa
1991, grad Ozalj je imao 1.184 stanovnika, od čega 49 Srba i 16 Jugoslove-
na!
Sledeće seoba bile su na području Gomirja, Vrbovskog i Moravica.
Izvesno je da su se prve veće grupe organizovano naselile 1596, s obzi-
rom da postoje pisani izvori o pregovorima njihovih predstavnika, prvo s
nadvojvodom Ferdinandom u Gracu, a zatim i s carem Rudolfom u Beču,
kao i njegovo naređenje nadvojvodi i generalu Ivanu Lenkoviću da se ovi
»pošteni ljudi« nasele u Krajini. Prema predanju, došli su s reke Krke, pre
toga su branili utvrđenje Klis, a pre toga su došli s područja reke Cetine.
176 1.
doseljavanja

Ti uskoci su vrlo bliski žumberačkim uskocima. Iako na tom području


ima prezimena kojih u Žumberku nema, veza je, ipak, neporeciva, jer i
tamo ima i sela i prezimena Vučinići, Vučkovići, Radoševići, Vukšići,
zatim Hranilovići i drugi. Mal piše i da je u leto 1600. došlo 300 novih
uskoka s područja Korenice i Udbine i da su odmah upućeni k poslednjim
gomirskim doseljenicima. Po naređenju nadvojvode iz 1604. godine, Kra-
njci su gomirskim uskocima pet godina plaćali po 200 forinti kao pomoć
u prehranjivanju (str. 64–66).
Gomirci su u prvi mah imali 200 vojnika i zatvorili su pravac kojim
su Turci ranije s lakoćom prodirali u Kranjsku. Nova naseljavanja ovog po-
dručja usledila su 1605. i 1607. godine pa su Gomirje, Moravice i Vrbovsko
organizovni u posebnu opštinu s oko 48 kuća, 1.160 ljudi i 300 upisnih
vojnika, od kojih je 60 bilo u stalnoj službi i primalo platu.
Gomirci su bili osnova vojske koja je 1632. prodrla na područje Ca-
zina i obezbedila dolazak novih uskoka, koji su razmešteni na području
Ravne gore, Smrčeve poljane, Starog laza, Mrkoplja, Tuka, Bjelolasice, Ja-
senka i Drežnice (Grbić, str. 34). Uskoci su se naselili na pustim imanjima
Zrinjskih i Frankopana, koji su se nadali da će ih potčiniti kao kmetove,
čemu su se ovi žestoko suprotstavili. Imajući u vidu iskustvo Žumbera-
čana, tražili su isti status i prava, oko čega se u narednom periodu vodi-
la žestoka borba. Carska vlast, zahvaljujući odlučnom otporu uskoka i
podršci generala Kisela, odbila je sve zahteve hrvatske vlastele. General
Kisel je napisao da je zemljište na kojem su razmešteni uskoci pusto već
80 godina, da još ima slobodnog zemljišta i da se ni po koju cenu ne bi
smelo dozvoliti da vlastela potčine uskoke kao svoje kmetove. Oni uspeš-
no brane granicu, od čega veliku korist ima i ta vlastela.
Na to je nadvojvoda 6. decembra 1604. godine vlasteli ironično od-
govorio da bi »mogao da odustane od svojih ranijih odluka, ako grofovi
podmire dotadašnje troškove i u gotovom plate 80.000 forinti na ime tro-
škova za hranu, oružje i plate, i ako se obavežu da će oni izdržavati vojsku
u Gomirju« (Radeka, str. 55). U novembru 1608. vojvoda Radoje Mamulo-
vić pisao je caru Ferdinandu II i ponovio zahtev da gomirski uskoci dobiju
ista prava i privilegije kao i žumberački. Car im je odobrio samo da i dalje
ostanu na frankopanskim zemljištima i priznao neka prava. To nije bitno
177 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

promenilo stanje pa su uskoci iz Gomirja, Moravica i Vrbovskog 1616.


ozbiljno zapretili da će se odseliti nazad u Tursku .
Spor je trajao veoma dugo pa su gomirski uskoci morali da otkupe
dodeljenu zemlju i plate 15.000 forinti za zemljište, šume i drugu imo-
vina koja prelazi u njihovo trajno vlasništvo, tako što su se odrekli svojih
vojničkih plata u naredne četiri godine. Ugovor je potpisan 13. jula 1657.
godine u Ogulinu od strane carskih predstavnika, karlovačkog generala,
prodavaca te kneza Nikole Dokmanovića i vojvode Milivoja Vučinića,
ali ga Gomirci nisu priznali sve dok ga car nije overio i potvrdio 8. marta
1658. Taj ugovor su potvrdili i car Karlo 1727. i carica Marija Terezija, 1759.
godine (Grbić, str. 39). U Gomirju je, kao što je već rečeno, već 1602. godi-
ne podignut manastir Gomirje, a osnovali su ga kaluđeri Aksentije Bran-
ković, Visarion Vučković i Mardarije Orlović. Manastir je postao jedan od
centara verskog života pravoslavnog naroda u Hrvatskoj pa i Žumberčana.
U manastiru je 1771. godine bilo 50 pisanih tzv. »srbulja«, a tesne veze
održavane su s Ruskom pravoslavnom crkvom.38
Radeka kaže da manastir Gomirje »u ono vrijeme nije bio na rubu
pravoslavlja, jer je na sjeveru bio Žumberak i pravoslavna naselja u Beloj
krajini«, kao i da je »nešto prihoda bilo u žitu i u vinu od manastirske pa-
rohije iz Žumberka« (str. 227), što znači da je Žumberak pripadao manas-
tiru Gomirje od njegove izgradnje.
Strategijski interesi Habsburške Monarhije zahtevali su nova do-
seljavanja, tako da su neka preseljavanja izvršena i silom. Veliki kapetan
ogulinski grof Gašpar Frankopan prodro je s vojskom 1639. do Petrovog
polja i »pokupio narod srpski, koji nije bio jedinstven u nameri da pređe
na »hrišćansku stranu«. Frankopan je naredio da se porobe i pobiju oni
koji neće da idu. Ti uskoci naseljeni su po carskom naređenju oko Brinja,
Plaškog i Vitunja, s ciljem da se zatvori pravac turskih prodora između
Gomirja i Ogulina (Grbić, str. 50/51). Postoje podaci o 17 uskočkih poro-
dica sa 108 članova naseljenih u Vitunju, a imena i prezimena glava po-

38 Iguman gomirski Teofil Aleksić, s jeromonahom Georgijem Brakusom, monahom


Stefanom i slugom Jovanom Vrlinićem, bio je u Moskvi 1754. godine, o čemu svedoči
i original putnog lista (Grbić, str.180).
178 1.
doseljavanja

rodica govore o njihovom poreklu: Radota i Radojica Voćić, Ivoš i Lazar


Mihajlović, Božidar Koraćević, Stevan i Prerad Kosanović, Rade i Milašin
Radelić, Ignjatije Trbojević, Đuro Nožić, Milo Kovačević, Radovan Brvić,
Cvjetko Čudanović, Ilija Vagavić, Petar Hranilović i Vojin Ličanin (Grbić,
str. 35). Zbog naseljavanja Srba u Vitunj, pobunili su se Ogulinci, poharali
im useve i posekli voćke te zatražili od grofa da se »ovi bezbožnici« u roku
od osam dana uklone iz Vitunja. Međutim, general Vuk Frankopan u pis-
mu caru Ferdinandu III 5. jula 1640. piše da su »tužbu podnijeli kojekav-
ki pustolovi i skitnice, koji su pobjegli iz Kranjske, Vinodola ili drugijeh
mjesta zbog svojih dugova ili drugijeh rđavih djela, pa kojih se je toliko
steklo u Ogulinu, da su zauzeli grofovske zemlja od Ogulina do Modruša,
ali da ne priskaču u pomoć kad je nužda, pa neće ni na stražama da posto-
je, dok plaćeni vojnici obrađuju svoja polja i bore se protiv Turaka«. Istra-
ga je zaključena rečima generala Gašpara Frankopana da je »on Srbe, po
carskom naređenju, naselio na svom, a ne na ogulinskom zemljištu, i da
će mu hiljadu puta više valjati protiv zakletog neprijatelja nego Ogulinci«
(Grbić, str. 35/36). Do sukoba Brinjana starosedelaca, po svoj prilici rimo-
katolika, i uskoka došlo je i 1644. godine, izgleda na podstrek generala
Vuka Frankopana, koji je uskoke hteo da potčini kao kmetove. Međutim,
general Herberštajn je umirio pobunjene i optužio Frankopane da su oni
inicijatori sukoba. Carska komisija je 4. novembra 1644. izvršila razgrani-
čavanje, o čemu je 22. maja 1645. u Brinju potpisan zapisnik. Potpisnici sa
srpske strane bili su kapetan Vicko Bogut i pop Manojlo Rajaković (Grbić,
str. 66).
Sljedeće naseljavanje, na područje Plaškog i između Brinja i Ogulina
izvršeno je 1609. godine. Trojica uskočkih knezova: Radoje Ljubišić, Petar
Tadešković i Paun Lalić zatražili su od nadvojvode u Gracu da im dopusti
da se nasele kod Plaškog, ispod Kapele, između Brinja i Ogulina i oko voda
Dretulje i Jasenice. Pisali su da su izbegli iz Turske i da ih ima 532 duše,
od toga 190 naoružanih. Ako bi nadvojvoda naredio da se u Plaškom pod-
igne kula, kao one kod Vinice i Prilišća, naselilo bi se tu dve do tri hiljade
Uskoka, njihovih sunarodnika, pa bi bili u mogućnosti da zatvore prav-
ce od Senja do Slunja, zatim Ogulin, Tounj i sve do Karlovca. Nadvojvoda
je naredio kapetanu Galu da primi ove uskoke, da vođama isplati po dve
179 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

vojne plate i pomogne ih najnužnijom hranom (Grbić, str. 49/50). Pla-


ščanskim uskocima pridružili su se novi, 1609, 1611. i 1612. godine, kad su
24 porodice izbegle iz Like koja je bila pod Turskom. Kapetan Gal zatra-
žio je da se pošalje komisija koja će regulisati prava Oglinaca, Gomiraca
i Plaščana u pogledu razgraničavanja i korišćenja zemljišta i vojničkih
obaveza. U Korenici, koja je bila Turska, bilo je 120–130 kuća Srba, koji
su na neki način živeli »na obe strane«, pa su bili i turska raja, ali su im i
neki krajiški generali uzimali godišnji harač. Pregovaralo se o njihovom
preseljavanju na područje Plaškog, ali pokušaj 1642. godine nije uspeo,
zbog slabe saradnje generala Herberštajna i Vuka Frankopana, pri čemu
su Frankopanu služili Srbi Marko Sekulić, Ognjen Mudrić i Vukosav Bu-
bić. Tek 1655. godine preseljeno je 12 porodica, sa 140 duša, od kojih 40
vojnika, prvo do Otočca, a zatim i u Plaški (Grbić, str. 50/54). Iz rejona
Usore u Turskoj Bosni preseljeno je 1658. stotinak srpskih porodica na
područje Dubrave i Ponikve. Predvodili su ih vojvode Manojlo Mandić i
njegov sin Vuk, a 38 porodica naselili su na svojm posedima Đuro i Franjo
Frankopan, obećavši im prava kakva su imali i drugi graničari. Po naselja-
vanju nametnuli su im kmetovske obaveze, koje su ovi izvršavali do 1672,
odnosno do otkrivanja zavere Zrinskih i Frankopana, kad su se stavili u
vojnu službu i zatražili od cara da ih izjednači s drugim graničarima. Car
se saglasio, ali je novi gospodar imanja u Bosiljevu, hrvatski ban Nikola
Erdedi, nastojao da ih vrati u kmetovski položaj, čemu su se suprotstavili
i uskoci i vojni komandanti pa im je Ratni savet u Gracu 1685. potvrdio
status graničara (Grbić, str. 58/59).
U proleće 1605, posle dužih pregovora i dogovora uskočkih vojvo-
da i generala Kisela, uz saglasnost Graca i Beča, senjski kapetan je s 400
uskoka prodro je na područje Kotara i odatle doveo 700 novih uskoka,
od čega 200 iskusnih i hrabrih vojnika. Grof Nikola Zrinski saglasio se da
se ovi nasele na njegovim posedima u Liču i u Krmpotama, pod uslovom
da budu njegovi podanici. Vojvode Toma Krmpoćanin, Toma Skorupović,
Toma Marković, Marko Balinović i Mile Budorčić morali su da prihvate
tu obavezu, ali su se nakon godinu dana uskoci odmetnuli od grofova, u
čemu ih je podržao i general Kisel, koji je vodio računa o vojnim obaveza-
ma. Deo ovih uskoka kasnije se iselio, a deo je ostao u Liču i Krmpotama
180 1.
doseljavanja

i prihvatio rimokatoličanstvo. Međutim, taj narod zna za svoje pravoslav-


no poreklo pa neke porodice, na primer Radoševići, imaju krsnu slavu
(Grbić, str. 60/63).
Naseljavanje Brloga i oko Senja počelo je 1609. godine. Senjski kape-
tan Sigismund Gušić izvestio je 4. aprila nadvojvodu Maksimilijana da su
33 porodice došle iz Ribnika kod Gospića u Brinje i da žele da se tu nasele,
a zatim da je došlo još oko 550 duša. Pokazalo se da su ti uskoci bili turska
raja pa kad više nisu mogli trpeti zulum, prodrli su u grad Ribnik, pobili
posadu, a beg je jedva utekao. Deo je došao u Brlog, a knez Tepšić, sa svo-
jih 80 ljudi, otišao je u Podgorje kod Baga. Manji broj uskoka, od kojih 50
vojnika, naselilo se na područje Brloga 1611. godine, posle ustanka protiv
turske vlasti u Lici i Krbavi. Bilo je voljno da pređe i više, ali carske vlasti
nisu želele da daju povoda Turskoj za nove sukobe (Grbić, str. 63/64).
Krajevi oko Lučana i Vodoteča naseljeni su 1637. Srbima koji su Lici
bili pod Turskom vlašću. Bilo je sporova između generala Vuka Franko-
pana i njegovog brata Nikole i generala Herberštajna gde će se naseliti i
kakav će status da imaju. U izveštaju od 21. juna 1642. godine Herberštajn
piše i da je k njemu prebeglo 17 srpskih kaluđera, pošto su Turci popalili
manastire sve do Sarajeva. Zatražili su da se razmeste po Primorju nase-
ljenom pravoslavnim stanovništvom i obećali da će prevesti na hrišćan-
sku stranu mnogo svog naroda.
Brojne uskoke koji su se razmestili po Vodoteču i Prokikama doveo
je 1679. vojvoda Dragić, ali su se Brinjani opet pobunili pa je deo produžio
na sever i naselio se u Kranjskoj i oko Ivanića. Veliki broj Bunjevaca, ri-
mokatolika, naselio se po Liču, Hreljinu, Krmpotama i drugim mestima,
ali se deo ubrzo preselio pod mletačku vlast, zbog sukoba sa senjskim ka-
petanom Herberštajnom, zbog čega je ovaj i smenjen (Grbić, str. 65/66).
Oko 150 porodica s reke Usore u Bosni naselo se na području Otoč-
ca i po Gacakom polju. S kapetanom Herberštajnom bili su u vezi još od
1642. godine. Herberštajn kaže da te Usorce hvale svi stari graničari pod
njegovom komandom i smatraju da su to viteški i najpošteniji ljudi među
svim krajišnicima pod Turcima. Seoba je otezana zbog generala Vuka
Frankopana koji je nastojao da i ove uskoke naseli na svojim imanjima
kao kmetove.
181 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Seobu je izvela karlovačka vojska pod komandom Đure Frankopana


tek 1658. Jedna uskočka grupa se zaustavila kod Gacka, druga, pod vod-
stvom vojvode Manojla Mandića, u Kamenskom kod Karlovca. Razme-
štaj uskoka izvršili su u proleće 1660. Kristofer Delišimunović, kapetan
na Turnju i kapetan Fridrih Portner iz Otočca, oko Otočca. Uskoci su već
1663. imali žestok sukob s vojskom Alipaše Čengića koji je napao Brlog, ali
je strašno poražena pa se pokazala sva borbena vrednost Uskoka (Grbić,
str. 67/70).
Oko Dabra je naseljeno 1672. godine 90 srpskih uskočkih porodica.
Bilo je to ujedno i poslednje veće naseljavanje uskoka pre velikog rata
Turske i Habsburške Monarhije, 1683. do1699. godine. Poraze i povlače-
nje Turske pratili su i narodni ustanci. Ustanak u Dalmaciji, koji su pred-
vodili Stojan Janković i Ilija Smiljanić, podržali su i Mlečani pa se ustanak
proširio i na Liku i Krbavu, ali dva napada austrijske uskočke vojske 1685.
godine nisu urodila plodom. Turci su se ogorčeno branili. Tek 1689. je jača
carska vojska, potpomognuta pobunjenom hrišćanskom rajom, oslobodi-
la za desetak dana i Liku i Krbavu, uključujući i utvrđene gradove Udbinu
i Bunić. Lika i Krbava su naseljavane na različite načine: iz Bosne, Herce-
govine i Dalmacije, a vraćali su se i pojedinci, prethodno izbegli iz Like,
na primer Koreničani.
Poverenik za naseljavanje novooslobođene Like i Krbave bio je ka-
petan Đuro Križanić. Sačuvana su pismena odobrenja kojima se dopuš-
ta knezu Vujašinu Mileusniću da 40 porodica iz Kosinja naseli u Širokoj
Kuli, a knezovima Jovanu Drakuliću i Milinu Laliću da nasele po 30 poro-
dica u Korenici. U Lici je naseljeno i dosta rimokatolika, Hrvata i Kranja-
ca. Grbić kaže da je 1699. u Lici bilo 700 pravoslavnih kuća s 1.400 porodi-
ca, 160 kuća Bunjevaca i 250 kuća Hrvata i Kranjaca (str. 71–79).
Naseljavanje Korduna teklo je slično kao i naseljavanje Like, s tim da
je više uskoka prešlo s turske strane. Pošto je osvojen, Budački je utvrđen
pa je u sam grad i okolicu naseljeno 284 porodice s 2.784 lica, od kojih su
294 vojnika, 184 konjanika i još oko 300 spremnih za borbu, ali nenaoru-
žanih. Oni su se ubrzo proširili do Vojnića, a novi doseljenici iz Kladuše i
Cazina naseljeni su oko Budačkog i Perjasice.
182 1.
doseljavanja

Ogulinski poručnik Hranilović doveo je 200 porodica koje su na-


seljene oko Skrada, Veljuna i Primišlja. Poručnik Vuk Grbić, knez Stevan
Kukić i Mihajlo Sabljak doveli su 200 srpskih i hrvatskih porodica u Ra-
kovicu. Vuk Grbić postavljen je za komandanta utvrđenja Rakovica, a Ste-
van Kukić i Mihajlo Sabljak za knezove Srbima, odnosno Hrvatima. Do-
bijene zemlje priznao je uskocima 20. avgusta 1711. general Josip Rabata.
Novi, dobro naoružani i opremljeni uskoci naselili su se oko Koranskog
brega i Kosijerskog sela.
Deo uskoka koji su se naselili oko Krstinje nije bio zadovoljan pa se
vratio u Tursku. U vezi s tim je vođena i istraga. General Kulmer je 1716.
naselio Srbe i po Turnju i Mostanju kod Karlovca, ali su se pobunili Hrvati
pa su Srbi 1721, odlukom Ratnog veća u Gracu, povučeni do Tušilovića.
Mirom u Sremskim Karlovcima 26. januara 1699. završen je četrna-
estgodišnji rat i uvrđena granica Austro-Ugarske i Turske. Na turskoj teri-
toriji ostala su područje Srba, Lapca, Cetina i Drežnka. I posle toga bilo je
manjih doseljavanja (Grbić, str. 79/81).
Na celokupnom području Karlovačkog generalata, sem Banije, bilo
je 1700. godine 39 pravoslavnih parohija, s tim da je gomirska parohija s
manastirom bila nadležna i za tri parohije u Žumberku, Marindolu, Bo-
jancima, Ponikvama, Srpskim Moravicama i Ravoj gori, Jasenku, Tuku,
Mrkoplju i Drežnici. Spisak svih parohija, s brojem domaćinstava i popo-
va navedeni su kod Grbića (str. 81–83).
Turci su osvajali i pustošili Baniju od 1548. do 1556, kad je palo i
glavno utvrđenje Kostajnica. Kad su Turci 1593. zauzeli i Sisak, Hrvats-
koj je na desnoj obali Kupe ostalo malo područje oko utvrđenja Petrinja i
Hrastovica. Hrvatski istoričar Tadija Smičiklas kaže: »Vele da je bilo 1576.
i 1577. do pedeset provala, a pali su skoro svi gradovi do Kupe. Kukavni
narod bježao je kao ovce, kad se med nje vuci uvuku. Puk Hrvatski u hrpa-
ma na hiljade prelazio je granice svoje otadžbine, da si drugdje traži bolju
i sretniju domovinu«.
A u hrvatskom saboru je rečeno: »Poslije Boga prva ide briga bana
Hrvatskoga, da na ovoj rijeci (Kupi, prim. autora) uzdrži silnog nepri-
jatelja, da ne propadne sa svim ovo nesretno kraljevstvo i sve susjedne
hrišćanske zemlja« (Grbić, str. 84/85).
183 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kad je 1596. carska vojska zauzela Petrinju, rešeno je da se zauzme i


Kostajnica i da se hrišćanski narod prevede na levu obalu Une. Prvi poku-
šaj nije uspeo. Carska vojska nije bila dovoljno jaka, a nije došlo ni do
ustanka hrišćana. Posledice su bile katastrofalne. Turci su obratili poseb-
nu pažnju na taj deo granice zbog blizine Zagreba i drugih strategijskih in-
teresa i pod strogom kontrolom držali hrišćansko stanovništvo nastojeći
da ga pridobiju za daljnja osvajanja. Bili su spremni da mu daju i određena
prava, posebno da garantuju versku slobodu. Tek 1640. godine uspelo je
da se deo pravoslavnog naroda silom prevede i naseli na području Petrinje
i Hrastovice. Petrinjska kapetanija pripadala je tada Varaždinskom gene-
ralatu. Vojvoda Bratić uspeo je da 1680. prevede 120 porodica pravoslav-
nog srpskog stanovništva.
Za vreme Velikog rata carskoj vojsci je uspelo da zauze glavni grad i
utvrđenje turske krajine Kostajnicu, oslobodi gradove i utvrđenja na Ba-
niji i prodre duboko na tursku teritoriju na desnoj obali Une. Karlovačkim
mirom 1699. uspostavljena je granica na Uni, a Turskoj vraćene teritorije
na desnoj obali. Hrišćansko stanovništvo, pravoslavno i katoličko, prese-
ljeno je na područje prazne i opustošene Banije.
Prema izveštaju iz 1697, na području Kostajnice je bilo 1.200 kuća, a
na području Zrinja i Novske ukupno oko 1.000 kuća, 1.200 dobro naoru-
žanih vojnika i oko 2.000 ljudi sposobnih za borbu, ali »bez dobre puške«.
Prema izveštaju Ratnog veća, bilo je na tom području 1701. oko 11.000
srpsko-pravoslavnog uskočkog stanovništva (Grbić, str. 92).
Razmeštanje doseljenog stanovništva i naseljavanje Banije pratila
je i politička i verska borba kome će pripasti Banija: austrijskom delu mo-
narhije, a to znači i Vojnoj krajini, ili ugarsko-hrvatskom delu, odnosno
hrvatskom banu. Zagrebački biskup Aleksandar Mikulić nastojao je da
Baniju, po svaku cenu, potčini zagrebačkoj biskupiji. Uskoci su odlučno
tražili da budu izjednačeni s drugim graničarima i da pripadnu Vojnoj
krajini. Kompromisno, zemlja je pripala hrvatskoj banovini, ali je imala
vojnu krajišku upravu.39

39 O novim naseljavanjima na području Karlovačkog generalata, odnosno Karlovačkog


vladičanstva, od 1788. do 1791, s popisom mesta, brojem doseljenih i ličnim i drugim,
184 1.
doseljavanja

Ne bi bilo logično da se ne osvrnem i na izgradnju i naseljavanje


Karlovca. Prilikom izgradnje stražu su držali krajišnici Žumberčani. Kad
je izgrađen došla je nemačka posada, a Žumberčani su premešteni u To-
unj, Zvečaj i Slunj. Radeka kaže da je nadvojvoda Ferdinand 1602. za
odbranu Karlovca predvideo i 92 Žumberčanina (str. 70). To je značajan
podatak, ali ga drugi izvori ne spominju.
Dve srpske porodice, neki Popović i Nikola Vukanović, spominju se
1585. godine. S obzirom da je Karlovac u narednom periodu bio strogo ri-
mokatolički i nemački, kaže se da je pravoslavnih i Srba bilo više u bolnici
i u zatvorima, nego među stanovništvom.
Bogati trgovac Petar Popović izabran je 1750. u Gradsko veće, što
znači da je već bilo pravoslavnih i Srba u Karlovcu. To potvrđuje i činjeni-
ca da je vladika Danilo Jakšić slao kaluđere iz manastira Gomirje da obiđu
pravoslavne, pre svega u bolnici i zatvoru. Komandant, general Leopold
Šercer (1748–1754), je to tolerisao jer su pravoslavni Srbi predstavljali
većinu njegove krajiške vojske. Zbog toga je prećutno dozvolio da se 1752.
u jednoj kući sagradi pravoslavna kapelica Sv. Nikole, koja je premeštana
kad bi vlasnici »otkazali gostoprimstvo«.
Novi komandant, general Benvenuto Petaci (1754–1763), fanatič-
ni rimokatolik i jezuita, koji je brutalnom silom unijatio žumberačke
uskoke, zabranio je 1762. da se pravoslavni sveštenici puštaju u grad. Nije
dozvoljavao da se pravoslavni vojnici sahrane u Karlovcu niti da se tela
iznesu iz grada dok rodbina ne plati »mrtvarinu« Rimokatoličoj crkvi. Po-
sle tužbi vladike Jakšića i mitropolita Nenadovića, carica Marija Terezija
poništila je i jednu i drugu zabranu, ali se ništa nije promenilo sve dok
Petaci nije smenjen.
U Karlovac je 1763. došao prvi pravoslavni sveštenik, gomirski ka-
luđer Sofronije Mamula. Stanje je bilo povoljnije jer je zamenik koman-
danta Karlovačkog generalata, generala Beka, bio Mihajlo Mikašinović,
prvi general Srbin. Pravoslavni sveštenik je prvi put išao gradom, s voj-

veoma interesantnim podacima za 45 pravoslavnih sveštenika, od kojih su mnogi


predvodili svoj narod prilikom preseljavanja, pisao je M. Grbić na str.106-107.
185 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ničkom pratnjom, upravo da bi pričestio i ispovedio bolesnog generala


Mikašinovića.
Karlovac je 1778. proglašen slobodnim i otvorenim gradom. Umesto
da pravoslavni postanu slobodni i ravnopravi, s obzirom da je car Josip II
15. oktobra 1781. proglasio »patent«, kojim su u Habsburškoj Monarhiji
priznate sve veroispovesti, magistrat je zaključio da se pravoslavna ka-
pelica zatvori, s obzirom da, prema odluci carice Marije Terezije iz 1753.
godine, u Karlovcu nema 30 pravoslavnih porodica, a novim merama pra-
voslavnima je zabranjivano da sprovode svoje bogosluženje.
Takvo stanje bi potrajalo da se nije pokazalo da ne samo Karlovcu
nego i u Rijeci, Senju i drugim gradovima trebaju trgovce i zanatlije pa je
naseljeno više pravoslavnih porodica, o kojima se govori kao o Cincarima.
Tada su vojne vlasti molile pravoslavne sveštenike da nagovaraju svoje
sunarodnike da se naseljavaju u Karlovcu.
Pošto je porastao broj pravoslavnih stanovnika, 1785. godine konač-
no je izdata dozvola za izgradnju prve pravoslavne crkve u Karlovcu, ali
ne glavne, parohijalne, nego filijale pravoslavne crkve u Tušilovićima (Gr-
bić, str. 133–140).

DOSELJAVANJE SRBA U SLAVONIJU

Doseljavanje Srba u Slavoniju prikazaću znatno kraće, iz više razloga.


Uslovi u kojima su se Srbi doseljavali u Slavoniju bili su po mnogo čemu
drugačiji. Bilo je manje organizovanih seoba, a više spontanih doseljava-
nja grupa i pojedinih porodica. U Slavoniji je bilo malo carsko-kraljevskih
zemljišta koja bi mogla biti dodeljena uskocima pa su se oni naseljavali na
privatnim, odavno poharanim i pustim staništima i zemljištima. S nekih
od tih staništa uskoci su morali prethodno da proteraju Turke koji su se
tu naselili. I borba za zemlju između uskoka i ranijih vlasnika poseda bila
je žešća, jer su raniji vlasnici zahtevali da im se vrate staništa, ali nisu bili
spremni i da se vrate i da napuste posede koji su im dodeljeni u izbeg-
lištvu.
186 1.
doseljavanja

Pored navedenog, u odeljku o unijaćenju srpskog pravoslavnog sta-


novništva na području Habsburške Monarhije biće mnogo više reči o pra-
voslavnim Srbima u Slavoniji, nego u Hrvatskoj. Ipak, osnovni razlog je
što je već bilo dosta reči o naseljavanju, odnosno preseljavanju žumberač-
kih i drugih uskoka koji su u Slavoniju odlazili preko Žumberka.
S obzirom da se Slavonija s vremenom menjala u teritorijalnom,
državno-pravnom i verskom smislu, u današnje vreme zvuči pomalo
anahrono kad se govori o tri posebne Kraljevine: Hrvatskoj, Dalmaciji i
Slavoniji. Šta je kada bila Slavonija, odnosno šta se pod tim pojmom pod-
razumevalo, različiti istoriografi su objašnjavali na različite načine.
U 15. veku Slavonija je obuhvatala prostor Zagrebačke, Varaždinske,
Križevačke, Dubičke, Sanske, a verovatno i Virovitičke županije. Tadija
Smičiklas je pisao: »Prije nego što je sjeo Ferdinand I na prijestolje hrvat-
sko-ugarsko, bila je sva zemlja između Save i Drave nazivana Slavonija, sa
banom na čelu. Turska osvajanja uticala su da Slavonija u 16. veku obuh-
vata samo Zagrebačku, Varaždinsku i delove Križevačke županije, koja se
ranije protezala daleko na istok i imala je 12.000 poreznik kuća, a sada
pusta ne može plaćati nikakve daće. Preostali prostor između Save i Drave
već su, ne samo držali, nego i naseljavali Turci«.
S obzirom da se radi o osetljivom pitanju, pod Slavonijom ću podra-
zumevati samo onaj deo teritorije današnje severozapadne Hrvatske na
kojem se naselilo uskočko, srpsko-pravoslavno stanovništvo, koji se voj-
no-teritorijalno nazivao Varaždinskim generalatom.
Onome što je već rečeno o doseljavanju u Varaždinski generalat sre-
dinom 16. veka u nastavku ću izneti samo nekoliko primera. Pukovnik
Vid Halek izvestio je štajerske staleže 1587. da je k njemu došlo mnogo
odličnih harambaša sa svojim ljudima iz požeškog i pakračkog sandžaka,
da imaju dosta blaga i konja i da ih predvodi Ivana Peašinović i da se mogu
osloniti na vernost tih uskoka i traži odobrenje za njihovo naseljavanje.
Na predlog Ratnog saveta u Gracu, car Karlo dozvolio je 5. novembra nji-
hovo naseljavanje i dodelio im zemlju, »koje je bilo dosta na raspolaga-
nju« (Mal, str. 90). Kao što se vidi, područja Požege i Pakraca već su bila u
sastavu Turske kao posebni sandžaci.
187 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Početkom 1597. organizovao je Sigismund Herberštajn dolazak 117


uskoka s više stotina glava stoke. Oni su po odluci nadvojvode razmeš-
teni na bjelovarskom i križevačkom području. U jesen 1597. spomenuti
Herberštajn i Fridrih Trautmansdorf organizovali su preseljavanje 1.700
uskoka, pravoslavnih Srba, a nadvojvoda je pozvao hrvatskog bana Dra-
škovića da organizuje njihovu prehranu dok ne dobiju odgovarajući sme-
štaj. Štajerski staleži su bili raspoloženi i za nova doseljavanja, ali su se
uzdržavali da daju traženu pomoć, sve dok nije intervenisao nadvojvoda
i upozorio da u takvim uslovima ne samo da neće doći novi uskoci nego
da preti opasnost da se i sadašnji isele, jer ih Turska, videvši da ne samo
gubi stanovništvo, nego i dobija opasnog neprijatelja i vojsku, mami da se
vrate, obećavajući im veće privilegije (str. 90).
U proleće 1598. došlo je 500 novih uskoka, a u jesen se pripremala
seoba novih 1.000 ljudi. Međutim, Turci su nastojali da pošto poto spreče
dalja preseljavanja pa je prešao samo deo. To je značilo da se radi o strate-
gijskom interesu za obadve carevine.
General Herberštajn je, ipak, uspeo da i u jesen 1599. obezbedi pre-
lazak 1.200 uskoka s 3.000 glava živine, ali se štajerskim staležima činilo
da su troškovi izdržavanja suviše veliki pa bi trebalo da učestvuju i hrvat-
ske banske vlasti. Iako su verske suprotnosti bile i ranije prisutne, Josip
Mal kaže da su, »kao i u Kranjskoj uticali i versko-politički razlozi, kao i da
je papski nuncij u Gracu 9. avgusta 1599. pisao o tome papinom državnom
tajniku«.
Nadvojvoda je u Hrvatski sabor poslao svog izaslanika, koji nije po-
kazao nikakvog razumevanja, već je optužio vojne i carske vlasti da hr-
vatskim velikašima oduzima zemlje i dodeljuje ih doseljenicima, ne uzi-
majući u obzir ni činjenicu da su ti posedi opustošeni i desetinama godina
prazni niti značaj uskoka u odbrani hrvatske banovine. Zbog toga je došlo
do zastoja u preseljavanju uskočkog stanovništva na područje Varaždins-
kog generalata (str. 92).
»Đenerao (general, prim. autora), u dogovoru s nadvojvodom Ferdi-
nadom, smestio taj narod po svom đeneralatu, a na zemljištima, koja su
već do osamdeset godina pusta bila. Nadvojvoda je zajemčio preseljenom
narodu svojim dekretom, da neće nikome plaćati nikakvijeh desetina ni
danaka, a obećao je još i carsku privilegiju na sve to« (Grbić, str. 188).
188 1.
doseljavanja

Grbić tvrdi i da je u Varaždinskom generalatu u to vreme, krajem


16. veka, bilo »deset do dvanaest hiljada srpsko-pravoslavnijeh porodica,
a nešto poviše bilo je u Karlovačkom đeneralatu«. Ovaj podatak navodim
kao primer nepreciznosti i preterivanja. Iako se poziva na pisanje nemač-
kog istoričara Bidermana, trebalo je da zna da je taj broj preteran.
VOJNA KRAJINA

S
obzirom da je Vojna krajina bila žumberačkim uskocima
»sudbina« celih 350 godina, smatram da bi trebalo reći u naj-
kraćem o njezinom nastanku, razvoju i ukidanju.
Zbog stalnih turskih upada i teške situacije u Hrvats-
koj, vojnici Habsburške Monarhije prvi put su privremeno
raspoređeni na teritoriji Kraljevine Hrvatske 1522. godine. Međutim, taj
dolazak nije bio zvaničan pa bi se početkom Vojne krajine (austrijski zva-
ničan naziv »Militaergrenze« – Vojna granica) mogao smatrati dolazak
habsburške vojske u Hrvatsku 1526. godine, zbog nasledne krize u Kra-
ljevini Ugarskoj.
Kad je nadvojvoda Ferdinand 1527. izabran za hrvatskog kralja,
obećao je da će na granici držati 1.000 konjanika i 200 pešaka i snabdevati
gradove. To je bilo »provizorno« obećanje, jer nije bilo zasnovano na dr-
žavno-pravnom odnosu Austrije i Hrvatske, još manje je bilo rezultat sa-
glasnosti i plana o načinu organizovanja odbrane: centralizovano iz Graca
ili bi za odbranu pojedinih delova granice bili odgovorni hrvatski feudalci,
a nije bilo ni dovoljno snaga.40
Hrvatski istoričar Ferdinand Šišić kaže da je »pohlepno plemstvo
išlo samo za tim da zadovolji sebe, ne mareći nimalo za opće interese«.
Da dogovora i bitnijeg napretka u narednom periodu nije bilo pokazuje i
činjenica da je 1537. na hrvatskoj krajini bilo svega 400 vojnika, a na dal-
matinskoj 250. U Bihaću, tada najznačajnijem vojnom uporištu, bila su

40 »Die Oesterreichische Militaergraenze« (Austrijska vojna granica – AVG), Veralg


Lassleben, Regensburg 1982, str. 9-14.
190 1.
doseljavanja

svega 154 vojnika. Prema prezimenima (Vuk i Novak Popović, Heraković,


Živković, Vučinić, Vučković, Keserić) vidi se da je među njima već bilo
podosta Žumberčana (Radeka, str. 25/26).
Snage za uspostavljanje i odbranu Vojne krajine sporo su narastale,
bez pravog plana i strategijske zamisli. Turska je imala punu inicijativu.
Prvu potpuniju procenu stanja (mesta i gradova-utvrđenja) na granici
sačinio je 1553. general Ivan Lenković. Utvrdio je da na pograničnom po-
dručju prema Turskoj ima oko 70 gradova (utvrđenja) i predložio da se 26
napusti i razori, a 45 utvrdi i da se u njima drži posada.
O njegovom izveštaju u Beču se raspravljalo tek na saboru 1577.
Odlučeno je da se hrvatsko-slavonski deo granice odvoji od ugarskog, da
se na slavonskom delu drži 3.085, a na hrvatskom 3.698 vojnika razli-
čitih profila, što bi godišnje koštalo oko 240.000 forinti. Procenjeno je
da Turska prema slavonskoj granici drži 2.863, a prema hrvatskoj 3.700
profesionalnih (plaćenih) vojnika, ali su te snage raspoređene u samo 11
utvrđenih gradova (garnizona) pa je i njihova udarna moć mnogo veća i
efektivnija. Pored redovnih snaga, Turska je mogla brzo da angažuje veli-
ki broj neredovnih snaga, tako da bi mogla da angažuje i do 45.000 vojni-
ka (V. Klaić, str. 410).
Komandu nad Vojnom krajinom imalo je Dvorsko ratno veće, for-
mirano u Gracu 1556. (od 1705. sa sedištem u Beču), a troškove su snosile
unutrašnje austrijske pokrajine pa je u Dvorskom ratnom veću Štajerska
imala tri, a Kranjska i Koruška po dva predstavnika. Potpunu brigu o Voj-
noj krajini (uređenje, finansiranje i komandovanje) trebalo je da preuzme
nadvojvoda Karlo. Njemu je u vojnom pogledu bio potčinjen i hrvatski
ban. Zbog teške unutrašnje situacije, neposredna realizacija je odložena,
međutim novi su turski napadi i osvajanja uslovili da se na saboru u Bruku
(Bruck) 1578. godine hitno preciziraju potrebne snage i način finansira-
nja. Došlo se u situaciju da ako se sad nešto učini, nešto će se i odbraniti, u
protivnom neće imati šta da se brani.
Vojna krajina je sve do 1881. godine bila »odbrambena zona« prema
turskom carstvu, kao specifična organizacija i teritorija na kojoj je civilna
vlast i uprava bila potčinjena vojnoj, pa je stanovništvo, koje je obavljalo
vojne dužnosti, imalo poseban društveni status. Vojna krajina odnosila se
191 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

u 16. i 17. veku na delove teritorije Hrvatske i Slavonije. Odbrambeni pojas


na teritoriji Ugarske, iako je imao istu funkciju, nije imao odgovarajuću
strukturu i snage pa se još nije smatrao Vojnom krajinom u potpunom
smislu.
Izgradnjom Karlovca (1579) stvoreni su uslovi za podelu Vojne kra-
jine na Varaždinski i Karlovački generalat, s komandama u Varaždinu
(teritorijalno nije bio deo Vojne krajine) i Karlovcu. Komandante i druge
visoke oficire davale su Kranjska, Koruška i Štajerska. Komandanti gene-
ralata bili su potčinjeni vrhovnom komandantu kojeg je imenovao car, a
koji je bio potčinjen nadvojvodi Karlu, odnosno Dvorskom ratnom veću
u Gracu.
Prema Klaiću, Vojnu krajinu je 1577. branilo nešto manje vojnika od
planiranog broja, na slavonskom delu 1.972, a na hrvatskom delu 2.757,
ukupno 4.729 vojnika, što je godišnje koštalo 253.000 forinti. Te snage
nisu bile dovoljne pa je zaključeno da se broj krajišnika poveća do 9.900.
Krajiška vojska se već tada sastojala skoro podjednako od starosedelaca i
uskoka pa Klaić zaključuje da u to vreme još nije bio narušen odnos sta-
novništva u nacionalnom i verskom smislu (str. 646). Međutim, austrij-
ski izvori ocenjuju »da su relativno male snage ipak uspešno branile Voj-
nu granicu zavaljujući angažovanju izbeglica iz zemalja koje su Turci već
pokorili« (Austrijska vojna granica, str. 10).
Ni Turska nije bila u mogućnosti da stalno drži brojniju profesio-
nalnu vojsku prema granici s Hrvatskom i Slavonijom. Osnovni razlog je
bio da te teritorije nisu predstavljale strategijski cilj turskih osvajanja jer
su glavne snage bile usmerene prema teritoriji Ugarske. Prednost Turske
bile su brojne janjičarske i druge neregularne čete, sastavljene od milom
i silom preseljenog hrišćanskog stanovništva, s ciljem da se granica sta-
bilizuje i posluži kao osnova za nova osvajanja i prodore na severozapad.
Međutim, to je bio »dvosekli mač«. Takva vojska nije bila pouzdana
pa nema podatka o angažovanju veće skupine hrišćanskog stanovništva u
sastavu turske vojske. To se ne odnosi na hrišćane koji su primivši islam
imali drugačiji položaj u turskoj carevini. Hrišćansko stanovništvo sve
više je prelazilo na drugu stranu i ubrzo postalo ne samo osnova nego i
većina austrijske krajiške vojske. Tako je Turska, u nameri da osigura zau-
192 1.
doseljavanja

zete teritorije i pojača vojsku, omogućavala naseljavanje teritorije Habs-


burške Monarhije i jačanje neprijateljske vojske.
Turska je time gubila nepouzdano stanovništvo koje nije moglo da
bude deo profesionalne vojske, a Habsburška Monarhija je dobijala sta-
novništvo koje je čvrsto držalo i branilo teritoriju i predstavljalo izvor naj-
boljih ratnika. Posebno bi se moralo imati u vidu da je time Turska gubila,
a Austro-Ugarska dobijala i u moralnom i propagandnom pogledu.
Mal ukazuje »da su hrišćanske seobe iz Turske u drugoj polovini 17.
veka bile i ređe i malobrojnije, i da je jedan od glavnih razloga što su Turci
uvideli da već ceo vek traje iseljavanje iz Srbije i Bosne, koje Austro-Ugar-
ska sistematično i dosledno podstiče, pa su počeli blaže upravljati rajom i
nastojali da pridobiju domaće srpske uglednije ljude« (str. 75).
I pored preduzetih mera, general Turn stanje u Vojnoj krajini 1586.
nije ocenjivao pozitivno. Ukazao je na ozbiljne probleme: neredovno
plaćanje i snabdevanje vojnika i posada, sukobe ličnih i opštih interesa, a
posebno sukobe među hrvatskim feudalcima.
Protezanje Vojne krajine i njezine razmere menjale su se skoro dva
veka, zavisno od ishoda sukoba i ratova. U Velikom ratu protiv Turske
1683–1699. Vojnoj krajini su pripojena područja Like i Krbave. S obzirom
da je u oslobađanju područja od Petrinje do Une znatnu ulogu imala hr-
vatska banska vojska, taj kraj je nazvan Banska granica ili Banija. Imala je
dvojni status: civilnu vlast je imao hrvatski ban, ali je u vojnom pogledu
pripadala Vojnoj krajini. Žumberak, s okolinom, iako teritorijalno izdvo-
jen, od početka je pripadao Vojnoj krajini (AVG, str. 13)
Uskoci su naseljavanji s ciljem oživljavanja ispražnjenih i opus-
tošenih područja te da se obezbede vojnici za odbranu i izgradi čvrsta i
efikasna Vojna granica. Ta tri strategijska cilja ostvarivana su stolećima s
bezbroj problema i teškoća. Izbegli hrvatski pa i kranjski staleži nisu po-
kazivali interes za napuštena i opustošena zemljišta sve dok ih novi dose-
ljenici nisu oteli od Turaka, zaštitili i ponovo učinili upotrebljivim. Raniji
posednici počeli su se javljati s »pristojne udaljenosti«. Izbegli staleži i
crkva hteli su opet da budu posednici, ali pod uslovima koje su postavljali
i obnavljali uporno, skoro stotinu godina, »proširujući ih na opšte pravo
uprave hrvatske civilne vlasti i nad Vojnom granicom u celini«. Razume
193 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

se, oni su podrazumevali da bi troškove odbrane i nadalje obezbeđivale


»unutrašnje austrijske pokrajine«.
Takvi pokušaji dolazili su prvo od strane pojedinaca, zatim od stra-
ne hrvatskog sabora, a ubrzo i od strane ugarskog parlamenta. Kakav je
bio odnos Ugarske prema uskocima najbolje ilustruje sledeća frapantna
istorijska činjenica: »Između 1604. i 1681. godine samo za vreme jednog
saziva ugarskog parlamenta (radi se o nekoliko godina, prim. autora) nije
donet neki zaključak (zakon, propis ili odluka, prim. autora) na štetu
uskočkog (srpskog, pravoslavnog) naroda« (AVG, str. 17).
Manojlo Grbić ostavio je podatak da je u vreme odlaska vladike Si-
meona Vratanje u Rim (1611.), na području Hrvatske, Slavonije i Kranjske
bilo oko 100.000 doseljenog pravoslavnog, u ogromnoj većini srpskog
stanovništva, a Janko Šimrak smatra da ih je bilo oko 60.000. Mogli bi-
smo se saglasiti da je istina u sredini, što znači da ih je bilo oko 80.000.
S obzirom da su se uskoci odlučno suprotstavljali svakom naruša-
vanju njihovih stečenih prava, Beč se držao uzdržano i naizgled kompro-
misno, ali je u suštini odlučno radio na održavanju i jačanju Vojne krajine
i zaštiti posebnih prava njezinog stanovništva. S obzirom da su novonase-
ljeni uskoci bili velikom većinom Srbi, formirala se u Hrvatskoj značajna
srpska manjina, a u nekim krajevima i većina, što je u 20. veku dovelo
do neželjenih nacionalnih konflikata. Dugotrajna sporenja prekinuta su
aktom iz 1630, tzv. »Statuta Walachorum«, kojim su najpotpunije garan-
tovana prava uskoka, uključujući i pravo na trajno posedovanje dodelje-
ne zemlja, kao i na prodaju kuća, obradivog zemljišta i drugih objekata i
dobara.
Privilegije su kao jednostrane bile viđene samo sa stanovišta
jednostranih interesa hrvatskih staleža. Sa stanovišta Monarhije, privile-
gije i prava bila su tek »neizostavna protivusluga radi ostvarivanja najva-
žnijeg carskog cilja: da se Vojna krajina uredi kao centralizovano vođena i
vojnički izgrađena i uređena organizacija« (AVG, str. 19).
Karlovačkim mirom 1699, posle pobede u ratu s Turskom, pripa-
janje Habsburškoj Monarhiji novih teritorija u zahvatu Dunava i prema
Karpatima, imalo je dugoročne posledice i zahtevalo suštinske promene.
Vojna krajina se proširila i produžila pa su u narednih pedesetak godina
194 1.
doseljavanja

ustanovljeni novi sektori, u prvi mah kao samostalni: »Slavonska gra-


nica«, »Banatska granica«, »Seklerška« i »Rumunsko-vlaška granica«.
Unutrašnje uređenje novih delova Vojne krajine zavisilo je od konkret-
nih vojno-političkih uslova, pre svega od mogućnosti angažovanja novih
graničara i formiranja adekvatnih jedinica (AVG, str. 22).
Celovita reforma Vojne krajine sprovedena je za vreme vladavine
carice Marije Terezije. Zasnivala se na dve strategijske činjenice i ocene.
Prva, da je opasnost od osmanlijske agresije i osvajanja smanjena, čime su
stvoreni uslovi za političku u vojnu ekspanziju Monarhije ne samo na ju-
goistok nego i u drugim pravcima, te druga, da raste opasnost od unutraš-
njih političkih pa i vojnih sukoba, pre svega zbog stalnih suprotnosti Beča
i Budimpešte. Reforme su bile usmerene na centralizaciju upravljanja i
komandovanja, radi stvaranja stabilne osnove za apsolutističku vladavi-
nu; smanjivanje samoupravne autonomije i sudstva, radi jačanja i pro-
širivanja prava i nadležnosti vojnih komandi i komandanta, i izjednača-
vanje »pogranične milicije« (krajiške vojske, prim. autora) s redovnom,
stajaćom vojskom.
Značajne mere bile su i ukidanje Dvorskog ratnog veća (1743) kao
dotadašnje komande nadležne za Vojnu krajinu te finasiranje od strane
unutrašnjih austrijskih pokrajina (1748). Od tada se Vojnom krajinom
upravljalo direktno iz Beča, i to u okviru redovne civilne vlasti i vojnih
komandi stajaće vojske. Dotadašnja vojna organizacija je preuređena u
redovnu pukovsku organizaciju.
Na području ranije karlovačko-varaždinske Vojne granice, uključu-
jući i Baniju, formirani su sledeći pukovi: Lički (Gospić), Otočki, Ogulin-
ski, Slunjski, Prvi (Glina) i Drugi (Petrinja) banijski i dva puka u Bjelovaru
(Krstaški i Svetog Đorđa). Na području bivše Jugoslavije postojali su još
Gradiški, Brodski i Petrovaradinski puk (AVG, str. 22/23).
Manojlo Grbić je ostavio dragocene podatke o mestima, broju kuća
i broju stanovnika na području prvih šest pukova i na imanju hrvatskog
grofa Draškovića, prema zvaničnom popisu iz 1768. godine (str. 97–105),
od čega iznosim samo sumarne podatke:
Lički puk: 51 mesto, 2.079 kuća, 24.972 stanovnika;
Otočki puk: 32 mesta 1.462 kuće, 16.578 stanovnika;
195 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ogulinski puk: 39 mesta, 1.173 kuće, 15.281 stanovnika;


Slunjski puk: 78 mesta, 1.411 kuća, 18.048 stanovnika;
Prvi banijski puk: 80 mesta, 2.697 kuća, 25.972 stanovnika;
Drugi banijski puk: 100 mesta, 2.739 kuća, 21.170 stanovnika;
Imanje g.Draškovića: 20 mesta, 518 kuća, 3.749 stanovnika.
Ukupno u oko 400 naselja, bilo je 12.079 kuća sa 125.762 stanovnika.
U popisu naseljenih mesta Slunjskog puka spominju se sela Bojanci
i Marindol, ali ne i Žumberak. S obzirom da u vezi s time nema nikakvog
objašnjenja, pretpostavljam da je to zbog toga što je Žumberak bio formal-
no izvan teritorije Vojne krajine, odnosno Karlovačkog generalata, i što je
pripadao Kranjskoj, pa nije bilo logično da se njegovo celokupno stanov-
ništvo predstavlja u sastavu slunjskog područja.
Time je Vojna krajina postala »vojna zemlja« ili »velika kasarna«,
osnova i izvor vojske koja se mogla upotrebiti na svim ratištima. U ratovi-
ma protiv Napoleona (1806) bilo je i do 100.000 vojnika s područja Vojne
krajine.
Vojna krajina kao posebna celina, s vremenom je okoštavala, jačala
i preživljavala mnoge promene i potrese. Ipak, revolucionarna kretanja u
19. veku postepeno su relativizirala njezin značaj i potrebu. Uvođenjem
opšte vojne obaveze prestala je potreba za postojanjem posebne vojne
organizacije, kao i spremnost vlasti da graničarima daje posebna prava i
prvilegije.
Garantovanje verskih prava i ličnih sloboda te ukidanje srednjo-
vekovnog feudalnog prava na upravljanje životom kmetova uslovljavali
su da se utvrdi i pravo vlasništva, odnosno posedovanja i nasleđivanja
zemljišta i nepokretnosti. Vojna granica je postepeno ukidana i razgrađi-
vana. Njezina poslednja funkcija bila je »zarazno-higijenski kordon« za
kontrolu ljudi i robe u trgovini i odnosima s Turskom. Sam proces razgra-
dnje počeo je 1851, a od 1873. godine do konačnog ukidanja 1881. godine
ukinute su glavne institucije i vojne komande (AVG, str. 23).
Brojne su i dugoročne posledice vekovnog postojanja Vojne kraji-
ne. Najznačajnija je naseljavanje Srba prema severozapadu i severu, sve
do Budimpešte koja je postala i »centar Srpstva«, s obzirom da je u Bu-
dimpešti osnovana i Matica srpska, koja je tek kasnije preseljena u Novi
196 1.
doseljavanja

Sad. Druga posledica je stvaranja brojne srpske manjine u Hrvatskoj pa


je 1978. godine u Pakračkoj eparhiji bilo 125.000 srpskog i pravoslavnog
stanovništva, a u Karlovačkoj eparhiji 315.00 pravoslavnih Srba.
Jedna od posledica je i nastanak Grkokatoličke crkve u Hrvatskoj,
odnosno Jugoslaviji, pri čemu je najveći broj grkokatolika bio u Žumber-
ku: 1831. godine bilo ih je 5.135; 1838. godine 5.468; 1851. nešto više,
5.781; 1939. godine znatno više, 8.941, s obzirom da je narastao i broj sta-
novnika, dok ih je 1975. bilo samo 5.608, jer se i broj stanovnika u Žum-
berku znatno smanjio. S tim u vezi je i tvrdnja »da su unijati u Žumber-
ku danas skoro potpuno pohrvaćeni i nisu više katolički Srbi ili unijatski
Srbi, s obzirom da bezdušna hrvatsko-srpska suprotnost jednostavno ne
dozvoljava postojanje katoličkih Srba u Hrvatskoj«. Ukazuje se i na poku-
šaj uspostavljanja »Nezavisne Hrvatske pravoslavne crkve u ustaškoj
državi 1941–1945, pri čemu su Srbi u toj državi trebali da budu denaciona-
lizovani« (AVG, str. 38).
S cinizmom se ističe »da je posebno Janko Šimrak u svojim delima
utvrdio i naglašavao nesalomljivu vernost uniji pounijaćenih u Žumber-
ku« (AVG, str. 37). Radi lakšeg praćenja, ukazujem da su autori imali u
vidu Šimrakovo pisanje koje ću navesti u odeljku o nasilnom unijaćenju
žumberačkih uskoka
S obzirom da je u netom navedenom rečeno mnogo suštinskog što
se tiče unijaćenje i odnarođivanje, kao i da o tome govore austrijski izvo-
ri, trebalo bi ukazati barem na neke činjenice. Austrijski izvori, naime,
ne samo da ne negiraju nego čak i naglašavaju srpsko poreklo ogromne
većine stanovništva koje je omogućilo uspostavljanje Vojne krajine,
među kojima su, po vremenu dolaska, prvi i najčistiji u etničkom pogle-
du upravo žumberački uskoci. Apsolutističko izjednačavanje hrvatstva s
rimokatoličanstvom nije ostavljalo bilo kakvu mogućnost za postojanje
i koegzistenciju drugih naroda i crkava, konkretno Srba i pravoslavaca, u
državi kakva je bila takozvana NDH. Kasnije će se videti da takve stavove,
politiku i praksu i danas sprovode ostaci fašističke ustaške ideologije i vr-
hovi grkokatoličke crkve.
Iz austrijskih izvora dolazi se do malo poznatih, iznenađujućih po-
datke, na primer da je u gradu Đakovu, biskupskom sedištu, 1687. godi-
197 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ne, u vreme povlačenja Turaka, bilo samo 15 katoličkih, a 1.000 musli-


manskih kuća. Kad je car Leopold I biskupu Nikoli III Ogramiću ponovno
potvrdio (povratio) pravo na grad Đakovo i okolicu, moralo se prvo po-
stojeće džamije preobraziti u katoličke crkve, na primer Hadži-Pašinu
džamiju, a Ibrahim-Pašina džamija pretvorena je u današnju crkvu »Svih
Svetih« (AVG, str. 33).
V. Klaić piše da je početkom 17. veka u Slavoniji bio skoro isti broj
katolika koliko i protestanata (kalvinista), da su se u drugoj polovini 17.
veka u sastavu nemačkih jedinica u tadašnjoj Hrvatskoj i Slavoniji na-
lazili i evangelistički svećenici, na veliko nezadovoljstvo hrvatskog ka-
toličkog plemstva i svećenstva. »Na tlu nekadašnje pečujske biskupije
širila se protestantska vjera nakon pada Valpova (1542), a pogodovali su
joj osvajači turski, koji su više voljeli novovjerce nego katolike. Neki Mi-
hajlo Staranin osnovao je sa svojim drugovima 120 protestantskih crkvi
u onom kraju, tako da se na Duhove 1551. u Tordincima održala i sinoda
protestantske crkve« (str. 661).
Ako bismo se upitali šta to znači, morali bismo se suočiti s mnogim
neprijatnim istinama. Pravu opasnost za hrišćanstvo u celini, pa i ono
rimokatoličke konfesije, predstavljali su i agresivni islam i unutrašnje
podele, a ne pravoslavni hrišćani koji su Habsburšku Monarhiju posmat-
rali kao hrišćansku državu. Pravoslavni su sve činili u borbi protiv islama
i nisu se mešali u unutrašnje podele unutar zapadnog hrišćanstva, od-
nosno katoličanstva. Pravoslavni uskoci su ne samo »hrišćanskije razu-
meli i tumačili hrišćanstvo« nego su to očekivali i od »svoje hrišćanske
rimokatoličke braće«. U narednim poglavljima videće se kako su im braća
uzvratila i uzvraćaju.
Drago Roksandić kaže »da je vojnokrajiški sistem jedna od najslo-
ženijih tvorevina habsburškog apsolutizma, nerazumljiv bez vjerske le-
gitimacije i da se ne može identifikovati ni s Katoličkom ni s Pravoslav-
nom crkvom. Krajiški sistem je nerazumljiv izvan kontroverzi ugarske i
hrvatske državno-pravne, političke, ekonomske i kulturne povijesti, ali i
povijesti verskih zajednica u Ugarskoj i Hrvatskoj« (str. 219/20).
Veoma značajni su podaci o brojnosti stanovništva Vojne krajine i
drugog dela, »civilne Hrvatske«. Na kraju 18. veka (1799), Vojna krajina
198 1.
doseljavanja

je imala 441.316, a »civilna Hrvatska« 754.722 stanovnika; 1857. godi-


ne, u poslednjem stadijumu postojanja, bilo je 620.119, prema 1.008.771
stanovniku, što ukazuje da je jačanje Vojne krajine bilo preduslov i omo-
gućavalo opstanak i »oporavak« i civilnog dela Hrvatske (AVG, str 51).
Zaključak bi mogao da bude da je, civilizacijski posmatrano, posto-
janje Vojne krajine bilo mnogo više pozitivno, nego što je imalo negativ-
nih posledica. Ona je bila osnova za odbranu i sprečavanje Turaka da ovla-
daju ne samo Hrvatskom nego i Habsburškom Monarhijom, da prodru u
Srednju Evropu i da ugroze Rim, centar zapadnog hrišćanstva.
Vojna krajina je bila značajan činilac ne samo u verskom sukobu i
ratu hrišćanstva i islama nego i u unutarhrišćanskim sukobima i konto-
verzama u Habsburškoj Monarhiji i šire. Rimokatolička Habsburška Mo-
narhija, a s njom i Rimokatolička crkva ne samo da je morala da prihvati
da se na njezinoj teritoriji nastane i pripadnici Pravoslavne crkve nego je
bila prisiljena, a i nastojala je da ih naseli što više.
Nije manja uloga Vojne krajine ni u međuetničkim odnosima i su-
kobima Južnih Slovena. Posmatrajući jednostrano njihove buduće odno-
se, posebno sukobe Srba i Hrvata, moglo bi se zaključiti da bi bolje bilo
da Vojne krajine nije ni bilo. Ali ako se pogleda šire, strategijski i civili-
zacijski, vidi se da su se, nasuprot svim kontroverzama, u krilu Austro-
-Ugarske Monarhije rodile klice i razvio pokret ilirstva, odnosno jugoslo-
venstva, i da je na tim osnovama stvorena Jugoslavija. Bez obzira što su u
odnosu prema Jugoslaviji postojale i postoje krupne razlike i bez obzira
na njezinu sudbinu, ta činjenica stoji iznad svega drugog. O tome istorija
(još) nije dala konačnu reč.
U vojnom, sociološkom i psihološkom pogledu Vojna krajina je omo-
gućila stvaranje posebnih vojnih teritorija, struktura, statusa i navika, u
prvo vreme kroz odnos seljak-vojnik, do stvaranja profesionalnog vojnog
elementa, značajnog u vremenima i sukobima posle njezinog ukidanja.
Negativne posledice postojanja Vojne krajine ispoljile su se tek
po njezinom ukidanju. Vojni karakter i struktura granice, stalni ratovi i
sukobi i dominantno vojni poziv njezinog stanovništva uslovili su pri-
vredno i ekonomsko zaostajanje tih područja, nedostatak većih gradskih
naselja, zadržavanje prevaziđene robno-novčane privrede i trgovine, za-
199 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ostatak u obrazovnom smislu i drugo. Ilustracije radi, najveći »krajiški«


grad Karlovac 1980. godine imao je 11.886 stanovnika, dva industrijska
pogona i 44 zaposlena. Da se takvo stanje nije lako menjalo, potvrđuje
i podatak da je 30 godina kasnije, dakle 1910, imao samo 4 pogona i 108
zaposlenih (AVG, str. 53).
Nema sumnje da je to bilo na štetu Hrvata i Hrvatske, kako u Jugo-
slaviji, tako i u današnjoj Republici Hrvatskoj, ali i da su negativne posle-
dice, još direktnije i u većoj meri pogodile srpski narod.
II.
Unijaćenje
P
ravoslavni uskoci, najvećim delom Srbi, naseljavali su se u ri-
mokatoličkoj Habsburškoj Monarhiji, na području Kranjske,
Hrvatske i Slavonije, u kojoj nije bilo, niti je bilo dozovoljeno
prisustvo pripadnika drugih hrišćanskih crkava i drugih ve-
roispovesti. Stanje je postalo još složenije kad je u okviru za-
padne Rimokatoličke crkve došlo do podele na rimokatolike i protestante
(luterane). Već je bilo reči o razlozima zbog kojih Beč, Rim i Budimpešta
nisu uvek isto gledali na taj problem, a u nastavku to će biti jedno od te-
žišnih pitanja. Odnos prema pravoslavnim uskočkim doseljenicima bio
je još osetljiviji i složeniji s obzirom da ni u Zagrebu nisu sve strukture
(civilna vlast, feudalni staleži, vojni komandanti i crkva) uvek gledali isto
na doseljavanje i prisustvo pravoslavnih uskoka.
Kako se na to složeno pitanje gledalo jednostrano pokazuje i hrvat-
ski istoričar V. Klaić, koji ukazuje da su mnogi krajiški komandanti i ge-
nerali, oficiri nemačke narodnosti, bili protestanti, a to znači i protivnici
rimokatoličanstva, i da su i zbog toga na teritoriju Hrvatske neseljavali
pravoslavne uskoke. »Ti isti krajiški generali, od kojih su neki i sami bili
protestanti (kao senjski kapetan Juraj Paradajzer), naseljavali su takod-
jer Vlahe na tlu Hrvatskoga Kraljevstva, tražili za njih povlastice na zator
katoličke crkve i cjelokupnosti Hrvatske zemlje, i tako stvarali od povje-
renih im krajina zasebne oblasti, nezavisne od hrvatskog bana. Stoga je
posve razumljivo nastojanje hrvatskih staleža da se na tlu kraljevstva is-
trijebe svi inovjerci protestanti i da se doseljeni Vlasi prikupe pod okrilje
katoličke crkve (unijom), jer će tako jedinstvom vjere obraniti i osigurati
političko jedinstvo Hrvatskog Kraljevstva« (str. 567).
Dakle, tri stotine godine kasnije Klaić zapanjujuće pojednostavlje-
no i jednostrano posmatra složeno stanje i odnose pa predlaže i adekva-
tne mere – istrebljenje za protestante i unijaćenje za pravoslavce. Da mi
je neko ispričao, ne bih poverovao da bi »ugledni istoričar« mogao da o
sudbini hrišćana razmišlja u »genocidnim kategorijama«, samo zbog toga
što nisu rimokatolici.
S obzirom da istrebljenje nije bilo moguće, kao i da je bilo jasno da
nije moguće od pravoslavaca u jednom koraku i direktno napraviti rimo-
katolike, a to znači i od Srba Hrvate, prišlo se unijaćenju i prevođenju u
203 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

veštački stvorenu, hrišćansku »grkokatoličku crkvu«. Unijaćenje je bilo


metod, a grkokatolička crkva sredstvo za ostvarivanje cilja. Stoga će u na-
stavku biti reči o uniji i unijaćenju, o »Marčanskoj uniji« kao neuspelom
projektu unijaćenja svih pravoslavaca na području Slavonije, Hrvatske i
Kranjske, i stavu savremene hrvatske istoriografije prema propaloj Mar-
čanskoj uniji.
UNIJA I UNIJATSKA
CRKVA

S
vako ima svoju predstavu šta znače ti pojmovi i u čemu je
njihova suština. Zbog toga ću izneti kratko šta o uniji i uni-
jatskoj crkvi kažu zvanični izvori i šta misle pojedini autori.
»Enciklopedija Leksikografskog zavoda«, Zagreb 1976,
kaže: »Unija je sjedinjavanje, objedinjavanje, spajanje dviju
prvotno odvojenih stvari ili pojava. U oblasti politike i međunarodnog
prava pojam unije koristi se za razne saveze, koalicije, federacije i konfe-
deracije. U oblasti crkveno-religioznog života takozvana ’mistična unija’
trebalo je da znači tobožnje spajanje volje individualnog čoveka s voljom
boga. Govori se i o sjedinjenju i uniji katoličke crkve sa istočnopravoslav-
nim crkvama«.
A o Grkokatoličkoj crkvi, kao produktu unije kaže se da je to »vjer-
ska organizacija koja se u bogoslužju služi grčko-bizantskim obredom i
različitim jezicima (grčki, staroslovenski, rumunjski), a priznaje jedin-
stvo s Rimokatoličkom crkvom i papu za crkvenog poglavara. Do stvara-
nja ove crkve kao posebne organizacije došlo je posle crkvenog sabora u
Firenci (1439), gdje je rješavano pitanje kršćanskog jedinstva. Veće sku-
pine te crkve organizirane su tek posle Brestlitovske unije (1596) među
zapadnim Ukrajincima (Rusinima) i erdeljskim Rumunjima. U našim
krajevima (uglavnom u Hrvatskoj) organizirana je Grkokatolička crkva
prvi put od onih kršćana grčko-slavenskog obreda koji su u XVI i XVII
vjeku kao uskoci i prebjezi pobjegli ispred Turaka iz Bosne i Slavonije i
naselili se na području uže Hrvatske (Karlovački generalat, Varaždinski
205 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

generalat, Vojna krajina) ... Križevačkoj biskupiji pripadaju danas svi gr-
kokatolici na području SFRJ. Kao kompaktna cjelina nastanjeni su jedino
u Žumberku«.
U »Rječniku stranih riječi« Bratoljuba Klaića, Zagreb 1987. kaže se
»da su unijati pripadnici grkokatoličke crkve, to jest nekadašnji pravoslav-
ci koji su se pod političim pritiskom sjedinili s Rimokatoličkom crkvom,
priznavši neke njezine dogme, a zadržavši svoj obred i organizaciju; uni-
jatiti znači prevoditi pravoslavne na grkokatolicizam«.
U »Leksikonu stranih reči i izraza« Milana Vujaklije, Prosveta, Be-
ograd 1972. piše »da su unijati poglavito pravoslavni (u istočnoj Galiciji,
Hrvatskoj i Vojvodini) koji su se, pod političkim pritiskom, ponovo sjedi-
nili s Rimokatoličkom crkvom time što su priznali papinu vlast i dogmu
»Filiokve«,41 a zadržali svoje ranije crkveno ustrojstvo, crkveni jezik i pri-
češćivanje u oba vida (i hlebom i vinom)«.
Ni tekst u »Leksikonu Minerva«, Minerva nakladna knjižara, Zagreb
1936, nije baš precizan, ali direktno ukazuje na suštinu, odnosno prisilu:
»Žumberačka unija iz 1760. je prisilno odvajanje oko 4.000 istočno-pra-
voslavnih Srba od gornjokarlovačke i pripajanje Marčanskoj episkopiji«.
»Enciklopedija Jugoslavije« o unijatskoj crkvi kaže »da je to vjerska
organizacija koja priznaje jedinstvo s Rimokatoličkom crkvom i papu za
svoga vrhovnog crkvenog poglavara«. Dalji tekst je netačan i beznačajan
opis nekih događanja u vezi s takozvanom »Marčanskom unijom«, o kojoj
će biti reči u nastavku.
»Istorija srpskog naroda«, Beograd 1986, u vezi unijaćenja kaže:
»Ono što se nije postiglo u odnosu na Srbe u Hrvatskoj kao celinu, ostva-
reno je barem prema jednom delu tog naroda, prema Srbima u Žumber-
ku, koji su pod najjačim pritiskom i primenom svih jezuitskih metoda bili
primorani da prihvate uniju. Pune dve decenije, počev od 1750. godine,
na pokrštavanju te udaljene oaze srpskog naroda složno su radili generali

41 Problem »Filiokve« odnosi se na pitanje: da li Sveti Duh potiče samo od Boga (Oca),
kako se verovalo u prvim vekovima hrišćanstva ili i od Sina, kako se kasnije počelo
tumačiti na Zapadu i nametati celokupnom hrišćanstvu? To je jedno od centralnih
pitanja koje je dovelo do velike podele među hrišćanima na Rimokatoličku i Pravo-
slavnu crkvu 1054. godine.
206 11.
unijaćenje

u Karlovcu, Šercer i zloglasni Petaci, s unijatskim vladikama Palkovićem


i Božičkovićem. Gornjokarlovačkom vladici Danilu Jakšiću bio je zabra-
njen obilazak vernika u Žumberku, a svi oni sveštenici, kaluđeri i graniča-
ri koji su odbijali uniju, godinama su bili teško maltretirani, sve dok nisu
stavili svoje krstove na podmetnute im izjave o priznavanju unijatskih
episkopa«.
A šta o tome kažu stranci? »Encyclopedia Britanica«, u članku »Rim-
ska katolička crkva«, kaže »da je od podele na Istok i Zapad ambicija pa-
pstva uvek bila da orijentalne crkve podredi papskoj nadležnosti«. Krat-
ko, ali »pogađa« suštinu.
Manojlo Grbić je posvetio dosta prostora podeli unutar hrišćanstva
i, kao dobar poznavalac problematike, razlikama između Rimokatolič-
ke i Pravoslavne crkve. On kaže da je »još na Firentinskom saboru 1437.
proglasila Rimska crkva ovo pravilo: Sveta Rimska crkva čvrsto veruje,
da niko, koji ne pripada Katoličkoj crkvi, ne samo neznabošci, nego ni Ju-
deji, ni jeretici, ni šizmatici, ne mogu ući u carstvo nebesko, nego će svi
poći u vječni oganj, koji je spremljen za đavole i za njegove anđele, ako se
pred smrt ne obrate k toj Crkvi«. Grbić upozorava da su time svi pripadni-
ci Pravoslavne crkve, dakle pravoslavni hrišćani, izjednačeni s Turcima i
Jevrejima (str. 189).
Pošto je suština unijaćenja da pravoslavni priznaju papu, Grbić na-
vodi da je u 14. veku protumačeno ko je papa i kakva je njegova vlast:
»Ako je i cio svijet drugog mišljenja, nego što je papa, opet papino miš-
ljenje treba slijediti, jer je papa nad svima i nad Vaseljenskim Saborima,
koji od njega dobivaju i svoju vlast i svoju vrijednost, a ne on od njih. Pa-
pstvo ima sveopštu moć nad cijelim svijetom, i ne samo u crkvenim, nego
i u političkim odnosima. Ovu vlast on vrši kroz svoga sina, običnog cara
i kroz kraljeve, jer kao što nema nego jedan Hristos, koji je ujedno car i
sveštenik, tako nema nego jedan njegov opšti namjesnik... Papska vlast
nema broja, nema mjere, nema granice. Što papa čini, to Bog čini... Od ovo
doba Zapadna crkva nije više imala pred očima širenje i slavu Hristove
crkve, nego je imala širenje i slavu Rimske crkve, nije više radi spasenja
bila dovoljna vjera u Isusa Hrista, nego se još iskala vjera u Rimskog papu«
(str. 189/90).
207 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Karakter mi ne dozvoljava da o ovome kažem bilo šta ozbiljno, sem


da izrazim krajnji prezir i gađenje prema »verskom apsolutizmu« i da se
upitam: po čemu se »drug« papa i njegov verski apsolutizam razlikuje od
kasnijih apsolutizama? Nažalost, razlikuje se, jer je »papski apsolutizam«
preteča i uzor svih apsolutizama u vekovima koji su sledili.

MARČANSKA EPISKOPIJA (BISKUPIJA) 1611–1739. GODINE

Marčanska episkopija je organizacija Srpske pravoslavne crkve, kojoj su


od osnivanja 1609. godine pripadali svi pravoslavni vernici na području
Slavonije, Hrvatske i Kranjske. Marčanska episkopija je imala svoju or-
ganizaciju koju su sačinjavali episkop (vladika) i sveštenstvo, zatim re-
ligijske objekte (manastire i crkve) te vernički narod (pastvu). U okviru
Marčanske episkopije (eparhije) kao sistemski organizovane celine »fik-
tivno je postojala grkokatolička unijatska biskupija«, parcijalna sa stano-
višta organizacije, nametnuta sa stanovišta verovanja i priznavanja pape,
s neznatnim brojem vernika i bez ijednog crkvenog objekta«.

Pravoslavni vladike na čelu Marčanske episkopije

Kad je broj pravoslavnih u Kranjskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, na prelasku


iz 16. u 17, narastao na oko 80.000, patrijarh Srpske pravoslavne crkve
Jovan uvideo je da njima preti opasnost da podlegnu pritisku Rimokato-
ličke crkve i budu pounijaćeni. Na molbu narodnih vođa i sveštenstva, uz
saglasnost mitropolita, doneo je 28. juna 1606. godine dekret da se osnuje
nova episkopija Srpske pravoslavne crkve i da se za prvog episkopa ime-
nuje episkop Simeon. Nova episkopija nije imala određene granice, već
je Simeon imenovan za episkopa »zapadnih strana«, odnosno zapadnih
Vretanija, što po nekima znači zapadnih država, a po drugima zapadnih
krajeva, a možda i granica, pa su Simeona nazvali i Vretanijski, iz čega je,
možda, izvedeno i njegovo prezime Vratanja.42

42 Dr Aleksa Ivić, »Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII veka«, Zagreb
1917, str. 4.
208 11.
unijaćenje

Kad je Simeon iz Turske prešao u Slavoniju, prvo je trebalo da od-


redi sedište nove episkopije. Odlučio se za pravoslavnu crkvu podignutu
na zemljištu pustom već četrdeset godina, na ruševinama rimokatoličke
crkve Svih Svetih, na brdu Marča, kod Ivanić grada, u Slavonskoj krajini.
Po mišljenju Manojla Grbića, tu crkvu podigao je mitropoliti Vasilije, koji
je s grupom kaluđera prebegao iz manastira Orahovica posle 1579, i koji
je već bio uspostavio odnose s vojnim komandantima u Varaždinu pa čak
i s nadvojvodom u Gracu (Grbić, str. 194/195). Bilo kako bilo, ta crkva je
proglašena manastirom Svetog Vasilija, posvećena je Arhanđelu Mihajlu i
postala je episkopska rezidencija.
Mal kaže da je Vasilije bio vladika požeškog i cerničkog sandžaka, da
je na austro-ugarsku stranu prešao 1595. godine, posle pada Petrinje, da je
u Križevcima stupio u vezu s generalom Sigismudom Herberštajnom i da
je obećao da će, ako mu se dozvoli boravak, dovesti još 40 osoba (str. 151).
S obzirom da je to zemljište bilo vlasništvo Zagrebačke biskupije,
Simeon je osećao da se tu neće moći dugo održati ako ne uspostavi odno-
se s rimokatoličkim klerom. Imao je sreću (ili nesreću) da mu je najbliži
i neposredno zainteresovani rimokatolički zvaničnik bio Ivanićki paroh
Martin Dobrović, a da je zagrebački biskup u to vreme bio Petar Domi-
trović (1611–1628). Obojica su bili potomci žumberačkih uskoka, dakle
Srbi i pravoslavci, kao prvi odabrani i školovani u katoličkim (jezuitskim)
verskim školama i »pripremani« da među svojim sunarodnicima deluju
radi njihovog unijaćenja.
Martin Dobrović se »približio« Simeonu Vratanji, prvom vladici
Marčanske episkopije (1611–1630) i nagovorio ga da obeća pokornost zag-
rebačkom biskupu Petru Domitroviću i priznanje pape za crkvenog pog-
lavara. Da bi »ohrabrio i nagradio Simeona«, nadvojvoda Ferdinand mu je
već 23. marta 1611. priznao nadležnost i crkvenu vlast nad pravoslavnim
vernicima. Pošto se »gvožđe kuje dok je vruće«, već u jesen pošao je Si-
meon Vratanja u Rim, u pratnji Martina Dobrovića, gde se sastao s papom
Pavlom V i prisegao da će papu priznati za vrhovnog crkvenog poglavara.
Na osnovu toga, papa je 21. novembra 1611. godine izdao dokumenat pod
nazivom: »Konstitucija pape Pavla V. po vlasti božanske uzvišenosti, iz-
data 21. novembra 1611. godine, kojom se Marčanski manastir kanonski
209 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

podiže, te podignut prepušta na upravljanje katoličko-raščanskom epi-


skopu Simeonu Vratanji«.
Zbog značaja i posledica ovog dokumenta, pre svega za žumberačke
uskoke, bilo bi najbolje da ga prikažem u celini, ali ću se, zbog njegove obi-
mnosti, ograničiti samo na delove i komentare dr Draga Roksandića, koji
ga je i objavio, i dr Janka Šimraka, kasnijeg križevačkog biskupa (vladike),
1942–1945. godine.
Dr Roksandić ističe da je Konstitucija u izvornom obliku objavlje-
na još 1885, ali je u Hrvatskoj nedovoljno poznata i istražena, »jer njen
sadržaj pokazuje ono što mnogima dugoročno i dnevnopolitički ne od-
govara«. Izuzetno je značajno da papa Pavle V priznaje vladičansku ju-
risdikciju nad verskom zajednicom »Raščana katolika grčkog obreda«, i
to na velikom prostoru, unutar granica Ugarske, Slavonije i Hrvatske i u
rubnim predelima Kranjske. I Habsburgovci i Rim govore o Raščanima,
odnosno Srbima, a zagrebački biskup o Vlasima. To nije slučajno. Njega
čak i ne interesuju toliko verska pitanja i versko poreklo, koliko »vlaški
status«, odnosno sloboda uskoka doseljenika, jer su oni oslobođeni plaća-
nja desetine i drugih obaveza koje imaju Rimokatolici, odnosno domaći
kmetovi (str. 65–73).
Dvostruku igru Beča prema pravoslavnim uskocima potvrđuje či-
njenica da je nadvojvoda Ferdinand već iduće, 1612. godine, jednim ak-
tom potvrdio i proširio prava, koja je pretodne godine priznao episkopu
Simeonu Vratanji, ali je istovremeno drugim aktom naredio vojnim ko-
mandantima »da budu u prilog novome vladici, koji ima iskorjeniti po-
greške vjerske i otpor prema pravoj katoličkoj vjeri«. Dakle, s jedne strane
podrška, jer su uskoci potrebni kao vojnici, a s druge stav da se kod njih
iskorene pogreške verske, što znači da je pravoslavlje grešno i pogrešno,
jer je samo katoličanstvo pravo.
Inače, Vratanjin navodni prelazak na uniju posmatran je skoro kao
njegov lični akt i ogledao se u tome da ponekad prisustvuje bogosluženju
zagrebačkog biskupa i da mu plaća 12 funti voska godišnje. Ta formalna
potčinjenost bila je za zagrebačke biskupe od početka najznačajnija pa su
oni suštinu videli u činjenici da marčanski vladika bude njihov »vikar«,
što može da se razume kao namesnik ili zamenik. Kasnije će se videti da
210 11.
unijaćenje

je takva uskogruda i formalistička politika samo sužavala prostor uniji i


jačala otpor pravoslavnih.
Dr Janko Šimrak posvećuje veliku pažnju Konstituciji i na njen zna-
čaj gleda na realniji i, rekao bih, specifičan i skoro iznenađujući način.43
Više nego iznenađujuće je, pre svega, što Šimrak bez ustezanja u naslovu
govori o »jugoslovenskim zemljama«. To se kod drugih autora i izvora s
one, rimokatoličke, austro-ugarske i hrvatske strane, ne može ni naslu-
titi. On kaže: »Konstitucija pokazuje sa kolikom je ljubavi i brigom Sveta
Stolica pristupila rješavanju teškog problema (verski raskol, prim. auto-
ra), koji je toliko izjeo i danas izjeda narodne energije među južnim Sla-
venima« (str. 288).
Ako izostavimo ono o »brizi Svete Stolice«, jer bi bilo mnogo bolje da
»takve brige« nikada nije ni bilo, stoji činjenica da Šimrak piše o Južnim
Slavenima i njihovoj narodnoj energiji. Ko bi mogao da kaže da to nije
jugoslovenstvo?
Svoje viđenje Konstitucije Šimrak počinje neočekivanom ocenom
samog čina posvete ili ređenja vladike Vratanje u Rimu: »Međutim, kako
god bilo, ova posveta nije bila najsretnija za početak unije, jer je obavljena
po Rimskom obredu i na latinskom jeziku. Naskoro ćemo vidjeti koliko je
to Vratanji škodilo u njegovom radu i borbi za uniju« (str. 287/88).
Ovo je značajno iz najmanje dva razloga. Prvo, što niko drugi nije
niti spomenuo ovu činjenicu, a drugo što Šimrak ne samo da ostaje do-
sledan u oceni i stavu da se činom unijaćanja nije smelo na bilo koji način
dirati u istočni, pravoslavni način veroispovedanja, u smislu latinizacije i
rimokatoličenja, nego on taj stav još i naglašava i pojačava.
Šimrak ističe i da je »u Konstituciji papa odbacio sva sićušna pitanja
o marčanskom vladici kao vikaru biskupa zagrebačkog. On ga smatra sa-
mostalnim biskupom za sve vjernike istočnog obreda, koji su ispod turske
vlasti prešli na kršćansku stranu. Prema tom imali su zagrebački biskupi
krivo, kad su nakon izdaje konstitucije nastojali na sve moguće načine u
nju uvesti jednu novu odredbu, koja bi imala marčanskog biskupa učiniti
vikarom zagrebačkog biskupa, po svemu od njega ovisnim« (str. 288).

43 Dr Janko Šimrak: »Povijest marčansko-svidničke eparhije i crkvene unije u jugosla-


venskim zemljama«.
211 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Šimrak ukazuje i da je taj problem, odnosno težnja zagrebačkih bi-


skupa bila trajna, istorijska, i da se »i godine 1809–10. radilo o tome da
se križevačko vladičanstvo pripoji kojem grkokatoličkom vladičanstvu
u Ugarskoj, kako su to predlagali mnogi kraljevi savjetnici. Tada je bio u
ispražnjenoj križevačkoj biskupiji vikarom i administratorom Konstan-
tin Stanić (Žumberčanin i križevački biskup-vladika 1815–1830, prim.
autora), koji je protiv ukinuća biskupije napisao opširno izvješće«.
Ne bi bilo pošteno da ne ukažem i da sam o umnosti Konstantina
Stanića i o njegovom, pre svega hrabrom aktu – jer je imao snage da se
zvaničnom stavu suprotstavi, snažnim i argumentovanim izveštajem
(protestom) – pročitao iz pera više autora, i onih s rimokatoličke i uni-
jatske i onih s pravoslavne strane. Konstantin Stanić je sprečio da se ruž-
no i genocidno delo »preveravanja i unijaćenja« već tada konačno završi
i da se Žumberačkim uskocima oduzme i ono što im je prethodno »silom
i vojskom nametnuto«, ali je ipak značilo, a i danas znači i predstavlja,
kakvu-takvu posebnost i distancu od rimokatoličanstva.
O tome kakav efekat je imao odlazak vladike Vratanje u Rim i kako
su prihvatanje unije razumeli i doživeli njegovi kaluđeri i pravoslavni
narod, postoje različite ocene. Srpskopravoslavna strana negira značaj i
vrednost tog čina. Naprotiv, Rimokatolička i Grkokatolička crkva i hrvat-
ska istoriografija vide u tome ono što bi oni želeli, a ne što je stvarno bilo.
Janko Šimrak je i u tome umereniji i, čini se, bliži istini. On kaže »da
je vladika Simo Vratanja pošao u Rim radi ujedinjena s poštenim i iskre-
nim srcem i da je cijelog svog života ostao vjeran zakletvi, koju je položio
u Rimu«. Prema tome, po njemu, »ima posve krivo Grbić kad bi htio do-
kazati da se Vratanja ujedinio s katoličkom crkvom samo na oko, izvana.
Sačuvana dokumenta govore protiv toga« (str. 289).
Izučavajući ovaj problem, došao sam do zaključka da je, što se samog
vladike Vratanje tiče, istini bliži Janko Šimrak. Istovremeno, i pored raz-
ličitih ocena, realnija je ona da među kaluđerima u Marči, pravoslavnim
sveštenstvom i narodom taj akt nije prihvaćen i nije imao skoro nikakvo
praktično dejstvo. Jedan od razloga je, po mojem dubokom ubeđenju,
što ni episkop Vratanja ni Rim nisu imali interesa da se o tome zna više,
posebno šta to, ustvari, znači? U Rimu su, verovatno, znali šta žele, ali
212 11.
unijaćenje

nisu znali kakvo dejstvo i posledice bi to moglo proizvesti, dugoročnije


gledano. Stoga im je bilo važno da se o svemu zna što manje, kako bi Rim
mogao da bude »tumač« onoga šta se u Rimu i dogodilo i šta je papa ozva-
ničio, zavisno od toga šta im i kada odgovara. Vreme i razvoj događaja su
pokazali da je oprez bio opravdan. Unijaćenje je doživelo neuspeh, dodat-
no je zaoštrilo postojeće podele među hrišćanima i nikad nije, niti može
da služi na čast Rimokatoličkoj crkvi.
Istovremeno, teško da je i sam episkop Vratanja znao šta je prihva-
tio, šta namerava druga strana, kako će to da bude primljeno i kakve bi
posledice moglo da ima za pravoslavni narod pod njegovom jurisdikcijom
i za Srpsku pravoslavnu crkvu u celini? S obzirom da se u verskom životu
ništa nije promenilo, pravoslavni narod i niže sveštenstvo nije ni imalo
razloga da pita šta se stvarno desilo i šta lično misli i radi vladika Vratanja?
Bitno je da Rimokatolička crkva datum izdavanja dokumenta od
strane pape Pavla V vidi kao dan početka »grkokatoličke unije« pa je 2011.
slavljena i 400. godišnjica, iako pre četiri stotine godina među pravoslav-
nim uskočkim stanovništvom u Slavoniji, Hrvatskoj i Kranjskoj nije bilo
niti jednog »pravog« unijata. Čak ni vladika Vratanja, i da je hteo, nije mo-
gao da bude (samo) unijat, jer je posvećen i do kraja života zvanično bio
veran i patrijarhu Srpske pravoslavne crkve (Pećkom patrijarhu) i istoč-
nom, pravoslavnom veroispovedanju.
Smatram i da posebnu pažnju zaslužuje činjenica da je papa Pavle V
manastir Marča »predao na upravljanje katoličkom raščanskom episko-
pu«, kako stoji u Konstituciji. Ne malo iznenađuje da niko tom pojmu i
njegovom značenju nije posvetio pažnju. Kao laik u toj problematici,
mogu samo da ukažem da reči »katolik« i »katolički« dolaze od grčke reči
»katholikos«, što znači opšti, (sve)opšti, koji se odnosi na celinu nečega.
To znači da se pojam »katolički« odnosio na hrišćanstvo, kao opštu, (sve)
opštu, svetsku religiju u celini. Tako je, verovatno, bilo, ili trebalo da bude,
sve do velike podele dotad jedinstvene hrišćanske crkve 1054. godine. U
»Enciklopediji leksikografskog zavoda«, Zagreb 1967. stoji i da se »u širem
smislu nazivaju katoličkom i crkva na Zapadu (Rimska katolička apostol-
ska crkva) i na Istoku (Ortodoksna katolička apostolska istočna crkva)«.
213 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

I »ortodoksija« je, takođe, grčka reč, a znači ispravno mišljenje, pra-


vo učenje, u verskom smislu pravoverje i pravovernost. S obzirom da je
zapadna, Rimska hrišćanskla crkva, težila da ona bude opšta i svetska i da
je to osporavala ortodoksnoj (istočnoj, grčkoj, pravoslavnoj) hrišćanskoj
crkvi, ona je u svoj naziv uključila reč katolička pa je kovanica »rimoka-
tolička« postala obeležje hrišćanske crkve, čije je sedište u Rimu i koja
(jedina) ima opšte, svetske razmere i značaj. Da je to tačno potvrđuju i
kasnije podele u okviru te, Rimokatoličke crkve, s obzirom da je podela
i bila uzrokovana nezadovoljstvom i protestom protiv upravo rimskog
apsolutizma u tumačenju religije i načina upravljanja, odnosno zloupot-
reba vere i crkve. Niti jedna od novostvorenih, protestantskih i od Rima
odvojenih crkava, nije više u svoj naziv uključivala katoličanstvo, iako
su i te crkve »katoličke«, u smislu da su opšte ili sveopše, jer se i njihovo
učenje i veroispovedanje rasprostire svetom, a njihovi vernici se nalaze
širom sveta.
Ortodoksna, pravoslavna (grčka, istočna) crkva, iako izvorno »kato-
lička«, i po grčkom poreklu reči i po opštem značenju i svetskom raspro-
stiranju, sve manje je koristila taj pojam. Prema tome, »pripisivati« Sr-
bima i Raščanima katoličanstvo, suštinski je značilo priznavati opštost,
(sve)opšti značaj Srpske pravoslavne crkve, kojoj su Srbi ili Raščani i pri-
padali. Vernika Srpske pravoslavne crkve ima širom sveta, a tada ih je po
prvi put bilo u većem broju i na teritoriji Hrvatske, Slavonije i Kranjske.
Ali papa očigledno nije tako mislio, a tako nisu razmišljali ni mnogi
drugi, iako su im te činjenice morale biti poznate, pre i više nego drugima.
S obzirom da je, po njegovom, katolička, odnosno (sve)opšta, samo Rim-
ska hrišćanska crkva, valjda su očekivali da će se dodeljivanje, odnosno
priznavanje i »pripisivanje« katoličanstva pravoslavnim Srbima (Rašča-
nima) značiti njihovo formalno odvajanje od Srpske pravoslavne crkve i
njihovo približavanje Rimskoj crkvi, po njima jedinoj katoličkoj, opštoj
hrišćanskoj crkvi. Pokazalo se da se očekivanje da se jednim formalnim
aktom sve promeni i završi zasnivalo na veoma niskom nivou promišlja-
nja i nezrelog zaključivanja, koje ne priliči duhovniku, koji pretenduje
da se njegovo verovanje zasniva na nauci i da na zemlji zastupa »druga«
Boga.
214 11.
unijaćenje

Za života vladike Simeona Vratanje, pored verskih, sve više su se


zaoštravali i problemi oko posedovanja napuštenih i spaljenih poseda i
zemljišta, koje su uskoci oslobodili i povratili od Turaka, obnovili ih i koja
su im dodeljivali varaždinski generali. Počeli su da se vraćaju hrvatski
vlastelini sa zahtevom da im se sve to vrati, ali i da im se sadašnji korisnici
potčine kao kmetovi. Dakle, pitanje poseda i vere dovedeno je u direktnu
vezu. Car je prvo naredio (1622) da se formira povereništvo koje bi trebalo
da uredi poslove oko predaje, ali je pravoslavni narod na zboru u Rovišću
odlučio da ni po koju cenu neće prihvatiti vlast ni katoličkih popova ni
hrvatske vlastele. S obzirom da su i generali bili na strani uskoka, od toga
nije bilo ništa ni za vreme vladike Vratanje ni kasnije.
Valja naglasiti i da su Habsburgovci, i tada i više puta kasnije, prvo
prihvatali zahteve hrvatske vlastele i katoličkog sveštenstva, po sistemu
– ako prođe, ali su, suočeni s odlučnim otporom krajišnika i podrškom
vojnih komandanta i vlasti, menjali svoje stavove i odluke.
U vezi s tim Janko Šimrak je napisao: »Među hrvatskim velikašima
i među doseljenim kršćanima dolazilo je do sve većih razmirica. Istina je
da su zemlje koje su naselili doseljenici, bile većim dijelom opustošene i
na granici, gdje se oralo i kopalo s puškom u ruci, pa je prema tom nase-
ljeni narod imao pravo da ne plaća od tih zemalja desetinu i da vrši druge
dužnosti kmetova, ali s druge strane ovo je pitanje postalo i političko. Beč
je pomoću doseljenika malo po malo stvarao u Hrvatskoj »corpus sepa-
ratum« (posebno telo, prim. autora), da tako što više skuči bansku vlast«
(str. 202/203).
Ko se ne bi u vremenu današnjem složio s ovom ocenom, došao bi
u suprotnost ne samo s elementarnom logikom i suštinom politike, kao
»veštine vladanja« po metodu »zvadi pa vladaj«, nego bi negirao i istorij-
ske događaje i njihove posledice sve do današnjih dana. Drugo je pitanje
da li je iz današnje perspektive sve (baš) tako moralo da bude? Da je moglo
– bilo bi drugačije, ali nije moglo.
Šimrak vrlo otvoreno i jasno ukazuje da su plemstvo i tadašnji zag-
rebački biskup Petar Petretić, po poreklu pravoslavni Žumberčanin, više
mislili da bi pravoslavni narod trebalo silom pokatoličiti i učiniti kmeto-
vima, radi plaćanja prihoda, nego što su razmišljali o »verskom približava-
215 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nju i sjedinjavanju«. On ukazuje i da se hrvatski istoričar Baltazar Krčelić


jasno izražavao u tom smislu, ali je svoje stavove bazirao na nedovoljnom
poznavanju suštine i istine. Na primer, Krčelić tvrdi da je »S. Vratanja na-
kon posvete i potvrde u Rimu išao po oboje patrijarhu, premda se znade
da je dobio potvrdu od patrijarha 1609. godine, i da je bio u Rimu dvije
godine kasnije« (str. 290).
Šimrak ističe i da se u dekretu nadvojvode Ferdinanda, po povratku
Vratanje iz Rima, nigde niti ne spominje da bi on trebalo da bude vikar za-
grebačkog biskupa, »iako su i u Gracu i u Rimu vrlo dobro znali za težnje
zagrebačkih biskupa«. Posebno iznenađuje što upravo Šimrak ističe da je
manastir Svetog Mihajla u Marči »bio ne samo vjersko središte doselje-
nika, nego i njihovo političko središte«, te da je »Vratanja u svakoj prilici
ustajao na odbranu svoga naroda protiv nepravda koje su činjene, bilo sa
strane velikaša, bilo sa strane krajiških zapovjednika«. U tom smislu on
je u januaru 1615. godine, po svom delegatu popu Martinu Dobroviću, u
Grac poslao pismo s molbom da se stane na put tiraniji, da će se samo tako
učvrstiti u ustrajnosti oni koji su do sada prešli na kršćansku stranu, a oni,
koji se nalaze na turskoj granici, »sklonut (podstaći, prim. autora) će se da
ovamo pređu«.
Šimrak je potpuno u pravu. Vratanja je mislio i delovao pre svega
politički. On nije pisao da će se učvrstiti u svom uverenju oni koji su prih-
vatili uniju, a novi podstaći da je prihvate, već da će oni, koji su već na
hrišćanskoj strani, tu i da ostanu, a novi da dođu. Mora se priznati, Vra-
tanja je delovao politički mudro i diplomatski vešto. A da je delovanje
vladike Vratanje urodilo plodom, Šimrak potvrđuje time što je zagrebački
biskup Domitrović 29. decembra 1618. primio pismo iz Graca »da velikaši
po izričitom nalogu kralja, radi važnih razloga državne politike, ne smiju
za sada tražiti od naseljenika nikakvih podavanja«.
Šimrak ukazuje i da je zagrebački biskup Domitrović u februaru
1618. izdao Vratanji darovnicu na manasir Svetog Mihajla u Marči, ali da u
darovnici nema nikakvih drugih uslova, sem »da se mole Bogu za dobro-
činitelje i da svake godine njemu i njegovim nasljednicima daju na dan
Svetog Martina 12 mjerica voska.44 O uvjetu, da Marčanski episkop bude

44 Davanje voska simbolično označava potčinjenost grkokatoličkog biskupa


rimokatoličkom.
216 11.
unijaćenje

vikarom zagrebačkom biskupu i u svemu njemu pokoran za vjernike


istočnog zakona, nema ni traga«. Stoga nije čudno što Šimrak u nastav-
ku cinično piše: »Vinković i Petretić nastoje sa svim silama da na osno-
vu ovih dvanaest mjera voska dokažu tezu o vikarijatu. Tako je faktično
dvanaest mjerica nesretnog voska postalo jedno sudbonosno pitanje za
marčansko vladičanstvo i za dalji razvitak same unije, jer su se odatle po-
rodile raspe, koje su trajale decenijama i konačno se svršile tako, da su
za vjernike istočnog obreda postavljena dva vikara, dok su u isto vrijeme
pravoslavni osnovali tri samostalne episkopije«! I ovde je Šimrak, za razli-
ku od drugih, »do kosti« iskren i pošten.
Pošto je vladika Simeon Vratanja odstupio, a stanje se zaoštravalo,
narod je odlučio da caru Maksimilijanu uputi delegaciju i da je predvo-
di arhimandrit45 marčanski Maksim Predojević. Car je primio delegaciju
u Regensburgu. Zatraženo je da se uskoci-krajišnici ni po koju cenu ne
potčinjavaju hrvatskoj vlasteli, da se ne diraju od Turaka oslobođene i ote-
te zemlje, da se uspostavi dobra i pravedna uprava i da se za vladiku posta-
vi arhimandrit Maksim Predojević. Zahtevi su bili po volji carskog dvora
jer su uskoci bili preko potrebni pa je unapred pripremljen dokumenat
pod nazivom »Statuta Valachorum«, kojim se u celini regulišu sva uskoč-
ka pitanja uprave i suđenja, svojine nad zemljom i vojničkim dužnostima.
Ove odredbe važile su prvo za Varaždinski generalat, ali su postepeno pro-
širivane i na Karlovački generalat i celokupnu Vojnu krajinu.
Car Maksimilijan je Maksima Predojevića imenovao za vladiku
marčanskog (1630–1642), po nekima uz obavezu da posvećenje zatraži
od pape Urbana VIII, što je on navodno i prihvatio. Međutim, vrativši se
u Marču, vladika je otišao u Peć da ga patrijarh srpski posveti za vladiku.
Kao pravoslavni vladika, Predojević nije smatrao da ima bilo kakve obave-
ze prema zagrebačkom biskupu niti da bi trebalo da traži potvrdu od pape.
Šimrak je tu »dvojnost« objasnio ovako: »Kršćanska solidarnost u
teškoj borbi protiv Turaka bila je veća nego li dogmatske i obredne razli-
ke između pravoslavne i katoličke crkve. Koje je onda čudo da je Maksim

45 Arhimandrit je starešina nekog značajnijeg pravoslavnog manastira, u ovom slučaju


manastira Marča.
217 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Predojević smatrao kao stvar posve razumljivu, da pođe do pećkog patri-


jarha radi posvete i da istovremeno zadrži uniju s katoličkom crkvom«
(str. 310).
Što je još značajnije, Šimrak kaže da je »Maksim pošao u Peć, prvo
zato što je to uradio i njegov predšasnik (prethodnik, prim. autora), koji
je dobio posebno pismo od pećkog patrijarha, već i što je to tražio narod,
koji u ono doba nije znao činiti razlike među jurisdikcijom i koji nije bio
poučen u katoličkoj nauci, a osim toga Peć se smatrala ne samo kao vjer-
sko središte, nego i kao i nacionalno, ili bolje reći kao središte istočnog
slavenskog obreda sa starim slavenskim jezikom« (str. 309 ).
Da li je Šimrakova formulacija i način izražavanja jezički najkorek-
tniji, neuporedivo je manje značajno od činjenice da Šimrak govori o Peći
kao o »nacionalnom središtu«, što direktno protivreči svima koji bi even-
tualno i mogli »progutati« da su žumberački uskoci, a to znači i većina
drugih uskoka, bili pravoslavci, ali ne i da su bili nacionalno svesni, to jest
da su »znali da su Srbi«. Zahvalan sam i za ovo odajem priznanje Janku
Šimraku.
Da se Šimrak studiozno bavio ovim pitanjem potvrđuju i njegove
reči: »Maksim je mogao ovaj svoj čin opravdati i time što su u ovo vrijeme
među pećkim patrijarsima i Rimskim papom bili najbolji odnosi i što su
baš pećki patrijarsi neprestano izražavali želju za jedinstvom sviju kršća-
na« (str. 309).
To zvuči sasvim logično i uverljivo iz najmanje dva razloga. Prvi,
jer su svi hrišćani u Turcima imali zajedničkog neprijatelja, i drugi, jer su
pećki patrijarsi bili svesni da na teritoriji jednoverske, rimokatoličke Hab-
sburške Monarhije, a to znači pod jurisdikcijom rimskog pape, imaju tada
najmanje 100.000 hiljada pravoslavnih vernika, kao i da njihova sudbina
dobrim delom zavisi i od odnosa s rimskim papom.
Da zagrebački biskupi to nisu razumeli i da su se ponašali jednostra-
no i neodgovorno, Šimrak ilustruje činjenicom da biskup Benedikt Vin-
ković (1637–1642), deset godina nakon imenovanja M. Predojevića,
»svom ljutom protivniku ne zna ni prezime, pa ga naziva Pietrović«. I
dalje, samo od Šimraka se saznaje da su se protiv Maksima Predojevića
kovale urote s raznih strana, s ciljem da on ne bude potvrđen u Rimu, pa
218 11.
unijaćenje

čak da – ako dođe u Rim – da tamo, ne da ne bude potvrđen, nego da bude


i silom zadržan, jer je on »običan turski bandit, koji je svojom rukom ubio
petnaestoricu ljudi. Sada je posve razumljivo da Maksim, koji je uživao
potporu svjetovnih vlasti, i koji je u džepu imao kraljevski dekret, nije
išao u Rim da bude tamo skinut« (str. 307).
Šimrak dalje kaže i da »što se tiče vjerskog uverenja Maksima Predo-
jevića, njegovi najveći protivnici nisu mogli ništa iznijeti, nego dopušte-
nje razvoda braka. Sve ostale tužbe tiču se samo obreda, a ne vjere. Među
zagrebačkim biskupima, s jedne strane, i Svetom Stolicom i marčanskim
vladikama s druge, bila je razlika u načinu kako se ima doći do vjerskog
jedinstva. Zagrebački biskupi stajali su na stanovištu postepenog prijela-
za na zapadni obred. Marčanski vladika do prelaza na latinski obred imao
je da bude samo njihov vikar, da bi se lakše nadgledao rad oko prelaza iz
jednog obreda u drugi. Sveta Stolica i marčanske vladike protivili su se
najodrješitije ovim pokušajima i tako je došlo do teških međusobnih su-
koba, koji su uniji nanijeli toliko štete« (str. 311 ).
Šimrak je ovim samo ponovio svoj poznati stav. Jedino s čime se ne
bih mogao u potpunosti saglasiti je »izjednačavanje« stavova Svete Stoli-
ci i marčanskih pravoslavnih vladika u vezi s poštovanjem istočnog, pra-
voslavnog veroispovedanja i naglašavanja razlike u stavu Svete Stolice i
zagrebačkih biskupa po tom pitanju. Možda je realnije da su se stavovi
samo približavali, u okviru trajno različitih interesa i ciljeva. Sveta Stoli-
ca je itekako bila za prelazak pravoslavaca na latinski obred (veroispove-
danje), da je to moglo da se izvede bezbolno, da nije delovalo suprotno i
produbljivalo jaz i podele u okviru hrišćanstva, a posebno da se tome nije
suprotstavljao Beč, u skladu s konkretnim političim i vojnim interesima
i potrebama.
Ali dobijeno od cara aktom »Statuta Valachorum« teško se u praksi
sprovodilo. Vojni komandanti bili su navikli da postupaju po sopstvenoj
volji, a ne po novim propisima. Vlastela se žestoko suprotstavljala carskim
odredbama o zemlji, a biskupi i jezuiti su optužili vladiku da je »odlučno
ustao protiv rimokatoličke vere«. Vladika Predojević se, odjednom, našao
u sukobu sa svima. Naročito je uporan i agresivan bio zagrebački biskup
Benedikt Vinković. Ipak, njegove akcije nisu nailazile na dovoljno razu-
mevanja ni u Beču ni u Rimu.
219 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kad je vladika Maksim Predojević u proleće 1642. godine umro, na-


rod je za njegovog naslednika i trećeg pravoslavnog vladiku marčanskog
predložio njegovog rođaka Gavrila Predojevića (1642–1644). Zagrebački
biskup Vinković ocenio je da je to prilika da pravoslavne Srbe konačno
prevede u uniju pa je u Beč poslao svog ličnog izaslanika sa zadatkom da
spreči imenovanje Gavrila Predojevića. Međutim, u Beču su i pre dolaska
izaslanika bili obavešteni da Vinković to čini iz ličnih razloga pa je bio pri-
siljen da se pismom opravda kod cara Ferdinanda i da predloži da bi Pre-
dojević mogao da bude imenovan episkopom i vladikom, samo ako bi pre
toga postao rimokatolik.
U vezi s tim, car je zatražio mišljenje Ratnog saveta, a Savet zatražio
mišljenje komandanta Varaždinskog generalata, a pošto oni nisu podržali
Vinkovićev stav, Gavrilo Predojević je, kao pravoslavac, bio imenovan za
vladiku vretanijskog (marčanskog). Istina, i on je, kao i njegov pretho-
dnik i rođak Maksim, obećao da će otići u Rim i zatražiti od pape da ga
posveti za episkopa, ali je umesto u Rim otišao u Peć, gde je dobio posvetu
od patrijarha Srpske pravoslavne crkve (Ivić, str. 8).
S obzirom da je vladika Gavrilo Predojević umro već u prvoj polo-
vini 1644. godine, najznačajniji događaj za pravoslavni narod u njegovo
vreme bio je završetak ponovne izgradnje manastira Lepavina, na planini
Branska, kod Sesveta. Manastir Lepavina izgrađen je i napušten još u 16.
veku, a obnova je počela 1636. Biskup Vinković je protestovao i protiv iz-
gradnje ovog manastira, ali je i ovaj protest bio potpuno neuspešan, jer su
dodeljeno zemljište i manastir potvrdili svi, i vlastela, i vojska i narodne
vojvode (Ivić, str. 9).
Vasilija Predojevića, prezimenjaka Maksimovog i Gavrilovog, arhi-
mandrita manastira Gomirje, narod je predložio za četvrtog pravoslavnog
marčanskog vladiku (1644–1648). Po svemu što je sledilo, po mišljenju
srpskih izvora, ovo nije bio najbolji izbor, ali niko ne kaže ko je mogao da
bude bolji? Već kao arhimandrit manastira Gomirje, Vasilije se, navodno,
veoma srdačno ponašao prema Jezuitima, kad bi tuda putovali, a poslušao
je i zagrebačkog biskupa da se odrekne titule »vretanijski« i pristao da ga
se imenuje za episkopa svidničkog, po Svidniku, sedištu najbliže biskupi-
je u Ugarskoj (Ivić, str. 9).
220 11.
unijaćenje

Car je prihvatio predlog, ali je problem nastao kad je Vasilije, zaista,


odlučio da ode u Rim i od pape zatraži potvrdu i posvećenje. Iako je s njim
u Rim pošao i zagrebački biskup, i u Rim je dugo boravio, papa nije hteo
da ga posveti za episkopa Svidničkog jer su tu titulu do tada nosili samo
rimokatolički biskupi. S obzirom da ga papa nije posvetio, a kod patrijar-
ha srpskog nije išao, Vasilije Predojević je u Marči vršio službu kao arhi-
mandrit gomirski i episkop vretanijski. Da njegovo delovanje nije bilo po
volji najbližih saradnika, kaluđera u manastiru Marča, vojvoda i naroda
potvrđuje i činjenica da 1648. nije ni sahranjen u vladičanskoj grobnici,
nego izvan crkve (Ivić, str. 10).
Mislim da bi se u ovom trenutku mogla izvući najmanje tri za-
ključka, značajna za položaj srpskog pravoslavnog naroda na tom podru-
čju, posebno za njegov verski život. Prvi, Bečki dvor nije rizikovao da se
suprotstavi volji uskočkog, srpskopravoslavnog naroda pa je za episkopa
imenovao trojicu od naroda izabranih i predloženih Predojevića, bez ob-
zira na drugačije mišljenje zagrebačkih biskupa i ne pitajući Rim u vezi
titule koja se dodeljuje. Drugo, vladike Gavrilo i Vasilije Predojević su
kratko obavljali te dužnosti pa za njihovog vladikovanja nije došlo do bi-
tnijih promena. Treće, dolaskom na dužnost vladike Vasilija pojavio se
prvi pravoslavni zvaničnik najvišeg ranga koji je, po svoj prilici, bio spre-
man da se potčini zagrebačkom biskupu i prizna rimskog papu. Međutim,
u tom trenutku Rim je, izgleda, vodio računa o »formalnoj verskoj čisto-
ti« i propustio imenovanje Vasilija Predojevića. Mislim da će taj postupak
zauvek ostati fenomen koji niko neće biti u stanju da objasni, sem da su
se zagrebački biskupi, zaista, trudili da budu »veći katolici od pape«, na-
ravno, neumesno, bezuspešno i beskorisno.
221 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

I Savi Stanislaviću,46 (1648–1669) arhimandritu marčanskom, epi-


skopsko dostojanstvo dodelio je car, u avgustu 1648, protivno volji tadaš-
njeg zagrebačkog biskupa Petra Petretića (1648–1667). Iako se u Lincu
obavezao da će da ode u Rim i od pape zatraži posvećenje i on je otišao
u Peć, gde ga je patrijarh srpski posvetio za vladiku marčanskog. Videvši
da je »izvan igre«, biskup Petretić je nastojao da uspostavi dobre odnose s
vladikom Stanislavićem, pripremajući ga postepeno da ode u Rim, kamo
je pravovremeno uputio odgovarajuće pismo.
Međutim, kad je u leto 1653. biskup Petretić pozvao Stanislavića da
ga poseti u Zagrebu, ovaj se vešto izgovorio i izbegao dolazak, a nije mu
poslao niti onih »famoznih« 12 funti voska, što je kao obavezu prihvatio
još vladika Simeon Vratanja. Posle toga digla se opšta hajka pa je vladi-
ka Stanislavić optužen da su marčanski kaluđeri razorili jednu katoličku
crkvu, a lepavinski uhvatili i zatvorili pravoslavnog popa (Spiridona Kre-
sojevića, prim. autora), koji je prihvatio uniju (Ivić, str. 10/11).
Vladika se dosetio jadu, razglasio da će da ode u Rim, uzeo od obrado-
vanog Petretića preporuku i s jednim kaluđerom zaista otišao u Rim. Šta
se stvarno dogodilo u Rimu, kako je episkop Stanislavić video i procenio
stanje, a kako su u Rimu videli njega, teško je reći? Uglavnom, Stanislavić
se u Rimu predstavio kao običan kaluđer pa je od pape, umesto posvete
za episkopa, ishodio ne mnogo vrednu svedodžbu, vratio se u Marču i na
napade odgovarao da je bio u Rimu.
Kao i ranije i tad se pokazalo da u Rimu baš i nisu vodili mnogo ra-
čuna šta se stvarno dešava na terenu, a posebno ne o mišljenjima i predlo-
zima zagrebačkih biskupa. Uglavnom, vladika Stanislavić je i dalje oštro
zabranjivao pravoslavnima da idu na službu u rimokatoličke crkve i vodio
računa da se narod i njegove vojvode brane od rimokatoličkih misionara i
njihovih nasrtaja na pojedince i porodice.
Međutim, pored problema sa zagrebačkim biskupom i rimokato-
ličkim klerom, imao je Sava Stanislavić godinama ozbiljne probleme i u

46 Manojlo Grbić misli da je Savino pravo prezime Stanisavljević. Mislim da je u pra-


vu. Stanisavljević je češće prezime kod Srba i dolazi od imena Stanislav, a Stanislavić
zvuči samo kao »greškom skraćeno«.
222 11.
unijaćenje

sopstvenim redovima. Naime, Simeon Kordić, arhimandrit manastira


Lepavina, bio je veoma sposoban, dovitljiv, ali i prekomerno ambiciozan
čovek i duhovnik. Njegov krajnji cilj bio je da postane episkop marčanski,
a u ostvarenju tog cilja nije birao sredstva. Uspostavio je dobre odnose sa
zagrebačkim biskupom Petretićem, a preko njega i s visokim službenici-
ma i carskim savetnicima. Zaklinjao se na pokornost i uveravao biskupa
Petretića i Beč da će se on i svi kaluđeri manastira Lepavina pounijatiti,
da će podići katoličke škole i da će uvesti uniju među pravoslavne Srbe.
Na osnovu toga uspeo je da za manastir Lepavina isposluje niz
povlastica i dobije podršku kaluđera, ali je došao u sukob s episkopom Sa-
vom Stanislaviće koji ga je izopštio iz Srpske pravoslavne crkve. Međutim,
Kordić je, ne osvrćući se na to, otišao u Peć, služio i dodvorio se patrijar-
hu srpskom Gavrilu, koji je onda skinuo anatemu episkopa Stanislavića
i naredio da se Kordić vrati i ponovo postavi za arhimandrita manastira
Lepavina. Kordić je produžio da šuruje s biskupom Petretićem i prihvatio
uniju, što je doznao novi patrijarh srpski Maksim pa poslao svog izaslani-
ka da utvrdi stvarno stanje, nakon čega je i on Kordića prokleo i isključio
iz Srpske pravoslavne crkve. Kordić se ni na to nije osvrtao, nego se s ka-
luđerima manastira Lepavina odmetnuo od episkopa marčanskog i vezao
za biskupa Petretića.
Ponašanje i delovanje Simeona Kordića narušilo je ugled i oslabilo
položaj Srpske pravoslavne crkve, njezinog sveštenstva i pravoslavnog
naroda u celini. Prvi put su se jedan arhimandrit i kaluđeri značajnog pra-
voslavnog manastira izjasnili za uniju. Ali najgore je došlo kad je u ok-
tobru 1661. u Marči umro episkop Sava Stanislavić, a Simeon Kordić se
pojavio kao kandidat za vladiku marčanskog.
U Beču su ocenili da je došao trenutak da se na čelo pravoslavnog
naroda konačno dovede vladika koji će ga stvarno pounijatiti. Biskup Pe-
tretić je sad imao »svog« kandidata pa je i njegova uloga ojačala. S obzirom
da je srpski narod za novog vladiku predložio arhimandrita marčanskog
Gavrila Mijakića, koji je uživao nepodeljen ugled i poverenje i pokojnog
Save Stanislavića, koji ga je i označio kao svog naslednika, Kordić je izbor
pretvorio u »vašarište,« služeći se svim mogućim prevarama.
223 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Šta se sve dešavalo u naredne dve godine nije, zbog tragičnih posle-
dica, moguće izostaviti, ali ni zbog nedostatka prostora potpunije prika-
zati. Kordić je narodne vojvode obmanuo i dobio njihove potpise za pri-
kupljanje sredstava za opravku crkve, a na papiru napisao da je to njihova
podrška za izbor za episkopa, i s tim otišao u Beč. Međutim, prevaru je ub-
rzo otkrio general Valter Lesli (Walter Leslie), komandant Varaždinskog
generalata, što je vojsku učvrstilo u uverenju da bi i dalje trebalo poštovati
volju naroda i izbeći konfrontaciju s narodom. S obzirom da su se obadva
kandidata obratila za podršku biskupu Petretiću, došlo je, konačno, i »nje-
govih pet minuta«, posebno kad je i iz Beča zatraženo njegovo mišljenje.
Petretić nije žurio, a kad je konačno odgovorio, iznenadio je sve.
Priznao je da je Kordić prevarant, čime je naškodio i sebi, s obzirom da
ga je godinama podržavao i protežirao. Nije mogao da ne napiše da je Mi-
jakić učen i valjan čovek, ali je naglasio da je »vatreni pravoslavac i odan
pećkom patrijarhu i stoga neprihvatljiv«. Zbog toga je predložio da se
odbace obojica i da se Srbima konačno nametne unijatski sveštenik koji
će priznati papu i uvesti uniju. Petretićev predlog uneo je dosta zbrke pa
ni Ugarski sabor u Požunu, koji je trebalo da reši taj problem, nije doneo
odluku.
Petretić i Kordić su, svaki na svoj način, optuživali Mijakića, ali ni
on nije čekao skrštenih ruku, nego je otišao u Beč, gde je negirao optu-
žbe i laži i tražio podršku. Dobio je podršku i od ugarskog kancelara, ali
»otrovanu«, odnosno uz uslov da pristane na iste uslove na koje je već pri-
stao Kordić. Gore nije moglo da bude. Pravoslavnom narodu nije se pisalo
dobro. Videvši da se našao u bezizlaznoj situaciji, Mijakić je i to prihvatio,
ali je lukavi kancelar ugarski tada zatražio od Mijakića da dobije podršku
i od biskupa Petretića. Valja istaći da je Gavrila Mijakića, otvoreno i bez
ikakvih uslova, podržavao hrvatski ban Petar Zrinski, s kojim je imao
dobre odnose, ali će mu to kasnije doći glave.
Mijakiću je »voda došla do grla«, a Petretić je ponovo »vraćen u igru«.
U Beču su bili već odlučili da imenuju unijatskog sveštenika, ali je general
Lesli još jednom »spasao stvar« energično upozorivši da se srpski narod
ne izaziva i da se vodi računa kako bi na to gledali u Moskvi. U međuvr-
emenu Kordić je smislio novu »vratolomiju«. Otišao je u Bukurešt i od
224 11.
unijaćenje

arhiepiskopa ugrovlaškog Stefana dobio diplomu da je 19. januara 1663.


rukopoložen za episkopa svidničkog. Međutim, Kordiću više niko nije
verovao ni u Zagrebu ni u Beču, najposle ni u manastiru Lepavina, gde su
ga njegovi kaluđeri 9. marta bacili u tamnicu. Time je Kordić eliminisan,
ali to više nije moglo da olakša Mijakićev položaj i povrati izgubljeno.
Stoga je Gavrilo Mijakić posetio biskupa Petretića i uručio mu pismo
ugarskog kancelara u kojem su bili navedeni uslovi koje bi Mijakić morao
da prihvati. Petretiću ni to nije bilo dosta, nego je zahtevao da ga posle
Božića poseti u Zagrebu. Mijakić je ostao u Zagrebu do početka marta
1663, izložen »sistematskoj obradi« Petretića i njegovih popova. Videvši
to, kaluđeri marčanski poručili su Mijakiću da napusti Zagreb, »jer da ga
oni hoće, već bi sve bilo rešeno, a oni ionako ne žele da se odreknu svoje
pravoslavne vere«. Mijakić je poslušao i vratio se u Marču. Iako su mu na-
rodne vojvode izdale pismo da njega žele za episkopa, Gavrilo Mijakić se
nije usudio da ode u Peć i posvetu zatraži od patrijarha srpskog, jer bi to
predstavljalo preveliku provokaciju, nego ga je u gradu Jaši u Rumuniji za
episkopa vretanijskog (marčanskog) rukopoložio arhiepiskop sučavski i
moldavski Sava (Ivić, str. 11–20).
Mijakićev položaj (1661–1670) nije bio nimalo lak. Car ga nije ime-
novao za episkopa marčanskog, a papa ga nije posvetio. Istina, rukopo-
ložio ga je pravoslavni arhiepiskop, ali ne i patrijarh Srpske pravoslavne
crkve. S obzirom da su ga narod i kaluđeri prihvatali, ostali su bili stavlje-
ni »pred svršen čin«. Biskup Petretić nije mogao da se s tim pomiri, iako
je Mijakić želeo da, u opštem interesu, s njim popravi odnose. Stanje se
pogoršalo kad se 1666. srpski narod u Slavoniji pobunio, s obzirom da je
predvodnik vojvoda Osmokrug bio Mijakićev lični prijatelj. Nemajući
kud, Mijakić je morao da ode u Rim i da od pape zatraži posvećenje i priz-
na uniju. Međutim, po povratku u Marču napisao je »da će biti odan papi
i biskupu zagrebačkom, ali da se ne može odreći patrijarha srpskog« (Ivić,
str. 19).
Međutim, vreme »dvojnosti« je već bilo prošlo. Bečki dvor i zagre-
bački biskup su mislili da imaju »sve adute u rukama«. Po ranijem savetu
biskupa Petretića, car Leopold je još 1668. doneo odluku i Mijakića lišio
episkopskog dostojanstva, a na njegovo mesto imenovao Pavla Zorčića,
225 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

rođenog Srbina i pravoslavca, koji je kao, Petretićev štićenik, bio u Bolo-


nji na rimokatoličkom teološkom školovanju. Sve je obavljeno u tišini, a
odluka nije sprovedena jer se po svaku cenu hteo izbeći sukob pa se sače-
kao valjan povod.
Više nego dobar povod nađen je početkom 1670, kad je otkriveno da
dvojica najuticajnijh hrvatskih velikaša Nikola Zrinski i Krsto Frankopan
održavaju tajnu vezu s Turskim dvorom i kuju zaveru protiv Beča. Ne ula-
zeći u raspravu o ovom tragičnom i po mnogo čemu sudbonosnom istorij-
skom događaju za hrvatski narod, podsećam samo da su Nikola Zrinski i
Krsto Frankopan osuđeni na smrt i posečeni 30. aprila 1671. godine.
S obzirom da je optužen za saučesništvo, Gavrilo Mijakić je uhapšen
i u Gracu osuđen na doživotnu robiju. U tamnici je i završio svoj život
poslednji pravi, od naroda izabrani pravoslavni marčanski vladika, verski
i duhovni predvodnik i zaštitnik pravoslavnog srpskog naroda u Slavoniji,
Hrvatskoj i Kranjskoj.
Brojni istoričari (Grbić, Ivić, Kašić) ukazuju da nema dokaza da je
vladika Mijakić učestvovao u uroti. Da takvi dokazi postoje, vlast u Beču
bi ih rado objavila jer bi to bio argumenat protiv pravoslavlja u celini. Ra-
zume se, postoje i hrvatski istoričari (Krčelić, na primer), koji ga proglaša-
vaju urotnikom, ali ni on niti bilo ko drugi nije u stanju da to racionalno
objasni, a kamoli da dokaže. Nije li istina sadržana u pismu cara Leopol-
da tadašnjem zagrebačkom biskupu Martinu Borkoviću (1667–1687), od
7.decembra 1673, u kojem se kaže da je »hapšenje izvršeno s ciljem da se
među Srbe uvede katolička vera ili barem unija s katoličkom crkvom«.47
Austrijski istoričar Majlat, koji je imao uvid u spise, kaže da je na konfe-
renciji 9. aprila 1670. rečeno: »Vladika odlazi (i izlazi) Zrinjskome i nešto
ne smjera na dobro. Treba ga uhapsiti, ali mirno i da ne padne u oči, kako
bi se izbjegla pobuna među Srbljima« (Grbić, str. 213).
Time je završena jedna veoma značajna epoha u verskom i nacional-
nom životu pravoslavnog srpskog naroda na području Slavonije, Hrvatske
i Kranjske. I pored svega, unijaćenje u periodu dugom šezdesetak godina
ne samo da nije uspelo nego nije ostavilo skoro nikakve konkretne po-

47 Dušan Kašić: »Otpor marčanskoj uniji«, Pravoslavlje, Aranđelovac 1986, str. 18.
226 11.
unijaćenje

sledice na verski život pravoslavnog srpskog naroda. Ipak, ne bi se smelo


prevideti da su nosioci unijaćenja u tom periodu stekli izvesno iskustvo i
izvukli neke pouke. Prvo, uverili su se da dotadašnjim metodama i sred-
stvima nisu bili u stanju da odvoje rukovodstvo Marčanske episkopije od
naroda, a posebno ne da slome duh naroda. Drugo, da u postojećim uslo-
vima Beč, Rim, zagrebački biskupi i Budimpešta nisu bili u stanju da usa-
glase stavove i da deluju jedinstveno. Treće, da su u Beču zaključili da se u
narednom periodu ne bi trebalo osvrtati na »čistotu postupka« pri izbor
marčanskog vladike (biskupa), već stvar rešavati »pravolinijski i silom«.

Unijatski vladike (biskupi) u Marči

Pošto je Gavrilo Mijakić nasilno uklonjen, za episkopa (vladiku, biskupa)


marčanskog postavljen je Pavle Zorčić (1671–1785), pravoslavac i Srbin po
poreklu, po obrazovanju i ubeđenju rimokatolik, kojem je naučeno pravo-
slavno veroispovedanje služilo kao pokriće za dolazak na čelo Marčanske
episkopije (biskupije). Zorčić ne samo da nije bio biran od naroda nego ga
je postavio car svojim dekretom od 28. februara 1671. postavio car.
Prilikom polaganje zakletve pred zagrebačkim biskupom Zorčić je
priznao papu, obavezao se da će da ispoveda katoličku veru i da se neće
mešati u svetske i krajiške probleme, što je značilo da narod pravoslavni
ostavlja na cedilu i lišava ga svake brige i zaštite ne samo u verskom nego i
u statusnom i političkom pogledu. Šviker piše i da se »narodu lagalo da je
rukopoložen kao pravoslavac u Moskvi«.
Kad se saznalo za istinu, narod se pobunio i pod vodstvom lepavin-
skih kaluđera sprečio Zorčićevu »svečanu instalaciju« 6. maja 1671. u ma-
nastiru Marča pa je taj čin obavljen sasvim tiho, ali u Križevcima (Kašić,
str. 19).
I pored svega, papa je u leto 1671. posvetio Zorčića u Rimu i dao
mu »vlast« nad svim srpskim i pravoslavnim narodom u Varaždinskom i
Karlovačkom generalatu. Izgledalo je da je cilj ostvaren i da je sve prošlo
bezbolno. Međutim, svima je bilo jasno da je Zorčić samo pion i da nema
nikakav lični ugled i uticaj. Kaluđeri marčanski, kad se početkom 1672.
227 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

vratio iz Rima, rekli su mu: »Kao što je bilo pre, neka bude vazda. Mi ćemo
svi pre dati glave, nego prihvatiti rimskog prvosveštenika svojim pasti-
rom. Mi imamo četiri patrijarha i njima ćemo biti pokorni... Ako budemo
pokorni rimskom prvosvešteniku, moraćemo prihvatiti i latinski obred«
(Kašić, str. 20).
Kad je Zorčić morao da izađe pred narod, pratio ga je lično general
Herberštajn, komandant Karlovačkog generalata, koji se kao protivnik
Srba i pravoslavaca već dokazao na dužnosti u Varaždinskom generalatu.
Međutim, sve je pošlo naopako. Vladiki su se odlučno suprotstavili ka-
luđeri manastira Gomirje i Lepavina, a uz njih i ceo narod u Karlovačkom
generalatu. Napadnut je i fizički. Kad su to videli, Zorčić i general Herber-
štajn su se odlučili na neshvatljiv potez – da se privremeno zabrani bogo-
služenje i zatvore sve pravoslavne crkve.
Narod je tužio Zorčića nadvojvodi u Gracu, a u Varaždinskom ge-
neralatu je došlo do otvorene pobune i krvoprolića. Ustanak je ugušen
vojnom silom, a za krivce su proglašeni gomirski i lepavinski kaluđeri.
General Herberštajn je dočekao svoj trenutak, uhvatio je i na doživotnu
robiju osudio 15 kaluđera i poslao ih na Maltu, gde su mučeni i ponižavani
i gde su i završili svoje živote. Zagrebačkom biskupu Borkoviću general
Herberštajn je pisao da mu je žao što nije mogao da na Maltu pošalje još
nekoliko kaluđera, jer bi se tako »crkveni kukolj brzo iskorenio« (Kašić,
str. 21).
Međutim, time se Zorčićev položaj nije popravio. Bio je svestan da
ne može da utiče na verski život pravoslavnog naroda. To su znali i njego-
vi zaštitnici pa su mu omogućili da kupi kuću u Zagrebu i da uglavnom
tamo boravi. Kad je morao da bude u Marči, spavao je u crkvenoj kuli jer
je strahovao za svoj život. Neko je, ipak, pucao na njega, a narod je 1678.
pokušao da zapali manastir Marča. Zorčić je bio samo omrznuti simbol, a
opstajao je samo zahvaljujući podršci vlasti. S obzirom da narod nije hteo
ništa da daje, car Leopold je naredio da se iz državne kase daje mesečno
30 forinti, a dodelio mu je i imanje u Pribiću, na rubu Žumberka, od čijih
prihoda je finansirano školovanje unijatskih popova. Odobrena su mu i
sredstva za osnivanje unijatskog, Grkokatoličkog semeništa koje je tre-
balo da postane rasadnik unijatskog sveštenstva. Zorčić je umro u Marči
u januaru 1685. godine.
228 11.
unijaćenje

Na primeru Zorčića vidi se »pravo lice« Beča. Čim su na »presto« do-


veli unijata, odmah je usledila i sva moguća podrška i pomoć.
Pavle Zorčić bio je samo prvi od nekoliko marčanskih vladika (bi-
skupa), koje su postavljali Beč, Rim i zagrebački biskup. Međutim, nisu
imali pravog izbora jer su, izuzev Isaije Popovića, unijaćenje prihvatali
oni koji i nisu bili za drugo sposobni. Morali su da biraju između ljudi bez
snage i harizme, nesposobne da deluju na pravoslavni narod onako kako
su bili podučavani. Naprotiv, njihova pojava i svaki pokušaj delovali su
suprotno i odbijali narod od unije i Rimokatoličke crkve. Drugačije nije
moglo ni da bude. Bili su to »polutani«, pocepane ličnosti dvojnog ka-
raktera. Na jednoj strani njihove savesti mora da je bilo saznanja o svom
etničkom i verskom identitetu, ali i da čine nešto nečasno, a s druge loše
naučene lekcije kako da to nečasno »prodaju i nametnu« svom narodu.
Tako je Pavla Zorčića nasledio njegov brat Marko Zorčić koji nije
ispunjavao nijedan formalni uslov za obavljanje dužnosti episkopa (bi-
skupa) marčanskog. Imao je 25, a ne minimalnih 27 godina. Nije još bio ni
običan rimokatolički sveštenik, a kamoli kaluđer. Kad je morao da pusti
kosu i bradu, izgledao je tužno i smešno.
Sam Janko Šimrak navodi da je protiv imenovanja Marka Zorčića
odlučno istupio i pukovnik Ferdinand Ernst Trautmansdorf, zamenik ko-
mandanta Varaždinskog generalata. Kad ga je zagrebački biskup Borko-
vić zamolio da Marka uzme u zaštitu, jer ga je car imenovao svidničkim
(marčanskim) biskupom, pukovnik Trautmansdorf je drsko odgovorio
»da Marka Zorčića ne može da prizna za biskupa i da ga postavi na dužnost
dok ne dobije nalog od cara ili Ratnog veća iz Graca«. Dodao je i »da Mar-
ka ne može da prizna za biskupa i zbog naopakog rada njegovog brata Pa-
vla«. Upozorio je i da bi Marko trebalo da pazi da ne izaziva smutnje slične
onima kakve je činio Pavle Zorčić. Osim toga, protiv Marka se podnose
razne optužbe, što bi njemu (biskupu Borkoviću) trebalo da bude dobro
poznato.48

48 Janko Šimrak, »Arsenije Crnojević i unija«, na osnovu arhivskih izvora u Zagrebu i


Rimu, Zagreb 1935, str. 47.
229 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Pošto mu je katoličko školovanje i vaspitanje potrošilo ionako malu


životnu snagu, Marko Zorčić je umro već 1688, prilikom povratka iz
Rima. Janko Šimrak je utvrdio da je Marko Zorčić bio u Rimu, da ga je papa
Inosent XI potvrdio za biskupa i apostolskog vikara i naredio da ga se ima
u Rimu posvetiti po grčkom jeziku i obredu. Međutim, nije utvrdio gde je,
kada i u kakvim uslovima umro. Stoga ne čudi da ga nema čak ni u popisu,
svidničkih (marčanskih) biskupa (vladika). Iako se vodi da je bio vladika
(biskup) marčanski od 1685. do1688, on praktično ni dana nije bio na tom
položaju jer iz Rima nije ni stigao u Marču. Sve lepše od lepšeg i časnije od
časnijeg, stvarno hrišćanski (rimokatolički).
Čini mi se da bi bilo najpoštenije ako bih sada priču o ovom »mrač-
nom delu istorije« Marčanske episkopije (unijatske biskupije) prepustio
dr Janku Šimraku, koji je bio više nego »uspešan unijat«. Prošao je sve
škole i sve dužnosti, do one najviše, biskupa (vladike) Križevačke grko-
katoličke biskupije (eparhije). Šimrak je i najplodniji pisac, barem što se
unijaćenja tiče. Najzad, iako je »s one strane barikade«, koja se zove »uni-
jaćenje i njegovih predaka«, Šimrakov pristup i pisanje je, kao što se već
videlo, više nego interesantno, posebno kad se stvari odvijaju onako kako
on misli da ne bi trebalo. Njegova ljutnja i neraspoloženje otkrivaju isti-
nu. Sve to dolazi do izražaja u njegovoj knjizi »Arsenije Crnojević i unija«.
Počeću s onim što je Šimrak napisao o Pavlu i Marku Zorčiću pa neka
čitalac prosudi kako to zvuči u odnosu na ono što je o njima već rečeno,
posebno što je napisao pukovnik Trautmansdorf o Pavlu Zorčiću. Šimrak
piše da je Pavao Zorčić sredio prilike u prostranoj biskupiji od Drave do
Jadranskog Mora. Kao pravi borac Hristov u duhu apostola Pavla obilazio
je neprestano sela i mjesta svoje biskupije boreći se protiv svojih protiv-
nika... Među kaluđerima i svećenstvom pokazala se ovdje-ondje oporba
radi njegove možda i više puta prenagle reformacije u svim granama cr-
kvenog života. Na čelu oporbe stajali su Lepavinski kaluđeri... Više nikada
neće Marčanska sjedinjena biskupija na svojoj stolici vidjeti takva čovje-
ka. Uskoro će se nad nju nadviti tmasti oblaci. Zagrebački biskup Martin
Borković nastojaće da imenovanje novog biskupa u Rimu (Marka Zorčića,
prim. autora) tako dugo zategne, dok se do sitnice ne ispune njegovi zatje-
vi gledom na ovisnost marčanskog biskupa o zagrebačku stolicu. U Beču
230 11.
unijaćenje

su u to vrijeme vodili računa samo o ratu, koji se vodio s Turcima svom


žestinom. Rim je bio predaleko da bi mogao upoznati pravo stanje u Marči
i pomoći... Kad će Marku Zorčiću konačno uspjeti, da bude posvećen u
Rimu za biskupa, ubrzo će umrijeti pa će opet biskupija ostati bez pastira,
a protivnici će unije kroz to dugo vrijeme opet podignuti glave, izaći će na
svim stranama iz skrovišta, ojačat će spremajući se na konačnu navalu i
uništenje. Tako će početi propadati veliko djelo Pavla Zorčića (str. 24–26).
»Marča je nakon smrti Pavla Zorčića bila bez biskupa punih pet godina,
što je zadalo uniji smrtni udarac« (str. 38).
Pošto je Marko Zorčić umro a da nije ni došao u Marču, opet su svi
bili iznenađeni. Niti su imali vremena niti izbora po svojoj želji pa je novi
zagrebački biskup Aleksandar Mikulić (1688–1694) čak bio prisiljen da
zamoli kaluđere pravoslavnih manastira Marča, Lepavina i Gomirje da
predlože koga bi želeli za vladiku. Svesni situacije u kojoj se nalaze, ka-
luđeri su se brzo sastali i saglasili da bi bilo najbolje da to bude Isaija Po-
pović. Svestan da mora da prihvati njihov predlog, Mikulić je predložio
Isaiju Popovića, s obrazloženjem da ga je zaredio vladika P. Zorčić, da je,
dok je Marčanska epsikopija (biskupija) bila upražnjena, u svojstvu vika-
ra upravljao njome, da je istinski sjedinjen sa svetom Rimokatoličkom
crkvom, da je školovan u Zagrebu kod Isusovaca itd.
Dakle, sledeći, deseti Marčanski vladika (biskup), bio je od 1689. do
1699, Isaija (Isak) Popović, Žumberčanin, rođen u Popovićima, u zapad-
nom delu Žumberka. Milko Predović kaže da se »drži da je u Popovićima
rođen učeni Marčanski grkokatolički biskup Isaija Popović (1689–1699)«
(ŽK za 1965, str. 111). U »Žumberačkom krijesu« za 2002. godinu (str. 169)
piše da je prvu ploču za Isaiju Popovića dao da se izradi upravo Milko Pre-
dović, da je ploču od njega otkupio Mile Vranešić, da bi bila postavljena na
crkvi u Dragama. Pošto je »zub vremena« oštetio spomen-ploču, izrađe-
na je nova i 1980. ponovo postavljena, zajedno sa spomen pločama Janku
Predoeviću, Janku Golešu i dobrotvorima.
Ni Janko Šimrak nema nikave sumunje »da je Isaija Popović bio prvi
marčanski vladika rodom iz Žumberka« (str. 57). A na strani 82. napisao
je »da je Isaija Popović na jednom dokumentu, koji je vezan za vlasništvo
dela zemlje tadašnje parohije Sveta Nedelja, (Radatovići, prim. autora)
231 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

svoj komentar napisao ćirilicom«. Šimrak je taj podatak protumačio na


svoj način, o čemu će kasnije biti reči, a za mene je to dokaz da Isaija Po-
pović nije krio svoje versko i etničko poreklo i svest o tome, nego ga je
pokazivao i tamo gde nije morao. Pisati u to vreme ćirilicom nije bilo pre-
poručivo, ali je moglo da bude i zadovoljstvo i inat.
Ni imenovanje Isaije Popovića nije moglo da se izvede na uobičajen
i uredan način. Zagrebačkom biskupu se žurilo, ali njegove molbe nisu
nailazile na razumevanje u Beču, a u Rimu su otezali s potvrdom iz samo
njima znanih razloga. Prema Šimraku, papin dekret za izdavanje breva
glasi: »Za Isaiju Popovića, monaha reda Svetog Vasilija Velikog, svećenika
grčkog obreda – podjeljene Platejske crkve u nevjerničkim stranama sa
ovlašću, da ga posveti na grčkom obredu biskup istog obreda uz azistenci-
ju dvojice prezbitera postavljenih u crkvenom dostojanstvu istog grčkog
ili latinskog obreda. To je prema dekretu posebne kongregacije kardinala
De Propaganda fide. Tako neka bude. P« (str. 59).
Priznajem da ne razumem tekst imenovanja Isaije Popovića, kao i
da nisam siguran da su to razumeli i oni koji su pisali, a možda su i pi-
sali da bi se moglo tumačiti kako zatreba. Bitno je, međutim, da se uoče
dve stvari. Prva, ono o »Platejskoj neverničkoj crkvi«. Ne znam koja je to
crkva (marčanski biskupi su nakon P. Zorčića u Rimu službeno naziva-
ni platejskim biskupima) i ponovo se pitam da li uopšte može da postoji
»nevernička crkva«? Pa crkve podižu oni koji veruju. Ako su nevernici,
koju božju mater bi i podizali crkve. Ali očigledno je da takva crkva posto-
ji, a znamo i da su »nevernici« hrišćani pravoslavne veroispovesti. Nema
šta, baš hrišćanski i bratski od »drugova« rimokatolika. Tako su ih i Turci
zvali, ali ne samo pravoslavne nego i njih, rimokatolike. Jadno je da nas
više povezuju »drugovi« Turci nego to činimo mi sami. Drugo se odno-
si na prezbitere (popove) »istog grčkog ili latinskog obreda«. Ako se sve
vreme borba vodi oko obreda, to jest veroispovedanja, i to grčkog, onda
ne bi moglo da bude svejedno da li su oni grčkog ili latinskog obreda (ve-
roispovedanja).
Na kraju je Isaija Popović potvrđen u Rimu, a tek mesec dana kas-
nije car Leopold ga je svojim dekretom imenovao svidničkim (marčan-
skim) biskupom, dakle, sve je išlo obrnutim redosledom. Tako se desilo da
232 11.
unijaćenje

je vladika marčanski postao Isaija Popović, koji niti je imao ambicija niti
se nadao da bi mogao to da bude. Popović je bio već u godinama, mudar i
umeren, pa se njegovom izboru nisu suprotstavljali ni odlučni protivnici
unije, jer su se plašili da bi mogli da dobiju nekog ostrašćenog i nasilnog
unijata-katolika, a znali su da Popović neće da uradi ništa što ne bude mo-
rao.
Kao što se i očekivalo, Isaija Popović je nastojao da bude što ma-
nje prisutan u aktuelnim zbivanjima i da ne zaoštrava odnose, ali su se
u njegovo vreme odvijali istorijski događaji od sudbonosnog značaja za
hrišćanski svet, za Habsburšku Monarhiju, za srpski pravoslavni narod u
celini, a to znači i za srpski pravoslavni narod na području Vojne krajine,
pre svega kroz sudbinu Marčanske episkopije (unije). Prema tome, hteo
to Isaija Popović ili ne, njegovih jedanaest godina vladikovanja (biskupo-
vanja) u Marči bili su istorijski.
Naime, još 1683. godine počeo je »Veliki rat« s Turskom. Prvo je sil-
na turska vojska od 250.000 ljudi, predvođena sultanom Mehmedom IV
i velikim vezirom Kara Mustafom, nezadrživo zgazila sve pred sobom i
došla u julu iste godine do Beča, opkolila ga, razarala postepeno bedeme i
spremala se za odlučujući udarac. Beč je od pada, u podslednjem trenut-
ku, spasila saveznička poljska vojska, pod komandom Jana Sobjeskog,
koja je energično napala spolja, probila tursku opsadu i naterala Turke na
povlačenje i beg.
Mnoge posebne zadatke za vreme opsade izvršavao je Srbin Đorđe
Mihajlović. Pošto je znao turski jezik i običaje, preobučen u tursku odeću,
on je više puta prošao kroz turske položaje, donoseći korisne podatke o
stanju i namerama turske vojske. U odlučujućem trenutku, Mihajlović
je ponovo prošao tursku opsadu i na Kalembergu, najvišem vrhu Bečke
šume, stupio u vezu s Janom Sobjeskim, ukazujući da Beč može da se spa-
se samo hitnim i energičnim udarom, i to još iste noći. Iako je opšte poz-
nato i u nemačkim dokumentima na bezbroj mesta zapisano da je Đorđe
Mihajlović Srbin, za Janka Šimraka on je »mladi Hrvat« (str. 9). Žao mi
je što Šimrak tada nije znao da će on za neke njegove sličnomišljenike i
sledbenike biti poreklom Albanac!
233 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Posle poraza kod Beča, turska vojska potučena je kod Budima i na


Mohačkom polju, a 1688. oslobođen je i Beograd. U nezadrživom napa-
du oslobođeni su Smederevo, Niš, Kosovo i Skoplje. Turska vojska bila je
potpuno razbijena. U dugom i sudbonosnom ratu srpski narod na teritoriji
Habsburške Monarhije bio je deo njezine vojske, jer je to bio njegov zada-
tak na koji se obavezao prilikom doseljavanja, njegova zaloga za slobodan
status i verske i nacionalne slobode. Srpski narod u pokorenoj Srbiji, gde
je mogao digao se na ustanak i podupirao austro-ugarsku vojsku i ukupne
napore za oslobođenje od Turske.
Misleći da je ovo trenutak da se Turska potpuno porazi i istera s
evropskog tla, car Leopold je u aprilu pozvao sve narode na Balkanu da lis-
tom ustanu na Turke, »radi svog spasenja i oslobođenja i radi hrišćanskog
zakona«. Svestan značaja srpskog naroda, kao i da srpski narod nema dru-
gog autoriteta i vođe sem crkvenog, car Leopold je uputio poseban poziv
patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Arseniju III Čarnojeviću, s molbom
da pozove srpski narod na sveopšti rat za oslobođenje od Turaka. Patrijarh
je taj apel preneo narodu, koji ga je masovno prihvatio.
Međutim, onda je sve opet počelo da se okreće naopako. Na save-
zničkoj strani učinjeno je niz pogrešnih političkih i vojničkih poteza, a
na turskoj su preduzete energične mere da se »spere ljaga« i vrate izgub-
ljene teritorije. Sad je austro-ugarska vojska trpela poraz za porazom pa
su Turci bacili carsku vojsku preko Save i Dunava i već 9. oktobra 1690.
opet osvojili Beograd. Nastupili su tragični trenuci za sve balkanske naro-
de, posebno srpski. Videvši kakva zverstva čini podivljala turska vojska,
patrijarh Arsenije je doneo tešku odluku da spase barem deo naroda, tako
što će se pravovremeno povući ispred turske vojske na sever. Bila je to
istorijska, »velika seoba Srbalja«.
Došavši u Beograd, patrijarh je napisao pismo caru Leopoldu i poslao
u Beč svog egzarha (izaslanika), vladiku jenopoljskog Isaiju Đakovića. I u
tako teškoj situaciji, patrijarh Arsenije je zadržao prisustvo duha i razmi-
šljao strategijski i dugoročno. On je od cara zatražio da srpskom narodu
garantuje da »niko neće dirati u njegovu veru i zakon, da se slobodno pri-
država starog kalendara, da između sebe bira arhiepiskopa, koji bi imao
vlast nad svim pravoslavnim crkvama grčkog obred«.
234 11.
unijaćenje

Car Leopold je prihvatio molbu patrijarha Čarnojevića i 21. avgusta


1690. izdao znamenitu privilegiju kojom je garantovao mnogo više i šire
od onoga što je tražio patrijarh Arsenije. Valja istaći da svi izvori ukazuju
da je patrijarh Arsenije bio obrazovan, da je nastupao sigurno i u skladu
sa svojim položajem i da su njegovo diplomatsko umeće i pisma upućena
caru iznenadila i oduševila sve pa i samog cara te da se između njih razvio
poseban odnos poverenja i uvažavanja. Zato nije čudno što je car obaves-
tio sve vlasti na teritoriji Monarhije, gde su već bili naseljeni pravoslavni,
kakve im je privilegije odobrio i obavezao ih da patrijarhu pravoslavnom
i drugim velikodostojnicima pružaju zaštitu i pomoć i daju propusnice i
pratnju.
Već 20. avgusta 1691. godine izdao je car Leopold novu privilegiju,
tako što je u potpunosti, od reči do reči, ponovio prethodnu i istoj dodao
još jedan pasus, kojim je utvrdio da imovina izumrlih pravoslavaca pri-
pada pravoslavnoj crkvi, a patrijarhu, pored crkvene, priznaje i svetovnu
vlast nad pravoslavnim vernicima.
Kako Janko Šimrak vidi ove događaje i glavne aktere napisao je
na strani 20/21: »Njemu (Arseniju, prim. autora) se sada pružala zgodna
prilika, da sve to jednim udarcem razruši. Težnje Leopoldove na Balka-
nu bile su skoro nezajažljive. On je sanjao o granicama svoga carstva ili
na Bosporu ili kod Trajanovih vrata. U tu svrhu dobro će mu doći ugled
pećkog patrijarha. Za Leopolda je prema tome u ovim velikim planovima
postala unija ne samo suvišna nego i vrlo nezgodna. Ona je smetala nje-
govim političkim i ratnim planovima. Radi toga je požalio što je prenaglio
pa je tako brzo nedavno izdao diplomu za sjedinjenog vladiku u Srijemu
(Longin Rajić). Ali ipak – tako su računali u Beču – to će se sve moći popra-
viti. Arseniju će dati odriješene ruke u radu protiv sjedinjenja na čitavoj
liniji, pa će on porušiti za kratko vrijeme i diplome i svu uniju. Gdje neće
ići milom, tu će ići silom«.
Daleko bi me odvelo ako bih opisivao kako su se stvari dalje odvijale
pa je najbolje da opet citiram Šimraka, str. 22–23: »Tako je došao sticajem
ovih prilika Arsenije do velikog crkvenog i političkog ugleda. Pa se jedino
nakon razmatranja svega toga može razumjeti, kako je Arsenije u jednom
naletu srušio sjedinjenu srijemsku biskupiju uz potporu carskih vlasti;
235 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

kako je jednakom brzinom srušio i donjoslavonsku sjedinjenu biskupiju,


koja je imala svoje sjedište najprije u Orahovici, a onda u Pakracu; kako
je imao toliku vlast da je posljednjeg sjedinjenog biskupa Ljubibratića iz
Pakraca prebacio preko austrijskih granica pomoću vojničkih zapovjedni-
ka u Slavoniji; kako je kasnije zatražio od zagrebačkog biskupa Mikulića,
da dozvoli njegovom izaslaniku vizitirati sve župe sjedinjene Marčanske
biskupije; kako se podufao (usudio, prim. autora) lično doći u manastir
Marčanske biskupije Lepavinu i tu raditi rukama i nogama protiv unije;
kako je tako daleko pošao, da je preda se zvao i samog sjedinjenog marčan-
skog biskupa (Isaiju Popovića, prim. autora), kome su se Arsenijevi ljudi
grozili da će ga ubiti ako se ne odrekne unije. Eto u tim događajima nalazi
se ključ riješenja, zašto je za tako kratko vrijeme srušena unija u Srijemu
i Slavoniji, gdje se počela istom buditi, i u Marčanskoj biskupiji, gdje je
bila već od 1611. godine. Tu se nalazi odgovor na pitanje, kako protiv svega
toga nisu ništa koristili protesti niti zagrebačkog biskupa niti Ugarskog
nadbiskupa Kolonića, a još manje protesti Marčanskog vladike. Ta je po-
litika bečkog dvora bila i kasnije vođena, pa je tako došlo do pljačkanja i
paljenja Marče, a sve na očigled austrijskih vlasti. Kad je bilo gotovo sve sa
zemljom sravnjeno i kad se bujica napada imala srušiti i na Žumberačke
gore, onda je uniju spasila samo jednodušnost tamošnjeg naroda.
Arsenije je postigao, što je želio. Sad je on potpuni gospodar na te-
ritoriju čitave Austro-Ugarske Monarhije uključivši i sjedinjenu mar-
čansku biskupiju. On si je sada mogao svojatati jurisdikcije ne samo nad
novim doseljenicima nego i nad starim i ne samo nad onim nesjedinje-
nim jenopoljske biskupije i drugih biskupija u južnoj Ugarskoj nego i
nad sjedinjenim vjernicima marčanske biskupije. Radi toga je stavljeno
u diplomu, da ima crkvenu vlast i nad svim vjernicima grčkog obreda u
Hrvatskoj. Zanimivo je da u diplomi nema niti jedne riječi o samoj vjeri
nego se samo govori o grčkom obredu. Pa to je i želio patrijarh Arsenije, jer
će se tako čitava stvar još više zamutiti, jer se neće znati, ko je sjedinjen,
a ko nesjedinjen. Glavno je da je grčkog obreda, što je dovoljno, da bude u
crkvenom pogledu Arseniju podložan« (str. 24).
Šimrak je zaista bio ogorčen pa je napisao: »Iz svega se može razab-
rati, da spomenuta carska diploma od 21. kolovoza 1690. znači nadgrobnu
236 11.
unijaćenje

pjesmu unije ne samo u Srijemu i Slavoniji, nego i u gornjoj Hrvatskoj,


u Marči. Tu je istu nadgrobnu pjesmu zapjevao nad unijom i nasljednik
Leopoldov, Josip I (1705–1711), koji je na molbu Arsenija potvrdio 7. VIII
1706. sve ono što je njegov otac udijelio. Isto je tako i njegov nasljednik
Karlo VI na molbu mitropolita Vićenta (Vićentije, prim. autora) Popovića
2. VIII 1713. diplomu u cijelosti utvrdio« (str. 24).
Mislim da Šimrakovo pisanje ne zahteva komentar. Ipak, iznenađu-
je njegov cinizam i ogorčenje zbog politike Bečkog dvora, iako je ranije
i sam pisao u tom duhu. I njemu je unija i unijaćenje, odjednom, iznad
političkih i vojnih interesa i događanja koja su potresala Evropu u celini,
a posebno Rimokatoličku crkvu i njegovog papu. Sad ni Janko Šimrak »od
drveća ne vidi šumu«, zaboravlja da su Turci vodili »džihad«, sveti verski
rat ne samo zbog i protiv pravoslavnih već protiv hrišćanstva u celini i
da su pravoslavni uskoci u Slavoniji, Hrvatskoj i Kranjskoj »kolateralne
žrtve«.
U nastavku Šimrak do detalja opisuje kako je patrijarh Arsenije nad-
mudrio i pobedio papu, kardinala ugarskog Kolonića i biskupe zagrebač-
ke, Mikulića i Seliščevića. Na osnovu već navedenih carskih privilegija,
patrijarh Arsenije je od nadležnih u Beču, crkvenih velikodostojnika i od
vojnih vlasti, u redovnoj i ljubaznoj prepisci, dobio pisana dokumenta
za sebe i svoje egzarhe, u vidu dozvola, propusnica i saglasnosti da on i
njegovi saradnici doputuju i borave na teritorijama na kojima žive pravo-
slavni vernici radi vršenje crkvene i civilne vlasti, postavljanja crkvenih
velikodostojnika i obavljanja svih drugih poslova.
Šimrak opisuje kako se patrijarh Arsenije 25. aprila 1691. obratio pis-
mom biskupu Mikuliću, kako mu je ovaj ponizno odgovorio i time »otvo-
rio sva vrata«, ruga se njegovoj naivnosti, poniznosti i nedoraslosti, jer je
uskoro, kad je shvatio šta to znači, da bi se opravdao, nazivao patrijarha ra-
skolnikom i krivovjercem. Ali Mikulića nije imao ko da optuži i pozove na
odgovornost, jer se i ugarski kardinal Kolonić prethodno sa svim saglasio,
tako da su se u narednom periodu oni bavili sami sobom, s ciljem da se sve
to »zabašuri i gurne pod tepih« dok je patrijarh Arsenije radio svoj posao.
Naime, patrijarh Arsenije je o Božiću 1692. prvo došao u manastir
Lepavina, dakle na područje Marčanske eparhije i u neposrednu blizinu
237 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

manastira Marča. Kad je čuo za dolazak patrijarha, vladika Isaija Popović


se zabrinuo pa je obavestio biskupa Mikulića »da će patrijarha Arsenija ve-
sele duše dočekati mnogi kaluđeri, koji njega smatraju krivovercem. Zbog
toga izbegavaju da ih on zaredi, pa jedni odlaze kod pravoslavnih eparha
izvan Marčanske eparhije, a drugi čekaju dolazak patrijarha«.
Patrijarh Arsenije je iz Lepavine poručio vladiki Isaiji Popoviću da je
vrlo zlovoljan što lično nije došao k njemu u Lepavinu i nalaže da što pre
dođe, kao i da će lično da dođe u Marču kad bude mogao. Vladika Popović
je uvideo da »đavo ne zna za šalu« pa je odlučio da, sa svim kaluđerima,
poseti patrijarha, izrazi mu pokornost i time ponovo dovede u pitanje
svoj odnos i priznavanja pape i zagrebačkog biskupa, a time i uniju. A da
je stanje bilo ozbiljno, potvrđuje i činjenica da je zamenik komandanta
Varaždinskog generalata, general Nikola Makar, zbog uznemirenosti na-
roda, pisao vladiki Popoviću »da piše patrijarhu Arseniju, ne zbog pokor-
nosti, nego zbog naroda, jer se nije nikada tako zbrkalo kao sad, pa ako ne
bude kakvog smirivanja, uskoro ćemo svi ili izginuti ili se razbežati«.49
Strani istoričari ostavili su dragoceno svedočanstvo da je Isaija Po-
pović, s kaluđerima, otišao u manastir Lepavina da se pokloni patrijarhu,
da je patrijarh utvrdio da je Popović pravoslavac i da ga je potvrdio za Mar-
čanskog vladiku. Patrijarh Čarnojević je pisao zagrebačkom biskupu Mi-
kuliću da marčanski episkop može biti sluga zagrebačkom biskupu, ali da
njega mora priznati za svog arhiepiskopa (Kašić, str. 25).
Da bi nešto uradili i održali kakav-takav autoritet, iako su bili svesni
istine, Kolonić je naređivao biskupu Mikuliću da naredi vladiki Isaiji Po-
poviću da poništi sve odluke i postavljenja koja je izvršio patrijarh Arseni-
je i njegovi saradnici, iako mu je bilo jasno da to nije moguće. Posebno su
ga osuđivali što je s kaluđerima posetio Arsenija, poklonio mu se i time ga
praktično priznao za crkvenog vođu.
Nemajući drugog izbora, Mikulić je prenosio ta naređenja Popoviću,
ali ga je prećutno savetovao da ne zaoštrava stvari, čime je prvenstveno
spasavao sebe. U vezi s Popovićevom posetom patrijarhu, savetovao mu je
da se to ne spominje, a da on, Popović, dođe u Zagrebu radi »odriješenja«.

49 Radoslav M. Grujić: »Marčanska unija i unija u Žumberku«, Patrijaršijska štamparija,


Sremski Karlovci 1938, str. 9.
238 11.
unijaćenje

Međutim, niti je sve išlo kako je car naredio niti je patrijarh Arsenije
mogao istovremeno da radi na rešavanju problema na svim prostorima.
Brojni protivnici su se na sve moguće načine suprotstavljali sprovođenju
privilegija koje je odobrio car Leopold. Najvažnije im je bilo da se privi-
legije ne obznane u Hrvatskoj, odnosno Karlovačkom generalatu, na šta
su bili obavezni, računajući da će se ono što nisu obznanili zaboraviti i
zabašuriti.
Ali ponovo se pokazalo da je sve uzalud i da niko ni u kom pogledu
nije dorastao patrijarhu Arseniju III Čarnojeviću. On je iz manastira Lepa-
vina, gde je boravio dva meseca, nadgledao sprovođenje carskih privilegi-
ja i rešavao teške probleme, posebno smeštaj srpskog naroda na području
Ugarske, Hrvatske i Slavonije. Trpeo je sve optužbe i, na zaprepašćenje
njegovih neprijatelja, pravio se kao da ništa ne zna i nastojao da sa svima
održava odnose kao da je sve u najboljem redu. Kad je ocenio da su svi
rekli šta su imali i da je došao pravi trenutak, obratio se sredinom 1694.
pismom caru Leopoldu s molbom da se pobrine da se njegove privilegije
obznane, poštuju i sprovedu i na području Karlovačkog generalata.
Sad su svi nastojali da cara ubede da to ne uradi, u čemu je pre-
dnjačio ugarski kardinal Kolonić, s namerom da se poništi ono što nije
sprovedeno. Pošto je saslušao sve, izdao je car Leopold novu privilegiju
4. marta 1695. godine. Njen značaj se najbolje vidi iz onog što je napisao
Šimrak. »Radi toga nalaže Leopold da se Arseniju dade stara čast i vlast,
da može biskupe svoga roda svuda postavljati i određivati im teritorij nji-
hove vlasti. Ti biskupi bit će u svojim određenim granicama zaštićeni po
carskoj vlasti. To se sve stavlja do znanja svim velikašima i osobito se to
nalaže nadbiskupima u Ostrogonu, Kaloči i Bačkoj, zatim ugarskom pala-
tinu i banu kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Osim toga car daje
pravo Arseniju na sve crkvene prihode u županijama srijemskoj i požeš-
koj, koje će davati narod grčkog obreda. Ovom diplomom car Leopold je
izričito uzeo u obranu Arsenija protiv zagrebačkih biskupa, protiv Kolo-
nića i protiv upravnih vlasti u Ugarskoj i Hrvatskoj, kojima se u diplomi
posebno predbacuje, da ne poštuju povlastice, koje su Arseniju bile dane.
Tom diplomom je car Leopold ujedno ozakonio sve ono što je Arsenije do
sada učinio protiv sjedinjenih biskupija, ne samo u Srijemu i Požegi nego
239 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

i u Marči... Arsenije je tako opet izvojevao u Beču odlučnu pobjedu protiv


svih svojih protivnika« (str. 75).
Šimrak je bio ponovo veoma kritičan prema rimokatoličkim ve-
likodostojnicima, posebno zagrebačkim biskupima. Istovremeno, iako
njegov veliki »mrzilac«, odao je patrijarhu Arseniju III Čarnojeviću naj-
veće priznanje i izrekao pohvale. U kritici zagrebačkih biskupa otišao je
tako daleko da ih je optužio da su oni prvi razorili Marčansku biskupiju,
jer su je podelili na tri rimokatoličke biskupije. »Marčanskog biskupa do-
veli su u situaciju da sjedinjenima nije mogao ništa drugo pokazati niti
dati, nego potpunu ovisnost, koja ga je na svakom koraku sramotila i koja
mu nije dala nikakve slobode kretanja, pa je izgledao kao sluga latinskih
biskupa«. On priznaje i da su bila istinita upozorenja da je »Marčanska
biskupija«, odnosno unija, samo prelazni korak, kako bi se konačno sve
pravoslavne vernike prevelo na latinski obred. »To su bile namjere i samih
zagrebačkih biskupa« (str. 77).
O patrijarhu Čarnojeviću na strani 78 piše: »...koji je osim toga imao
u sebi živu energiju, nezajažljivu ambiciju pučkog tribunala i narodnog
vođe, ljubav prema narodu i izvrsne političke sposobnosti... Narod se oko
njega kupio kao pčela oko košnice... Arsenije je čitavo vrijeme svog borav-
ka u carskim zemljama, obilazio krajeve u kojima su se nastanili doselje-
nici«.
Vladika (biskup) Isaija Popović umro je 23. februara 1699. u Marči.
Šimrak mu odaje priznanje i kaže »da je bio vješt, težio je da ima mir u
manastirima Lepavini i Marči, popuštao je do krajnjih granica, spasio je
što se spasiti dalo. Iza njega će dolaziti sve gora vremena, bit će sve teže
unutrašnje borbe, a sve nesposobniji naslednici do vremena Gabre Palko-
vića u sredini osamnaestog vijeka« (str. 83).
Pre nego nastavim priču o Marčanskoj episkopiji (unijatskoj bi-
skupiji) i njezinim, kako Šimrak kaže, sve nesposobnijim Popovićevim
naslednicima, potrebno je ukazati da se tada situacija u potpunosti pro-
menila i u vezi s unijaćenjem kao sramnim i neuspešnim projektom, a
tako i i značajem samog manastira Marča kao sedišta episkopije. Šimrak
je već otvoreno ukazao kako su s patrijarhom Arsenijem svi izgubili bitke
koje su sami nametali i otpevao posmrtnu pesmu »Marčanskoj uniji« i
240 11.
unijaćenje

unijaćenju u celini. Jer do dolaska patrijarha Arsenija i »velike seobe Srba-


lja«, simbol i merilo uspeha u unijaćenju za Rim, posebno za zagrebačke
biskupe pa i za Beč, bili su pounijaćene marčanske vladike i nekolicina
njihovih sledbenika. Istovremeno, dok su vladike marčanske stvarno ne-
što značili, i lično, i kao verski simboli, i kao predvodnici pravoslavnog na-
roda, uključujući i vladiku Isaiju Popovića, otpor i borba protiv unijaćenja
bila je za pravoslavni narod i borba za izbor »svog vladike« i za manastir
Marča kao sedište pravoslavlja.
Pojava patrijarha Arsenija i sve što je urađeno pod njegovim ruko-
vodstvom izmenili su u potpunosti situaciju. Pravoslavni narod je dobio
svog vođu te prava i privilegije, kako u verskom, tako i u političkom ži-
votu i odnosima. Marčanske vladike (biskupi) koji su priznavali papu iz-
gubili su svaki značaj i bili usamljeni i izolovani. S obzirom da je njihovo
delovanje i uticaj izvan Marče bio zanemarljiv, Marča je izgubila značaj
kao versko središte uopšte pa i kao sedište velike pravoslavne eparhije.
Sedište je moglo da bude i u nekom drugom manastiru, na primer u Lepa-
vini, tako da se u narednom periodu nije više znalo da li se borba vodi za
to ko će da bude marčanski vladika (biskup), ili da li će Marča da ostane
pravoslavni manastir, ono što je i bila već više od jednog veka.
Sve to je došlo do izražaja već prilikom izbora i imenovanja desetog
marčanskog vladike (biskupa) Gabrijela Turčinovića (1700–1706). O Tur-
činoviću se znalo samo da je bio kaluđer u Marči za vreme Isaije Popovića,
da je bio pravoslavnog i srpskog porekla, da je imao više od 30 godina i da
se predstavljao kao »presbiter« (grčki naziv za pravoslavnog popa, kaluđe-
ra ili monaha). Poznato je i da se sam pismom preporučio zagrebačkom
biskupu Stjepanu Seliščeviću (1694–1703) da ga predloži za episkopa
marčanskog, što je Seliščević prihvatio jer drugih kandidata nije ni bilo.
Ali sad su i Beč i Rim pokazali da im imenovanje marčanskog vla-
dike (biskupa) više i nije mnogo važno. Beču je trebala godina dana da se
provede prva procedura, pa još nekoliko meseci za drugu, da bi nakon toga
u Rim otišao predlog da se Turčinović imenuje, iako ne ispunjava sve pot-
rebne uslove, ali je bolji od drugih. U Rimu su se prepucavali s Bečom oko
formalnih razloga i naziva (Svidnički ili Platejski), tako da je Turčinović
potvrđen od pape tek 13. avgusta 1701. godine (Šimrak, str. 87).
241 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U takvoj situaciji Turčinović je bio i neprimetan i beznačajan sa


stanovišta interesa unije i bezopasan sa stanovišta borbe protiv unije i
očuvanja pravoslavlja. Njegovi pokušaji da nešto učini, njegove žalbe ili
predlozi doživljavali su neuspeh za neuspehom. Kardinal Kolonić, vojne
vlasti pa čak i zagrebački biskup upozoravali su ga da prema prekršiocima
bude blag, da im oprosti ili da pređe preko svega. Sve je bilo bolje nego da
se izaziva narod i pravoslavni kaluđeri. Tako je bilo i kad je, u odsutnosti
Turčinovića, iguman manastira Lepavina isterao jednog kaluđera sklonog
uniji, odveo na Svetu goru (manastir Hilandar) pravoslavne đakone na ru-
kopoloženje, a dvojicu monaha odveo na rukopoloženje patrijarhu Arse-
niju. Kad ga je Turčinović pitao zašto je to uradio, odgovorio je »da mu se
tako svidelo« (Šimrak, str. 123).
Turčinović je napravio i jednu kardinalnu grešku. Mislio je da će uči-
niti »veliko delo« i da će se proslaviti pa je kardinalu Koloniću napisao
pismo u kojem je optužio nikog drugog nego patrijarha Arsenija. Kad je to
saznao, Arsenije nije propustio priliku. Lako je dokazao da je Turčinović
lagao, a sve iskoristio da se reši Joanikija Ljubibratića, unijatskog biskupa
u Pakracu. Šimrak kaže da je »tako sišao sa pozornice istorije posljednji
predstavnik unije u Gornjoj Slavoniji i Srijemu, a sa njime je propala i sva
unija«.
Kakvo je stanje bilo za vreme Turčinovića pokazuju brojni problemi
koje je imao s kaluđerima i pritužbe i žalbe zagrebačkom biskupu Marti-
nu Brajkoviću (1703–1708), koji mu, svestan i sam da od unije nema ni-
šta, savetuje »da odustane od strogoće i sve nastoji svršiti po kršćanskom
zakonu«. U skladu s tim, Turčinović kaluđeru Damjanu Smiljaniću, koji
napušta Marču, daje pismo kojim »obaveštava sve redovnike i pravoslav-
ne hrišćane da Damjan putuje s njegovim odobrenjem i moli ih, ne samo
da ga ne ometaju, nego da mu pruže svaku pomoć« (Šimrak, str. 125)
S Turčinovićem je Šimrak, iz samo njemu znanih razloga, prekinuo
priču o Marčanskoj episkopiji (uniji) i njezinim vladikama (biskupima) i
još jednom ponovio svoje stavove. Celovitu ocenu ponašanja hrvatskih
biskupa, o kojima je već izrekao najteže reči, zaključio je ocenom rada i
ponašanja biskupa Martina Brajkovića, i to ne bez razloga. Svoje nezna-
nje i nerazumevanje stvari do nivoa gluposti, Brajković je, misleći da je
242 11.
unijaćenje

pametan, obrazložio u 16 tačaka i predloga kako bi trebalo pravoslavne


prevesti u Rimokatoličku crkvu. »Duh latinizacije prožimao je Brajkovića
od glave do pete. On uniju smatra kao most do latinskog obreda. Unija ima
pravo na život samo tako dugo, dok se pomoću nje kao prelaznog stadija
sve ne slije u zapadnom obredu« (str. 121).
Ništa manje teška nije ni njegova ocena politike Bečkog dvora.
»Bečki dvor je svoje odnose prema sjedinjenima i prema nesjedinjenima
udešavao ne na osnovi nikakvih religioznih načela nego samo na osnovi
momentanih političkih interesa. Kad im je bila za političke interese kori-
sna unija, pomagali su je i dakako tim svojim ponašanjem uništili; a kad
im je opet trebalo pravoslavlje, pomagali su ga i rukama i nogama protiv
unije i protiv katolika latinskog obreda« (str. 91).
Ali Marčanska episkopija (unija) postojala je i posle vladike (bisku-
pa) Gabrijela Turčinovića pa tu priču moram da dovedem do kraja jer se
kraj Marčanske epskopije (unije) na najdrastičniji način odrazio na žu-
mberačke uskoke. Gabrijela Turčinovića nasledio je, kao jedanaesti mar-
čanski vladika (biskup), Grigorije Jugović (1707–1709). Bio je upravitelj
imanja u Pribiću, ekonom Grkokatoličkog semeništa u Zagrebu i iguman
u manastiru Marča. Kao miran čovek, nije se razmetao unijom, posebno
nije pravio nasilje nad pravoslavnima. S obzirom na kratkoću vremena,
Jugović i nije mogao da učini mnogo. Takvo stanje prividnog mira, ali i
zamešateljstva i nejasnoće, kad su vladike za Beč, Rim i Zagreb unijati, a
za narod pravoslavni, smetalo je i postajalo nepodnošljivo i za Beč i Rim
i Zagreb.
Ponovo se tražio vladika (biskup) koji bi bio u stanju da deluje na
pravoslavni narod i mlade ubedi da se reše »zabluda pravoslavlja i uvere
u ispravnost obreda latinskog i Rimokatoličke crkve«, ali je ponovo uči-
njen potpuno pogrešan, do tada najgori izbor. Za dvanestog marčanskog
vladiku (biskupa) postavljen je Rafajlo Marković (1709–1726), dotadaš-
nji iguman manastira Marča, čovek častoljubiv, lakom, nasilan i grub.
Zlostavljao je kaluđere, vodio veliku pratnju i tražio da ih se časti, uzimao
što mu se svidelo, naplaćivao usluge prilikom pokopa, prisvajao novac,
trošio na ženu koju je imao u Marči i činio i druga nedela. Kad je to naro-
du dozlogrdilo, došlo je 1715. do oružane pobune koju su predvodili stari
243 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

pop Teodor Popović i njegov sin pop Nikola. Narod je Markoviću odrekao
poslušnost i obraćao se susednim episkopima (Kašić, str. 30).
Sledeće godine sakupili su se u Križevcima narodne vojvode, knezo-
vi, popovi i oficiri i uputili pismo caru da niti mogu više priznavati Mar-
kovića za svog episkopa niti one koje je on rukopoložio dok to njihov mi-
tropolit ne potvrdi, kao i da će postojano držati stari, istočni (pravoslavni)
obred (veroispovedanje). S obzirom da je Habsburška Monarhija ušla u
rat s Turskom, Ratni savet iz Graca je 19. septembra 1716. izdao naređenje
iz kojeg se vidi dvoličnost politike i odnosa prema pravoslavnima i uniji:
»Strašno se tuži srpski narod na unijatskog vladiku Rafaela Markovića.
Premda se valja najrevnije starati za hrišćansko-katoličku vjeru i za njezi-
no rasprostiranje, to treba činiti diskretno, a ne pakosničkim ponašanjem
i nasilničkom samovoljom... jer bi se dovela opšta stvar za vrijeme ovog
rata u najopasnije neprilike... Stoga je naređeno da se nikome nasilno ne
nameće vjera, ...da se ne dopusti da se već pounijaćeni natrag vraćaju (u
pravoslavlje, prim., autora), niti da se zabranjuje da se pounijate oni koji
to žele od svoje volje. U nuždi treba takve braniti i vojskom« (Grbić, str.
285).
Međutim, čim se ratna sreća protiv Turske okrenula na stranu Hab-
sburške Monarhije, saopšteno je da car neće pored svidničkog episkopa
(unijatskog, Markovića) trpeti i pravoslavnog vladiku. To se odnosilo na
vođu narodne pobune, popa Nikolu Popovića, kojeg je beogradsko-karlo-
vački mitropolit Mojsije Petrović, na saboru u Sremskim Karlovcima
1726. imenovao za episkopskog namesnika za celokupno Marčansko vla-
dičanstvo i time izolovao Markovića (Kašić, str. 31).
To je izazvalo Markovića da silom uđe u manastir Lepavina i tako
demonstrira svoju moć. Iguman manastira Lepavina, koji mu je preprečio
put, ubijen je na crkvenom pragu. Izbila je krvava pobuna pa je mitropo-
lit Petrović nastojao da smiri narod, a vlasti su uhapsile i zatvorile protu
Nikolu Popovića.
Rafajlo Marković je nastavio s nasilničkim ponašanjem, iako nije
bio po volji niti vlastima. Njegova smena nije dolazila u obzir jer bi to zna-
čilo da se priznaje greška, ali i zbog toga što nije bilo boljeg izbora jer su
uniju prihvatali samo loši ljudi i još gori duhovnici.
244 11.
unijaćenje

Kad je Rafajlo Marković umro, za njegovog naslednika, kao trinaesti


vladika (biskup) marčanski, postavljen je Grigorije Vučinić (1727–1733).
Po postavljenju, Vučinić se pismenom predstavkom obratio caru, požalio
se da se unijaćenje ometa na sve moguće načine i izneo svoje predloge za
rešavanje tog problema. Istovremeno, vojni komandanti su počeli otvo-
reno da se mešaju u verske odnose. Komandant Karlovačkog generalata
napisao je da je strašno i misliti na šizmatike i predložio da treba ozbiljno
raditi na unapređenju unije, ali oprezno, tako da se svakom zgodom pos-
tavi po neki unijatski sveštenik, a »šizmaticima« zabraniti da postavljaju
popove bez generalove saglasnosti (Kašić, str. 37).
Međutim, ni prota Nikola Popović nije sedeo skrštenih ruku, ni u
zatvoru, a posebno ne posle puštanja na slobodu. On je argumentovano
ukazivao da se pravo stanje i odnosi mogu utvrditi samo ako »nepristra-
sna mešovita komisija utvrdi koliko ima unijata, a koliko pravoslavaca u
Varaždinskom generalatu«. Pošto se za to energično založio i mitropolit
srpski i drugi visoki predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Bečki dvor
je 3. oktobra 1731. doneo fatalnu odluku i naredio da se formira komisi-
ja koja će utvrditi broj jednih i drugih vernika. U komisiju su imenova-
ni pukovnik Galer, pravoslavni episkop Kostajničko-Zrinopoljski Stefan
Ljubibratić i unijatski episkop Svidničko-Platejski (Marčanski) Grigorije
Vučinić. Komisija je počela s radom 18. marta 1732, obilaskom 31 parohi-
je, počev od Sesveta kod manastira Lepavina, do parohija oko manastira
Marča (Kašić, str. 38).
Radilo se tako što bi se u svakoj parohiji sakupio sav narod, posebno
starešine porodica, pa bi im bio pročitan carski dekret, gde je jasno stajalo
da car želi da zna ko je unijat, a ko pravoslavac. Posle čitanja dekreta, pisar
je popisivao sve muškarce stare 15 i više godina i svakog pitao za versku
pripadnost. Mađutim, ljudi nisu ni čekali pitanje, već su se izjašnjavali
kao pravoslavci, dodajući da nisu bili niti bi ikad pristali da budu unijati.
Videvši ono čega se plašio, da nigde nema unijata, episkop (biskup) Vuči-
nić, počev od drugog dana rada u Kupinovcu, zaklinjao se pred narodom
da je pravoslavni episkop. U poslednjoj, Marčanskoj parohiji, gde su pa-
rohijsku dužnost obavljala dvojica unijatskih kaluđera, i oni su izjavili
da nisu niti žele da budu unijati, nego su pripadnici istočne pravoslavne
crkve (Kašić, str. 39).
245 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Dakle, popis je jasno pokazao da je unijaćenje bilo potpun promašaj,


urodilo je zlom, unelo je mržnju i netrpeljivost i koštalo ljudskih života.
Ali iz svega je, verovatno, izvučen samo jedan zaključak: da se više nigde
i nikada ne dozvoli pošten popis i utvrđivanje ko je stvarno unijat, a ko
pravoslavac. Nažalost, cenu su platili žumberački uskoci.
Kad su u Beču dobili izveštaj komisije, bili su zaprepašteni. Sem tro-
jice kaluđera i episkopa Vučinića, koji je ranije potpisao da priznaje papu,
u Marčanskoj episkopiji nije bilo unijata. Mitropolit Vićentije Jovanović,
srpske narodne i verske vođe te narod u Hrvatskoj i Slavoniji energično
su tražili da se osnuje nova pravoslavna eparhija, sa sedištem u manastiru
Lepavina. U Beču i Zagrebu su sve činili da ponište rezultati popisa i da
se unija održi u životu. Tek nakon dve godine odobreno je da se formi-
ra nova Lepavinsko-Severinska episkopija (vladičanstvo), s obzirom da
je sedište preneto u malo mesto Severin, bliže centru episkopije. Za epi-
skopa je izabran egzarh Simeon Filipović, ali je on konačno potvrđen tek
u januaru 1735. godine. Episkopija je obuhvatala područje Koprivničke,
Đurđevačke, Križevačke i Ivanićke krajine i Žumberački kapetanat, iako
su Žumberčani praktično pripadali Karlovačkom generalatu i Karlovač-
kom vladičanstvu, posebno najbližem manastiru Gomirje. Pokazaće se da
pripajanje Žumberka novoj eparhiji nije bio najsrećniji potez.
Nova pravoslavna eparhija odobrena je uz uslov da u manastiru
Marča i dalje ostanu unijati i da narod pravoslavni plaća za njihovo izdrža-
vanje po jedan groš po kući. Videvši da je unija na putu potpune propas-
ti, činjeno je sve da se potisne pravoslavlje, a oživi unija. Zabranjivano
je i da deca rimokatoličkih i unijatskih roditelja služe kod pravoslavnih,
kao i sklapanje mešovitih brakova. To je dovelo do pobune u celokupnom
Varaždinskom generalatu. Pobunjenici su poslali delegaciju caru, a on
na njih vojsku, na šta su ustanici porušili pet mostova i pripremili se za
otpor. Tada su se u Beču prisetili da samo na bojištu u Italiji ima 40.000
krajišnika i šta bi za carevinu značilo ako bi oni otkazali poslušnost pa je
naređeno da se s ustanicima oprezno postupa (Kašić, str. 51).
Ali »ulje na vatru« i ovoga puta dolio je zagrebački biskup Juraj Bra-
njug (1723–1748) jer je zatražio da se, pošto je umro vladika (biskup) Gri-
gorije Vučinić, na njegovo mesto hitno imenuje Silvester Ivanović (Gr-
246 11.
unijaćenje

bić smatra da se prezivao Jovanović, prim. autora), jedan od unijatskih


kaluđera u Marči. Njegovo postavljenje je organizovano pompezno pa je
čak i vojska terala narod da prisustvuje postavljenju. Međutim, narod nije
trebalo terati, sam je došao i to u velikom broju, ali ne da slavi, nego da
izrazi svoj ogorčenje i da Ivanoviću otvoreno kaže da u Marči više neće
unijatskog episkopa (biskupa). Pošto je on, ipak, postavljen, a za njegovo
izdržavanje odobrena sredstva, skupilo se oko 600 krajišnika i krenulo
da iz pravoslavnog manastira Marča, koji su izgradili njihovi preci, istera-
ju Ivanovića i nekoliko njegovih sledbenika. Ko zna šta bi se dogodilo da
pukovnik Štrasoldo nije postupio mudro i zamolio narod da se sve to reši
mirnim putem pa je caru poslato pismo s molbom da se manastir Marča
vrati pravoslavnima i da postane sedište nove eparhije (Kašić, str. 53).
Pošto nije bilo odgovora, narod je isterao iz Marče unijatskog vla-
diku Ivanovića i druge unijate. Ostala su samo trojica kaluđera: Teofilo
Pašić, Simeon Bulić i Rafailo Ognjančević, koji su se pritajili i izjasnili da
nisu unijati. Međutim, kad je narod došao da proslavi manastirsku slavu
Svetog Arhanđela Mihajla, ova trojica su zatvorila vrata, ali ih je narod
provalio, istukao svu trojicu, nakon čega oni pobegoše u Zagreb. Pošto
se nije moglo protiv naroda, za sve je optužen vladika Simeon Filipović,
a car je obrazovao komisiju da ispita uzroke pobune. Komisija, na čelu s
princom Hildburgshauzenom, ispitivala je i pravoslavne i rimokatolike.
Pravoslavni su tražili da im se vrati manastir Marča, a rimokatolici su, na
zaprepašćenje komisije, podržali taj zahtev i svoje stavove saopštili u pet
tačaka, od kojih je prva glasila: »Rimska crkva nije ni najmanje šta dobila
od kako su u Marči unijatski biskupi, što potvrđuju i rezultati istražne ko-
misije od 1732. godine«. (Kašić, str. 57).
U naredne četiri tačke samo se još jasnije ispoljila sva besmislenost
unijaćenja i štetne posledice na odnose među hrišćanima, čime je data
»lekcija i Bečkom dvoru i Rimu, a posebno zagrebačkim biskupima i lo-
kalnom rimokatoličkom kleru, kojem su rimokatolički vernici cinično
preporučili: »da bi valjalo da obrate veću pažnju na svoje stado nego da se
prekomerno bave lovom i držanjem mnogih lovačkih pasa, koji nanose
štetu usevima njihovih župljana« (Kašić, str. 58).
247 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Propast unije i manastira Marča

I pored svega, komisija je izbegla da donese zaključak pa je zatraženo da


strane dostave dokaze svojih prava na Marču. Kad je i to urađeno, utvrđe-
no je da Marča treba da pripadne pravoslavnima, odnosno episkopu Sime-
onu Filipoviću, da se iz Zagreba u Marču vrate odnete svetinje, ali da pra-
voslavni nemaju pravo na imanje Pribić, koje su unijati kupili za vreme
unijatskog vladike Pavla Zorčića (Kašić, str. 58).
Međutim, Beč više nije bio spreman ni po koju cenu da pravoslav-
nima vrati Marču pa je 1738. naređeno da vojska zauzme Marču silom i
vrati je unijatima. Kad je to urađeno, narod se pobunio i pod vodstvom
harambaše Tomaševića 17. Juna 1739. zapalio crkvu i druge zgrade. Arhi-
va, privilegije i relikvije su prenesene u Severin (Kašić, str. 59).
Međutim, borba za Marču time nije završena. Pošto je pravoslavni
narod obnovio Marču, u nju su ponovo došli pravoslavni kaluđeri, iako
Marča nije bila sedište episkopije. Borba za Marču je potrajala sve do 1753,
odnosno 1755. godine, sa sve većim i direktnijim posledicama za Žumbe-
rak.
Kakav je bio odnos rimokatoličkih biskupa i popova prema svemu
što je ličilo ili podsećalo na pravoslavlje, svedoči čak i više puta spominja-
ni Žumberčanin Milko Popović: »Zanimljivo je primjetiti da u najtežim
danima Marčansko-Svidničke biskupije, a naročito kad je 1739. spalje-
na biskupska rezidencija i grkokatolička katedrala u Marči, nije bilo niti
jednog jedincatog rimokatoličkog crkvenog velikodostojnika na području
Hrvatske i Slavonije, koji bi dao ili ustupio bar za upotrebu svoju crkvu
(a bilo ih je hvala Bogu dosta) za grkokatolička bogosluženja, za bogoslu-
ženja katolika istočnog obreda« (ŽK za 1966, str. 285). Iako Predović ni
ovom prilikom neće da spomene pravoslavlje, ipak je rekao suštinu.
Sada se došlo u tragikomičnu situaciju: pravoslavni narod u Varaž-
dinskom generalatu ima svoje Lepavinsko-Severinsko vladičanstvo sa
sedištem u Severinu; popis sproveden 1732. pokazao da na tom području
nema unijata, sem vladika (biskupa) koje postavlja Beč i nekoliko njiho-
vih sledbenika; na drugim područjima Hrvatske i Kranjske pravoslavni
imaju svoje Karlovačko vladičanstvo; manastir Marča, ranije sedište Mar-
248 11.
unijaćenje

čanskog vladičanstva kojem su pripadali svi pravoslavni na području Sla-


vonije, Hrvatske i Kranjske je spaljen pa obnovljen, a pravoslavni narod
želi da obnovljeni manastir Marča koristi za svoje bogosluženje i ne doz-
voljava da u njemu budu unijati.
Ali Beč više nije hteo da dozvoli da se prihvati realnost i da unija
potpuno propadne pa je car doneo još jednu apsurdnu odluku. Na predlog
zagrebačkog biskupa, već 28. novembra 1739. imenovao je Teofila Pašića
(1738–1746) za četrnaestog »episkopa sveg naroda grčkog obreda u Hrvat-
skoj«, a vojnim vlastima naredio da ga u svemu podržavaju. Zašto je ova
carska odluka apsurdna? Prvo, što novi vladika (biskup) više praktično
nema vernika, odnosno unijata, niti episkopiju. Drugo, što car na stranu
unijata i unijaćenja okreće vojne vlasti, koje su do tada bile na strani pra-
voslavnih krajišnika jer su oni već stolećima činili većinu carske vojske na
području Slavonije i Hrvatske. I treće, za unijatskog vladiku imenovao je
duhovnika sumnjivog morala i ponašanja, koji se ponaša kao da je pijan, a
deluje nasilnički i suprotno stvarnom stanju i odnosima.
Pašić je protiv Lepavinsko-Severinskog vladike Filipovića činio sve
što mu je stajalo na raspolaganju. Neprekidno je tražio da mu se vrati
spaljeni i obnovljni manastir Marča. Praćen vojskom, otišao je na podru-
čje Karlovačkog vladičanstva s namerom da tamo uspostavi svoju vlast.
Međutim, već na prvom koraku narod i kaluđeri su ga fizički napali, u
Medku je i pucano na njega, a manastiru Gomirje nije smeo ni da se prib-
liži. Pošto je doživeo potpun krah, zagrebačkom biskupu je napisao pismo
u kojem za sebe kaže »da je beštija i kaštiga vredan pred gospodinom Bo-
gom« (Kašić, str. 64). Kašić skreće pažnju i da je »o nemoralnom i prlja-
vom karakteru Pašićevom pisano i u Spomenici, kalendaru grkokatoličke
Križevačke biskupije 1932, na strani 40–43« (str. 61). S obzirom da je to
glasilo uređivao i izdavao Janko Šimrak, veoma mi je žao što nisam u mo-
gućnosti da saznam i čitaocima prenesem šta je napisano.
Kad su njegovi promotori i zaštitnici videli ko je i kakav je Pašić,
uklonjen je i prognan u manastir Lavov, odakle je pobegao u Rusiju, s na-
merom da se opravda i predstavi kao pravoslavac. Međutim, tamo ga je ra-
skrinkao poručnik Filip Radotić koji je zbog suprotstavljanja uniji i zbog
odbrane manastira Marča morao da izbegne u Rusiju.
249 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ali istina o ovom, takozvanom unijatskom vladiki ne bila potpuna


ako ne bih ukazao na njegov odnos prema žumberačkim uskocima. Pošto
je posle gubitka Marče boravio na imanju u Pribiću, smatrao je da je Žu-
mberak u njegovoj nadležnosti pa je, uz pomoć vojske, 12.oktobra 1739.
uhapsio žumberačke pravoslavne sveštenike Marka i Teodora Pruščevića
koji ga nisu priznavali. Marka je poslao u Zagreb, gde ga je zagrebački bi-
skup zatvorio, a njegovog brata Teodora sam je zatvorio u Pribiću (Kašić,
str. 63). Postupak prema pravoslavnim sveštenicima, braći Pruščević,
postaće uskoro obrazac ponašanja prema pravoslavnima u Žumberku, a
Teodor i Marko Pruščević završiće tragično.
Kad je 20. oktobra 1740. umro car Karlo IV, nasledila ga je kćerka
Marija Terezija, žestoka rimokatolkinja. Njezina vladavina praćena je ne-
prestanim ratovima, jer su protivnici, pre svega Pruska, videli priliku da
»naplate stare račune«. Zbog toga će i njezinu vladavinu karakterisati dve
neprekidno suprotstavljene tendencije. S jedne strane nastojanje da Hab-
sburška Monarhija, ako bi to bilo izvodljivo, ponovo postane jednoverska,
rimokatolička država, a s druge vapijuća potreba da krajišnici i dalje osta-
nu branioci carevine, sve manje protiv Turaka, a sve više širom Evrope,
posebno protiv ekspanzije »bratske« Pruske.
Grbić, pozivajući se na istoričara Vaničeka, kaže da je 1740. celo-
kupna carska vojska brojala 113.000 pešaka i konjanika, a da je u okviru
toga bilo 45.617 graničara pod oružjem i 20.000 u rezervi, što ukazuje na
značaj krajišnika u odbrani Monarhije (str. 310/311).
Hrvatski sabor, nije uvažavao ove činjenice. Na zasedanju 1741, po-
red zahteva da se povede istraga protiv vladike Simeona Filipovića, a da se
manastir Marča preda unijatima, »izglasao i član 46. zakonski članak ko-
jim se obnavlja stari zakon da se u Hrvatskoj neće trpeti nijedna vera osim
rimokatoličke«. Carica je prvo pohvalila njihovu »revnost za pravu veru«
i pozvala Sveti arhijerejski sabor Pravoslavne crkve da se zauvek odrekne
svih prava na Marču (Kašić, str. 65). Zbog toga je carici upućena 1742. na-
rodna deputacija, koja je ukazala da su zahtevi i odluke hrvatskog sabora
i njezina podrška suprotni privilegijama i pravima koje su pravoslavnom
narodu odobravali i potvrđivali svi njezini prethodnici i da se narod zbog
takvih odluka već tri puta dizao na oružje i nije hteo da ide u rat.
250 11.
unijaćenje

Pitanje je da li bi »drugarica carica« sve to shvatila ozbiljno ili bi os-


talo po zahtevima hrvatskog sabora, da se Mađari nisu samo simbolično
odazvali u rat i da Krajišnici nisu počeli da napuštaju bojišta. Tada je vladi-
ki Filipoviću upućen vapijući poziv da dođe u Beč, u susret vojnicima koji
napuštaju bojišta, da ih umiri i vrati. Vladika je prihvatio poziv i usmeno
i pismeno smirivao pobunjene, zbog čega mu je general Galer zahvalio,
a carica Marija Terezija bila prisiljena da 2. decembra 1742. potvrdi prava
dodeljena dokumentom »Statuta Valachorum« (Grujić, str. 312–315).
Međutim, kad se situacija smirila, vladika Simeon Filipović, umesto
priznanja, doživeo je da se protiv njega vodi istraga, čiji ishod nije doče-
kao jer je umro 16. marta 1743. godine. Sahranjen je u manastiru Lepavi-
na (Kašić, str. 65–67).
S obzirom da iz raznih razloga nije mogla da se postigne saglasnost
o novom vladici Lepavinsko-Severinskom, pravoslavno rukovodstvo i
narod Karlovačkog i Varaždinskog generalata je zatražio da se Karlovačka
i Lepavinsko-Severinska eparhija ujedine i tako obnovi nekadašnja Mar-
čanska episkopija, sa sedištem u Marči. Dakle, zatraženo je upravo ono
što Beč više nije želeo ni po koju cenu. Zbog toga je 4. februara 1750. sa-
opšteno mitropolitu Pavlu Nenadoviću da je carica nepovratno odlučila
da se Lepavinsko-Severinska, odnosno Marčanska eparhija nikada više
ne obnovi, a njen teritorij da se podeli između Karlovačke i Kostajničke
eparhije (Kašić, str. 73).
S obzirom da su time bili samo delimično ispunjeni zahtevi hrvat-
skog plemstva i sveštenstva, oni su 1751. ponovili zahteve usmerene na
potpunu likvidaciju pravoslavlja u Habsburškoj Monarhiji. Međutim,
carica je odgovorila da se privilegije ne moga poništiti jer su donete i
potvrđivane posle sličnih zahteva hrvatskog i ugarskog vlastelinstva i
sveštenstva. U stvari, trebala joj je Krajina i krajišnici, a bila je i u savezu s
Rusijom, u koju su se već počeli iseljavati Srbi iz Banata i Bačke.
Mal kaže da su se Uskoci »razočarani počeli seliti u Rusiju. To pre-
seljavanje je poprimilo takve dimenzije da je 1752. carica Marija Terezi-
ja pokušavala da svaki takav pokret, podršku ili nagovaranje suzbije pod
pretnjom najtežih kazni« (str. 80).
251 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Pošto dogovora oko manstira Marče i dalje nije bilo, carica je prihva-
tila predlog da se Marča uzme silom, ali da se sve dobro pripremi i izvede
u tajnosti. Izvođenje plana otimanja manastira Marča carica je poverila
generalu Petaciju, zameniku komandanta Varaždinskog generalata, zas-
lepljenom rimokatoliku i protivniku Srba i pravoslavaca.
General Petaci je na prevaru izdejstvovao potpise navodnih naro-
dnih knezova, od kojih su četvorica bili rimokatolici, da priznaju novo-
imenovanog unijatskog vladiku Gabrijela Palkovića i pripremio teren za
otimanje Marče. Kad je ocenio da je došao trenutak, pozvao je u Marču 1.
avgusta 1753. najviše srpske oficire i došao tamo u pratnji 20 konjanika
i 200 pešaka, sve rimokatolika. Pošto su naslutili o čemu se radi, srpski
oficiri, pod vodstvo potpukovnika Mihajla Mikašinovića, zatražili su da ih
ne vodi u Marču ako misli da je preda unijatima, ali im je Petaci pročitao
caričin dekret kojim se »nepokornima preti gubitkom života, a narodu
gubitkom privilegija« (Kašić, str. 78).
Po dolasku u Marču, Petaci je saopštio kaluđerima da u roku od 24
časa napuste manastir, koji se stavlja pod vojnu upravu. U Marču je doveo
dvojicu unijata, isterao pravoslavne parohe iz šest okolnih crkava, pozat-
varao pravoslavne crkve i uzeo ključeve. Ključeve crkve u Grabovnici nije
predao već spomenuti poručnik Filip Radotić. Marču i pravoslavne crkve
kontrolisao je kapetan Mrzljak, rimokatolik (Kašić, str. 76–80). Otimanje
Marče bila je samo vežba generala Petacija za nasilno unijaćenje pravo-
slavnog srpskog naroda u Žumberku.
Otmica Marče teško je pogodila srpski narod u celom Mačanskom
vladičanstvu. Episkop gornjokarolavčki Danilo Jakšić pisao je mitropoli-
tu Pavlu Nenadoviću: »Lakše bi preboleli da je carica, za kakav svoj naroči-
ti interes, od svake srpske kuće po jednu glavu uzela i smrti predala, nego
što će preboleti ovu žalost, koju im zadade otmicom najstarijeg srpskog
manastira Marče« (Grujić, str. 16).
Sve žalbe s narodnih zborova, mitropolitova pisma i zahtevi, kao
i zahtevi deputacije upućene u Beč, koju je predvodio potpukovnik Mi-
hajlo Mikašinović, odbijeni su pa je carica 5. novembra 1753. odgovorila
mitropolitu Pavlu Nenadoviću da se Marča ne može povratiti pravoslav-
nima. Tada je još više pojačan teror nad pravoslavnim sveštenicima i naro-
252 11.
unijaćenje

dom. Narod je progonjen i kažnjavan, a sveštenici hapšeni, prebijani, ba-


cani u tamnice i ubijani. Narodno neraspoloženje još su više pojačale voj-
ne reforme. Čaša se prelila kad je general Petaci, 24. avgusta 1754. godine,
silom ponovo postavio u Marči unijatskog biskupa Gabrijela Palkovića.
Kao odgovor, planula je u januaru 1755. čuvena Severinska buna.
Pobunili su se Srbi, odnosno pravoslavni, ali su se priključili i Hrvati, ri-
mokatolici. Ustanici su ubili nekoliko najgorih oficira, a carici je upućen
zajednički zahtev. Osnovana je »Severinska opština Varaždinskog genera-
lata«, čiji je predsednik postao kapetan Petar Ljubojević, a sekretar Hrvat,
Đuro Martinović (Kašić, str. 88)
Najinteresantniji i najznačajniji zajednički zahtev bio je da se omo-
gući da narod obadva verska zakona, i grčkog i rimskog, živi u ljubavi kao
i do sada, ali da među sobom više ne žele da imaju pripadnike trećeg, uni-
jatskog zakona (obreda). Ako neko želi, neka pređe u jedan ili drugi za-
kon, jer ovi treći izazivaju samo konfuziju i neslogu (Kašić, str. 88).
Žalbu su u Beč odneli koprivnički pukovnik Bek i vođa bune kape-
tan Petar Ljubojević. Posle silnih pritisaka su i pukovnik Bek i kapetan
Ljubojević uputili molbu ustancima da se umire. Vrativši se iz Beča, pu-
kovnik Bek je s tri krajiška bataljona obilazio sela moleći narod da se umi-
ri. Dogovoreno je da se u junu održi zbor u Severinu i da narodni i vojni
predstavnici odluče u pogledu Marče.
Zboru su prisustvovali arhimandrit lepavinski Nikifor Popović,
iguman marčanski Sofronije Stefanović, trojica protoprezbitera i potpu-
kovnici Mihaljević i Mikašinović. Odlučeno je da se pravoslavni narod,
teška srca, za sva vremena odriče Marče, pod uslovom da se u Marču ne
vraćaju ni unijati ni rimokatolici, nego da se manastir preda kaluđerima
pijaristima. Braneći se na sve moguće načine, Marče se konačno odrekao
i unijatski biskup (vladika) Gabrijel Palković, pošto je komisija utvrdila
da, pored njega, ima još svega petanaestorica unijata, uz napomenu da su
i oni sumnjivi.
Palković, koji je po izbijanju bune pobegao u Zagreb, dobio je na
korišćenje imanje Preseka, vlasništvo plemića Stefana Domjanića, pred-
vodnika pobunjenih rimokatolika, osuđenog na doživotnu robiju i konfi-
skaciju imovine. Pijaristi su došli u manastir, ali su ubrzo prešli u Bjelovar,
253 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

a Marča, kao hrišćanski verski objekat je likvidirana, pošto je rasprodata


zemlja i druga imovina, a sam objekat razrušen (Kašić, str. 89).
Biskup Palković je uglavnom boravio u Pribiću, odakle je, prema
Krčeliću, navodno prvi nagovorio neke pounijaćene Žumberčane »da u
kanonu mise bude spomenuto ime Rimskog pape« (Kašić, str. 92). Umro
je u Karlovcu 1759. godine. Nasledio ga je Vasilije Božičković, nekadašnji
profesor teologije u Lavovu. Božičković je ostao u Pribiću do 1777. godine,
kad je poveljom carice Matije Terezije i bulom pape Pija VI osnovana uni-
jatska biskupija u Križevcima, gde se i danas nalazi.
Ovim je završena duga priča o manastiru Marča, sedištu Marčanske
pravoslavne episkopije koja je obuhvatala sav pravoslavni narod, na po-
dručju Habsburške Monarhije, odnosno nekadašnje Slavonije, Hrvatske
i Kranjske. Završena je i priča o Marčanskoj uniji (biskupiji) kao projek-
tu preveravanja i odvajanja pravoslavnog naroda od Srpske pravoslavne
crkve, s ciljem prevođenja u rimokatoličanstvo. Taj projekat završio je
neslavno i na sramotu njegovih izvođača. Da unija ne bi propala u potpu-
nosti, svi su se onda usredsredili na Žumberak, a glavnu ulogu u nasilnom
unijaćenju preuzela je vojska.

HRVATSKA ISTORIOGRAFIJA O MARČANSKOJ EPISKOPIJI


(UNIJI)

Hrvatski institut za povijest objavio je 2007. godine monografiju svog


istraživača katoličko-pravoslavnih odnosa u Vojnoj krajini dr Zlatka Ku-
delića »Marčanska biskupija. Habsbgurgovci, pravoslavlje i crkvena unija
u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611–1755)«. U veoma obimnoj Mo-
nografiji (585 stranica) obrađena su mnoga pitanja i problemi o kojima je
i ovde bilo reči, ali naravno, onako kako ih vidi autor, odnosno izdavač,
Hrvatski institut za povijest. S obzirom na obim knjige, zadržaću se samo
na najznačajnijem, koristeći i obiman i stručan prikaz monografije, koji je
napisala Irena Smiljanić, poreklom Žumberčanka.50

50 Irena Smiljanić je profesorica filozofije i komparativne književnosti. Intenzivno se


bavi istraživanjem verskog i nacionalnog identiteta i prošlosti žumberačkih uskoka.
254 11.
unijaćenje

Pozitivno je da se Kudelić ne slaže s tezom mnogih hrvatskih


istoriografa o masovnom prihvatanju »Marčanske unije« od strane pra-
voslavnih. Kudeliću je, očigledno, jasno da više ne može da negira da je
Marčanska unija propala zato što nije bila prihvaćena. Logično, da je bila
prihvaćena od strane pravoslavnih krajišnika ne bi ni propala, ne bi bilo
onoga o čemu je već pisano i o čemu ću još pisati. Mora se priznati, to je
napredak kad je u pitanju hrvatska istoriografija. Sve ostalo je proizvoljno
tumačenje prošlosti i tvrdnje bez dokaza.
Kudelić proglašavanje episkopa Simeona Vratanje biskupom
»Raščana katolika grčkog obreda« od strane pape, uzima kao čin uteme-
ljenja Marčanske eparhije kao katoličke, unijatske biskupije, iako protiv
toga govore brojne činjenice. Sve do Pavla Zorčića (1671–1685) episkope je
birao pravoslavni narod – vernici, pripadnici crkvene hijerarhije i krajiški
predstavnici – posvećivali su ih pećki patrijarsi i oni su se, zajedno sa sveš-
tenstvom, monasima i pravoslavnim vernicima, borili protiv unijaćenja i
za očuvanje pravoslavlja.
Iako su se kasniji biskupi (P. Zorčić, I. Popović, G. Turčinović, G.
Jugović, R. Marković i G. Vučinić), svaki na svoj način, zalagali za uniju,
odnosno nisu joj se suprotstavljali, nije ostvaren nikakav napredak jer je
sveštenstvo odlazilo na rukopoloženje k pravoslavnim episkopima, a na-
rod i dalje nije prihvatao uniju. Kao posledica ponašanja unijatskih bisku-
pa (izuzimajući Isaiju Popovića), a naročito Rafaela Markovića, Silvestera
Ivanovića i Teofila Pašića, izbijale su otvorene oružane pobune krajišnika,
a prilikom izjašnjavanja 1732. godine, svega nekoliko vernika i sveštenika
se izjasnilo kao unijati.
Dakle, proglašavati katoličkim (u smislu rimokatoličkim) i unijat-
skim nešto što u stvarnom životu ne samo da nije postojalo kao domi-
nantno nego je bilo samo kao tendencija, politika i prisila, formalizam je
i politička i religijska nespremnost da se činjenicama pogleda u oči, što je
najizrazitija i dugoročna orjentacija hrvatske istoriografije.

Njezina studija: »Zlatko Kudelić. Marčanska biskupija. Habsburgovci, pravoslavlje i


crkvena unija u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611-1755)«, Zagreb: Hrvatski in-
stitut za povijest, 2007, objavljena je u glasilu Srpskog kulturnog društva Prosvjeta
iz Zagreba, »Ljetopis« za 2008. godinu.
255 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kroz Kudelićevo pisanje hrvatska istoriografija i dalje dokazuje da


su za neuspeh Marčanske unije krivi politički interesi Habsburškog dvora
i ponašanje vojnih komandanta koji su tu politiku neposredno sprovodili.
Teško je polemisati s takvim stavom jer on nije zasnovan na činjenicama.
Habsburgovci su, imajući u vidu značaj pravoslavnih krajišnika za odbra-
nu Monarhije, krajišnicima priznavali takozvana »vlaška prava«, odnos-
no nisu dozvoljavali da oni budu podanici civilne vlasti hrvatskih staleža.
Iz istih razloga Habsburgovci nisu uvek mogli da otvoreno podržavaju i
brane uniju, kao i potčinjavanje pravoslavnog naroda Rimokatoličkoj
crkvi i zagrebačkom biskupu. Takvo zaključivanje je, u najmanju ruku,
nezrelo poimanje politike i neuvažavanje realnosti, o čemu se mnogo
puta izjasnio i Janko Šimrak i drugi.
Hrvatska, tačnije »ostaci ostataka Hrvatske«, izabrali su (dobrovolj-
no) nadvojvodu Ferdinanda za hrvatskog kralja, još 1527. godine, dakle
čak i pre seobe žumberačkih uskoka. Hrvatska je bila deo Habsburške
Monarhije, što znači da su politički i drugi interesi Monarhije trebali da
budu i interesi Hrvatske. Koliko su (uski) hrvatski interesi bili usklađe-
ni s opštim, vladajućim interesima Monarhije, tačnije koliki je bio uticaj
Hrvatske na definisanje tih interesa i politike koja je proizilazila iz njih,
pravo je pitanje?
Odgovor je načelan i važi za sva vremena i slične prilike. Hrvatska je
na politiku Monarhije uticala onoliko koliki je značaj imala za Monarhi-
ju u celini. To znači da su uskoci (doseljenici, pravoslavci, Srbi, Vlasi) bili
za Monarhiju značajniji od parcijalnih interesa hrvatske civilne vlasti,
feudalnih staleža i zagrebačkih biskupa, uvek kada je tako procenjeno
u Beču. Ako su za to krivi uskoci (doseljenici), onda su oni krivi samim
svojim postojanjem, kao objekti, i borbom za odbranu svojih verskih,
nacionalnih i statusnih prava, kao subjekti. Pritom ne bi trebalo nikada
smetnuti s uma pitanje šta bi bilo s Hrvatskom da nije ušla u sastav Habs-
burške Monarhije, da nije bilo uskoka (krajišnika i ratnika) i da Monarhija
nije uspela da se suprotstavi Turskoj?
Z. Kudelić naglašava i »da je za ovakav tijek događaja najčešće bio
presudan utjecaj krajiških vojnih zapovjednika, odnosno njihove procje-
ne o mogućim negativnim posljedicama provođenja zahtjeva Katoličke
256 11.
unijaćenje

crkve po sigurnosno stanje u Krajini«. Ovakvo rezonovanje i zaključiva-


nje je, u stvari, »otkrivanje tople vode«. Vojni komandanti su, po prirodi
stvari, odgovorni za procenu borbene spremnosti svojih jedinica i bezbed-
nosti na teritoriji koju pokrivaju. On su bili potčinjeni centralnoj vlasti
Monarhije i izvršavali su njezina naređenja. Vojni komandanti ne mogu
da deluju izvan tih okvira, ali su mogli, s manje ili više »žara«, da izvrša-
vaju neka naređenja kad je bilo u pitanju unijaćenje.
Poznato je više primera i ovakvog i onakvog ponašanja vojnih ko-
mandanata. Najizrazitiji je general B. Petaci, kad je trebao vojnom silom
pravoslavnima oteti manastir Marča te kad se prišlo nasilnom unijaćenja
u Žumberku. Da su generali Šercer i Petaci izvršavali naređenja najviših
institucija i same carice, Žumberak ne bi bio pounijaćen. Uostalom, i voj-
ni komandanti i biskupi su »radili svoj posao«. Iznad jednih je bila carska
vlast, iznad drugih papina. Njihov odnos i ponašanje su zavisili od toga
kad su i koliko su carska vlast i papa usklađivali svoje interese i politiku.
Često, kad Rimokatolička crkva nije bila zadovoljna vojskom, vojni ko-
mandanti i oficiri nisu bili zadovoljni crkvom.
Sve što je napred rečeno, važi u principu i kad je u pitanju teza da
su na (ne)uspehe unije uticala razmimoilaženja Bečkog dvora i Rima oko
prava na imenovanje marčanskih episkopa (biskupa), područja njihove
jurisdikcije i koje naslove će nositi, a posebno izdavanje povlastica patri-
jarhu Arseniju III Čarnojeviću. S obzirom da Bečki dvor nije pružao uvek
i dovoljno podrške Rimokatoličkoj crkvi, Kudelić zaključuje da Habsbur-
ška Monarhija nije bila verski netrpeljiva država.
Kad se na početku ne uoči i ne priznaje šta je bitno, ili se izabere
pogrešan put, onda se ide iz greške u grešku. Rim i Bečki dvor nisu ni-
kada bili u idiličnim odnosima. Njihovi odnosi su zavisili od toga koliko
su im se poklapali politički interesi i koliko je Rim bio u stanju i hteo da
finansira ratove za koje se zalagao. S obzirom da je Habsburška Monarhija
bila jednoverska, rimokatolička država, na njezinoj teritoriji je odlučno
sprovođena protureformacija, odnosno sprečavanje i progon luterana i
drugih koji su se suprotstavljali rimskom i papinskom apsolutizmu. Ali
sila zakon menja pa su za borbu protiv Turaka Monarhiji bili potrebni pra-
voslavni uskoci-krajišnici. Iako je njihovo unijaćenje, odnosno odvraća-
257 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nje od pravoslavne crkve i stavljanje pod »kapu« pape, bio san i jednih i
drugih, razlika je bila u tome što su taj san Rimokatolička crkva i popovi
sanjali neprekidno, a Beč uvek kad mu je »išlo dobro na ratištima«.
Uostalom, kakva bi to bila Rimokatolička crkva i kakav papa kad
ne bi težili da ostvare »svetsku dominaciju«! Ali kakva bi bila i država
Habsburška Monarhija kad ne bi imala svoje interese i politiku? Morali
bi da budu jedno! Zbog toga je Habsburška Monarhija podržavala Rim i
unijaćenje, uvek i koliko su to njezini interesi dozvoljavali. Bitno je da su
prilikom usklađivanja njihovih interesa i politike najmanje pitani zagre-
bački i drugi hrvatski biskupi. Moj zaključak je da su pitani najčešće kad
je trebalo da se dobije u vremenu i da bi im se time, na trenutak, »stavio
u ruke vruć krompir«.
Naravno, ovakvo rezonovanje Z. Kudelića nije izvorno i primarno,
ono je samo posledica razlika u gledanju na neke opštija pitanja i pro-
bleme o uniji, o crkvi i o etnosu (narodu). Naime, Kudelić sasvim proi-
zvoljno i neutemeljeno tvrdi da suština sukoba pravoslavnih krajišnika
s Rimokatoličkom crkvom i Habsburškom Monarhijom zbog unijaćenja
nije bila verske prirode, dakle zbog pripadnosti i odanosti pravoslavlju,
nego socijalne prirode, zbog plaćanja desetine i »pokmećivanja« krajišni-
ka, odnosno njihovog pretvaranja iz slobodnih seljaka-vojnika u kmetove
hrvatskih staleža.
Svako iole stručan i pošten svestan je da su obadva razloga delovala
paralelno i istovremeno, ali i da je za krajišnike odbrana pravoslavlja bio
primarni i suštinski razlog. Pravoslavni uskoci-krajišnici su pre postali
pravoslavni, nego što su postali uskoci i krajišnici. Barem je sad jasno da
oni ne bi mogli da odbrane svoje pravoslavlje da su postali kmetovi hr-
vatske rimokatoličke vlastele. Dakle, odbrana pravoslavlja bila je suština,
a odbijanje da se služi hrvatskoj vlasteli i biskupima samo sredstvo za
ostvarenje tog cilja.
Šta je bio preči cilj i preči interes rimokatoličke crkve i hrvatskih
staleža, potčinjavanje uskoka vlasteli i crkvi ili unijaćenje, skolastičko je
pitanje tipa »šta je starije – kokoška ili jaje«. Nema jedinstvenog odgovo-
ra, ni u opštem smislu niti u svakoj konkretnoj situaciji. Uostalom, neka
se sastanu, pretresu to pitanje i izađu sa zajedničkim stavom. Ne bih da
258 11.
unijaćenje

budem maliciozan, ali uveren sam da bi pre »voda potekla uzbrdo«, nego
što bi se oni usaglasili.
Tvrdnjom da Marčanska eparhija nije bila pravoslavna, odnosno
deo pravoslavne crkve, Kudelić negira činjenice, a protura »prljavu« tezu
o neopravdanom poistovećivanju pravoslavne veroispovesti i »vlaškog«
etnosa, s obzirom da se taj njegov »vlaški etnos« opet neopravdano iden-
tificira kao srpski. Ili, ako pođemo obrnutim redom, pravoslavni uskoci
nisu bili Srbi, već nekakvi Vlasi, a ovi opet ne moraju da budu pravoslavne
veroispovesti, i »mirna Bosna«. Te doseljenike treba samo »prosvetiti«,
objasniti im suštinu hrišćanstva, spasiti njihove »zabludele« duše i uvesti
ih u »carstvo« rimokatoličanstva. I sad, šta bi ti Vlasi bili nego Hrvati, i to
kakvi, »pravi« Hrvati, nezavisno od toga što se kao Vlasi nisu baš dokazali,
što im čak ni poreklo nije jasno, što je njihov civilizacijski učinak i dopri-
nos prilično skroman, što se nisu »proslavili« niti kao državotvorni narod
i tome slično (mislim na »prave Vlahe«, samo ne znam gde da ih nađem,
jer ih se podosta posakrivalo među Hrvatima).
Kad je reč o »uniji«, Kudelić piše da je »unija crkveno-pravni akt ko-
jim se uspostavlja zajedništvo pojedinih istočnih crkava s univerzalnom
Katoličkom crkvom, čiji je poglavar rimski biskup«. Već ovakva definicija
unije pokazuje ne samo nestručnost i nenaučnost autora nego otkriva i
njegove prave namere. Radi se o definiciji koja je tendenciozna i uopšte
se ne bi mogla primeniti u predmetu njegovog istraživanja. Zašto? Zbog
toga što se u centar svega, dakle kao subjekat, stavlja Katolička crkva,
pojedine istočne crkve su samo objekti. To implicira da samo Katolička
crkva ima pravo da unijati, odnosno da »pod svoju kapu« stavlja hrišćane,
vernike pojedinih istočnih crkava, odnosno da ne bi moglo da bude obr-
nuto. Drugo, unijaćenje o kojem govorimo nikad nije bilo predmet razgo-
vora Katoličke crkve i Pravoslavne crkve pa se ne zasniva ni na kakvom
crkveno-pravnom aktu tih crkava, već su predmet unijaćenja vernici
Pravoslavne crkve, kao objekat proizvoljnosti i nasilja Katoličke crkve,
uprkos žestokom protivljenju Pravoslavne crkve. Treće, i Srpska i druge
pravoslavne, ali i katoličke crkve su univerzalne, bez obzira šta Kudelić
podrazumeva po pojmom univerzalnosti.
259 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Takvo definisanje unije moguće je samo ako se apstrahuju sve razli-


ke između Rimokatoličke i istočnih crkava, zbog čega je, uostalom, i došlo
do podele 1054. godine. Najjednostavnije rečeno, hijerarhija u pravoslav-
lju ne zasniva se na primatu, pri čemu bi jedan episkop sprovodio vlast
nad drugim, već na jednodušnosti njezinih vernika i dogovora episkopa,
ali samo dok oni ispovedaju pravoslavne dogme koje prihvataju vernici
i saborna pravoslavna crkva. Dakle, crkvena hijerarhija je samo čuvar
crkvenih dobara i prava pa se pravoslavni vernici ne bi odrekli manastira
Marča čak i da su to uradili i pravoslavni episkopi i unijatski biskupi.
Suprotno tome, Katolička crkva ima papu, koji sebe proglašava
Hristovim naslednikom, kojem su potčinjeni svi biskupi, a načelno je-
dinstvo crkve zasniva se na pokornosti papinom autoritetu. Nije moguće
da je Kudeliću nepoznato da je Tridentski sabor (1545–1563) potvrdio
tu razliku. U autoritarnoj Rimokatoličkoj crkvi vernici su »laici«, oni su
unapred nedostojni i grešni pa je njihova najvažnija »krepost poslušnost
crkvenom autoritetu«. Samo tako oni bi mogli da opravdavaju svoje,
»unapred pripisane grehe«. Takvo poimanje unije, odnosno nepoimanje
suštine, dalje implicira niz proizvoljnosti, sve do one da je bilo moguće
govoriti o »sjedinjenom biskupu nesjedinjenih pravoslavnih vernika«. I
Simeon Vratanja i sve druge »sjedinjene« vladike (biskupi) mogli su da se,
na ovaj ili onaj način, »sjedine« s Rimokatoličkom crkvom, ali je to ostalo
njihovo sjedinjenje, jer ih pravoslavni vernici nisu sledili. A koliko su ih
sledili, već se videlo.
I kao što je to običaj (srpsko-hrvatski, ili hrvatsko-srpski, kako ko
želi?), na kraju saznajemo suštinu. Unija i unijaćenje bilo je vremenski
samo etapa (faza), a u suštinskom smislu samo sredstvo ili metod za od-
narođivanje Srba pravoslavaca. Mnoge istoričare i rimokatoličke popove,
koji tvrde »da je unija bila sredstvo za iskorenjivanje nacionalne svesti
srpskog naroda«, Kudelić optužuje da izjednačavaju versku pripadnost
pravoslavlju s nacionalnom pripadnošću srpskom narodu, »bez obzira
na etničko porijeklo pravoslavnih vjernika Pećke patrijaršije«, koje je, po
njemu »vlaško«. Irena Smiljanić ukazuje »da je unija pogađala instituciju
crkveno-narodnog sabora, putem koje se izražavala politička volja zaje-
dnice, odlučujuća sastavnica etničkog identiteta, pa stoga predstavlja od-
260 11.
unijaćenje

narođivanje, pa iako ono u ranom novom vijeku nije moralo biti svrhom
unijaćenja, svakako je bilo njegovom posljedicom«. Ona kaže i da »na-
metanje institucionalnosti suprotno volji zajednice, vjerske ili etničke,
predstavlja pak nasilje«. »Pojam unije, ako uopće ima neki sadržaj, ima
nasilje nad crkvenim narodom, kao što su to pokazali gotovo svi primeri
sklapanja unije, tzv. crkvenog sjedinjenja«.
Naravno, dosledan u svojoj nedoslednosti i lošim namerama, Kude-
lić u svojoj knjizi spominje nasilje, ali samo nasilje pravoslavnih vernika
nad onima koji vrše nasilje nad njima, dakle pravoslavni su krivi što se
suprotstavljaju nasilju. O nasilju, kao sredstvu za nametanje unije, dakle
nasilju nad žrtvom, nema ni reči. Žrtva je kriva što sama ne stavlja glavu
na panj, vuk optužuje jagnje da mu je na izvoru zamutilo vodu itd. Ire-
na Smiljanić kaže i da je »šteta što Kudelić nije detaljnije prikazao nasilje
nad pravoslavnim Žumberčanima u vrijeme Marije Terezije«, o čemu piše
i Nemac J. H. Šviker. Dodajem da je reč »šteta« slaba i neadekvatna. Radi
se o zameni teza, o drskosti, bezobrazluku i civilizacijskoj sramoti, u šta
ćemo se uveriti već na narednim stranicama.
UNIJAĆENJE
ŽUMBERAČKIH
USKOKA

I
mamo dovoljno podataka o verskom i etničkom identitetu, dose-
ljavanju, načinu života i uslovima u kojima su živeli žumberački
uskoci skoro vek i po pa i šta je ko mislio i pisao o njima. Tu su i
podaci i o drugim uskočkim, srpsko-pravoslavnim zajednicama na
području Habsburške Monarhije, čiju su krajišku vojničku sudbinu
delili i Žumberčani, posebno o pokušaju njihovog unijaćenja
U narednim poglavljima biće, prvo, prikazan njihov verski život u,
uslovno rečeno, tri perioda. Prvi, od doseljavanja do 1609. godine, odnos-
no formiranja pravoslavne Marčanske episkopije. Drugi, od odlaska Sime-
ona Vratanje u Rim 1611. i početaka unijaćenja uopšte, do propasti »Mar-
čanske unije« i manastira Marča 1739. godine. Treći period je vreme na-
silnog unijaćenja, 1750. do 1769. godine. Što se nasilnog unijaćenja tiče,
sistematski i argumentovano ga je obradio Nemac Johan Hajnrih Šviker
(Johann Heinrich Schwicker). Tome nema šta da se doda, a ne može niti
da se oduzme.
262 11.
unijaćenje

VERSKI ŽIVOT ŽUMBERAČKIH USKOKA DO 1750.


GODINE

Na prvi pogled izgleda da nema mnogo podataka o verskom životu žu-


mberačkih uskoka od doseljavanja do nasilnog unijaćenja, barem ne
onih koji bi nas najviše interesovali. U skoro potpuno odsečenoj oazi,
malobrojni pravoslavni duhovnici snalazili su se kako su mogli i umeli
i brinuli se o duhovnom životu naroda. Ako su o svojoj delatnosti i osta-
vili pisanog traga, ti podaci nam nisu dostupni. Oni su oduzeti početkom
nasilnog unijaćenja i danas se nalaze kod onih koji ne žele da ih učine
dostupnim javnosti. Oni znaju zašto? Tamo je zapisana istina, a oni ne
žele da se istina sazna. Drugi razlog i problem je što se s verskim životom
žumberačkih uskoka niko nije bavio u celini i sistematski.
U takvoj situaciji preostaje da se sadržaji o verskom životu Žum-
berčana potraže u raspoloživoj literaturi i »uoče i izvuku« iz konteksta
pisanja o žumberačkim uskocima. Verujem da će se čitalac složiti da su
podaci do kojih sam došao tim metodom, pouzadni i vredni. Podsećam da
se već videlo šta je o verskom životu žumberačkih uskoka pisao Valvasor,
naravno iz svog ugla posmatranje, pa se na njegovo pisanje se neću vraća-
ti, s obzirom da su drugi istoričari imali u vidu šta je napisao i pozivali se
na njega.
Prvi podatak o ideji unijaćenja žumberačkih uskoka našao sam kod
Josipa Mala koji kaže: »Premda su unutrašnjoaustrijski staleži na sastan-
ku u januaru 1544. godine pohvalili Uskoke da su se svugde ponašali kao
vitezovi, ipak su dodali da se to tiče osobito ’Hrišćanskih’, to jest nepravo-
slavnih Uskoka. U tom nepoverenju su se rodili zaključci, da treba svim
silama uznastojati, da se među Uskocima raširi Rimsko-katolička vera,
odnosno da se u njezinim naukama učvrste« (str. 41).
Ako je ovo istinito, onda zaslužuje i komentar. Naime, 1544. godine
postojali su samo jedni jedini žumberački uskoci, i najverovatnije manji
broj Marindolaca, i svi su bili pravoslavni. Uskoka rimokatoličkih na ovim
prostorima nije bilo pa se vojnički nisu ni angažovali, što znači da se i
pohvala i pokuda odnosi samo na Žumberčane. Što se tiče ocene da se to
odnosi na »hrišćanske«, to jest nepravoslavne, zdrav razumu ne može da
razume drugačije nego da pravoslavni i nisu hrišćani.
263 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Janko Šimrak o verskom životu Žumberčana

Nije mi poznato da li se Šimrak posebno bavio verski životom svojih


prađedova pre i za vreme nasilog unijaćenja, ali je činjenica da je u već
spomenutoj studiji: »Povijest Marčansko-svidničke eparhije i crkvene
unije u jugoslavenskim zemljama« ostavio dosta podataka i ocena (str.
294–302).
»Među doseljenicima u Žumberku nije bilo kroz cijeli šesnaesti
vjek, od 1530. do tridesetih godina sedamnaestog vjeka, nikakvih pokre-
ta za crkveno jedinstvo, iako bi bilo prirodno da se pojavilo i razvijalo na
tom području, koje je potpadalo pod crkvenu vlast ljubljanskih biskupa.
Državnoj vlasti je bilo pred očima jedino da Uskoke vojnički organizuje
radi odbrane od Turaka. Tako je u Žumberku stvoren prvi vojnički tabor
za odbranu od turskih provala u Kranjsku, Štajersku i Korušku. Nepresta-
ni bojevi s Turcima nisu dozvoljavali da na površinu izađe vjersko pitanje.
Pastirsku službu vršilo je ono malo svećenika, koji su došli sa siromaš-
nim doseljenicima. Kroz čitav 16. vjek nije bilo niti jednog pravoslavnog
manastira, koji bi mogao da brine o duhovnoj službi među žumberačkim
uskocima, s obzirom da je manastir Gomirje podignut tek 1602. godine.
Vjerskom približavanju između pravoslavnih Uskoka i katolika u Kranjs-
koj i Hrvatskoj mnogo je smetalo i što su Uskoci od većine okolnih kato-
ličkih velikaša i naroda bili vrlo bijedno primljeni i što su morali stalno da
se tuže da su ih hrišćani na seobu iz Turske naveli lijepim obećanjima, od
kojih nisu niti jedno ispunili«.
Šimrak je u prednja tri pasusa jednostavno i jasno napisao neporeci-
vo svedočanstvo o pravoslavnom poreklu žumberačkih uskoka, njihovoj
svesti o tome i spremnosti naroda i ono malo duhovnika da i u posebnim,
bednim uslovima života, organizuju verski život i brane svoje pravoslav-
lje. Pitam se da li Šimrak piše sa žaljenjem da do izgradnje manastira Go-
mirje nije bilo nijednog pravoslavnog manastira?
U nastavku Šimrak kaže »da je vladika Simeon Vratanja računao s
Žumberačkim uskocima kad je polazio u Rim, kao i da se papina Konsti-
tucija odnosila i na Žumberak, s obzirom da je vladika Vratanja bio legalni
predstavnik svih pravoslavnih u rešavanju vjerskih pitanja«. Posmatra-
264 11.
unijaćenje

jući stvari u tom smislu, Šimrak navodi i da je »sa zakonske strane unija
legalno dogovorena, tu nije bilo ništa mučki urađeno«. Međutim, Šimrak
priznaje i da postoji i druga strana pa ukazuje i da »unija nije samo spora-
zum, nego i duhovno djelo, koje se zasniva na korigovanju krivih nauka i
na pravom hrišćanskom životu. Formalno djelo jedinstva trebalo je nasta-
viti u tom pravcu, ali Vratanja nije imao učenih ljudi za to, pa je i sama
pastva bila slaba. Imajući u vidu i da su Žumberački uskoci bili daleko od
Marče, unija u Žumberku u prvo vreme nije mogla da uhvati dubljeg kor-
jena«.
I ovo tumačenje složenih prilika i odnosa je u svakom pogledu isti-
nito i korektno. Međutim, izrekom da »unija nije samo sporazum, nego i
duhovno djelo, koje se zasniva na korigovanju krivih nauka i na pravom
hrišćanskom životu«, Šimrak je, možda i nesvesno i nenamerno, ukazao
na suštinu i dao povod da se detaljnije rasprave neka suštinska pitanja,
s obzirom da u toj rečenici leže mnoge zablude i zla, što se tiče verskog
hrišćanskog života i odnosa.
Šta znači prvi deo Šimrakove rečenice: »unija nije samo sporazum,
nego i duhovno djelo«. Šimrak je pod »sporazumom« mislio na sporazum
vladike Simeona Vratanje i pape o crkvenom jedinstvu, odnosno »uniji«,
o čijem je značenju i (različitom) razumevanju i primeni, dakle duhov-
noj strani i delu, već bilo dosta reči. Da bi sve bilo razumljivije, trebalo bi
imati na umu da je svaka crkva sistem, koji ima dve funkcije, organizaci-
ju i verovanje, i tri dela: upravni (rukovodeći), od običnog popa do pape,
odnosno patrijarha, vernički narod (pastvu) i sakralne (crkvene) objekte.
Crkva, i Pravoslavna i Rimokatolička, trebalo bi da deluju tako da
nema suprotnosti između funkcije organizacije i verovanja, i tri sastavna
dela crkvenog sistema. To znači da između funkcije organizacije i vero-
vanja postoji jedinstvo, u smislu da se vernički narod identifikuje, i for-
malno i suštinski, s organizacijom, i da se sve odvija u objektima te crkve.
Ako se taj sistem naruši, kao što je to bilo za vreme unijaćenja srpsko-pra-
voslavnog naroda u Habsburškoj Monarhiji u celini, a posebno kod žum-
beračkih uskoka, onda se dolazi u veoma složenu, »bolesnu« situaciju, u
kojoj su moguća proizvoljana tumačenja, samovoljnosti i zloupotrebe.
265 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Nije čudno što je sporazum vladike i pape, dakle formalni čin, Ri-
mokatolička crkva tumačila kao »svršenu stvar«, što bi trebalo da znači
da se u sistemu Srpske pravoslavne crkve, odnosno njezine Marčanske
eparhije, sve promenilo. Njen upravni deo, počev od vladike Vratanje do
poslednjeg pravoslavnog popa, kao i vernički pravoslavni narod, trebalo
je da, »preko noći«, prestane da budu to što jesu, pravoslavci, i da postanu
grkokatolici, a crkveni objekti (crkve i manastiri), iako građeni i uređeni
kao pravoslavni, preko noći bi trebali da služe kao grkokatolički.
Dakle, sporazum vladike i pape, kao formalna strana, važio je utoli-
ko što ga je priznavao vladika Simeon i možda još poneki pop i vernik. Da
li je onda od 1611. godine moglo da bude reči o grkokatolicima u Slavoni-
ji, Hrvatskoj i Kranjskoj, odnosno kod žumberačkih uskoka? Svakako na
nije. Nije suština sporazum, kao formalnost, nego je njegovo prihvatanje
u smislu verovanja suština.
Sve je još crnje i jadnije ako se raščlani drugi deo rečenice: »o korigo-
vanju krivih nauka i o pravom hrišćanskom životu«. Da bi se mogla razu-
meti suština, treba da se upitamo šta je nauka pa onda i šta je »prava«, a šta
»kriva« nauka, šta je »pravi« hrišćanski život, a ako postoji »pravi«, mora
da postoji i »krivi hrišćanski život«? Da li je teologija, »nauka o bogu«
(grčki, teo – bog, logos – nauka) uopšte nauka, s obzirom da se zasniva na
pretpostavci, verovanju (zvanično, »iskustvu objave«) o postojanju Boga?
Ogromna većina vernika malo zna o nauci i nisu vernici zato što je teolo-
gija nauka, nego što je verovanje. A verovanje je jednostavno i ne bi ništa
izgubilo, ni smisaono ni sadržajno, ako mu se ne bi imputirala naučnost!
Ako je »naučnost« potrebna da bi se jedan način veroispovedanja, ri-
mokatolički, proglasio »pravom« naukom, samo da bi se drugi, pravoslav-
ni, proglasio »krivom naukom«, da bismo na osnovu toga utvrdili da jedni
vode »pravi«, a drugi »krivi«, grešni hrišćanski život pa ih se zbog toga
prisiljava da »veruju«, onda to nije »duhovno delo« i nema veze s naukom
i hrišćanskim životom, to je brutalna, opsolutistička ideologija i politika
bliska klerofašizmu. To je prljava i genocidna rabota prevođenja pripa-
dnika jedne crkve, Pravoslavne, u drugu, Rimokatoličku. Kad se odreknu
»krive« i prihvate »pravu« nauku i »druga papu«, čeka ih pravi hrišćanski
život! Nije li to antinauka i antihrišćanstvo?
266 11.
unijaćenje

Ima li osnova za takvo tumačenje hrišćanstva? Postoje li kod Hrista


razlike među ljudima u hrišćanskom verovanju? Radi se, jednostavno, o
onoj brutalnoj: »ko je jači – taj kvači«, mora sve da bude po njegovom i svi
mora njemu da budu potčinjeni. Ovo bi ponajmanje trebalo shvatiti kao
kritiku Šimraka, već kao kritiku svakog apsolutizma, izrečenu povodom
Šimrakovog pisanja.
Šimrak dalje ukazuje da je »papa Urban VIII 21. marta 1629. poslao
Smederevskog biskupa Alberta Renđića među uskoke u Kranjsku, Slavo-
niju i Hrvatsku, što znači i u Žumberak, da pregleda sve crkve i manastire
i posveti kler«, ali priznaje da nema dokaza da je taj Renđić zaista i bio u
Žumberku. Izvesno je, međutim, da je Sveta Stolica među žumberačke
uskoke kao misionara poslala grkokatoličkog Rusina Metodija Terleckog,
pripadnika reda Svetog Vasilija, koji je, po Šimraku, »među Žumberčani-
ma položio dobar temelj vjere, pa se ljubljanski biskup Hren zauzeo da ga
car materijalno podupre.
Šimrak ističe da je početkom sedamnaestog veka za verski odgoj žu-
mberačkih uskoka »brinuo« ljubljanski biskup Tomaž Hren (1597–1630)
i ukazuje na njegov program verske akcije među njima, iznet u pismu od
1. oktobra 1629. isusovcu Lamermanu u Beč. Hren podseća da su se uskoci
naselili u velikom broju u Kranjskoj i u jugoistočnim delovima Štajerske
i Koruške, prema Zagrebu i da u pogledu vere pripadaju carigradskom pa-
trijarhu. S obzirom da su se u poslednje vreme umnožili, »mogu s veli-
kom vojskom da izađu na bojište i tako našima biti ne samo na strah i tre-
pet, nego i na pravu propast, ako se ne preobrate na katoličku nauku i ne
oslobode uticaja carigradskog patrijarha. S obzirom da je taj divlji narod
spreman da ubije svakog sveštenika, koji je druge narodnosti i jezika, bilo
bi najbolje da car izda naređenje vojnim zapovjednicima na granicama da
oprezno razgovaraju s njihovim starešinama i vojvodama i da ih nastoje
nagovoriti da daju na nauku svoju darovitu decu, najmanje dvanaest mla-
dića, koji bi se školovali na carski trošak u Gracu«.
Hren smatra i da bi biskupi i prelati unutrašnjih austrijskih provin-
cija »trebalo da izdržavaju nekoliko vlaških mladića. On sam već ima kod
sebe Grgura Aljića, čiji je otac poreklom Turčin, i Ivicu Tomu, sina Dimi-
trija iz grada Žumberka. Te bi mladiće trebalo odgojiti za svećenike i pos-
267 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

lati među Vlahe«. A dok se oni ne iškoluju, neka se među Uskoke pošalju
bosanski učeni sveštenici. Hren je mislio i da će uskoci to visoko ceniti, s
obzirom da zapovednici s njima postupaju kao s marvom. Smatrao je i da
bi za Žumberak trebalo osnovati posebnu biskupiju, na čijem bi čelu bio
franjevac iz Bosne, koji bi poznavao vlaški jezik.
Šimrak ukazuje i da se za žumberačke uskoke u verskom pogledu
veoma interesovao i rektor zagrebačkog isusovačkog kolegija Petar Lju-
bić. On je bio protiv da se među Uskoke pošalju popovi glagoljaši iz Dal-
macije, jer su većinom neuki, a i nestalni su i skitalice. Kao i biskup Hren,
smatrao je da se za njih mora odgojiti sveštenstvo domaćeg porekla i da bi
u tu svrhu trebalo da se osnuje semenište za dvanaest pitomaca.
Tim problemom bavio se žumberački kapetan Ernst Paradajzer. On
je izvestio da se u Žumberku 1626. godine nalaze tri raskolnička, vlaška
sveštenika i jedan monah (kaluđer), koji služe misu, ispovedaju, krste,
propovedaju, sahranjuju, praznuju prema starom kalendaru i godišnje
poste osam meseci. On sam je više puta nastojao da ih preobrati na kato-
ličku veru, ali do sada nijedan od njih nije pristao. »Oni, koji bi se dali na-
govoriti boje se neprijateljstva ostalih«. Razume se, Paradajzer je, protiv
toga »da se raskolnički popovi silom oteraju iz Žumberka, jer bi se Uskoci
pobunili, a oni u borbu mogu da pošalju i do 2.000 ljudi«.
Predlaže da se zapovednicima na granici naredi »da na svoju terito-
riju više ne primaju niti jednog pravoslavnog sveštenika«, a on je već iste-
rao iz Žumberka jednog novodošlog kaluđera, koji je otišao svom vladiki
u Marču. Dalje, trebalo bi Vratanji u Marči narediti da više ne sme zarediti
nijednog mladića, popovskog sina, kojeg je otac naučio popoviji, nego da
moraju učiti bogoslovske nauke u školama. Na taj način biće uskoci pri-
siljeni da, posle smrti sadašnjih sveštenika, pređu na latinski obred i da
primaju sakramente iz ruku latinskih sveštenika.
S obzirom da je to vreme početka unijaćenja, odnosno da je od odla-
ska vladike Vratanje u Rim prošlo tek 15 godina, trebalo bi zapamtiti da su
mere koje je kapetan Paradajzer primenjivao već početkom 17. veka (zab-
rana dolaska u Žumberak pravoslavnim popovima), bile osnova nasilnog
unijaćenja žumberačkih uskoka sredinom 18. veka.
268 11.
unijaćenje

Prema Šimraku, Ratno veće u Gracu rešilo je problem ovako: »Ra-


skolnički sveštenici među Vlasima se ne smeju oterati, nego se ima zab-
raniti dolazak novih. Treba obezbediti stipendije za školovanje uskočkih
mladića. Dok oni ne pristignu, pastvu da obavljaju sveštenici iz Bosne i
Dalmacije. Uskocima u Žumberku ne treba posebnog biskupa, jer mogu
da pripadnu ljubljanskom ili zagrebačkom biskupu«.
Više je nego značajno kako Šimrak ocenjuje Hrenove, Paradajzero-
ve i Ljubićeve programe i predloge. »Iz svega se vidi da su Hren i Para-
dajzer i Ratno vjeće u Gracu pomješali vjeru s obredom i da su držali da
se s jedinstvom mora sprovesti i latinizacija. Budući da su svi Uskoci u
Žumberku i u Varaždinskom generalatu strogo čuvali svoj istočni obred
sa starim slovenskim jezikom, to ih oni smatraju raskolnicima i prista-
šama carigradskog patrijarha. Toma Hren je u tom pravcu htio odgajati i
uskočke mladiće. Oni su po primjeru Martina Dobrovića imali prijeći na
zapadni obred. Gorljivog ljubljanskog biskupa ispričava neznanje u ovom
pitanju. Stoga će se lako razumjeti što se Hren uopće ne obazire na sjedi-
njenu episkopiju u Marči i njezinog vladiku Simu Vratanju. Budući da je u
Marči bio istočni obred, to je on vrijedio u očima Hrena kao »šizmatički«.
Toma Hren je u svom nastojanju išao tako daleko da je predložio caru da
se ima ukinuti Marčansko vladičanstvo i da se ima osnovati novo u Žu-
mberku, kojem bi na čelu bio bosanski franjevac sa zapadnim obredom«.
Šimrak zaključuje: »Kako je Hren malo poznavao stvari vidi se naj-
bolje iz toga što on tvrdi da je 1611. godine Martin Dobrović išao u Rim s
nekim Petrom, franjevcem koji je posvećen za vladiku i radio među Vla-
sima«.
Šimrakovoj oceni glavnih »ideologa i programera unijaćenja« žum-
beračkih uskoka ne bih imao šta da dodam. Prosto je neverovatno koliko
se Šimrak razlikuje od drugih s njihove, unijatske strane. Utisak je da on,
s obzirom na svoj položaj ne samo jednog od vodećih ljudi u strukturi gr-
kokatoličke crkve nego i teoretičara i budućeg biskupa (vladike) nije ni
mogao da kaže više i otvorenije.
Iz svega što je napisao Šimrak, jasno proizilazi da je on ne samo sve-
stan nego i da naglašava ne samo pravoslavlje nego i slovenstvo, odnosno
jugoslovenstvo. On bez ustezanja piše o Srbima, Srbiji i pravoslavlju i o
žumberačkim uskocima kao o Srbima i pravoslavcima. Vlahe i vlaško ime
269 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

spominje samo kad prenosi što su drugi napisali, a i to čini veoma retko.
Njegov cinizam dolazi do izražaja i kad »presvetlog« biskupa Hrena zove
Toma i dokazuje da Hren ne razume ni osnovne pojmove iz oblasti vere
i crkve.
U prilog uniji u Žumberku, i pre nasilnog unijaćenja, Šimrak je pro-
tumačio i dokumenat (u vezi s izdavanjem zemljišta u posedu parohije
Radatovići), na kojem je marčanski vladika Isaija Popović, Žumberčanin,
svoj stav napisao ćirilicom. Za njega je to dokaz da je Popović »vršio crkve-
nu vlast nad Radatovićima, a to znači i nad cijelim Žumberkom, jer su
Radatovići (tada Sveta Nedjelja) najveća i najstarija žumberačka župa i
da se pod njom razumjeva i čitavi Žumberak i svi Žumberački uskoci«. U
prilog tome podseća i da je druga žumberačka parohija, Mrzlo polje, bila
pod vlašću biskupa još 1641, kako to tvrdi Rafael Levaković, a da je treća,
mešovita parohija Pećno, zbog blizine Pribiću bila nesumnjivo pod vlašću
unijatskih marčanskih vladika (Arsenije Čarnojević i unija, str 82).
Ovaj Šimrakov stav zaslužuje posebnu pažnju. Napisao je da »unija
nije samo sporazum, nego i duhovno delo«, a sad se postavlja formalistič-
ki, u smislu: postignut je dogovor vladike Vratanje i pape pa je sve uni-
jatsko, iako i sam zna da se unija svodila na nekoliko vladika i kaluđera
koji su formalno prihvatali uniju, ali u praksi nisu imali nikakvog uticaja.
Marčanska episkopija je bila pravoslavna, na njenom čelu su bile vladike,
imala je svoje duhovnike, više od stotinu hiljada pravoslavnih vernika i
crkvene objekte. Gde i šta je tu bilo unijatsko, u smislu »Marčanske uni-
je«? To je Šimraku, profesoru teologije, moralo da bude poznato.
Nažalost, Šimrak se »povodi« za zaslepljenim klerikalnim primitiv-
cima koji nekoliko dolazaka Metodija Terleckog i Rafaela Levakovića u
Radatoviće i Mrzlo polje zloupotrebljavaju da bi »ustvrdili« da su to već
tada bile grkokatoličke župe. Da je tako bilo, ne bi bilo potrebno stotinu
godina kasnije »vojnom silom unijatiti Žumberčane i spasavati njihove
duše«. Ko je mogao da spreči misionare da dođu u Žumberak kad su iza
njih stajali svi: Beč, Rim, Budimpešta i Zagreb, a sve češće i vojska. Pored
toga, imamo podatak da oni nijednom rečju nisu spominjali uniju.
Dalje, nije li dolazak misionara i spremnost pravoslavnih Žumber-
čana da ih saslušaju svedočanstvo veće širine i hrišćanske tolerancije pra-
voslavnih, u odnosu na rimokatoličku isključivost i agresivnost? Žao mi
270 11.
unijaćenje

je što to Šimrak nije rekao, s obzirom da se iz njegovih stavova o unijaće-


nju, posebno o zagrebačkim biskupima, to jasno vidi.
Šimrakovo pisanje potvrđuje i da o svemu postoje pisana dokumen-
ta i da se kriju od javnosti. Uskoro će se videti da je general Šercer, posle
smrti žumberačkih popova Marka i Teodora Pruščevića, naredio da se sve
zapakuje i preda njemu. Gde je sad dokumentacija iz vremena pre nasil-
nog unijaćenja? Da je dostupna, znalo bi se koliko je bilo unijata u Žum-
berku, kako su se očitovali kao unijati i šta je to u praksi značilo?
Kao autor ove knjige, zahvalan sam dr Janku Šimraku i naglašavam
da ga sve više uvažavam što se više upoznajem sa sadržajem njegovih stu-
dija i priloga, iako se po mnogim pitanjima s njim ne bih složio!

Drugi o verskom životu Žumberčana

Da bismo potpunije razumeli »nauku« i namere biskupa Hrena, trebalo bi


da ponešto znamo o njemu. Iako sin protestantskih roditelja, školovan je
u verskim školama u Beču i Gracu i postao izričiti i netolerantni rimoka-
tolik. Kao ljubljanski biskup nije birao sredstva u progonu i uništavanju
svega što je ličilo na protestantizam. U svojim izveštajima piše o »masov-
nom spaljivanju protestantskih knjiga, a prva knjiga na slovenačkom je-
ziku štampana je tek 1550. godine, zavaljujući Primožu Trubaru, kojeg je
upravo Hren šikanirao i proterivao51.
Austrijska dokumenata potvrđuju da je Hren na svoj trošak školo-
vao Žumberčane Petra Domitrovića i Martina Dobrovića, kao i da je on

51 Primož Trubar (1508-1586) je bio rimokatolički sveštenih u Ljubljani. Kao jedan od


najpoznatijih i najuticajnijih protestanata proteran je iz Kranjske i Austrije. Kao pro-
testantski sveštenik služio je i delovao u Nemačkoj. Zalagao se za obnovu slovenač-
kog jezika i na slovenačkom izdao oko 30 knjiga, uglavnom prevoda na slovenački
crkvenih knjiga, s ciljem da se narod (vernici) uveri šta u njima piše, a ne da im ve-
roispovedanje tumače rimokatolički popovi. O važnosti prevođenja za protestante
govori i jedna anegdota o Luteru. Na jednom velikom skupu u Nemačkoj, na kojem
je narod izrazio zadovoljstvo što će iz, na nemački jezik prevedenih verskih knjiga,
moći da pročita šta se od vernika traži i da se »drugu« Bogu moli na nemačkom, jedan
čovek je upitao Lutera: »A, da li Bog zna nemački jezik«?
271 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Petra Domitrovića zaredio 1600. godine. Postoji podatak i da je Hren,


pored spomenutih Georgija Aljića i Ivice Tome (1625–1629), o čijoj delat-
nosti, inače, nema nikakvih podataka, izdržavao još dvojicu Žumberčana
koji su pre završetka »prave nauke«, umrli (verovatno zbog dobre ishrane
i povoljnih uslova života, prim. autora). Malo je verovatno da su i Aljić i
Toma dugo poživeli, jer nema podataka o njihovoj delatnosti »prevođenja
svojih sunarodnike u carstvo rimokatoličanstva« (AVG, str. 25/26).
I drugi autori ukazuju da nisu bila u skladu s stvarnošću Hrenova
razmišljanja o jedinstvu crkve koja je podeljena pa bi opet trebalo da bude
jedinstvena, o crkvenom jedinstvu kao najboljem sredstvu za odbranu od
turske najezde, zatim o uskocima kao lošim ljudima, o potrebi školovanja
mladića u Ljubljani i samostanu Pleterje te o samostanu Pleterje kao mi-
sionarskom centru za Žumberak. »Mnogo hteo, mnogo započeo, ali ga je
čas umrli prerano pomeo«.
O verskom životu žumberačkih uskoka posle doseljavanja piše i Ra-
doslav Grujić u studiji »Marčanska unija i unija u Žumberku«. S ne malim
iznenađenjem utvrdio sam da su Šimrakovi i Grujićevi tekstovi veoma
slični, ponekad skoro istovetni, što i nije čudno s obzirom da su nastali u
istom periodu, između dva svetska rata. Nije mi namera da utvrđujem ko
je prvi pisao, a ko je pisao na osnovu već napisanog, nego da u Grujićevom
pisanju uočim ono što Šimrak nije napisao.
Grujić konstatuje da su: »Srbi iz Podunavlja, Posavine i Podrinja na-
seljeni u Žumberku poneli sa sobom i vrlo žive tradicije na poslednje srp-
ske gospodare – despote iz dinastije Brankovića, pa je, primera radi, baš u
Žumberku sačuvana ona vanredno lepa pesma o smrti sremskog despota
Jovana, sina svetiteljke majke Anđeline, koju je objavio znameniti Žum-
berčanin, naučnik hrvatski Tadija Smičiklas« (str. 23).
»Požrtvovno pravoslavno srpsko sveštenstvo, koje je sa svojim na-
rodom uskakalo u Žumberak, održavalo je u pravoslavlju tu srpsku oazu,
među samim rimokatolicima, punih 220 godina (1530–1750). Za to vre-
me se samo poneka srpska porodica odrekla pravoslavlja i primila rimo-
katoličanstvo, kao što znamo da je bio slučaj s porodicom Petra Domitro-
vića, zagrebačkog biskupa početkom XVII veka. Dok su Srbi u Liču i Krm-
potama, na hrvatskom primorju, primili rimokatoličanstvo u masama
272 11.
unijaćenje

pre 1642. godine, kao što je brinjski grof Frankopan izvestio Dvorski ratni
savet u Beču – kada je proterao od Brinja pravoslavne srpske kaluđere iz
manastira Rmanj, da bi se, kako sam kaže, lakše zadobili za rimokatoličku
veru i brinjski Srbi, kao što je već pošlo za rukom sa onima u Krmpotama i
sa pojedinim porodicama u Žumberku i po Uskočkoj gori« (str. 24).
Grujić kaže i da nema podataka kako su se prema pravoslavnim Žu-
mberčanima odnosili ljubljanski biskupi i da su prvi podaci iz vremena
osnivanja Marčanske pravoslavne eparhije. I on spominje delatnost bi-
skupa Hrena, jezuite Ljubića i žumberačkog kapetana Paradajzera. Čud-
no je što ni Grujić ni drugi autori ne spominju Primoža Trubara, vodećeg
protestanta koji ne da nije bio za unijaćenje, nego je, kao što će se videti,
imao odlične odnose s pravoslavnim sveštenicima u Žumberku.
Grujić dalje kaže da je tako počeo sistematski rad na organizovanju
snažne rimokatoličke propagande među pravoslavnim Srbima uopšte, u
Žumberku posebno. Međutim, niti školovanje dece niti zabrana ulaska
pravoslavnih kaluđera iz Bosne u Žumberak, koja se nije mogla kon-
sekventno sprovesti, nisu urodili plodom pa su pravoslavni Žumberčani
za sve vreme silom nametanja unije u Varaždinskom generalatu, ostali
na miru pod duhovnim vođstvom svojih sveštenika vernih pravoslavlju
(str. 26).
Međutim, posle propasti unije, pounijaćeni marčanski episkopi os-
tali su bez unijatske pastve pa su činili sve da potčine sebi Žumberak. Oni
su uspeli da ubede državne vlasti da bi, radi očuvanja autoriteta rimoka-
toličke vlasti i crkve, među pravoslavnim Srbima trebalo po svaku cenu
sprovesti uniju u Žumberku, koji je bio i geografski odvojen od glavnine
Srba u Hrvatskoj«.
Radoslav Lopašić jasno kaže da su žumberački uskoci bili »sledbeni-
ci istočne crkve«, to jest pravoslavni. S obzirom da u Hrvatskoj nisu ima-
li svojih posebnih crkvenih poglavara, priznavali su »vrhovnom glavom
svoje crkve carigradskog patrijarha, dok su im popove redili egzarsi pos-
lani od srpskog patrijarha iz Peći i od drugih vladika iz Turske. Od starijih
popova, poznat je pop Ivan (Jovan, prim. autora) Maleševac, koji je 1561.
godine predlagao revnom luteranskom pripovedaču Grguru Vlahoviću da
se u Mlecima štampaju crkvene knjige na ćirilici, kod »tiskara Stjepana od
273 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Skadra«, a 1563. godine zatražio da mu pošalju ćirilska slova za tiskanje


manjih knjiga pa će uskočki popovi dovesti štampare iz Bosne, i to iz Go-
ražda ili manastira Mileševo,52 gde su bile stare slavenske tiskare.
Lopašić konstatuje da od toga nije bilo ništa, s obzirom da nema
knjige štampane u Žumberku ni iz tog vremena. Za propovednika Grgu-
ra Vlahovića kaže da je rodom iz Ribnika (između Ozlja i Karlovca), a za
protestantskog propovednika u Novom Mestu primljen je 1567. Žestoko
su ga progonili katolički sveštenici, posebno biskup ljubljanski Hren, koji
ga je držao 21 dan u zatvoru, gde bi i »zaglavio, da ga nije izbavio staleški
pisar« (»Oko Kupe i Korane«, str. 246).
Popovi Jovan Maleševac i Matija Popović pošli su 1561. s »glasovitim
kranjskim reformatorom Primožem Trubarom u Urah u Virtemberškoj«
(Baden-Wirtenberg, pokrajina u Nemačkoj, prim. autora), da pomažu kod
izdavanja protestantskih knjiga na ćirilici. Iako su tamo bili dvadeset ne-
delja, nema traga o njihovom književnom radu, ali je zabeleženo da je
Matija Popović, usput za dva dana, popio 20 vrčeva vina, a u Meningenu
jedne večeri 11 vrčeva piva.
Priča o popu Jovanu Maleševcu sadrži značajne podatke o verskom
životu žumberačkih uskoka. Ilarion Ruvarac (1832–1905), arhimandrit,
srpski istoriograf i akademik,53 u pismu Vatroslavu Jagiću (1838–1923)
postavlja hrvatskom jezikoslovcu i akademiku54 pitanje nije li pop Jovan
Maleševac đakon istog imena i prezimena o kojem postoje pouzdani po-
daci na području s kojeg potiču i žumberački uskoci?

52 Manastir Mileševa podigao je kralj srpski Stefan Vladislav Nemanjić (1234-1243),


šest km od Prijepolja, na reci Mileševki. U Mileševi su bile mošti Svetog Save, osni-
vača Srpske pravoslavne crkve. Da bi ubili duh naroda, Turci su preneli Savine mošti
u Beograd i spalili ih na Vračaru 1594. godine. Na tom mestu podignut je »Manastir
Hram Svetog Save«. U manastiru Mileševa krunisan je 1377. godine Tvrtko I Kotro-
manić za kralja »Srbljem i primorjem«. Kotromanić je bio sestrić cara Dušana.
53 Archiv fuer Slavische Philologie, Weidmannsche Buchhandlung, Berlin 1903.
(Arhiv za Slovensku filologiju, Vajdmanska Biblioteka),
54 Vatroslav Jagić se smatra najznačajnijim svetskim slavistom druge polovine 19. veka.
Izdavao je i uređivao »Književnik«, časopis za jezik i povijest hrvatsku i srbsku. Pisao
je o značaju i delatnosti Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića.
274 11.
unijaćenje

Ruvarac navodi da je akademik Ljubomir Stojanović 1903. u Beogra-


du objavio prvi deo »Starih srpskih zapisa i natpisa«, među kojima se u
četiri pisana izvora spominje ista ličnost. Pod brojem 451 iz 1524. godine
spominje se »smerni i mnogo grešni sluga božji«, đakon Jovan Maleševac,
autor zapisa da je u Trebinju, u crkvi Marijinog vaskrsnuća, pisana knji-
ga »u danima ljutog turskog cara Sulejmana, teškim za Sveto Trojstvo, u
kojima su progonjeni Hrišćani«, kao i da se original dokumenta nalazi u
biblioteci u Petrogradu.
Pod brojem 525 govori se o rukom pisanom prologu iz 1545. godi-
ne, koji je započeo jeromonah Sava, a završio posle njegove smrti đakon
Jovan. Podatak je objavljen u »Glasniku« Zemaljskog muzeja u Sarajevu
1902. godine, a original se nalazi u manastiru Svetog Trojstva u Pljevljima.
Pod brojem 526 je zabeleška iz 1545. godine iz manastira Svetog Trojstva,
objavljena u bosanskom »Glasniku« 1901. godine, a autor je opet »grešni
i ponizni sluga božji« đakon Jovan. I pod brojem 533 naveden je zapis iz
pogovora jednog »tetraevangelističkog« teksta iz 1546, iz istog manasti-
ra, čiji je autor »grešni i najmanji među svima« đakon Jovan. Prof. Ljuba
Kovačević u Beogradu skrenuo je pažnju na peti podatak, prema kojem se
»grešni sluga Hristov«, đakon Jovan, spominje i u pogovoru »Jevanđelja«
iz 1532, zabeleženim pod brojem 471. Kovačević kaže da je đakon Jovan –
Jovan Maleševac, koji je radio u manastirima u Trebinju i Pljevljima.
Ruvarac pretpostavlja da je đakon Jovan Maleševac u mladosti bio
veoma aktivan u pisanju knjiga u manastirima u Hercegovini i Crnoj gori,
da se »zasitio tog posla i boravka pod Turcima« i prebegao pod vlast cara
Ferdinanda I.
Vatroslav Jagić je posvetio pažnju pismu i razmišljanju Ilariona
Ruvarca i izneo detaljnije podatke o saradnji popova Jovana Maleševca i
Matije Popovića s protestantskim reformatorom Primožom Trubarom i
njihovom radu u Nemačkoj. Posebno je naglasio Maleševčevu veštinu u
pisanju i korigovanju ćiriličnih knjiga i njegova pisma žumberačkom ka-
petanu Ungnandu, kojima je opovrgao neopravdane optužbe protiv njih.
Jagić potvrđuje i podatak da je Matiju Popovića ubio neki pravoslavni pop
i da je tom prilikom Jovan Maleševac teško ranjen.
275 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Iz napred navedenog može se zaključiti da je Jovan Maleševac bio


obrazovan i od rane mladosti aktivan u pisanju i uređivanju crkvenih
knjiga. Malo je verovatno da su istovremeno postojala dvojica s istim ime-
nom i prezimenom. Pošto posle 1546. nema podataka o delatnosti Jovana
Maleševca u manastirima u Trebinju i Pljevljima, a srećemo ga u Žumber-
ku, gde se bavi istom delatnošću, logično je da se radi o istoj ličnosti.
Maleševac je bio sklon protestantskom pokretu već u manastirima
u Trebinju i Pljevljima. Izvesno je i da je dobro poznavao i buduće žum-
beračke uskoke pa je očekivao da će tamo imati više mogućnosti da piše i
izdaje protestantske knjige na ćirilici.
Očigledno je i da su žumberački popovi, bojeći se unijaćenja i ne
znajući mnogo o protestantizmu, odlazak Maleševca i Popovića u Nemač-
ku protumačili kao »opasno šurovanje s rimokatolicima« pa su oni otišli
u Bosnu, ali ni tamo nisu bili bolje sreće. Neki pravoslavni pop je ubio Ma-
tiju Popovića, a Jovan Maleševac je, verovatno, ubrzo podlegao ranama,
zadobijem prilikom napada na Popović.
Lopašićevo pisanje, u nastavku, mnogo liči na Šimrakovo. I on ističe
značaj manastira Gomirje za crkveni život žumberačkih uskoka, biskupa
Hrena naziva »žestokim progoniteljem i zatiračem protestanata i šizma-
tika«, a za biskupa Domitrovića kaže da je bio »odriješiti revnik za kato-
licizam«, iako je sin pravoslavnih roditelja ispod Oštrca. Lopašić kaže i da
se, »uprkos revnovanju biskupa Hrena, ne može utvrditi da je crkvenog
jedinstva u Žumberku bilo pre nego je zavladičio oduševljeni i energični
pokretač i zatočenik unije Pavao Zorčić«. On je imao neprilika u Žumber-
ku pa se 1672. žalio karlovačkom generalu Herberštajnu »da ga žumberač-
ke vojvode ometaju u duhovnoj pastvi i ne daju da svećenici iz uskočkih
gora k njemu dolaze«. Lopašić piše i da je kapetan Paradajzer naredio da se
obesi pravoslavni pop. Postoje pouzdani podaci da je to bio kaluđer Ćaćilo,
za kojeg i Valvasor kaže da je usmrćen.
Slovenački istoriografi i istraživači, bez ikakve rezerve, dokazuju da
su se sa svim pravoslavnim beguncima posle Kosovske bitke 1389. prese-
ljavali i njihovi »duhovnici«, koji su strogo pazili da vernici ne bi prelazili
u katoličku crkvu pa su gradili pravoslavne crkve, osnivali svoje eparhije i
ostajali u vezi s Srpskom pravoslavnom patrijaršijom i patrijarhom u Peći.
276 11.
unijaćenje

Posebno obeležje predstavljaju pravoslavni manastiri koji su bili pod ne-


posrednom jurisdikcijom Pećke patrijaršije (Došli su Turci.., str. 35).
Najveći značaj imao je manastir Rmanj, kod Martin Broda, na ušću
Unca u Unu. Rmanj nije tada bio samo jedini pravoslavni manastir na tom
području i duže od jednog veka sedište Dabro-bosanske mitropolije, nego
se nalazio u središtu područja gde su se smeštali budući uskoci i odakle
su kretali u Žumberak. Već je rečeno da je s tog područja izvedena i prva,
a verovatno i najmanje još jedna seoba uskoka u Žumberak. manastir
Rmanj podignut je 1453. godine, a jedan od prvih pouzdanih podataka o
njemu vezan je upravo za žumberačke uskoke: »Uskočke vojvode Petar,
Petrašin i Vukdrag darivale su 1498. manastiru skupocenu Bogorodičnu
ikonu... Srpske seobe s ishodištem iz okoline Srba, Glamoča i doline Unca,
bile su predvođene vojvodama, a zaustavile su se u Žumberku, na granici
Kranjske i Hrvatske«.55 Šteta što nema više ovakvih podataka.
Josip Mal je dosta i veoma realno pisao o verskom životu Žumberča-
na. Njegov polazni stav je »da je samo mali deo Uskoka priznavao katolič-
ku crkvu. Pretežni deo ubrajao se među grkoistočnjake, dok su sami sebe
nazivali starovercima. Pa i samo ime Vlah, kojim tadašnji izvori najčešće
imenuju Uskoke, odnekada je označavalo pripadnike grčke vere«.
Uskoci koji su se nastanili pojedinačno među katoličkim stanov-
ništvom nisu mogli dugo održati svoju veru. Nisu imali svoje crkve ni du-
hovništvo koji bi ih podučavalo pravoslavlju pa su prešli na katolicizam.
Katoličke vlasti se u početku nisu ponašale netrpeljivo prema Uskocima
jer se u to vreme pojavilo luteranstvo u njihovim redovima, koje je pred-
stavljalo mnogo veću opasnost, nego uskočko pravoslavlje koje nije bilo
agresivno, a njihovo sveštenstvo se ponašalo tiho jer je bilo malobrojno
i manje obrazovano nego katoličko. Pored toga, Uskoci su dovedeni da bi
branili granicu i teritoriju pa su sva druga pitanja u prvo vreme imala dru-
gorazredni značaj.
Mal naglašava i da je hrvatski istoričar Kuripešić smatrao Uskoke
dobrim hrišćanima, koji se vrlo malo razlikuju od katolika. Sami Uskoci
su naglašavali da žele da žive s braćom hrišćanima, a ne s »turskim sekta-

55 Autor Radovan Pilipović, Banja Luka – Bosanski Petrovac, 2008, str.32


277 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

šima«, što znači onim, pre svega pravoslavnim hrišćanima koji su primi-
li islam. Za Uskoke koji su prihvatili katolicizam, na primer Krmpoćani,
istarski Vlasi i neki drugi, Mal kaže da su se odricanjem od pravoslavlja,
odrekli i svog nacionalnog imena i postali Hrvati.
Žumberački uskoci su imali svoje vlastite duhovnike. Po seobi
1530. javlja se neki Nikolaj, nećak uskočkog sveštenika. Dvadesetak go-
dina kasnije spominje se već poznati pop Jovan Maleševac, obrazovan i
sklon protestantizmu, što je retkost među pravoslavnima. Mal potvrđuje
sve što znamo o popovima Jovanu Maleševcu i Matiji Popoviću, poseb-
no saradnju s protestantskim propovednicima Grigorijem Vlahovićem i
Matijom Klombnerom, rasparčavanje 200 protestantskih katehizama u
Radatovićima i neke druge detalje. Potvrđuje i da su Maleševac i Popović
otišli u Bosnu, s ciljem da tamo štampaju crkvenih knjiga na ćirilici, ali su
ih napali tamošnji, pravoslavni popovi (str. 146–151).
Mal kaže i da »skoro pola stoleća nemamo nikakvih vesti o uskoč-
kim verskim prilikama. Crkvene vlasti imale su više nego dovoljno posla
s protestantizmom pa za mirne i tihe pravoslavce nisu imali vremena, niti
su se za njihovo veroispovedanje starali. Tek kad su reformatorske komi-
sije opravile posao s protestantizmom i kad se veći deo zemlje povratio u
krilo stare crkve, tada su obratili pozornost na veru uskočkih raskolnika.
Zato što se u Hrvatskoj verskoj zanesenosti pridružio i staleški interes,
koji je zahtevao da se Uskoci potčine zemaljskoj vlasteli, videćemo da taj
boj nije bio ništa manje žestok nego pređašnja borba protiv protestantiz-
ma« (str. 151).
Papskog nuncija Salvaga, koji je 1607. godine dobio zadatak da »pro-
uči uskočke duhovne i svetske prilike, osobito su zanimali Žumberački
uskoci«. Salvago je ukazao na skroman izgled i opremljenost pravoslav-
nih crkava, u kojima su oltari uski, a od opreme u crkvi se drži samo krst,
kao i da će pokušati da nagovori nadvojvodu Ferdinanda da »poradi oko
poboljšanja«. U to vreme počeo se za pravoslavlje interesovati kaločki
nadbiskup Leopold Karl Kolonič, kojem je pripadala i zagrebačka bisku-
pija. »To se zanimanje kasnije pretvorilo u moćan pritisak, koji je kušao
udušiti pravoslavlje, ili mu barem oduzeti zajamčena prava« (str. 152).
Mal navodi i da je ogorčeni protivnik protestantizma i pravoslavlja
biskup Hren hvalio svog »učenika« popa Martina Dobrovića da je bio izvr-
278 11.
unijaćenje

stan propovednik, ali među šizmaticima nije ništa posebno učinio, iako
je s njim 1616. u Gracu raspravljao o uskočkim sveštenicima. Očigledno,
Hrenu nije bila po volji Dobrovićeva mirna narav. Malo iza toga Dobrović
je umro.
Mal misli da je Hren posetio uskočke naseobine na kranjsko-hrvats-
koj međi, ali nije naveo konkretan dokaz. S obzirom da ni drugi ne spomi-
nju dolazak Hrena u Žumberak, a znajući podosta o njegovim stavovima,
mislim da se Hren, ipak, nije »udostojio« da dođe među »šizmatike«. Da je
došao, možda bi se bio oslobodio netrpeljivost i mržnje.
Godine 1620. se uskočkim verskim pitanjem bavio i papin legat
na Ferdinadovom dvoru u Gracu. Zahtevao je da se raskolnički popovi
odstrane sa žumberačkog područja, a na njihova mesta dovedu katolič-
ki duhovnici pa su zatražena mišljenja biskupa Hrena, isusovca Ljubića i
žumberačkog kapetana Paradajzera. U to vreme (1629) u žumberačkom
poglavarstvu bila su samo tri uskočka sveštenika i jedan kaluđer (str.
153–155).
I Mal spominje smederevskog biskupa Renđića, »koji je do tada ži-
veo među pravoslavnima«, i kojem je papa Urban VIII 1629. naredio da,
»radi duhovne okrepe i osokoljenja«, poseti uskočke naseobine po Kranjs-
koj, Hrvatskoj i Slavoniji, i dao mu pravo i ovlašćenja: da »promeni, popra-
vlja, reformira i ponovo uspostavlja što i kako se njemu čini potrebnim«.
Međutim, nema dokaza »da je Renđić došao u naše krajeve i šta je posti-
gao«.
Ako Renđić nije dolazio u Žumberak, drugi »misionar«, rusinski
unijat Metodije Terlecki je imao uspeha. Još kao đak obilazio je uskoke
u Hrvatskoj i Žumberku i proučavao njihove verske prilike. Kao holm-
ski biskup (1630–1649), na putu iz Rima u Poljsku posetio je u Ljubljani
biskupa Hrena, s obzirom da su bili istomišljenici u vezi unijaćenja žum-
beračkih uskoka. Hren je pisao da je Terlecki »već odavna među Vlasima
položio dobar temelj«, preporučio ga papi i Beču i zatražio da mu se pruži
svaka pomoć.
Cela stvar je usporena jer su 1630. godine umrli ne samo biskupi
Tomo Hren i Albert Renđić nego i vladika Simeon Vratanja koji je, barem
formalno, priznavao uniju, a na njegovo mesto došao ogorčeni protivnik
unije Maksim Predojević.
279 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U to vreme počeo je da deluje među žumberačkim uskocima novi


»igrač«, po imenu Rafael Levaković. Mal kaže da je Hrvat, rođen u Jastre-
barskom i da su njegovi odnosi s pravoslavnim vernicima uticali na smer
njegovog docnijeg crkveno-političkog delovanja. Levakovića je zagrebač-
ki biskup Vinković zamislio kao biskupa uskočkog, odnosno marčanskog.
On je 1641. propovedao u Radatovićima, ali »nije niti jednom rečju spo-
menuo ujedinjenje s Rimom«. Navodno nije primio ni 400 groša koji su
mu ponuđeni, nego je savetovao da se novac uloži u korist crkve. To je
imalo odjeka ne samo u Žumberku nego i među uskocima u Rovišću u
Slavoniji.
Levaković je 20. maja 1641. bio opet u Žumberku, u drugoj žumbe-
račkoj parohiji u Mrzlom polju. Navodno je s njim bio i vladika marčanski
Maksim Predojević, a pop u Mrzlom polju bio je potpuno neuk, o verskim
razlikama nije znao ništa, nego je samo ponavljao: »verujem u Hrista sina
Device Marije«. Koristeći sve to, Levaković je, navodno, »poništio neke
nepravilno sklopljene brakove i vratio u katoličanstvo nekoliko žena,
koje su napustile katoličke muževe i venčale se s pravoslavnim Žumber-
čanima«. Valja istaći i da je Levaković u izveštaju napisao »da su Žumber-
čani pravoslavni i da pripadaju pravoslavnom Vretanijskom episkopu Ma-
ksimu Predojeviću«.
Očigledno je da je Levaković poznavao Žumberčane i da je vešto po-
punjavao postojeće praznine i koristio slabosti, s obzirom da je na tada-
šnjih 1.200 uskočkih kuća i nekoliko hiljada stanovnika u Žumberku bio
samo pop u Radatovićima (verovatno iz roda popova Pruščevića, prim. au-
tora) i onaj »učevni« pravoslavni pop u Mrzlom polju. Imajući u vidu da je
Levaković napisao istinu, očigledno je da on nije nikome ništa nametao,
barem ne silom, pa mu se ne bi moglo nešto zameriti. To isto tako znači
da Žumberak u to vreme ne da nije bio unijatski, nego o uniji nije moglo
da bude niti reči.
Tim povodom Mal ističe i da se »u središtu Uskoka (1617) rodio i Jurij
Križanić, koga je sudbina docnije bacila u Rusiju, gde je – umesto misiona-
ra unije – postao otac panslavističke ideje.
Mal ukazuje i zašto u Žumberku nije bilo više pravoslavnih popova?
On kaže da je više od 30 kaluđera iz manastira Rmanj u to vreme htelo da
pobegne od turskog zuluma svojoj uskočkoj braći na hrišćansku stranu,
280 11.
unijaćenje

ali je »Ratni savet u Gracu naredio da ih se ne sme nikako primiti i sle-


deće godine ponovio ukaz da se moraju svi pravoslavni popovi, koji nano-
vo dođu, isterati preko granice. Grof Frankopan, upitan za mišljenje o toj
stvari, predlagao je da se toj molbi ne ugodi jer će se u tom slučaju moći
puno lakše među Uskoke uvesti katolička vera. Srbi Krmpoćani, u Liču i
Vinodolu, svi su prešli na katolicizam, a već ima nekoliko primeraka i u
Žumberku i u Uskočkom gorju«.
Rusinski unijat Metodije Terlecki je 1643. otputovao u Rim, kako
bi se s papom dogovorio oko daljeg rada na unijaćenju. Nema podataka da
je boravio u Žumberku, ali se založio »da se za uskočku omladinu usta-
novi aluminat, u kojem bi se uzgajala u unijatskom duhu«, što je odmah
prihvaćeno. Bila je primetna i povećana aktivnost Petra Petretića, zagre-
bačkog biskupa (str. 152–164).
Značajan doprinos potpunijem razumevanju verskog života žum-
beračkih uskoka, do nasilnog unijaćenja, dala je Irena Smiljanić. Ona je
temeljito i naučno istražila »duhovnopravnu pripadnost, odnosno dati-
ranje crkveno-upravnih institucija i određivanje verskog identiteta srp-
sko-pravoslavne zajednice Žumberčana, koja je sredinom 16. veka silom
podvrgnuta katoličkoj jurisdikciji, što je uzrokovalo promenu verskog, pa
i etničkog identiteta njezinih pripadnika«.56
Posebno je značajan stav: »da je za istraživanje duhovnopravne pri-
padnosti potrebno imati u vidu samopoimanje crkve kao duhovnog or-
ganizma i kao društvene institucije, kao i da duhovnopravna pripadnost
ujedinjuje tajinsku i organizacijsku dimenziju, izraženu u njezinoj hije-
rariji, koja određuje identitet vernika«. S obzirom da Katolička crkva nije
priznavala crkvenost drugim hrišćanskim veroispovestima i crkvama,
ona je zahtevala jurisdikciju i nad njihovim pripadnicima i time stvarala
jaz između institucionalnog i tajinskog vida crkve, to jest između stvarne
duhovnopravne pripadnosti, ili verske identifikacije, s jedne strane, i na-
metnute katoličke uprave, s druge strane.

56 »Duhovnopravna pripadnost Žumberčana u predmodernim povijesnim prika-


zima«, glasilo Srpskog kulturnog društva »Prosvjeta« iz Zagreba, »Ljetopis« za
2013. godinu.
281 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U članku je na ubedljiv i argumentovan način dokazano da su žum-


berački uskoci, od doseljavanja u Žumberak pa sve do početka nasilnog
unijaćenja (1750), pripadali Pravoslavnoj crkvi, odnosno njezinim orga-
nizacijama. Pre doseljavanja i do 1609. godine bila je to Dabro-bosanska
eparhija, sa sedištem u manastiru Rmanj. Posle izgradnje, 1602. godine,
centar verskog života postao je manastir Gomirje. Ustanovljavanjem
Vretanijske (Marčanske) eparhije, 1609. godine, Žumberak je pripadao
toj eparhiji, sve do utemeljenja Karlovačko-zrinopoljske eparhije 1695.
godine. Toj eparhiji Žumberak je pripadao do osnivanja Lepavinsko-Seve-
rinske eparhije 1734, u čijem je sastavu bio do 1750, odnosno do početka
nasilnog unijaćenja.
U studiji Irene Smiljanić sadržano je i niz podataka i saznanja do ko-
jih nije lako doći zbog nedostupnosti izvora. Konstantin Stanić, Žumber-
čanin i kasniji križevački unijatski biskup (vladika) kaže »da je narod u
Srbiji i Bosni imao svoje svećenike i to oženjene i da su se oni iseljavali s
narodom u Hrvatsku i Slavoniju« (str. 3). Vikar Filip Vajč (Weitsch) izves-
tio je 1617. o pravoslavnoj crkvenoj organizaciji Žumberčana i predložio
načine njihovog preveravanja. U Žumberku su tada postojale samo dve
parohije, u Radatovićima i Mrzlom polju, a svaka je obuhvatala oko 500
porodica, što znači da je svaki paroh duhovno brinuo za više hiljada ver-
nika (str. 6).
S obzirom da su u Žumberku sve do 1650. godine postojale samo
dve spomenute parohije, sa svega 2–3 popa, i kad se ima na umu da je na
tom istom području, s isto toliko popova, kasnije ustanovljeno 11 grkoka-
toličkih župa, jasno je da je organizacija Pravoslavne crkve u Žumberku
bila slaba, da se nekolicina sveštenika borili s velikim teškoćama i da nisu
mogli da se suprotstave misionarima i drugim oblicima delovanja katolič-
ke crkve, posebno ne prisili vojne organizacije.
Postoje dokumenta o mogućem preobraćanju na katolicizam poje-
dinih monaha, ali ne i njihovih bratstava i šire zajednice, kao i pripadnika
nekih porodica i društvenih grupa, ali i da je vladika Maksim Predojević
vratio u pravoslavlje neke koji su za vladike Simeona Vratanje postali uni-
jati. Na Žumberak se odnosi izveštaj generala Vuka Frankopana da se pre-
obratilo nekoliko mladića, ali ne i šta je s njima dalje bilo (str. 9).
282 11.
unijaćenje

O značaju dobra Pribić K. Stanić je napisao: »Očuvanju unije u Žum-


beračkom narodu najviše je koristilo što su biskupi boravili u Pribiću sve
do kanonizacije biskupije. Ovo je naime mjesto bilo na središnjem putu,
kojim je narod bilo zbog prometa, bilo silazeći u Karlovac, u vojnoj službi,
običavao primati utjehu od biskupa« (str. 12).
Brojna dokumenta nepobitno dokazuju da je početkom 18. veka pri-
tisak na pravoslavlje u Žumberku bio pojačan, ali i da je otpor unijaćenju
bio isto tako jak. Zabeleženi su slučajevi nepokornosti sveštenika Petra
Prušćevića 1704, 1705. i 1712. godine unijatskim marčanskim vladikama
Turčinoviću, Markoviću i Jugoviću. Iz više izvora vidi se da je episkop Da-
nilo Ljubotina rukopoložio pravoslavnog sveštenika Marka Pruščevića,
vladika Lepavinsko-Severinski Simeon Filipović Teodora Pruščevića, a
vladika Pavle Nenadović njihovog bratanca Janka, kao i da je u tri navrata
(1711, 1715. i 1721) pravoslavnim monasima iz manastira Gomirje potvrđe-
no dušebrižništvo u Žumberku. Poseban oblik pritiska bio je postavljenje
omraženog unijatskog vladike Rafaela Markovića baš u Žumberku. Proti-
vrečni su podaci o monahu u Mrzlom polju koji se izjasnio kao unijat, što
bi mogao da bude i tamošnji pop Arsenije Ivanović (str. 20).
U jednom dokumentu piše da su u Žumberku 1735. bila »trojica pris-
talica unijatskog vladike Teofila Pašića«, ali nije poznato ko su oni. Već
poznati Benvenuto Petaci, tada veliki kapetan, podržavao je progon pra-
voslavnih sveštenika Marka i Teodora Pruščevića, koji su utamničeni u
Pribiću, a na njihovo mesto navodno su postavljeni unijati Jovan Vučinić i
Simeon Bulić. Međutim, Marko i Teodor su, ipak, vraćeni na svoja mesta,
gde su dočekali početak nasilnog unijaćenja. Da unijaćenje u Žumberku
nije išlo lako, pisao je 1746. i unijatski pop Mihajlo Božičković.
O proizvoljnom tumačenju stanja u Žumberku svedoči pisanje hr-
vatskog istoričara Krčelića, koji kaže da su u Pašićevo vreme u Žumberku
postojale »četiri unijatske župe« i posmatra ih kao »preostatak unijatske
crkve«, odnosno Marčanske unije, za šta nema potvrde ni u dokumenti-
ma niti u sećanju (str. 21/22).
O verskom životu i prilikama žumberačkih uskoka pre nasilnog
unijaćenja, kao i samom unijaćenju, dosta je pisao i Manojlo Grbić (str.
96–158), s tim da je za razdoblje do nasilnog unijaćenja manje konkretan
i koristan.
283 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Grbić piše: »čim je ono patrijarh (Arsenije III Čarnojević) oglasio da


je dobio od cara privilegije, i da je on patrijarh svijeh pravoslavnih Srba-
lja, i amo po Hrvatskoj, okrenuo je i Žumberak leđa marčanskom vladici
Popoviću i njegovijem našljednicima«. Pretpostavlja on da su patrijarhovi
egzarsi (izaslanici) stigli i do Žumberka, ali nema konkretnih podataka.
Stoga je realnije da je Žumberak, kao udaljena i osamljena oaza, s jedne
strane manje bio obavješten o stvarnim događanjima i propasti unije, a s
druge više izložen pritiscima i uticajima unijatskih emisara.
»Kad su najposlije vidjele unijatske marčanske vladike i njiho-
vi pomagači u Zagrebu i Beču, da su sasvijem istisnuti u oba đeneralata
između pravoslavnog naroda, sticaju se oni strmoglavice da otmu za se
bar Žumberak – taj osamljeni i od ostalog pravoslavnog naroda na ovijem
stranama sasvijem otcijepljeni srpski krajičak... Vrlo je teško pouzdano
dokazati da li je u to doba bilo u Žumberku pravijeh unijata, jer tada oni
još ne imađahu nijedne svoje crkve i nijednog svog sveštenika, ali se mora
priznati da je moralo biti dosta unijatskog kvasca, i to među žumberač-
kom gospodom i nekijem plemićkijem porodicama« (str. 100).
Grbić je prethodni stav precizirao i sledećom ocenom: »Iz svega se
ovog dade zaključiti da je Pravoslavlje kod srpskog naroda u Žumberku,
do polovine prošlog vijeka (18. veka, prim. autora) prilično bilo prorešeta-
no i podriveno kod gospode i kod imućnih porodica, ako i nije bilo javni-
jeh unijata sa uređenom crkvenom upravom. To su unijati u Marči dobro
znali, i s toga se sticaju – kako rekoh – da bar Žumberak za se otmu«.
U tom smislu Grbić spominje neke porodica, koje su dobile
plemstvo, ali ih neću navesti, ne zbog toga što pretpostavka nije načelno
korektna, nego što nema konkretnih dokaza da su neki od njih bili skloni
uniji. Primera radi, Grbić spominje kao plemićku porodicu Bogdanović u
selu Sekulićima. Nisam nigde našao da su i Bogdanovići dobili plemstvo,
sedište roda Bogdanovića nije u Sekulićima, nego u Dučićima, a svi Bog-
danovići koje poznajem na osnovu sećanja starijih i lično, oduvek su bili
svesni svog verskog i etničkog porekla.
Grbić je naročito u pravu kad kaže »da je pravoslavno sveštenstvo,
posebno narod žumberački (pre)malo znao da li pripada Severinsko-Le-
pavinskoj eparhiji, ili Karlovačkom vladičanstvu, posebno da je zbog
284 11.
unijaćenje

tih promena pa i nemara, ostao nekako ’na ledini’... Narod je neprestano


držao da je Marča pravoslavni manastir«. Ali, Palković je dobro znao šta
popovi i narod znaju, a šta ne znaju. On se uvukao u Žumberak pa stade
najprije nagovarati srpski narod da se ne da pod Karlovačko vladičanstvo,
nego da i dalje ostane pod Severinsko-Marčanskijem, kao što je od vajka-
da bilo (str. 102).
Sve Grbićeve ocene su tačne, sem kad ukazuje na pojedine porodice
kao nosioce unijaćenja, a za to nema konkretnih dokaza. Nije u pravu ni
kad pomalo ignorantski govori o delatnosti unijatskih popova Metodija
Terleckog (»Bože Moj, ko se sve nije starao za duše našijeh šukunđedova
i prađedova«) i Gabrijela Palkovića (»nijesu oni ni smjeli ni htjeli kazivati
narodu da nijesu pravoslavni«), »a to im je i bio zadatak, da se pretvaraju,
dok narod ne zavaraju. Tako je radio i Palković u Žumberku pred naro-
dom«.
Iako niko nije sistematski istraživao verski život žumberačkih usko-
ka do nasilnog unijaćenja, ipak ima dovoljno podataka i saznanja da se
stvori realna slika stanja i odnosa pred istorijski sraman i nasilan čin uni-
jaćenja i izvuku barem sledeći zaključci: žumberački uskoci su došli sves-
ni svog pravoslavnog porekla i pripadnosti Pravoslavnoj crkvi u organiza-
ciono-upravnom i duhovnom smislu. Suprotne tvrdnje su zlonemarene
i neutemeljene. Iako veza s Dabro-bosanskom eparhijom i manastirima
u Bosni i Srbiji nikada nije prestala, ipak su Žumberak i Marindol sve do
naseljavanja srpsko-pravoslavnih uskoka u Vrbovsko, Gomirje i Moravice
i izgradnje manastira Gomirje (1602), bili »usamljeno i izolovano ostrvo
pravoslavlja« u rimokatoličkoj Habsburškoj Monarhiji.
Bliski odnosi žumberačkih popova s Primožom Trubarom i njiho-
vo interesovanje za protestantski pokret ne samo u Sloveniji, nego i u
Nemačkoj, svedoči o obrazovanju pojedinaca i o njihovom tolerantnom
hrišćanskom stavu i spremnosti na saradnju, kao i da je pravoslavlju bio
bliži blaži i tolerantniji protestantski obred ispovedanja hrišćanstva, od
nasilnog i agresivnog rimokatoličanstva.
U izuzetno teškim uslovima, u periodu od skoro 150 godina, do
hapšenja vladike Gavrila Mijakića, poslednjeg marčanskog pravoslavnog
episkopa koji nije priznavao uniju i dovođenja unijata Pavla Zorčića, uni-
285 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ja u Žumberku nije ostavila vidljivog traga. Izuzetak su biskup Petar Do-


mitrović i pop Martin Dobrović, kasnije i biskup Petar Petretić i njihove
porodice. Nema dokaza o prihvatanju unije od strane drugih pojedinaca i
grupa!
S obzirom da su Domitrović i Petretić stigli u kratkom vremenu da
se »uzdignu« na najviši tron rimokatoličanstva u Hrvatskoj, logično je da
se upitamo da li su Domitrović i Petretić bili »posebno talentovani«, ili
nisu imali »jaku konkurenciju« iz redova pravih rimokatolika i Hrvata?
Ta činjenica zaslužuje pažnju.
Žumberak je ipak »bio načet«, kako kaže Grbić. Spominje se nekoli-
ko primera pokatoličenja, u kontekstu pokatoličavanja pravoslavnih Srba
u Krmpotama, Liču i Vinodolu. Da li se radi o pokatoličavanju ili o uni-
jaćenju i da li se radi o porodicama spomenute trojice popova ili o nekim
drugim porodicama i pojedincima? Radi se o istorijskoj istini, ona je jedna
i ne valja je krivotvoriti ili skrivati u moru klerikalne prašine i prljavštine.
Misionarsko delovanje Rusina Metodija Terleckog i Hrvata Rafaela
Levakovića u Žumberku zaslužuje pažnju i realnu ocenu. Nisu u pravu
niti pravoslavni izvori koji njihov učinak nipodaštavaju niti rimokatolički
koji na osnovu nekoliko njihovih boravaka u Žumberku zaključuju da su
tadašnje pravoslavne parohije bile unijatske župe. I Terlecki i Levaković
su se »potrudili da upoznaju« žumberačke uskoke i »njihov verski život«,
uočili su »slabe strane« i umeli da nađu metode i puteve da im se približe i
pokušaju »prodati rog za sveću«. Bez obzira da li su oni stvarno verovali da
čine nešto dobro ili su bili samo sluge koje ne interesuje suština, ostvarili
su oni, uz podršku pape, carevine i zagrebačkih biskupa, barem deo onog
što su želeli.
Najveću opasnost da u Žumberku, ipak, dođe do preveravanja i da
unija »pusti korene«, nisu predstavljali ni popovi Terlecki, Levaković i
drugi misionari, nego surova žumberačka realnost: udaljenost od drugih
srpsko-pravoslavnih uskočkih zajednica; nepojmljivo malo pravoslavnih
popova, njihova nedovoljna obrazovanost i nemogućnost da se suprotsta-
ve misionarskoj propagandi; nedovoljna briga i pomoć marčanskih vla-
dika i karlovačkog vladičanstva, posebno najbližeg manastira Gomirje
koji je za vreme arhimandrita Vasilija Predojevića, kasnijeg marčanskog
286 11.
unijaćenje

vladike, i sam bio tolerantniji prema uniji; težak i složen život uskoka,
pun protivrečnosti i opasnosti; stalni i nesmiljeni pritisci radi unijaćenja
i odnarođivanja te sklonost privilegovanih porodica i vođa da, zbog ličnih
interesa, zapostave odbranu verskog i etničkog identiteta itd.
O pravoslavnom verskom životu žumberačkih uskoka u periodu
dužem od 220 godina brinuli su sledeći poznati pravoslavni popovi: Joani-
kije, Čačilo, Mišljen Vučinić, Jovan Vučinić, Novak protopop, Jovan Male-
ševac, Matija Popović, Janko Popović, neimenovani pop (kojeg spominje
Vranešić), Đurađ Đurašević, Ilija Latković, devet popova Pruščevića (Pe-
tar, Jovan, Tadija, Lazar, Todor, Jakša, Damjan, Teodor i Marko) i đakon
Janko Pruščević (Radeka, str. 139, Grbić, str. 107), od kojih su poslednji,
Marko i Teodor umrli, a đakon Janko Pruščević, likvidiran u zatvoru u
Karlovcu 1751. To je pokazatelj, s jedna strane da u Žumberku nije bilo
drugih popova, sem pravoslavnih, a s druge da je to (pre)mali broj duše-
brižnika za 7–8 hiljada vernika.
U tom periodu u Žumberku su postojale samo dve pravoslavne pa-
rohije: Radatovići i Mrzlo polje, s ukupno 26 crkava, koje su nosile i danas
nose pravoslavna imena. Tek u sadašnje vreme pokušava se »pounijatiti«
i imena tih crkava. Već je spomenuto da u popisu parohija Karlovačkog
generalata iz 1700. piše da Žumberak (tri parohije) pripada parohiji Go-
mirje, s obzirom da ga opslužuju kaluđeri manastira Gomirje. U popisu
parohija Karlovačke eparhije iz 1755, kod protopopije budačke piše da je
u Slunjskom puku izostavljeno celo žumberačko područje, gde se nala-
zi 26 »naših« (pravoslavnih) crkava (Kašić, str. 93). Poređenja radi, danas
na tom području postoji 11 grkokatoličkih župa (Stojdraga, Mrzlo polje,
Pećno, Grabar, Kalje, Žumberak, Oštrc, Sošice, Kašt, Drage i Radatovići),
s 11 župnih i 13 područnih crkava, u kojima »deluje« i 11 popova, a koliko
danas Žumberak ima stanovnika?
Na osnovu toga jasno je da bi unijaćenje, odnosno preveravanje, a s
njime i odnarođivanje, da je ostavljeno da teče »prirodnim putem«, ako
je tako nešto uopšte prirodno, među žumberačkim uskocima teško ika-
da uhvatilo dubljeg korena i ostavilo znatnijeg traga. Niko pametan ne bi
očekivao da se mala žumberačka srpsko-pravoslavna zajednica ne bi »osi-
pala« i u verskom i nacionalnom smislu, odnosno da vreme ne bi učinilo
287 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

svoje, ali većina bi ostala ono što jest! Završavajući svoju studiju, Mal kaže
i »da se Uskoci i sada razlikuju po običajima i navikama od ostalog stanov-
ništva«, a isto su do detalja opisali i Valvasor, Lopašić, Vraz i mnogi drugi.

JOHAN HAJNRIH ŠVIKER O UNIJAĆENJU SRBA


ŽUMBERČANA

O autoru i delu

Johan Hajnrih Šviker, istoričar, pedagog i publicista, rođen je u blizini Te-


mišvara, 28. aprila 1839. godine. Između ostalog bio je i novinar glavnog
bečkog lista »Die Presse« i urednik više političkih i školskih novina na
području Ugarske. Kao istoričar i publicista pisao je o problemima religi-
je i crkve i o nacionalnim odnosima u Ugarskoj. Njegove knjige, studije i
rasprave su izazivale interesovanje, bile su tražene i rado čitane. Školski
udžbenici za nemački jezik izdavani su više puta. U Budimpešti je 1880.
izašla Švikerova knjiga »Politička istorija Srba u Ugarskoj«, što znači da se
studiozno bavio položajem Srba u Austro-Ugarskoj i da mu je ta proble-
matika bila dobro poznata.
Za nas je najinteresantnija knjiga »Zur Geschichte der Kirchlichen
Union in der Croatischen Militaergrenze« (»O istoriji crkvene unije u
hrvatskoj vojnoj granici«). Knjiga je objavljena davne 1875. godine i iza-
zivala je pažnju u javnosti, posebno među autorima koji su se bavili pro-
blemima crkvene unije i Vojnom krajinom u celini. Međutim, njegova
knjiga ostala je na jugoslovenskom prostoru skoro nepoznata javnosti jer
su mogli da je koriste samo poznavaoci nemačkog jezika i što su je koris-
tili samo protivnici unije i unijaćenje. Nosioci i pristalice unijaćenja su od
Švikerove knjige bežali kao »đavo od tamjana«.57
Na srpski jezik knjigu je preveo Nikola Živković, poreklom Žum-
berčanin, tek burne 1991, pod naslovom »Istorija unijaćenje Srba u Žu-

57 Johan Hajnrih Šviker, »Historija unijaćenja Srba u Žumberku«, Kalenić, Eparhija


kragujevačka, Kragujevac 1991.
288 11.
unijaćenje

mberku«. S obzirom da je kasno prevedena i štampana u malom tiražu,


čitaocima je bila dostupna samo na ograničenom prostoru i u kratkom i
burnom vremenu, tako da je širem krugu zainteresovanih ostala nepoz-
nata ili nedostupna, posebno u Žumberku.
Nikola Živković kaže da je Šviker pisao upravo o unijaćenju Srba u
Žumberku, u šta će se uveriti i čitaoci ove knjige, a da su pristalice i zago-
vornici unije tvrdili i pisali, a mnogi to rade i danas, da se radilo o dobro-
voljnom prelasku iz pravoslavlja u uniju, a neki idu i tako daleko da tvrde
da o unijaćenju ne može da bude ni govora, pošto su žumberački uskoci
već pripadali unijatskoj crkvi.
Dakle, pred nama je dokumenat od izuzetnog značaja. Po mom
dubokom ubeđenju, ravan već prikazanom popisu Srba Žumberčana.
Ako popis nedvojbeno svedoči o poreklu Srba Žumberčana, onda Švike-
rova knjiga neporecivo dokazuje da je unijaćenje bilo nasilno i pokazuje
kakvim su se sve metodima i sredstvima koristili njegovi nosioci. Knjigu
je pisao Nemac, katolik, čovek kojeg i kao istoričara, publicistu i peda-
goga ne samo priznaju nego i pomalo svojataju, podjednako i nemačka i
mađarska istoriografija. Čak i da je hteo da bude neobjektivan, odnosno
prosrpski orjentisan, on to nije mogao. Šviker je pisao na osnovu teško
dostupnih dokumenata, od kojih je većinu i objavio u prilogu. Radi se o
dokumentima koji do tada nisu bili poznati javnosti pa je pitanje da li bi
se ikada i pojavili da ih on nije objavio.
Imajući to u vidu, našao sam se pred dilemom kako koristiti ovaj
jedinstveni dokumenat? Najbolje bi bilo ako bih ga preneo u celini, ali,
to nije ni prihvatljivo ni moguće. Knjiga je preobimna da bi postala deo
druge knjige. Pored toga, niti je tadašnji nemački jezik istovetan sa savre-
menim nemačkim jezikom niti je stil izražavanja i način pisanja iz tog
vremena sličan savremenom. Tada se pisalo kitnjasko, ekstenzivno i obi-
mno, onako carski, kad je pisao car, i podanički, kad su se caru obraćali
potčinjeni ili njegovi saradnici. Stoga je skraćivanje, pojednostavljivanje
i približavanje teksta čitaocu bilo neminovno. To je ne samo teži način
pisanja nego se autor neminovno izlaže opasnosti da bude subjektivan, da
od mnoštva značajnog ne odabere uvek najznačajnije. Ali to je neizbežno.
Jedina alternativa je »ostaviti se ćorava posla« i ne pisati.
289 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Suštinu knjige predstavlja nasilno unijaćenje pravoslavnih Srba u


Žumberku u periodu od 19 godina. Radi lakšeg praćenja, ukazujem na
početni i završni akt te drame. Početni akt predstavlja naređenje genera-
la Leopolda Šercera (Scherzer), komandanta Karlovačkog generalata, od
24. novembra 1750. godine, kojim pravoslavnim sveštenicima zabranjuje
pristup u Žumberak. To je značilo fizičko odvajanje srpskog i pravoslav-
nog naroda u Žumberku od pravoslavne crkve pa i od srpskog naroda u
drugim krajevima.
»Završni udarac«, bio je u režiji barona Kolera (Koller), predsednika
Dvorske ilirske kancelarije u Beču, koji je konačno uspeo da kod carice i
kraljice Marije Terezije izdejstvuje izdavanje dekreta kojim se pravoslav-
nom karlovačko-sremskom mitropolitu i karlovačkom vladici ne samo
oduzima svaka nadležnost u Žumberku nego se njima i njihovim pravo-
slavnim sveštenicima zabranjuje da, pod pretnjom najstrože kazne, ubu-
duće i postavljaju pitanje pravoslavlja Žumberka.
Dekret je potpisan 8. decembra 1769. godine i dostavljen mitropo-
litu srpskom i vladici karlovačkom, uz obavezu da naredbu moraju do-
slovno poštovati, »jer je ona izraz naše konačne odluke«, kao i da je imaju
zadržati za sebe, odnosno da se njome ne služe u javnosti. Dakle, i kad je
donet taj sramni dekret, znalo se da se čini nešto nečasno i nasilno pa se
želelo sakriti od naroda i javnosti.

Generalsko nasilje u ime »spasavanja duša«

Događaji koje ću sada slediti odvijali su se između ta dva čina. General


Šercer naredio je 1750. godine, linijom komandovanju, preko nadležnog
komandanta u Žumberku pukovnika Johana Pencingera (Johann Pen-
zinger), da se od kuće do kuće saopšti da, od današnjeg dana do daljnjeg,
nijedan oficir, vojnik ili graničar, pod pretnjom najstrože odgovornosti i
kazne, ne sme primiti u svojoj kući nekog monaha (kaluđera), a pogoto-
vo da mu dozvoli da bi vršio bilo kakvu duhovnu službu, među narodom
ili kod žumberačkog bataljona. Ako bi se neki monah (kaluđer) pojavio,
mora ga se uhapsiti bez obzira da li je dan ili noć, sprovesti u komandu,
čak ako bi imao i dozvolu »visokog gospodina generala Šercera« ili neki
drugi dokumenat.
290 11.
unijaćenje

S obzirom da je takva dozvola izdata još 1706, a posle toga više puta
samo potvrđivana, poslednji je to pravo pravoslavnim gomirskim kaluđe-
rima potvrdio upravo taj isti »visoki gospodin general Šercer«, 16. avgusta
1746, dakle samo nešto više od tri godine pre zabrane. Tada je naredio da
se kaluđerima manastira Gomirje dozvoljava da mirno putuju u Žumbe-
rak i da ih se ni najmanje ne uznemirava u traženju bilo kakvih davanja.
Pukovnik Pencinger, odgovoran za izvršenje ovog Šercerovog naređenja,
preneo je odgovornost na Žumberčane, natporučnike Jakšu Tupca i Janka
Paunovića (str. 23/24).
Razume se da je propast »Marčanske unije«, unijaćenja pravoslavaca
na području Hrvatske, Slavonije i Kranjske, bio pravi razlog promena u
odnosu na žumberačke uskoke. Pošto je propalo sve, želelo se zadržati i
pounijatiti barem Žumberak. Šviker ne ukazuje kada i gde je tako odluče-
no jer on piše na osnovu dokumenata, a takvim dokumentom ne raspola-
že. On neposredne razloge vidi u pojačanom pritisku crkvenih krugova,
rimokatoličkih i novostvorene grkokatoličke biskupije (eparhije) u Pri-
biću, odnosno dvojice pounijaćenih sveštenika, kasnije i biskupa Gabrije-
la Palkovića i Vasilija Božičkovića.
Njihova nastojanja ostala bi bez rezultata da, po mišljenju Švikera,
na dužnost komandanta Karlovačkog generalata nisu dolazili generali,
vatreni rimokatolici i otvoreni zagovornici i nosioci unijaćenja. Videće se
da je ta teza tačna. Naravno, treba uvek imati u vidu i da je carica Marija
Terezija, inače prosvećeni apsolutista, bila duboko religiozna. Poznato je
da je to bio uzrok nesporazuma i s njezinim suprugom i sinom, koregen-
tom i savetnicima po mnogim pitanjima stanja i odnosa u Habsburškoj
Monarhiji. Stoga je sasvim razumljivo da je carica prilikom imenovanja
na visoke dužnosti, pre svega u svom neposrednom okruženju, prednost
davala osobama koje su religiozno bile rimokatolici, i da se to odnosilo i
na generale, s obzirom da je među njima moglo da bude i protestanata.
Neposredni povod što je zabrana doneta baš 1750. godine bila je bo-
lest i smrt Teodora i Marka Pruščevića, poslednje dvojice od ukupno de-
vet pravoslavnih sveštenika iz porodice Pruščević iz sela Malinci. Kao što
je već rečeno, njih je progonio i kažnjavao onaj »slavni« vladika-biskup
Teofil Pašić još 1739 godine.
291 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Pošto je saznao da je Teodor bolestan, general Šercer nije dozvolio da


mu se pruži lekarska pomoć niti da mu na samrti poslednje sakramente
pruži pravoslavni sveštenik. Naprotiv, cinično je naredio da mu se ponu-
di da to uradi unijatski sveštenik Gabrijel Palković, sa željom da Teodora
ponizi i navede da, na samrti, prihvati uniju. Istovremeno, »naredio je
jednom oficiru da, čim Teodor umre, ode na lice mesta i sve zapečati, kao
i da se monasi iz manastira Gomirje, Gavrilo Musulin i Makarije Višnjić,
proteraju iz Žumberka« (str. 31).58
Kad je, ubrzo posle Teodora, umro i Marko Pruščević, ostao je još
njihov sinovac Janko, đakon, kojeg je u đakona rukopoložio mitropolit
Pavle Nenadović. Janko je odbio ponudu Gabrijela Palkovića da prizna
uniju rečima: »da iz njegove kuće još niko nije postao unijat, pa neće ni
on« pa je uhapšen i sproveden u vojni zatvor u Karlovcu, gde je zlostavljan
i mučen. Na samrti ne samo da je odbijena njegova molba da mu dovedu
pravoslavnog sveštenika nego mu ni lance nisu skinuli.
Razume se da takvi postupci nisu mogli da ostanu sasvim nepri-
mećeni pa je Dvorsko ratno veće pozvalo generala Šercera na odgovor-
nost. Kakva je to odgovornost bila pokazuje činjenica da Šercer nije sma-
trao da bi trebalo da se brani, nego je govorio »o zlobnim sveštenicima
Pruščevićima, koji su agitovali u narodu u korist pravoslavne crkve, jer iz
njihovih srca nije odstranjen otrov, pa su i umrli kao pravoslavci. Zbog nji-
hovog nedozvoljenog i štetnog delovanja mnogi Žumberčani su zavedeni
pa bi trebalo preduzeti energične mere da se vrate na ’pravi put’, odnosno
da prihvate uniju« (str. 32).

58 Dakle, crkvena dokumenta, pisani podaci iz »vremena pravoslavlja«, dostavljeni su


generalu Šerceru i od tada im se gubi svaki trag. Svakako, ne slučajno. Iako se, vero-
vatno, ne radi o obimnoj dokumentaciji, s obzirom da nekoliko pravoslavnih popova
nije moglo da vodi obimne knjige, jer za to nisu imali ni povoljne uslove, a pitanje
je i da li su bili (dovoljno) pismeni, podaci iz tog vremena bili bi više nego dragoce-
ni. Oni bi nedvojbeno pokazivali i potvrđivali ono što se do danas skriva, krivotvori
i zloupotrebljava na najgori mogući način. To potvrđuje i pisanje Milka Predovića
(»Žumberački kalendar« 1968, str. 318-325). Predović je detaljno ukazao na značaj
tzv. »matica« (knjiga rođenih, umrlih, venčanih i stanja duša) i pomalo naivno i
iskreno, pod posebnim naslovom istakao da nam »izgubljene matice u Žumberku,
od 1530 do 1762, dakle punih 232 godine, moraju biti ozbiljna opomena«.
292 11.
unijaćenje

Šviker ukazuje i na politiku »dvostrukih standarda«. »Carica hva-


li one koji se ističu kao vatreni katolici, potvrđuje zakone prema kojima
samo rimokatolici u carevini mogu da budu zemljoposednici, pravoslav-
nim mitropolitima i vladikama ne dozvoljava da na teritoriji Habsburške
Monarhije vrše pravosuđe nad pravoslavnim klerom i narodom i slično,
a istovremeno, 22. oktobra 1751. godine naređuje da se obznani ’da ona
nikada neće dozvoliti da bi iko od njezinih vernih srpskih podanika bio
ugnjetavan protivno izdatim privilegijama ili da bi bio prisilno nateran da
prihvati uniju’« (str. 32). Između takvih krajnosti bilo je i previše prostora
za samovolju, obmane, prevare i laži.
Videvši da protiv njega nisu preduzete nikakve mere, general Šercer
je pojačao delatnost protiv pravoslavnih sveštenika i naroda u Žumber-
ku. Počeo je pravi pogrom. Koristila se svaka prilika da se pravoslavnim
popovima Žumberčanima preti i da se na sve moguće načine ucenjuju da
se izjasne da prihvataju uniju? Bilo je jasno da se njihova opredeljenja evi-
dentiraju i da će trpeti ako ostanu pravoslavci.
U to veoma teško vreme za gornjokarlovačkog vladiku imenovan je
Danilo Jakšić, raniji iguman manastira Gomirje, »čovek koji je u crkve-
nim stvarima besprekoran, primeran duhovnik, a ima i potpuno čist ži-
votni put, te se pokazao veoma marljiv pri novom uređenju i ustavu radi
podizanja zemlje«, kako ga je opisao sam general Šercer, a odnosi se na
vreme reformi i preuređenja Vojne krajine, koje narod nije prihvatao (str.
33).
Pored problema u Žumberku, vladika Jakšić se suočio i s novom či-
njenicom. U njegovoj potvrdnoj diplomi žumberačko područje uopšte
nije navedeno, što je značilo da se izuzima iz Karlovačkog vladičanstva.
Podsećam da je Žumberak pripadao Marčanskoj eparhiji, da je propašću
Marčanske unije pripojen novoj Lepavinsko-Severinskoj eparhiji, kao i
da je to bio propust, imajući u vidu da je praktično pripadao Karlovačkoj
eparhiji (vladičanstvu), odnosno najbližem pravoslavnom manastiru Go-
mirje. Pretila je opasnost da nosioci unijaćenja zloupotrebe svaki takav
formalni i organizacioni propust.
To nije ličilo na dobro, posebno ne na slučajnu grešku, pa su vladika
Jakšić i mitropolit Pavle Nenadović o tome obavestili predsednika Dvor-
293 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

skog ratnog veća i zatražili da se taj propust ispravi pre ustoličenja vladi-
ke. Mišljenje je zatraženo ni od koga drugog nego od generala Šercera. On
tu priliku nije propustio. U odgovoru od 25. aprila 1752. godine ukazao
je da molba polazi od pogrešne pretpostavke da su stanovnici Žumberka
oduvek pripadali Pravoslavnoj crkvi. Naprotiv, Žumberak je od naseljava-
nja bio odan unijatskoj crkvi. Ne može se naći ni traga da je Pravoslavna
crkva ikada imala duhovnu pravosudnu vlast u žumberačkom području,
a pravoslavnim sveštenicima je oduvek bio najstrože zabranjen pristup u
Žumberak (str. 34).
Malo je reći da je to bilo besramna laž, ali takav odgovor generala
Šercera jedva je dočekao unijat Gabrijel Palković pa požurio da zatraži da
se njemu dodeli to područje. Dvorska ratna kancelarija nije se udubljivala
u suštinu problema. Jednostavno je podržala stavove generala Šercera i
zahtev Gabrijela Palkovića. Lakonski je zaključeno da, pošto pravoslavni
vladika do tada nije imao duhovnu vlast u žumberačkom području, to mu
se ni ubuduće ne može dozvoliti. A ako je to već bio slučaj, takvo odobre-
nje imalo bi se naknadno ukinuti. I sve to »u interesu spasenja nekoliko
hiljada duša i pristalica svete unije« (str 34).
Svaki komentar je izlišan. Dvorska ratna kancelarija se pravi kao da
problem uopšte nije bio poznat, niti se interesuje za stvarno stanje. Bitno
je bilo da se Žumberak odseče od pravoslavlja. Sve drugo će da ide samo
po sebi.
Uvidevši kuda to vodi, još neustoličeni vladika Danilo Jakšić više
puta je tražio da se reši problem Žumberka i da se ne uskraćuju prava pra-
voslavnih Žumberčana koja su im garantovana od doseljavanja. Tada se
vladici Jakšiću iz Beča pismom neočekivano javio ministar za »ilirske«
narode i obavestio ga da će kraljica u Žumberak poslati izaslanike, koji će
popisati pravoslavne i unijate, kako bi se ustanovilo stvarno stanje. Bilo je
to prvi put da se predviđa mogućnost da se i u Žumberku, na licu mesta
utvrdi ko je stvarno unijat, a ko pravoslavac, što se u tom trenutku moglo
oceniti kao pozitivno. Pored toga, ministar predlaže vladiki da prihvati
ustoličenje za Karlovački generalat te Liku i Krbavu, a da će se problem
Žumberka naknadno rešiti (str. 35). Kasnije će se videti da je to bio samo
običan trik i brutalna prevara.
294 11.
unijaćenje

Imajući u vidu sve probleme Pravoslavne crkve na području Karlo-


vačkog generalata te Like i Krbave koji su čekali njegovo ustoličenje, kao
i predlog nadležnog ministra u vezi s popisom vernika i uveravanje da će
se naknadno rešavati problem njegove nadležnosti za Žumberak, vladika
Jakšić je prihvatio da bude ustoličen u Plaškom, 31. avgusta 1752. godine.
Poučen iskustvom, vladika Jakšić je tom prilikom nadležnom za
njegovo ustoličenje, nikom drugom nego opet generalu Šerceru, predao
pismenu izjavu u kojoj je istakao svoje pravo na žumberačko područje,
pod zakletvom naglasio da pravoslavne stanovnike žumberačkog podru-
čje ne može da ostavi bez duhovne brige, izjavio da se neće mešati u stvar
unije i zamolio caricu da njezini izaslanici izvrše popis i odvoje pravoslav-
ne od unijata, kako bi se narod rešio tolikih briga (str. 35).
Tako je mislio i nadao se vladika Danilo Jakšić. Ali »kad te kadija tuži
i taj isti kadija ti sudi, onda je samo onako kako kadija kaže«. A u ovom
slučaju, kao što će se dalje videti, žumberačkim uskocima će suditi ne je-
dan, nego više kadija. Obećana popisna komisija nije poslata u Žumberak
do kraja 1752. godine. Verovatno su se prisetili rezultata takvog popisa u
Varaždinskom generalatu 1732. godine i uvideli da je nadležni ministar
učinio grešku (da li namernu?) kad je obećao popis pravoslavaca i uni-
jata u Žumberku. Kao izgovor navedeni su nemiri koji su zbog nasilnog
unijaćenja izbijali u Žumberku i drugim krajevima. A upravo je vladika
Jakšić činio sve da se narod umiri i da se problemi rešavaju na miran način.
Konkretno, za lično angažovanje da se umiri pobuna i predupredi krvop-
roliće 1751. godine u Lici, carica ga je odlikovala 1753. »zlatnom kolajnom
na zlatnom lancu«. Na kolajni je njezina slika, a celo odlikovanje vredelo
je 1.000 forinti (Grbić, druga knjiga, str. 25).
Dok je pravoslavni vladika bio uzdržan i razborit, spomenuti uni-
jat Gabrijel Palković je iz obližnjeg Pribića bezobzirno i svim sredstvima
pokušavao da bude ustoličen za unijatskog biskupa (vladiku). Međutim,
do njegovog postavljenja proći će još dosta vremena i to, za divno čudo,
zavaljujući Rimu. Tamo su, za razliku od bečkih savetnika i generala i zag-
rebačkih biskupa, ipak, koliko-toliko vodili računa o crkvenim propisima,
a time i o »obrazu«. Bili su svesni da je unijaćenje propalo i da to ne služi
nikome na čast, kao i da se zagrebački biskupi i kler ponašaju kao da oni
295 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

u svemu tome nisu ni učestvovali, a kamoli da su možda i glavni krivci.


Pored toga, tek ako bi bio stvarno pounijaćen, Žumberak bi mogao bi da
bude glavno (i jedino) područje nove biskupije. Stoga su u Rimu, vero-
vatno, ocenili da bi bilo pametnije pustiti da Beč i vojska nastave »prljavi
posao«, pa šta bude? Ako uspeju, lako će se rešiti problem naziva nove bi-
skupije, ako ne, onda je ionako sve uzaludno.
Imajući sve to u vidu, zagovornici unije su ocenili da preti opasnost
da Žumberak ostane pravoslavni, u kom slučaju bi se i oni koji su formal-
no možda prihvatili uniju vratili u krilo svoje crkve. Stoga se general Šer-
cer odlučio na nove manipulacije. Predložio je Dvorskom ratnom veću da
se umesto dvojice preminulih pravoslavnih sveštenika, Marka i Teodora
Pruščeviča, postave dva unijatska sveštenika i da im se povise primanja.
Ali na savetovanju Dvorske ratne kancelarije i Ugarske dvorske kancela-
rije utvrđeno je da u žumberačkom području postoje samo tri unijatska
sveštenika, od kojih bi jedan, Gabrijel Palković, trebalo da bude imenovan
novim grkokatoličkim biskupom. Imajući u vidu da do sada nije primio
papinu potvrdu (bulu), on ne može da uvodi u obred (rukopoloži) nove
sveštenike niti može sprovesti popis duša na području za koje još nije
imenovan (str. 37).
Dogodilo se nešto neobično. Uzdržanost Rima uticala je i da su se
dve kancelarije saglasile i suprotstavile stavovima generala Šercera. Izgle-
dalo je da će se problem usmeriti u pravom smeru. Međutim, ponovo se
dogodilo nešto neobično. Carica Marija Terezija je odlučila da se zaključak
sa savetovanja dveju kancelarija od 26. aprila 1752. godine pošalje nikom
drugom nego generalu Šerceru da se ponovo izjasni. On nije gubio vreme.
Odgovorio je da su u Žumberku od davnina bila postavljena četiri unijat-
ska sveštenika, ali su se župe zbog siromaštva i nebrige gotovo raspale te
da se za taj kraj ne može dobiti niti jednog dobrog sveštenika. Ponovo je
predložio da se Gabrijel Palković uputi u Žumberak i tamo čeka papinu
potvrdu, da se nađu dobri sveštenici i da im se daju dobre plate, izgrade če-
tiri župna dvora, za šta je potrebno 400 forinti itd. Zaključio je da će, ako
se ništa brzo i konkretno ne preduzme, Žumberak ostati u pravoslavlju, a
radi se o pet do šest hiljada duša (str. 37).
296 11.
unijaćenje

S obzirom da je Šercer brzo odgovorio, dve kancelarije su održale


zajedničko savetovanje već 24. maja 1752. godine. General Šercer je do-
bio pohvale za svoj rad na održavanju i proširivanju unije, podržani su
njegovi predlozi i obećana mu je svaka pomoć. Jedino nije prihvaćeno da
imenovani biskup Gabrijel Palković počne da deluje u Žumberku bez pa-
pine potvrde, barem ne zvanično. Papski dvor bi to mogao da oceni dao
»neugodno za biskupsku čast«, a mogao bi čak da Palkovića stavi u večni
zatvor«.
Sada se, ponovo, dogodila neobična proceduralna novina. Naime,
carica se izgleda prisetila da je za rešavanje svih »religioznih i duhovnih
stvari nadležna Ilirska dvorska kancelarija«, osnovana 1746. modine,
kojom je predsedavao Karlo Ferdinand Kenigseg-Erps (Carl Ferdinand
Koenigsegg-Erps) pa je naredila da se njemu upute svi materijali u vezi
verskih problema u Žumberku.
Na sednici Ilirske dvorske kancelarije, uz prisustvo po jednog pred-
stavnika Dvorskog ratnog veća i Ugarske dvorske kancelarije, jednoglas-
no je odlučeno da se zabrana pristupa pravoslavnim sveštenicima u Žum-
berak ima poništiti, jer je potpuno suprotna privilegijama i garantovanim
pravima pravoslavnih vernika. O drugim predlozima se nije ni rasprav-
ljalo jer su svi problemi i nastali zbog te zabrane. Međutim, kao što će se
videti, ta odluka nikada nije sprovedena. Šviker navodi da se, verovatno,
»zaboravilo« da se o odluci obavesti Dvorsko ratno veće koje je tu odluku
trebalo da sprovede (str. 39).
Da je ta odluka sprovedena, Žumberak, verovatno, nikada ne bi
bio pounijaćen, barem ne na način kako je to tada urađeno. Stoga bi bilo
sasvim logično da nam je Šviker pružio potpuniji i uverljiviji odgovor na
pitanje: zašto se to nije dogodilo? Ali zvaničnog odgovora nema. Ko je i za-
što tako postupio nikada nije utvrđeno, jer niko nije ni tražio da se utvrdi.
U zamešateljstvu preklapanja nadležnosti, nadmudrivanju paralelnih in-
stitucija i pojedinaca i nezainteresovanosti da se problemi stvarno i poš-
teno reše, »vuk je mogao da pojede više magaraca« i nikome ništa.
Da se tim propustom nešto krupno i neočekivano dogodilo najbolje
pokazuje činjenica da se u vezi s Žumberkom ništa značajno i zvanično
nije događalo narednih šest godina. Jasno je i zašto? Dobijalo se na vreme-
297 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nu da se obećani popis ne sprovede, barem ne dok se »prljavom rabotom«


ne pripremi teren. Tako je i bilo. Međutim, to ne znači da se ništa nije
dešavalo.
Naprotiv, dešavale su se krupne stvari, ali samo nezvanično i delo-
vanjem jedne strane. Pravoslavnoj crkvi i njezinim predstavnicima i sveš-
tenicima i vernicima u Žumberku praktično su bile vezane ruke. Mogli
su samo da šalju vapijuće molbe da ih se ostavi da ostanu pripadnici Pra-
voslavne crkve. S druge strane, svaku delatnost protivnu zabrani, koja je
zvanično ukinuta, ali o tome niko nije obavešten, vojne vlasti i pouni-
jaćeni popovi posmatrali su kao nedozvoljenu i protivdržavnu delatnost.
Pravoslavni i pravoslavlje su potiskivani i progonjeni svuda i na svakom
koraku. Pravoslavni sveštenici koji bi krenuli u Žumberak, hapšeni su, ba-
cani u kazamate i okivani. Zabranjeni su mešoviti brakovi pravoslavnih i
unijata, inače dozvoljeni 1737. godine, i slično (str. 39)
Zbog toga je 31 Žumberčanin u septembru 1758. godine uputio op-
širno pismo vladiki Jakšiću. »Više od dvesta godina je kao su naši preci
stigli u Žumberak... Oni su bili primer velikom broju svoje pravoslavne
braće, koji su naselili Gomirje, Vrbovsko, Moravice, Drežnicu... Naši preci
su podigli svoje crkve i imali svoje sveštenike, koji su vršili bogosluženje
našoj braći, dok oni nisu podigli svoje crkve... Sada, kad nama nedosta-
ju, dolaze nam sveštenici iz tih mesta, posebno manastira Gomirje. Za-
valjujući tome, naša se vera održala u potpunosti, sve do 1750. godine,
kada su umrli Marko i Teodor Pruščević... Kod nas su, kao i ranije, bila dva
sveštenika iz manastira Gomirje, Gavrilo Musulin i Makarije Višnjić, ali
su ih oterali. Umesto njih, poslali su nam druge, strane sveštenike, koji
nas prisiljavaju da se zakunemo na vernost Rimokatoličkoj crkvi i da priz-
namo papu, kao vrhovnog crkvenog poglavara... Nad nama se otvoreno
vrši najgore versko nasilje... Molimo da preporučite Njezinom carskom i
kraljevskom veličanstvu da zabrani da nas odvraćaju od naše vere i crkve
i puste da u miru živimo u našoj veri, kao verni podanici Njezinog Viso-
čanstva... Nemamo ništa protiv onih koji su unijati ili žele dobrovoljno
postati...« (str. 39).
S obzirom da Šviker nije naveo imena potpisnika, navodim imena
kako ih je zabeležio Manojlo Grbić u knjizi »Karlovačko Vladičanstvo«
298 11.
unijaćenje

(str. 113/114): Gavrilo Brdar, Janko Ognjanović, Juriša Đaković, Marko


Rađenović, Damjan Kordić, Marko Lalić, Perica Vukasović, Stanko Rebić,
Jovan Šajatović, Dmitar Derov, Ivan Šajatović, Ivica Radinović, Toma Ša-
jatović, Jovan Ranilović, Gavro Brdar, Damjan Stepanović, Janko Blagoje-
vić, Stojan Vranešević, Jovo Dančulović, Petar Gajski, Jovica Živković, Pe-
tar Brnčić, Dmitar Vujičić, Mihajlo Predojević, Stojan Đurović (verovatno
Gurović, prim. autora), Jovica Paunović, Gavro Paunović, Damjan Erak,
Tadija Eraković, Janko Erak i Nikola Đurović.
Ovo pismo i druge materijale o nasilju nad pravoslavnim vernicima
i sveštenicima u Žumberku, mitropolit Pavle Nenadović uputio je carici
15. decembra 1758. godine. Zamolio je, između ostalog, da se ukine zabra-
na pristupa i verske delatnosti pravoslavnim sveštenicima, dozvoli karlo-
vačkom vladici da u Žumberku postavlja pravoslavne sveštenika i vrši
crkveno pravosuđe u skladu s crkvenim statutom i dobijenim privilegi-
jama. Ako bi to izazvalo zabrinutost pristalica unije, neka se pošalje nep-
ristrana komisija koja bi, u prisustvu mitropolita ili njegovog pomoćnika,
ustanovila stanje pravoslavaca i unijata, kako bi na dobro Carsko-kraljevs-
kog veličanstva u zemlji bio uspostavljen mir (str. 39/40).
U međuvremenu, dogodile su se dve promene u komandi Karlo-
vačkog generalata i Ilirskoj dvorskoj kancelariji. Generala Šercera, koji je
samovoljno zabranio pristup i delatnost pravoslavim sveštenicima u Žu-
mberku i počeo nasilno unijaćenje, na dužnosti komandanta zamenio je
njegov dotadašnji zamenik general Benvenuto Petaci (1754–1763). Petaci
je rođen u Trstu, italjanskog je porekla. Ranije je bio žumberački kape-
tan, a 1752–54, zamenik komandanta Varaždinskog generalata. Sreli smo
ga prilikom nasilnog oduzimanja manastira Marča. Bio je još vatreniji ri-
mokatolik i pristalica katoličke crkve od svog prethodnika, spreman da
upotrebi silu protiv svih pravila i koji se »nije dao odvratiti od namere
da srpskom narodu učini nepravdu«. To će, kao što će se videti, doći do
izražaja u svakom pogledu.
Druga promena nije bila na štetu srpskog, pravoslavnog naroda u
Žumberku. Naime, na čelo Ilirske dvorske kancelarije postavljen je počet-
kom 1759. godine Johan Kristof Bartenštajn (Johann Kristoff Bartenste-
in), dobro upoznat s problemima srpskog naroda u Austro-Ugarskoj u celi-
299 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ni i u Žumberku. Bartenštajn je na Srbe gledao sa šireg političkog interesa


Habsburške Monarhije. Srbi graničari bili su odani interesima Monarhije,
koja im je zauzvrat trebala da garantuje privilegije i verska i nacionalna
prava. Smatrao je da su Srbi bili i mogli bi ponovo da budu neutralni i zbog
toga značajni u slučaju unutrašnjih sukoba. Bio je uveren i da se prava pra-
voslavnih naroda moraju poštovati i zbog Rusije kao njihove zaštitnice,
ali i zbog Pruske koja bi nepoštovanje verskih prava mogla da iskoristi kao
povod za zaoštravanje ionako zategnutih odnosa i za ratove protiv Habs-
burška Monarhije (str. 41).
Svoj lični stav prema unijaćenju Bartenštajn je izrazio rečima nave-
denim u uvodu knjige: »Koliko god je poželjno prihvaćanje prave vere, Ri-
mokatoličke, iskustvo je pokazalo da je takva namera, makoliko sama po
sebi vredna hvale i uzvišena, ako se služi nasiljem, osuđena na neuspeh«
(str. 41). Dakle, unijaćenje da, ali ne pod prisilom. A što se tiče ponašanja
generala Petacija, Bartenštajn ukazuje da se »više nego jasno vidi koliko
je opasno ako se vlast ostavi u rukama ljudi koji ne poseduju toleranciju
i državničku mudrost«. Njih dvojica sukobljavaće se u narednom perio-
du, direktno i indirektno. Nažalost, Bartenštajn neće izaći kao pobednik,
što znači da će pravoslavni Žumberčani izgubiti bitku za odbranu svojih
verskih i nacionalnih prava. Ishod bitke neće zavisiti od istinitosti i snage
argumenata, nego od samovolje brojnih pojedinaca i institucija te metoda
i sredstava kojima će se služiti.
Po preuzimanju dužnosti predsednika Ilirske dvorske kancelarije,
s najboljom namerom i u želji da ubrza rešavanje problema Žumberka,
Bartenštajn je žalbu mitropolita Pavla Nenadovića od 15. decembra 1758.
godine, već 8. Januara 1759. godine prosledio Dvorskom ratnom veću, s
nalogom da istraži i utvrdi pravo stanje stvari. Istovremeno, zatraženo je
od generala Petacija da oslobodi četvoricu pravoslavnih sveštenika koji su
ni krivi ni dužni zatočeni i zlostavljani. Velika je šteta što nisu poznata
imena tih sveštenika i da li su bili Žumberčani ili su dolazili iz manastira
Gomirje! Takođe, Petaciju je dato na znanje da se Ilirska dvorska kance-
larija ne slaže s njegovim stavom o stvaranju »unijatskog carstva u Žum-
berku«.
300 11.
unijaćenje

Međutim, general Petaci je nastavio da progoni pravoslavno sveš-


tenstvo i vernike u Žumberku i nije se nekoliko meseci udostojio niti da
odgovori Dvorskom ratnom veću. Posle ponovljenih žalbi mitropolita i
ponovljenih zahteva Dvorskog ratnog veća, general Petaci je odgovorio,
ali tako što je poslao izveštaj svog prethodnika iz 1752. godine, tada već
pokojnog generala Šercera, uz podsećanje da je žalba mitropolita Nenado-
vića rešena još 15. aprila 1752. godine, pre ustoličenja vladike karlovačkog
Danila Jakšića. Petaci je na taj način svima »bacio pepeo u oči«. Bio je to
drzak postupak, ali niko nije mogao da preduzme ništa protiv njega, jer je
on ukazao na propust učinjen u Beču još 1752. godine, kada doneta odluka
o ukidanju zabrane pristupa pravoslavnim sveštenicima u Žumberak nije
sprovedena, a odgovornog generala Šercera ni papa nije mogao da »dozove
s onog sveta«, radi odgovornosti.
Izgleda da ni carici nije preostalo ništa drugo nego da pređe preko
svega i da od Dvorskog ratnog veća zatraži »specijalni izveštaj«. Pošto su
se u prepisci koja je usledila i Dvorsko ratno veće i Ilirska dvorska kancela-
rija saglasili da je zabrana dolaska i bogosluženja pravoslavnim sveštenici-
ma u Žumberku bila protivna privilegijama i da je treba ukinuti, čime su
priznali da je ona ukinuta još 1752. godine, ali da se »zaboravilo« da se oba-
vesti Dvorsko ratno veće pa nije sprovedena u delo, carica je donela novu
odluku o ukidanju zabrane iz 1752. godine, uz dodatak »da pravoslavni
sveštenici, pod pretnjom stroge kazne, ne smeju nikoga da odvraćaju od
unije«. Odluka je saopštena generalu Petaciju 3. septembra, a mitropolitu
Nenadoviću pet dana kasnije (str. 45/46).

Ugarska dvorska kancelarija odlučuje

Izgledalo je da se stvari vraćaju na pravi put. Iako se u odluci ništa ne kaže


o komisijskom popisu pravoslavaca i unijata u Žumberku, sada su barem
svi znali da su se i oko čega su se saglasili. Ali ne lezi vraže. Videvši da
»gube tlo pod nogama«, unijatski sveštenici Vasilije Božičković i Gabrijel
Palković, koji je već duže vreme nastojao da na svaki način Žumberak za-
drži u okviru Pribićke, odnosno Svidničke unijatske biskupije, grozniča-
vo su zatražili pomoć i intervenciju Ugarske dvorske kancelarije.
301 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Sada se Ugarskoj dvorskoj kancelariji pružila prilika da pokaže svoje


pravo lice. Zamereno je Dvorskom ratnom veću što su poslednja savetova-
nja i odluke donete bez njezinog učešća, što je bilo protivno dotadašnjoj
praksi, tim pre što žumberačko područje pripada zagrebačkom biskupu,
a koji je opet podređen ugarskom kaločkom nadpiskupu itd. Naravno,
Ugarska dvorska kancelarija je i ovom prilikom pokrenula procedural-
na pitanja i ponovila proizvoljno tumačenje kome Žumberak pripada u
upravnom pogledu, samo da bi »pojačala« suštinu i Dvorskom ratnom
veću dostavila političke stavove sasvim suprotne već donetoj odluci.
»Treba obratiti pažnju da raščanski (srpski, prim. autora) mitropolit
sve više i više proširuje pravo na crkveno pravosuđe... Ako bi mu se sada
priznalo pravosuđe u žumberačkom području, uskoro bi nastale štetne
posledice po čitavu državu, i to u obimu da bi se tome teško moglo dosko-
čiti raspoloživim sredstvima... Verski nagon je sam po sebi osetljiv... Ako
je neki narod vešto vođen verskim učenjem, potrebno je da se delatnost
njegovog sveštenstva što efikasnije ograniči... Nije poželjno proširivati
srpske nacionalne privilegije jer se na kraju ne bi moglo uskratiti pravo-
slavno crkveno pravosuđe u čitavoj Ugarskoj... Ugarska dvorska kancelari-
ja se nada da će kraljica ostati kod zabrane iz 1750. godine i da će promeniti
odluku od 3. septembra 1759. godine... Ako bi se kraljica tome usprotivila,
onda taj problem treba da rešavaju zajednički Dvorska ratna kancelarija,
Ilirska dvorska kancelarija i Ugarska dvorska kancelarija« (str. 47).
Dakle, Ugarska dvorska kancelarija se nije ni osvrnula na činjenicu
da je patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Arseniju III Čarnojeviću i nje-
mu potčinjenim mitropolitima i vladikama na području Habsburške Mo-
narhije crkveno pravosuđe nad svim pravoslavnim vernicima ponovljeno
priznavano privilegijama i potvrdama od 21. avgusta i 11. decembra 1690,
11. aprila 1691. i 4. marta 1695. godine.
Carica M. Terezija je znala da bi protivljenje stavovima Ugarske
dvorske kancelarije zaoštrilo unutrašnje odnose pa je naredila novo
savetovanje Ugarske dvorske kancelarije, Dvorskog ratnog veća i Ilirske
dvorske kancelarija, pod predsedavanjem predsednika Ugarske dvorske
kancelarije, grofa Palfija (Palffy). On je sračunato i decidirano raspravu
sveo samo dva pitanja: da li u Žumberku ustoličiti unijatskog, grkokato-
302 11.
unijaćenje

ličkog biskupa te kakav stav zauzeti prema karlovačkom vladici i pravo-


slavnim vernicima?
Pošto se većina saglasila da u Žumberku treba ustoličiti unijatskog
biskupa, što je Palfi i očekivao, bilo je samo pitanje ograničenja koja će da
budu nametnuta pravoslavnom vladici. Stoga je, između ostalog, odluče-
no da: (1) karlovački pravoslavni vladika može da putuje u Žumberak, ali
se ne dozvoljava da se tamo naseli, (2) unijatima nije dozvoljeno da pređu
(vrate se, prim autora) u pravoslavlje, ali se dozvoljava pravoslavcima da
se pounijate, (3) ako bi pravoslavni sveštenik nagovorio unijata da pređe
u pravoslavlje, obojica se imaju oštro kazniti i proterati iz Karlovačkog
generalata itd. Carica je prihvatila sve stavove i napisala »završeno«. Ova
odluka je, za razliku od onih ranijih i povoljnijih, dostavljena svim nad-
ležnima pa i mitropolitu Pavlu Nenadoviću (str. 49).
Uzalud je predsednik Ilirske dvorske kancelarije Bartenštajn mislio
drugačije i ukazivao »da se ni u samom Rimu ne bi vodilo toliko računa i
poklanjalo toliko pažnje unijaćenju male verske i etničke grupe i da Rim
ni od Republike Venecije, koja mu je svakako bliža od Austro-Ugarske, ne
traži takvu strogost prema pravoslavcima«.
Međutim, general Petaci, zagrebački biskup, unijatski sveštenici i
Ugarska dvorska kancelarija ni takvom odlukom nisu bili zadovoljni. Oh-
rabreni, oni su i to posmatrali samo kao još jedan korak na putu do potpu-
nog uništenja pravoslavlja u Žumberku. Nisu čekali ni časa niti su birali
sredstva. General Petaci i zagrebački biskup dostavljali su Ugarskoj dvor-
skoj kancelariji lažne podatke o nedozvoljenoj delatnosti pravoslavnih
sveštenika, otmicama devojaka, sklapanju brakova pravoslavca i unijata,
silovanju katolkinja, slanju žena u Tursku da se ne bi pounijatile i slično,
a ova ih je prosleđivala Ilirskoj dvorskoj kancelariji, uz naznaku »navodno
se dogodilo«. Oni su dobro znali da optužba neposredno proizvodi posle-
dice, a da za negiranje i opravdavanje treba vremena.
Na ovakve brutalne i lažne optužbe Bartenštajn se nije mogao oglu-
šiti, nego je kraljici podneo izveštaj. Ukazao je da Ugarska dvorska kance-
larija pojačava pritisak na pravoslavne Srbe, nastojeći da im ukine sve pri-
vilegije, što nije u interesu Monarhije, kao i da očigledno želi da ograniči
nadležnost Dvorskog ratnog veća i Ilirske dvorske kancelarije ne samo za
303 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

žumberačko područje nego i za Karlovački generalat u celini. Kao potvrdu


ispravnosti svojih stavova naveo je da nema dokaza ni za jedan navedeni
slučaj, da je veoma čudno da se to dešava samo u Karlovačkom generalatu,
ukazujući time na generala Petacija, kao i da takvih problema nema u od-
nosima rimokatolika i luterana i kalvinista, a nije nepoznato da su odnosi
između tih crkava i vernika zaoštreniji nego s pravoslavcima (str. 50/51)..
Pročitavši Bartenštajnov izveštaj, carici je bilo jasno da je Žumberak
već postao opasan predmet spora i u unutrašnjim odnosima u Monarhiji.
Više se nije znalo ko šta radi i ko je za šta nadležan niti koji bi novi proi-
zvoljan elemenat mogao da bude »ubačen u igru«. Da bi dobila na vreme-
nu, odlučila je da zatraži dodatni izveštaj od biskupa (verovatno unijats-
kog i zagrebačkog, prim. autora), ni sama ne znajući zašto i s kojim ciljem.
Jedini koji je znao šta treba da radi i u to vreme, bio je general Petaci.
On je ne samo odbio da sprovede carcinu odluku od 3. septembra 1759.
godine, kojom se poništavaju zabrane i karlovačkom vladici dozvoljava
pristup u Žumberak, nego i njezinu odluku od 18. oktobra 1760. godine
da sprovede spomenutu odluku. Teško je objasniti Petacijevo ponašanje,
a još teže da carica nije ništa konkretno preduzela protiv njega. Nije ne-
poznato da se oduvek, pa i u to vreme, surovo kažnjavalo neizvršavanje
vojnih naređenja. Smenjivanje s dužnosti je bila početna mera da bi se
prekršiocu moglo suditi.
Međutim, savetovan potajno od visokih zvaničnika bliskih Dvoru,
general Petaci je znao za politiku dvostrukih standarda i da »vrana vrani
oči ne kopa«. Stoga je svojim oficirima i vojnicima u Žumberku naredio
da, bez obzira na sve, odgovaraju samo njemu, da i dalje, na sve moguće
načine pa čak i fizički prisiljavaju pravoslavce da se izjasne za uniju. Pr-
koseći svima i demonstrirajući svoju samovolju i moć, naredio je da se
vladiki Danilu Jakšiću fizički onemogući pristup, odnosno prolazak kroz
Žumberak i to je sproveo s neviđenom drskošću.
Kad je vladika Jakšić, u septembru 1760, odlučio da u Beč putuje
preko Metlike i Žumberka, u skladu s najnovijom odlukom carice Marije
Terezije, general Petaci je naredio svojim oficirima, konkretno kapetanu
Lovaku, da vladiku presretnu i zabrane mu da ide preko Žumberka. O tom
događaju opširno je pisao Manojlo Grbić. Vladika je putovao preko sela
304 11.
unijaćenje

Brašljevice i došao u selo Veliko Liješće, s namerom da tu prenoći. Među-


tim, tu ga je presreo kapetan Lovak, verbalno napao i optužio da je došao
da vrši pritisak na unijate, da buni narod, da postavi svoje pravoslavne
sveštenike i za neke postupke koji se uopšte nisu odnosili na Žumberak.
Naravno, kapetan Lovak je generalu Petaciju poslao unapred pripremlje-
ni izveštaj, u kojem je optužio vladiku u pet tačaka. Skoro istovetan izve-
štaj »poručio« je general Petaci i od natporučnika Kapustića iz Sošica pa je
obadva poslao u Beč.
Videvši šta se dogodilo i kuda to vodi, vladika Jakšić je u Beču (u
novembru 1760) opovrgao sve optužbe. U odgovoru na optužbe izneo je
da je o svom putu pismeno obavestio generala Petacija, da se sa pratnjom
kratko zadržao u Brašljevici, odmorio se i pomolio u tamošnjoj crkvi te
produžio u Veliko Liješće, s namerom da prenoći kod husara Paunovića.
Tamo je sreo i Nikolu Paunovića, sina pokojnog poručnika Đuriše Pauno-
vića, koji ga je pozvao svojoj kući. Nije pitao za Paunovićevog strica Jovi-
cu, za starog Đurovića (verovatno Gurovića, prim autora), niti za natporu-
čnika Jurišu Šajatovića, niti vodio bilo kakve razgovore. Nije nameravao
da okupi narod u Svetoj Nedelji (Radatovići, prim. autora), da postavlja
pravoslavne sveštenike niti da na bilo koji način utiče na unijate itd.
Međutim, rano ujutro 22. septembra 1760. došao je kapetan Lovak,
probudio ga, optužio za ono što je naveo u izveštaju i saopštio mu da ne
može da prođe preko Žumberka jer će ga sprečiti 200 vojnika, rimokato-
lika, pod komandom kapetana de Volfa. Pozvao je podoficira Janka Janko-
vića i naredio mu da, s dvojicom podoficira i 12 vojnika, vladiku i pratnju
izvedu iz žumberačkog područja. Kapetan Lovak se nije osvrtao na kopije
caričinih naređenja, koje mu je vladika pokazao, rekao je da on za to ne
zna, već samo za naređenja generala Petacija. Ipak, pri odlasku, kapetan
Lovak je vladiki lično rekao »da ne zameri, jer je on morao da izvršava
samo generalova naređenja« (Grbić, str. 118–128).
Vladika je bio toliko uverljiv da je i carica morala da napiše »da se ge-
neral Petaci ukori, zbog nesprovođenja naređenja i zbog postupka prema
vladici i njegovoj pratnji«, od čega, naravno, nije bilo ništa.
Zbog brojnih poslova, ali i duge i oštre zime, vladika Jakšić je ostao
u Beču sve do proleća 1761. godine. Mitropolit Pavle Nenadović je bio za-
305 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

dovoljan što je vladika Jakšić u Beču formalno dobro primljen, što je u


potpunosti dokazao da su optužbe protiv njega bile lažne i time pokazao
kakav je i čime se sve služi general Petaci, posebno što je carica napisala
da, zbog tih postupaka, Petaci treba da bude ukoren. Imajući to u vidu, ali
i činjenicu da su se u Žumberku i dalje sprovodile sve vrste nasilja nad pra-
voslavnima, kao i caričina naređenja, ocenio je da bi vladika Jakšić trebalo
da se vrati preko Žumberka i time otkloni malodušnost koju je izazvalo
njegovo proterivanje iz Žumberka te ohrabri narod da izdrži do sprovođe-
nja carskih odluka, posebno popisa pravoslavnih i unijata.
Ukazujem da ovaj slučaj pokazuje da je vladika Jakšić, raniji arhi-
mandrit manastira Gomirje, dobro poznavao Žumberak, sela, crkve i
poimenično mnoštvo stanovnika, što znači da je Žumberak pripadao ma-
nastiru Gomirje i karlovačkom vladičanstvu, da su sve drugo bile laži i
zloupotrebe, ali i da je bilo pogrešno što je formalno pripadao Lepavinsko-
-Svidničkom vladičanstvu.

»Unijate tužni brate«

Međutim, general Petaci i unijatski biskup Vasilije Božičković uradili su


nešto bez presedana, nezabeleženo u vojnoj i verskoj praksi i životu ne
samo u vezi sa žumberačkim uskocima nego i u istoriji Habsburške Mo-
narhije ili neke druge države pa čak i Turske. Prilikom odlaska žumberač-
kog bataljona u rat s Pruskom zbog Šlezije, vojnici, oficiri i njihova prisu-
tna rodbina i pratioci prisiljeni su 6. marta 1761, na otvorenom prostoru
kod Pribića, da pod zakletvom potpišu za sebe i svoje porodice »da žele
živeti i mreti po starom grčkom obredu, u pravoj katoličkoj veri pod rim-
skim papama i da nikada neće priznati druge biskupe ni sveštenike, nego
sadašnjeg biskupa Božičkovića i njegove naslednike istinski sjedinjene s
rimskom crkvom«. Svaki komentar je suvišan. Takav slučaj nije zabele-
žen. Pa čak se ni Turci nisu usuđivali da urade tako nešto, kako zbog svojih
podanika, tako i zbog reakcije drugih država.
Više o tom sramnom događaju napisao je Manojlo Grbić, a naveo
je imena i prezimena onih koji su potpisali. »Kako je rat neprestano tra-
306 11.
unijaćenje

jao, stigne zapovijed da i najstariji III. bataljon (3. poziva, prim. autora)
izmaršira na vojsku... Vojnici se skupe i krenu iz Žumberka u Karlovac...
S vojnicima je pošlo i više rodbine da ih isprati do Karlovca... U Pribiću ih
zaustave unijati na čelu s vikarom unijatskog vladike Petrom Vuksano-
vićem. Tu ih nahrane i napoje, a onda im podnesu na potpis ovu izjavu: Mi
dolje potpisani prisežemo u ime svoje i u ime svojih porodica, da hoćemo i
živjeti i mrijeti po starom grčkom običaju, a u pravoj katoličkoj vjeri, pod
rimskijem papom i da nećemo nikada ni priznati ni držati drugijeh vladi-
ka ni sveštenika, nego sadašnjeg gospodina biskupa Božičkovića, i njego-
ve s Rimskom crkvom, sjedinjene našljednike, i od njega postavljene nam
sveštenike. Ali preklinjemo sve šizmatičke vladike i sveštenike, da naše
prijatelje i naše susjede ne navode u svoju vjeru. Za bolju tvrđu dajemo
ovdje naše svojeručne potpise«.
Slede imena i prezimena, a za pojedine i godine starosti: »Nikola Go-
lubić, Joco Gvozdanović, Nikola Dejanović, Petar Rapljenović, Vuk Čučić,
Mijajlo Golubić, Juriša Gvozdanović, Jovan Rajić, Janko Čučić, Janko Lat-
ković, Janko Rebić, Janko Grubač, Rade Vidović, Ive Lukač, Ilija Stanišić,
Janko Vidović, Nikola Vučinić, Janko Višošević, Mijajlo Gvozdanović, Ilija
Grubač, Ilija Bratišić, Mitar Štrbac, Ilija Kožar, Nikola Grubišić, Đuro He-
raković, Tome Vidović, Marko Heraković, Tadija Vidović, Stanko Klisurić,
Tome Vučković, Grgo Klisurić, Marko Heraković, Dako Kožar, Jovica Bra-
tišić, Jure Krajić, Niko Vicković, Marko Heraković, Mijat Severović, Božo
Heraković, Pajo Severović, Vid Heraković, Petar Bratelj, Vid Gvozdanović,
Juriša Gozdanović, Rade Gvozdanović, Janko Gvozdanović i Tome Vuči-
nić«.
Posle ovih imena i prezimena stoji: »Ja zdola podpisani posvjedočiti
morem, da ljudi više podpisani dali jesu ove križe dobrovoljno, i ja takajše
na mesto mojega križa podpisivam se zmojom rukom, Vid Gvozdanović,
nadporučnik. Ja, Jovo Kovačević valujem, da nijednoga ne želim biskupa
nego Pribićkoga«
Slede druga imena i prezimena: »Teodor Jelenić, Teodor Bukvić,
Stanko Heraković, Vaso Heraković, Niko Hodanovac, Jovica Šintić, Rama-
ta Belivić, Janko Belivić, Ignjatija Rapljenović, Tome Gvozdanović, Ilija
Šintić, Ilija Vučinić, knez, preko 60 godina, Grgec Viković, preko 70 go-
307 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

dina, Mileta Milković, Niko Višošević, oko 75 godina, Niko Pavković, oko
80 godina, Niko Gvozdanović, Luka Selaković, preko 70 godina, Jove Gvo-
zdanović. Posle ove grupe stoji: Nikola, sin husarov i gospodina lajtmana
brat, Tome; prvi je na vojsci a drugi u sužanjstvu«.
Dalje slede: »Stanko Rebić, Jovo Reškovac, preko 60 godina,Toma
Reškovac, oko 80 godina, Stevan Reškovac, oko 70 godina. Ova su tri
Reškovca kmetovi njegove ekselencije grofa Perlaša u Kaljama. Stanko
Delivuk, Jovica Duniskvarić, oko 50 godina, Vid Radić, Miloš Vrapče-
vić, oko 90 godina, Petar Čučić, Tome Šintić, oko 70 godina, Ilija Relić,
Simo Ognjanovac, Sipan Hodanović, oko 80 godina, Ilija Rušnov, oko 80
godina, Lazo Đerić, oko 100 godina, Jure Milaković, oko 65 godina, Ile
Hodanovac, Stipan Vidaković, Petar Kovačević, Novak Kovačević, Janko
Severović, Stjepan Vidović, Petar Vuković, Janko Latković, Petar Klisurić,
Petar Hamer, Janko Damjanović, Niko Ljubanović, Ante Vujičić, Marko
Dučić, Petar Hrnjak, Niko Badovinac, Miloš Radić, Rade Herak, Jovo Mali
Rajaković, Mile Vukasović, Vaso Brnčić, Novak Hodanovac, Marko Bado-
vinac, Damjan Gudelj, Jovica Bavanović, Janko Rebić, Niko Rušnov, Toma
Bastašić, Janko Malić, Todor Bukvić, Marko Lalić, Jakov Šajatović, Ile Hr-
njak, Janko Šumonja, Đuro Dejanović, Ignjatija Stanić, Tomica Štibić, Ta-
dija Šajatović, Mitar Šajatović, preko 80 godina, Brajan Popović, Marko
Badovinac«.
Sledi nejasan tekst: »Janičko Badovinac, brat gosp. nadporučnika.
Brat mene na stran gosp. biskupa Pribićkoga sa svim nižim lastovitom
(vlastitom, prim. autora) rukom podpisuje Niko Badovinac«.
Sledeća grupa: »Ile Garapić, Niko Popović, Braco Popović, oko 60
godina, Tome Crljenica, Jovica Bastašić, knez, oko 60 godina, Niko Vuksa-
nović, Damjan Rađenović, Nikola Radovanić, Pero Badovinac, Miloš Šu-
monja, Dako Goleš, Novak Keserić, Janko Sladojević, Todor Ognjanović,
oko 90 godina, Milak Radmanović, Grgo Kekić, Mile Marjanović, Perica
Vukasović, Jovo Keserić, Mikaš Rajaković, Grgo Bojić, peko 60 godina, Ni-
kola Kekić, oko 70 godina, Dako Strahinić, Rade Kuljaj, Nikac Radić, Pan-
te Selaković, oko 65 godina, Stanko Latković, Ile Gajski, Lovre Peris, oko
70 godina, Tode Drkušić, Kara-Vukšić, oko 65 godina, Ivanac Selaković,
Jovica Damjanović, Jure Vujičić, Dane Vukšić, Niko Car, Miloš Badovi-
308 11.
unijaćenje

nac, Braco Goleš, oko 80 godina, Janko Goleš, Lazo Bečić, Pero Smiljanić,
oko 50 godina, Todor Hrnjak, Niko Dragelj, Ile Bojić, Mile Garapić, Janko
Šobatović, Lovre Bulić, Mitar Car, Braco Bastašić, Pero Radić, Tode Radi-
nović, Ivica Radinović, Stanko Malić, oko 87 godina, Jovica Makar, Vaso
Peris, preko 100 godina, Ile Hrnjak, oko 60 godina, Mijat Brzović, 80 go-
dina, Stanko Radonja, oko 70 godina, Perica Damjanović, Pavle Galić, oko
70 godina, Marko Popović, Braco Popović, Brajan Popović. Ova pošljednja
dvojica jesu kmetovi iz Kranjske na imanju Krup.
Kao što već rekoh, ovo je potpisivanje izvršeno u Pribiću 6. marta
1761. i to sa ljudima vojnicima, koji su pošli na vojsku i koji su u punoj
ratnoj opremi stajali ’u glidi’ (stroju) pred svojijem vojničkijem starješi-
nama, gdje im je red slušati sve bez pogovora, pa makar im na mah i glave
s ramena poletjele. A Bog će dragi znati, da li su ljudi i znali na šta daju
svoje krstove, jer samo su od 190 potpisa četiri svojeručna. A potpisali su
eno i one, što bijahu na vojsci i u sužanjstvu, pa onda što kakve kmetove
tja (čak) iz Kranjske pa i udovice – pa tja i starce preko 100 godina, koji le
nisu pošli na ’auzmarš’ ni stajali onđe ’u glidi’! I sa svijem tijem jedva su
ih nakupili 190 na broj – i to su dakle bili u Žumberku 1761. svi unijati; jer
da ih je više bilo, bez sumnje bi ovom prilikom sve bili izređali i potpisali«
(str. 129–134).
I posle svega što su o ovom sramnom činu rekli Šviker i Grbić, autor
bi mogao da navede još nekoliko činjenica. Mi ne znamo niti ćemo ikada
saznati ko se od onih koji su pošli u nemačko-nemački rat vratio, a koliko
ih je ostalo na bojištu. U svakom slučaju, oni koji su se vratili i njihove
porodice bili su sada »potpisani unijati«, kao i porodice onih koji se nisu
vratili, samo što je njihova situacija bila još tragičnija.
Druga činjenica odnosi se na ranije ukazano – da su se među Žum-
berčanima od naroda odvajale pojedine vojvode, a kasnije oficiri i unijat-
ski popovi. Vidimo da se u ime 47 nepismenih vojnika potpisao njihov
komandir, nadporučnik Vid Gvozdanović, kasniji general kojeg oni koji
»slave« unijaćenje i odnarođivanje Srba Žumberčana, dakle svog naroda,
ističu kao jednog od »glasovitih, čuvenih Žumberčana«. Očigledno je da
su to bili njegovi vojnici pa neka neko kaže da to sve nije bilo unapred
pripremljeno i naređeno ili da je neko smeo i da pomisli da se suprotstavi.
309 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kao što sve u životu, pa i list papira, ima najmanje dve strane, tako je i
slava ovog i drugih »glasovitih Žumberčana« najmanje dvostrana, zavisi s
koje strane se gleda ili čita.
Sledeća činjenica je druge prirode i odnosi se na ranije popise Srba
Žumberčana, od doseljavanja do 1690, i spisak onih koji su naterani da
priznaju da su unijati. Radi se o promenama nastalim u periodu od oko
230 godina. Već na prvi pogled može da se vidi da je tačno sve na šta je
ukazano u komentarima onih popisa. Na »sramnom« spisku vide se pre-
zimena kojih na onim spiskovima nije bilo, a nema mnogih od onih pre-
zimena iz vremena doseljavanja i popisa. Među imenima dominira Janko,
i danas najčešće ime u Žumberku, zatim Petar, Ilija i Mihajlo. Mnogo Ilija
upisano je kao Ile, kako i danas u Žumberku najčešće zovu Iliju, kao i u
Hercegovini. Jovana i Jova ima mnogo, Ivana svega nekoliko, i to kao Ive.
Ali vratimo se Johanu Švikeru. Dogodilo se da se na dan ovog »sra-
mnog i nasilnog« potpisivanja vladika Danilo Jakšić našao u Metlici, na
povratku iz Beča i na putu u Žumberak. Kad je čuo što se u Pribiću događa,
odustao je od puta u Žumberak i preko Gomirja otišao u Plaški, kako bi
o svemu obavestio mitropolita Pavla Nenadovića. Mitropolit se 1. maja
1761. obratio pismom carici i zatražio da se potpisi iznuđeni u Pribiću pro-
glase ništavnim, da se nešto slično više ne čini i da general Petaci konačno
dozvoli vladici Jakšiću obilazak pravoslavnih vernika u Žumberku. Među-
tim, iz Beča nije bilo odgovora, a Petaci je, nakon mesec dana, cinično za-
molio vladiku da se »još malo strpi«.
Kad je video da je i taj postupak ostao bez konkretne reakcije njego-
vih pretpostavljenih i Bečkog dvora, general Petaci je ocenio da je pravi i
efikasan metod da se deluje upravo na vojnike na ratištu, pojedince i gru-
pe Žumberčana, i da na to treba staviti težište. Zbog toga je naredio da se
na pravoslavne Žumberčane na ratištima utiče svim sredstvima da odlaze
u rimokatoličke crkve, odnosno odvraćaju da odlaze na bogosluženje kod
pravoslavnih sveštenika. Kad su se Žumberčani požalili svom pretpos-
tavljenom komandantu, potpukovniku Herberštajnu (Herberstein), on
im je otvoreno rekao da je to naređenje generala Petacija. Rekao im je i
da je general Petaci na ratište uputio dvojicu pounijaćenih oficira Žum-
berčana, Gvozdanovića, da sprovode njegova naređenja i da ga o svemu
detaljno izveštavaju (str 56).
310 11.
unijaćenje

Petacija i katoličke i unijatske sveštenike je naročito pogađalo što je


ono malo pounijaćenih Žumberčana, s obzirom da na ratištima nije bilo
unijatskih sveštenika, odlazili na bogosluženje kod pravoslavnih svešte-
nika Slunjske pukovnije, konkretno sveštenika Gaje Mihailovića. To je
pokazivalo da su se oni pounijatili pod pritiskom, a ne dobrovoljno i iz
ubeđenja, i da bi se u normalnim uslovima vratili pravoslavlju. Stoga su
rimokatolički i unijatski sveštenici u svemu podržavali generala Petacija i
molili ga da ne dozvoli da još ono malo unijata u Žumberku pređu u »vla-
šku veru«.
Zbog toga se 37 pravoslavnih Žumberčana iz vojnog logora Gerstes-
dorf (Šlezija) 12. avgusta 1761. godine obratilo pismom vladiki Jakšiću is-
tičući da ih oficiri prisiljavaju da idu u rimokatoličku crkvu, u čemu se
naročito ističe zastavnik Janko Gvozdanović. On ih presreće i »iz zase-
de« napada kad idu na bogosluženje, vređa ih i izaziva rečima »da su kao
Turci«. Vladiki nije preostalo ništa drugo nego da se žali direktno carici,
ukazujući na konkretne primere samovolje i nasilja i da je moli da pravo-
slavcima u Žumberku i na ratištima prizna slobodu savesti i veroispovesti.
Tražio je i da se konačno izvrši popis pravoslavaca i unijata i da se omogući
ljudima da se smire i da se ne zaoštravaju međusobni odnosi.
Argumentovane i razložne žalbe te predlozi vladike Jakšića nisu
mogli da ostanu bez ikakvog odgovora, ali je bilo očigledno da se od uni-
jaćenja više neće odustati, s tim da bi sve trebalo da se izvede lukavije i
bez buke, a pre svega da se dobije u vremenu i generalu Petaciju omogući
da svoje »prljave« zamisli sprovede u delo. Da bi se dobilo u vremenu re-
čeno je da se planirani popis vernika u Žumberku ne može sprovesti dok
traje rat, jer su mnogi Žumberčani na ratištima. Dakle, kad je u interesu
unije, onda se vojnici pod oružjem teraju da se izjasne, a kad je u pitanju
dobrovoljno izjašnjavanje, onda treba sačekati da se rat završi.
A kad je Dvorsko ratno veće 27. septembra 1761. konačno pismeno
naredilo generalu Petaciju – »da njezino veličanstvo ostaje pri svojoj za-
povjesti od 18. decembra 1760, pa ako vladika Jakšić i ne smije u Žum-
berku postavljati svojijeh sveštenika, ali se on ima po njegovom dosto-
janstvu sa svakom pristojnošću dočekivati. Posebno onaj od njega skoro
objavljeni postupak, kada su se mnogi od njegovijeh jednovjeraca pri-
311 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nuđivali na uniju – jest djelo koje je protivno intenciji iliti misli njenog
C. K. Veličanstva, jer ona nije namjerna dopustiti, da se ma ko na držanje
zakona nagoni, i zbog toga ima g. đenerao (general) što skorije poslati svo-
je krepko opravdanje« (Grbić, str. 13).
Međutim, general Petaci je znao »pravo stanje stvari« pa se nije ni
zbunio, a kamoli zabrinuo i postupio po naređenju. Nije njemu bilo ni na
kraj pameti da odgovara na optužbe, nego je postupao po onoj »napad je
najbolja odbrana«. Tvrdio je da je »glupim Žumberčanima« više stalo do
forme i obreda nego do vere. Žalbe vladike Jakšića nisu mu uopšte jasne
i on ih ne razume, posebno nakon što je dobio izveštaj zastavnika Janka
Gvozdanovića. Naprotiv, evidentno je da pravoslavni sveštenik Mihajlo-
vić nastoji da unijate ubedi da prihvate pravoslavnu veru, kao što je to ura-
dio s dvojicom desetara. Međutim, takva protivzakonita delatnost nije
izuzetak, nego stalna praksa (str. 56).
Petaci je izneo i nove optužbe. Navodno se pravoslavni sveštenici
potajno sastaju s vernicima na seoskim sajmovima i u belokranjskim ka-
fanama, čašćavaju ih i nagovaraju da budu privrženi pravoslavnoj crkvi,
odnosno da se odreknu unije i vrate u krilo vere i crkve u kojoj su rođeni.
Razume se, vojnici i uhode koje je upućivao Petaci imali su mogućnost
da ostvare potpunu kontrolu i da svaki događaj i sve što vide protumače
na način kako im je naredio sam Petaci. Uostalom, njih nije interesovala
istina. Bilo je dovoljno da vide pravoslavne sveštenike i nepodobne pravo-
slavce u društvu s drugima, ili da ih neko denuncira, pa da budu optuženi
za delatnost protivnu carskim zakonima i odlukama.
Svestan da je najvažnije da stalno optužuje vladiku Jakšića, vratio se
Petaci na dolazak vladike u Žumberak, na putu za Beč, pre godinu dana.
Pozvao se na novi izveštaj kapetana Lovockog iz Kupčine, od 20. okto-
bra 1761. godine, »da je vladika u selu Brašljevica naredio da mu se otvori
crkva, da je u selu Liješće seoskom odborniku Janku Heraku dao 17 kru-
na da sazove ljude, da bi im saopštio kako je, s visokog dvorskog mesta u
Beču, primio pisanu dozvolu da može nesmetano da dolazi u Žumberak,
kao i da će se već idućeg dana sastaviti komisija, koja ima da utvrdi ko je
unijat, a ko pravoslavac« (str. 57).
312 11.
unijaćenje

A kad se posle ponovljenih intervencija Dvorskog ratnog veća više


nije mogao oglušiti u vezi sa zabranom, odnosno dozvolom pravoslavnom
vladiki da slobodno putuje u Žumberak, general Petaci je podsetio na onu
odluku u režiji Ugarske dvorske kancelarije, donetu na savetovanju 14.
marta 1760. i protumačio da se tom odlukom pravoslavnom vladiki doz-
voljava proputovanje kroz Žumberak, s tim da ne sme obavljati bilo kakve
verske poslove. Stoga nije negirao da je naredio svojim oficirima da prate
vladiku i spreče ga da svrati u neko selo i pokuša da obavi bogosluženje.
Očigledno je da generalu Petaciju i nije bilo posebno teško da spro-
vodi svoju volju i nameće je drugima. Pre svega, on je svoj posao oko uni-
štavanja pravoslavlja u Žumberku radio s neviđenim žarom, sistematski
i studiozno, za razliku od za to nadležnih institucija i pojedinaca u Beču.
Oni su svoj posao radili kad su morali i koliko su morali, vodeći računa da
se nekome ne zamere i ne naškode svojim interesima. Zbog toga je Petaci
uvek imao tajni adut u rukavu, bilo da se radilo o propustu, kojih je bilo na
pretek, ili o suprotnostima i nejasnoćama u radu tih institucija i u odluka-
ma koje su donosili.
Kao što je već rečeno, general Petaci je imao i podršku pojedinaca
bliskih carici, koji su ga štitili i podržavali. Jedan od takvih bio je Ignac
Koh (Ignaz Koch), sekretar carskog kabineta i bliski savetnik ne samo u
državnim nego i u privatnim poslovima i odnosima, kasniji predsednik
Ilirske dvorske kancelarije, »kome se ima zavaliti da je Petaci imao toliko
uspeha u sprečavanju pravoslavne vere u Žumberku« (str. 59).
Pošto je 15. februara 1763. godine mirovnim ugovorom završen
iscrpljujući sedmogodišnji rat između Habsburške Monarhije i Pruske,
a generala Petacija na dužnosti komandanta Karlovačkog generalata za-
menio general Bek (Beck), mitropolit Jovan Đorđević, koji je zamenio u
međuvremenu umrlog Pavla Nenadovića, ocenio je da je došlo vreme da
se carici obrati u vezi s pravima pravoslavne crkve u Monarhiji u celini,
a prva od 22 tačke odnosila se na Žumberak. A stanje u Žumberku bilo
je katastrofalno. Masovna pogibija u ratu lišila je mnogo porodice muške
glave, opšta neimaština, glad i bolesti uzimale su danak. Da bi se mislilo o
drugim problemima, trebalo je prvo preživeti.
313 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

General Bek je to umeo da iskoristi. Odgovorio je sarkastično da Žu-


mberčani, kad je u pitanju vera, misle samo na materijalnu dobit. Stoga
on nije čuo niti za jednu pritužbu protiv unijatskih sveštenika, a na po-
četku službe sreo je samo šest porodica koje su se izjasnile kao pravoslav-
ne itd. O stvarnim problemima niti reči i bez objašnjenja kako je došao do
podatka da u Žumberku ima samo šest pravoslavnih porodica i da nema
protivljenja uniji. Takav izveštaj predstavljao je značajan korak napred u
procesu uništavanja pravoslavlja i nasilnog nametanja unije (str. 59).
Carica je ocenila da je došlo pravo vreme i naredila novo savetova-
nje u vezi mitropolitove žalbe i zahteva. Savetovanje Ugarske dvorske
kancelarije, Dvorskog ratnog veća i Ilirske dvorske kancelarije održano
je 10. oktobra 1765. godine. Predsedavao je predsednik Ugarske dvorske
kancelarije Franc Esterhazi (Franz Eszterhazy). Sem Bartenštajna, koji je
izdvojio svoj stav, svi su bili protiv davno obećanog popisa pravoslavaca i
unijata, s ciničnim objašnjenjem »da bi time mogao da bude narušen red i
mir, koji sada vlada u Žumberku, i da bi moglo da dođe do pobune«. Da bi
se učvrstio red i mir, odlučeno je da se u Žumberak što pre pošalje nekoli-
ko unijatskih sveštenika, odnosno da se povuku Žumberčani koji studira-
ju u Rimu i upute u Žumberak. Time bi se moglo »spasiti decu od zabluda
njihovih roditelja i dovesti na pravi put sve njihovo potomstvo«. General
Bek je dobio zadatak da se dogovori s unijatskim biskupom i izvesti o pre-
duzetim merama i potrebnim sredstvima.

Verski popis »na vojnički način«

Mitropolitu Đorđeviću ostalo je samo da izrazi svoje nezadovoljstvo i da


insistira na popisu, znajući da bi mnogi Žumberčani ostali verni pravos-
lavlju ako bi mogli da u miru ispovedaju svoju veru u okviru svoje crkve
i ako bi u svojoj sredini videli vladiku Karlovačkog vladičanstva i druge
visoke predstavnika svoje, Pravoslavne crkve. Konačno, Dvorsko ratno
veće je 12. novembra 1766. godine naredilo generalu Beku »da preduzme
potrebne pripremne mere u vezi s popisom pravoslavaca i unijata u Žum-
berku«.
314 11.
unijaćenje

I šta se tada dogodilo? Umesto pripremnih mera za popis, koji bi


sprovela mešovita komisija, kao u slučaju popisa sprovedenog 1732. u Va-
raždinskom generalatu, general Bek je, linijom komandovanja, naredio
komandantu Slunjske pukovnije i komandantu u Žumberku »da preko
svojih oficira ispitaju pravo stanje i podnesu tačan izveštaj«. Naravno,
svojim oficirima general Bek je »pravovremeno« objasnio da je to u stvari
popis.
Bilo je očigledno da generalu Beku nije bilo ni na kraj pameti da pos-
tupi po naređenju i da pripremi popis za rad mešovite komisije u prisustvu
mitropolita ili njegovog zamenika, što je ranije usaglašeno, a što je dvor
»naredio« još u aprilu 1760. Kao da o tome nikada nije bilo ni reči (str. 61).
Takav, jednostran, vojnički popis, »pripremljen je i izvršen po kratkom
postupku«, a izveštaj je podnet 26. januara 1767. godine u Karlovcu. Ci-
nično je napisano da su u Žumberku samo dve porodice, odnosno četiri
osobe pravoslavne.
Prisustvo visokih predstavnika Pravoslavne crkve povratilo bi njen
ugled u očima mnogih Žumberčane i učvrstilo ih u opredeljenju da osta-
nu odani veri i crkvi prađedovskoj. Dobro su to znali i u Beču, Budimpešti,
Zagrebu i u Rimu, a najbolje od svih znali su to general Bek i unijatski
biskup Vasilije Božičković. Zato je teško poverovati da je general Bek pos-
tupio tako drsko i rizično, a da prethodno nije dobio signale i podršku.
To se vidi i po reakciji Dvorskog ratnog veća. Ono je, jednostavno, prešlo
preko svega i priznalo rezultate tako izvršenog popisa. Uostalom, kad je
»vrana vrani oči vadila«?
Posle toga o Žumberku se nije razgovaralo više od dve godine. Zago-
vornici unije i izvršioci prisilnog unijaćenja mogli su da likuju i smišlja-
ju završne poteze. Mitropolit, vladika, pravoslavno sveštenstvo i vernici
videli su da je sve bilo uzaludno i da je svaki otpor bespredmetan. »Vuk
je ponovo (po ko zna koji put) pojeo magarca«. Tek povodom Srpskog
crkvenog kongresa, održanog 7. oktobra 1769. u Sremskim Karlovcima,
mitropolit Jovan Đorđević je pokrenuo i problem Žumberka, odnosno
nepristrasnog utvrđivanja ko je u Žumberku unijat, a ko pravoslavac.
Žalba je prosleđena i novom komandantu Karlovačkog generalata
generalu Prajsu (Preiss). On je Beču odgovorio drsko i cinično, kao dželat
315 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nad umirućom žrtvom i u stilu svojih prethodnika, da u Žumberku po-


stoji samo jedna jedina kuća koja priznaje pravoslavnu crkvu. Svi drugi su
privrženi uniji, što važi i za tri žumberačke čete. Naglasio je da je: »zab-
rana odlaska u Žumberak karlovačkom vladici bila opravdana i potrebna«
(čime je odao direktno priznanje svojim prethodnicima Šerceru i Pataci-
ju), jer je unijatskoj crkvi trebalo dugo da očvrsne. Pojava vladike mogla
je da utiče na unijate da otpadnu od unije i da se vrate veri svojih predaka.
Time se dalo i vremena unijatskom biskupu da neometano radi na jačanju
unije. Na kraju, general Prajs cinično pita: da li bi bilo poželjno preseliti i
tu familiju, a za takav korak vlast se može poslužiti i najmanjim povodom
(str. 62).
General Prajs je sve rekao, u svega nekoliko rečenica – direktno i bez
ikakvog uvijanja. Unija nije proizašla iz slobodnog uverenja i opredelje-
nja žumberačkih uskoka, nego je nametnuta političkom, verskom i voj-
nom silom. Sva sredstva su u tom cilju bila opravdana pa i neizvršavanje
carskih naređenja.
Izveštaj generala Prajsa obradovao je novog predsednika Ilirske
dvorske kancelarije, već spomenutog Franca Kolera. Za razliku od svo-
jih prethodnika (grofa Kolovrata, grofa Kenigseg-Erpsa i barona Barten-
štajna), Koler se na ranijim dužnostima isticao odbojnim stavom prema
Srbima i pravoslavcima, posebno prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao
zaštitniku nacionalnih i verskih prava srpskog i drugih pravoslavnih na-
roda. Kad god mu se pružila prilika govorio je o »surovom, pokvarenom i
neobrazovanom pravoslavnom sveštenstvu« i o »glupom srpskom naro-
du, beskrajno drskom i oholom« (str. 63).
Sada je došao njegov trenutak. Bez ikakve potrebe, on je s neviđe-
nim sadizmom i žarom mrcvario već beživotnu žrtvu. Po njemu, Žum-
berčani nikada nisu ni imali pravo na verske i druge privilegije jer su po
doseljavanju pripadali Kranjskom vojvodstvu. Kao da oni nisu došli na
poziv i po odobrenju cara Ferdinanda I i kao da on nije privilegije i garan-
cije izdao upravo žumberačkim uskocima još 1538, a potvrdio 1542. go-
dine, kao prvim uskocima-krajišnicima. Kao da se i sve kasnije povlasti-
ce nisu odnosile »na pripadnike istočnog obreda u Slavoniji, Hrvatskoj i
Kranjskoj i svuda gde se oni nalaze na teritoriji carevine«.
316 11.
unijaćenje

U izveštaju Koler je jasno predložio »da bi se carski dvor morao za-


uzeti za stvar svete unije i večno spasenje nekoliko hiljada duša. Da bi se
to postiglo, trebalo bi onemogućiti da se taj problem ikada više pokrene,
čime bi se pravoslavnoj veri zauvek onemogućio opstanak u Žumberku«
(str. 65).
S tim ciljem predložio je carici da izda dekret, kojim bi se najvišim
predstavnicima Srpske pravoslavne crkve jasno dalo do znanja da je to pi-
tanje definitivno i zauvek rešeno i da će se svaka žalba ili molba kažnja-
vati. A da bi se verske prilike u Žumberku stabilizovane, predlaže da se
preduzmu mere za ustoličenje pribićkog unijatskog biskupa, sagleda koli-
ko bi unijatskih sveštenika trebalo uputiti u Žumberak i koliko bi crkava
trebalo da se izgradi.
Na kraju izveštaja koji je carici dostavljen 12. novembra 1769 Koler
je i zvanično odao priznanje generalu Petaciju za sve što je činio, uprkos
brojim preprekama. »Da je on dozvolio pristup u Žumberak karlovač-
kom vladici, sada bi tamo u velikoj većini prevladavala pravoslavna vera i
crkva. Da je taj odvratni plan osujećen, zasluge pripadaju generalu Peta-
ciju, savetniku Kohu i drugima, koji su ih svesrdno podržavali«. Kraljica
se saglasila, ali je odlučila da se sačeka s izdavanjem dekreta. Zaista, nije
bilo razloga za žurbu. Pravoslavlje u Žumberku bilo je na izdisaju, barem
zvanično i spolja (str. 66).
Ali baron Koler je i dalje bio veoma nesrećan. On se već 1. decem-
bra 1769. ponovo obratio carici. Zaigrao je na poslednju, emocionalnu i
iracionalnu kartu. Objasnio je da ga »na taj korak navodi istinska potreba
da se oslobodi svake odgovornosti pred strogim sudom božjim, a to mu,
zbog njegove starosti, ionako uskoro predstoji«. On strahuje da bi vladika
karlovački, ako se ne donese dekret, mogao ponovo da pokreće problem,
koji više ne postoji. Sve je sređeno. U Žumberku više nema omraženog
pravoslavlja. Ako kraljica misli da bi dekret mogao da izazove nemire i ne-
godovanje u javnosti, rešenje je jednostavno: mitropolitu srpskom i vladi-
ci karlovačkom treba da se naredi da dekret ne smeju da iznesu u javnost.
Dakle, stari šizofrenik i neprijatelj srpstva i pravoslavlja, jednostav-
no više nema nikakve mere. I srce carice Marije Terezije je »omekšalo«,
možda je »pustila i suzu«? Zar da zaslužni carski i kraljevski službenik i
317 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

savetnik ode na onaj svet, a da mu se ne ispuni poslednja želja? Nipošto.


Kakvo bi to bilo carstvo i kraljevstvo? Pa poslednja želja se ispunjava i na
smrt osuđenim kriminalcima, ubojicama, neprijateljima carstva i kra-
ljevstva, a kamoli tako vernim službenicima Monarhije. A ti Srbi, Rašča-
ni, »Vlasi«, pravoslavci, sledbenici grčkog obreda, i kako ih sve nismo
zvali, trebali su nam – uvek kad su nam trebali. Pošto se ogromna većina
njih »izvukla« i spasila od unijaćenja, ostali su nam samo ovi jadni Žum-
berčani! Oni više nemaju šta da urade niti kuda se krenu. I carica-kraljica
je potpisala sramni i zloglasni dekret.
Koler je likovao. Ostvario je svoj san. Ovo je prilika da još jednom
pokaže o kakvom se odanom i prilježnom carskom i kraljevskom save-
tniku i rimokatoličkom verniku radi. Dekret je napisan i već 8. decembra
1769. uručen mitropolitu srpskom i vladiki karlovačkom. Komedija je
završena. Glumci odlaze sa scene. Publika može da ide kući. Baron Ko-
ler kao glavni igrač u završnici neravnopravne utakmice može da pristu-
pi strogom sudu božjem. A tu Kolera, bez svake sumnje, tek čeka pravo
priznanje. Ne samo njega nego i sve one, pre i posle njega, koji su »spasili
nekoliko hiljada duša« žumberačkih uskoka, tako što su im zabranili da
budu ono što jesu – pravoslavni hrišćani i naterali ih da budu ono što nisu
– unijatski hrišćani. Nema šta, veličanstveno delo. Umeće »drug« rimoka-
tolički Bog to da ceni.
Inače, takvo »veličanstveno delo« danas se zove genocid. A genocid
je, najkraće: »Namerno i sistematsko uništavanje, delimično ili u celini,
jedne etničke, rasne ili verske grupe« (član 2. Konvencije UN o sprečava-
nju i kažnjavanju zločina genocida). Ali tada nije bilo Ujedinjenih nacija
i genocida u današnjem smislu, reći će neko! Vaistinu nije. Ali ne spomi-
njem ovde genocid zbog onih s kojima smo se do sada bavili, dakle po-
činiocima, nego zbog onih koji to »slavno (genocidno) delo« nastavljaju
danas, o čemu će biti reči u narednim poglavljima.
Valja ponoviti da je Švikerovo svedočenje o nasilnom unijaćenju u
Hrvatskoj naišlo na »zid ćutanja« koji i danas postoji u Hrvatskoj. To je i
razumljivo, s obzirom da se Nemcu ne može prigovoriti krivotvorenje i
neobjektivnost. Zašto bi Nemac »navijao za pravoslavlje i srpstvo«, kad
je i on rimokatolik i smatra rimokatoličanstvo boljim i pravilnijim ispo-
318 11.
unijaćenje

vedanjem hrišćanstva pa je stoga i za uniju, ali ne po svaku cenu, ne si-


lom? Ali i u tom »društvu ima časnih izuzetaka«. Prvi i najdosledniji je,
svakako, Radoslav Lopašić, Švikerov savremenik. Njegov prikaz nasilnog
unijaćenja (str. 42–47) je sažetak onoga što je napisao Šviker, s punim po-
zivanjem na njegovo autorstvo i s izvesnim dopunama.

JANKO ŠIMRAK O »POUNIJAĆENOM ŽUMBERKU«

Mislim da ne bih bio dosledan ako bih izostavio šta je o Žumberku, pošto
je nasilno pounijaćen, napisao Janko Šimrak. Posle svega što je napisao u
Arseniju Crnojeviću i uniji, Šimrak je na kraju, pod naslovom »Važnost
Žumberka« (str. 132/133), progovorio nekim drugim jezikom, navodim
od reči do reči:
»Neprestani su dakle bili sukobi između katoličkog višeg klera na
čelu sa zagrebačkim biskupima i Uskoka radi kolonizacije, desetine i tla-
ke. Ti sukobi imali su najjači odraz na uniju tako, da se ona konačno mogla
održati samo u Žumberku, gdje takva pitanja nisu dolazila na površinu i
gdje nije moglo biti tih sukoba. Od tog vremena postao je Žumberak je-
dino utočište unije. U njemu je jedinom sačuvana sveta i čista ideja sje-
dinjenja, kao što je čista voda u njegovim gorskim potocima. Žumberak
je jedini čuvao kroz vijekove sa najvećom požrtvovnošću, sa najvećom
ljubavi sveto sjeme unije u svom krilu, da ga kasnije prosipa sa najvećom
širokogrudošću braći, koja će doći sa slavenskog sjevera u Bačku, Srijem
i Slavoniju i kasnije, u Bosnu. Žumberak će svoj toj braći dati ne samo
dobre i svete vladike, koji će na svoje grudi pritisnuti sve sa jednakom
ljubavi, nego i svećenike, koji će biti među njima prvim pastirima i koji će
uz pripovijedanje svetog evanđelja braniti i obraniti njihove narodne oso-
bine pred navalama nenarodnog duha. Žumberak će jedini kroz vijekove
sa svojim biskupima čuvati osobito zagrebačko eparhijsko sjemenište kao
zjenicu oka i njegova vrata otvarati s najvećom pripravnošću. Tako je Žu-
mberak postao ne samo zatočenik unije, nego je on njen centrum, njena
majka. Ko bi se ikada bio nadao, da će tako maleni kraj, tako siromašan,
izvesti tako velika istorička djela, da će se razviti u pravu gradinu, koja će
319 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tolikima davati svjetlo i istinu! Malo će biti krajeva, koji su u tako velikom
opsegu vršili toliki ogromni uticaj na kulturni i vjerski napredak, kao Žu-
mberak. Od konca 17. vijeka povijest unije je zapravo povijest Žumberka.
Stradanja i križevi unije jesu zapravo stradanja i križevi Žumberka. Pošte-
nje i čast unije jesu zapravo poštenje i čast siromašnih sinova, koji su iz
gologa kamena izrasli na golom se kamenu odhranili. Tu su iz pećina vrca-
le nove i nove ideje. Tu su se rađali pod okriljem svetoga jedinstva novi
i novi sinovi, koji će pregnuti na sveti rad sa sve većim prijegorom i sve
većom ljubavi. Žumberak je dakle spasitelj unije. On svoju veliku zadaću,
koju mu je Providnost odredila, nije izvršio, nego istom započeo. To će
nam pokazati bliža budućnost. Radi toga treba paziti na taj Žumberak kao
na zjenicu oka. To smo svi dužni prema njemu iz zahvalnosti prema onim
golemim žrtvama, što ih je on do danas doprinio na oltar svetog sjedinje-
nja nesebično i oduševljeno i radi zadaća, koje ga u budućnosti čekaju.«
Šta da se kaže, možda da »vuk dlaku menja, ali ćud nikada«, a ćud
popa Šimraka je ipak »otrovna«. Međutim, razlika između njega i drugih
nije mala. On je više puta (barem na trenutak) zbacio sa sebe »vučju dla-
ku« i napisao istinu. To je ostalo zabeleženo i ne može se poreći i negirati.
Ali to znaju samo oni koji su imali uvida u veći deo onoga što je napisao
Janko Šimrak. Oni koji su pročitali samo ovu »slavopojku« pounijaćenom
Žumberku ne bi mogli da dođu do drugog zaključka nego da su žumbe-
rački uskoci i došli u Žumberak da bi bili uvedeni u carstvo nebesko uni-
jatstva i rimokatoličanstva.
Posebno je ružno ono o »nenarodnom duhu«, koji postoji, razume
se, u okviru »krive hrišćanske nauke i krivog hrišćanskog života«, dakle
pravoslavlja. Nenarodno je u Žumberku sve što je pravoslavno, a pravim
narodnim duhom Žumberak je počeo da diše tek s unijaćenjem. Nimalo
ljudski i hrišćanski! A da i Šimrak poneka nije razmišljao šta stvarno piše,
svedoči i ono da je »Žumberak zaista zatočenik unije«. To je istina i pre
nego se oslobodi zatočeništva – nestaće. To je njegova »bliža budućnost«,
koju je predvideo Šimrak.
320 11.
unijaćenje

KRIŽEVAČKA BISKUPIJA (»EPISKOPIJA«) U SLUŽBI


UNIJAĆENJA I ODNAROĐIVANJA

»Križevačku grkokatoličku biskupiju«, koja bi trebalo da bude »episkopi-


ja«, čije sedište svakako ne bi bilo u Križevcima, morali bismo shvatati
i posmatrati u tri funkcije. Prva funkcija je, u stvari, njezino zvanično
formiranje i potvrđivanje 1777. godine. Tim činom je, »pečatima« Beča
i Rima, »ozvaničeno i svečano proklamovano« sramno delo nasilog uni-
jaćenja žumberačkih uskoka. Druga funkcija bila je da u narednim ve-
kovima, praktično do propasti Austro-Ugarske Monarhije (1918. godine)
»održava« crkvenu uniju, približava »pounijaćeni Žumberak« Rimokato-
ličkoj crkvi i da od Žumberčana, etničkih Srba, »napravi Hrvate«. Treća
njezina funkcija je nastavak ove druge, samo u izmenjenim političkim
i državno-pravnim uslovima, dakle u okviru dve Jugoslavije i Hrvatske.
U nastavku pozabaviću se samo delimično ovom trećom fukcijom,
preciznije: kako danas »križevački popovi« i njihovi saradnici brinu o
»uniji« i kako »odnarođavaju« Žumberčane? Pisaću samo o onome što su
oni napisali i objavili, a što je meni poznato i dostupno.
Zbog »karaktera« onog što sledi, potrebno je podsetiti na tri poz-
nate i često prisutne pojave (kategorije): laži, neistine i zablude. Svi ima-
mo jasnu predstavu o tome šta su neistine jer znamo šta su laži. Laži su,
jednostavno rečeno, priče, usmene ili pisane, o ljudima i događajima, koje
ne odgovaraju stvarnosti i imaju za cilj da, direktno ili indirektno, proi-
zvedu štetne posledice za nekoga. Osnova svake laži je neistina, ali svaka
neistina nije laž. U suštini svake laži je saznanje da je nešto neistina i da je
svesna namera da se proizvođenjem ili prenošenjem laži nekome naško-
di. Kad čovek čuje ili pročita laž, može da je uoči ili prepozna i da je odbaci;
može da je prepozna i prihvati i dalje namerno širi, ali može i da je prihva-
ti, ne prepoznavajući da li se radi o laži i kakve i za koga bi to moglo da ima
negativne posledice. Prenoseći šta je čuo, video ili pročitao čovek prenosi
i širi neistinu, a da toga nije svestan pa mu se ne bi moglo zameriti da laže,
jer toga nije svestan niti mu je to namera. Taj čovek je u zabludi, jer nije
svestan da govori neistinu, odnosno laž, ali on ipak, nesvesno, proizvodi
negativne posledice.
321 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Žumberački uskoci, njihova prošlost, sadašnjost i budućnost, koje


oni više u Žumberku i nemaju, bili su i sada su predmet interesovanja raz-
ličitih ljudi, s najrazličitijim namerama, što znači da su bili i žrtve najra-
zličitijih laži, neistina i zabluda. Ne pretendujem da ukažem na sve laži,
neistine i zablude napisane o Žumberčanima u njihovoj skoro pet stotina
dugoj istoriji. Dosta je već rečeno. U narednom poglavlju videće se kako
njihovu istoriju, versko i etničko poreklo i identitet prikazuju, tumače i
zloupotrebljavaju klerikalni krugovi i popovi te neki hrvatski istoriografi.

SPOMENICA SVEŠTENIKA U RADATOVIĆIMA

Sticajem okolnosti, ostvario sam uvid u sadržaj tzv. Spomenice, nefor-


malnog dokumenta u koji su sveštenici u Radatovićima svake godine tre-
bali da unose i opisuju događaje iz svoje »župe«. Spomenica je »uvedena«
1888. godine, a počeo je da je vodi i vodio je sve do 1920 pop Janko Višo-
šević. Njega su sledili dr Nikola Erdelji, Pavle pl. Gvozdanović, Mihajlo
Firak, Pavle pl. Gvozdanović mlađi, dr Tomislav Firis, Spiridon Petranović
kao privremeni upravitelj i Ilija Krajačić koji je službu u Radatovićima pa
i pisanje Spomenice, završio 1940. godine. U ratu (1941–45) u Radatovići-
ma nije bilo popa. Nije mi poznato da li je Spomenica dalje vođena i da li
se danas vodi?
Spomenice su pisali i drugi popovi u Žumberku. Kad bi bilo uvida
u neku od njih, saznalo bi se više o kriterijumu za pisanje. Ovako, prema
sadržaju Spomenice iz Radatovića, moglo bi se zaključiti da je to rađeno
po sopstvenom izboru. To znači da su u Spomenici opisani samo događaji
koje je pop smatrao značajnim, a možda su izostavljeni neki drugi spome-
na vredni. Osnovni sadržaj Spomenice trebalo je da bude verski život u
župi Radatovići. Da li je tako bilo? U skladu sa sadržajem ove knjige pre-
neću samo napisano o nekim tragičnim događanjima u Radatovićima i o
stavovima popova prema verskom i nacionalnom poreklu žumberačkih
uskoka. Naravno, napisano svedoči i o samim popovima.
Janko Višošević (1888–1920) imao je više nego loše odnose s naro-
dom. Iz Radatovića je proteran zavaljujući stvaranju Kraljevine SHS (Ju-
goslavije). Da Austro-Ugarska nije propala, ko zna koliko bi ostao?
322 11.
unijaćenje

Za 1890. godinu, od događaja koji nas interesuju, zapisao je: »Raspra-


va za ogradu dvorišta nastavlja se. Kotarska oblast određuje izvesti ogradu
do kraja, 1. svibnja. Obćina vodi na nedjelju dvije rasprave, 22/IV i 7/IX,
pri čemu dolazi do ogorčenog odpora po župljanima, konačno se zaklju-
čuje ograditi ga daskama. Zbog uvrijeda na raspravama kazne se zatvorom
od dva dana Andrija i Mile Radatović i Janko Keserić«
U 1892. godini Višošević je spomenuo tri događaja:
»Nepoznatim načinom izgorjelo je u Gudaljima 6 kuća sa nuzgrada-
ma, i to Petru, Janku, Iliji, Antunu i Marku Gudalju i Marku Deanoviću.
Ostala je samo kuća Tadijina, Jurina i Lukina.«
(...)
»Ove godine zabranjivalo mi je obćinsko poglavarstvo, odnosno
obćinski bilježnik praviti molbenicu za iznimnu ženidbenu dozvolu. Pro-
ti tom sam se pritužio kotarskoj oblasti i ona je riješila pritužbu u prilog
meni«.
(...)
»Od početka godine do travnja vladala je epidemije dobraca, te je za
to doba umurlo 30-oro djece, a od kolovoza epidemija crnih kozica. Umrlo
je do konca godine na toj bolesti krijepkih djevojaka i mladića 52«.
Godine 1896. Višošević je popravljao svoj stan pa je ponovo došao u
sukob s narodom: »Kako u svemu, tako sam osobito i u tom imao stotinu
neprilika i protimba. Hajkača od stanovitih kao bi reć naručenih, a po-
dupiranjem i po obćinskom poglavarstvu, bilo na pretek«.
(...)
»Na dan 17/XI 1897. izgorjelo je u selu Dučićima 7 kuća nepozna-
tim načinom. Izgorjelo je Marku, Pavlu, Poldi, Nikoli i Janku Rajakoviću i
Dani Dučiću sve, a Dani Rajakoviću kuća«.
(...)
»Na dan 12. listopada 1899. usljed odveć naložene peći po jednoj
ženi, koja je onda pošla na njivu, dogodio se požar u selu Kamencima. Iz-
gorelo je šest kuća do temelja sa nuzgradnim zgradama«.
(...)
»1901. godine, u noći oko 11 sati na 5. listopada buknuo je požar u
Golešima nepoznatim načinom. Uništio četiri kuće sa nuzgradama i cije-
323 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

lim živežom. Seljani su jedva život spasili, a nisu si mogli oteti ni rubeni-
ne ni posteljine. Bijeda golema. Šteta se računa na 20.000 Kruna«.
(...)
»Na 1. prosinca u 9 sati pred podne izgorele su nepoznatim načinom
četiri kuće u Dragoševcima (Rebe) sa nuzgradama i s njima sav živež. Si-
rotinja je već od prije ovdje bila velika, a sad pogotovo«
(...)
»Na preporuku biskupovu kod generalnog poštanskog ravnateljstva
u Budimpešti uspio sam ponovnom molbom da se je ovdje ipak otvorila
(22. svibnja 1902.) javna pošta. Došao ju otvoriti isti onaj gospodin savjet-
nik Augustin Jernejc, koji je morao po nalogu pošt. ravnatelja u Zagrebu
zatvoriti privatnu našu poštu. Zagovorom preuzv. g. biskupa Julija Droho-
beckog dobila je poštu moja supruga Zora. U zahvalu na lijepoj biskupo-
voj toj ljubavi i dobroti poslali smo mu petero jaganjaca, čime se u velike
dičio«.
Ne znam da li se to tada zvalo korupcijom? Ako i jeste, to za popove
nije važilo, jer se i pop Višošević i biskup Drohobecki hvale onim ti meni
– ja tebi«.
(...)
»Na 31. svibnja izgorelo je nepoznatim načinom u selu Visočama 18
kuća sa nuzgradama. Šteta je procijenjena na 48.506 Kruna. Osamnaest
obitelji sa mnogobrojnom dječicom bacio je požar na prosjački štap«.
(...)
»Na 11. listopada 1903. izorelo je u selu Čučićima župe pećnjar-
ske (Pećno) 13 kuća i time upropašteno 13 obitelji. Drugima su izgorele
nuzgrade sa svim živežom. Bijeda velika«.
(...)
»Ove godine (1904) bio veliki jubilej pedesetgodišnjice proglašenja
dogme o bezgriješnom začeću Blažene Djevice Marije«.
Kad sam ovo pročitao, bio sam više nego iznenađen. Znao sam za
priču da je »to kod Marije bilo bezgrešno«, što automatski znači da je sve
drugo na tu temu bilo, sada je i biće »grešno«. Međutim, ja sam mislio
da ta glupost postoji od nastanka hrišćanstva ili eventualno neku stoti-
nu godina kasnije, dok »drugovi ideolozi i teoretičari hrišćanstva« nisu
324 11.
unijaćenje

uspeli da napišu sve što bi se u širem smislu i neobavezujućim načinom,


moglo da nazove »teologijom«, naukom o bogu ili možda veroispoveda-
njem. Ali da se do tog »revolucionarnog« otkrića došlo tek pre vek i po,
nisam mogao da poverujem pa sam se »drznuo« da upitam jednog popa.
Mislio sam da sam popa stavio na »grdne muke« i već sam bio spreman da
se izvinim, ali nije trebalo. Pop mi je šeretski i kao iz topa objasnio: posle
revolucionarnih kretanja u Evropi, sredinom devetaestog veka (čuvena
1848. godina), oslabila je uloga Rimokatoličke crkve, pape i Vatikana pa je
tadašnji »sveti otac« morao da se javi nekom novom »mudrošću«, odnos-
no »dogmom«. Posle tog objašnjenja slatko smo se obojica nasmejali! Eto
koliko su popovi »uvereni« u ono što propovedaju.
Godina 1905. »Na veliku subotu, prigodom blagoslova pastve, prija-
vio mi je Janko Sumina iz Liješća, da njegovi seljani na Uskrs oko kapele
Sv. Jovana plešu, pjevaju i u samoj crkvi vodu piju. Usljed te prijave, ja sam
to nedolično vladanje oštro korio, najprije kod jutrenja na Uzkrsnuće, a
onda još kod liturgije na Uzkrs, i zaprijetio se da ću jih dati kao »svinje«
voditi po oružnicima u kotarsku oblast kazne radi, ako ne odustaju od
toga grdog običaja. Mjesto da se pokore, oni su popodne na Uzkrs demon-
strativno po starom običaju kod crkve plesali, halabučili i Janku Sumini
koječim prijetili, što jih je prijavio. Taj siromah dugo nije nigdje imao
mira. Tužio mi se da su mu zlobno oštećivali voćke, a njega pljuvali, kad
je išao na bogosluženje. Nije preostalo drugo već nekoga prijaviti oblasti
kazne radi. Kad su za to čuli ozbiljniji i pametniji seljani došli su me mo-
liti da kotarskoj oblasti pišem neka obustavi postupak proti onima koji
su profanirali igrankama sveto mjesto. Nakon što su obećali da će krivci
složiti 10 Kruna za jedno raspelo u ime zadovoljštine, pisao sam kotarskoj
oblasti da obustavi postupak. Kotarska oblast nije uvažila molbe, već jih
je dala po oružnicima k sebi dopratiti i kaznila sa 3 dana zatvora; inače bi
bila, da se nisu spokorili, kaznila strože sa 14 dana zatvora«.
Ne znam zašto ne bi bilo dozvoljeno narodu da se na verski praznik
veseli kod crkve, i zašto bi time »profanirali svoje sveto mjesto«. Razlog
je, verovatno, što nisu pitali za dozvolu Višoševića i što je on njihovo dru-
ženje i radovanje protumačio kao pravoslavno »halabukanje«. A što se
tiče naziva »svinje«, on više govori o samom Višoševiću, a možda mu au-
325 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tomatski dodeljuje i naziv »muške svinje«. Siguran sam i da Liještani tom


prilikom nisu pili vodu, već vino.
»Ove godine pozivljem župljane da se nagode za podavanje drva i
mežnarskog bira po novim kućnim brojevima. Pošto nagodba nije uspjela
prijavljujem, stvar duhovnoj i političkoj oblasti, da po svojim zastupnici-
ma provedu likvidaciju. Zbog toga nastaje oštar spor među menom i žu-
pljanima«.
(...)
»Na 12. prosinca stvoren je u Saboru koban interkonfesionalan
zaključak o prelazu vjernika iz jedne vjere u drugu. Od katolika bili su
protesti proti tom, ali nisu uspjeli«.
Na osnovu napisanog teško bi se moglo zaključiti o čemu se radi.
Očigledno je da ono što ne odgovara katolicima, ne odgovara ni Višoše-
viću pa o tome ne želi niti da piše, iako su upravo takvi događaji trebalo da
budu predmet pažnje i pisanja i to hrišćanski, tolerantno. Stoga ukazujem
da je to vreme opštih reformi pa i verske tolerancije koje je sprovodio car
i kralj Franjo Josip, s ciljem spasavanja mnogonacionalne i konfesional-
no raznolike Monarhije. Problem za katolike i Višoševića je što se tada
prvi put, barem formalno, dozvoljava mogućnost da i pripadnici Rimoka-
toličke crkve priđu nekoj od protestantskih ili pravoslavnih crkava, reci-
mo Srpskoj ili Ruskoj, ali i da prestanu da budu hrišćani i postanu vernici
neke druge vere.
Godina 1906. »Na 15. ožujka obdržavala se likvidacija drva u škols-
koj zgradi. Od kotarske oblasti bio je izaslanik pristav Herman sa općin-
skim bilježnikom Jankom Milkovićem, a od duhovne kanonik prečasni
g. Đuro Šoš i Ilija Hranilović, upravitelj župe iz Kašta. Pri raspravi je bilo
kakvih 200 župljana. Župljani su bili razjareni, galamili, halabučili, mene
vrijeđali i prijetili prijelazom na scismu (pravoslavlje, prim. autora). Po
moj život bila je ova rasprava pogibeljna. Svi smo se usuphnuli, kad me
nedužna, počeo Janko Gajski iz Sekulića čovjek od 30 godina »tikati« i
osorno me izazivati i napadati. Zbog svog nedoličnog vladanja bio je po
kotarskoj oblasti sa osam dana zatvora kažnjen, a župljani mu sabirali
krune za junačko njegovo djelo. Od ove rasprave bivao spor među menom
i župljanima dan nadan sve veći. Sad me ostavila na cjedilu i obližnja braća
326 11.
unijaćenje

svećenici, a ja odlučio preduzeto dokrajčiti pa ma šta se dogodilo. Čini se


da je i obćinsko poglavarstvo župljane podjarivalo proti meni«.
(...)
»Provedeni po banu zakon od 17/I. o vjeroispovjednim odnosima bi-
skup dostavlja tiskom na uporabu«.
Višošević samo konstatuje da je primio tekst onog »omraženog«
zakona o verskoj toleranciji. I ni reči više jer zakon, barem naizgled, izje-
dnačava rimokatolike s drugim hrišćanima, a možda i vernicima drugih
religija.
Godina 1908. »Kotarska oblast na temelju druge provedene razpra-
ve o drvima izdaje16/VIII odluku sasvim protivnu prvoj, kojom ja gubim
pravo na drva po novim kućnim brojevima. Proti toj odluci pravim obši-
ran utok na županiju«.
Godina 1909. »Županija izdaje odluku o drvima u prilog župljanom,
proti kojoj ja još na vladu ulažem utok. Moj se utok konačno usvaja i ja
izlazim pobjednikom, i time se nemili spor svršava«.
(...)
»Dojavljujem kao vicearhiđakon biskupu agitaciju triju kranjskih
individua za otpad Žumberka pod Kranjsku«.
Godina 1913. »Ove sam godine prerigolao i nešto vrta pred župnim
dvorom gdje ga je bilo potrebno rigolati. Time dobiveni kamen dao sam
naslagati na ustupljenju po općinskom zastupništvu crkvenu česticu br.
3903. Taj kamen odstranio je otale Marko Smiljanić po svojim težacima
14. travnja u času, dok sam ja u crkvi ispovijedao školsku djecu. Uzne-
miren štropotom prouzročenim kroz bacanje kamena, izašao sam van da
vidim šta se radi. I doista, kamen su dvojica odstranjivala, kako kažu po
nalogu Marka Smiljanića, a poslije na taj prostor navažali ogrijevna drva«.
»Pođem k njemu u kuću pitati zašto to čini, a on mi osorno, »to je
moje, meni je to prodao Niko Gajski«. U velikoj uzrujanosti dobacio sam
mu svinja i lopov, a on meni uzvratio »vi ste svinja i lopov«. Zbog njego-
vog drzovitog usurpiranja crkvenog zemljišta tužio ga crkveni odbor, a on
mene i ja njega zbog osobnih napadaja kotarskom kaznenom sudu. Ko-
tarska oblast nalagala je preko općinskog poglavarstva da se njegova drva
deložiraju sa tog mjesta. Na mjesto da se to učini, on je još veći kvantum
327 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tamo navezao. Nakon ponovnih mojih prijava kotarskoj oblasti, ipak ih je


polagano odstranjivao i pozvao geometra da konstatira dokle siže crkve-
no zemljište. Žalosno je da su se za ovu stvar malo zanimali župljani, pače
dvojica Tome Vukšić (moj đed, prim. autora) i Tome Ratković branili Mar-
ka Smiljanića prilikom izmjere zemljišta i pokopavanja međaša. Premda
je tog zemljišta samo 77 metara kvadratnih ipak se mora štititi, jer danas
sutra crkvi može dobro doći u kakvu god svrhu. Ja sam istina i ovdje trpio
na svom ugledu, jer sam kažnjen po sudu radi onih dviju riječi »svinja i
lopov«, sa tri dana zatvora ili 15 Kruna, a on sa četiri dana zatvora ili 20
Kruna, ali ne marim kad dobru stvar branim i zastupam«.
Eto, to je istina, odnosno kako je događaj opisao pop Janko Višo-
šević, od reči do reči. Međutim, taj događaj (zlo)upotrebio je Nikola N.
Kekić i u Kijesu za 1993. napisao: »Župnik Janko Višošević dao je rigolati
1800 četvornih metara njive pred dvorom, jer je na njoj bilo puno kame-
nja. Veći dio izvađenog kamena upotrijebljen je za škarpu pred crkvom,
a manji za popravak puta. Njiva je prerigolana na dubinu od pola metra,
a na mjestima gdje je kamena bilo dublje, rigolalo se i do metar dubljine.
Isto tako župnik je dao rigolati i dio vrta ispred župnog stana. Kamen iz-
vađen odavde odložen je na župnu česticu br 3903, u površini od 77 če-
tvornih metara. No susjed Marko Smiljanić maknuo je kamenje i na tu
česticu složio svoja drva. Crkveni odbor ga je nato tužio katarskom sudu.
Uzurpator Smiljanić, jasno, izgubio je sud i morao je maknuti drva sa žu-
pne zemlje. Moj komantar (Kekićev, prim. autora): Bilo je, eto, ljudi, a još
uvjek ih ima u nekim našim župama, koji otimlju župnu zemlju, tvrdeći
da je njihova. Poznati su mi takvi slučajevi u Stojdragi, Mrzlom polju i na
Budinjaku. Podsjećam ovde uzurpatore da smo mi svećenici kod ređenja
između ostaloga biskupu obećali da ćemo čuvati crkvenu imovinu«.
S obzirom da je rodbina Marka Smiljanića protestovala, u Kijesu za
1994. godinu na str. 108. napisano je: »Uredništvo je dobilo dopis obite-
lji Smiljanić, Car i Hudina iz Zagreba s datumom 26.1.1993. u kojem se
oni osvrću na članak Nikole N. Kekića »Zabilježeno u Spomenici župe
Radatovići«, ŽK 1993, str. 134–137, izražavajući nezadovoljstvo pisanjem
autora članka o Marku Smiljaniću u vezi njegova spora sa župnikom Jan-
kom Višoševićem glede župne zemlje te dodaju: »Našeg oca i djeda Mar-
328 11.
unijaćenje

ka Simljanića (1887–1974) svi se sjećaju kao dobrog, radinog i poštenog


čovjeka, koje je rado pomagao siromašne. On je bio i kum najvećeg zvona
crkve u Radatoviću, što samo za sebe govori. Župni je dvor za vrijeme rata
bio spaljen, pa je u njegovoj kući poslije rata više godina bio župni dvor i
stan svećenika. Zbog toga je naš otac i djed imao problema sa tadašnjom
vlasti. O dobrim i prijateljskim odnosima mogu nešto reći i prečasni Juraj
Hrnjak i njegova supruga«.
Ispod toga, Kekić je napisao: »Uz ostale dokumente koji se koriste
da bi se osvijetlio neki povijesni događaj u jednoj župi jest i župna Spo-
menica. Sve što je u kritiziranom članku navedeno zapisano je u ’Spo-
menici župe Radatović’. Ništa nisam dodao niti oduzeo. Sačuvaj Bože da
sam člankom htio nanijeti neku ljagu na časne potomke pokojnog Marka
Smiljanića, koji su svi, to dobro znamo, ljudi iskreni i pošteni u svakom
pogledu. Nikola N. Kekić«.
Da li je Kekić nešto dodao ili oduzeo, da li je svađa popa i građanina
istorijski događaj i da li Spomenica, za koju se nije znalo ni da postoji, a
kamoli da je objavljena, služi za osvetljavanje »povijesnih događaja« ako
samo jedna strana zna šta u njoj piše – neka čitalac sam zaključi! U sva-
kom slučaju, imamo više podataka o »istorijskom događaju« i glavnim
akterima, a posebno o »časti« Nikole N. Kekića.
U naredne tri godine Višošević nije opisao događaje koji bi nas inte-
resovali, a u 1917. samo je konstatovao da su »veliko i malo zvono skinuta
na 30/IX i otpremljena na kolodvor u Metliki 28/X«. Nije se udostojio niti
da napomene da su zvona skinuta po nalogu vlasti, kako bi bila pretoplje-
na i upotrebljena u ratne svrhe.
Godina 1918. »Mjeseca rujna pojavila se gripa, a polovinom listopa-
da bolest zvana španjolka, te je na gripi umrlo do konca godine 23-troje,
a na španjolskoj bolesti 46-oro. Za ovih epidemija imao sam s obilaskom
bolesnika posla duhovnog ko nikad prije.«
(...)
»Na 17. listopada obdržala se u Jastrebarskom kod kotara rasprava sa
župljanima za povišicu reluktuma za ogrijevna drva. Iz svakog sela bio je
na raspravi jedan opunomoćenik a sviju na kraju 12. Dobro je zabilježiti
njihova imena: iz Radatovića – Pavle Bogdanović; Doljana – Niko Smilja-
329 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nić; Sekulića – Đuro Sekulić; Kuljaja – Dane Kuljaj; Pilatovaca – Niko Mil-
ković; Goleša – Dane Goleš; Liješća – Tomo Sumina; Dragoševaca – Mile
Pavić; Kamenaca i Kesera – Đuro Badovinac; Kunčana – Luka Vukasović
i Cvetiša i Malinaca – Dako Šandor. Kod rasprave molio sam nagodbu, do
koje ali nije došlo. Od tog časa župljani su me zamrzjeli i zahtijevali da
idem sa župe«.
Godina 1919. »Izdata je odluka po kotarskoj oblasti od 28/XII za po-
višicu reluktuma na 30 kruna po vozu. Proti ovoj odluci pravim utuk na
županiju, što nije izdata i u smjeru za kapelanska drva i što sam ja osuđen
na platež 240 kruna razpravnih troškova župljanima. Ova je odluka izaz-
vala kod župljana toliku buru ogorčenja, da su mi na Bogojavljanje korpo-
rativno poslije liturgije zabranili obilaziti kuće i po običaju jih blagosliv-
ljati. Samo pet kuća i to Nikole, Jele i Julike Radatović, g. učitelja Marka
Perisa, te g. nadlugara Pavla Herakovića tražiše moj posjet. Ja sam se tome
odazvao i blagoslovio jim kuće, dočim se u druge nisam usudio poći usli-
jed nastalog terora u župi«.
(...)
»Administrator priobćuje da mi je po vladi obećano za 70–100 obi-
telji zemlja u Slavoniji za Žumberčane, pa pozivljem siromašne i čestite
obitelji na kolonizaciju«.
Godine 1920. pop Višošević opisao je samo svoj konačni i prisilni
odlazak iz Radatovića. »Teror radi povišice reluktuma za drva biva u župi
sve žešći te mi župljani uskraćuju zvonarski bir i opet otkazuju na Bogo-
javljanje meni i nadošlom izaslaniku duhovnoga stola preč. g. kanoniku
Rebi blagoslov kuća. Jer ogorčeno zatražiše moje premještanje i pismeno
kod duhovne oblasti i ustmeno po liturgiji na Bogojavljanje, inače da idu
svi na pravoslavlje, da jim više nebude moja osoba na smetnji i povodom
njihove grupne nakane, mičem se sa župe i idem po odredbi administra-
torovoj na župu Dišnik.
Na 11/III predao sam župu privremenom nasljedniku kapelanu so-
šičkom Dr Nikoli Erdeljiju i odselio na 15. u Dišnik. To mi je plaća za 32
godine mog mukotrpnog rada na župi. Bože, fala Ti budi na ovoj gorkoj
piluli. Gospodo nasljednici molite Boga za me. Savjest mi kaže da nisam
bio ništa kriv, a postajem žrtva socijaldemokratijama. Trojica huškača,
330 11.
unijaćenje

nabrkana izvana – kojima neću da se zna za imena – stvoriše ova crna ned-
jela, ja idem, a Bog jim neka oprosti i bude milostiv«.
Tako je duhovnu službu obavljao »pastir božji« Janko Višošević.
Više nego »duhovnom službom«, bavio se »kamenom, drvetom i drugim
hrišćanskim službama. O njemu se u Radatovićima nije mogla čuti po-
voljna reč.
Dr Nikola Erdelji, bio je pop u Radatovićima od 11. 3. do 13. 10. 1921.
godine. Tog dana izbio je veliki požar u Bulićima pa je i pop Erdelji pošao
da pomogne u gašenju. Trudio se da uradi što više, ali je pao sa zgrade u
vatru. Umro je od opekotina. Privremeni upravnik župe do kraja godine
bio je Pavle pl. Gvozdanović.
Iz nepoznatih razloga, samo nepunu godinu dana pop u Radatovići-
ma bio je Mihajlo Firak. S obzirom da on nije ništa napisao, Spomenicu je
nastavio da vodi Pavle Gvozdanović, koji se, po odlasku Firaka, ponovo u
oktobru 1922 vratio u Radatoviće, gde je ostao do 1928. godine. Napomi-
njem da je Pavle Gvozdanović veći bio u Radatovićima (1886–88), kad je
nasledio Jovana Hranilovića. Pisanje je počeo s napomenom: »da je bila
nestašica svećenika radi smrti mnoge braće, koju je Gospodin pozvao k
sebi bilo radi starosti bilo radi teških bolesti, koje su poslije strašnog rata
počele harati«.
Godina 1923. »Oglasio sam na Novu godinu narodu da bi bilo lijepo,
kad bi mogli imati zvona, te sam u tu svrhu počeo sabirati prigodom bla-
goslova kuća. Sabrao sam 24.000 kruna«.
»Najvažniji događaj u ovoj župi bio je svakako taj, da su se obdrža-
vale misije, od uskrsa do Tomine neđelje. Misije su držali isusovci iz Za-
greba o. Kulundžić i o. Gorsić. Pri kraju misija dogodio se jedan žalostan
incident, koji baca ružnu sjenu na dvojicu mlađih ljudi. Dva dana prije
završetka misije dobili su oci Isusovci jedno prijeteće pismo, gdje im se
crne duše tobožnje »Orjune« (to je zloglasna organizacija demokratske
stranke i Svetozara Pribićevića, koja ognjem i mačem oće da uništi sve što
ne misli po njihovoj volji) groze napadajem, ako ne ostave smjesta ovu
župu, jer da su oni Austrijanci koji rade i smjeraju samo na Beč, Peštu i
Rim. To su bili Nikola Smiljanić sin Nikića iz Doljana i Jure Dučić (Vajdin).
Iza toga pozvao ja Nikolu Smiljanića u kancelariju, te ga pitao, da li je on
331 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

to pisao. Priznao je da jest. Kad je zapitan za razlog, radi koga je to pisao,


počeo je sipati poznate demokratske fraze i laži. Kad sam mu ja govorio o
neistinitost njegovih izjava i podvala o Isusovcima, on se začudio što i ja s
njima držim! Sav bijesan otišao je iz kancelarije zaprijetivši se i meni. Na
Tominu neđelju o. Isusovci i ja napadosmo oštrim riječima na Orjunu i
lažljivce Nikolu Smiljanića i Juru Dučića«.
»Međutim o. Isusovci odoše mirno kući, a na onu dvojicu htjedoše
mladi ljudi navaliti pred crkvom, da ih za taj zločin kamenuju, što sam
zapriječio ja umirujući razigrane duhove znajući da bi moglo doći do krvi
i sramote na dan proštenja. Slijedeće nedjelje pročitao sam u crkvi ono
klevetničko pismo što je imalo za posljedicu, da se narod odvratio sasvim
od ove dvojice smutljivaca, koji od onda nemaju više ugleda niti mjesta
u poštenom društvu. Zajedno s njima nestalo je ugleda i upliva onih hu-
škača, koji su narod huškali protiv bivšeg župnika i dekana Višoševića«.
Godina 1926. »Dne 4/IV na rimokatolički Uskrs u jedan sat noću
buknuo je silan požar u Dragoševcima, te je izgorelo 23 kuće sa svim go-
spodarskim zgradama, a da nije ostalo ničesa. Osim toga izgorele su dvije
krave, par svinja i 8 koza te sve kokoši. Sve oruđe, kola, plugovi, brane i
ostalo. Prigodom požara izgorio je i jedan dječak učenik 5. razreda puč-
ke škole po imenu Jure Vranešić sin Stanka Vranešića, te je usljed zado-
bivenih rana sutradan umro. Bio je najbolji đak u radatovićkoj školi. Po
mnijenju cijelog sela požar je podmetnut od ukućana Mitra Živkovića br
4 iz Dragoševaca, te je njegova žena i snaha uhapšena. To je cijela rđava
familija«
Godina 1927. »Mnogi pogorelci iz Dragoševaca posagradili su svi
kuće na novo kao: Stanko Vranešić, Petar Pavić, Pavle Pavić, Ilija Pavić,
Jure Živković, Jure Vranešić, etc jer ih je naša eparhija i vjernici prilično
pomogla novčanim darovima. Sam biskup Njaradi sakupio je u Americi
prigodom euharističkog kongresa 40.000 dinara. Moraju biti zahvalni
njemu i vjernicima cijele eparhije«.
(...)
»U jesen istekao je rok općinskom odboru i načelniku, pak je raspi-
san izbor novog odbora. Stari odbor je veoma zaslužan za općinu i napre-
dak, jer su radili savjesno i marljivo u korist naroda. Da se znade tko su
332 11.
unijaćenje

ti ljudi spomenut ću im imena: Janko Predović iz Radatovića, načelnik,


Pavle Gvozdanović, župnik, Gabro Smiljanić Zeleni iz Doljana, prvi na-
čelnik, Janko Vranešić iz Dragoševaca, Dako Đurašević iz Kunčana, Niko
Badovinac iz Kamenaca, Janko Sumina iz Liješća, Marko Damjanović iz
Draga, Nikica Bulić iz Bulića, Jure Sekulić iz Sekulića, Petar Milčinović iz
Radatovića i Janko Popović Ivanuš iz Malinaca. Premda su radili puno na
korist općine našlo se ljudi, koji nijesu to mogli gledati želeći sami doći na
njihovo mjesto, te su na najgrdniji način ocrnjivali odbor i načelnika Pre-
dovića, koji je bio strog, pravedan i pošten, te je neumoljivo dao popravlja-
ti općinske puteve i ceste. Agitacijom kod neukog naroda uspjeli su da su
izabrani drugi mlađi, ali posve nesposobni i sebični ljudi. Od starih odbor-
nika nanovo su izabrani uza sve to: Pavle Gvozdanović, župnik i Janko
Vranešić. Isticali su se agitacijom najviše Jure Dučić i N. Smiljanić mlađi.
Uspjeli su ali pod novim odborom općina nazaduje u svakom pogledu«.
Godina 1928. »Načelnikom novim odborom je Janko Reba bez ener-
gije, koji je pustio uzde vikačima. Osim toga bilježnik Rendulić je lijepo
vodio općinski odbor, a dolazi novi Jure Brajdić, koji voli piti a malo radi.
Zajedno s načelnikom često hoda po birtijama, a rad zaostaje i izgleda da
će doći do kraha.«
(...)
»Dne 29. svibnja teško je stradao uprav. Župe Pavle Gvozdanović
sa suprugom. Ispred župnog stana poplašio se konj Gabrijela Predovića,
koji nije imao kola kako treba, i skočivši s kola pao je pod kola, koja su
ga u trku pregazila. Tom zgodom su mu polomljena rebra i nastao izljev
krvi kraj srca i plućiju. Teško ranjenoga odveli su ga susjedi Marko Gajski
i Janko Predović kući. U Zagrebu na liječenju bio je mjesec i pol. No radi
posljedica nije više u stanju da vrši službu u ovoj župi. Dekretom od 21/XI
1928. imenovan je upravnikom župe u Berkasovu, a njegovim nasljedni-
kom imenovan je dr Tomislav Firis.
Dr Tomislav Firis (1928–38) počeo je s napomenom »da je došao s
nekom zebnjom u duši, a da ni sam nije znao zašto? – Moguće radi toga
što prvi put preuzimljem tako veliku župu; možda radi gorovitog i kame-
nitog terena; možda radi političkih stranaka, koje su se ovdje uvriježile na
štetu i opasnost Svete vjere; a možda i radi osamljenosti u ovom gorovi-
333 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tom i nepristupačnom mjestu, gdje niti nema odgovarajućeg društva koje


bi sa svećenikom dijelilo njegove radosti i žalosti u ovo burno i maglovi-
to izaratno doba, možda i opće izaratne nervoze, koja je moguće dostigla
vrhunac ove godine, kada su u beogradskom parlamentu pali mrtvi od ta-
neta vođe Hrvatskog naroda... Počela je borba – ali bezizgledna, koja je još
više nervoze i ogorčenja unjela u srca, duše obitelji, pokrajina... Dakako,
protivnici Sv. vjere upotrijebili su opet zgodu da ogorčenje i bijes narodni
skrenu protiv Crkve – i to samo protiv Crkve katoličke...! Dapače, našao se
jedan naš svećenik – upravitelj župe u Mrzlom polju, koji je također nas-
jeo bezvjercima i slobodnim zidarima, te se i on uhvatio s njima u kolo,
udarajući i blateći svećenstvo katoličko, a osobito svećenstvo mukotrpne
i patničke naše Biskupije... Dragi Bog neka mu oprosti«.
(...)
»No – bilo kako mu drago – osjećao sam sada onu veliku odgovor-
nost, koju preuzima na se svećenik, odgovornost pred Svemogućim Bo-
gom i Njegovim strašnim i pravednim sudom za ljudske duše povjerene
mojoj brizi i staranju. Zato i osjećam onaj strah i klonulost i bojazan – os-
jećam svoju slabost i ništatnost a da bih mogao udovoljiti svome položaju
i službi, u koju sam sada postavljen. No Svemogući Bog, koji nije prozreo
moje slabosti, dapače me je na čudnovat i providencijalan način pozvao i
odabrao za Svoga svećenika, On će me krijepiti i jačati i pomagati u Svome
vinogradu. U to ime sam i ja Dr Tomislav Firis – preuzeo upravu ove župe,
te nastavljam i pisanje ove Spomenice«.
Tako je nastavio da piše Spomenicu pop Firis: o političkim prilika-
ma, zabačenom Žumberku, ugroženosti svete vere, razume se rimokato-
ličke, a ponajviše o sebi i svom psihičkom stanju.
Godina 1929. »Na sam Božić – 7.1. – doznali smo veliki događaj za
državu i narod. Nj. Vel. Kralj Aleksandar I. Karađorđević svojim aktom od
6. siječnja 1929. god. ukinuo je parlament u Beogradu, dokinuo je državni
ustav kraljevine SHS, imenovao je ministarstva izvan parlamenta s gene-
ralom Živkovićem na čelu. Sve političke stranke se raspuštaju – nastaje
prava konsternacija među malim i velikim političarima. Nj. V. Kralj izdao
je o tom svom aktu manifest na narod, gdje razlaže zašto se je odlučio na
taj korak. Dao Bog da ova mjera donese željene plodove.«
334 11.
unijaćenje

(...)
»Danica Smiljanić iz Doljana 5. prešla je na ’pravoslavnu vjeru’, te se
vjenčala u Karlovcu dana 19. 1. 1929. s Pavlom Bogdanovićem iz Dučića,
koji je također otpao od katoličke vjere. To je prva obitelj koju je uspje-
lo agitatorima osnovati i otkinuti od katoličke vjere i iz ove župe. I to je
posljedica one strašne agitacije u ovom kraju, a osobito srpske stranke
Svetozara Pribićevića, koji je imao u planu da uništi Sv. Jedinstvo u ovom
kraju, a taj svoj demonski plan nije tajio«.
(...)
»Opaža se u općinskom odboru neka borba: nekoji – njih trojica –
htjeli bi svagdje vidjeti »srpstvo«, pa i u općini; pomažu im mjesni uči-
telj Janko Smiljanić, te tužakaju općinskog načelnika i bilježnika – no ne
uspijevaju, jer su se na laži podigli, koja im, ipak, ne pomaže baš svagdje«.
(...)
»Birtaš Marko Smiljanić zatražio je dozvolu da gradi kuglanu, i to
na onom zemljištu koje pripada crkvi, a koje je on prevarom »kupio« od
zemljišne zajednice u Sošicama god. 1923. (jer je Z. Z. u Sošicama još god.
1909. isto zemljište priznala crkvi). Očevid za kuglanu bio je 29.V, a vodio
je seoski pristav Branko Guteša, koji je u svemu išao na ruku birtašu Smi-
ljaniću, te nije htio uvažiti nijednog prigovora s moje strane: niti blizina
crkve, niti crkvenog zemljišta – to njemu sve nije ništa«.
Pop Firis piše da je 9.VI. pala velika kiša pa je nabujala Sušica nanela
velike štete mlinovima, »a jedan mlin kod sela Goleši posvema je nestao
s lica zemlje, premda je bio zidan kamenom i pred kratko vrijeme resta-
uriran. Taj srušeni mlin pripada Daki Golešu iz Malog Liješća br.7. Tko u
tome ne vidi prst Božji? Ovaj Dako je jedan od onih koji su predšasnika
Višoševića progonili; to je taj Dako, koji je kod odlaska Preč. Višoševića
nabijao neki panj kraj župne crkve i pucao ’od radosti i veselja!’ Ne plaća
Bog svake subote! (...) Kad sam već kod toga, onda ću spomenuti još ne-
što. Među kolovođe protiv predšasnika Višoševića spadaju još i Nikola
Smiljanić – Nikić iz Doljana 4 i Mitar Živković iz Dragoševaca. Pa šta su
ova dvjica dočekala? Mikić je na škarpi pred crkvom harangirao masu – a
poslije je njegov jedini sin Nikola ’Bijeli’ stao na stepenice njihove kuće
sa sjekirom – prijeteći ocu da će ga ubitu pokuša li ući gore u kuću. I Mi-
335 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

kić je morao ostaviti sramotno i žalosno svoju kuću, koju je sam sagra-
dio, te je bio prisiljen sa svojom ženom ići u ’štand’. Još i sada ne smije
u rođenu kuću, te sa sinom vodi parnicu – a sjekira je još i sada na sudu
kao svjedok Božje pravice! A Mitar? Žena njegova bila je osumunjičena,
da je podmetnula onu strahovitu vatru u Dragoševcima god. 1926. Mitar
je poslije toga naglo propadao u gospodarstvu, prodao je i kuću te se odse-
lio nekamo u Sloveniju, otkuda se povratio za kratko vrijeme siromašan i
oskudan; sada je i on u ’štandu’. Nudio se je za općinskog pandura, ali mu
ni to nisu dali. Eto, kako se Bog brine za svoje svećenike i kako se ljuto
osvećuje za nepravde njima nanesene«.
I ne samo to. Pop Firis navodi i drugi, sasvim suprotan primer: »Dru-
gi oštećeni – jača! Mlinu koji pripada Niki Badovincu ’Zoriću’ iz Kamenaca
voda je preko mosta prešavši provalila vrata, te srušila suprotni zid, gdje
su kotači, koje je polomila. Ovaj mlin je uskoro popravljen, te radi i dalje«.
»Drug« Bog, sudeći po primerima koje je opisao pop Firis, nepogre-
šivo pogađa i »ljuto se sveti«, ne svima koji su naneli nepravdu »njego-
vim svećenicima«, nego samo onima koji na bilo koji način podsećaju na
»srpstvo i pravoslavlje«. Čudnovat neki Bog. Prati on budno kako se oseća-
ju u nacionalnom smislu Mikić, Mitar i Janko i drugi i kakvi su oni (ne)
rimokatolici. I ne oprašta. Jednom poruši mlin, drugog posvađa s ocem,
trećem upropasti gospodarstvo.
Jadni i bedni pop doktor Firis nije se zapitao kakav je onda taj Bog
kad se, umesto da prašta, sveti, kad umesto da miri, »doliva ulje na va-
tru«, kad nije vodio računa da njegov pastir pop Janko Višošević bude
malo umereniji u zahtevima prema jadnom i bednom narodu, kad prima
u svoju pastirsku službu takve pastire Božje kao što je Firis, pune mržnje,
zlobe i pakosti.
»Dne 17. III. općinski odbor daje komad zemljišta ’na crkvenom
brdu za mjesto srpske crkve’«.
(...)
»Dekretom banske uprave postavlja se 19. 4. u općini novi odbor s
načelnikom Jankom Predović iz Radatovića«.
(...)
336 11.
unijaćenje

»Dne 3.VI na moju intervenciju – općinski odbor oduzimlje natrag


funduš za srpsku crkvu na ’crkvenom brdu’«.
Kao što se vidi, narod nije nikada oprostio unijaćenje niti zaboravio
svoju, pravoslavnu crkva sagrađenu na Crkvenom brdu posle naseljava-
nja ovog kraja. Međutim, pažnju zaslužuje da pop Firis »jednim potezom«
utiče da opštinski odbor promeni odluku u vezi gradnje »srpske crkve«. A
Jugoslavija je bila »srpska tvorevina«, zašto se nije odlučnije založila da se
u Žumberak vrati pravoslavna veroispovest i ojača svest o nacionalnom
poreklu?
»U noći između 28. i 30.VIII buknuo je strahovit požar u selu Dolja-
nima; vatra se porodila oko ponoći na kući br. 3. Bez kuća su ostali: Jure
Smiljanić br 2, Pavao Marčić br. 8, Janko Smiljanić br. 20, Marko Smiljanić
br. 35, Nikola Smiljanić br. 29, Janko Smiljanić br. 31 i Marko Smiljanić br
3. Svima su izgorjele kuće i gospodarske zgrade, sa svime što se unutra na-
lazilo; drugima su također izgorjele gospodarske zgrade sa svim živežom
– tako broju 4, 5, 12, 19 i 26. u svemu je izgorjelo oko 40 objekata, a šteta
je procijenjena na oko jedan milijon dinara. Od toga je bilo osigurano oko
150.000 dinara«.
Pop Firis ništa nije rekao kakav je u ovom slučaju bio »božji kriteri-
jum« u deljenju pravde i kažnjavanju.
(...)
»U ovoj godini izašao je iz štampe ’Spomenica – Kalendar’ za grko-
katolike križevačke biskupije za god 1931., a izdaje ga Dr Janko Šimrak,
kanonik i sveučilišni profesor«.
Interesantno je da Firis o tom kalendaru ne kaže ni reči. Kasnije će
se videti i zašto?
Godina 1931. »Ove godine su primljeni kao pitomci u naše Sjeme-
nište Dako Gurović, iz Liješća, u III razred i Petar Pavić, iz Dragoševaca,
u 5. razred«.
(...)
»Ove godine se navršava 250 godina otkako je osnovano naše Sje-
menište u Zagrebu. Osnovao ga je 1681. biskup Pavao Zorčić. Bez ovoga
našeg Sjemeništa ne bi bilo ni naše Biskupije niti nas grkokatolika. U
svrhu proslave ovog preznamenitog događaja za našu eparhiju Preuzv. g.
337 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Vladika Dionizije sastavlja odbor za proslavu i određuje da se kod svete Li-


turgije uzimlje po jedna blagodarstvena prošnja u zahvali dragom Bogu za
tako veliku Milost. Ova 250. godišnjica proslavljena je napose u Zagrebu
na Bezgriješno Začeće, 23. XII Arhijerejskom Sv. Liturgijom u našoj crkvi
i svečanom Akademijom u Glazbenom zavodu«.
(...)
»Dne 4. IX naša općina sa srezom Metljika potpala je pod Dravsku
banovinu. To je prvi put u istoriji, da je komad Žumberka potpao pod
Kranjsku«.
Pop Firis piše neistinu, da li zbog neznanja ili namerno krivotvori
istoriju? Teško je poverovati da njemu kao doktoru nauka nije poznato da
je Žumuberk pripadao Kranjskoj dva i po stoleća pre doseljavanja uskoka.
Godina 1933. »Izveden je očevid od Marka Smiljanića za gradnju
kuće vis-a-vis crkve. Crkveni odbor nije pristao na dozvolu gradnje, dok
nije i crkvi izdana dozvola da podigne škarpu prema cesti. Marko Smilja-
nić se obavezao da u novoj kući neće imati ni trgovine ni gostione«.
(...)
»Ove su godine istupili iz Sjemeništa pitomci iz ove župe, i to: Janko
Malić, Antunov, iz Sekulića br. 6; on je bio već u prvom tečaju bogoslovije,
a preuzv. g. Ordijarij bio ga je poslao u Strassborug – na nauke, ali badava!
Drugi je Dako Rajaković – Janjkin, iz Dučića br. 69; on je izašao iz 8. razre-
da gimnazije. Biskupija i njezin dio mnogo su od njih očekivali, ali oni su
ostavili brazdu Božju u narodu svome. Preuzv. je Ordijarij mnogo za njih
potrošio – a osobito se brinuo za Malića... Tko je onda kriv što Žumberčani
neće u svećenički stalež? Neka Žumberčani ovdje ispitaju svoju savjest i
neka ne bacaju krivnju na drugoga«.
Godina 1934. »Dne 1.VIII – dok sam slučio u župnoj crkvi Sv. Litur-
giju, najedanput se nebo naoblačilo, udario silan pljusak uz silnu grmlja-
vinu. U toj je strahoti udarila strijela u toranj župne crkve. Strašan prasak
odjeknuo je po crkvi, koja se sva zasvijetlila od munje! Ja sam se samo
uhvatio za oltar, da ne padnem od pritiska zraka; mežnar Niko Rajaković,
koji je zvonio na oblake, pao je od pritiska zraka; bilo je u crkvi i nekoliko
žena, ali se – hvala Bogu – nije nikome ništa zlo dogodilo! Munja je iz mu-
njovoda prešla u žlijeb, obašla cijelu crkvu, te iz žlijeba udarila u kameni
338 11.
unijaćenje

sokl na sjevernom uglu, od česa se kamen razletio i dijelovi poletjeli do 5


metara naokolo«!
Ovaj događaj, svakako, zaslužuje pažnju. Taman sam se pomirio da
je, s obzirom da onako precizno uočava i kažnjava sve što bi ličilo na pra-
voslavno i srpsko i štiti svoje vrle »svećenike«, kad on demantuje sve svo-
je verne i odane pastire pa udari u crkvu, u kojoj njegovu službu drži tako
učevni pastir kao što je pop Firis. Sama po sebi naviru bezbrojna pitanja.
Zašto gromovi, uopšte, udaraju u objekte u kojim se drži služba božja?
Ako već mora u pravoslavne, jer oni po mišljenju rimokatolika niti uče
»pravu hrišćansku nauku« niti vode »pravi hrišćanski život«, čemu udara
u one u nadležnosti njegovog zamenika na zemlji »druga« pape rimsko-
ga? Zašto udara u crkvu u kojoj »službu njegovu« drži pop Firis, koji je izu-
čio »pravu nauku«, a o životu da i ne govorimo! Čemu zvonjava na oblake,
kad glavni »artiljerac-sv. Ilija«, šalje gromove i na crkvu?59
Bitno je da pop Firis, naravno i ne samo on, na najbrutalniji način
prodaje narodu žumberačkom »rog za sveću«, da on na najprimitivniji na-
čin, a sve u ime Boga, nastavlja verski i nacionalni genocid, i da ga uopšte
nije stid, naprotiv, ponosi se time! Gde ga je, ko, u ime koga i s kojim ciljem
tome učio? Sve ukazuje da se takvo »veroispovedanje hrišćanstva« uči u
Grkokatoličkom semeništu u Zagrebu pa ga Žumberčani i napuštaju.
»Dne 23.IX – prigodom 23. godišnjice smrti – otkrivena je na proče-
lju župne crkve Spomen-ploča nekadašnjemu ovdašnjemu župniku Jova-
nu Hraniloviću ’Hrvatskom književniku i pjesniku Žumberka’, kako glasi
natpis... Svečanost je bila jedna velika Hrvatska priredba«!
(...)
»Noću između 4. i 5. X – ukraden je s pročelja natpis Spomen-ploče!
To su počinili ’novopečeni srboljubi’ – koji mrze sve Hrvatsko i katoličko,
a kojima je nedavna proslava bila ljuta rana... Stoga i nisu mogli podnesti

59 Nedavno sam se u Mladenovcu, pored Beograda, slučajno našao ispred tri crkve. Ne-
posredno pored stare, sagrađena je nova, velelepna, pravi hram, a pored ove mala
»Adventistička pravoslavna crkva«. Posmatrao sam crkve bez posebnih osećanja,
međutim, odjednom, nisam mogao da poverujem svojim očima: na belom zidu sta-
jao je grafit: »Da ima Boga, ne bi na crkvama bilo gromobrana«! Slatko sam se nasme-
jao što neko »srpče« razmišlja kao ja.
339 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

natpis na crkvi ’Hrvatski’... budući se nalazimo u punom jeku ’jugoslaven-


stva’, to i oružnici ’ne mogu’ naći lopove«.
Pop Firis je zaista bio šovinist najgore, fašističke vrste. Međutim,
ima jedno pitanje na koje nema nikakvog odgovora! Zašto Firis, koji je po
poreklu i nacionalnosti Rusin, i njegovo društvo, služeći nametnutom gr-
kokatoličanstvu nastoje svim silama da ga pretvore u rimokatoličanstvo?
I zašto mrze i nastoje da ubiju svaku klicu srpskog i srpstva u narodu koji
je srpskog porekla, s ciljem da ga »pretvore« u hrvatstvo i hrvatsko? Kad
to rade Hrvati Srbima ili Srbi Hrvatima možda tu ima i neke logike, ali kad
to radi Rusin, »i sam prodana duša«, onda odgovora nema. Ili ga, ipak, ima
duboko u »pokvarenoj i fašistoidnoj Firisovoj duši«, ako je on uopšte imao
dušu? Zašto je otkrivanje biste Jovanu Hraniloviću po njemu moralo da
bude »velika Hrvatska priredba?« Nije li logičnije da u tekstu koji piše pop
stoji da je to bila velika narodna i verska priredba (svečanost)?
Godina 1936. »Dne 19. VI. popodne pala je nezapamćena tuča! Od
Popovića, preko Doljana, Pilatovaca, Goleša, Brezovice i Liješća – sve je
bilo sa zemljom sravnjeno! Ja sam, na nesreću, bio toga dana u Kaštu, pa
su, dakako, mene krivili radi tuče. A njihova bezakonja? Ova ih kazna nije
opametila, nego su postali još gori«!
Što više piše, Firis omogućava da ga sve bolje upoznajemo. A ko je
narod naučio i »ubedio« da je sve »božja volja«, da narod čuvaju popovi i
da oni »zastupaju« negove interese pred »svevišnjim«? Očigledno je da je
narod mislio da pop Firis svoju dužnost nije obavljao kako bi trebalo. A i
kako bi kad Firis silno mrzi ovaj narod i »njegova bezakonja«. Kao što se
vidi iz njegovog pisanja, Firis smatra ne samo da je kazna zaslužena, nego
da nije ni dovoljna, jer narod »postaje još gori«. Sad nisu više u pitanju
samo srboljubi: Mikić, Mitar, Janko i još neki, nego ceo narod žumberač-
ki. To normalan čovek o jednom narodu ne bi napisao, ali popovi mogu.
Svaki na svoj način, ali je Firis ipak izuzetak u zlobi i zloupotrebi Boga.
»Dne 11.VIII. izgorili su Drkušići i Milkovići – oko 9 sati prije podne;
izgorilo je skoro cjelo gornje selo! Ostale su samo 2 male kućice! Dakako,
ljudi su sami – i to jasno! – palili, jer su prije bili sve osigurali... kakve li
pokvarenosti!!! Tko će takve ljude popraviti? Kako ih privući u crkvu, k
Sv. Ispovijedi...?! Ovakvi ljudi su najpodesniji za materijal za otpad... i za
svako zlo«
340 11.
unijaćenje

Žumberčanin sam, svim svojim bićem, ali nikada nisam ni pomis-


lio da su Žumberčani, moj narod, bolji od drugih, da ga hvalim i idealizu-
jem. Naprotiv, uvek sam se osećao nelagodno kad bih čitao slavopojke o
»našim slavnim precima, još slavnijim porodicama i sinovima, i njihovim
slavnim delima«, kakvih su puni »Žumberači krijesovi« i druga izdanja
koja »kreiraju« popovi i oni koji njih slušaju i njima služe. Od detinjstva
sam znao da »u svakom žitu ima kukolja« i da niko i ništa nije zauvek.
Ali kao što nisam i ne želim da neko idealizuje narod kojem pripa-
dam, u istoj meri ne želim i ne dozvoljavam da ga neko vređa i nipodašta-
va. Da li među Žumberčanima ima pokvarenih? Itekako! Poznajem dosta
takvih. Da li su Pilatovčani, i ne samo oni, sami palili ono što je pretho-
dno osigurano? Sasvim verovatno! Da li su u tom pogledu izuzetak? Ve-
rovatno nisu! Zašto su takvi? Više je nego sigurno zbog bede i zato što su
to od nekoga naučili! Od koga? Ne znam od koga sve, ali znam da žumbe-
rački uskoci ništa na ovom svetu nisu prvi otkrili i uradili. Sve su pre njih
otkrili i bezbroj puta uradili drugi! Oni su jedino prvi postali »žumberački
uskoci«. Jer, da nisu, o njima sada ne bih ni pisao. Znam i da su u tome što
su takvi kakvi su – »veliku ulogu« odigrali Rimokatolička crkva i popovi, i
šovinistička i fašistička ideologija. »S kim si – onakav si«, nema tu mnogo
filozofije. Da Rimokatolička crkva nije učila i prisiljavala narod »da bude
ono što nije ili da ne bude ono što jeste«, ne znam da li bismo mi Žumber-
čani bili drugačiji i bolji, ali znam da lošiji ne bismo bili! Nepravda, neisti-
ne i nasilje izazivaju frustraciju, a ona stid, ljutnju, bes i želju da uzvratiš,
da se osvetiš.
A ko je popa Firisa učinio takvom »sotonom« kakav je bio? Ako po-
tiče iz poštenog i čestitog naroda i roda, niko od njega ne bi napravio ono
što je bio! Poznajem mnogo pripadnika mnogih naroda pa i Rusina. Sigu-
ran sam da Žumberčani nisu gori od njih ni u kom pogledu. Da li je obr-
nuto? Neću da kažem. Uostalom, Rusini su prvi podlegli rimokatoličkoj
propagandi, prevari i lažima i postali unijati! Zašto? Neka sami odgovore
na to pitanje!
Godina 1937. »Dne 6. i 8. 5. dijelio sam robu siromasima ove župe,
koju je poslalo »Društvo Žumberčana« u Zagrebu, odijelivši svotu od
4.000 dinara od svote sabrane za pripomoć radi tuče. Kako je to težak po-
341 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

sao... jer i oni imućniji oće da dobiju kao i oni siromašni... Koliko kletvi,
koliko klevetanja – to se ne može niti zamisliti, a kamoli izreći. Doći će
dan Božji, kada će ljudi vidjeti ogavnost toga svoga djela i vidjeti moju
savjesnost i nepristrasnost... Još nisam imao tako lošeg i žalosnog Božića!
Ali hvala Bogu na svemu. Ne može učenik biti veći od učitelja«.
Slažem se s popom Firisom u pogledu odnosa siromašnih i bogatijih.
Ali ni to nije novotarija Žumberka i Žumberčana. Tako je bilo i biće, od
kad je sveta i veka. Kad mi je otac rekao da je Hristos bio prvi komunista,
iznenađeno sam ga pogledao i upitao kako je to moguće? Rekao je da su
mu to rekli ljudi koji su o svemu tome znali mnogo više, da je Hristos bio
neobičan samo po tome što je ustao protiv nepravdi i zala koje su bogati
činili siromašnima.
»Kada sam išao ove godine u ’Povodice’ – ušao sam i u kuću Janka
Pavića, Dragoševci br. 1 (koji je inače brat Preč. g. Đure Pavića, župnika u
Novom Sadu); ali on me je primio sjedeći u zapećku, a na moj kršćanski
pozdrav odgovorio je sa ’zdravo’, križića nije htio poljubiti, niti dao pisati
’Jordan’, niti je dao što spada župniku! Napravio se važan, te se nešto i
grozio... ja mu nisam ništa kriv, a nije mu kriva niti moja sestra učiteljica.
Jer njegova djeca su ostala opetirati u školi – ostali su u razredima III i IV,
koje ove godine nije imala moja sestra, a nisam im ni ja dao slabe ocijene
(s kojima bi svejedno mogli prijeći u viši razred). – Inače je to čovjek pod-
mukao i dosta lijen.«!
Možda je sve tako kako je opisao Firis. Tome jedino mogu dodati
kako mi je veoma dobro poznato da to nije jedini slučaj da su pojedini Žu-
mberčani dočekivali ovakve popove sedeći u zapećku. Zapećci su »kultno
mesto« u žumberačkim kućama. Tu su se grejali stariji i đeca. Čekalo se na
red i grejalo na smenu. Kad neko dođe promrzao izvana, najpre i najbolje
se zagreje u zapećku. Zreli muškarci, domaćini, retko su sedali u zapećak,
obično kad ne bi imali ništa drugo da rade i kad bi okupljenoj porodici
imali šta da sopšte, autoritativno, onako »s visine«. U zapećak se sedalo i
kad nekome želiš da pokažeš da nije dobro došao u kuću, da ga svedeš na
»pravu meru« i pokažeš gde mu je mesto To je važilo i za popove. Tako se
dočekivao i pop Višošević. Bilo je to gore nipodaštavanje nego dati mu na
znanje da ne dolazi u kuću. Ali, Višošević se nije lako predavao. Počeo bi
342 11.
unijaćenje

razgovor pitanjem: »A gdje je kobasica?« »U svinjcu«, odgovoralo se. »A


hoćeš li donijeti kad zakolješ?« »Hoću, ako ne budem mogao da pojedem!«
(...)
»Dane Gurović, iz Liješća 51, maturirao je u našem Sjemeništu, te se
prijavio u bogosloviju. Žumberak treba svojih autohtonih svećenika, ali
ne samo za kanonikat i bolja mjesta, nego za rad u narodu, pa nalazio se
on i u najzabitnijem selu, planini...«
Povodom ove i ranijih Firisovih »žalopojki«, da nema »domaćih« po-
pova, valjalo bi nešto više da se kaže. Naime, ni Dane Gurović, niti već ra-
nije spomenuti Dako Gurović, Petar Pavić, Janko Malić i Dako Rajaković,
i mnogi pre i posle njih, iz bivše opštine Radatovići, koje lično poznajem,
nisu završili započetu bogosloviju i postali grkokatolički popovi, odnosno
nisu služili – ne svom narodu, kako to predstavlja Firis i drugi pre i posle
njega, nego nisu, na njihovu žalost i razočarenje, služili ni za interese i
ciljeve za koje su pripremani.
Ali idemo redom. Mladići su »odlazili u popove«, kako se to govori-
lo u Žumberku. Zašto? Zbog siromaštine, dakle odlazili su oni koji nisu
imali drugog izbora. Tamo su ostajali dok nisu (pro)našli neki drugi izbor
i put. Nisam čuo i ne sećam se da se nekad neko dičio time što mu je sin
otišao »u popovsku školu« i da je to nekome bilo na čast, a lično poznajem
barem dvadesetak dečaka i njihovih porodica, od kojih je nekolicina išla
sa mnom i u školu.
Za Firisa i njegove istomišljenike rezultat je porazan. Već više od
stotinu godina taj prokazani, srpski i pravoslavni, nevernički, prokomni-
stički i kakav sve ne Radatovićki kraj nije iznedrio grkokatoličkog popa.
Nije i nikada više niti neće. Izuzetak predstavlja moj drug iz detinjstva,
pokojni Janko Ljubanović. Ako iko ikada nije trebalo da ode u popove,
onda je to moj divni drug i prijatelj Janko. Ne ulazeći u razloge, iz pije-
teta prema njemu, napominjem da je »popovao« svega oko godinu dana
pa predstavlja izuzetak koji potvrđuje pravilo. Proučavajući dokumenta
ustanovio sam da je od popova rođenih u opštini Radatovići, u širem smis-
lu, poslednji u Radatovićima bio pop Ilija Badovinac, još davnih godina,
1834–37. Šta to govori? Neka svako sam sebi odgovori na to pitanje! Ja
samo upozoravam da u odgovoru na to pitanje ne samo da se ogleda sram-
na suština unijaćenja nego i odgovori na mnoga druga pitanja!
343 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Zašto je to tako? Jedan moj rođak po prababi, Keserić, završio je bo-


gosloviju, ne znam kada, ali svakako pre Prvog svetskog rata. U noći na
dan kada je trebalo da bude rukopoložen (zaređen), nestao je. Ostavio je
samo poruku »da bi rađe bio ciganin nego grkokatolički pop«. Kasnije se
javio iz Srbije. Žumberčani kolektivno, duboko u sebi, nose dvostranu
frustraciju. Jedna strana frustracije je ona o »unijatu, tužnom bratu«, a
druga što im se i to silom nametnuto malo-pomalo narušava, krade, otki-
da i otima, s ciljem da zaborave svoje poreklo i korene, kako bi, konačno,
postali »pravi rimokatolički hrvatski vernici«, čime bi njihove duše bile
spasene.
Nije li Janko Šimrak jasno i više puta napisao da su propasti unije
najviše doprineli zagrebački biskupi, dakle oni koji bi trebalo da su je naj-
više i najbrižljivije čuvali. Oni su, svodeći marčanske vladike na »svoje vi-
kare«, odbijali pravoslavni narod od takvih vladika i unije i time joj zada-
vali »smrtne udarce«. Sekli su i, konačno, presekli granu na kojoj je »visila
unija«. Nisu li i popovi u Radatovićima, svaki na svoj način, sekli granu na
koju je okačeno rimokatolištvo i hrvatstvo? Ali ovde će kraj da bude dru-
gačiji, jer Žumberčana više biti neće. Proces rimokatolizacije i odnarođi-
vanja neće biti završen, a ostaće prazan i Žumberak i crkve. »Drumovi će
poželeti Turaka, al Turaka više biti neće«, kaže ona narodna. Ni popova
neće biti, jer neće da budu potrebni. Neće imati kome da prodaju »rog za
sveću« i »muda za bubrege«. Sve će ovo tada (uskoro) izgledati ne samo
smešno i bespredmetno nego i tužno i jadno.
Razgovarao sam o tome s mojim drugom iz školskih dana. On je oti-
šao u popove, ja u vojsku. Zajednička nam je bila siromaština i što su obe
škole bile besplatne. Rekao mi je da u čoveku postoji neki prag koji ne mo-
žeš i ne smeš da pređeš! Ako ga pređeš, nisi više ono što si bio! »Ako možeš
da se s tim pomiriš, preći ćeš prag i postati grkokatolički pop, spreman da
druge ljude i svoj narod ubeđuješ u ono u šta su tebe ubedili – da si ono što
nisi i da nisi ono što jesi. Nisam to mogao da prihvatim, a pomisao da ću to
morati da budem i u odnosu prema mojima, užasavala me. Pomisao da bih
to trebao da radim u Žumberku, pa još u rodnim Radatovićima, dovodila
me je u stanje bespomoćnosti i izgubljenosti koje ne mogu da opišem i ne
želim da se ikad ponovi. Kako bih se osećao da mi je komšija rekao: ’Znam
344 11.
unijaćenje

ti i oca i đeda, zar se ne sećaš ovoga ili onoga... Kakav si ti čovek? Uosta-
lom, ne bi morao niko ništa ni da mi kaže, još gore bi bilo da ćute, da me
samo prezrivo pogledavaju, a ti znaš i šta misle i da te preziru’«.
Zbog toga u Žumberku ima sve manje, a u Radatovićima nikada više
neće ni biti radatovićih popova. I zbog toga su morali u Radatoviće da do-
laze Rusini, kao Firis, da bi vređali i nipodaštavali narod i »prodavali« ga
u verskom i nacionalnom pogledu. A žumberački popovi nisu tako radili
među Rusinima. Mladi pop, Rusin, ispričao mi je da je među Rusinima
»živo sećanje na Jovana Hranilovića, jer je pred Prvi svetski rat hrabrio
Rusine da izdrže i ne dopuste da ih »mađarizuju«. Poslušali su ga i danas
su Rusini«. Ako to zna mladi pop, Rusin, kako to nije znao Firis, kojeg je,
u vreme dolaska u Radatoviće, od tih događanja delilo samo dvadesetak
godina?
Pop Firis dalje piše: »U srpnju i dalje vodila se u parlamentu i izvan
njega velika borba za konkordat naše države i Vatikana. Srpski su se vla-
dike strašno uzbunili protiv toga konkordata jer ne mogu podnesti ra-
vopravnost Katoličke crkve (...) To je ona toliko razvikana ’širokogrudost’
srpske vjere... E pa alal im...«
(...)
»Lanjske i ove godine opaža se da je u ovoj župi počelo nestajati sta-
re, domaće narodne nošnje kod ženskih! Sve se počele – osobito mladež
– nositi po gradski: sve je u kostimima, mantlovima, pa i šeširima. To su
sve skupe stvari, pa ta moda samo povećava siromaštvo i bijedu Žumber-
ka! Ova je moda došla ovamo iz draške župe, te se odavde širi dalje prema
Sošicama i ’dvanajstoj’ (nečitko) općini, gdje se još prilično drži domaća
narodna nošnja. S ovom modom nadolazi, dakako, i druga moda; bijela
kuga iliti umjetno smanjivanje poroda, tako da je ove godine natalitet
manji nego li u ijednoj poratnoj godini! Bijela je kuga i dalje počela uzi-
mati maha, pa će ona uspjeti, ako tako dalje pođe, da uništi Žumberčane,
kojih dosada nisu mogli ni ratovi ni siromaštvo uništiti...
I ove godine – kao i prijašnjih, izlazile su u Zagrebu ’Žumberačke
novine’ pod redakcijom Dr Janka Šimraka; ove su novine učinile mnogo
dobra Žumberku – osobito u materijalnom pogledu, jer su Amerikanci
– čitajući ove novine, nanovo se zagrijali za stari kraj i njegove potrebe!
345 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Stoga je veoma žalosno i za osuditi, što baš nekoji svećenici – Žumberča-


ni odbijaju te novine, te ih ne će niti prodavati u svojim župama. Onda
ovakvi svećenici bacaju krivnju na druge – recimo Rusine – što Žumberak
nema stare slave i reputacije kao nekoć«.
Ovo je poslednji zapis popa Tomislava Firisa koji navodim. Koristan
je jer ukazuje na nesporazume i suprotnosti među sveštenicima Žumber-
čanima kad su u pitanju »Žumberačke novine«, koje je izdavao dr Janko
Šimrak, što znači i izvesnu netrpeljivost i prema njemu i politici koju je
vodio, a koja se, čuo sam, zvala »šimrakovština«. Žao mi je što više o tome
ne mogu da kažem jer i pored najbolje volje nisam uspeo da dođem do
»Žumberačkih novina« niti da nađem nekog ko bi mogao da kaže šta se
pod »šimrakovštinom« podrazumevalo.
Po odlasku Tomislava Firisa u Ameriku, od septembra 1938. do apri-
la 1939, privremeni upravnik župe u Radatovićima bio je Spiridon Petra-
nović, biskupski kancelista. Taj period u Spomenici opisuje kasniji pop
u Radatovićima Ilija Krajačić. Po njemu, Petranović je imao zadatak da
sagleda stanje u Radatovićima posle odlaska Firisa i predloži adekvatnog
kandidata, s obzirom na specifičnosti Radatovića i da su u to vreme »poja-
čali svoju nasrtljivost pravoslavni agitatori«, koji su »preko izbora novog
popa htjeli da raskopaju našu Biskupiju«.
Prema pisanju Krajačića, slučaj je hteo da su pravoslavni agitatori
htjeli mladog popa, to jest njega, »kojeg je i crkvena vlast imala na umu,
ali iz sasvim drugih razloga«. Uglavnom, crkvena vlast je srpske agitatore
prevezla žedne preko vode i podmetnula im baš onog koga je ona htela, a
koga su i oni hteli, ali iz sasvim drugih razloga.
Jaki neki, i strašni, »pravoslavni i srpski agitatori preveslani su i po-
raženi« kad je mlađahni Ilija Krajačić došao za popa u Radatoviće. Za 1939.
i 1940. godinu je zapisao: »Prvi službeni spis koji sam primio u ruke bila
je tužba župljana sela Dragoševci i Kesere kojom su uskratili bir župnom
mežnaru. Kolovođe sam doznao i njihovu nakanu pa sam brzo likvidirao
spor povoljno«.
(...)
»U ovoj godini primljeni su u Sjemenište Bulić Milan, besplatno, i
Gajski Milan kao solvent (uz oštetu od 300 dinara mjesečno). 1940. go-
346 11.
unijaćenje

dine primljen je, kao besplatni pitomac u Sjemenište, Predović Milko iz


Liješća. On je polazio realnu gimnaziju u Glini 4 godine, a u Sjemenište je
primljen na godinu dana, dok se ne vidi njegov napredak«.
U vezi s tim trebalo bi samo dodati da je i sudbina ova dva Milana
bila ista kao i njihovih prethodnika, i da nisu postali popovi. Što se tiče
primedbe o odšteti od 300 dinara, iz teksta nije moguće utvrditi na koga
se odnosi. Predović Milko je svakako »napredovao«, završio je bogoslovi-
ju, ali je ostao đakon, odnosno nije bio rukopoložen, a njegova najveća
zasluga je što je izdao četiri »Žumberačka kalendara« (1975–78), koji su
omogućili mnogim Žumberčanima, pa i meni, da prvi put nešto pročita-
mo o poreklu i doseljavanju naših prađedova.
»U školi sam uz teški napor uspio djecu potaknuti na točniji polazak
u školu, pa sam ih lakše mogao poučiti kršćanskom nauku. Nije dugo tra-
jalo zatišje jer su ljudi počeli prigovarati da mladež nema vremena dolazi-
ti na kršćanski nauk, pa sam popustio u toliko što sam na zarukama više
ispitivao i poučavao. Dobro je to sretstvo!«
Spomenica popova u Radatovićima omogućila mi je da bolje sagle-
dam kakvi su popovi bili i kako su »služili« Bogu i narodu

PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU


NJARADIJU

Dionizije Njaradi (1874–1940) i Gabrijel Kosteljnikov (1886), Ukrajinci-


-Rusini rođeni u Ruskom Krsturu, bili su unijati i dugogodišnji prijatelji.
Dionizije Njaradi je, kao unijat, dostigao najviše dužnosti, prvo kao apo-
stolski administrator Križevačke grkokatoličke biskupije (episkopije), a
zatim i kao njen biskup-vladika (1920–1940). Koristeći svoj položaj i uti-
caj, Njaradi je poslao Kosteljnika na nastavak studija katoličke teologije i
filozofije. Kosteljnik je izražavao poštovanje i zavalnost Njaradiju i isticao
da ga ceni i poštuje kao oca.
Međutim, za razliku od Njaradija, čiji život je zahvaljujući pre svega
uniji išao uzlaznom linijom, sve do možda ipak spornog kraja, Kostelj-
nik je već 1930. godine morao da napusti prestižno mesto na Lavovskoj
347 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

bogoslovnoj akademiji jer je Rim osudio njegov rad pod nazivom »Spor
o epiklezi između Istoka i Zapada« (epikleza – deo kanona Euharistije,
središnjeg dela svete liturgije). S obzirom da je stao na stranu Istoka, bio
je skoro izopšten iz crkve.
Rimu se posebno nisu dopadala njegova razmišljanja o katoličkoj
ideologiji crkvene unije i unijaćenja. Kosteljnik je za sebe rekao da je
uvek bio slobodan duhom i da je tražio vlastite puteve u životu. Iako uni-
jat, Kosteljnik je imao razvijen nacionalni osećaj i nije prihvatao da bi, on
i njegovi sunarodnici, zbog toga što su verski unijati, trebalo da budu ma-
nje ili da upće prestanu da se nacionalno osećaju Rusinima (Ukrajincima).
Kosteljnikova pisma pisana su 1925–34. godine, dakle u vreme kad
je Donizije Njaradi već bio biskup (vladika) Križevačke biskupije (epi-
skopije), a bave se mnogim aspektima odnosa između katoličke Poljske i
Ukrajine s jedne i Ukrajine i pravoslavne Rusije, odnosno SSSR-a, s druge
strane, posebno problemom unije.
Pisma su redak i dragocen dokumenat, po značaju gotovo ravan po-
pisima Srba Žumberčana i Švikerovoj knjizi o njihovom unijaćenju. Iz
njih se vide mnoge Kosteljnikove dileme i unutrašnja borba. Ona odra-
žavaju i donekle rasvetljavaju njegovu transformaciju na dugoj skali – od
ubeđenog i za sudbinu unije zabrinutog unijata – do povrataka u pravosla-
vlje i njegovog (ponovnog) sjedinjenja s Ruskom pravoslavnom crkvom.
Prava je šteta što nisu dostupni odgovori biskupa Dionizija Njaradija. Bez
sumnje, bilo je u njihovoj prepisci oštrih rasprava i sukoba, do konačnog
razlaza. Više o tome saznaje se iz Kosteljnikovog pisma posle smrti bisku-
pa Dionzija Njaradija.
Sa stanovišta sadražaja ove knjige neprocenjivo je da Kosteljnikova
pisma sadrže i njegova razmišljanja o Katoličkoj crkvi i njezinoj ideologiji
unije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslaviji, kao i o
manje poznatom pokušaju obnove pravoslavlja u Žumberku između dva
rata, posebno u već prokazanim i omrznutim prosrpskim Radatovićima.
Da Žumberak Kosteljniku nije nepoznat i da nije bio ravnodušan prema
njemu govori i činjenica da je on još 1909. napisao i zbirku pesama od nas-
lovom: »Žumberak. Gorske simfonije«.
348 11.
unijaćenje

Pisma Kosteljnika biskupu Njaradiju predstavljaju pravi raritet jer


su otkrivena tek početkom sedamdesetih, a objavljena tek, kako kažu
izdavači, »kad su se stvorili normalniji odnosi i uslovi, kako ne bi bila in-
terpretirana tendenciozno, s ciljem (posthumne) političke i moralne dis-
kreditacije Gabrijela Kosteljnika i Dionizija Njaradija«. Iz Kosteljnikovih
pisama prenosim doslovce samo ono što se odnosi na Žumberak.
Lavov, 9. VIII 1928.
»Iz Vašeg pisma mogao sam shvatiti da Vas boli što sam na kraju
knjige spomenuo latinizaciju i u Jugoslaviji. Prvo, Vi dobro znate da ja tu
nisam mislio Vas napadati. Drugo, ja sam mislio na to da i sveštenici na
svoju ruku latiniziraju, kao u Vašoj biskupiji. Treće, ja tako shvatam da-
našnji smer u uniji da raspravljamo o čistoti obreda, a zapravo se latiniza-
cija širi i tamo gdje je nikada nije bilo«.
Lavov, 21. I 1931.
»Ja mislim da se tu kod nas više ništa neće moći mirno napraviti.
Jedan od tih pravaca se mora slomiti. Kad bi mitropolit umro, sigurno bi
trijumfirali latinizatori, žurili bi što pre k režimskom obredu. Ali, kad bi
onda Poljska pala, s njom bi pala i unija – zato što je latinski duh sasvim
tuđ cijelom današnjem narodu.
Lavov, 9. XII 1931.
»Budućnost unije zavisi ne od same unije nego od politike Rima i
od političkih prilika. Zato treba čuvati našu unijatsku crkvu od svih latin-
skih novotarija jer će to samo razbuditi borbu u samoj uniji, a takva borba
– to je za uniju u današnjim vremenima gotova smrt. Ja sam nezadovoljan
jer bi se sedište vaše biskupije trebalo preseliti u Zagreb. Mislim da to la-
tinski biskupi uzimaju kao potporu protiv toga što se u Zagrebu osniva
Srpska pravoslavna mitropolija. Bolje bi bilo da se sedište Križevačke bi-
skupije može preseliti u Šid. Kako čujem u Radatovićima se jedan dio već
izjašnjava pravoslavnima i Srbima, i imaće pravoslavnu parohiju. Mislim
da će za nekih 30 godina cjeli Žumberka krenuti tim tragom. Loše radi
Šimrak što izdaje te ’Žumberačke kalendare’, jer iz njih se zapravo vidi da
su Žumberčani pravi Srbi – kontinuitet njihovog srpstva proizilazi iz tih
kalendara. A kad Žumberčani pređu na pravoslavlje, oduzeće se i biskupij-
sko sedište, ako bude u Zagrebu«.
349 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Da li bi ovom što je napisao Ukrajinac-Rusin ili Rusin-Ukrajinac, tre-


balo dodati i jednu jedinu reč?
»Kao što vidim, u Jugoslaviji se sprema velika borba između pravos-
lavlja i katolicizma. hoće li nakon naše smrti unija preživeti? Toga se jako
plašim i zato moramo pripremiti naš narod i našu crkvu i na takvu mo-
gućnost. Dobar je general onaj koji priprema vojsku i za pobedu i za poraz.
Najstrašnije bi bilo kad bismo izgubili jer bi naše župe podelili po srpskim
eparhijama i propala bi i naša pobožnost i naša narodnost. A kad bi bila bi-
skupija u Šidu, mislim da i ako bismo izgubili, naši potomci bi mogli imati
svoju ’rusinsku’ eparhiju, iako bi bila i pravoslavna, ali bi u njoj mogli sa-
čuvati svoju rusinsku pobožnost i svoju nacionalnost. Tako mi se čini da
ćete nadalje imati sve teži krst. U pravoslavnoj državi za uniju nigde nije
raj – i neće ni biti, jer se svi bore za opstanak«.
Lavov, 19. V 1932.
»Što se tiče moje Križevačke biskupije u ’Nivi’ (naslov članka koji
je Kosteljnik objavio u časopisu ’Niva’, prim. autora), priznajem Vam da
sam od Vas prvi put čuo da je među uskocima bilo i Hrvata. Ali to su samo
’plemeniti’ Hrvati, i zato to stoji sasvim izvan mog interesovanja i pisa-
nja. Ja pišem za Ukrajince koji su tu, a ne za Jugoslovene, pa valjda nikom
neće naškoditi to što ja ispisujem iz Šimrakovih knjiga, jer se pozivam na
to što je on izdao. A tamo nema ni senke o Hrvatima među uskocima. (...)
Što se tiče pobožnosti Žumberčana, napisao sam ono što sam saznao i iz
autopsije, i što sam od drugih (samih Žumberčana) čuo i čitao od Pavića
u Spomenici-kalendaru. Ne mislim da bih time Žumberčane uvredio. Je-
dino je činjenica da su naši Rusini niže po tome što su vrlo škrti (ne žene,
nego muškarci) i ne znaju da budu galantni tamo gdje bi trebalo. (...) Ni-
sam Vas htio žalostiti, ali čujem da u Kucuri hoće osnovati pravoslavnu
parohiju Ja sam analizirao propast unije u Rusiji i došao sam do uvjerenja
da unija ne može cvijetati u pravoslavnoj državi – a na duže mora nesta-
ti. Nije istina da je Rusija slomila uniju vojskom i policijom, slomila ju je
moralno. Ponajpre – začudo – počeli su je slamati sami profesori latinskog
obreda, Talijani, na sveučilištu u Vilnu. Danas je s unijom još gore zbog
politike Rima koji kod nas prisiljava na celibat. (...) Dakle, i u Vašoj bisku-
piji – meni je to jasno – mora biti pravoslavne struje. Još je velika sreća da
350 11.
unijaćenje

su Srbi u takvoj agitaciji ’novajlije’ pa ne znaju dobro kako to napraviti.


Ali, s vremenom će se naučiti, kao što su Česi već naučili čehizirati. Na-
kon smrti generacije koja je odgojena još u Austriji, mislim da se unija u
Jugoslaviji neće održati niti među Žumberčanima, niti među našim ljudi-
ma. Jedino ako se Srbi ne bi održali u Bačkoj i Srijemu, ili ako bi neki srpski
vladika prešao na uniju sa svojim vernicima. Ali za to nema nade. Stoga
sam bio za to da se biskupija premjesti iz Križevaca barem u Šid. Jer kad za
nekih 30–50 godina naše pojedine župe počnu prelaziti na pravoslavlje,
pa ih pripoje srpskim eparhijama, dogoditi će se najgore što bi se moglo
dogoditi, jer će tada propasti ne samo unija, nego i pobožnost našeg naro-
da i njegova nacionalnost«.
Lavov, 6. VII 1932.
»Ono pesimistično što sam Vam pisao ranije je jednostavna stvar.
Mi smo za pravoslavne sablazan, a i oni za nas. A gde dve sablazni ratu-
ju među sobom, tamo pobjeđuje jača strana. Za nas koji smo odgajani u
Austriji, Srbi su bili niži i gori u svakom pogledu. Ali za decu koja se sad
školuju u Jugoslaviji, Srbi i pravoslavlje izgledaće bolje: državna nacija i
državna vjera – to je jak adut. (...) U staroj Rusiji unija je propala kad je
nova generacija unijata vidjela da je zbog unije ponižena (u Poljskoj je
pravoslavlje bilo poniženo). To je bilo moralno slamanje unijata. K tome
je unija u Poljskoj zaista bila samo most za latinizaciju i polonizaciju. I kao
što su naši učitelji nakon propasti Mađarske od Mađara postali Rusini, a
poneki i srbofili, tako su tamo unijati od Poljaka postali opet Rusini, a od
katolika pravoslavni. (...) Ja jako doro razumijem da unijate u Jugoslaviji
podržavaju Hrvati. Da njih nema, danas ko zna šta bi bilo jer bi Srbi unija-
te oštro progonili. U Bačkoj je uticaj Hrvata jako slab, a i u Srijemu će biti
sve manji. Zato se ja bojim, kad razmislim da će nakon naše smrti naša
mlada generacija drugačije gledati na te probleme nego mi, pa će se kod
njih pojaviti struja za pravoslavljem. Mi moramo svoje raditi i svoje čuva-
ti, a šta Bog da, to će biti«.
Lavov, 11. IV 1933.
»Biskup Homšin je izdao svoju novu brošuru crkveno-političkog
karaktera ’Ukrajinski problem...’ Napisana je protiv naše istočne crkve,
351 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

protiv oženjenih svećenika60 i protiv cijelog naroda... Taj čovek će uništiti


uniju tu kod nas! Katolicizam koji on propagira je jako odiozan cijelom
našem narodu. U Rimu ili ne mogu ili ne žele vidjeti – primjetiće kad već
bude kasno«.
Lavov, 29. IV 1934.
»Za Vislavskog se čudim... Nikada mi se nije povjeravao da želi da
pređe u pravoslavlje. Naravno, ja bih ga odgovarao. Ne verujem da ga je
na pravoslavlje navela moja knjiga o epiklezi... Siguran sam da je njegova
metamorfoza posledica novih državno-političkih prilika u kojima se naš-
la vaša dijesceza. Pa, za vreme Mađarske poneki naši učenici su postajali
Mađarski sveštenici, a inteligencija se sva mađarizirala. A sada u novoj
državi tu korist će imati Srbi. To je sasvim prirodno. Velika je sreća da smo
stvorili u Jugoslaviji ’Prosvjetu’ i svoju nacionalnu književnost, jer bi nam
se do sada cijela inteligencija posrbila, a za tim slijedi i odbacivanje unije. I
tih novih izmetamorfoziranih se treba bojati. Jednostavna je i jasna stvar
da će takvi ljudi hvatati svaku našu rječ da nas pobiju ili našim autorite-
tom, ili našom slabošću. (...) Ja sam nezadovoljan tonom polemike koju
’Novine’ vode protiv onih koji prelaze u pravoslavlje. Jako je plitka, glavni
joj je argumenat vređati se. Najjače su riječi komedija, đavo i dr. Trebalo bi
stvoriti cijelu polemičku literaturu. Šta rade vaši ’mudrijaši’ – profesori u
Zagrebu: Kalaj, Višošević, Segedi? Gde su? Zašto ništa ne pišu? A taj Kalaj!
Odrekao se svoje nacije, cijeli je Hrvat. Zar on ne misli o tome da ga mladi
gledaju i baš je on jedan od tih tipova koji odvlače naše mlade nacionaliste
od unije. Tek sam sad shvatio šta je Vislavski mislio kad je (kod mene u
društvu) rekao da se otac Kalaj samo smije našoj ’Prosveti’, a sam je Hrvat
i njegova djeca su Hrvati. Od kad postoji naša ’Prosvjeta’ nije napisao niti
jednu riječ! A on odgaja našu gimnazijsku mladež u Zagrebu! (...) Ja sam
Vam već pisao o tome da je velika sreća što Srbi i sami nemaju dobru pole-
mičku literaturu i ne znaju kako da počnu. Ko hoće pisati dobru polemiku
za uniju, taj mora unapred upoznati dobru polemičku literaturu protiv

60 Problem da li sveštenici treba da se žene naziva se »celibat«. To je grčka reč i označava


stanje lica koje nije u braku. Pravoslavni popovi žene se pre nego budu rukopoloženi,
a protestantske crkve su odbacile celibat.
352 11.
unijaćenje

unije i protiv Rimske crkve. Inače će sve biti đavolsko. Najjače što je napi-
sano protiv Rimske crkve, napisao je nakon vatikanskog sabora francuski
sveštenik Vladimir Guettee, koji je iz katoličanstva prešao u pravoslav-
lje... Ko to nije pročitao ne može ni zamisliti kako je teško braniti Rim. U
njegovim odnosima prema istočnoj crkvi (počev već od vremena Sv. Vasi-
lija Velikog, koji je takođe veoma oštro kritizirao Rim) u 90% apsolutno se
ne može odbraniti Rim. Kako se može odbraniti to da je Ivan VIII izopštio
zbog Bugarske ne samo Focija s kojim se pomirio, nego pre toga i Sv. Igna-
cija, i sve grčke vladike i sveštenike u Bugarskoj? Kako se može odbraniti
da je Stefan V u pismu Svetoplku izopćio Sv. Metodija i sve metodijevce,
i naredio da ih isteraju iz Moravske? Kako odbraniti to da su papinski le-
gati, koji su izopštili Celularija, u svom dekretu pripisali mu 15 ili koliko
hereza, a sve izmišljene? A toga u istoriji ima mnogo. Još ranije Latini su
ratovali samo time da je sve to izmišljeno, lažno, ali danas se time više ne
može braniti, jer bi ispalo da je cela istorija lažna! (...) Nama u Poljskoj gde
uvek moramo da ratujemo protiv Latina, takva istorijska pojašnjenja po-
mažu. Ali kod vas to treba skrivati jer bi to bila korist pravoslavlja, ali kako
to sve u ozbiljnoj polemici sakriti ili prećutati, ni sam ne znam. Kažem, to
nije laka stvar. Ali tu su ’advokati’, pa neka brane. Zašto ćute?«
Dakle, Kosteljnik je poslednje pismo Njaradiju napisao 1934. Tada
je, očigledno, nešto »puklo« u njihovim odnosima. Nije teško da se zaklju-
či da se Njaradi nije slagao ili nije smeo da se saglasi s onim što je Kostelj-
nik pisao o Rimskoj crkvi, latinizaciji, čistoti obreda unijata, neprihvatlji-
vosti da se unijaćenjem sprovodi latinizacija i odnarođivanje itd.
Više o svemu tome doznaje se iz članka napisanog posle smrti Di-
onizija Njaradija (1940). »Njemu sam zahvalan za mnogo dobrih djela.
Među ostalim, i to da me je poslao da studiran teologiju u Lavovu... Ipak,
mi se nikada nismo slagali u mišljenju: on je živio kroz ’stvorene’ pojmo-
ve, a ja sam sam sebi stvarao pojmove. Za vreme Druge Poljske sasvim
smo se razišli u shvatanju crkvene unije. Biskup Njaradi je ostao uvjereni
unijat kako smo i vaspitani, a ja sam došao do sasvim drugih uvjerenja.
Razumljivo, misam mu se mogao potpuno povjeravati. Ipak, uvjek sam
kritikovao njegovu politiku, koja je proizilazila iz ’unijatskog duha’ i ogle-
dala se u tome, da je biskup Njaradi i većina njegovih sveštenika (uz retke
353 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

izuzetke) vodio hrvatsku politiku, opozicionu prema jugoslovenskoj vla-


di. To je dovelo i do toga da je biskup Njaradi jednom pročitao memorijal
protesta hrvatskog (katoličkog) episkopata pred kraljem Aleksandrom.
Taj memorijal je trebalo da pročita zagrebački nadbiskup Bauer, ali se on
za vreme čitanja rasplakao i tako je biskup Njaradi nastavio da čita. Njega
je hrvatski episkopat poslao kao svog sekretara s Bauerom kralju u Beog-
rad. Kad mi je to ispričao, ja sam ga oštro kritikovao, rekavši: ’O, preuzvi-
šeni, zašto Vi dozvoljavate da vas iskorištava hrvatski episkopat, koji Vas
je zbog toga izabrao za svog sekretara da bi ’Grka’ pobijao ’Grkom’. Vaše
je prezime Mađarsko (Njaradi – letnji), a Vi ste Ukrajinac i unijat; unijati
Hrvati su poreklom Srbi, koji su u XIX veku postali Hrvati samo zavalju-
jući uniji, a Vi srpskom kralju čitate u ime hrvatskog episkopata. Sve će
to dovesti do toga da će i Vas i uniju Srbi početi da preziru. Pogledajte nas
u Poljskoj, uporedite kako se katolici odnose prema uniji – to za vas nije
tajna. Ja bih sve vas unijate u Jugoslaviji, barem na godinu dana stavio pod
katoličku Poljsku da dođete pameti. Jugoslovenska vlada priznala vam je
jurisdikciju nad cijelom Jugoslavijom, Vaši sveštenici dobijaju od vlade ne
samo platu, nego i dodatak za ženu i djecu kao i pravoslavni, a rimokato-
lički celibatarci su uvrijeđeni što pravoslavni sveštenici dobivaju više, i Vi
takve ’nepravde’ stavljate pred oči kralju, iako za Vaše sveštenstvo to nije
nepravda, nego povlastica. Vaši sveštenici na železnici imaju popust od
polovine cene karte, imaju punu slobodu u svemu. Vi bi trebalo da ljubite
ruke Srbima i njihovoj privrženosti. Volio bih da vidim kako bi bilo kad
bi katolici-Hrvati dobili vlast nad pravoslavnima i unijatima. (Ja tada ni-
sam mogao predvidjeti, a biskup Njaradi nije doživio vrijeme u kojem je
hrvatski fašista Pavelić 1941–45. kao bjesan rušio sve što je pravoslavno i
srpsko). Vi, Preuzvišeni’, tako sam govorio dalje, ’morate sami nagovarati
svoje sveštenike-Hrvate, da se vraćaju svojim srpskim korjenima. Očisti-
te uniju od te pošasti koja svagde denacionalizira narod u korist rimokato-
ličkih naroda. Vi hoćete da se unija širi, ali zar hoćete da ona Srbe pretvori
u Hrvate. Zar je to pošten način? Vi se priklonite Srbima, a ostavite Hrva-
te...’ Biskup je odgovorio da je to nemoguće, da se on nada da će održati
uniju uz pomoć Hrvata. Sve poteškoće sam razumeo tako dobro kao i on.
Prikloniti se Srbima, značilo je vratiti se pravoslavlju. Biskup Njaradi je
354 11.
unijaćenje

bio najpravovjerniji unijat, u mislima nikada nije izlazio izvan uspostav-


ljenih vulgarnih pogleda koje su umjetno stvorili Rimljani ’ad usumu ca-
tolicumu’ (u korist katolicima)«.
Bio sam više nego iznenađen kad sam pročitao ova pisma. Pa u njima
je sadržano skoro sve o čemu pišem. Odgovoreno je na skoro sva pitanja.
Ipak, nadam se da čitaoci neće zameriti ako kažem još neku reč o sadrža-
ju ovih pisama. Latinizacijom Kosteljnik naziva onu sramnu delatnost i
prevaru koju narod doživljava kao: »daš prst – uzmu ti celu ruku«. Samo
vi priznajte papu i time ste postali unijati. Ništa drugo se ne menja, imate
svoj istočni (grčki, pravoslavni) obred (veroispovedanje), a onda počinje
latinizacija, kako kaže Kosteljnik: »zagađivanje istočnog, pravoslavnog
obreda, uvođenjemu latinskih, narodu stranih i mrskih novotarija«.
Iako ubeđeni unijat i preko mere zabrinut za sudbinu unijatske
crkve u Jugoslaviji, Kosteljnik nacionalno pretpostavlja verskom. Njemu
je jasno da je unijaćenje samo korak i metod nasilja nad nacionalnim. On
ne misli da bi Rusini, zato što su unijati, trebalo da prestanu da budu Ru-
sini. Naprotiv, mislio je da bi Rusini u Jugoslaviji trebalo da imaju svoju
eparhiju, makar i pravoslavnu, ali da očuvaju svoju pobožnost i nacional-
nost. A videli smo šta je o Srbima u Radatovićima mislio njegov zemljak,
pop Tomislav Firis, i to u vreme biskupa Dionizija Njaradija. Da li je to bila
politika D. Njaradija?
Kosteljnik se nije libio da Njaradiju »baci direktno u oči« istinu o
Žumberčanima kao Srbima, posebno činjenicu da je tek sada prvi put čuo
da je među uskocima bilo i Hrvata i da u onome što piše Šimrak nema ni
senke o Hrvatima, naprotiv, da se upravo iz Šimrakovog pisanja vidi da su
Žumberčani pravi Srbi – kontinuitet njihovog srpstva proizilazi iz tih ka-
lendara. Kako je bilo Njaradiju kad je ovo čitao? Šimrak mu je bio najbliži
saradnik, nasledio ga je na biskupskoj stolici! Radeka ukazuje da su njiho-
vi (Šimrakovi, prim. autora) Kalendari za Žumberak donosili dosta građe o
narodnom životu i običajima (str. 347), da o »krsnoj slavi i slavskim običa-
jima ima dosta građe i u kalendarima, od 1931. nadalje« (str. 352).
Kosteljnik otvoreno kaže da su »za vreme Austrije Srbi bili niži i
gori u svakom pogledu«. Nije to bila nikakva tajna, ali je dobro što je to
priznao, jer su ga ti »zli Srbi« demantovali u svakom pogledu. Ništa od
355 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

svega što je Kosteljnik očekivao i čega se plašio – da će u Jugoslaviji, u ko-


joj vladaju pravoslavni i Srbi, biti ugroženo i nestati sve što je unijatsko –
nije se dogodilo. Naprotiv, tačno je da su Srbi u svemu tome bili »nevešti«
i da nisu težili da sve posrbe i vrate pravoslavlju.
Nažalost, ostvarila se Kosteljnikova najstrašnija slutnja i vizionar-
sko upozorenje: »Kako bi bilo kad bi Hrvati katolici dobili vlast nad Srbi-
ma i pravoslavnima«. Na potvrdu nije trebalo dugo da se čeka. Došao je
Pavelić i ustaška vlast, a za biskupa Žumberčanin Janko Šimrak (1942–
1945). Koje li ironije?
Inače, biskup (vladika) Dionizje Njaradi umro je iznenada, pod ne
baš jasnim okolnostima. Bio je u poseti Radatovićima i Sošicama, a zatim
otputovao u Mrzlo Polje, gde je pop bio Janko Rapljenović. Posle obilne
večere, otišao je da legne, a ujutro se nije na vreme pojavio. Nađen je
mrtav. Okolnosti su bile sumnjive i ostale su takve zauvek. U »Žumbe-
račkom krijesu« za 2001. (str. 117–121) pokušava se dokazati da te sumnje
nisu opravdane. Po običaju, piše se mnogo, kaže malo. Njaradijeva sestra
je rekla: »Ubili ste mi brata«. Ali koga interesuje sudbina Dionizija Njara-
dija, po poreklu Mađara, po nacionalnosti Rusina-Ukrajinca i pravoslavca,
ubeđenog unijata? Gde je tu čovek, Dionizije Njaradi, šta je i ko je on, ako
je od čoveka i čoveštva štogod i ostalo?
S obzirom da nisam siguran da ću u nastavku spominjati dr Janka
Šimraka, kao i da sam već o njemu izneo protivrečne, s moje strane pre-
težno pozitivne stavove, možda bi na ovom mestu trebalo da se kaže da je
Šimrak posle raspada Austro-Ugarske bio politički aktivan. Prilikom uje-
dinjenja 1918. bio je član Glavnog odbora narodnog vijeća Srba, Hrvata i
Slovenaca. U Zagrebu je 1934. osnovao »Kulturno-prosvjetno društvo Žu-
mberak«, a izdavao je »Žumberačke novine« i »Spomenicu«, u kojima su
obrađivane teme iz istorije i verskog života Žumberka, ali je istovremeno,
bio i direktor katoličkog dnevnika »Hrvatska straža«.
Shvatio sam da je Janko Šimrak bio i delovao protivrečno, kao što
su bila protivrečna i teška vremena u kojima je živeo i radio, ali i da je
nastojao da ima svoj stav i da deluje u skladu s tim. Stekao sam utisak i da
je razmišljao i unosio se u probleme dublje od drugih, da je više od drugih
uvažavao realnosti i da nije bio izričit. To je značilo da nije bio omiljen ni
356 11.
unijaćenje

s jedne strane pa je možda i zbog toga njegovo delovanje nazvano »šimra-


kovština«, što sam protumačio kao svojevrsno kompromiserstvo.
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zame-
reno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku,
ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o
Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.

»ŽUMBERAČKI KALENDAR« I »ŽUMBERAČKI KRIJES«

Verujem da niko ne očekuje da pod ovim naslovom napišem mnogo od


onoga što je napisano u »Žumberačkom kalendaru« i »Krijesu«. Predmet
moje analize biće samo tekstovi koji su direktno u funkciji osnovnog sadr-
žaja ove knjige, to znači unijaćenja i odnarođivanja žumberačkih uskoka.
»Žumberački kalendar« pokrenuo je, uređivao i četiri broja izdao
(1965–68) Milko Predović. Sva četiri broja izdalo je Izdavačko-štamparsko
preduzeće »Obod«, Cetinje, a preko cele prve stranice svakog izdanja bila
je slika Josipa Broza Tita. Pre nego što pređem na analizu pojedinih sadr-
žaja, ispričaću kako sam doživeo pojavu »Žumberačkog kalendara« 1965.
godine.
Došao sam, po završetku četvrtog razreda Gimnazije u Karlovcu, na
letnji raspust. O nama, žumberačkim uskocima, znao sam sad već mnogo
više. Upoznao sam mnogo ljudi bliskih nama, među njima i trojicu pre-
zimenjaka, Vukšića, rodom iz Okučana i Srpskih Moravica te s Banije. Bili
su »deca palih boraca«, rasli u domovima, išli u Šumarsku školu i bili Srbi
i pravoslavci.
Otac mi je tada pokazao tanku knjižicu »očerupanu« od listanja i
rekao da je danas pogledam i vratim Đorđu Dučiću jer i drugi to treba da
vide. Podsetio me na naše razgovore i dodao da je sada jasnije ko smo, šta
smo i odakle smo? Prolistao sam i našao prilog izdavača: »Kratki pregled
povijesti Žumberka«, koji sam koristio prilikom obrade poglavlja o seo-
bama. Nije bilo vremena za čitanje, pratio sam samo godine i imena i pre-
zimena.
357 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Nakon izvesnog vremena čuo sam da »Kalendar« više ne izlazi, ali


nisam znao razlog. Kasnije sam čuo da je, nakon prekida od osam godina,
počeo da izlazi »Žumberački krijes«.61 Nisam mogao ni da sanjam da ću se
ikada baviti sadržajem tih »popovskih« izdanja.
U prvom »Žumberačkom kalendaru« za 1965, M. Predović je objavio
i članak: »Bratska ljubav Slovenaca i Hrvata oko Žumberka«, u kojem go-
vori o pitanju kome će da pripadne Žumberak posle ukidanja Vojne kraji-
ne pa kaže: »Sami pak Žumberčani kao Hrvati želili su, naravno, doći pod
Hrvatsku« (str. 79).
Kolika je bila bratska ljubav Slovenaca i Hrvata oko Žumberka vide-
lo se već u odeljku o naseljavanju žumberačkih uskoka, a da li je baš bilo
bitno da se naglasi da su Žumberčani Hrvati i da to kaže Milko Predović,
čiji mnogi prezimenjaci znaju ko su i šta su, i tako se i danas osećaju.
Na strani 111. spominje crkvu Sv. Jovana u Liješću, Sv. Mihajla
Aranđela u Šiljkima i Aranđelovo, krsnu slavu u selu Kamencima. Ovo
spominjem jer se ne samo na stranicama ovog glasila nego i na geograf-
skim kartama, Sv. Jovan pokrštava u Ivana, crkva Mihajla Aranđela u Mi-
kaila Arkanđela, a krsna slava se, po pravilu, i ne spominje.
U »Žumberačkom kalendaru« za 1967. izneto je niz stavova i oce-
na koje doprinose stvaranju i podržavanju pogrešnih predstava i zabluda:
»Žumberčani su doživjeli duhovni preporod kad je osnovana grkokatolič-
ka (Žumberačka) biskupija u Marči (1611) i Grkokatoličko (Žumberačko)
sjemenište u Zagrebu 1681 (str. 66). Naši su pređi – kroz 250 godina, u
gvozdenom krutom vojevanju, uz druge borce, stražarili, sukobljavali, tu-
kli se s Turcima braneći svaki pedalj svoje domovine Hrvatske... (str. 90).
Marčanska biskupija dolazi (1735) u tešku opasnost. Ali, njeni najstariji
vjernici, Žumberčani, ostaju čvrsti i nepokolebivi uz svoje grkokatoličke
biskupe, redovnike i svećenike« (str. 91) Kad je Nikola Badovinac upućen
na dužnost u Bosnu, 1878, Predović kaže da je to »mogao učiniti samo
Hrvat koji je vičan žrtvovati se za svoj narod« (str. 112).

61 Krijes je prvo izdavao Hrvatski grkokatolički dekanat i Kršćanska sa-


dašnjost, a kasnije Žumberački vikarijat Križevačke biskupije.
358 11.
unijaćenje

Kao što se vidi u Žumberku je sve unijatsko i hrvatsko i svi su Hr-


vati, za druge i drugo nema mesta, jer je to deo »nauke« rimokatoličke,
one »prave nauke« koja uči vernike »pravom hrišćanskom životu«. Izvan
toga, sve je krivo i (po)grešno, i verovanje i život.
U »Žumberačkom kalendaru« za 1968, objavljen je članak dr Ivana
Đure Višoševića »O Svetom Baziliju«. Iako autor i sam kaže da je Sv. Bazi-
lije bio jedan od triju velikana Istočne crkve, on niti jednom rečju ne uka-
zuje da se radi o Svetom Vasiliju pa i kaluđeri manastira Marča su bili reda
Sv. Bazilija, onaj unijatski biskup Vasilije Božičković je, naravno, Bazilije
i s Pavlom Zorčićem najbolji vladika, a dobre vladike su samo oni koji su
prihvatili i zagovarali uniju. Ženski manastir Svetog Vasilija u Sošicama je
samostan sv.Bazilija itd.
Iako su mi poznati neki razlozi zbog kojih je »Kalendar« prestao da
izlazi, neću ih spominjati, ali ću se osvrnuti na Predovićev poduhvat u
celini. Neprocenjiva je korist što je Milko Predović pokrenuo i izdao četiri
godišnjaka, s obzirom da je time otvorio Pandorinu kutiju pa je duh puš-
ten iz boce, a u bocu ne mogu više da ga vrate ni svemogući i sveznajući
grkokatolički i rimokatolički duhovnici.
Ono što je objavljeno o Žumberčanima otvorilo je oči mnogima i na-
velo ih da sami sebi, ali i drugima postave mnoga pitanja. Od onoga što je
objavljeno možda je i vrednije ono što nije objavljeno, ali je Predović jas-
no napisao da postoji, ali neko to skriva – bezbroj dokumenata i podataka
koji sadrže, ali i skrivaju istinu. Značaj tih pojedinačnih i skrivenih poda-
taka i dokumenata video se već na primeru crkve u Radatovićima. Istina
je tu, samo nema najbitnijeg – da su prvu crkvu, onu na Crkvenom brdu,
gradili naši preci, pravoslavci, jer tada nije bilo unije i unijaćenja. Kao što
u fudbalu slabiji igraju po sistemu: »lopta može da prođe, ali igrač ne«,
tako i kod popova: neki podatak može da »procuri«, ali cela istina nikako.
Kakva je »politika« u vezi s raspoloživom dokumentacijom vođena i
sada se vodi, pokazuje i primer dr Dušana Kašića koji je pripremajući se za
pisanje studije »Otpor Marčanskoj uniji«, »zakucao« i na vrata Križevačke
biskupije i zamolio ih da mu se omogući da prouči raspoloživu arhivu. Na-
žalost, Spiridon Petranović, Žumberčanin, odgovorio je da je arhiv »zbog
nesređenosti nepristupačan«. Naravno, znalo se ko je Kašić i da neće da
piše u prilog, već o »otporu uniji« (Kašić, str. 9).
359 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Prvi broj »Žumberačkog krijesa« izašao je 1987, nekako stidljivo i


»mršavo«. S obzirom da je Milko Predović u svojim »Kalendarima« izgle-
da isuviše napisao, nije imalo o čemu da se piše, ni u tom niti u narednim
»Krijesovima«. Deset godina su glavnu reč vodili Ivan Pavković i Mile
Vranešić. A onda su 1988. uredničko kormilo preuzeli Mile Vranešić i Ni-
kola N. Kekić i do danas se smenjuju kao Putin i Medvedev.
Dakle, prvi broj je bio više nego »mršav«, ali samo po obimu, jer Fra-
njo Kuharić, zagrebački nadbiskup, u uvodniku je napisao više otrovnih
poruka. Članak »Otkud grkokatolici u našoj zemlji« počinje: »Grkokatoli-
ci Hrvati žive uglavnom u Žumberku«. A uskoci su se doselili u Hrvatsku
»iz porobljenih Hrvatskih zemalja, gde iz političkih razloga nisu mogli
održavati jedinstvo s Rimskim biskupom, tj papom i njegovati svoj istoč-
ni obred sa svojim Rimokatoličkim sunarodnjacima, pa na čelu sa svojim
biskupom Simom Vratanjom odlučiše uspostaviti veze crkvenog jedin-
stva s Rimskim biskupom« (str. 75–77).
Kad »prvi rimokatolički pop među Hrvatima« u prvom broju napiše
takve idiotizme, onda je jasno određen pravac ovog glasila. Dakle, uskoci
su došli iz hrvatskih zemalja, a koje su to zemlja, nije važno, ionako su
sve zemlja bile hrvatske. Imali su istočni obred, ali su još tamo »čeznuli
za jedinstvom s papom«. Neko ih je u tome sprečavao, ali se ne kaže ko?
Na strani 111. spominje se krsna slava u Žumberčana, ali se ona izje-
dnačava s krsnim imenom, a imena svetaca zaštitnika su Sv. Nikola, Sv.
Ivan Krstitelj, Sv. Juraj, Sv. Arkanđeo Mikael itd. Sem Sv. Nikole, pravo-
slavni vernici bi teško prepoznali naziv svoje krsne slave. Nije li već bilo
reči o zloupotrebi i krivotvorenju imena?
»Žumberački krijes« za 1982. posvećen je tristotoj godišnjici Grko-
katoličkog sjemeništa u Zagrebu. Ističe se da je reč o »katoličkom sjeme-
ništu istočnog obreda« koje je »kroz stoljeća odgojilo praktično svu du-
hovnu i svjetovnu inteligenciju hrvatskih grkokatolika«. Naravno, sve je
tu »hrvatsko«, »grkokatolici su živi dio Katoličke crkve u Hrvata«, a »kroz
sjemenište prošli su mnogi Hrvati, Ukrajinci, Rusini...« (str. 39–41).
U pismu pape Ivana Pavla II, posvećenom braći Ćirilu i Metodu,
piše: »Ćiril i Metod tako su ispunjavali svoju misionarsku službu, da su
bili jednog duha i sa Carigradskom crkvom, koja ih je poslala, i sa Petro-
360 11.
unijaćenje

vom Rimskom Stolicom, koja ih je potvrdila, kao u znak jedinstva crkve,


koje u vrijeme njihova života i njihove misionarske djelatnosti još nije
bilo narušeno diobom Istoka i Zapada, iako su već nastale velike napetosti
između Rima i Carigrada« (str. 63).
Nema ni reči o optužbama Rima protiv njihove delatnosti i odgovor-
nosti na koju su pozivani u Rim.
Već više puta spominjani pop Juraj Hrnjak počeo je »prekrštavati«
(čitaj, skrnaviti, zloupotrebljavati) lična imena i nazive pojedinih sakral-
nih objekata. Tako je u njegovom člančiću kapela Sv Jovana u Liješću pre-
imenovana u kapelu Sv. Joana. Zlokobni Jure nije mogao da napiše Jovan,
a nije smeo Ivan, pa je izmislio Joana (str. 94).
Na strani 37. »Žumberačkog krijesa« za 1983, pop Mile Vranešić,
Žumberčanin poreklom iz Dragoševaca, napisao je člančić pod naslovom
»Povijest je učiteljica života«, u kojem kaže i ovo: »Peče me činjenica to-
talnog nepoznavanja svoga kraja i ljudi u njemu. Poznajem mnoge ljude
koji pojma nemaju o prošlosti svoga kraja, a posebnu težinu tom nepo-
znavanju daju ljudi s akademskim titulama. Posljedice takvih razmjera
su strašne: svoje podcjenjuješ, a tuđe uzdižeš i cijeniš kao da tvoje ništa
ne valja. Postajemo kao mala djeca kad je susjedov stari kruh slađi nego
svježa domaća pogača.«
Ko bi mogao da se ne složi s M. Vranešićem, i principijelno i u poje-
dinostima, kao i da se to odnosi na mnoge Žumberčane bez obzira na nivo
obrazovanja. Samo, ne znam da li se to odnosi na celokupnu istoriju, a to
znači i istinu o svom narodu, o sebi i svojima, ili samo na narodnu nošnju,
na koju je autor mislio? I drugo, koliko je »vrli« Mile, kao višedecenijski
pop, lično učinio da njegov narod zna ili ne zna istinu o sebi? Kad se na na-
rednim stranicama vidi i pročita šta je sve Vranešić napisao, bićemo bliži
odgovoru na to pitanje.
U »Žumberačkom krijesu« za 1985. prvi put se javlja »glavni ideolog
i teoretičar Rimokatoličke crkve na ovim prostorima«, inače dugogodišnji
urednik »Glasa koncila«, Živko Kustić. Valja zapamtiti šta »ideolog« piše.
»Iako su mnogi Žumberčani istočnog obreda – npr. učenjak Tadija
Smičiklas, pjesnik Jovan Hranilović i drugi intelektualci, osobito u novije
vrijeme – davali i daju značajan doprinos Hrvatskom kulturnom, gospo-
361 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

darskom i uopće društvenom životu, još uvjek ima ljudi koji ne znaju da
ima pravih katolika i pravih Hrvata koji se križaju sa tri prsta, koji imaju
i oženjenih svećenika, u crkvama ikonostase, u pričesti kvasni kruh, koji
čak u nekim župama i dandanas slave blagdane po starom julijanskom ka-
lendaru« (str. 36).
Šta reći, nego se zahvaliti »vrlom ideologu«, jer Žumberčani nisu
»samo Hrvati«, to jest oni obični, svakodnevni, »krivi«, nego »pravi Hr-
vati«. Nego, nije li »drug ideolog« preterao? Ko je to ovlašćen, od koga i
kojim se metodama utvrđuje ko je ne samo »pravi« Hrvat nego i pripa-
dnik nekog drugog naroda? Nije li to buđenje ili samo nastavak ustaške
politike vođene kroz Hrvatsku pravoslavnu crkvu?
Vrli Kustić, razvijajući nadahnuto svoje velike i prave misli, dalje
kaže: »Napokon bi moralo postati jasno da Hrvati katolici nisu tek neka
straža na granici kršćanskog evropskog zapada, da naša uloga – ona oz-
načena teško stečenim naslovom, ’predziđe krščanstva’ – ipak nije ta da
budemo zid koji bi priječio bratsko saobraćanje kršćanskog Istoka i Zapa-
da, ili čak krvavi plot na kojem bi se umjesto ljubavi utvrđivale razlike«.
Ovo ističem kao ilustraciju velike prevare – kad neko govori da nije
upravo ono što jeste. Iako mu je poverena uloga »vrhovnog falsifikatora«,
Kustić je do zla boga tanak i proziran. Ono što on kaže i čemu se sam divi
kao vrhovnoj mudrosti, lako je »dešifrovati«, samo treba čitati i tumačiti
suprotno od onoga što piše i što nudi. Za Kustića je brat mio koje vere i
nacije bio – samo neka je rimokatolik i Hrvat.
Već spomenuti Mile Vranešić, kao glavni i odgovorni urednik »Žu-
mberačkog krijesa« za 1988. piše: »Povijest nas uči da je narod Žumberka
usprkos izvanjskim pritiscima i opasnostima uspio sačuvati svoj identi-
tet, jer je bio u sebi moralno i fizički zdrav, jer je rastao u čvrstim obitelji-
ma, dobrim školama i poštenom radu« (str. 5).
Tipično popovski, zvuči visokoparno, u suštini lažno i otrovno, na-
menjeno onima koji ne razumeju. O kom identitetu žumberačkog naroda
se radi? O nacionalno srpskom i verski pravoslavnom, kao i o uskočkoj
istorijskoj prošlosti ili o nečem drugom? Ko nam je to »spolja« napao srp-
sko nacionalno poreklo i pravoslavlje i ko to i danas čini? Zna to dobro
Mile Vranešić, glavni i odgovorni urednik glasila na čijim stranicama se
to i danas čini.
362 11.
unijaćenje

U »Žumberačkom krijesu« za 1989. na strani 41. piše: »Tu u Pribiću


bilo je, nakon što su nam pravoslavni u Marči spalili biskupsku rezidenci-
ju i crkvu g. 1739, sjedište našeg biskupa sve do 1780«.
Krajnje drsko. Ko ne bi znao o čemu se radi, da je reč o Marčanskoj
pravoslavnoj eparhiji i njezinom sedištu, manastiru Marča, zaključio bi
da pravoslavni nisu imali nikakve veze s Marčom, ali su je spalili, što samo
po sebi govori o njima.
Na strani 54 stoji: »Oni (potomci Kijevske Rusi, prim autora) su
primili kršćanstvo istočnog (bizantskog) obreda od onih koji su bili u za-
jedništvu s Petrovom Stolicom, jer je do raskola došlo tek 1054. godine,
i o pravoslavlju, u današnjem razumjevanju te riječi, nije niti moglo biti
govora«.
Dakle, pošto su pravoslavlje primili svi pre podele 1054. godine,
onda celokupno ondašnje pravoslavlje ni ne liči na današnje! A ustvari,
tada, pre podele među hrišćanima 1054. godine, nije bilo današnjih rimo-
katolika, ali je bilo pravoslavlja, jer su svi bili samo hrišćani i imali samo
jedan i to pravoslavni obred (veroispovedanje). Da li neko može da pove-
ruje da to popovi ne znaju?
»Žumberački krijes« za 1990. donosi obilje tekstova »otrovnog« sa-
držaja. Prvo, uredništvo pokazuje da ima veoma razvijenu, ali i krajnje
pokvarenu maštu i skoro zločinačke namere. Tako se kaže: »Zanimljiva
je i stara zabilježba da su ti prvi znani nam uskoci došli na Žumberak s
dalekog juga, s područja oko Cetine, a možda i još južnijeg. Zna se, naime,
da je u tim južnim krajevima otprije živjelo pučanstvo istočnog obre-
da u crkvenom zajedništvu sa Petrovom Stolicom koje bi obnovljeno i
potvrđeno na općem crkvenom saboru u Firenci g. 1438. Povijesničari što
bilježe da je u to doba ondje djelovao s Rimom sjedinjeni mitropolit Jovan
s Krete, utemeljuju misao da glavnina uskoka dolazi iz starog zavičaja kao
katolička, odnosno grkokatolička. Time bi se zaista popunila velika povi-
jesna praznina od osam desetljeća do g. 1611 kad episkop Simeon Vratanja,
došavši s drugim uskocima s područja pećke patrijaršije u krajeve iznad
Save, g. 1611. obnavlja jedinstvo s Rimskom Stolicom. Već potkraj istog
stoljeća, kad patrijarh Arsenije pređe iz stare Peći u Vojvodinu, većina tih
sjedinjenih došljaka vratit će se pod njegovu crkvenu vlast prekinuvši
363 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

kratko jedinstvo s Rimom, a Žumberčanima to ne pada ni napamet, što


bi moglo značiti da im je podrijetlo drukčije i jedinstvo mnogo starije«.
Pošto se istina zna, svaki komentar je suvišan, sem da se radi o
bestidnim falsifikatorima i lažovima. Inače, lako se prepoznaje »rukopis
i velike misli ideologa« Kustića. Autori i urednici (Mile Vranešić, Nikola
N. Kekić, Ivan Pavković, Živko Kustić, Zlatko Latković, Mirko Kovačić i
Irena Smičiklas) vređaju zdrav razumu i kao hijene iskopavaju i globlju
kosti svojih predaka. Svoj zdrav razumu i savest ne vređaju jer su ih negde
i iz nekih razloga izgubili, ako su ih ikada i imali?
Na strani 54. reč je o popu Janku Višoševiću, koji je »u Radatovićima
službovao 32 godine. Kroz to vrijeme mnogo je dobra i korisna učinio za
župu i to kako na duhovnom tako i na materijalnom polju. A kao plaću
za sve to doživio je na kraju gorčinu ljudske nezahvalnosti i to sa strane
pojedinih župljana za koje je neumorno radio, trpio i tolike se godine pre-
dano žrtvovao«.
Ovo je prvi negativan tekst o Radatovićima i narodu tog kraja. Biće
toga još, kao što će biti i reči o popu Višoševiću.
Raspisao se i već spominjani pop Mile Vranešić, glavni i odgovorni
urednik. U članku o crkvi Sv. Nikole u Badovincima iznosi niz intere-
santnih podataka o crkvenom životu žumberačkih uskoka posle seobe.
Zbog prostora, prepričaću samo najinteresantnije. Prvi pop koji se spo-
minje prilikom seobe zvao se Joanikije. On je doneo liturgijski pribor za
bogosluženje, od kojeg se sačuvala samo ikona Presvete Bogorodice. Pe-
desetak godina kasnije Primož Trubar je pokušao da širi protestantizam i
među žumberačkim uskocima, ali nije naišao na razumevanje priprostih
sveštenika Ivana (Jovana) Maleševca, Janka Popovića i još jednog popa.
Lepo je ovo o pravoslavnom popu Joanikiju i o liturgijskom priboru
za bogosluženje. O tome bi Kijes i trebao da piše. Istinu o odnosu prote-
stanta Primoža Trubara i žumberačkih popova Maleševca i Popovića zna-
mo.
Vranešić dalje kaže da su za bogosluženje uskoci izgradili manje
drvene crkvice u blizini zadružnih kuća u kojima su živjeli. Prvih stoti-
njak godina sveštenici nisu bili pod crkveno-administrativnom upravom
kakvu poznajemo kad su se počele formirati župe u sadašnjem obliku. Od
364 11.
unijaćenje

čvrstog materijala, prva je sagrađena crkva Svetog Nikole, 1620. godine.


Sagrađena je na tom mestu iz više razloga. U blizini su Malinci gde se na-
lazila sveštenička porodica Pruščevića, a s njima i pop Čačilo. Malinci i
crkva Svetog Nikole su bili crkveno, a kasnije i prosvetno središte dana-
šnjih župa Radatovići, Kašt, Sošice i Drage. Na tom području povremeno
su pastorizirali Metodije Terlecki, 1629. i glagoljaš Rafael Levaković, 1641.
Prilikom gradnje uskoci su vodili računa o lokalitetu i čuvali graditeljsku
tradiciju krajeva iz kojih su dolazili. Kao najznačajniji razlog, Vranešić na-
vodi da je u blizini bila (i danas je) već spopmenuta crkva Svetog Juraja u
Dojutrovici, tada vikarska župa kostanjevačke cistercitske opatije. Posto-
je dokumenta koja pokazuju da su cisterciti bili zainteresovani za latini-
zaciju doseljenih uskoka, što je bilo tada u modi među latinskim klerom,
čemu će se uskočki sveštenici suprotstaviti gradnjom svoje crkve.
Ne ulazeći u svaki detalj, nije li ovim Vranešić veoma jasno rekao
da su uskoci bili pravoslavci, da su gradnjom crkve Sv. Nikole obeležavali
svoje prisustvo naspram najbližoj rimokatoličkoj crkvi? Nije li ovo dokaz
zašto je građena crkvica Sv. Ilije na Geri? Ne govori li Vranešić da je već
tada bilo pokušaja »latinizacije koja je bila u modi« (interesantan izraz),
kao da danas nije? Ne protivreči li ovo u potpunosti onome što je napisa-
lo uredništvo kojem je Vranešić kao glavni i odgovorni urednik na čelu?
Vranešić dalje piše: »Podizanjem svećeničkog podmladka u vlastitom sje-
meništu, a pogotovo nakon paljenja biskupskog sjedišta u Marči od stra-
ne pravoslavaca i preseljenjem biskupa u Pribić, počinje konstituisanje
crkvenog života i župa na području Žumberka u takvom obliku kakvog
mi poznajemo danas. Toj novoj crkveno-teritorijalnoj podjeli odupiru se
domaći svećenici-jezgraši smatrajući da će izgubiti ona prava koja su do
tada imali. Sukob nije bio nimalo nježan, pogotovo, što su iza biskupa i
novih svećenika stajale carska i vojne vlasti. Ovaj sukob nedobronamjer-
ni povjesničari već nekoliko desetljeća koriste za tendenciozno i zlona-
mjerno prikazivanje crkvenosti u Žumberku«.
Pitam se šta je ponukalo Milu Vranešića da napiše ovaj tekst? Valjda
mu ponekad proradi savest pa peče. Skoro sam siguran da je ovaj sadržaj
ugledao »svetlo dana« samo zato što je Mile i glavni i odgovorni u »Krije-
su«. Pošto već znamo sve o Marčanskoj uniji i o unijaćenju Srba i pravo-
365 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

slavaca, posebno žumberačkih uskoka, o vojnoj sili i popovskoj rimokato-


ličkoj pokvarenosti, Mile je sve to potvrdio, naravno na svoj način. Mile
bi rekao istinu, ali ne sme. Narod kaže: »nema tri čiste« ili »nema muda«.
Najbitnije je da on ipak priznaje da »sukob nije bio ni najmanje nježan i da
su iza svega stajale i carska i vojna vlast«. Nije li upravo to suština onoga
što je o nasilnom unijaćenju napisao Šviker?
U narednom članku: »Drugi o nama – mi o sebi« Mile Vranešić je, u
vezi s četiri slučaja, odlučno branio žumberačke uskoke. Prvo, opovrgava
Valvasorovo pisanje o uskocima, tvrdeći da je on samo jednom bio u Žum-
berku, da su uskoci bili u neuporedivo težoj situaciji od okoline, pre svega
slovenačke vlastele, pa su »onda Uskoci namirivali svoje potrebe kod onih
koji su imali, a to su bila obližnja vlastela. Da je takva »preraspodela« bila
nasilna, niko ne bi mogao da negira, ali kad se zna uzrok onda se može i
razumjeti postupak Uskoka.
Drugo, u vezi s napadom na Kostanjevačku opatiju, 29. jula 1736.
i pljačkom za koju su okrivljeni žumberački uskoci, zbog čega na ulazu
stoji latinski napis, koji u prevodu glasi: »GLEDAJTE VRATA NEBESKA
KROZ KOJA NEĆE PROĆI NI KRADLJIVCI NI VLASI NI RAZBOJNICI«,
Vranešić tvrdi da je istraga pokazala da to nisu bili žumberački uskoci,
nego razbojnici iz Turske. Naprotiv, uskočki izviđači su uočili tu grupu i
upozorili obližnje feudalne gradove, pa i Kostanjevačku opatiju, ali upo-
zorenje nije ozbiljno shvaćeno. Tvrdi i da o tome postoji dokumentacija,
koju je nedavno objavio Jože Mlinarič u knjizi »Kostanjevica ob Krki in
okolišne vasi« (»Kostanjevica na Krki i okolna sela«).62
Treće, Vranešiću nije svejedno ni što hrvatska i slovenačka istorio-
grafija kao glavog krivca poraza Gupčeve seljačke bune vide žumberačke
uskoke ne samo što su bili na strani carske vojske nego i zbog učinka u
borbi i okrutnosti posle bitke. Po njemu, nađena dokumentacija opravda-
va uskoke, ali u odbranu navodi samo da su oni bili carski podanici i da se
vojna zapovest morala izvršavati.
Ako je tako, a jeste, onda Vranešića i sve druge moram da podsetimo
na onaj događaj u Pribiću, kad su Žumberčani za vreme rata, u vojničkom

62 Autor spomenute knjige je Andrej Smrekar, a objavljena je 1982.


366 11.
unijaćenje

stroju izvršavali vojnu zapovest i »dobrovoljno« pristali da budu unijati?


Bilo bi lepo i pošteno kad bi se Mile i o tome izjasnio!
U četvrtom slučaju Vranešić se negativno osvrće i na roman slove-
načkog novinara Slavka Dokla »Uskoška princeza«, u čemu sam s njim
potpuno saglasan. Vrlo interesantna su dva detalja. Prvo, da »istina je da
su uskoci izvjesno vrijeme prije negu su se naselili u Žumberku živjeli u
susjedstvu romanskog stanovništva, što ne znači da su i oni sami roman-
skog porijekla« i drugo, da su žumberačke uskoke »opsluživali u vjerskim
potrebama preko 150 godina domorodački svećenici-jezgraši koji su pre-
nosili svećeničku službu s pokoljenja na pokoljenje pa se ne može govori-
ti o njima kao o susjednoj duhovnoj feudalnoj gospodi. Žumberački kler
nije se u onom vremenu bitno, pogotovo u materijalnom pogledu, razli-
kovao od ostalih uskoka«.
Prvo, Vranešić bi da bude ponosan zbog svog porekla i da brani usko-
ke, možda i preterano, ali samo pod uslovom da su oni Hrvati i da nisu
pravoslavci, iako iz njegovog pisanja proizilazi, sasvim suprotno, i da nisu
(bili) Hrvati i da su (bili) pravoslavci. Drugo, ono o »romanskom stanov-
ništvu« je, u stvari, priča o Vlasima. Vranešić jasno kaže da njegovi preci
i on nisu Vlasi (svaka čast). Međutim, prema »Krijesu«, čiji je urednik, u
Žumberku je (bio) sve Vlah do Vlaha dok se nisu izbavili i uplovili u car-
stvo Hrvata i rimokatoličanstva.
Ono o »domorodačkim svećenicima«, kojih je bilo preko 150 godina,
pokazuje da Vranešić sve dobro zna, ali neće ili ne sme da zna. Međutim,
to nisu bili domorodački svećenici, jer mi ovde nismo domoroci, staro-
sedeoci, nego uskoci. Imena i prezimena pravoslavnih popova o kojima
nešto znamo navedena su u poglavlju o unijaćenju. Da se oni nisu razliko-
vali od naroda, potpuno je tačno i suštinsko. Pravoslavni duhovnici su bili
iz naroda i s narodom. A ovi sadašnji, čiji su i kakvi?
»Žumberački krijes« za 1991. godinu je još »bogatiji«. Već u »Riječi
uredništva« rečeno je mnogo. Prvo o rimokatoličkoj župi Vivodina, »da je
ona u ne tako davno doba bila glagoljaška. To znači da se u njoj rimokato-
lička služba Božja nije u ono doba vršila latinskim nego starohrvatskim
jezikom, koji je u ono doba bio naš književni jezik. Drugim riječima, ti
naši stari Hrvatski Rimokatolici nisu u svojim crkvama slušali Dominus
367 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

vobiscumu nego Gospod s vama. Stari naši povjesničari spominju da je u


onim uskočkim preseljenjima na Žumberak i oko njega iz južnih Hrvat-
skih krajeva uz vjernike istočnog obreda došlo i dosta tih Rimokatolika
glagoljaša. Neki od njih ostali su Rimokatolici i poslije prihvatili latinsko
bogosluženje. No, bio je i ne mali broj onih , koji su se našli izmješani sa
vjernicima istočnog obreda, koji su im i zbog crkvenog jezika bili bliži od
latinskih Rimokatolika. Taj podatak, kojeg bi povjesničari trebali još bolje
proučiti, govori o raznolikom porijeklu današnjih grkokatolika«. I dalje se
ponavlja ta besmislena priča da su uskoci već bili u jedinstvu s papom pa
su zbog toga ostali grkokatolici.
Priča o Vivodini nije nepoznata. Vivodina je samo ikavska Vojvodina
(herzegovina, nemački Heerzogtum).63 Tačno je, i Vivođani su se doselili,
a kad i kako, nije predmet razmatranja u ovoj knjizi. Verovatno su bili, jer
su i danas, Hrvati i rimokatolici. A ako neko ipak nije bio ili ako je neko
od njih postao pravoslavac i Srbin, da bi onda delio sudbinu žumberačkih
uskoka, pa ponovo postao »pravi Hrvat i grkokatolik«, mnogo je složeno,
ali se ne bi smelo isključiti.
Uostalom, već je u uvodu naveden slučaj crkava »Svetog Duha« u
Dančulovićima i »Svetog Juraja« u Dojutorvici i imena i prezimenima u
grobljima uz te crkve. Ona sve govore. Rečeno je da nije bez značaja i či-
njenica da je naša crkva Sv. Duha južnija za oko 700 metara, odnosno bli-
ža rimokatoličkoj Dojutorovici, i obrnuto, rimokatolička crkva Sv. Juraja
je severnija za oko 700 metara i bliža selima Dančulovići i Strahinići. Za-
što je to tako? Verovatno zbog obeležavaja svog prisustva, borbe za pros-
tor. Kome bi to trebalo da bude poznato ako ne uredništvu »Krijesa«, pa
još žumberačkog?
Ali glavno u ovom broju Kijesa tek sledi. »Kada smo ponosno prosla-
vili 460. godišnjicu prvog doseljanja uskoka i ujedno 370. godišnjicu
najstarijeg zapisa o jednoj grkokatoličkoj crkvi na Žumberku, a to je bila
drvena crkva na mjestu sadašnje crkve Svetog Nikole u Badovincima, naš-

63 Naziv Vojvodina-Herzegovina je nemačkog porekla. Der Heerzog je vojvoda, a reč


dolazi od »das Heer«, što znači vojska, pre svega kopnena, i glagola »ziehen« (cien),
voditi, u smislu vući, odnosno komandovati vojskom.
368 11.
unijaćenje

lo se ljudi koje ni vjera ni crkva ne zanimaju, ali bi se htjeli njima poslužiti


u svoje političke svrhe. Takvi počeše dokazivati da su oni prvi uskoci bili
Srbi i pravoslavci. I stoga više ili manje prikriveno izvode zaključak da bi
svi današnji grkokatolički Žumberčani morali biti Srbi i pravoslavci. Koli-
ko god su i u raznim novinama potezali to pitanje, naši svećenici i vjernici
intelektualci nisu im pali na lijepak. Čvrsto stojimo na stajalištu da niko
nema prava nikome određivati koje će biti nacije ili vjere na temelju toga
kakve su mu, možda, nacije ili vjere bili davni pradjedovi. Svaki čovjek je
one nacije koju smatra svojom i one crkvene zajednice kojoj želi pripada-
ti. Znanstveno je zanimljivo istraživati davno porijeklo naroda i ljudskih
skupina, ali se iz tog znanstvenog istraživanja ne smije ulaziti u današnja
politička i vjerska opredjeljenja«.
Prvo bi trebalo da naglasim da poznajem i suštinu sporenja u vezi
proslava o kojima je reč, ali i učesnike u tom sporu, i s jedne i s druge stra-
ne. Dakle, suština je što su pojedinci upozoravali da su žumberački uskoci
bili Srbi i pravoslavci i da 460. godišnjicu ne bi trebalo zloupotrebiti prog-
lašavanjem »svega živog i mrtvog« u Žumberku hrvatskim i grkokatolič-
kim...
A kad sam pročitao ovo što je napisalo uredništvo povodom tog slu-
čaja, nisam mogao da poverujem svojim očima. Zar je moguće da su to
napisali oni koji rade sve suprotno? Ko bi mogao da se ne složi sa svim što
je napisano: da svako ima pravo da bude ono što se oseća, i verski i nacio-
nalno, i da niko nema pravo da drugome određuje koje je nacije i kojoj veri
pripada. Pa to je danas civilizacijska tekovina zagarantovana Ustavom i
pozitivnim propisima svake iole demokratske zemlje, barem u Evropi.
Ali u tome i jeste suština i problem svih problema. Zašto se onda to pravo
osporavalo i osporava žumberačkim uskocima i ko je to i kako činio i čini?
Nije li samo uredništvo priznalo da je unijaćenje i odnarođivanje anticivi-
lizacijska, zabranjena rabota?
Saglasan sam i da, iako su žumberački uskoci bili Srbi i pravoslavci,
danas ne moraju (svi) njihovi potomci da budu Srbi i pravoslavci, ali samo
ako to znači i da ne moraju (svi) ni da budu Hrvati i grkokatolici. Ako bis-
mo se oko toga saglasili, problema ne bi bilo. Međutim, već se videlo, a vi-
deće se i posle ovog stava, da to pišu upravo nosioci te genocidne politike
i ideologije i da to šta su napisali važi za druge.
369 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Isto važi i za ono o nauci. Kad su u pitanju ti i drugi verski krugovi i


hrvatska istoriografija, istinito i naučno je samo ono što oni kažu. Valjda
po onoj: Ako se i naučno i iskustveno pokaže da ono što je rekao papa nije
istinito i tačno, mora se prihvatati kao da je tačno.
Pre neki dan sam u razgovoru o sličnim problemima rekao da me ne
bi iznenadilo ako bi pojedinci iz redova istoriografa i klerofašista »nedvoj-
beno utvrdili« da Josip Broz Tito nije ni bio Hrvat, već da su ga Hrvatima
»podmetnule srbijansko-ćetnićke, komunistićke i udbaške snage«.
Naredni članak pisao je izvesni Miljenko Pandžić. On prvo ukazuje
da neki »zbog nacionalne pripadnosti i pravoslavne crkvenosti tih prvih
naseljenika Uskoka, Vlaha, iz Turske Bosne, dovode u sumnju njihovu
današnju pripadnost najvećim djelom hrvatskom narodu, kao da su tom
narodu bili u svijesti današnji naši pojmovi nacionalnosti i crkvene pri-
padnosti«.
Dakle, i ovaj autor priznaje da su uskoci bili druge nacionalne pri-
padnosti i crkvenosti od hrvatskog naroda, ali oni toga u 16. veku nisu
bili svesni u današnjemu smislu nacionalnosti i crkvenosti. Potpuno tač-
no. Pre nekoliko vekova baš ništa nije bilo kao što je danas. Sve teče, sve
se menja. Ali svest o svom nacionalnom i verskom poreklu ostaje, čak i
kad se iz ne znam kojih sve razloga promene uslovi života i proteknu ve-
kovi. Kolektivna narodna istorijska svest i sećanje se ne briše tek tako.
Postavlja se samo pitanje da li to važi i za autore ovih »mudrih razmatra-
nja« i za Hrvate i rimokatolike koje oni zastupaju i promovišu? Ako važi,
onda bi to trebalo da se kaže. Ako ne važi, znači da su Hrvati bili na višem
nivou svesti o svom nacionalnom i verskom poreklu.
U nastavku autor ukazuje da najstarija isprava o žumberačkim usko-
cima, od 9. rujna 1530, govori o preselenju »50 obitelji Vlaha iz Turske,
odnosno od Turaka iz Bosne«, međutim, on namerno izostavlja da isprava
od 5. rujna 1538. izričito spominje Srbe i Raščane.
Ne znam s kojim ciljem Pandžić ukazuje da hrvatska istoričarka
Nada Klaić navodi da te Vlahe nazivaju »hrvatskim Vlasima«, a da srpski
povjesničar A. Ivić izričito kaže da su to Srbi, koje hrvatski povjesničari
(samo) nazivaju Hrvatima.
370 11.
unijaćenje

Autor ističe i »da su Hrvati i Srbi dva stara različita naroda«, a da o


Vlasima postoje i danas drugačija mišljenja. »Velebit je imao do 15. vi-
jeka, pored Hrvatskog stanovništva, i pastirske Vlahe, koji su živjeli po
vlaškom zakonu, a bili dvojezičnjaci i etnografski pripadali Rumunjima.
Njih Frankopani naseljuju na Krku odakle se oni dalje kreću pod Učku u
Istri i dalje u Ćićariju, i tu se dijelom pohrvaćuju«.
Autoru je poznato i »da zakonik cara Dušana ne dozvoljava ženidbu
između Vlaha i Srba«. Pošto se u 15. stoljeću Vlasi spominju i oko Klisa,
»to su prema tome i senjski Uskoci djelom potomci Vlaha... Senjski uskoci
nisu jedinstvena etnička skupina, jer je u njoj bilo pored pretežnog broja
Hrvata katolika, te pravoslavnih Srba, još i nešto Talijana«. Zaključuje da
je »zbog velikog broja migracija na Balkanu, pa tako i u hrvatskim zemlja-
ma, pa i u Žumberku, naseljavanje i preseljavanje Uskoka, Vlaha, pravo-
slavnih i katolika, pravoslavnih Srba i drugih naroda, veoma teško točno
pratiti«.
Ovakvi su članci, bez obzira da li je sve napisano tačno, prihvatljivi
upravo zbog toga što nisu tendenciozno izričiti i što ukazuju na različita
shvatanja i mišljenja, priznaju da mi samo delimično poznajemo istorij-
sku istinu i da to vredi za sve.
Ali kako bi bilo da se i u ovom broju »Krijesa« nije javio »idelog« Živ-
ko Kustić sa starom tezom, ali u novom ruhu: »Ti prvi prebjezi ili uskoci
(zovu se tako jer su »uskočili« preko granice) došli su vjerojatno preko za-
padne Bosne, ali njihovi su korijeni zacijelo mnogo južnije, sežu do Boke
Kotorske i sadašnjeg Crnogorskog primorja. Na to ukazuju prezimena
albanskog porijekla, sastojnice jezika, a nadasve činjenica što upravo ti
uskoci nisu htjeli prekinuti crkveno zajedništvo s papom ni onda kad su
se svi drugi slični prebjezi na području iznad Save vratili u pravoslavlje...
To upućuje na zaključak da oni nisu to jedinstvo prihvatili tek 1611. godi-
ne, te da se ni prije nisu ni crkveno ni etnički osjećali pripadnicima pećke
patrijaršije«.
O »učenju« Kustićevom već je ponešto rečeno. Ipak, trebalo bi do-
dati da je fašistička propaganda »utemeljena« na tezi da hiljadu puta po-
novljena laž postaje istina. Ako bismo se spustili na fašistoidni nivo rezo-
novanja mudrog Živka, došli bismo do zaključka da je »drug« Živko posto-
371 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

jao još pre nego se rodio. Narod smatra da s takvima ne vredi razgovarati
i gradira ih slikovitim uzrečicama. Za blaže slučajeve kaže: »Oprosti mu,
Bože, ne zna šta govori«. Za teže: »Pusti ga, njega je, ionako, tetka rodi-
la«. A za one najteže: »Smrdiće celog života jer je pri porođaju promašio
otvor«.
Braneći se od napada Petra Badovinca, što na crkvi Svetog Nikole,
prilikom proslave nije upisana godina 1620, urednik Mile Vranešić piše i
ovo: »Usprkos svemu, ostaje trunka gorčine u vezi te proslave. Naime, ne-
kolicina nedobronamjernih ljudi, prvenstveno vojnih penzionera, u spre-
zi s nekim centrima izvan Žumberka, željela je ovu godišnjicu iskoristiti
za promociju velikoj većini Žumberčana neprihvatljivih stavova. Kad im
nije uspjelo spriječiti održavanje proslave, uslijedila je kampanja odvraća-
nja ljudi da ne dođu na proslavu. Ni to im nije bilo dosta, nego nastavi-
še u javnom tisku (u »Vjesniku«, prim. autora) obmanjivati čitateljstvo
falsifikatima iz povijesti uskoka. Pitali smo se čemu to ovdje i zašto se to
radi? Njihove prave razloge za tu nečasnu rabotu nismo uspjeli saznati, ali
nismo daleko od istine ako na njih primjenimo stihove najvećeg žumbe-
račkog pjesnika i Hrvatskog književnika, svećenika Jovana Hranilovića.
»Žumberak bi opet rado od Hrvatske otadžbine...«
Poznajem ljude o kojima piše Mile Vranešić. Vodeći vojni penzio-
ner je Nikola Pavić, zvan Dika. Poznajem i pripadnike drugih porodica iz
Dragoševaca: Živkoviće, Rebe, Bračike, Popoviće i njihovu svest o svom
poreklu. Da li je porodica Vranešić, koja je iznedrila i popa Vranešića, izu-
zetak? Poznajem i Jovu Vranešića.
Na redu je »Žumberački krijes« za 1992. i novi članak »ideologa«
Živka Kustića: »Žumberak za pluralističku Hrvatsku« (str. 36). I gle čuda,
sad Kustić po sistemu »toplo-hladno« kombinuje: »uskoci su branili os-
tatke ostataka slavne nekoć Kraljevine Hrvatske«; »donijeli su sa sobom
vlastitu crkvenu baštinu, bogatu osebujnost dijelom kršćanskog istoč-
nog obreda, a dijelom Rimokatoličkog glagoljaštva iz primorskih strana«;
»smanjenu Hrvatsku učinili su pluralističkom, što je oznaka demokracije
kao nagovještaj buduće Evrope«. I dalje: »...zbog rata koji protiv Hrvat-
ske vode pravoslavni Srbi, moglo bi se u ogorčenoj i ugroženoj Hrvatskoj
sredini dogoditi da križanje sa tri prsta postane nepriličnim, da ga Hrvati
372 11.
unijaćenje

shvaćaju kao znak za prepoznavanje protivnika«; »moglo bi se naći i grko-


katoličkih Žumberčana koji bi se stidjeli troprstnog križanja, ikonostasa,
crkvenog pjevanja«; »bilo bi pogrešno u takvim prilikama žustro dokazi-
vati svoje Hrvatstvo«; »značilo bi to da je u Hrvatskoj opasno ili neprilično
biti Srbin«.
Šta reći? Pa sam Kustić lepo nabroja sve što potvrđuje poreklo i
verski identitet žumberačkih uskoka. On priznaje da su oni u Hrvatskoj
zbog toga obeleženi i ugroženi, da je to znak prepoznavanja. Nisu li neki
narodi, među njim i Srbi, u nedavnoj prošlosti u »jednoj Hrvatskoj« bili
obeležavani i unapred osuđeni? A ako je u Hrvatskoj »neprilično i opasno
biti Srbin«, onda to nije od juče, a značajan doprinos dali su »ideolozi« tipa
Živka Kustića.
Najzad je na redu »klasičan prilog« hrvatske istoriografije o utvrđi-
vanju identiteta žumberačkih uskoka. Naime, Nada Hranilović, rođena
Bukan, dakle »žumberačka snajka«, saglasila se da se u »Krijesu« za 1992.
objavi njezin ranije napisani članak: »Žumberčani – subetnička grupa u
Hrvata« (str. 68–73). I pored pompeznog naslova i više od petnaest stra-
nica teksta, malo je šta rečeno o Žumberčanima, posebno onog istinitog
i korisnog. Sve je tipično »hrvatskoistoriografski«, ide se kao mačak oko
vrele kaše da bi se plasiralo željeno.
Više od dve stranice trebalo je autorki da »dokaže da su dva i dva
četiri«, odnosno da na formiranje svakog subetnosa, pa i žumberačkog,
utiče više faktora: dijalekt, samosvijest i posebnosti kulture, tradicije,
običaji, vjera i drugo. Kad je mislila da je u tome uspela, iako je postigla
samo suprotno, Nadi Hranilović je trebala još skoro tri stranice za banal-
nosti o Žumberku i »migracijskom putu uskoka-Vlaha«, čime je samo ot-
krila svoje prave namere.
A onda je prešla na suštinu. Na osnovu prezimena koja još danas na-
lazimo u Žumberku, kao i naziva mnogih sela, ona zaključuje da je selilač-
ki put žumberačkih uskoka započeo u sjevernoj Albanji, i zapadnim pred-
jelima današnje Crne Gore i istočne Hercegovini. »Primjerice, Žumberač-
ko prezime Šimrak je albanskog podrijetla (alb. Sin Mrak = Sveti Marko),
a imena nekih sela identična su toponimima u Crnoj Gori i Hercegovini
(na primjer Pilatovci u Žumberku i Crnoj Gori i Pilatovci u Hercegovini).
373 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ili pak Žumberačko prezime Badovinac izvedeno je, primjerice, iz starog


vlaškog prezimena Baldovin, a prezimena Sekulić, Dančulović, Popović i
dr. i danas nalazimo u Crnoj Gori«.
Pošto je naučno »utvrdila istinu«, ona kaže da »ako prihvatimo či-
njenicu da su se Žumberački uskoci doselili iz navedenih geografskih de-
stinacija i da uskoci uglavnom pripadaju vlaškom etnikumu, na što nas,
pored mnogih istoriografskih podataka, upućuje osobito način njihovog
življenja i posebnost kulture (jezik, običaji, način odijevanja i dr.), onda
nema razloga dvoumiti o porijeklu Žumberčana«, ali ne kaže šta su žum-
berački uskoci po svom poreklu.
Dalje se »vrla« istoričarka poziva na Valvasora i tvrdi »da neki samo
iz neznanja, ili nekog drugog razloga (recimo nerazlikovanja pravoslav-
lja i grkokatoličanstva što su ga ispovijedali Žumberački uskoci), uskoke
izjednačavaju sa Srbima«. Ona se pozva i na Đuru Deželića koji je napi-
sao »da nastojanja da se uskoke izjednači sa Srbima nemaju podlogu ni u
pisanim dokumentima ni u narodnoj predaji, već su izmišljena od onih
koji ne žele dobro Hrvatskom narodu«. U nastavku Nada Hranilović podr-
žava Kustićevu tezu po kojoj su žumberački uskoci bili u crkvenom za-
jedništvu s rimskim papom još pre nego su i postojali uskoci, papa i Bog, o
čemu nije vredno više trošiti reči
Šta reći o svemu tome, sem da mi je konačno jasno šta znači »idi-
otizam u takozvanoj naučnoj (hrvatskoj) istoriografiji«. Nadini omiljeni
Albanci ne kažu za Marka Mrak, nego Mark. Žao mi je Janka Šimraka jer
koliko je samo puta on, pišući o Žumberku i Žumberčanima, pisao o Slo-
venima i Južnim Slovenima, Srbiji i Srbima, pravoslavlju i Pravoslavnoj
crkvi, pravoslavnim, pećkim i marčanskim patrijarsima, vladikama, po-
povima i drugom.
O prezimenima uskoka, navedenim u popisima Srba Žumberčana,
bilo je dosta reči. Kao što se vidi, bilo je to korisno, dovoljno barem da
pokaže da Nada Hranilović o tome zna skoro ništa, ali zato nema baš »ple-
menite namere«. O Nadinom udatom prezimenu Hranilović bilo je i biće
uskoro reči, u smislu da neki nisu sigurni u njegovo izvorno i »pravo grko-
katoličanstvo i hrvatstvo«. Nisam ni ja, jer ne samo da mi je jasno njiho-
vo nacionalno i versko poreklo nego i poznajem Hraniloviće koji ga i ne
kriju. Hrvatska istoričarka trebalo je da ima posebnu odgovornost u vezi
374 11.
unijaćenje

s »čistokrvnošću« i drugim kriterijumima rasističkih teorija i ideologija.


Nada Hranilović kaže i da je žumberačko prezime Badovinac nastalo
od starog vlaškog prezimena Baldavin, ali ne kaže da u Srbiji, na Drini kod
Šapca, postoji veliko naselje Badovinci. Ili da zvanični izvori kažu da je to
prezime verovatno nastalo od imena Balduin, da je to ime nosilo petoro
jerusalimskih kraljeva u XII veku, dvojica carigradskih careva, jedan flan-
drijski grof. S obzirom da je to ime bilo prisutno i među Srbima XIII–XV
veka, verovatno je transformisano u prezime Badovinac. Bilo kako bilo,
valjda bi trebalo upitati i Badovince, radi se o njima!
Sve što gospođa istoričarka iznosi u prilog teze da su žumberački
uskoci Vlasi, govori upravo suprotno. Imena, prezimena, jezik, običaji, or-
ganizacija života, kultura u užem i (naj)širem smislu, morfologija, način
odevanja, govori da mi nismo Vlasi, odnosno da s Vlasima jedva da imamo
veze, o čemu će još da bude reči.
Za istoričara tipa Nade Hranilović ne postoje srpske države Raška i
Zeta, kneževina i carevina Srbija, nema Pećke patrijaršije, nema ni ma-
nastira Ravanica, Studenica, Visoki Dečani, spomenutih Sopoćana, Mi-
leševa, Hilandara iliti Svete Gore, nema ni dvanaest manastira samo na
Fruškoj gori. Sve su to sagradili ili Marsovci ili Vlasi, koji nisu ni sami znali
da su Vlasi, a kad su sve to uradili, rešiše da se pretvore u Srbe, naravno, da
bi im napakostili itd.
I još nešto, već sam napisao da me ne bi iznenadilo da ovakvi istorio-
grafi utvrde da Josip Broz Tito nije Hrvat, a sada mi se čini da nije isključe-
no i da ta ista istoriografija utvrdi da su, recimo, Dioklecijanovu palatu u
Splitu i Arenu u Puli gradili hrvatski inženjeri pod rukovodstvo čuvenog
»neimara«, recimo da se zvao Jozo Bitanga. A ako te dve »hiže« slučajno
nisu građene u istom veku, nema problema, svemoguća i nedodirljiva
istoriografija bi ustanovila da je on, »bitanga jedna«, živeo ili više vekova
ili u više vekova. Kako je to moguće ne bi trebalo ni da se pita, pa čovek
je bitanga. Srećan je narod koji u svojim redovima ima dovoljno bitanga.
Valja istaći da se Nada Hranilović na kraju svoje »studije« poziva na
Stanka Vraza i »priznaje« da je prava istina da »uskok, na pitanje šta si? –
odgovara: ja sam Žumberčanin«. Time ona ne samo da priznaje poseban
identitet Žumberčana nego negira i svoje osnovne stavove.
375 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U riječi uredništva »Žumberačkog krijesa« za 1993, povodom ak-


tuelnog spora Hrvatske i Slovenije na Geri, kaže se: »javila se nekolicina
onih što se zovu imenom trećeg naroda«. E sad, bilo bi zaista teško pogo-
diti koji je to narod, da »mudro« uredništvo nije dodalo da se »s jedva dva
posto deklarirane treće nacionalnosti doista ne može biti državotvornim
narodom ni na Žumberku«, pa tako indirektno ukazali na Srbe.
Alal vera! Unikatna i veličanstvena misao, služi na čast ne samo
uredništvu nego čovečanstvu uopšte, zatim hrišćanstvu, pa rimokatoli-
čanstvu i »drugu« papi pa i hrvatskom narodu. Vidi se da sam dobro rekao
da je srećan narod ako u svojim redovima ima dovoljno bitangi. Popovi
slave što je u Hrvatskoj ostalo još samo dva posto »trećeg naroda«. A javili
se iz Žumberka. Znači da »trećih«, ipak, ima i u Žumberku. Onih što ih
stručno i naučno zovu »troprstaši«, jer se krste s tri prsta, a i ljube se tri
puta prilikom susreta i čestitanja Ali kako kad je u Žumberku sve hrvat-
sko, to je barem bezbroj puta napisano u »Žumberačkim kalendarima« i
»Krijesovima«?
Riječ uredništva u »Žumberačkom krijesu« za 1994. puna je »sla-
vopojki« »Krijesu« jer je upozoravao na katastrofalne posledice iseljava-
nja za Žumberak. Međutim, suština je u ovoj rečenici: »Općinske struktu-
re Ozlja, Jastrebarskog i Samobora uopće se na to ne obaziru, već što više
traže među partijskim, udbaškim i KOS-ovskim strukturama okupljenim
oko KPD Žumberak, da oni onemoguće izlaženje ’Žumberačkog krijesa’ i
da ga ocrne pred narodom«.
Priznajem da mi ovo nije bilo poznato i da sam nemalo bio iznena-
đen. To znači da su i opštinske strukture Ozlja, Jastrebarskog i Samobora,
kojima pripada Žumberak, uočile i ocenile da je društvo u i oko »Krijesa«
prevršilo svaku meru i da se radi o klerofašistima. Nikada nisam bio za
primenu sile, za administrativne zabrane, za ideološke i političke sudo-
ve, ali nisam ni za to da nam sudbinu kroje klerofašističke inkvizicije, da
popovi prebrojavaju i odlučuju o verskom i nacionalnom identitetu, pri-
padnosti, brojnosti.
Priznajem, partijske, udbaške i KOS-ovske strukture su činile i ono
što nikome ne služi na čast, ali su sve te i druge strukture »majka Mara«
u odnosu na klerofašističko ustaštvo, koje se javlja na stranicama »Krije-
376 11.
unijaćenje

sa«. Nije li upravo ovih dana (mart 2014) jedan rimokatolički pop rekao
da »Hrvatskom vladaju sinovi udbaša«. Pa kad će katolički popovi da se
»izleče« od paranoje?!
»Žumberački krijes« za 1996. na strani 74 piše o već spominjanom
zagrebačkom biskupu Petru Petretiću (1648–1887), Žumberčaninu,
rođenom Srbinu i pravoslavcu. »Biskup Petretić, budući da je porijeklom
(pardon, podrijetlom) iz Žumberka, mnogo se bavio i pitanjem grkoka-
tolika u Hrvatskoj. O tome je dosta i pisano... No neke njegove postavke
ne možemo ocijeniti kao pozitivne za učvršćenje crkvenog jedinstva u
Hrvatskoj«, ali koje?
O Petretiću nisam pročitao ništa pohvalno. Naprotiv, bio je revnosni
pravoslavni otpadnik i zalagao se za nasilno unijaćenje i rimokatoličnje
svog naroda. Ne znam što mu konkretno zameraju, ali ako je to »unijatski
radikalizam«, kao što se čini, jer su mu to zamerali i drugi, šta je onda ovo
što rade njegovi sadašnji naslednici?
Pored pohvala o već više puta spominjanom popu Juraju Hrnjaku,
na strani 123 se kaže: »Kako se samo trebalo boriti s nekim učiteljima za
djecu radi vjeronaučne poduke. A grupa domaćih komunista, poticani od
onih izvan župe, stalno je rovarila po župi... Nečija je politika bila da se što
više ljudi u radatovićkoj župi posrbi. Na tome se sistematski radilo. To se
sada vidi u najnovijim događajima, kad su dvije osobe iz župe Radatovići
uhapšene zbog svoje antihrvatske djelatnosti«.
Zaista iznenađuje koliko se nisko spuštaju autori ovih članaka. O
svemu je već dovoljno rečeno. Svi znamo da je uhapšeno dvoje mladih
ljudi, mladi bračni par Nikica i Irena Drakulić, iz Velikog Liješća, ali i da
se pokazalo da je to bilo na osnovu mržnje i klevete. Nisam siguran da sve
nije poteklo iz lonca u kojem se »kuvaju i ovi pravi hrišćanski tekstovi«.
»Otrovna strelica« iz »Žumberačkog krijesa« za 1999. opet je ispa-
ljena na Radatoviće. Ali glavni »optuženi« je Vladimir Magoč, Rusin, pop
u Radatovićima koji se od svog »stada«, zbog premeštaja, oprostio 15. av-
gusta 1998. godine. Kriv je jer je oproštaj organizovan »u partijskoj ćeliji
kod gostioničara u susjedstvu«. Nepotpisanom autoru(ima) nije žao što
nisu prisustvovali, nego šta »naš kolega Magoč u pojedinim slučajevima
nije mudro postupao. Budući da nije poznavao povijest naše Križevačke
377 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

biskupije, a još manje Žumberka, davao je u nekim zgodama i pred od-


ređenim ljudima neke izjave koje nisu u skladu s povijesnim dokumenti-
ma i istinom. A on je postavljen župnikom u Radatovićima izmeđ ostalog
i zato da tamošnje ljude, koji su u nekim stvarima zalutali ili bili zavedeni
od nekih zločestih tipova, poduči. Jer treba znati da su ti zločesti tipovi
jako puno zla nanijeli cjelome Žumberku. Nadalje, velečasni Vlado Magoč
kao stranac, tj onaj koji se nije rodio u Žumberku, nije mogao o pojedinim
pitanjima koja se tiču Žumberka i Žumberčana realno govoriti i zdravo
prosuditi«. Autor se potpisao inicijalima F. R. (str. 247/48).
Nedavno sam slučajno upoznao popa Vladu Magoča. U kratkom raz-
govoru spomenuli smo i napred napisano. Bilo mi je odmah jasno da V.
Magoč o stvarima o kojima je reč na stranama »Žumberačkog krijesa« i u
ovoj knjizi, daleko »realnije govori i zdravije prosuđuje« od inicijala F. R. i
društva. Kad bi tek mudro rukovodstvo Križevačke biskupije znalo šta on
misli o njima i o njihovoj istini! A što je stranac, pa već sam upozorio da je
malo verovatno da će u Radatovićima ikad više biti popa rođenog u Žum-
berku, a skoro je isključeno da bude rodom iz »omrznutog« Radatovićkog
dela Žumberka. Drago mi je što Magoč kao Rusin nije mislio kao njegov
zemljak Firis. Nije mi mrsko ni što mlađi popovi o Kekiću, Vranešiću, Ku-
stiću, Kurečiću i drugima misle mnogo gore nego ja.
A kakvog smisla ima ovakvo ponašanje i pisanje pokazuje i činjeni-
ca da se i Magočev naslednik, pop Milan Stipić, takođe »stranac« – čovek
koji je »ostavio traga« u Radatovićima, pre svega jer je, »pre svega« bio
čovek – u proleće 2013. oprostio od Radatovića u kafani. Istina, kafedžija
nije bio »partijski kadar« i bivši udbovac, kao pokojni Marko Smiljanić,
zvani »Bratak«, ali je i on, zamislite, ipak pripadao Službi bezbednosti jer
je vojni rok, koliko mi je poznato, služio u vojnoj policiji. I Milan Stipić bi
morao da se nađe »na stubu srama« u narednom »Žumberačkom krijesu«.
A i njegov naslednik u Radatovićima je opet stranac i opet Rusin.
Da li je baš na ovom mestu najprimerenije da se podsetimo kako se
razrešava problem kad se ne slažu »diktator« i narod? Naravno, najbolje je
da se promeni narod! Ali narod se ne može promeniti. Nije se promenio
niti za vreme Višoševića niti za njegovih naslednika, posebno ne Firisa.
Međutim, taj problem uskoro više neće postojati jer uskočki narod u Žu-
378 11.
unijaćenje

mberku neće biti potrebno menjati – neće imati ko da se menja! Uskoro


neće biti naroda pa neće trebati niti popova.
U »Krijesu« za 2000. godinu uredništvo kaže da »papa poziva sve
kršćane da preispitaju svoju prošlost i da svaka Crkva i kršćanska zajedni-
ca iskreno i skrušeno prizna krivnje koje su dovele do podjela, da bi opet
bili jedno da svijet uzvjeruje«.
Lepo rečeno, valjda se to odnosi na sve crkve pa i na Rimokatolič-
ku, dakle i na njezine biskupe i popove. Ako je tako rekao papa, onda bi
to trebalo da osetimo i vidimo već na narednim stranicama, u narednim
»Krijesovima«.
Ali već na stranici 89/90, u članku »Podoštrc nekad«, stoji i ovo:
»Najteži udarac doživio je narod i ovdje u II. svjetskom ratu, odnosno
poslije rata. Iz ovih nekoliko zaselaka pobijeno je tridesetak mladih ljudi
samo zato što su bili Hrvati. Niko od njih nije poginuo u ratu. Prije zavr-
šetka rata napustili su bojište i došli kućama, nadajući se mirnom životu.
Po završetku rata svi su na prevaru uhićeni i noću odvedeni u sabirne lo-
gore. Već sljedeći dan za nikog od njih nije se više znalo ni čulo gdje je...
Hrvati su ubijani masovno samo zato što su Hrvati«.
Da li ovim tekstom »Krijes« usvaja što je rekao »drug« papa i dop-
rinosi da se »priznaju krivnje koje su dovele do podjela«. Kako da ne, ali
samo ako se to ne odnosi na Hrvate. Ne branim nikog, ali ovakav prikaz
događanja opet vređa zdrav razumu. Šta su »dećki« radili u ratu i na bo-
jištu na strani fašizma? O tome ni reči, a mora da je neko bio žrtva tih
»dečaka«, da je to neko video, zapisao, posvedočio.
Na stranicama »Žumberačkog krijesa« za 2001. napisano je dosta
toga. Glavnu reč ima glavni urednik N. Kekić pa kaže i ovo: »Naša ovo-
zemna domovina Hrvatska (koja li je onozemna, žarko bih voleo da znam,
barem malo pre nego odem na onaj svet – prim. autora) prolazi kroz teška
iskušenja. Mnogi su razočarani. Ostali su bez posla. Nemaju za koricu kru-
ha. Ne mogu plaćati režije. A kako će bez vode i struje? Drugi pak imaju u
izobilju. Odakle? Kako?«.
Lepo rečeno, ali nedostaje objašnjenje zašto je tako, ko je odgovo-
ran, kriv, kakva je u tome uloga i odgovornost Boga i pape, kakva konkret-
nih, »pravih« Hrvata, do kada će da budu odgovorni drugi: marsovci, ko-
munisti, udbaši? Ali da nisu ponešto tome krivi i »drugovi« klerofašisti?
379 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Pišući o često spominjanoj i protivrečnoj, žumberačkoj obitelji Hra-


nilović, Nikola N. Kekić kaže: »Tijekom II. svjetskog rata partizani su
spalili mnoge župne kuće a s njima i matice i svu drugu dokumentaciju
(arhiv, Spomenice). Poslije rata država je preostale matice bezpravno odu-
zela župnim uredima i pohranila ih u svojim matičnim uredima, a neke se
čuvaju i u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu« (str. 107).
Vidi se kako je »prvi (verski) čovek« Križevačke biskupije razumeo
ono o priznavanju krivnje i drugo. Partizani su ratovali sami sa sobom, a
»ona vlast« je najgora, jer je bila, a i sada je kriva za sve. Kekić je »zabora-
vio« da je u uvodu postavljeno pitanje: zašto »naša ovozemna domovina
Hrvatska prolazi kroz teška iskušenja«?
Na strani 113. Kekić opisuje kako se neka Paula, pre udaje za Dra-
gutina Hranilovića, pitala: »Nisu li ti Hranilovići, ipak neki pravoslavci,
Možda Srbi«? Međutim, njen velečasni joj je ubedljivo objasnio »kako su
to katolici koji imaju svoj posebni obred, kako su zajedno sa Rimokatoli-
cima u istoj Katoličkoj Crkvi na čelu sa Rimskim Papom i kako su Hrani-
lovići poznata Hrvatska obitelj«.
Nesrećni Hranilovići, ne daju im mira pa niti da se ožene! A što se
postupka (provere) tiče, nema šta da se kaže, tako su radili udbovci, ali i
SS-ovci i NKVD-ovci. Kad neki vele(ne)časni proveri i objasni stvar, a dru-
gi još vele(ne)časniji to ozvaniči na stranicama Kijesa, stvar je završena.
Ko pita Hraniloviće? Važno je da »smerna rimokatolkinja« može da se uda
i da neće da rodi neko »srpče«. E sad, ako je tako i bilo, ako i ima takvih pri-
mitivnih »udavača«, a ima ih, da li je to trebalo da bude objavljeno na stra-
nicama »Krijesa«? To je ipak bila privatna stvar »drugarice udavače« i nje-
zinog velečasnog. Ali kad je već objavljeno, onda valja upitati uredništvo i
Kekića: ne smrdi li to na šovinizam? I nisu li fašisti proveravali poreklo do
ne znam kog kolena da se ne bi »oštetila« (ugrozila) čistota arijevske rase?
Ne znam kako se to »provuklo«, ali Nikola Radić (str. 137) piše o
žumberačkim narodnim običajima vezanim uz Božić, uz poklade, Uskrs,
Đurđevdan. Nije puno, ali i tih par reči nešto govore o Žumberčanima u
celini, o njihovom poreklu pa i o Hranilovićima i Radićima! Izgleda da je
onaj velečasni, ipak, najblaže rečeno, obmanuo »drugaricu udavaču«, pa
joj podmetnuo ne baš pouzdane podatke o poreklu Dragutina Hranilo-
vića.
380 11.
unijaćenje

Velečasni Nikola N. Kekić se oprostio od umrle Marije Hranilović,


ali se i dalje bavi Hranilovićima (1907–2000), jer Marija je imala dvojicu
braće. Stanko je od rane mladosti bio emigrant u Italiji. »Kad je stvorena
NDH, vratio se u Zagreb, ali se nije slagao s novom hrvatskom vlašću«. U
Zagrebu je »vodio papirnicu i od nje živio do kraja rata. Budući da nikome
nije učinio zla, ostao je u Zagrebu i nakon sloma NDH. No uhićen je 1945.
i pogubljen vjerojatno u Jazovki«. I brat Marko se »već u ranim godinama
počeo baviti ilegalnom političkom djelatnošću. Jugoslavenske su ga vlasti
uhitile pod optužbom da ruši državu i pogubile 25. rujna 1931«.
Prema Kekiću, Marko je pred sudom rekao da je sve svesno radio i da
se žrtvuje za svoj hrvatski narod, a opisuje i kako je sestra Marija poma-
gala braći: skrivala poštu, prenosila poruke i promidžbeni materijal, sve
dok nije »došla radost, ostvarenje onoga za što se sa svom svojom obite-
lji borila – uspostava hrvatske države. No ta radost neće dugo potrajati«.
Uhapšena je 1945 i osuđena na dvije godine zatvora.
Da li je mesto ovakvim tekstovima na stranicama hrišćanskog »Ki-
jesa«, još kao posmrtnica? Koliko je to u skladu s onom papinom poru-
kom i koliko je to vele(ne)časno? Da bi se bolje razumelo, trebalo bi znati
da je sada Kekić glavni i odgovorni »Krijesa«, da sada on »vodi glavnu reč«,
kao i da izgleda da ima svoje teme, svoju specijalnost, a to je, po svemu su-
deći, relativizacija ustaških zločina i rehabilitacija fašističke endehazije?
»Žumberački krijes« za 2002. godinu interesantan je zbog lamen-
tiranja urednika Kekića o samom »Krijesu« i Žumberčanima. Kaže i »da
smo »kroz njega (kroz »Krijes« – prim. autora) mi Žumberčani postali sv-
jesniji samih sebe... Tako nas malo ima, a toliko smo domovini našoj Hr-
vatskoj velikana dali. ’Žumberački krijes’ pati zajedno s ’malim stadom’
koje je još ostalo na sočnoj i čistoj Žumberačkoj paši... I zato, narode moj,
počuj riječi Spasitelja tvoga: ’Ne boj se stado malo!’« I nastavlja, »nekoć
si bilo veliko stado, sada si malo. Opet ćeš, ako budeš vjerovao, nadao se
i ljubio, malo stado postati veliko. I zato, stado moje malo Žumberačko,
gore srca«, napisa Kekić i, koliko znam, ostade i još je živ.
Mudri i velečasni Kekić je svestan svoje veličine i uloge. Verovatno
je u razgovoru sa samim sobom zaključio da je on između Boga i naroda
pa je čak isključio i papu. Ali tog momenta je izgubio orjentaciju. Kad već
Bog ima svoje stado, što ne bi i on imao svoje stado malo, žumberačko?
381 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Na 315. stranu, verovatno da bi bio što manje primećen i čitan, »gur-


nut« je članak Danijela Hranilovića (opet Hranilović!): »Grkokatolici, ču-
vajmo svoj obred«. Iako i autor kaže da su većina Hrvata katolici rimskog
obreda, a manji deo katolici grčkog ili bizantskog obreda, što znači da ne
razume znaćenje reči »katolik«, članak je vrlo koristan. Hranilović jasno
kaže da grkokatolici kad se križaju s tri prsta postaju sumunjivi pa nastav-
lja: »Grkokatolici se križaju onako kako su se svi kršćani križali u prvih
tisuću i više godina. Tako, i nikako drukčije, križali su se i svi Hrvati. Tek
kasnije u srednjem vijeku na Zapadu se počela uvoditi novotarija – križati
se ne sklapajući više prste. Tako se izgubio jedan važan simbol u zapad-
nom kršćanstvu: simbol savršenog jedinstva triju osoba u Bogu: Oca i Sina
i Duha Svetoga i simbol jedinstva dviju naravi u Isusu Kristu: božanske i
ljudske«. (...) »Čujem od našeg župnika da pojedini grkokatolici zadnjih
godina ne donose u svoju župnu crkvu djecu na krštenje, ne vjenčavaju se
u svojoj župnoj crkvi, a i za sprovode se obraćaju rimokatoličkom sveće-
niku. Nije li to žalosno? Što bi im rekli njihovi djedovi? A poznato je tko
izgubi svoje korjene, ili kako se to danas stručno kaže svoj identitet, taj
ostaje kao grana bez životnog soka, suva grana«. (...) »Nas mlade naši rodi-
telji nisu, nažalost, vodili u našu grkokatoličku crkvu da mi svoj obred u
kojem smo kršteni upoznamo. Na vjeronauk su nas slali u obližnje rimo-
katoličke crkve. Tu smo čak i prvu pričest primili. Kasnije samo neki od
nas otkriju da su u vjerskom odgoju mnogo izgubili...«
Nemam komentara, sem da sam već upozorio da poznajem Hranilo-
viće koji ne samo da znaju šta su i ko su već to i poštuju.
U »Krijesu« za 2003. urednik Kekić je ogorčen što »kršćani slabo
poznaju vjeru« pa, pored ostalog, kaže: »Kršćanstvo je postalo beživotno.
Stoga i nije u stanju promjeniti ovaj svijet... Mnogi kršćani zapravo žive
na paganski način. Bog im treba samo tu i tamo kad se nađu u nekom ži-
votnom škripcu«.
U ovom »Kijesu« pojavljuje se još jedan »talentovan« autor, izvesni
Zvonimir Kurečić. Kaže da su Žumberački uskoci »u hrvatske krajeve do-
šli ili kao pravoslavci ili kao s Rimom sjedinjeni katolici (grkokatolici)«;
za vladiku Vratanju kaže da je u Rimu »ispovijedio katoličku vjeroispovi-
jest«, a da su se, »od nekoć brojčane Marčanske unije, do danas u okviru
382 11.
unijaćenje

Križevačke biskupije kao grkokatolici održali samo grkokatolici – potom-


ci starih hrvatskih uskoka« (str. 41).
Šta je ovaj »pesnik hteo da kaže«, verovatno ni njemu nije jasno, ali
se jasno prepoznaje »nauka« ideologa Kustića. Samo smo još njega, koji
s poreklom i identitetom žumberačkih uskoka ima toliko veze koliko ja
s Rimokatoličkom crkvom, trebali da nas pouči ko smo i šta smo? Bilo bi
bolje da se upita šta o njemu i njegovoj delatnosti misle njegovi mlađi ko-
lege?
Primetno je da se M. Vranešić neko vreme nije javljao tako često.
Ali sačekao je on svojih pet minuta. Ispod podnaslova »Ima među nama i
smeća«, pišući o gradnji vodovoda prema selima Dragoševcima, Kamen-
cima i Šiljkima u radatovćkom kraju, kaže i ovo: »Ali da ne bi bilo sve bez
problema, pobrinuli su se nekadašnji ofucani komunistički kadrovi koji
su desetljećima radili na upropaštavanju Žumberka, ali radeći samo za
svoju korist. Zaista je sramotno i ponižavajuće da se među poštenim Žu-
mberčanima nalaze i takvi izrodi i svojim zemljacima uskraćuju ono što
tako željno čekaju. Takvim vucibatinama bilo bi bolje da se konačno po-
vuku sa Žumberačke scene i da poštenim ljudima omoguće živjeti i raditi
u miru« (str. 237).
Sad je konačno vreme da se upitamo šta bi rekao Vranešić da se njega
»čašćava« izrazima: smeće, ofucana popovska vucibatina i izrod?
»Krijesovi« za 2007. i 2008. godinu su, što se tiče tekstova laži i
propagande, »siromašni«. Naprotiv, u uvodnim rečima glavnog urednika
Kekića spominje se krsna slava, a krsnu slavu imaju samo Srbi. Zašto, uo-
pšte nije bitno, ali je imaju i slave kao nešto najvrednije i njihovo, nešto
po čemu se prepoznaju i po čemu ih znaju. Koliko je to u vezi s crkvom i
religijom, nije bitno. Može da bude, a ne mora, kao i kod većine Žumber-
čana. Ali otkud Žumberčanima krsna slava? Da nam je nisu »velikoduš-
no prepustili« Hrvati, ili možda Kranjci, možda Vlasi, možda Marsovci?
Predlažem da zaključimo da su krsnu slavu Žumberčanima »podvalili sr-
bo-komunistićko-ćetnićko-udbaški krugovi ili snage«.
A istina je da Žumberak u vezi s krsnom slavom potpuno odslikava
situaciju u srpskom narodu u celini. Najčešća slava je Sveti Nikola. Mi smo
Svetog Nikolu, našu krsnu slavu i s očeve i s majčine strane, obeležavali
383 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

bez ikakve veze s »prodanim« popovima i »nametnutom« crkvom. Slavili


smo je, uprkos njima, kao obeležje našeg nacionalnog i verskog porekla i
identiteta. Šta je »navelo« Kekića da spominje krsnu slavu? Možda seća-
nje na svoje poreklo i griža savesti? Koliko znam i Kekići slave Sv. Nikolu.
U uvodnoj riječi »Žumberačkog krijesa« za 2010, koji je potpisao M.
Vranešić, izražava se »divljenje prema našim starim biskupima, svećeni-
cima i cijelom narodu kako je uz Božju pomoć i nadahnuće Duha Svetoga
u onako burnim vremenima bilo hrabrosti na granici svjetova, kultura i
ratnih opasnosti osnivati novu crkvenu zajednicu. Društvene prilike ni
crkvene strukture nisu bile sklone takvom pothvatu, ali Božji ljudi koji su
hrabro gledali za spas duša nisu se bojali nikakvih poteškoća«.
Treba li podsetiti da Vranešić piše o »izmišljanju« i osnivanju nove,
grkokatoličke crkve, da bi se u nju »dobrovoljno, vojnom silom« uteriva-
li hrišćani pravoslavnih crkava, kako bi se na taj način »spasile njihove
duše«. Kako Vranešić zna da su oni koji su to radili imali božju pomoć i bili
nadahnuti Svetim Duhom? Da li je svestan da time Boga jedinoga, svemo-
gućeg, bezgrešnog i kakvog sve ne, i njegov duh, svodi na nivo najgoreg
»šeširdžije« i pokvarenjaka, čiji duh smrdi svim pokvarenostima? U tom
smislu »drugu« Bogu je, već znamo, bio »najbliži onaj general Petaci. U
ime kog »druga« Boga istupa Vranešić? Očigledno je da je on rimokatolik,
da ne voli jednako niti sve hrišćanske crkve niti sve vernike, s obzirom da
otvoreno staje na stranu jedne, Rimokatoličke, a o pripadnicima drugih
religija da i ne govorimo. Da li je Vranešić svestan da je to bio genocid i da
bi svaki moralan čovek, bio hrišćanin ili ne, toga trebao da se stidi?
Naravno, ovaj broj »Krijesa« posvećen je imenovanju novog križe-
vačkog biskupa, već dobro znanog Nikole Nine Kekića, čija je »uža spe-
cijalnost«, izgleda, rehabilitacija ustaštva i endehazije. Dobro je što ga je
»drug« papa, prema »Krijesu«, imenovao za križevačkog biskupa, ali ne i
za vladiku. Kamo sreće da ta reč nikada ni ne bude spomenuta uz njegovo
ime!
Valja ukazati da su novog biskupa, između ostalih, pozdravili: »pro-
tojerej« Milan Vranešić (u ime klera Križevačke biskupije), Goran Ivani-
šević (u ime grkokatolika Hrvata), Mihajlo Timko (u ime grkokatolika
Rusina) i Aleksa Pavlešina (u ime grkokatolika Ukrajinaca). Lično sam
384 11.
unijaćenje

zadovoljan što tom prilikom nije spomenuto srpsko ime, ali ne mogu da
i na ovom mestu ne ukažem da stranice »Krijesa« jasno pokazuju da se to
»društvo« ne bavi bogoslovljem, nego najgorom, nažalost nekažnjenom,
fašistoidnom politikom verskog i nacionalnog negiranja i iskorenjivanja
svega što je srpsko i pravoslavno.
Osvrnuću se na ono »protojerej« ispred imena M. Vranešića, utoli-
ko pre što se ovih novembarskih dana 2013. godine može pročitati da je
dotični, u stvari ne samo protojerej nego još više – »protojerej-stavrofor«,
nešto ne samo sasvim nepoznato nego i neviđeno i nečuveno na ovim
prostorima, i da će on u tom svojstvu u Jastrebarskom predvoditi »svetu
liturgiju«, pazite – ne »mašu«.
Stvar postaje s jedne strane malo jasnija, ali s druge i mnogo nejas-
nija kad vidimo šta Vikipedija kaže: »Protojerej-stavrofor je najviši mirski
prezviterski čin u Pravoslavnoj crkvi i odgovara najvišem monaškom
prezviterskom činu arhimandrita. U Pravoslavnoj srpskoj crkvi ovim naj-
višim crkvenim odlikovanjem u prezviterskom činu sveštenstva mirskog
reda odlikuju se ugledni stariji sveštenici, obično pri kraju svoje pastirske
službe, koji su se svojim životom i radom posebno istakli i sebe i ceo svoj
život ugradili u Crkvu. Ovaj čin daje Sveti arhijerejski sinod Srpske pra-
voslavne crkve na predlog eparhijskog arhijereja, a svečano se uručuje na
svetoj arhijerejskoj liturgiji. S obzirom da odlikovanje daje pravo nošenja
krsta na grudima, protojerej-stavrofor je protojerej koji nosi krst.«
Kad bismo barem znali kakve veze ima M. Vranešić sa Srpskom pra-
voslavnom crkvom, možda bi sve bilo barem malo jasnije? Ovako, sve iz-
gleda neprirodno i liči na kombinacije potrebne križevačkim »zidarima«.
Irena Smiljanić mi je to lepo objasnila: »Tome se inače ne treba čuditi. Bit
grkokatoličke crkve je u svojatanju svega pravoslavnog – osim pravoslav-
lja«.
Dakle, treba ponoviti, križevački popovi su »uspeli« u nečasnoj
nameri da sve u vezi sa žumberačkim uskocima bude grkokatoličko, ali
takvo da bude »pravo rimokatoličko i u potpunom jedinstvu s rimskim
papom«, kad god to njima zatreba, s krajnjim ciljem da bi sve bilo hrvat-
sko. Pošto takvih »grkokatolika i Hrvata« u Žumberku ima još veoma
malo, a oni koji su napustili Žumberak postaju i formalno to što su žele-
385 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

li »križevački popovi«, dakle rimokatolici i Hrvati, grana na kojoj »visi«


križevačko grkokatoličanstvo i na kojoj i oni sede, samo što se nije »od-
lomila. A kad se odlomi, s njom propada sve, ceo taj sramni projekat, jer
neistinito i izveštačeno ne može da izdrži probu vremena i kad-tad pro-
pada. Neće biti potrebe ni za Križevačkom biskupijom pa ni za njezinim
poslenicima koje spominjem u ovoj knjizi. Oni će da ostanu, kako se u
narodu kaže, kao »izmet na prtini« u proleće.
Da se to ne bi dogodilo, barem ne za »njihove vladavine«, trebalo bi
grkokatoličanstvo »oživeti« barem formalno, reda radi, samo da bi se oni
održali. I šta se sada dešava? Obilaze »križevački popovi« Žumberčane,
nekadašnje grkokatolike, na primer u Jastrebarskom, Samoboru i drug-
de, s namerom da ih »povrate u grkokatolike«. Reakcije su različite. Neki
neće ni da razgovaraju, drugi otprilike kažu: Kako vas nije sramota, pa vi
ste nas ubeđivali da postanemo pravi rimokatolici i Hrvati, da i ne govo-
rimo o prilikama u kojima smo živeli u daljoj i bližoj prošlosti! Međutim,
nekim mladim ljudima je to interesantno, jer o svemu nemaju pojma, pa
otprilike kažu: O tome nemam pojma, ali bih hteo da znam istinu o svom
poreklu i šta se to dogodilo s mojim precima! Međutim, roblem je što iza
toga slede »nezgodna pitanja« koja se ne mogu zaobići, a ne bi se smela
reći istina! Eto, u tom i takvom »mulju« i u tu svrhu može M. Vranešić da
bude i »protojerej-stavrofor, ostaje samo nejasno koja pravoslavna crkva i
za koje zasluge mu je dodelila to zvanje?
U ovom broju može se pročitati i nešto što doprinosi istini. Žum-
berčani Jovo Simičiklas i Marta Magovac govore o već spominjanoj krsnoj
slavi žumberačkih uskoka u njihovim rodnim i okolnim selima (str. 148).
Svetog Arhanđela Mihajla slavile su porodice: Smičiklas, Pavić i Bračika;
Verige Sv. Petra: Burići, Poljaki i Popovići; Sv. Nikolu: Bojići, Bukvići,
Karlovići, Kekići, Krajačići, Radići i Šajatovići; Sv. Jovana (ne Ivana, kao
što je napisano, jer takva krsna slava ne postoji), Dejanovići, Perisi, Hara-
lovići, Mirosavci i Hodanovci; Đurđevdan (ne Sv. Jurja): Smiljanići, Jurići
i Radoši; Sv. Stevana (ne Stjepana) slavili su Hranilovići. Valja napome-
nuti i da se slava Sv. Stevana u Žumberku spominje kao »Šćepan dan« ili
»Šćepanja«, baš kao i na području Crne Gore, jer je Stevan tamo Šćepan,
pa odatle i brojni Šćepanovići, koji su u drugim srpskim krajevima Steva-
novići!
386 11.
unijaćenje

Tačna je i njihova opaska da se krsna slava više slavi(la) u srednjem i


zapadnom delu Žumberka (Radatovićkom kraju). Ona samo pokazuje da
je u tom delu Žumberka izraženija svest o verskom i nacionalnom pore-
klu. Jedan od popova koji je bio na dužnosti u Kaštu rekao mi je da su, na
podsećanje na krsnu slavu, Kaštani reagovali kao da su iznenađeni, up-
lašeni, poneki i uvređeni, da su zamuckivali kao da su uhvaćeni u krađi,
u smislu »pa, mi ne znamo šta je to«. Pošto pop koji mnoge stvari vidi
sasvim drugačije nego njegovi »pretpostavljeni i šefovi« nije odustajao,
promrmljali bi posramljeno: »Da, da, možda su naši stari...« A što se tiče
opaske da su krsnu slavu više slavile bogate porodice, radi se o nespretnoj
izreci, jer bogat ručak u siromašnom Žumberku nije mogao da bude sušti-
na slave, nego verovanje da je to pokazatelj našeg porekla i identiteta.
Na str. 236–239 objavljen je obiman i više nego interesantan članak
Janka Cara o svom rodnom selu, već spominjanim Pilatovcima: načinu
života, žiteljima, prilikama i neprilikama. Članak sam pročitao s poseb-
nim zadovoljstvom. Janko je stariji od mene 17 godina, a lično poznajem
većinu Pilatovčana, »junaka njegove priče« i znam za dogodovštine koje
opisuje.
Za razliku od mnogih koji su na stranicama »Krijesova« pisali o ži-
votu u Grkokatoličkom sjemeništu, u koje je Janko stupio u septembru
1940, on je i u tome bio realniji i istinitiji. Priznaje da je bilo i brutalnog
batinanja, nestašice i gladi, ali i da je »život u sjemeništu, nakon rata, bio
u svakom pogledu bolji i snošljiviji«. Ukazuje i da su mnogi svršeni matu-
ranti ili diplomirani bogoslovi mnogo češće napuštali sjemenište i manti-
ju, a novi sve ređe dolazili.
Sudeći po imenima i prezimenima, s Jankom su u semeništu bili ba-
rem ovi Žumberčani: Janko Golubić, Nikola Herak, Milko Gajski, Milan
Bulić, Ilija Kekić, Ilija Radić, Božidar Višošević, Ilija Brdar, Pero Dejanović,
Nikola Relić, Nikola Brzović, Milko Predović, Pero Štrbac, Marko Vučinić,
Ilija Jelenić, Janko Keserić, Danijel Dančulović, Ilija Lasić, Nikola Keserić,
Nikola Goleš, Nikola Popović, Pavle Car, Petar Stanić, Heraković, Banjeg-
lav, Pero Milčinović, Nikola Smičiklas, Jovo Gavran i Pavle Bastašić.
Niko od njih, barem od onih iz Radatovićkog kraja, nisu postali po-
povi, o čemu je već pisao pop Firis i o čemu će još biti reči. Zašto Janko
387 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nije postao pop, objasnio je: »Sjemenište sam napustio iz uvjerenja da ću


kao katolik laik i građanin biti korisniji nego svećenik«. Kratko i mudro
rečeno, navodi na razmišljanje! Tome dodajem samo da je Janko maturi-
rao 1948, dobio državnu stipendiju i diplomirao prvi stepen metalurgije,
a potom i ekonomiju.
Složio sam se s Jankovim pisanjem o životu u rodnim Pilatovcima i
njegovim Pilatovčanima, ali ne mogu da ne ukažem i da je njegovo pisa-
nje o obitelji Car, o poreklu i identitetu, posledica boravka i vaspitanja u
sjemeništu. Janko piše da su njegovi preci, to jest Cari, senjski uskoci, da
su »oduvjek bili grkokatolici, to jest katolici bizantsko-hrvatskog obreda
i »nikada se od nikoga nisu dali prevesti na drugo vjeru i obred«. I dalje:
»Svi preci Careve muške populacije imaju izrazito starohrvatska imena«,
među koja svrstava i imena Nikola, Janko, Dako, Dmitar, Ilija, Maks i Pa-
vle. Piše i da mu je majka iz porodice Dučić i da ga je vjeroučitelj pop Firis
»učio vjeronauk na staroslavenskom jeziku« i da je njegova baka po majci
»znala izvanrednim izgovorom i besprijekornim hrvatskim jezikom re-
citirati junačke narodne pjesme o Sibinjanin Janku, Banović Sekuli (ne
nego Strahinji, prim. autora), o Kraljeviću Marku, o poslednjemu hrvat-
skom Kralju Petru Svačiću«.
S obzirom da ću o Jankovim rodnim Pilatovcima pisati podrobnije
kasnije, i to ne slučajno, ukazaću samo na ono što što je Janko za vreme
naukovanja u Grkokatoličkom sjemeništu »dobrovoljno zaboravio«. Jan-
kovi prapreci po prezimenu Car postoje u Žumberku i pre nego je »izmi-
šljena Grkokatolička crkva« silom nametnuta Žumberčanima. A da »kato-
lici bizantsko-hrvatskog obreda« nigde ne postoje, jer ne postoji ni takav
obred (veroispovedanje), Janko bi kao pitomac semeništa trebalo da zna.
Jankova »starohrvatska imena« Nikola, Janko, Dako, Niko, Dmitar,
Ilija, Maks i Pavle su barem malo više i ne samo staro nego i novosrpska,
negoli hrvatska. On je i sam poznavao bezbroj Srba: Nikolića, Jankovića,
Dmitrovića, Ilića, Maksića, Pavlovića, čija su prezimena patronimička, od
spomenutih imena. Što se tiče imena ili varijante imena Niko i Dako, ona
su ne samo veoma česta u Žumberku nego je ime Janko daleko najbrojni-
je. Oba imena su izvorno s prostora današnje Crne Gore i Hercegovine, o
čemu je već bilo reči, pa se i prezimena izvedena od njih, dakle Dakovići
388 11.
unijaćenje

i Nikovići, mogu naći samo u tom područja ili direktno potiču odatle. I
moji prijatelji Špiro Niković i Radivoje Daković su iz današnje Crne Gore.
Jankova majka je od Dučića, a njegov »vjeroučitelj« pop Firis, već se
videlo, upravo Dučiće je svrstavao među najopasnijie »srboljube«. Ja ih
poznajem kao ljude koji su bili svesni svog srpskog i pravoslavng porekla.
Stoga Janko može da misli i piše šta hoće, ali ne može da pobegne od sa-
mog sebe, ne može da dokaže da je »čistokrvni« Hrvat, ali i bez dokaziva-
nja može to da bude »koliko mu srce hoće«.
Jankova baba je znala junačke narodne pesme. Nije ih znala samo
Jankova baba. Znala ih je i majka popa Predoevića u Dragama, ali ih nije
znao ili nije hteo da ih zna, njezin sin, jer je u unijatskom semeništu »na-
učio« da ih zaboravi. Mnogi istoričari ističu da su žumberački uskoci »ju-
načke narodne pesme doneli sa sobom«, a Radoslav Lopašić i ilirski prvak
Stanko Vraz privrženost junačkim narodnim pesmama i njihovo pozna-
vanje ističu ne samo kao jedan od pokazatelja porekla i identiteta Žum-
berčana već i njihovog razlikovnja od Hrvata.
Poznajem lično mnoge članove pet rodova ili porodica Car iz Pilato-
vaca, Brezovice i Dučića, koje Janko spominje. Znam ne samo da su svi bili
svesni svog srpskog porekla, nego da se i danas tako osećaju. Moj školski
drug Milan Car, iz porodice Skerinih iz Pilatovaca, tako je upisan i u knjige
našeg razreda. I ne samo to, Milan je ovih dana, u rodnim Pilatovcima, s
porodicom i rodbinom, proslavio Đurđevdan, krsnu slavu.
Na kraju, po svemu što je i kako je pisao o svom selu i suseljanima,
Janko Car nije mogao da ne bude svestan svog porekla pa je njegov ne mali
napor da to negira uzaludan.
U »Krijesu« za 2011. godinu vidimo značajne personalne promene.
Dotadašnji glavni urednik Nikola N. Kekić je »avanzovao«, postao je bi-
skup križevački. Šta se može? Drugi izbor je bio da i na to mesto (ponovo)
postave nekog Rusina. Da li to znači da mu je uređivanje »Krijesa« bila
»odskočna daska«? Ili još gore, da li su ga »preporučili« tekstovi u koji-
ma nastoji da »abolira« ustaštvo i endehaziju? Glavni urednik ponovo je
postao Mile Vranešić pa se to odmah osetilo u »uvodnoj riječi«.
Nije baš sasvim jasno šta je »pesnik« Vranešić hteo da kaže kad je
napisao: »Kad je riječ o »rušilačkom zlu kojeg nije bila pošteđena Crkva ni
389 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

na ovim našim prostorima«, ali je sasvim jasno šta se htelo reći kad je na-
pisano: »Jedan od najdrastičnijih primjera svakako je zlo Istočnog crkve-
nog raskola. Gotovo već jedno tisućljeće traje sablazan crkvenog razdora«.
Nazvati zlom Istočnu (pravoslavnu) crkvu, znači nazvati zlom sve
hrišćane koji ne misle kao papa i njegovi podrepaši. To mogu da napišu
samo bolesni, pomućeni umovi, klerofašisti najgore vrste.
Hvaleći vladiku Simeona Vratanju, kaže se da je on »znao reći dosta
tim podjelama i svađama... dobro je razlučio što je bitno a što nebitno...
znao je razlikovati ambalažu od sadržaja«. I dalje: »Nasljednici tako mu-
drog čovjeka kroz duge vjekove nerazumjevanja, progona i nevolja sva-
ke vrste uspjeli su sačuvati sve do današnjih dana crkveno zajedništvo i
obrednu raznolikost na ovim prostorima«.
Očigledno je autor samo »razradio« svoju prethodnu veliku hrišćan-
sku misao na primeru ambalaže i sadržaja. Ako je ambalaža od dasaka,
onda je među njima sigurno i ona daska koja nekome »nedostaje u gla-
vi«. Naravno, ni reči o tome ko je progonio navodne naslednike »mudrog«
Vratanje, koja je to vlast i crkva bila, kada je to bilo i s kojim ciljem?
Na str. 57–63 već spomenuti Zvonimir Kurečić izneo je »plan obi-
lježavanja 400. obljetnice obnove crkvenog zajedništva u Hrvatskoj«.
Uskoci su za njega Vlasi i samo Vlasi. Iako na jednom mestu govori o »pra-
voslavnim Vlasima«, a na drugom o »Vlasima koji su pripadali istočnoj
crkvenoj tradiciji«, mudrom Zvonimiru Kurečiću ne smeta da na trećem
mestu kaže: »Otvorenim ostaje pitanje jesu li preci današnjih grkokatoli-
ka Žumberčana bili katoličke vjeroispovijesti ili su došli kao »nesjedinje-
ni istočnjaci grčkog obreda. To pitanje ostavljamo znanstvenom skupu«.
Drskost i bezobrazluk! Zar se to utvrđuje na skupu koji organizuju
klerofašisti? Zar Žumberčani ne znaju ko su i odakle su? Podseća me to na
onu narodnu: »je li majka rodila budalu«?! A da je majka, zaista, rodila bu-
dalu, potvrđuje i napisana logička besmislica, smisaona glupost i jezička
praznina: »nesjedinjeni istočnjaci grčkog obreda«.
U »Krijesu« za 2012. godinu najviše prostora dato je opisu dvaju do-
gađaja. Prvi je, razume se, poseta Hrvatskoj pape Beneditka XVI počet-
kom aprila 2011. godine. Drugi je obeležavanje 400 godina Marčanske
unije, sramnog projekta unijaćenja i preveravanja pravoslavnog srpskog
naroda na području Habsburške Monarhije.
390 11.
unijaćenje

Opisujući papinu posetu Hrvatskoj, ko zna koju po redu, s obzirom


da je Hrvatska i nadalje zemlja na »predziđu kršćanstva«, što bi se moglo
protumačiti i kao da iza nje i nema drugih hrišćana i hrišćanskih zemalja,
s obzirom da su »pravi kršćani« samo rimokatolici, autori nisu imali da
napišu mnogo novog. Međutim, nešto novo i više nego značajno, rekao je
sam papa Benedikt.
Govoreći o »blaženom« biskupu Alojziju Stepeincu, papa je naga-
lasio: »Rekao bih da je sudbina kardinala Stepinca bila da živi u dvjema
suprotstavljenim diktaturama: prvo ustaški režim, koji je izgledao da
ispunjava san o samostalnosti i nezavisnosti, no zapravo je to bila lažna
samostalnost koju je Hitler zloupotrijebio za vlastite ciljeve. Kardinal
Stepinac je to jako dobro shvatio i branio je pravu čovječnost od toga re-
žima braneći Srbe, Židove, Rome: dao je – recimo to tako – snagu pravog
humanizma, pa i trpeći«.
Nije mnogo, ali od koga je – više je nego dobro. Konačno je prvi pop
i duhovnik Rimokatoličke crkve spomenuo u jednoj rečenici Hitlera i
ustaški režim, i to na teritoriji Hrvatske, tamo gde su na istrebljenje bili
osuđeni Srbi, Jevreji i Romi, ali i komunisti, i time barem malo, »posuo
pepelom« sve one koji ne samo da negiraju nego i slave ustaške zločine.
Ostaje da vidimo da li će to da uoče i razumeju i izdavači »Žumberačkog
krijesa«, posebno glavni među njima, imajući u vidu da je papa direktno
osudio njegovu »specijalnost« – opravdavanje ustaštva i fašizma.
U odnosu na rečeno o ustaškoj fašističkoj diktaturi i Hitleru, papi-
na ocena da je »nakon toga uslijedila suprotna diktatura komunizma, u
kojoj se (Stepinac, prim. autora) ponovo borio za vjeru«, ima čak »slatkast
okus«, kao zašećerena vodica, »šerbet«, rekli bi braća muslimani.
Opis drugog događaja, proslave 400. godišnjice unije, počinje član-
kom biskupa Nikole Kekića »Povijest Marčanske unije«, koju već dobro
poznajemo. Iako je papa rekao da je Stepinac branio od ustaškog režima
Srbe, za Kekića su to i dalje Vlasi, koje tu i tamo nazivaju i Raščani. Time
protivreči ne samo papi nego i samom sebi, jer već u sledećoj rečenici
kaže da »su dio njih (Vlaha, prim. autora) s vremenom postali Hrvati ka-
tolici, a dio Srbi pravoslavci«. Ko je ko u tom zamešateljstvu, teško bi bilo
reći. Zapravo, bilo bi pošteno da Kekić i njegovi istomišljenici otvoreno
391 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

kažu da su oni vlaškog porekla, pa su onda postali Srbi pravoslavci, zatim


su postali to što su sada ili što misle da jesu. To što su oni lično ili što kažu
da su – ionako je javno nevažno.
Zbog toga baš na ovom mestu treba ukazati da u Kekićevim rodnim
Kekićima, iznad ulaza u groblje pored crkve Sv. Ćirila i Metodija piše:
»Čovječe, sjeti se što si«.
U skladu sa svojim »vlaškim poreklom i prevrtljivošću«, Kekić dalje
naglašava da su i Žumberčani, pop Martin Dubravić i zagrebački biskup
Petar Domitrović, bili »vlaškog porijekla«, što u prevodu znači Srbi i pra-
voslavci.
Inače, Kekić nije mogao da napiše članak, a da se ne poziva na isto-
ričare o tome da su tadašnju Hrvatsku činili samo ostaci ostataka nekada-
šnje Hrvatske; da su starosedeoci, to jest Hrvati rimokatolici, bili prisilje-
ni da napuštaju svoja staništa i potraže nova u Gradišću u Austriji i drug-
de, zbog najezde Turaka, kao što su i Srbi pravoslavci, zbog iste opasnosti,
morali da napuštaju svoja u Srbiji i potraže nova u Hrvatskoj i drugde; da
su zagrebački biskupi bili tako »mudri i pametni« da su više štetili nego
koristili uniji; da su, kako se u narodu kaže, »sekli granu na kojoj je visila
unija«.
Pošto su žumberački uskoci deo tog srpskog i pravoslavnog naroda,
Kekić priznaje istinu, to jest srpsko i pravoslavno poreklo i identitet Žu-
mberčana, a time i svoje, iako toga možda i nije svestan i zbog toga nije
srećan.
Kekić kaže: »Ipak, najteži udarac stabilnosti Marčanske biskupije
odnosno Grkokatoličke crkve u Hrvatskoj zadao je Pećki patrijarh Arse-
nije Crnojević«, koji se s brojnim klerom i narodom iselio iz južne Srbije.
»Car Leopold izdao mu je 1691. diplomu prema kojoj on ima vlast raspo-
lagati sa svim crkvama grčkog obreda i njemu se kao crkvenoj glavi ima-
ju pokoravati svi vjernici grčkog obreda u Ugarskoj, Slavoniji, Dalmaciji,
Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj, i da ga u tome nitko, ni od crkvenih ni od
svjetovnih vlasti, ne smije ometati. Dakle car u svojoj diplomi nije izuzeo
sjedinjene odnosno grkokatolike. Kako su sjedinjeni u Hrvatskoj, okup-
ljeni u Marčanskoj eparhiji, bili takođe grčkog obreda, patrijarh je svoju
diplomu tumačio tako da on ima jurisdikciju i nad Marčanskim bisku-
392 11.
unijaćenje

pom... Kao posljedica toga bit će sve veći otpad od Marčanske biskupije
i priključivanje novoosnovanim pravoslavnim eparhijama u Hrvatskoj.«
Verujem da će čitalac prepoznati da je ovo samo interpretacija ono-
ga što je, čak pre 80 godina, više puta napisao Kekićev prethodnik Janko
Šimrak. Zašto je to sada napisao i Kekić? Svakako ne što je hteo, već što je
morao, u ovom vremenu istina je dostupna, ne može više da se sakriva.
Ako zagrebački biskupi i rimokatolički popovi nisu baš bili pamet-
ni, izuzimajući »Vlahe« Martina Dobrovića i Petra Domitrovića, da li je
Kekić svestan da je time udario težak šamar hrvatskom narodu i rimo-
katoličkim popovima. Popovi bi trebalo da budu »cvet naroda«, a biskupi
»cvet cveta naroda«.
Partijarh Čarnojević je došao s narodom iz južne Srbije. Da li to zna-
či da je Srbija i postojala i da postoji? Ko je stvorio Srbiju? Pa, verovatno
Srbi! Ako Srbiju nisu stvorili Srbi, onda ni Hrvatsku nisu stvorili Hrvati,
možda Vlasi koji su, prema Kekiću, postali Hrvati!
Kekić priznaje da su pripadnici Marčanske biskupije bili grčkog
obreda, što znači da su bili pripadnici i Srpske pravoslavne crkve, jer se
druge pravoslavne crkve niti ne spominju. Znači li to da je Kekić razumeo
papu i njegovo jasno izražavanje o Srbima i pravoslavcima? Bilo bi dobro
ako je tako. Neće li se Kekić i dalje ponašati kao da je on veći katolik i od
samog pape Benedikta? A novi papa Franja na hrišćanstvo rimokatoličko
gleda drugačije nego njegovi »evropski« prethodnici.
Kekić piše i o »otpadu od Marčanske biskupije«! Ne znam kojim je-
zikom piše, ali znam šta je otpad, ono što ljudi odbace jer je bezvredno.
Ljude se ne bismo smelo nazivati otpadom, pogotovo ne vernike, hrišća-
ne, posebno to ne bi smeo hrišćanin na tako visokom položaju. Ali kad je
već upotrebio taj izraz, ne bi bilo loše da neki što pre »otpadnu« od »Žu-
mberačkog krijesa«.
Kekić piše o svakom od 17 navodnih »marčanskih biskupa«, od Si-
meona Vratanje, do Vasilija (po njegovom Bazilija) Božičkovića i priznaje
»da neki nisu bili dorasli da vode Marčansku biskupiju pa je među klerom
i monasima vladao nerad i nered« i slično. Maksim Predojević je »trebao
poći u Rim na posvetu za biskupa, ali to nije održao nego ga je posvetio
pećki patrijarh Pajsije«. Ni naslednik Gavrilo Predojević nije otišao u Rim,
393 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

već je posvećen od strane pećkog patrijarha. Treći Predojević, Vasilije, je


otišao u Rim, ali četiri godine nisu mogli da se dogovore oko naslova bi-
skupije pa je i on »po svoj prilici bio posvećen za biskupa u Peći«. Četvrti,
vladika Sava Stanislavića je u Rimu »prisegao vjernost Svetoj Stolici«, ali
ga je »za biskupa posvetio i pećki patrijarh«. U Peći nije mogao da bude
posvećen za biskupa. Ni za Gavrila Mijakića Kekić ne može da kaže da je
posvećen od strane pape u Rimu, već od pravoslavnog patrijarha u Jaši-
ju. Kekić ističe Mijakićevo prijateljstvo s hrvatskim banom Petrom Zrin-
skim i njegovo stradanje, zbog optužbe da je učestvovao u Zrinsko-fran-
kopanskoj uroti, ali ne kaže da je to vreme kad se Srbi pravoslavci i Hrvati
rimokatolici, barem narod, i nisu mnogo sporili zbog verskih, a još manje
etničkih razlika, jer su imali mnogo težih, zajedničkih problema u Habs-
burškoj Monarhiji.
O prvom unijatskom biskupu Pavlu Zorčiću, Kekić je napisao samo
nekoliko redova manje nego o šestorici pravoslavnih prethodnika, ali je,
ipak, stidljivo napisao da »nije poznato tko ga je i gdje zaredio za sveće-
nika«. Nisam siguran da nije poznato. Biće pre da se krije istina, da je za-
ređen kao pravoslavni pop, inače ne bi mogao da bude monah u Marči,
o čemu piše i Kekić, što znači da su u pravu oni koji su ga optuživali za
»zakonoprijestupništvo«. Ako je zaređen kao rimokatolički pop, šta je
onda imao da traži u Marči? Umesto istine – da ga je pravoslavni narod
bojkotovao i proterivao – Kekić piše o njegovim uspešnim »vizitacijama u
karlovačkom generalatu«. Koliko su te vizitacije bile uspešne vidi se i po
tome da su »ga čak htjeli i ubiti« i da je sam pisao da »doista se svaki dan
bojim za svoj život«.
Kad se pročitaju takve kontradikcije, postavlja se pitanje da li autor
razmišlja šta će da pomisli čitalac? Možda se i računa da čitaoci ionako ne
znaju o čemu se tu radi?
O Marku Zorčiću je i biskup Kekić napisao da »nije bio iz redova mo-
naha (kaluđera) u Marči«, što znači da priznaje da je bio rimokatolik, da je
umro na putu iz Rima, što znači da nije bio ni vladika ni biskup i da se ne
zna niti gde je sahranjen.
Kekić neće da prizna da se vladika Isaija Popović sastao s patrijar-
hom Arsenije III Čarnojevićem, da ga je ovaj priznao kao pravoslavnog
394 11.
unijaćenje

vladiku, ali priznaje da je patrijarh nadmudrio zagrebačkog biskupa, što


nije bilo ni previše teško.
O Gavrilu Turčinoviću i njegovom nasledniku Georgiju Jugoviću na-
pisano je po desetak opštih redova. »Nije poznato gde je i od koga Jugović
posvećen za biskupa«. Kako je mogao da bude biskup ako se ne zna niti
da je posvećen? I o Rafajlu Markoviću, omraženom i razvratnom biskupu,
nema ni reči istine. Pažnju zaslužuje tekst: »Koliko nam je poznato Marko-
vić je bio prvi od marčanskih vladika koji je u studenome 1721. na svečan
način ustoličen u Žumberku, vjerojatno u crkvi Uskrsnuća Gospodnjeg u
Svetoj Nedjelji (Radatovićima), gdje je tada župnikom bio Tadija Pruščević
s kapelanom Jakšom Pruščevićem«. Taj podatak se drugde ne spominje, a
Kekić piše »koliko nam je poznato« i »vjerojatno«. Nisam siguran da je to
tačno, utoliko pre što su Pruščevići bili odlučni protivnici unijaćenja.
O Grguru Vučiniću Kekić je napisao samo da je »umro u Žumberku
5. prosinca 1733. prilikom kanonske vizitacije i da se ne zna gde je sah-
ranjen«. Naravno, ni reči o najznačajnijem događaju za vreme Vučinića
– popisu pravoslavnih i unijatskih vernika u Varaždinskom generalatu
1732. godine.
O biskupu Silvesteru Ivanoviću, Kekić kaže: »Na osnovu prijedloga
četvorice monaha u manastiru Marča: Antonija Margetića, Mihaela Bo-
žičkovića, Simeona Bulića i Rafaela Ognjančevića, i na temelju preporu-
ke zagrebačkog biskupa Branjuga car Karlo III. imenovao je 24. studenog
1734. marčanskim vladikom s naslovom ’Svidnički’ monaha Silvestra Iva-
novića«. Ako je Ivanović imenovan na predlog »četvorice monaha i sam
je bio monah, i to za »marčanskog vladiku«, što znači da nije bio unijat pa
nije ni mogao da bude ni biskup, utoliko pre što je »prije njegova imeno-
vanja za biskupa od strane Svete Stolice i prije posvete umro«. Kekić piše
i »da je među vjernicima bio vrlo obljubljen«, ali i o njegovom sukobu s
pravoslavnim vladikom Lepavinsko-severinskim Filipovićem, o pobuni
prilikom Ivanovićevog ustoličenja u Marči, o zauzimanju Marče od stra-
ne pravoslavnih monaha i narodnih predvodnika 1735. godine. Kako je to
moguće?
Za Teofila Pašića, koji je sam o sebi napisao istinu, Kekić piše »da
je bio čovjek žestoke ćudi i po svojim kvalitetima nedorastao za biskupa,
395 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

da je protiv njega u Rimu 1746. pokrenuta istraga, da je uklonjen s trona


marčanskog biskupa i da je prošlo čak pet godina do imenovanja novog«.
Kekić je među biskupe svrstao i Gabrijela Palkovića i Bazilija (Vasi-
lija) Božičkovića i o njima napisao sve samo ne ono bitno. Vasilije Božičk-
ović, prema Kekiću, bio je 1757. župnik u župi Svete Neđelje u Radatovići-
ma, gde je pre njega pop bio i njegov brat Porfirije. »Njegovo ustoličenje
obavljeno je 20. srpnja 1760. ’vjerojatno’ u Radatovićima. Bio je vrlo revan
pastir stalno obilazeći svoje stado po Žumberku ’ostatku ostataka’ nekoć
velike Marčanske biskupije kako bi to svoje stado očuvao od prisizanja
pravoslavnog vladike Danila Jakšić iz Karlovca... Carica Marija Terezije
najstrože je zabranila za sva vremena pravoslavnim vladikama po Žum-
berku agirati ljude za pravoslavlje«.
Kekić očigledno računa da se napisano pročita i »primi zdravo za go-
tovo«. Međutim, kad se Božičkovićeva »revnost« dovede u vezu sa svim
onim što je tada rađeno u Žumberku i sa Žumberčanima i šta je sve napi-
sano na stranicama »Krijesa«, onda je to nešto sasvim drugo. Šta će pravo-
slavni vladike u Žumberku i zašto im zabranjivati dolazak ako su žumbe-
rački uskoci još pre dolaska u Žumberak bili »sjedinjeni«?
»Žumberački krijes« za 2013, posvećen obeležavanju 400. godišnji-
ce unije, »besadržajan« je, a i kakav bi mogao da bude kad se slavi nešto što
je za prezir i sramotu. Razume se, »glavni« je biskup Kekić pa ću skrenuti
pažnju samo na nekoliko, uglavnom već poznatih »bisera«. Pozdravljajući
»drage hodočasnike Hrvate, Ukarajince i Rusine« (str. 60) kaže: »Stoga se
mi Hrvati Žumberčani, kako grkokatolici tako i rimokatolici, ponosimo i
dičimo svojom slavnom uskočkom poviješću« (str. 62). Na str. 69 govori o
»nesjedinjenom biskupu Simeonu Vratanji, sa njegovim klerom i vlaškim
narodom«. Iako je papa u Hrvatskoj govorio o Srbima i pravoslavcima, pa
je i sam Kekić spominjao Srbe, južnu Srbiju i grčki (istočni, pravoslavni)
obred, sad se vraća Hrvatima i Vlasima.
Sa zadovoljstvom ističem i da je Janko Car napisao članak za taj »Kri-
jes« pod naslovom: »Sjećanja i uspomene na zavičaj« (str. 303–319), sa že-
ljom »da se na pojedine događaje, ljude i običaje ne spusti zastor vječnog
zaborava«. Članak donosi još više detalja o njegovim rodnim Pilatovcima,
ali i životu u zapadnom Žumberku u celini, posebno jeziku i lokalnom
396 11.
unijaćenje

dijalektu. Sve što je napisao dragoceno je, čak i ono o njegovim zabludama
o poreklu svoje porodice i uskoka.
S obzirom da je smisao ove knjige da se pokaže poreklo i nacionalni
i verski identitet Jankovih i mojih predaka, njegovo pisanje došlo mi je,
»kockarski« rečeno – kao »kec na banku«. To se »uklapa« i u priču o Pila-
tovcima i Pilatovčanima, s obzirom da je to selo bilo »poznato« po kocki
kao omiljenoj zabavi, ali i veštini da naivni pojedinci u Pilatovcima os-
tanu bez mukom stečenog novca, o čemu Janko nije ništa napisao. Malo
je verovatno da mu nije poznata anegdota koja se prepričava od davnina:
»Prije nego uđeš u Pilatovce, izvrni naopako džepove, da bi Pilatovčani
vidjeli da nemaš para«.
Janko piše da su se Žumberčani borili i ginuli širom Evrope, ali su to,
po njemu, radili »za opstanak katoličke crkve«. Ne bi se trebalo čuditi, s ob-
zirom da u nastavku kaže i da je »Hrvatska s pravom nazvana od Svete sto-
lice, jedinog istinskog prijatelja hrvatskog naroda, predziđem kršćanstva«.
Nije li to »rukopis« ideologa Kustića? Dodajem samo da bi jadan bio život
čiji bi smisao bila Katolička crkva i narod čiji bi jedini pravi prijatelj bila
Sveta stolica, a njegova osnovna zadaća da bude »predziđe hrišćanstva«!
Janko piše da su »vladajuće državne strukture Kraljevine (Kraljevi-
na SHS, prim. autora) pokušavale, ne birajući sredstva, uvjeriti javnost o
pripadnosti žitelja Žumberka, posebice njegovog zapadnog dijela srpskom
narodnom korpusu. Postoje, međutim, brojni vjerodostojni povijesni do-
kumenti koji apriorno potkrepljuju činjenicu o nedvojbenom Hrvatskom
podrijetlu uskoka«. Ti izvori su izvesni Rudolf Horvat i još (ne)izvesniji
Dominik Mandić, a najblaže rečeno neobična je konstrukcija o apriorno
potkrepljenim činjenicama s obzirom da ta kontradikcija u stvari najbolje
pokazuje i samu prirodu unijatskog istoriografskog »konstruktivizma«.
Veoma je značajno da Janko priznaje da je »u tu i takvu politiku
bila involvirana i moja obitelj«. Znači li to da Janko, ipak, priznaje da
je rođen i odrastao u porodici koja je bila svesna svog srpskog porekla?
On to i priznaje kad kaže: »Mojim ulaskom u sjemenište našao sam se u
potpuno drugačijoj sredini od one u kojoj sam se do tada nalazio. Već od
samog početka ona je imala golem uticaj na sva moja dotadašnja saznanja
i način razmišljanja. Duktor, prefek i rektor nastojli su nas usmjeriti i u
397 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

nama usaditi ljubav prema literaturi, posebice prema domoljubnim djeli-


ma naših poznatih pisaca. U tom pogledu »posebnu zavalnost duguje dvo-
jici pitomaca (odlikaša iz viših razreda, koji su vodili brigu o prvacima)
Danijelu Heraku i Dani Dančuloviću, »koji su imali odlučujući uticaj na
postupni preobraćaj moje svijesti i saznanja o tome gdje se nalaze moji
korjeni, odakle potječu moji preci i o njihovoj nedvojbenoj pripadnosti
hrvatskom narodnom korpusu«.
Janko je ovim jasno predstavio davno osmišljenu rimokatoličku
fašistoidnu strategiju – bistru decu žumberačku primiti u rimokatoličke
škole i vaspitavati ih (čitaj: trovati) u tom duhu, a zatim im dati zadatak
da truju (unijate i odnarođuju) svoje sunarodnike. Nisu li tako govorili i
biskup Hren, onaj Ljubić, kapetan Paradajzer...?
Žao mi je mog sunarodnika Janka Cara. Nisam se skoro sreo, narav-
no indirektno, s čovekom tako podeljene, dvostrane mentalne struktu-
re. S jedne strane prirodna inteligencija, obrazovanje i erudicija, s dru-
ge, »tabula raza«, neznanje i zablude, verska i nacionalna »zatucanost«.
Pominjući stvari o kojima bi trebalo pisati krajnje oprezno, tolerantno
i argumentovao, Janko se služi metodama i sredstvima koje je naučio u
sjemeništu: autoritarnost, izričitost, jednostranost, koje blokiraju misao,
sužavaju vidike i sve svode na katoličanstvo i hrvatstvo. Ima li razlike iz-
među njega, Kekića, Vranešića, Kustića, Kurečića i sličnih?
Janko Car se bavi i poreklom imena svog sela Pilatovci. Naravno, on
polazi od naučenog u sjemeništu: da je vjera, rimokatolička, smisao živo-
ta, stoga i nije čudno što je »naišao gotovo na nepremostive poteškoće«
pa je zaključio da je taj toponim u vezi s Poncijem Pilatom, »rimskim na-
mjesnikom u Judeji za vrijeme života i djelovanja Isusa«, koji je, »uz žido-
vskog vrhovnog svećenika Kajfu bio glavni krivac za pasiju i razapinjanje
Isusa Krista na križu«. Smatra da je, možda, među osnivačima sela bio i
neki čovek loš kao Poncijet Pilat pa su po njemu nazvali i selo. Ta Jankova
teorija ne bi zasluživala pažnju, da ne indicira da i drugi žitelji Pilatovaca
nisu bili bolji od Pilata.64

64 Poncije Pilat (Pontius Pilatus) je od 26. do 36. godine bio rimski namesnik u Judeji, za
vreme cara Tiberiji. Prema Novom Zavetu, on je osudio Isusa Hrista na smrt.
398 11.
unijaćenje

A mogao je o rodnim Pilatovcima lako da sazna barem ovo što sledi.


Poznato je da, pored žumberačkih Pilatovaca, postoje i Pilatovci u Crnoj
Gori (opština Nikšić), između Drobnjaka, Gacka i Oputne Rudine te nase-
lje Pilatovići u Srbiji, kod Užičke Požege. Takvi podaci trebalo bi da budu
relevatni pri utvrđivanje istorijskih (i naučnih) činjenica u vezi s »vla-
škim poreklom« žumberačkih uskoka. Nameravo sam da selo Pilatovce
spomenem u odeljku o Vlasima, ali su Jankovi članci uticali da to učinim
sada.
Dubrovački izvori spominju 1405. godine katun (pastirsko nase-
lje) Pilatovci. Koristeći verovatno taj izvor, istoričar Konstantin Jiriček
u knjizi o Vlasima spominje Vlahe Pilatovce (Wlacki Pilatouci). Podatku
bi trebalo posvetiti punu pažnju, ali i biti veoma oprezan. Kad »Vlasima«
nekoga nazivaju drugovi gospari Dubrovčani, koje drugi smatraju »pra-
vim Vlasima«, onda bi se trebalo upitati ko je tu Vlah, odnosno ko bi koga
trebalo da naziva Vlahom? Ne bih se upuštao u širu raspravu, ali Ragusu
su gradili i naseljavali Rimljani, i to mnogo pre dolaska Slovena, da ne go-
vorim o kasnijim uticajima Mlečana i Italijana na Dubrovnik i Dubrovča-
ne, koje Germani nazivaju Vlasima, zatim Srbije i stanovništva s područja
Crne Gore i Hercegovine koje drugi pa i sami dubrovački gospari, nazivaju
Vlasima itd.
Stoga ću da se držim činjenica. Selo Pilatovci u Crnoj Gori imalo je
prema popisu 2003. godine 136 stanovnika, od toga su 55% bili Crnogorci,
a 45% Srbi, a Pilatovići kod Užičke Požege 2002. godine 654 stanovnika,
sve sami »jadni Srbi«. A kakvo je u tom pogledu stanje u Jankovim Pilatov-
cima videće se kasnije.

BALAMANDSKI SPORAZUM

Do sada izneto o uniji i unijaćenju, uveren sam, bilo je dovoljno za praće-


nje i razumevanje događanja u vezi sa stvaranjem unije i s unijaćenjem
(»spasavanjem duša«) pravoslavnog naroda i vernika u Hrvatskoj, Sla-
voniji i Kranjskoj (Žumberku). Međutim, da bi sve bilo jasnije i da bi se
bolje video stvarni domet i posledice »veličanstvenih izuma i dostignuća
399 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

rimskih stvaralaca«, preskočiću nekoliko vekova i ukazati šta se dogodilo


1993. godine.
Naime, od 17. do 24. juna 1993, u gradu Balamandu (Liban), održan
je sedmi plenum »Mešovite komisije teološkog dijaloga pravoslavnih
crkava i Rimokatoličke crkave« i postignut »Balamandski sporazum« o
»uniji«, kao metodu prevođenja vernika pravoslavnih u Katoličku crkvu
i osnovnog uzroka udaljavanja dveju Crkava, posle njihovog razdvajanja
1054. godine.
Među prilozima na kraju ove knjige donet je celovit Balamandski
sporazum, a ovde ću ukratko da ukažem na suštinu.
Do razgovora koji su okončani Balamandskim sporazumom doš-
lo je pošto je Pravoslavna crkva prekinula svaki dijalog i zatražila da se
prethodno raspravi problem »Unije«. Potvrđeno je da je razdvajanje Cr-
kava Istoka i Zapada (do tada jedinstvene Hrišćanske crkve) bilo i sada
je u suprotnosti s prirodom Crkve i zaključeno da se »Unija« isključi kao
metod iznalaženja jedinstva među crkvama jer nije u skladu s njihovim
zajedničkim predanjem.
Naglašeno je da je tokom vekova bilo pokušaja da se različitim me-
todama uspostavi jedinstvo među Crkvama, ali se u tome ne samo nije
uspelo nego su ti pokušaji uzrokovali jačanje suprotnosti. U vremenu
unijaćenja, da bi ojačala osnovu prozelitizma, Katolička crkva je razvila
bogoslovsku tvrdnju po kojoj se »spasenje nalazilo jedino u njezinom na-
ručju« pa su u cilju »spasavanja odvojene braće« hrišćani »prekrštavani«,
pri čemu su prenebregavana (zapostavljana) prava na versku slobodu i lič-
no konfesionalno opredelenje.
Obe strane priznaju da je Hristos poverio jedinstvenoj Crkvi ispo-
vedanje apostolske vere i učestvovanje u istim tajnama samo jedinstve-
nom sveštenstvu te smatraju da prejemstvo (prvenstvo) jednog Episkopa
(pape) nije moguće i ne smatra se posedom (pravom) samo jedne crkve.
Sporazum završava obavezom Katoličke crkve da više ne čini bilo
šta da vernici jedne Crkve prelaze u drugu Crkvu, odnosno da više ne
sprovodi prozelitizam u krilu Pravoslavne crkve i na njezinu štetu.
Naravno, ne bi trebalo nikoga da uverevam da se dogovoreno i na-
pisano često slabo ili nikako ne sprovodi u praksi, kao i da crkva u tome
400 11.
unijaćenje

često prednjači. Uostalom, to će se videti na primeru potomaka žumbe-


račkih uskoka, kad dođu na red događaji posle 1994. godine, odnosno
obaveze »pridržavanja« Balamandskog sporazuma. Videće se, u stvari, šta
biva kad se opaka crkvena ideologija verskog negiranja i »prekrštavanja«
sjedini s još gorom zvaničnom ideologijom i politikom odnarođivanja.
III.
Odnarođivanje
žumberčkih
uskoka
U
nijaćenje je prva faza ili prvi deo nasilnog procesa u okviru
kojeg su žumberački uskoci trebali da nestanu kao verska i
etnička skupina, da prestanu da budu ono što jesu i posta-
nu ono što nisu. Isti »kovači«, koji su unijatili žumberačke
uskoke, proglašavali su ih »etničkim Vlasima«, a poneki čak i
senjskim uskocima, s krajnjim ciljem da ih »ubede« da su oduvek, etnički,
pravi-pravcati Hrvati. Sve je toliko jasno da bi knjiga mogla i da se završi.
Međutim, knjiga se piše za istoriju pa sam dužan da svakom pitanju
i problemu posvetim adekvatnu pažnju. U tom cilju nastojaću da pružim
dovoljno informacija o Vlasima, kao i da ukažem odakle potiče zabluda
da su žumberački uskoci, u stvari, senjski uskoci, a čitalac će se možda
iznenaditi ako najavim da ću se ponajmanje baviti pitanjem da li su žum-
berački uskoci etnički Hrvati?

ŽUMBERAČKI USKOCI NISU VLASI

Da bih čitaocima dao dovoljno podataka da zaključe ko su Vlasi i kakva je


eventualna veza žumberačkih uskoka i Vlaha, izneću šta o Vlasima kažu
zvanična dokumenta i pojedini autori, a izneću i svoja iskustva i saznanja.

Zvanični izvori o Vlasima

Enciklopedija leksikografskog zavoda, Zagreb 1976, o »Vlasima« dono-


si duži tekst iz kojeg sam morao da preuzmem samo najbitnije. »Vlasi,
prvotno opći naziv kojim su Južni Slaveni nakon doseljavanja na Balkan
nazivali starosjedilački element: kolonizirane Romane, Ilire, Tračane. Ime
Vlah vuče porijeklo od jednog keltskog plemena koje su Rimljani zvali
Volcae, a germani Walhos. Kasnije Walho (Walcho) postaje kod Germana
naziv za Romane: Francuze, Talijane, retoromanske skupine, Rumunje
itd. U našim srednjovjekovnim Spomenicima ime Vlah upotrebljava se
katkad za Talijane, o čemu svjedoče nazivi Lah, Laško, laški u slovenač-
kom, ili Vlaška ulica i Laščina u Zagrebu. U XIII stoljeću Vlasima nazivaju
403 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Dubrovčane i stanovnike primorskih gradova, u kojima tada ima romanskog


stanovništva. Najčešće se imenom Vlasi nazivaju manje skupine romanskog
(rumunjskog) jezika ili porijekla koje, kao stočarski selilački element žive po
brdskim krajevima naše zemlje, od Makedonije do Kvarnera. Osim pod nazi-
vom Vlah, poznati su i kao Rumunji, (Rumuni, Aromuni), Cincari, Ćići (istar-
ski Vlasi), Morovlasi (Morlaci), Karavlasi, Karaguni, Karavunci, Karakačani,
Mengelski Vlasi itd. Historijski Spomenici spominju Vlahe na Krku, u Istri, po
čitavoj Dalmaciji, u Hercegovini, Bosni, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji. Svoje
obaveze prema feudalcima Vlasi su izvršavali kroz različita davanja, radove i
usluge. Tek od XV vijeka postoje i stalna vlaška sela. U zapadnim krajevima
(osim u istarskoj Ćićariji) Vlasi su odavno napustili svoje jezik i prestali posto-
jati kao zasebne etničke skupine, ali su ostavili tragove u toponimima (Vlašić,
Vlahinja, Laško, Stari Vlah, Donji Vlasi) i antroponimima (Kožul, Burčul, Dan-
čuo, Vidulić, Kršulić). Stanovnici primorskih naselja prvo su pogrdno Vlasima
zvali brdske pastire romanskog porjekla, a zatim i sve stanovnike sela udaljnih
od obale (i Romane i Slavene). Još i danas primorac seljaka iz pobrđa naziva
»Vlaj« i »Vlajo«, a ovaj primorce i otočane podrugljivo »Bodul«. Kad su se za
vrijeme turskih osvajanja u hrvatske krajeve paralelno sa Vlasima naseljavali
i ratovali i Srbi-pravoslavci, počeo se naziv Vlah, u pogrdnom smislu, upotreb-
ljavati i za pripadnike pravoslavne vjere i Srbe uopće. Turci su Vlasima nazivali
sve kršćansko stanovništvo na Balkanu. U užem smislu posmatrano Vlasi da-
nas žive još samo u Istri (na Ćićariji u osam sela sačuvao se rumunjski jezik) i
u Makedoniji Cincari«.
Ista enciklopedija kaže da su »Ćići«, u širem značenju stanovnici Ćićari-
je, u užem stanovnici nekih sela u Ćićariji (Grobnik, Letaj, Gradinje, Jeseno-
vik, Brdo, Nova Vas, Šušnjevica, Žejane) koji govore rumunjskim narječjem.
Ćići vuku podrijetlo od pastira Vlaha (Rumunja), koji su živjeli u brdskim kra-
jevima uz našu obalu (Cetina, Velebit); u XV st. naselili su se na otoku Krku,
a odatle prešli u Istru. Narječje rumunjskih Ćića, kojim je prije Drugog svjet-
skog rata govorilo oko 1.500 ljudi, poznato je u nauci kao »istrorumunjsko«;
ono sadržava mnoge arhaične elemente, a protkano je slavenskim i talijan-
skim ­utjecajima.
U enciklopediji piše i da je naziv »Morlaki stegnuti oblik od grčkog Mau-
ro (crn) Wlahos (Vlah), Maurovlasi, ili Morovlasi, koji se u latinskim pisanim
404 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

izvorima zovu Nigri Latini (Crni Latini), ime za pastire Rimskog podri-
jetla i romanizirane koji su se nakon slavenske kolonizacije od VI stoljeća
održali u balkanskim planinama sa svojim lingvističkim i somatičkim
obilježjima. Imenom Morovlasi zovu se i oni rumunjski pastiri, koji su
se, bježeći pred Turcima na zapad, smjestili u gorama od Skadarskog je-
zera do Velebita. Tako je jedna grupa dospjela oko 1450–80. i na otok Krk
(naselja Dubašnica i Poljica), gdje su se pojedine riječi rumunjskog jezika,
prožete slavizmima (na primjer molitva »Oče naš«) sačuvale do počet-
ka XIX stoljeća. Grupice tih Rumunja doprle su i do Trsta, a dosta su se
dugo sačuvale i u nekim selima Istre. Talijanski oblik Morlacco pojavljuje
se već u XV stoljeću, a u XVI stoljeću to je oznaka za domaćeg čovjeka u
planinama od Kotora pa na sjever do Kvarnera. Mnogo Morlaka bilo je u
Velebitskom gorju pa su Mlečani taj kraj zvali Morlacia. Velebit se zvao
Montagne della Morlacca, a Morski kanal ispod Velebita, zatvoren otoci-
ma, bio je Morlački kanal (Canale della Morlacca)«.
Iako bi i ovo trebalo da bude dovoljno, ipak treba videti šta o Vlasima
kažu drugi: naučnici, istoričari, spisatelji, imajući u vidu da oni nisu pisali
»iz glave«, nego se služili zvaničnim dokumentima.

Drugi izvori o Vlasima i vlaškom statusu

Dr Drago Roksandić iznosi dosta podataka i ocena koje upotpunjavaju ne


baš jasnu sliku o Vlasima kao narodu (etnosu) i vlasima kao specifičnoj
socijalno-društvenoj grupi s posebnim statusom (pravima i obavezama),
zbog čega su i sve druge etničke grupe koje su imale sličan status prozi-
vane ne samo vlasima u statusnom nego i Vlasima u etničkom pogledu.
Upravo zbog toga Roksandić kaže da je srpsko pravoslavlje u Voj-
noj krajini u Hrvatskoj, od 16. veka dalje, u siociodemografskom smislu
najuočljivije u »vlaškim« društvenim zajednicama, dakle u statusnom
smislu, što se onda lako transformira u Vlahe s etničkim predznakom.
To i nije čudno jer su Vlasi u etničom smislu jedna od najukorenjenijih
predslovenskih zajednica, ali su i istorijski jedna od najproblematičnijih,
»jer su u stalnom kretanju, nastajanju i nestajanju« (str. 234). Sloveniza-
405 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

cija predslovenskih vlaških zajednica, u etničkom smislu, kroz više slo-


venskih naroda pa i kroz srpski, uglavnom je započela pre, a završena za
vreme turskih osvajanja. U tom procesu pravoslavlje je imalo značajnu
ulogu.
O statusu Vlaha u etničkom pogledu i o statusu vlaha u socijalnom
pogledu, u pojedinim državama nema preciznih podataka, ali je izvesno
»da u procesu raspadanja srednjevjekovne Srbije, prije osmanskih osvaja-
nja, Vlasi nisu imali značajnijeg uticaja (str. 235).
I hrvatska (Mirko Valentić) i srpska istoriografija (Stevan Mirković)
naglašavaju da je njihov značaj porastao za vreme i posle osmanskih os-
vajanja, s tim da niko nije u stanju da pouzdano definiše njihovu ulogu
i značaj. Po jednima »vlaški status« Vlaha mogao bi se posmatrati kao
»društveni privesak i saveznik osmanlijske vladajuće klase i vojske«, po
drugima, »da su bili najzapaženiji u turskoj vojnoj organizaciji, kao udar-
ni, brzi borbeni sastavi, spremni za pljačku i hvatanje roblja«, pri čemu se
često preteruje u vrednovanju udela Vlaha u osmanskoj vojnoj sili.
U verskom pogledu, »Vlaške« zajednice u jugoistočnoj Evropi iz-
mešano su podeljene između dve religije: hrišćanstva i islama, a u okviru
hrišćanstva između prvoslavlja i katoličanstva, što je posledica sukoba
interesa država i religija, odnosno verskih zajednica u okviru hrišćanstva
kojima pripadaju ili s kojima se privremeno ili trajno identifikuju. To je
mnogo češće uslovljavalo potrebu da se izoluju jedni od drugih, da se pla-
še jedni drugih i da agresiju jednih prema drugima opravdavaju »višim«
razlozima, ali i da ponekad razvijaju netipične odnose saradnje pa i verske
tolerancije (str. 237).
To je dolazilo do izražaja i na području Vojne krajine, pri čemu isto-
riografije te procese i odnose posmatraju sa stanovišta verskih hijerarhi-
ja i viših političkih interesa, zapostavljajući raznovrsnost odnosa među
pripadnicima različitih etničkih i religijskih grupa u krajiškom prostoru.
Razume se, s obzirom da su Turci priznavali »vlaški status« svima
koji su bili spremni da budu u njihovoj službi, a da su na to, s obzirom na
teška ratna vremena i opštu neizvesnost i nesigurnost, bile spremne raz-
ličite autonomno organizovane stočarske, sve više nomadske grupe, »vla-
ški status« prenosio se i na njih pod tim, »vlaškim« nazivom. Međutim,
406 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

još uvek nema nijednog ozbiljnijeg istraživanja kojim bi bila rekonstrui-


sana istorija neke od većih »vlaških« zajednica niti na osmanskoj strani,
dakle pre preseljavanja, niti na habsburškoj strani, posle preseljavanja.
To razumem u smislu da nisu identifikovane veće statusno »vlaške«
zajednice, u smislu pripadnosti »Vlaškoj« etničkoj zajednici, tim pre što
su u sastavu tih zajednica po pravilu pripadnici hijerarhije Srpske pra-
voslavne crkve. Prvi takvi, »statusni vlasi« na habsburškoj strani bili su
upravo žumberački uskoci.
Dr Roksandić, analizirajući pisanje nekih hrvatskih istoriografa,
ukazuje na mnoge nejasnoće pa i kontradikcije. Vladimir Mažuranić,
»koji zaslužuje posebnu pažnju«, kad govori o »Vlasima«, misli na »etnič-
ku razliku, odnosno na donekle romanizirane prastanovnike bizantskog
carstva, suprotno pridošlim Hrvatom i Srbom«. Međutim, za kasniji peri-
od, Mažuranić misli da su »srbski Vlasi malne skoro jezički sljubljeni, kao
i da je ista pojava i kod hrvatskih Vlaha, odnosno da ima srazmerno malo u
prezimenima rumunjskog poriekla«. Dalje kaže i »da su u zapadnih naših
krajevih svi novodoseljeni »Vlasi«, pripadnici istočno-pravoslavne crkve,
već od XVI vieka, i etnički i po ustrojstvu svoje crkve, sljubljeni sa srp-
skim imenom i svetinjami srbskog naroda, iako su se u mnogih strana bez
svakog zazora i sami nazivali »Vlasima«.
Dr Roksandić ističe da je manjkavost Mažuranićeve interpretacije
što ostavlja mogućnost za jasno etničko razlikovanje Srba i Vlaha, odnos-
no Hrvata i Vlaha, u staro doba, ali i za opštu identifikaciju Vlaha sa Srbi-
ma, već od druge polovine XVI veka, a Hrvata i Vlaha još i ranije (str. 243).
S hrvatske strane najdalje je otišao Dominik Mandić, koji u knjizi
»Hrvati i Srbi – dva različita naroda«, kaže: »Mi u ovoj raspravi upotreb-
ljavamo naziv Vlah u njegovu etničkom značenju za pripadnike onih
tamnomrkih skupina ljudi u Evropi, koji krvno potječu od crnih sre-
dnjovjekovnih tamnocrnih Vlaha romanskog jezika«. Mandić podsjeća i
da je već ranije »iznio dokaze da balkanski i drugi evropski Vlasi potječu
od vojničkih veterana iz Mauretanije, koje su Rimljani naselili uz svoje
državne granice, napose uz rijeku Dunav, od cara Klaudija (od 41.do 54.
godine posle Krista), do propasti Zapadnog Rimskog carstva, 476.«
407 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Roksandić upozorava na Mandićevu primenu rasnih teorija i pita


kako se tih »Maurovlaha« za samo pet vekova Rimske vlasti skupilo »koju
stotinu tisuća duša«; kako su se održali posle odlaska Rimljana ako su bili
izdvojeni, odakle im žene s kojima su se mešali i koje su rađale crnoputu
decu; zašto u njihovom govoru nema afrikanizama; kako da su u ranom
novom veku tako brzo promenili svoj identitet? S obzirom da Mandiće-
vi zaključci i pokazatelji često negiraju njega samoga ne samo kad su u
pitanju Vlasi i Morovlasi nego upravo Srbi, što je i glavni cilj njegovih ne-
gatorskih teorija, Roksandić pita: »A gdje su nestali ’etnički Srbi’ krajem
srednjeg i početkom novog vijeka?« Ukazuje i da je »segregacija, kao od-
nos nasilnog potčinjavanja jedne etničke ili neke druge grupe, bila mnogo
izraženija u dalmatinskom i istarskom području, gdje je etničko prožima-
nje predslavenskog i hrvatskog življa intenzivno više od hiljadu godina,
nego na području zapadnog Balkana, gde su Vlasi u dodiru sa Srbima, Hr-
vatima i Bošnjacima (str. 243–245).
Novija istraživanja u Hrvatskoj istoriografiji potvrđuju postojanje
sve većeg broja »Vlaha« u Hrvatskoj pre osmanskih osvajanja, posebno
u kontinentalnoj Dalmaciji, između Cetine i Zrmanje i u južnoj Lici, a u
nekim predelima čine i većinu stanovnika. Otvoreno je pitanje u kakvoj
su vezi »starohrvatske« vlaške skupine s onima koje u hrvatski prostor
dolaze pod uticajem osmanskih osvajanja?
»Enciklopedija Jugoslavije« kaže da su »starohrvatski Vlasi oko Ce-
tine i Velebita u tijesnoj vezi s onim balkanskima koji se prije Kosovske
bitke (1389) spominju u Srbiji i prije bitke kod Jajca (1463) u Bosni.« Ali
takav odgovor ne kaže ništa, jer se postavlja pitanje da li su i u kakvoj vezi
Vlasi, kao narod, uopšte bili, kad nemamo podataka da su na tom prostoru
ikada stvorili bilo kakvu čvršću društvenu zajednicu, a o državi da i ne
govorimo. Različiti izvori, dakle, omogućavaju različite interpretacije i
nude različite, često oprečne odgovore pa i zloupotrebe (str. 246).
Različita upotreba pa i zloupotreba naziva »Vlah«, u nacionalnom
smislu i »vlah« i »vlaški status« u socioekonomskom, statusnom smislu,
u Habsburškoj Monarhiji je zavisila od različitih interesa Monarhije, hr-
vatskih staleža i katoličke crkve. Beč nove doseljenike, pre svega žum-
beračke uskoke, zove Srbima ili Raščanima i s tim nema većih problema,
408 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

utoliko pre što im prećutno priznaje i verska prava i slobode. Tako je bilo
dok su im interesi bili zajednički. Dakle, Bečki dvor bi novodoseljenim
Uskocima, Srbima i Raščanima, garantovao prava tako što bi oni imali
»vlaški status«, protiv čega ovi ne da nemaju ništa, nego i sami ističu da
su u tom smislu »vlasi«.
Međutim, hrvatski staleži i banska vlast uskoke vide, pre svega, kao
skupine koje bi trebalo potčiniti i u civilnom i u verskom pogledu te ih
izjednačiti s kmetovima, što oni nikako nisu želeli. Zbog toga hrvatskim
vlastima i katoličkoj crkvi više odgovara naziv »Vlasi«, koji podrazume-
va narod rasut i nedefinisan u etničkom, a posebno u državno-pravnom
smislu, jer bi ga se lakše odnarodilo i potčinilo, nego ako su Srbi koji su
svesni svog etničkog porekla i verskog identiteta.
Krajišnici, nezavisno od toga kako se osećaju u etničkom pogledu,
često i sami koriste naziv »vlah,« u statusnom smislu, s obzirom da im
on donosi privilegije i garantuje prava. To uočava i hrvatski istoriograf
Jaroslav Šidak, koji kaže: »Ti su se došljaci obično sami služili imenom
»vlaha«, ističući na taj način ponajprije svoj društveni položaj slobodnog
stočara-ratnika. Prema tome, ime Vlah samo je sinonim (zamena) etnič-
kog imena Srbin«.
Šidakov stav je svojevremeno izazvao dosta nesporazuma u hrvats-
koj istoriografiji, imajući u vidu da to ime u Hrvatskoj i Bosni koriste često
i Hrvati. Stoga su Vlasi u katoličko-pravoslavim »suočavanjima« u Vojnoj
krajini, od XVI do XIX veka, često u njihovom središtu (str. 248).
Ne želim da zaobiđem i članak Irene Smiljanić: »Žumberčani, Vlasi
ili ne?«65 Osim Srbima, Turcima i uskocima, u istorijskim dokumentima
o naseljavanju uskočko-pravoslavnih skupina u Žumberak i Gorjance u
prvoj polovni 16. veka, habsburške vlasti doseljenike nazivaju često i Vla-
sima. S obzirom da se taj izraz do danas zadržao kao oznaka za Žumberča-
ne, trebalo bi pojasniti njegovo poreklo i osnovna značenja te preispitati
opravdanost upotrebe u naučnom smislu i (ne)umesnost u komunikaciji.
»Vlah« je praslovenska reč, potekla od imena keltskog plemena koje
su Rimljani nazivali »Volcae«. Petar Skok, hrvatski romanist rođen u Žu-

65 Kostanjeviške novice, Kostanjevica na Krki, decembar 2009, str. 28/29.


409 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

mberku, kaže da reč potiče iz pragermanskog »Walhos« pre 5. veka, kad su


Sloveni, pre dolaska na Balkan, susreli balkanske Romane na donjem Du-
navu. Germani su s tim keltskim plemenom bili u dodiru u pradomovini
blizu Baltika, a kad su se Kelti poromanili, stari germanski naziv za Vlahe
proširio se na sve romanizirano stanovništvo jugoistočne i srednjoistočne
Evrope, koje je pripadalo različitim etničkim zajednicama. Opravdanost
tog naziva nije objašnjena, ali je primetno da svuda označava nacionalnu,
versku i teritorijalnu pripadnost.
Posle doseljavanja Slovena na Balkan, naziv »Vlah« odnosio se na
starosedelački etnos, ali je u narednim vekovima, kroz proces sloveniza-
cije romanskog i romanizacije slovenskog stanovništva, prenesen na slo-
vensko stanovništvo, posebno na način života pojedinih skupina. Vlasti
srednjevokovnih balkanskih država nazivale su »Vlasima« stanovništvo
koje je imalo specifičan status pokretnih stočara pa su pokušavale da
spreče mešanje slovenskg stanovništva s njima, odnosno gubitak stanov-
ništva na stalnim feudalnim posedima.
Izraz »vlah« u socioekonomskom smislu u doba slovenizacije Vlaha,
od 13. do 15. veka, pisao se malim početnim slovom. Petar Skok smatra da
su srednjovekovni Vlasi bili dvojezični, poput starohrvatskih Vlaha (Ćići)
u Istri, koji su sami sebe nazivali »Rumeri«, a čiji potomci i danas govore
istrorumunskim jezikom. Pored etničkog i socioekonomskog značenja,
izraz »vlah« koristilo je rimokatoličko i muslimansko stanovništvo u
pogrdnom smislu za sve pravoslavno stanovništvo.
Istraživanja su pokazala da se izraz »Vlah« najčešće odnosi na
nomadski stočarski način života, s obzirom na veliku raspostranjenost
vlaško-slovenskog stanovništva na Balkanu. S obzirom da su se Vlasi-sto-
čari postepeno uključivali u trgovačke poslove, posebno karavansku služ-
bu, prenošenje robe iz unutrašnjosti u primorje i obrnuto, bilo je sve više
razloga da se izraz »vlah« upotrebljava i za različite skupine, bez obzira na
njihovo versko i etničko poreklo.
Vlasi su bili poznati ratnici i obavljali različite poslove za potrebe
srednjovekovne vlastele i država pa su se postepeno integrisali i u njihov
sistem. S obzirom da su bili manjina, da su živeli u manjim skupinama i
da nisu imali razvijenu svest o svom poreklu i identitetu, oni su na druge
410 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

prenosili svoje »vlaško« ime, a od njih primali imena, prezimena, jezik,


kulturu i identifikovali se s njima u nacionalnom smislu.
Kad su zavladali balkanskim zemljama, Turci su nastojali da preu-
zmu neke pravne i običajne norme pa su i vlaške skupine zadržale način
života i socijalni status pokretnih, posebno oporezovanih stočara. Zbog
toga su Turci imali i posebne »vlaške deftere«, popise vlaških poreskih
obveznika.
Zajednica Žumberčana je dobar primer za proveru nekih hipoteza o
»Vlasima/vlasima«, koje se uveliko razilaze u tome otkud su i u kojim je
krajevima bilo »Vlaha/vlaha,« postoji li kontinutet i veza između vlaških
doseljenika pre turskih osvajanja i posle njih, o verskoj pripadnosti vla-
ških zajednica i slično.
Prvi put se u hrvatskim krajevima Vlasi spominju 1322. godine na
području reke Cetine, u vezi s Mladenom II Bribircem, na čijoj strani su
ratovali. Smatra se da su pravoslavni »vlasi« tamo došli s područja istoč-
no od reke Neretve, kojim je ban P. Šubić ovladao početkom 14. veka, a
u kojem su se pojavili još u 13. veku. Dubrovčani su taj predeo naseljen
pravoslavnim stanovništvom nazivali »Vlacia«, a dubrovački izvori spo-
minju »Vlace Pilatovce«, ime koje nalazimo u Žumberku kao toponim.
Međutim, te navodne »Vlahe« s područja gornjih tokova Une, Zrmanje,
Krke i Cetine austro-ugarske povelje u 15. veku, kao i kasnije Žumberča-
ne, nazivaju Srbima ili Raščanima.
Činjenica da su u krajeve iz kojih su se doselile u Žumberak, uskoč-
ko-pravoslavne skupine pristigle iz udaljenijih područja, govori da se
radilo o pokretljivom stanovništvu. Uslovi pod kojima su se preseljavali
slični su vlaškom statusu u Osmanskom carstvu. Stočarstvo i trgovina su
i među Žumberčanima tradicionalni načini privređivanja, što je blisko
vlaškom načinu života.
Ali ove sličnosti s »vlaškim« socioekonomskim statusom, ne daju
za pravo da se izraz »vlah« na Žumberčane primeni u etnogenetskom
smislu. Jedan od glavnih razloga je govor Žumberčana, koji pripada istoč-
nohercegovačkom poddijalektu štokavskog dijalekta, najbolje naučno
obrađen u delima Žumberčanina Milka Popovića. Zatim, toponimijski i
antroponimijski romanski relikti, uobičajeni kod etničkih Vlaha, u Žum-
411 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

berku se javljaju samo kao veoma retki izuzeci. I drugi elementi duhovne
i materijalne kulture, od vremena naseljavanja pa sve do današnjih dana,
pokazuju integriranost Žumberčana u srpsko srednjovekovlje.
Razumevanju dvojnosti naziva »Srbi« ili »Raščani« i »Vlasi« u slu-
čaju Žumberčana doprinosi putopis Benedikta Kuripešića, prevodioca u
delegaciji cara Ferdinanda na pregovorima u Carigradu 1530. godine. Opi-
sujući gornju i donju Bosnu, odnosno krajeve od Une do Sarajeva i dalje do
Zvečana i Mitrovice, Kuripešić piše da tamo sem Bosanaca rimokatolika,
žive i pravoslavni Srbi, koje »oni nazivaju Vlasima, a mi ih zovemo ’Ćići’«.
To znači da se naziv »vlah« koristio samo kao heteronim za srpsko-pravo-
slavno stanovništvo, a spominjanje naziva »Ćići« pokazuje da je Kuripe-
šić znao da na području Hrvatske žive pravi istarski Vlasi, to jest »Ćići«.
Još kaže da je to pravoslavno srpsko stanovništvo došlo od Smedereva i
Beograda.
Dvojnost naziva, kakvu često susrećemo u izvorima o Žumberča-
nima, hrvatski istoričar D. Roksandić objašnjava time da je stanovništvo
zadržalo vlaški naziv jer se tako razlikovalo od drugih pa i od Srba, koji su
bili u nepovoljnijem staleškom položaju.
Istraživanje porekla Žumberčana i njihovo razlikovanje od starohr-
vatskih Vlaha olakšavaju njihov govor i, verski, pravoslavno poreklo. Na-
ime, na području Unca nalazio se u kasnom Srednjem veku pravoslavni
manastir Rmanj, u 16. veku sedište Dabro-bosanske mitropolije i rasad-
nik monaštva i teološke ikonopisne i pisarske delatnosti za Krku, Marču i
druge pravoslavne manastire u Hrvatskoj.
Već ova osnovna pitanja opravdanosti primene naziva »Vlasi« za Žu-
mberčane, pokazuju da bi njegova primena u isključivo etnogenetskom
smislu značila da se previđa oblikovanje njihovog identiteta u sloven-
skom i srpskom kulturnom krugu u periodu dužem od hiljadu godina.
Gledajući unazad, koliko seže usmeno predanje i pamćenje zajednice Žu-
mberčana, nema potvrde da se je naziv »Vlah« koristio kao autoetnonim.
Zbog toga se taj naziv doživljava kao uvredljiv pa bi mu u komunikaciji i
pisanoj reči trebalo pretpostaviti naziv »Žumberčanin«.
U spomenutoj publikaciji »Austrijska vojna granica«, ističu da su
za »doseljenike« korišćeni različiti nazivi, pre svega Uskoci, polazeći od
412 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

reči srpsko-hrvatskog jezika »uskočiti«. Zatim je korišćen naziv Raszier


(Serben, Raitzen, izvedeno iz naziva stare srpske pokrajine Raška), Srbi,
Bosanci, a ponekad i Vlasi. Naziv Vlasi (Walachen, Vlacen) s vremenom se
proširio (nametnuo) i postao uobičajen.
Vlasi su imali značajnu ulogu u istoriji celog Balkana, iako to uvek
nije vidljivo, jer nije dovoljno istraženo, s obzirom da se radi o kvazi ano-
nimnoj istoriji tog naroda, o kojoj ne postoji dovoljno pouzdanih pokaza-
telja. Radi se o stanovništvu čije bi poreklo trebalo tražiti među romani-
ziranim stanovništvom za vreme Rimljana, koje se skoro hiljadu godina
selilo i preseljavalo na različite načine: povlačenjem u planinska područja
i uzmicanjem pred nadolazećim slovenskim narodima i, po prilici između
12. i 13. veka, ponovnim spuštanjem i širenjem u nižim predelima Srbije,
Bosne, Hrvatske i Bugarske.
U međuvremenu su posmatrani kao »primitivna« bića, pretežno
kao putujući pastiri u nomadskom, ili polunomadskom stanju i statu-
su. Zatim je počela (pretežno na severozapadnom Balkanu) postepena
slovenizacija, više u jezičkom, a manje u etničkom pogledu. Ovi vlaški
nomadski stočari preuzimali su slovenske dijalekte kao jezik, suprotno
romaniziranom narodu, Rumunskom, koji je zadržao svoj »romanitet« i
uspeo da stvori svoju državu, za razliku od »pravih« Romana (Vlaha) na
dalmatinskoj obali.
U tome je i objašnjenje za različitost značenja i upotrebe naziva
»Walace« (Vlah) koje se, naravno, ne odnosi na rumunske Vlahe. Po izvor-
nom poreklu reči, taj »etnikum«, koji se prvo odnosio na romanizirano
stanovništvo, postao je loš (neadekvatan) izraz za svojstvo, u najmanju
ruku za sve planinske pokretne pastire. Kad su se u 16. veku u Vojnoj gra-
nici pojavili prvi uskoci, proces slovenizacije je bio već završen, s izuzet-
kom kod Morlaka (Moro Walachi – Crni Vlasi) na dalmatinskoj obali. S
obzirom da su Vlasi istovremeno primili i pravoslavlje, na osnovu toga
se izvlačio zaključak o njihovoj pripadnosti srpskom narodu, jer je vera
značila primarni i suštinski znak razlike u odnosu na katolike, odnosno
hrvatski narod (str. 14/15).
Taj »promenljivi i pokretni narodni elemenat« teško su mogle da
drže pod kontrolom tadašnje države Srbija, Bosna i Hrvatska, a još teže su
413 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

mogle da ga uključe u svoje sisteme uprave. Stoga se on u procesu osman-


lijskih osvajanja, već početkom 14. veka, ponovo počeo kretati. Turci su
nastojali da taj narod organizuju i angažuju kao svoje »pomoćne snage«,
pre, u toku i posle ratnih pohoda. Dobar primer preseljavanja naroda iz
Turske, uključujući i Vlahe, predstavlja Slavonija, po njima nazvana i
»Mala Vlaška«.
Slovenizacija »Vlaha« ubrzana je procesom hristijanizacije, a dovr-
šena je u procesu preuzimanja političke moći slovenske rodovske aristok-
ratije. Brojna dokumenta pokazuju da proces slovenizacije Vlaha još nije
bio završen ni u kasnom srednjem veku pa su neke vlaške grupe i u 19.
veku bile dvojezične.
Mislim da je suština sadržana u sledećem stavu: Najveći broj auto-
ra, koji su se bavili preseljavanjem stanovništva u jugoistočnoj Evropi,
stavlja težište na preseljavanja na sever i severozapad, posebno u 16. i 17.
veku. Karakteristično je da je, zbog najvećeg broja srpskih, pravoslavnih
grupa, često dolazilo do potpuno pogrešne identifikacije imena Vlah, to
znači vlaškog stanovništva, sa Srbima. Takođe, kao naziv za etnopsiho-
loški identične katoličke, hrvatske stočare, termin »Vlah«, ili »Vlaj« za-
držao se samo u Dalmaciji. U Lici, termin »Vlah« ili »Morlak«, kako su
Mlečani zvali hrvatske pastirske grupe, izgubio se. Etnografski pojam
»Bunjevac«, koji se odnosio na hrvatske stočare, zadržao se u Vojvodini,
iako su Bunjevci postali stalno naseljeni ratari, dok taj izraz u Lici ima isto
značenje kao i izraz »Vlah«(str. 48).
Dakle, »vlaško« ime, ili naziv, s vremenom se nametnuo jer je tim
imenom bilo moguće obuhvatiti sve doseljenike, ne vodeći računa o nji-
hovom stvarnom poreklu pa i verskoj pripadnosti.
Adam Pribićević kaže: »Srbi su bili vezani za svoju državu i zemlju i
nisu ih napuštali. Prvi su se stali kretati prema zapadu iz stare Srbije neki
cinarski ili aromunski nomadi, čim je zapretila opasnost od Turaka. Ne
samo stoga što su bili pokretniji kao stočari i nisu bili vezani za zemlju,
već i s razloga što nisu bili vezani svojim osećanjem za državu. Tako su
Vlasi već u 14. veku napuštali Srbiju i prelazili u Bosnu, a odatle selili u
Dalmaciju i Hrvatsku, nekad čak i na ostrva i u Istru. Hrvatski istoričar
Klaić kaže da su na ostrvu Krku, još na početku 19. veka govorili rumun-
414 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

ski. A već za pohrvaćene rumunske ’Ćiće’ u Istri i Rumune oko Ćepićkog


jezera znalo se općenito u naše vreme. Zato ti Vlasi nisu nosili srpska na-
rodna imena i prezimena, već vlaška: Bun, Bukor, Fečor, Singur, Surdul,
Šerban, Ursul i slična«.66
Savremeni slovenački istoriograf-etnolog Marko Treseglav, na ko-
jeg se pozivaju skoro svi slovenački istoriografi i etnolozi, veoma jasno je
napisao: »U Žumberku i Beloj krajini naziv ’vlah’ je pre svega označavao
njihov poseban uskočki društveni status. Imena, koja bi jasno pokazivala
etničku pripadnost, retka su. S obzirom da su novi doseljenici bili veći-
nom pravoslavni Srbi, ime ’Vlah’ se koristi i kao sinonim za pravoslavca«.
Josip Mal kaže da isprva, dok su takve veće seobe bile neobična
pojava, za izbeglice nije uopšte bilo skupnog imena pa je prevladao na-
ziv »vlah« označavajući stanovništvo romanskog porekla koje se, posle
velike seobe naroda, održalo među novodošlim balkanskim Slovenima.
Po dolasku Slovena bili su Romani i Arnauti potisnuti u brda i pretvorili
se u pastire i nomade. Iz starosrpskih hrisovulja tačno se vidi da je Srbin
seljak i stalno nastanjen, a da je Vlah pastir i nomad. Tokom stoleća, to
malo latinskog, odnosno romaniziranog staroilirskog življa stopilo se sa
slovenskim. To važi i za Vlahe i za Morlake koji su se selili prema severu, u
srpske, hrvatske i dalmatinske krajeve. I istarski Ćići i Morlaci nisu ništa
drugo nego pohrvaćeni Vlasi (str. 177/78).
Vlah, Hrvat ili Srbin bili su plemenski pojmovi koje su i savremenici
strogo razlikovali. Kad su Dubrovčani krajem XIII veka sklopili ugovore
sa srpskim i bosanskim knezovima, imenuju se strane Srbljin i Dubrovča-
nin, a pored njih i Vlasi. I zakon za hrvatske Vlahe županije cetinske, iz
1436. godine, spominje »Srblje«, koje striktno razlikuje od Vlaha i Hrvata.
To je razlog da je ostalo stanovništvo manje cenilo Vlahe pa je između Hr-
vata i Vlaha bilo večno suprotnosti, iako su Vlasi nosili najlepša hrvatska
imena. Zagrebački biskup Vinković s naročitim zadovoljstvom konstatu-
je da su Vlasi, koji su se pokatoličili, napustili svoje vlaško ime i unapred

66 Adam Pribićević, »Naseljavanje Srba po Hrvatskoj i Dalmaciji«, AVALA, IŠP, Vin-


dzor, Ontario, Kanada, str 9.
415 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

se zvali Hrvatima... General Erazmo Turn pisao je da se uskocima Čićima


dodele ista prava kao i uskocima Srbima, a Nikola Jurišić Čiće zove »Vlasi-
ma romanskog porekla« (str. 178/81).
Belokranjci su žumberačke uskoke nazivali »starovercima«, kad su
hteli označiti njihovu veru, a kad su imali na umu njihovu narodnost, na-
ročito njihov govor, onda bi ih nazivali »Vlasima«. Ovakvo nazivanje od
strane Slovenaca ni u sadašnjosti ni u prošlosti nije nikada imalo nešto
uvredljivo, kao što je to slučaj ponekad u Hrvatskoj (str182).
Očigledno je da je ovo jedan od Malovih slabijih zaključaka, s ciljem
da opravda Kranjce. Naprotiv, Kranjci su nas itekako pogrdno nazivali
Vlasima. Bitna razlika je što Kranjci to nisu (prvenstveno) radili s ciljem
odnarođivanja i asimilacije, a Hrvati upravo s tim ciljem.
»Osobite gospodarske i socijalne prilike, sloboda od poreza i sličnih
podložničkih nameta, dalje vojnička služba, posebni običaji i druge ple-
menske osobine, posebno razlika u jeziku, sve je to Uskoke razlikovalo od
okoline« (str. 181).
Mal više puta dovodi u vezu rimokatolike Hrvate i Vlahe u smislu
njihovog sjedinjavanja, odnosno pohrvaćivanja Vlaha. Stanovnike Ćića-
rije, između Buzeta i Veprinca, smatra starim Vlasima i kaže da ih Hrvati
nazivaju Vlaho-Ćiribircima, slično onima u pazinskom kraju, ali i da ih
razlikuju od Vlaha-Arbanasa južno od Raše, Žminja, Kringe i Baderne.
Govore neku mešavinu rumunskog, latinskog i novogrčkog. U selima
Sušnjevica, Nova vas i Brdo bilo ih je prema popisu iz 1910. godine 900
duša. Svi su se ostali tokom vremena pohrvatili (str. 104).
Između Brinja i Brloga naselio je 1639. grof Herberštajn 200 uskoka,
bez saglasnosti plemića Frankopana, pa on piše Dvorskom ratnom veću
u Gracu da ima oko 200 duša, da su pravoslavne (grčke) vere, a da bi bilo
dobro da se tamo nasele katolički Vlasi, kojih ima dosta i rado bi došli iz
Turske (str. 100).
Oko Tržiča živi stanovništvo koje zovu Bezjaci (Hrvati), ima ih oko
15.000 duša, ne govore furlanštinu, nego nekakav iskvareni talijanski je-
zik. To stanovništvo je druge rase, odnosno priseljeni romanski uskočki
Vlasi, koji su docnije podlegli italijanskom jezičkom uplivu (str. 101).
416 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

Niz interesantnih podataka o »zavrzlami« u trouglu Hrvati-Vla-


si-Srbi, nalazimo i kod V. Klaića. Pišući o statusu dodeljenom »dobrim«
Vlasima 1436. u župi Cetina on naglašava: »Budući da je statut sastavljen
hrvatskim jezikom i pisan ćirilicom, nema sumnje da su ti Vlasi govorili
tada hrvatski«. To bi trebalo da posvedoče i njihova imena i prezimena
(Ninoje Stanković, Blaž Kočić, Milić Ostojić, Hrelja Golešević, Vukac Voj-
nović, Radivoj Vitković).
Međutim, Klaić previđa da su ćirilica i navedena imena i prezimena,
ipak, bliža srpskom nego hrvatskom narodu. A da Klaiću, ponekad, nije
bilo jasno o kome govori, svedoči i njegova tvrdnja »da se ti Vlasi ne mogu
pribrojati ni Srbima ni Hrvatima« (str. 26/27). O Vlasima Ćićima u Istri
Klaić kaže da se 1463. još nisu bili potpuno pohrvatili. Pohrvaćene Vlahe
Klaić nalazi 1487. na Zrmanji, a među njima i Tomu Kalčića (str. 28).
Da Klaić, ipak, razlikuje Srbe i Vlahe potvrđuje njegovo pisanje: »Ot-
kad je srpski despot Đurađ Branković ustupio kralju Sigismundu godine
1427. Mačvu s Beogradom i Golupcem, počelo se sve više Srba naseljavati
po Ugarskoj, Slavoniji, posebno Srijemu. Ta je seoba Srba ili Raščana pos-
tala još življa kad su Turci nakon pada Smedereva Srbiju 1456. pretvorili
u pašaluk« (str. 29).
Iako je Klaić izneo niz protivrečnih ocena i o Srbima i Hrvatima i o
njihovim vezama s Vlasima, ono što je napisao o situaciji u Hvatskoj posle
Mohačke bitke i doseljavanju uskoka to u potpunosti demantuje: »Svi ti
doseljenici pripadaju narodu hrvatsko-srpskom, govore hrvatskim ili srp-
skim jezikom, a imaju golemom većinom narodna prezimena i narodna
krsna imena. Vjere su pak pretežno grkoistočne (pravoslavne). Naravno
da ima među njima i potomaka srednjevjekovnih i romanskih Vlaha, koji
su u to doba bili već dobrano pohrvaćeni i posrbljeni«.
Da je Klaić ovaj put napisao »nepoželjnu istinu« pokazuje reakci-
ja uredništvo njegove knjige u Zagrebu. Iako je godina izdavanja 1985. i
iako smo još u Jugoslaviji i još (neki) veruju u »bratstvo i jedinstvo na-
ših naroda i narodnosti«, uredništvo u napomeni kaže: »Klaić je u duhu
svojeg vremena pogrešno mislio da Hrvati i Srbi tvore jedan narod« (str
620/621).
417 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Vrlo poučno. Klaić je početkom 20. veka (po)mislio nešto u šta ure-
dništvo pri kraju veka ne veruje. Želeo bih samo da dodam da su mnogi, i
pre i posle Klaića, mislili ili i dalje veruju da su Srbi i Hrvati, ako ne jedan,
a ono dva veoma, veoma slična naroda. Nije nepoznato i da ti i takvi iz
19. veka pripadaju onom užem, pametnijem i vrednijem delu, i srpskog i
hrvatskog naroda.
Uveren sam da je i sam Klaić osećao potrebu da pobliže zauzme stav
o tom problem pa je napisao nešto što zaslužuje da se prenese u celini: »U
novije se vrijeme mnogo nagađa o podrietlu i narodnosti Vlaha, koji se
tijekom XVI i XVII stoljeća sele iz zapadnih turskih pokrajina, osobito iz
bosanskog vilajeta, u Hrvatsku i Slavoniju. Neki povjesničari naprosto ih
proglašuju Srbima te ih njima i pribrajaju; drugi opet drže ih za Rumunje
(Romane) koji su se tek nakon seobe pohrvatili, dotično posrbili. Među-
tim, ti Vlasi govore i pišu već prije seobe hrvatskim ili srpskim jezikom,
imaju narodna hrvatsko-srpska imena i patronimička prezimena. Prema
tome smatrati nam je te Vlahe gomilom puka jezika hrvatskog ili srpskog
koja tada nije imala nikakve narodne svijesti. Zašto pak u njih nije bilo
narodne svijesti, moglo bi biti više razloga. Bilo je među njima jamačno
dosta još u XIV i XV stoljeću pohrvaćenih i posrbljenih Romana, dakle po-
tomaka pravih Vlaha, pa onda mnogo i takvog slavenskog življa, koji nije
trajno spadao ni pod hrvatsku ni pod srpsku državnu organizaciju (osobi-
to u Bosni, Hercegovini, Duklji i Zeti) pa tako nije ni hrvatsko ni srpsko
narodno ime u njih preteglo.
Kad bi se htjelo točno ustanoviti koji se Vlasi mogu pribrojati napo-
se Hrvatima a koji napose Srbima, trebalo bi najprije istraživati, odakle je
koje vlaško naselje došlo, da li naime potječe iz prvotno starohrvatske ili
starosrpske oblasti. Ima takvih vlaških skupina koje su potekle iz nutar-
njih turskih zemalja (nekad srpskih), a Turci ih kojekuda razmještali dok
nisu prebjegli u kršćansku zemlju, ali ima i takvih koje su u XIV i XV sto-
ljeću živjele na tlu potonjega Kliško-livanjskog, Ličko-zakračkog i Bihać-
kog sandžaka, pa su u XVI i XVII stoljeću prelazile u krščansku hrvatsku.
Prvi se mogu pribrojati Srbima, drugi Hrvatima.
Vlasi koji su u XVI i XVII stoljeću prelazili u Hrvatsku i Slavoniju,
bili su velikim dijelom (ali ne isključivo) vjere grkoistočne ili pravoslav-
418 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

ne. Radi toga ih je najprije rimokatoličko svećenstvo u Hrvatskoj stalo


identificirati sa Srbima (Raščanima). Organizacijom srpske crkve u Hr-
vatskoj i Slavoniji raširilo se poslije srpsko narodno ime i među samim
Vlasima« (str. 519).
Očigledno je da se Klaić potrudio da precizira svoje viđenje i sazna-
nja i doprinese boljem razumevanju problema. Takav prilaz i napor zaslu-
žuje poštovanje pa ne bi bilo pošteno kopati po napisanom i tražiti dlaku
u jajetu.

Autor o »Vlasima«

S obzirom da sam se još u detinjstvu suočavao s pogrdnim nazivom »Vlah«


u etničkom smislu, i to češće od strane Kranjaca, nego Hrvata, normalno
je da sam u životu tragao za istinom. Prvog Vlaha sreo sam 1964. godine u
Beogradu. Bio je to moj drug Kosta, Makedonac vlaškog porekla. Nastojao
sam da od njega saznam više o Vlasima. Ono što mi je rekao, nisam mogao
da bitno dopunim ili proširim kroz brojne razgovore i kontakte s ljudima
vlaškog porekla u kasnijim privatnim ili službenim odnosima.
Zaključak svih mojih »istraživanja«, bolje rečeno mog životnog
iskustva u tom pogledu, samo je potvrda onoga što mi je Kosta rekao:
»Ako je čovek stvarno vlaškog porekla, odnosno ako zna da je etnički
Vlah, on mora da ima u sebi nešto vlaško (jezik, muziku, običaje, nošnju,
način verovanja, ishranu...) i to kad-tad, na neki način, mora da dođe do
izražaja. Ako toga nema, onda pretpostavljeni Vlah nije etnički Vlah, jer
nema svest o svom vlaškom poreklu, odnosno više nema u sebi ništa vla-
ško pa od njega ne bi trebalo praviti Vlaha«.
U to sam se uverio mnogo puta u kontaktu s ljudima za koje ni po
čemu nisam mogao da pretpostavim da bi bili vlaškog porekla. Međutim,
u ekstremnim situacijama, odnosno raspoloženjima radosti, tuge i ljut-
nje, možda i nesvesno i protiv svoje volje, proradila bi »vlaška krv« pa bi se
zaigralo i zapevalo, zakukalo, opsovalo ili posvađalo »po vlaški«. Smejali
smo se i šalili na račun »Vlaha«, koji svoje vlaško »kriju ko zmija noge«.
419 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Proučavajući različite izvore o Vlasima našao sam i mnoštvo intere-


santnih, ali i pogrdnih mišljenja. Izdvajam samo četiri: Vlasi su narod koji
svi smatraju »nenarodom«; Vlasi se svuda spominju, svašta im se pripisu-
je, ali niko ne može pouzdano da utvrdi da li je to tačno; Sigurno je samo
jedno – da bi se neko nazvao Vlahom, morao bi sam prethodno da kaže da
je svestan da je »Vlah«; Vlasi su prespavali istoriju pa ih se danas svi odriču
jer nikada nisu bili nacija, nisu stvorili državu.
Nisam siguran da li je tačnije da u tih nekoliko redova ima dosta is-
tine ili da je tu sadržana i cela istina i sve dileme i zloupotrebe u vezi s
Vlasima?
Proizilazi barem sledeće: postoje dve vrste Vlaha – u nacionalnom
(etničkom) pogledu i u društvenom (statusnom) pogledu («vlaški sta-
tus«). Etnički, »prvi i pravi Vlasi« su narodi romanskog porekla, dakle
Rimljani, odnosno njihovi etnički slednici Italijani i još neki. »Drugi Vla-
si« su romanizirani narodi: na jednoj strani Rumuni, na drugoj drugi sta-
novnici Balkana pre dolaska Slovena (Iliri, Tračani, delovi Grka, Bugara,
Albanaca).
Pravih, etničkih Vlaha, potomaka Rimljana, bilo je i ima uglavnom
na obali Jadranskog mora, dakle među Hrvatima. Rumuni, romanizirani
Dačani, imaju svoju nacionalnu državu i svest o svom poreklu. Kao naci-
onalna manjina žive oni i u susednim državama. Na prostoru Jugoslavije
najviše ih je bilo i ima u Srbiji. Ni jedni ni drugi u ovom trenutku nisu
predmet našeg interesovanja.
U vezi s tom drugom grupom (vrstom) Vlaha, odnosno romanizira-
nih predslovenskih stanovnika Balkana, mislim da niko ne bi mogao da
kaže koliko je potencijalno bilo, odnosno koliko ima »vlaških« grupa, ili
etnikuma. Ako to do danas nije istraženo, ne mora da bude ni ubuduće.
Živećemo i bez toga.
Međutim, sa stanovišta predmeta razmatranja u ovoj knjizi postoje,
ipak, barem dve vrste tih romaniziranih prastanovnika Balkana, potenci-
jalnih Vlaha: prva, oni koji se tako osećaju i izjašnjavaju, dakle »priznaju«
da su Vlasi, ili kod kojih je »vidljivo« vlaško poreklo (imena i prezimena,
jezik, muzika, nošnja, običaji, kultura). Takvi Vlasi su stvarno »Vlasi«, bez
obzira na praporeklo, od kojih su na području Hrvatske već »pohrvaćeni«
420 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

dobar deo Dubrovčana i stanovnika Dalmacije. Posebnu grupu čine Mor-


laci u jadranskom zaleđu i Ćići u Istri i Kvarneru. Vlasi u Srbiji, uglavnom,
žive u severoistočnom delu, tzv. Negotinskoj krajini.
Za razliku od ovih, posebna grupa balkanskih Vlaha su one grupe
doseljenika (uskoka, o kojima je ovde reč), koji su, (zlo)voljom drugih,
manje iz neznanja, a znatno više iz političkih, verskih i drugih interesa,
nazvani (nabeđivani, sumnjičeni, optuživani) da su »Vlasi«, iako oni ne-
maju svest o svom »vlaškom poreklu« i ne prihvataju da ih se tako zove te
na taj način »odnarođuje«. Tu sudbinu doživeo je i doživljava sav srpsko-
-pravoslavni narod na području Austro-Ugarske, žumberački uskoci kao
prvi.
Kao što je nedozvoljivo, sramno, necivilizacijski pa i genocidno na-
zivati neki narod u celini, njegov deo ili pojedince imenom koje on ne
prihvata, jer on o tome nema samosaznanja i svesti, toliko bi bilo »ne-
naučno« i istorijski neistinito tvrditi da doseljenici, srpsko-pravoslavni
uskoci, nisu imali, niti imaju, bilo kakve veze i dodirnih tačaka s nekom
skupinom romaniziranih prastanovnika Balkana, odnosno s »Vlasima«.
Smatram da to važi i za žumberačke uskoke.
Što se tiče »vlaškog statusa« kao društvene (socioekonomske) i po-
ložajne kategorije, stvar je mnogo jednostavnija. Predslovensko vlaško
stanovništvo, posebno ono romanizirano, imalo je među većinskim i do-
minantnim Južnim Slovenima od početka poseban položaj, podjednako
jer je to bilo uslovljeno i jer su oni to »hteli«, ali se njihov status nije tada
tako zvao.
Njihov poseban društveni položaj kao »vlaški status« ozvaničili su
Turci, pri čemu su oni manje razmišljali ko je kog porekla pa su u isti »vla-
ški koš« trpali sve koji su na to pristajali dobrovoljno ili koje su »u taj koš«
privukli ili ih na to prisilili. Pošto su Turci pogrdno, »Vlasima« krstili sve
pravoslavne koji su im se prvi i našli na putu, razume se da su i Srbi »stra-
dali« među prvima, a možda i najviše.
Kad su brojni hrišćani, turski podanici, velikom većinom pravoslav-
ni i Srbi, odlučili da izbegnu iz Turske, a kasnije i da prebegnu na teritoriju
hrišćanske Habsburške Monarhije, ali s posebnim društvenim statusom,
Habsburške vlasti nisu morale da razbijaju glavu kako taj fenomen ka-
421 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tegorizirati i nazvati, nego su jednostavno od svojih »prijatelja Turaka«


preuzeli »vlaški status, kao proverenu i dokazanu društvenu kategoriju i
naziv« i žumberačke uskoke strpali u »vlaški koš Monarhije«, iako su bili
svesni, a i carevi su pisali, da se radi o Srbima i Raščanima.
Ni žumberački ni drugi uskoci nisu imali razloga da se tome
suprotstavljaju, s obzirom da su svim silama nastojali da dobiju baš takav
poseban društveni status, a kad su ga dobili, da ga i odbrane. Njih je inte-
resovala suština, a ne ime, koje im, samo po sebi, ništa nije značilo, bilo
»vlaško« ili neko drugo. Ko zna, možda bi tako i ostalo da se nije diralo
u njihov društveni (vlaški) status i versko i etničko poreklo, odnosno da
nije bilo unijaćenja. Pošto su svi Hrvati i Kranjci bili rimokatolici, i zbog
toga smatrali da su »praviji, vredniji i ispravniji hrišćani«, morali su žu-
mberački i drugi uskoci da se »prisete« i svog verskog i svog nacionalnog
porekla, i tako je sve počelo, vekovima se nije završilo, a »tinja« i danas.
Pošto je problem raščlanjen i podrobno objašnjen, vreme je da se
»vratim« u Žumberak i razmislim šta bi od iznetog moglo da važi za žu-
mberačke uskoke i Vlahe. Tu moram da budem kristalno jasan: niti jedan
zvanični dokumenat i niti jedan ozbiljan istoričar žumberačke uskoke ne
dovodi u vezu s Vlasima. Valvasorovo pisanje je toliko proizvoljno i pro-
tivrečno da on samog sebe pobija u istoj ili već u sledećoj rečenici. Kod
većine drugih pa i kod zvaničnih austro-ugarskih vlasti »vlaško« se žu-
mberačkim uskocima »pripisuje« povodom i u vezi s njihovim posebnim
društvenim statusom »slobodnih seljaka-vojnika (krajišnika)«. Prema
tome, samo klerofašisti mogu da ih nazivaju Vlasima u etničkom smislu,
s ciljem da ih negiraju i »pretvore« u etničke Hrvate. S druge strane, samo
slabi poznavaoci stanja i prilika mogli bi da tvrde da žumberački uskoci
nemaju s Vlasima baš nikakve veze.
U prilog izvesne veze žumberačkih uskoka i Vlaha spomenut je na-
ziv sela Pilatovci, »katuništa«, nekada senokoše ispod Gere, čemu treba
dodati i prezime i selo Vlašići, zatim Vlašić brdo i, eventualno, nekoliko
imena i prezimena. Da li ima još nešto? Verovatno! Neka doda i iznese u
javnost onaj ko uoči!
O Pilatovcima je dosta napisano. Kad sam ovo o njihovom selu i mo-
gućem vlaškom poreklu izložio nekim Pilatovčanima, saslušali su me, a
422 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

onda, kao komentar i odgovor, počeli sa: »Bog mater... svima koji nama
propisuju šta smo i ko smo«. Katuništa, verovatno, vuku poreklo od vla-
ške reči »katun«, što znači pastirsko naselje (boravište). S obzirom da su
katuni prihvaćeni i gde je bilo i gde nikada nije bilo Vlaha, zahvaljujem
»drugovima Vlasima« što su jezik na ovim prostorima obogatili barem
jednom rečju.
Ni Vlašići, nosioci tog prezimena, niti stanovnici istoimenog sela,
nisu »svesni« da su etnički Vlasi, već su mi, ne znajući ko sam, »nabili na
nos« pitanje: Šta je, onda, hrvatski ban Franjo Vlašić, Blanka Vlašić, za-
što Vlaška ulica u Zagrebu, otkud razni Vlahovići, Vlahutini, Vlaići, Vla-
jići...?67 »Ako Hrvati priznaju da su imali »vlaškog bana«, mi nemamo ar-
gumenata da tvrdimo da i mi nismo vlaškog porekla«. Gledao sam kako da
se izvučem »bez većih gubitaka«, a hrvatskoj naučnoj istoriografiji ostav-
ljam da odgovori na ova i druga slična pitanja.
Kakav je Hrvat bio ban Franjo Vlašić možda pokazuje i činjenica da
je Lukijanu Mušickom vladiki karlovačkom, kad mu se ovaj obratio za
pomoć u vezi s osnivanjem narodnih škola, zamerao što spominje ime
srpsko u Hrvatskoj (Radeka, str. 175). Ne znam kako bi bilo da se Mušicki
obratio Vlašiću kao Vlah Vlahu?
Ne bi bilo pošteno da ne podsetim da nešto slično važi i za »drugove
Kranjce«. Dovoljno je da se saglasiš da ti prezime završava na »č« i odmah
postaješ »čisti Slovenac«, čistiji i od vode s izvora, bez obzira na etničko
poreklo. Na stolu ispred sebe imam časopis »Belokranjec«, izlazi za po-
dručje belokranjskih opština Metlika, Semič i Črnomelj, a najviše priloga
»proizvodi« Rudi Vlašič. Prijatelji kažu: »J... te bog, pa ovaj ’naš vlah’ napi-
sao više od pola ’Belokranjca’«. Ako mi se pruži prilika pitaću Rudija kako
je od običnog, »prekletog Vlaha« stigao do evropskog Kranjca?
Ali šalu i ironiju na stranu! Ja sam i dalje ubeđen da postoji veza
između žumberačkih uskoka i »nekakvih i nekih Vlaha«. S obzirom da
nemam pouzdanih dokaza koji bi mi omogućili da »prstom uprem« u ne-
koga i proglasim da je vlaškog porekla, što i ne želim jer bi se u tom sluča-

67 Franjo Vlašić (1766-184) je rođen u Ugarskoj. Bio je baron, general i hrvatski ban
1832-1840.
423 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ju spustio na nivo fašističke ideologije, politike i »naučne« metodologi-


je, ostaje mi da pretpostavim da je deo srpskog naroda, odnosno budući
žumberački uskoci, pre ko zna koliko vekova, ko zna gde, zbog čega i na
koji način, došao i bio u vezi s delom naroda koji su drugi narodi nazivali
Vlasima, a koji možda i nije bio svestan svog etničkog »vlaškog« porekla.
Da budem konkretan. Pošto su se srpsko-pravoslavne i vlaško-pra-
voslavne zajednice (skupine, grupe) sretale, svojom voljom ili slučajno,
neminovno su uspostavljale i održavale određene odnose, međusobno
uticale jedna na drugu pa se i mešale. Kako je taj proces tekao, teško je
reći jer o tome nema nikakvih pouzdanih podataka. Međutim, na osnovu
svega što znamo o Vlasima i srpsko-pravoslavnim seobama u Žumberak,
neke činjenice i »pravila« u njihovim odnosima su sasvim izvesni.
Srpskim i vlaškim etničkim skupinama zajedničko je bilo pravo-
slavno hrišćanstvo, što je tada bilo više nego dovoljan razlog da budu bliži
jedni drugima ne samo u odnosu na islamsku tursku agresiju nego i na
rimokatolike.
Srbi su primili i ispovedali pravoslavno hrišćanstvo na starosloven-
skom jeziku, koji su im standardizirali i »opismenili« Ćiril i Metodije, a
koji je snažno delovao na povezivanje i odnose ne samo Srba nego i svih
Slovena međusobno. Nije mi poznato da bi Ćiril i Metodije na nekom
drugom jeziku širili hrišćanstvo među romaniziranim narodima, poseb-
no Vlasima? U svakom slučaju, staroslovenski jezik je bio neuporedivo
prošireniji, bolje uređen, pogodniji i uticajniji od vlaškog (ako je takav
jedinstven jezik uopšte i postojao) ili od pojedinih vlaških dijalekata. Sto-
ga je sasvim moguće da su vlaške etničke skupine, primajući pravoslavno
hrišćanstvo primale i staroslovenski jezik, ili primale staroslovenski jezik
da bi mogle da prime i ispovedaju hrišćanstvo. A i poznato je da u rumun-
skom jeziku postoji trinaest posto slovenskih reči.
Izvesno je i da su srpsko-pravoslavne skupine Žumberčkih uskoka
dolazile u dodir s malobrojnijim vlaškim etničkim grupama, pojedinač-
nim porodicama ili pojedincima, tako da je njihov uticaj bio dominantan
i jednostran, odnosno da su Vlasi više težili da im se »priključe«, nego što
su ovi nastojali da ih na to »nagovore« ili što su ih trebali.
424 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

Nema nikakve sumnje i da su srpsko-pravoslavne skupine žumbe-


račkih uskoka bile ne samo socijalno nego i etnički svesnije i kompaktni-
je, s obzirom da ih je povezivala i snažna svest o srpskoj srednjovekovnoj
državi i njezinoj propasti, što kod vlaških skupina nije bio slučaj jer nikad
nisu imali državu ili neki drugi oblik čvršće ekonomsko-socijalne zaje-
dnice.
Zajednički im je bio i poseban, »vlaški socijalni status«. Vlaške
etničke skupine su, zaista, imale »vlaški status« i prije turskih osvajanja,
a srpske skupine su dobijale »vlaški status« ne zbog svog etnički vlaškog
porekla, nego zbog položaja koji bi se time zadobivao.
Izvesno je i da su manje vlaške grupe, porodice i pojedinci nastojali
ne samo da se »pridruže« već da se i potpuno »sažive« sa srpskim etnič-
kim skupinama, oslobađajući se sveg vlaškog, a prihvatajući sve srpsko.
Da li im je srpska većina »otvarala sva vrata« i prihvatala ih bez ikakve
rezerve ili ih je na to čak i prisiljavala, ostaće večita tajna? S obzirom da
u Žumberku ne postoji svest o bilo kakvom i bilo čijem vlaškom poreklu,
kao i da na »vlaško« asocira i liči samo nekoliko izraza, nekoliko toponima
i nekoliko imena i prezimena, dalo bi se zaključiti da je proces potpune
asimilacije tekao gotovo neprimjetno, bez otpora i prisile.
Ako rečenom dodam da u jeziku Žumberčana, sem katuništa, nisam
našao niti jednu jedinu vlašku reč, u nošnji niti jedan jedini elemenat, po-
sebno ne one šubare od ovnećeg runa, a da vlašku muziku (uostalom kao
i recimo mađarsku) prepoznajem već po prvim taktovima, da ne idem u
detalje, onda mi ne ostaje ništa drugo, nego da svoju priču o »vezi« između
žumberačkih uskoka i Vlaha proglasim završenom. Jedno je sigurno, na-
pisano bih korigovao samo ako bih došao do novih, pouzdanijih saznanja!

ŽUMBERAČKI USKOCI NISU SENJSKI USKOCI

Uvodno razmatranje

Zabluda o žumberačkim uskocima kao o senjskim, u smislu da su se senj-


ski uskoci, pošto su morali da napuste Senj, doselili u Žumberak pa postali
žumberački uskoci, teško je objašnjiva ne samo sa stanovišta nastanka,
425 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

već i što se, bez ikakvih osnova, održava sve do današnjih dana. Mnogo
sam video, čuo i pročitao, a podosta i napisao, ali se ne sećam da sam nai-
šao na logičku i smisaonu glupost ravnu toj.
Ali ta zabluda postoji i spominje se i ovih dana. Više Žumberčana
pitalo me da li smo mi senjski uskoci. Samo jedan je pitao na način da mi
je bilo jasno da on ne želi da čuje mene, nego da me uveri u to. On je, »za-
paljivim tonom«, svojstvenim onima koji ne žele da čuju istinu, »slagao«
događaje i uspostavljao nepoznate veze i odnose.
Nedavno mi je jedna Žumberčanka postavila isto pitanje, a i prisu-
tni su bili zainteresovani da čuju o tome. Pošto sam ukratko objasnio da
žumberački i senjski uskoci nemaju »skoro ništa zajedničkog«, Marta je
ispričala da je s jednom grupom pošla u Senj, jer je rečeno da će se tamo
videti i čuti odakle potiču žumberački uskoci. Kako, sem razgledanja ne-
kih zidina i izložbi o senjskim uskocima, o žumberačkim uskocima nije
bilo ni reči, smatrali su se prevarenima pa su organizatore podsetili zbog
čega su došli! Oni su »mudro prećutali« prva pitanja, a na ponovljena su
drsko i uvređeno odgovorili: »Pa zar niste videli?« Marta je onda rekla da
joj je konačno sve jasno, a »prevarantima« je »spomenula svu bližu i dalju
rodbinu«.
Pošto se prevare ili zablude u radikalnom obliku sve teže prodaje, u
poslednje vreme, tu i tamo, spominje se da se u Žumberak doselilo samo
nekoliko porodica senjskih uskoka. U »Žumberačkom krijesu« za 2010.
godinu objavljen je članak čiji je smisao da su se u Žumberak iz Senja do-
selile porodice Bastašića, Vukovića, Herakovića, Živkovića, Stipanovića,
Radića, Jurića, Kolakovića i Vukasovića. To je, verovatno, inspirisalo Žum-
berčanina Iliju Stipanovića, diplomiranog inženjera, da na slovenačkom
jeziku objavi članak »Senjski uskoki v Žumberku«.68 Smisao članka je da
»pokaže« vezu između senjskih i žumberačkih uskoka, a osnovni pokaza-
telj su upravo navedena prezimena, kojih navodno ima ili je bilo i u Senju,
a kojih ima i u Žumberku.
U ova dva članka se spominju i naivno objašnjavaju dileme o kojima
će biti reči kasnije: da li su senjski uskoci bili (pretežno) katoličke verois-

68 Glasilo Društva Žumberčana i prijatelja Žumberka iz Metlike: »Žumberački izvor«


za 2014.
426 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

povesti i Hrvati te kad su to postali, zatim da li je među njima bilo i pravo-


slavaca i drugih naroda, te šta su radili na moru i koga su i od koga branili
i slično?
Da autoru Iliji Stipanoviću stvari baš nisu previše jasne pokazuju i
moji razgovori s njegovim bratom Jankom, koji je više nego svestan svog
srpskog i pravoslavnog porekla, ali ipak uvek spominje dilemu: da li su
Stipanovići senjski uskoci i poziva se na »svog brata, inženjera koji to bo-
lje poznaje«. Međutim, isti taj Janko kaže da je na crkvi Sv. Jovana u njego-
vim rodnim Visočama, sve do raspada Jugoslavije, bio ugraviran srpski grb
s četiri ocila. Prilikom krečenja crkve, posle raspada Jugoslavije, jedan od
Visočana je rekao da »bi to trebalo prekriti jer bi sad moglo da nam šteti«.
Tako je i urađeno, »istina je prekrita«, rekao je Janko.
S obzirom da se ovim problemom niko nije pozabavio na način da
izuči stvarnu vezu i odnose žumberačkih i senjskih uskoka i da je najteže
demantovati očiglednu neistinu, zaključio sam da bi prvo trebalo da iz-
nesem ono što je izvesno i za žumberačke i za senjske uskoke i šta im je
zajedničko.
O žumberačkim uskocima, uveren sam, čitalac sada zna dovoljno,
a o senjskim uskocima samo da su se, posle pada Klisa 1537. godine, na-
selili oko i u Senju, da su ratovali na moru i da je zbog njih dolazilo do
nesporazuma između Habsburške Monarhije, Turske, Venecije, rimskog
pape i Španije. Najzad, da je 1615. izbio i rat između Venecije i Habsburške
Monarhije, koji je završen Madridskim mirom 1617. pa su, u skladu s mi-
rovnim ugovorom, senjski uskoci, uzročnici rata, morali da napuste Senj
1618. godine.
Da li su i šta imali zajedničkog žumberački i senjski uskoci? Ima-
li su! Prvo, i jedni i drugi su uskoci, s tim što su Žumberčani bili »stari«
uskoci i što su po njima i svi drugi dobili to ime. Drugo, verovatno neko-
liko zajedničkih imena i prezimena. Treće, zajedničkog komandanta, na
primer Ivana Lenkovića, a kasnije i komandante Karlovačkog generalata.
Sve drugo je pod znakom pitanja? Na primer, nije isključeno da su neki
Žumberčani služili u blizini pa i u samom Senju, ali je malo verovatno
da su imali veze sa senjskim uskocima, barem onima koji su delovali na
moru i koji su kasnije preseljavani.
427 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Dakle, odgovorno i korektno istraživanje trebalo bi prvo da opovr-


gne teoriju da su postojali samo jedni uskoci, senjski, koji su nešto »zab-
rljavili« u Senju pa su morali da se presele u Žumberak i tako postali žu-
mberački uskoci, te da utvrdi da li se i koliko porodica senjskih uskoka,
možda ipak, preselilo u Žumberak, u koja sela i koje su to porodice.
Zadatak bi bio mnogo lakši da je njihova istorija prikazivana objek-
tivno, da zvanični izvori ne samo da nisu demantovali greške i zablude
nego su ih i ozvaničavali, čak i kasnih 60-ih godina dvadesetog veka, za
vreme Jugoslavije, kad je trebalo da svi budemo slobodni i ravnopravni i
kad smo verovali da sve zvanično važi kao istinito.
Ponesen romantičarskim zanosom, najpoznatiji hrvatski književ-
nik 19. veka August Šenoa (1838–1881),69 napisao je roman »Čuvaj se
senjske ruke«. Koliko je Šenoa pisao o senjskim uskocima realno i istinito
govori i tekst u Enciklopediji leksikografskog zavoda: »Šenoa je u svojim
djelima dao maha svojoj fantaziji i narativnosti protkanoj postojanom
vjerom u budućnost svoga hrvatskog naroda«.
Bez malicioznosti i zle namere, treba podsetiti da slučaj Augusta
Šenoe podseća na već spomenutog Pavela Josefa Šafarika ne samo po po-
reklu nego i po glorifikovnju istorije naroda kojima etnički ni Šafarik ni
Šenoa nisu pripadali. Da li su tako pisali zbog toga što Šafarik nije pozna-
vao istoriju Srba, a Šenoa istoriju Hrvata, ili su zbog toga što su veličajući
istoriju hrvatskog naroda s kojim se Šenoa identifikovao, i istoriju srps-
kog naroda prema kojem je Šafarik osećao velike simpatije, veličali i dizali
cenu i sami sebi, ostaće zauvek nepoznato?
Dakle, zvanični izvor, Enciklopedija leksikografskog zavoda, knjiga
6, izdata u Zagrebu 1969, za direktorovanja Miroslava Krleže, upozorava
na Šenoinu nerealnost, ali to gubi svaki smisao kad se pogleda šta u toj
istoj enciklopediji piše o uskocima. »Uskoci, prebjezi koji su od druge po-
lovine XV stoljeća bježali pred Turcima ili iz krajeva pod njihovom vlašću,
prelazili (’uskakali’) u susjedne hrvatske krajeve i nastavljali borbu pro-
tiv Turaka. Istaknutu istorijsku ulogu odigrali su uskoci koji su oko 1530.

69 Pravo Šenoino ime je August Ivan Nepomuk, otac mu je bio Čeh nemačkog pore-
kla, a majka Slovakinja iz Budimpešte.
428 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

prebjegli iz Hercegovine u Klis, odakle su neprekidno upadali i pustošili


susjedno tursko područje, što je potaknulo Turke da zauzmu Klis 1537.
Tada su se preostali uskoci preselili u Senj, gdje su kao vojnici Hrvatske
krajine bili više od 80 godine gradska posada. Otada se ime uskoka pro-
širilo na sve vojnike senjske kapetanije. Formacijski, posada se djelila na
četiri kumpanije, kojima su na čelu bili uskočke vojvode. Broj uskoka je
brzo rastao, jer su im se pridruživali novi bjegunci iz Turske i Mletačke
Dalmacije, tako da ih je početkom XVII stoljeća bilo oko 1.200...« Pošto su
stvorili tzv. »uskočku mornaricu«, u početku su napadali Turke, u čemu
ih je podržavala Vencija, ali su se, posle mira Venecije s Turskom 1540,
uskoci okrenuli i protiv Venecije. Pošto ih Habsburška Monarhija u tome
nije sprečavala, došlo je do ratnih sukoba između Venecije i Monarhije, a
uskočko pitanje je postalo i evropsko. Rat je završen 1615, odnosno, Ma-
dridskim mirom 1617, a Austrija se obavezala da će proterati uskoke, a nji-
hovo brodovlje spaliti. Te odredbe ugovora su sprovedene 1618. godine, a
senjski uskoci su »pretežno preseljeni u Žumberak i oko Otočca, a djelom
i oko Pazina i ispod Učke«.
I pored nužnog skraćivanja, vidi se koliko se prostora i značaja pri-
daje uskocima, ali samo senjskim. U tekstu, koji je izostavljan, spominju
se i Morlaci (Crni Vlasi), što znači da je i njih bilo među senjskim uskoci-
ma. O žumberačkim uskocima u enciklopediji nema ni reči, a Žumberak
se spominje samo kao područje u koje se preseljavaju slavni senjski usko-
ci, čime istorijska neistina ne samo da nije demantovana nego je zvanično
»ozvaničena i zakovana«.
Da bi sve bilo jasnije, u toj istoj enciklopediji o Žumberku je napi-
sano ciglo pet redova: »Gorovit kraj u zap. Hrvatskoj na jugozap. strani
Gorjanaca (1.181 m). Ime je dobio po starom gradu Žumberku. Glav. rijeka
Kupčina pritoka Kupe. Ž. je pokriven bukovim i mjestimično kestenovim
šumama. Stanovnici se bave poljoprivredom (mjestimično vinogradar-
stvom) i stočarstvom«. Sledi 18 redova teksta o »Žumberku u NOB«, što
je istina, ali Žumberak od toga nije imao ništa kad je bilo vreme, a danas
nam se to samo »obija o glavu«.
O žumberačkim uskocima, kao posebnoj istorijskoj skupini, u en-
ciklopediji nema ni jedne jedine reči. Uostalom, zašto bi se i pisalo? Ko
429 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

su oni u odnosu na senjske uskoke? Naravno, poslednje o čemu bih želeo


da arbitriram je ko je i koliko (istorijski) značajan i koliki je čiji udeo, ali
nepreciznosti i neistine, proizvoljnosti i loše namere, hvalisanje i oma-
lovažavanje, negiranje identiteta i pogrdno nazivanje moraju se barem
spomenuti. A još kad to »preteže« u zvaničnom izvoru, enciklopediji
čiji je direktor bio niko drugi nego Miroslav Krleža, onda to ima još veću
težinu. Iza njegovog autoriteta moglo je »svašta da se smesti«. Na takvu
politikantsku i lažnu »vešalicu« moglo je da se »obesi« sve što je (bilo) u
interesu politike, a ne samo žumberački uskoci.
A da žumberački i senjski uskoci nisu realno i ravnopravno tretirani
može da se pročita čak i u »Žumberačkom krijesu« za 1992, str. 83: »Iako
se nakon zaključenja Madridskog mira iz Senja u Žumberak doselilo sve-
ga nekoliko uskočkih obitelji, najviše Žumberčana još i danas smatra da
su porijeklom senjski uskoci. Na to je najvjerojatnije utjecala pozitivna
slika stvorena u književnim i povjesnim djelima«.
Ako bismo se upitali zbog čega je senjskim uskocima ne samo hr-
vatska književnost i istoriografija nego i politika davala i daje veću ulogu
i značaj nego su ih objektivno imali, posebno u odnosu na žumberačke
uskoke, jedan od razloga je i što su žumberački uskoci bili Srbi i pravoslav-
ci pa je njih trebalo na svaki način i svim sredstvima negirati, a senjske
uskoke je hrvatska istoriografija i politika od početka proglašavala Hrva-
tima i rimokatolicima. A da li je baš tako, videćemo kasnije.
Kad sam učio istoriju u karlovačkoj gimnaziji, odnos prema žum-
beračkim i senjskim uskocima bio je u skladu s napisanim u enciklope-
diji. Žumberačke uskoke nismo ni spomenuli, a o senjskim smo »učili«
slavopojke. Oni su se, već tada, »kao Hrvati, borili za Jugoslaviju«. Samo
što nije utvrđeno da je među njima već u to vreme bilo članova SKOJ-a i
simpatizera KP.

Poreklo neistine o odnosu žumberačkih i senjskih uskoka

Kao prvi, postavio sam sebi zadatak da pronađem ko je »otac« te neistine,


odnosno ko je (prvi) poistovetio senjske i žumberačke uskoke? Za divno
430 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

čudo, taj problem sam razrešio lakše nego što sam očekivao. U »Žumbe-
račkom kalendaru« za 1966, str. 56–109, pronašao sam izuzetno koristan
članak urednika i izdavača Milka Predovića pod naslovom »U blizini veli-
kog Žumberčanina«. Nažalost, članak je napisan na način da se u njemu
teško snaći, a ono najvažnije dato je u naznakama. Ovakav način pisanja
uporedio sam s ponašanjem gladnog čoveka, koji se odjednom nađe pred
stolom punim raznovrsne i ukuse rane pa ne zna šta i kojim redom da
jede. Milko Predović, imajući na raspolaganju obilje građe o svojim pre-
cima, a ograničen nekim preprekama, obilazio je kao »mačak oko vrele
kaše«. Zbog toga ću izneti samo ono što bi čitaocima bilo razumljivo i od-
nosi se na problem o kojem je reč.
»Veliki Žumberčanin« je Konstantin Stanić,70 a povod za pisanje o
njemu M. Predović je našao u Stanićevoj studiji »U odbranu Žumberač-
kog naroda«, reagujući na ono što je o žumberačkim uskocima 1791. napi-
sao Ignac de Luka (Ignatz de Luca), carsko-kraljevski savetnik i profesor
u Beču, a što je objavljeno u Zagrebačkom biskupskom kalendaru 1799.
godine. Stanić je argumentovano negirao i osudio de Lukino pisanje o
žumberačkim uskocima, posebno što je taj de Luka nekritički preuzeo
Valvasorovo proglašavanje žumberačkih uskoka Vlasima i što je poisto-
vetio žumberačke sa senjskim uskocima. Nažalost, Predović je, pišući o
svemu i svačemu, najmanje napisao šta je Stanić izneo o ovim problemi-
ma, obećavajući da će to kasnije učiniti. Ipak, i ono što je napisao, govori
samo po sebi.
Uglavnom, taj je de Luka žumberačke uskoke prikazao kao grubija-
ne kojima je razbojstvo jedna od najvećih vrlina, koji govore vlaški i sve u
tom smislu, u čemu se vidi Valvasorov »rukopis«, ali i neke nesuvislosti:
da su pod vodstvom bosanskog paše, krajem 16. veka opljačkali Austriju
pa su morali da budu 1616. preseljeni u Uskočke gore, u čijem je središtu
stari grad Žumberak. Bilo bi bolje da se zna šta je tačno napisao de Luka,
ali se i iz toga što je preneo Predović jasno vidi da se radi o preseljavanju
senjskih uskoka u Uskočke gore, dakle u Žumberak.

70 Stanić je rođen 1756. u Mrzlom polju, bio je grkokatolički sveštenik i vladika (bi-
skup) Križevačke eparhije (biskupije).
431 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Reagujući na proglašavanje uskoka »Vlasima«, Stanić je napisao po-


seban odeljak, što Predović naziva »člankom« i smatra ga posebno zani-
mljivim pa je obećao da će ga objaviti u celini u jednom od narednik bro-
jeva »Kalendara«, ali to nije učinio, tako da se, možda, nikada neće saznati
šta je Stanić napisao. Razlog bi se mogao naslutiti. Da je objavljeno ono
šta je napisao Stanić, kako bi M. Kekić i drugi u »Žumberačkim krijesovi-
ma« nastavljali priču o Žumberčanima kao Vlasima, i to posle više od dve
stotine godina.
Prema onom što je ostavio Predović, K. Stanić je napisao da su usko-
ci (budući senjski) napustili svoju rodnu grudu, pobjegli ispod turskog
jarma i sklonili se u Klis, odakle su napadali Turke. Pošto je Klis pao 1537,
uskoci su se povukli u Senj. Mlečani su nastojali da ostvare prevlast na
Jadranskom moru i da ugarskog kralja i austrijskog nadvojvodu potisnu
u kontinent. Uskoci su nastojali da osujete mletačke planove i sačuvaju
Jadransko more »hrvatskom narodu«. Među uskocima isticali su se kape-
tan Danijel Barbo, knez Martin Posedarski, vojvoda Marko Margetić, Juraj
Maslarda i čuveni Jurišić. Madridskim mirom, uskoci su bili »žrtvovani«.
Jedni su otpremljeni u pogranične tvrđave, drugi su se ukrcali na španske
brodove, a treći preselili u unutrašnjost.
Posebno je dragoceno kako Stanić obrazlaže zašto se žumberački
uskoci ne mogu poistovetiti sa senjskim? Prvi razlog je što zadarski nad-
biskup Minuci kaže za senjske biskupe da su dobri hrišćani i da kod njih
ne nalazi »vjerske zablude.« S obzirom da su žumberački uskoci pripadali
istočnom obredu, nije moguće da latinski biskup ne bi našao niti jedne
zablude kod žumberačkih uskoka. Drugo, senjski uskoci su dobijali sveš-
tenstvo od senjskog biskupa, a žumberački od »pravoslavne patrijaršije«.
Treće, Minuci (a i neki Sarpi) tvrde da su senjski uskoci preseljeni oko
Brloga, Otočca i Prozora, a preseljavanje u Žumberak niti ne spominju.
Stanić je naglasio i da su neki istaknuti hrvatski istoričari, poput Žu-
mberčanina Tadije Smičiklasa, Srkulja i Šišića, smatrali da su senjski usko-
ci preseljeni na područje Otočca i u Žumberak, ali i da su u pravu Radoslav
Lopašić, Karlo Horvat i Poparić i oni domaći i strani autori koji dokazuju
da senjski uskoci nisu preseljeni u Žumberak.
432 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

Milko Predović priznaje i da su »neki članovi Duhovnog stola zagre-


bačke biskupije«, čiji je član bio i K. Stanić, prihvatali i podržavali ono što
je o žumberačkim uskocima napisao spomenuti Ignac de Luka. Ne krije li
se »u tom grmu zec« prihvatanja i proširivanja neistine o žumberačkim
uskocima kao senjskim?
Neka mi bude dozvoljeno da kažem i da je Konstantin Stanić, prema
mojim ukupnim saznanjima, nesporno bio umniji čovek i čestitiji Žum-
berčanin od mnogih njegovih »srodnika«, pre i posle njega. Iz njegovog
pisanja, hteo on to ili ne, jasno se vidi istina o verskom i nacionalnom
poreklu žumberačkih uskoka. Ipak, žao mi je što je, demantujući neke
neistine i zablude drugih, Stanić i sam podržavao zabludu da je u verova-
nju žumberačkih uskoka, pravoslavnih hrišćana, bilo zabluda. Ali takav je
život! Da li je on u to verovao, stvar je njegove savesti. Međutim, jedno je
sigurno: da on nije prihvatao tu zabludu i da je nije branio i širio, on ne da
nikada ne bi dostigao najviši položaj u »zabludeloj« grkokatoličkoj hije-
rarhiji nego ne bi bio niti običan pop. Jer, u osnovi svih »zabluda« leži ona
najveća: zabluda pape i njegovih podrepaša, pretvorena u zlu nameru, da
je zabluda sve ono što nije rimokatoličko.
Pošto je Ignac de Luka identifikovan (kao prvi) »konstruktor«
zablude o žumberačkim uskocima kao senjskim, ali on nije i jedini. Ima
ih još, samo je »konstrukcija drugačija«. U argumentovanom i istinitom
svedočenju hrvatskog istoričara Radoslava Lopašića najvrednije je što on
ukazuje na još jednog »uzročnika« ove zablude i neistine, »povijestnika
Engela« i njegovo delo »Geschichte von Dalmatien« (Istorija Dalmacije).
Kao i Ignac de Luka, i Johann Cristian von Engel (1770–1814) je bio car-
sko-kraljevski savetnik i profesor u Beču. On je onaj popis žumberakih
uskoka iz 1551. godine naprosto predstavio kao popis senjskih uskoka i
time »potvrdio« neistinu koju je napisao njegov »kolega« de Luka. Oči-
gledno je da bečki carski savetnici i profesori nisu »razbijali glavu« takvim
sitnicama kao što je identitet žumberačkih uskoka i njihova istorijska
uloga. Dakle, još jedan stranac, kojem su se lako mogle »potkrasti grupne
greške«, namerno ili slučajno, istorijski je irelevantno, ali s tragičnim po-
sledicama. Narod kaže: »dvadeset batina po tuđim leđima ne boli«. To što
carsko-kraljevski savetnik i profesor u Beču nije ništa znao ili nije hteo da
433 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

zna o žumberačkim uskocima nikoga nije zabrinulo, k tome, to što je on


napisao, malo je ko pročitao, a još manje se udubljivao u suštinu. Skrećem
pažnju i da je Engel dosta pisao, ali je kratko živeo pa je pitanje koliko je
stvarno poznavao i proučavao problematiku koju je obrađivao.
S obzirom da je njegova »Istorija Dalmacije« objavljena početkom
devetnaestog veka, bilo je dovoljno vremena da se isprave greške, ali je to
jedini učinio Radoslav Lopašić, tek 1881, godine. Koliko su naredni isto-
ričari i politika temeljito izučavali istoriju i poštovali istinu, svedoči i či-
njenica da su neki, kao i spomenuti de Luka, videvši Engelov popis žum-
beračkih uskoka kao senjskih, a imajući u vidu da su se neka imena i pre-
zimena navodnih senjskih uskoka zaista nalazila u Žumberku, »mudro«
zaključivali da su se senjski uskoci preselili u Žumberak i »velikodušno«
postali žumberački uskoci.
Nije bilo važno ni da je vremenski u pitanju skoro čitav vek, u kojem
žumberački uskoci ne samo da postoje nego i deluju i već su ostavili du-
bok trag za istoriju i da o tome postoje brojna dokumenta. Niko nije »pri-
metio« ni da naselja u kojima su živeli popisani nikada nije bilo u okolini
Senja pa nisu mogla niti da budu »preseljena« u Žumberak. Za tako odgo-
vorne istoričare i »poštenu« politiku bilo je, verovatno, sasvim sporedno
pitanje identiteta, nacionalne i verske pripadnosti, kao i svega što iz toga
proizilazi, svega šta čoveka čini čovekom. Niko se nije upitao ni kako su to
senjski uskoci, »pravi i revni katolici i Hrvati«, koje je i papa »čašćavao«,
preseljavajući se usput postali pravoslavci, da bi u Žumberku »dobrovolj-
no, ognjem i mačem«, bili unijaćeni i pohrvaćivani?
Josip Mal iznosi dosta podataka o senjskim uskocima, ne baš po-
hvalnih. »Kad se tvrđava (Klis, prim. autora) morala posle 1537. predati
Turcima, morali su oni obećati slobodan odlazak braniteljima. Otišli su na
frankopanska zemljišta oko Senja, a delimično i u sam grad, gde su ostali
preko 80 godina, kao teški teret i strah Mletačke republike«. Bilo ih je od
250 do 600. Nisu bili samo vojnički najamnici, već su im se pridružili i
moru vični Dalmatinci, neki banditi, izgnanici i pobegli kažnjenici s teri-
torija papine i države Sv. Marka (Venecije). Te pustolove zvali su »ventu-
rinima«, a stanovali su u okolini Senja (str. 94).
434 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

Već 1559. postojao je plan da se senjski uskoci presele u tvrđave Pro-


zor, Otočac, Brinje i Ledenice, da ih u Senju ostane samo 50, kojima bi se
priključilo 50 običnih nemačkih najamnika, ali taj plan nije realizovan
(str. 95). »Napokon, Madridskim mirom, od 26. septembra 1717, oko 150
uskočkih porodica moralo je da napusti Senj i da se preseli oko Otočca,
Brinja, Prozora u Brloga; čak ih je nešto zašlo u Gomirje i među Žumber-
čane« (str. 99).
Papa Grgur XIII pisao je 7. juna 1579. nadvojvodi Karlu da je odlučio
da u stvari Uskoka pritekne u pomoć, određujući godišnju svotu Uskoci-
ma, »tim hrabrim četnicima«, na čemu mu se nadvojvoda Karlo zahvalio
7. septembra (str. 55).
A da u vezi sa senjskim uskocima stvari i odnosi nisu jasni, kao i da je
i papa imao svoje interese, Mal kaže da je papa Pavle V naredio početkom
1607. svom tajniku Lanfranku da najmi 12 dugih uskočkih lađa s Uskoci-
ma u svrhu izvidničke službe. Spisi i naredbe koji se na to odnose silno su
tajni i nejasni. Moguće je da je papa želeo da ih upotrebi protiv Turaka, ali
i protiv Mletačke republike, s kojom je bio te godine u ljutom sporu. Mle-
čani su postavili državnu iznad crkvene vlasti, zabranili crkvenu deseti-
nu i kažnjavali duhovnike koji bi postupali protivno novim zakonima. S
obzirom da je pretila opasnost da dođe i do rata, papa je stupio u vezu s
nadvojvodom Ferdinandom, a posredovao je i ljubljanski biskup Toma
Hren (str. 105/106).
Mal je barem ukazao da ima i »nešto trulo« u prošlosti senjskih
uskoka, ali su i dalje ostala neodgovorena mnoga istorijska i logička pi-
tanja. Na primer, kako su senjski uskoci kao obični »uskoci-pješadinci«,
u veoma kratkom vremenu uspeli da izuče morske veštine, izgrade mor-
naricu, postanu »pomorska sila«, ratuju sa svima, zavade Habsburšku
Monarhiju, Tursku carevinu, Špansku kraljevinu pa i »druga papu« i da u
celom tom zamešateljstvu uvek nepogrešivo znaju šta su »hrvatski naci-
onalni interesi«. Ili, recimo, kako je od najviše nekoliko stotina senjskih
uskoka, od kojih je preseljeno najviše 150 porodica, nastalo 4 do 5 hiljada
žumberačkih uskoka?
Ali da se vratim Radoslavu Lopašiću i »Crticama mjestopisnim i
poviestnim«. On jasno ukazuje »da Žumberački i Senjski uskoci nemaju
435 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

skoro nikakve veze«. Pošto konstatuje da svi istorijski spomenici i doku-


menta žumberačke doseljenike »vazda nazivaju uskocima«, on kaže i da
su se tim imenom služili samo još senjski uskoci. Međutim, razlika među
njima je u poreklu i starom zavičaju. »Jer, dok su se Senjski i primorski
uskoci zaklonili u Primorje iz obližnjih gorskih predjela današnje Hrvat-
ske, Dalmacije i Primorja, koji su krajevi spadali od zemana pod krunu
Hrvatsku, te bijahu i u staroj svojoj postojbini vazda sledbenici Rimske
crkve, doseliše se Žumberački uskoci iz Bosne i južnih slavenskih zemalja
Srbije, Raške, Zete i Arbanije, a vjere bijahu istočne« (str. 26).
Pošto je jasno ukazao da su žumberački i senjski uskoci došli iz razli-
čitih krajeva, te da se razlikuju po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, Lopa-
šić kaže i »da nema dokaza da su godine 1617. ili kašnje jošte kakvi uskoci
iz Senja ili kojeg drugog mjesta dopremljeni u Žumberak i da su se tako
Senjski uskoci pomješali sa Žumberačkim. Senjani i uopšte Primorci, što
moradoše usljed ugovora sklopljena između vojvode Ferdinanda i Mletač-
ke vlade 24. srpnja 1617. ostaviti svoje zavičaje i ukloniti se na 10 milja
daleko iz Pirmorja, nisu prispjeli u Žumberak, te je u tom pogledu neos-
novana kombinacija povjestnika Engela i drugih, što se za njim povedoše,
već se tada jedan dio senjskih uskoka rasprši po različitim mjestima karlo-
vačke krajine. Niti ima u Žumberku među žiteljstvom traga imenom onih
obitelji, što tada ostaviše Senj... Za preseljavanje Senjskih uskoka bili su
zaduženi po jedan austrijski i mletački komesar, a 1618. godine je iseljeno
iz Senja 13, a iz Brinja 81 porodica, koje su naseljene oko Otočca«. Lopašić
kaže i ovo: »Uskoci ovi bili su svikoliki katoličke vjere, a u Senju nije ni
bilo pravoslavnih Uskoka, za koje drže manje upućeni pisci Senjske usko-
ke, po tome što ih kad što Spomenici zovu Vlasima, kao da nije bilo Vlaha
katoličke vjere«. A koliko je značajno i »veličanstveno« biti katolik, uka-
zuje Lopašić kad kaže i da je nepoznati pisac zapisao da je Rimski papa
pomagao Uskoke novcem, »plaćajući godimice kapetanom 2.000 škuda, a
sirotinji 400« i da ih hvali »kao dobre katolike« (str. 36/37).
Da bi sve bilo argumentovanije i jasnije, navodim još neke upečatlji-
ve činjenice. Nemački originalni dokumenat koji sadrži »Popis žumberač-
kih uskoka iz 1551. godine«, nalazi se u Hofkammer Archivu (Dvorskom
arhivu) u Beču, skupina »Reichsakten« (carska dokumentacija), fascikla
436 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

134, na stranama 190–199. Na toj signaturi dokumenat je pronašao i dr


Aleksa Ivić, koji ga je obradio i objavio najmanje dva puta. Prvi put 1916,
u radu »Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI I XVII vijeku«, pod
naslovom »Popis uskoka pod kapetanom Ivanom Lenkovićem« (Senj, 1.
marta 1551) i drugi put u radu iz 1926, u okviru sinteze svojih ranije pu-
blikovanih studija o Srbima Žumberčanima i o Srbima u Hrvatskoj, kao i
studije o migracijama Srba u Slavoniju, koji sam i ja koristio.
Dr Drago Roksandić je pod signaturom koju navodi Ivić našao ori-
ginal dokumenta, utvrdio da se radi o istom dokumentu i da ga je A. Ivić
korektno obradio, o čemu je već bilo reči. Istoričar Engel je, izgleda, prvi
koristio taj dokmenat, pogrešno ga protumačio i objavio. A izgleda da je o
tome pre Engela pisao samo de Luka.
Činjenica da srpski izvori nisu na vreme reagovali ni na de Luki-
nu ni na Engelovu pogrešku navodi na pomisao da im ti radovi nisu bili
poznati. Hrvatski istoričari te politički i rimokatolički krugovi odnosili su
se prema žumberačkim uskocima uopšte, pa i u ovoj situaciji, u skladu sa
svojim interesima i savešću. Hrvatskim političkim i crkvenim krugovima
ne zameram. Ali neka mi niko ne kaže da istinu nije znao i da nije treba-
lo da je zna, a grešku da ispravi, Tadija Smičiklas, Žumberčanin. Stigao je
da napiše istoriju Hrvata, ali se nije udostojio da svojim precima posveti
barem malo pažnje i zaštiti njihov istorijski identitet, ako se već verskog
i nacionalnog odrekao.
Na problem odnosa žumberačkih i senjskih uskoka osvrnuo se i Mi-
lan Radeka. Iz kratkog teksta se vidi da je hrvatski istoričar Kukuljević
pisanje već spomenutog istoričara Engela razumeo u smislu da je »deo tih
Uskoka došao u Žumberak«, što znači da je i Kukuljeviću bilo jasno da te
dve grupe uskoka nisu isto. Pored Engela, Radeka ukazuje i da je istoričar
Cernig povezivao žumberačke i senjske uskoke. Radeka daje za pravo Lo-
pašiću i ukazuje da su zabunu mogla da proizvedu neka slična prezimena
(str. 50).
Trebalo bi imati na umu i da V. Klaić više puta ponavlja da su »vođe
uskočke bile njihove vojvode, na čelu s trojicom braće Daničića, Ljubin-
kom Miličićem i Franjom Martinićem, kao i da je uskočke poslanike, pri-
likom posete papi početkom 1580 u Rim, predvodio Đurađ Daničić« (str.
437 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

439/440). A »u drugoj polovini ožujka 1597, 500 uskoka iz Senja i drugih


susjednih mjesta, pod vodstvom svojih najpozantijih vojvoda, kao što su
bili Miloš Slavičić, Vukan Vlatković, Juraj Maslarda, Marko Margitić, Mir-
ko Domazetović, knez Martin Posedarski, Đuraš Vranjanin, hajduk Peći-
ca i drugi, ukrcali su se u 17. baraka i zaplovili na zapad« (str. 550). Jedan
od vođa bio je i Đurađ Vukšić.
Ta i neka druga imena i prezimena daju za pravo onima koji tvrde da
se nacionalno i versko poreklo senjskih uskoka ne bi moglo jednoznačno
utvrditi. Biće da je to ipak bilo mešovito društvo, kojem je piratstvo bilo
ispred nacionalne i verske pripadnosti i interesa, kao i da su u svemu tome
bili »duboko umešani i papini prsti«.
Mislim da sam izneo dovoljno argumenata koji opovrgavaju zablu-
du o istovetnosti žumberačkih i senjskih uskoka. Drugi deo pitanja, da
li se nekoliko porodica senjskih uskoka doselilo u Žumberak, ostavljam
otvorenim. Prema raspoloživim dokumentima, a što je još značajnije –
prema saznanjima na osnovu poznavanja stanja, nije! Prezimena poro-
dica senjskih uskoka koje su se, navodno, doselile u Žumberak, postoje
u Popisu Srba Žumberčana još 1551. godine, dakle pre preseljavanja senj-
skih uskoka. Najbliža destinacija do koje je došlo »tih nekoliko porodica
senjskih uskoka« je Ribnik blizu Ozlja. Inače, uveren sam da su austrijske
vlasti popisale uskoke prilikom preseljavanja, što i nije bilo teško, s obzi-
rom da ih nije bilo mnogo, i da ta dokumenta negde postoje.

ŽUMBERAČKI USKOCI NISU ETNIČKI HRVATI

S obzirom da je odnarođivanje žumberačkih uskoka, u smislu njihovog


proglašavanja Hrvatima, vrhunac i krajnji cilj politike koja je prema nji-
ma vođena vekovima, ovaj odeljak bi trebalo da bude težišni. Međutim,
sadržaj knjige, sled pojedinih poglavlja i celina, a posebno uzročno-posle-
dična veza unijaćenja i odnarođivanja, uslovila je da se ovo pitanje spomi-
nje u svim njezinim segmentima. O čemu god da je bilo reči, ne od dose-
ljavanja, nego od njihove prapostojbine i praporekla, uvek su se, skoro na
isti način, postavljala ista pitanja: ko su, šta su i odakle su? Ne zbog toga
438 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

što nije bio poznato odakle potiču i kakav je njihov verski i nacionalni
identitet, nego što su istorijsku i civilizacijsku istinu »pratile« mračne
ideologije i politike, čiji je osnovni cilj bio, i danas je, da »ubiju« istinu i
stvore uslove za iskorenjivanje njihovog identiteta i nametanje lažnog.
Posle svega što je rečeno, postavlja se pitanje da li je još i kome pot-
rebno dokazivati da žumberački uskoci nisu etnički Hrvati. Ako nisu hr-
vatskog, a bez porekla nisu jer to nije moguće, onda mora da su srpskog!
Kome to nije jasno, s njim je svaka rasprava bespredmetna. Bez toga se
ne može razumeti ni zbog čega su tu gde jesu, zašto su imali specifičan
društveni status, zašto su po svemu bili, pa i sada su, različiti i kao indivi-
due i kao kolektivitet itd. Ili, da okrenem problem. Da nije tako ne bi ih
ni bilo tu gde su, ne bi bilo njihove skoro pet stotina godina duge istorije
u Žumberku, ne bi bilo rasprava o tome, ne bi bilo ni mene (što i ne bila
velika šteta!), pa ne bi bilo niti ove knjige (a da li bi to bila šteta neka čita-
lac sam prosudi).
Želeo bih da na ovom mestu naglasim i da u ovoj knjizi nije bilo po-
sebno reči o srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim odnosima i kontro-
verzama, ali je napisano neminovno deo tog kompleksa i tih problema i
mnogi će to tako protumačiti. Srpsko-hrvatske odnose »dodirivao« sam
samo u kontekstu sadržaja koji se na to odnose i samo povodom pisanja
drugih. To ne znači da ne bio bih spreman i da nisam kvalifikovan da i o
tome razgovaram.
Takođe, ni u kom slučaju niti na bilo koji način nije bilo reči o pravu
pojedinca da se u nacionalnom smislu oseća i izjasni ovako ili onako, bez
obzira na poreklo kolektiviteta kojem etnički pripada. Naprotiv, suština
knjige je suprotstavljanje da se verskoj i etničkoj skupini, kao kolektivite-
tu i svakom pripadniku, »preseče etnički koren i identitet, izbije tlo ispod
nogu« i nametne nešto drugo.
Nije bilo reči ni ko bi pohrvaćivanjem žumberačkih uskoka izgubio,
a ko dobio, ali je bilo reči da bi izgubila istorijska i civilizacijska istina.
Odbrani istine, ali i njezinom krivotvorenju, doprinosili su i doprinose
istoriografi, više ili manje i svaki na svoj način. Međutim, njihov doprinos
»krivotvorenju i ubijanju« istine ne može se meriti s namerama i učin-
kom klerikalnih fašistoidnih krugova. Oni su to radili i rade u ime »druga«
439 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Boga rimokatolika i njegovog zamenika, »druga« svemogućeg pape. Biti


»sjedinjen s papom« je merilo svega, posebno hrvatstva, života i bivstvo-
vanja u celini. Ako nisi »sjedinjen s papom«, nisi čovek, nije ti vredno ni
živeti. To je dugoročna strategija koja se učila i uči u njihovim školama,
posebno u Grkokatoličkom semeništu u Zagrebu, što je lepo prikazao Žu-
mberčanin i Pilatovčanin Janko Car.
Ne znam tačno zbog čega, ali sam odlučio da baš na ovom mestu sto-
ji ovo: »Simbolički vrhunac hrvatsko-srpske saradnje, ali i vrhunski izraz
verske snošljivosti katolika i pravoslavnih zbit će se u činu uvođenje bana
baruna Josipa Jelačića u bansku čast u lipnju 1848. pred patrijarhom srp-
skim Josifom Rajačićem« (Roksandić, str. 264).
Sada bi bilo najlakše i najubedjivije ako bih uzeo »knjižurine« zva-
ničnih popisa u 20. i početkom ovog, 21. veka, poređao podatke i pokazao
da Srbi i »Srboljubi« u Žumberku, posebno u Radatovićima, nisu nikada
bili niti su danas »čudo i raritet«. Neću to da uradim, podjednako jer ne
bih želeo da se bavim »prebrojavanjem« niti da ukazujem zašto je tako
kako jeste, jer je to već dokazano. Umesto toga ukazaću samo na nekoliko
primera.
»Prema podacima iz Matičnih knjiga, od 400 Žumberčana rođenih
u periodu od 1880. do 1920, kao Srbi upisano je 348« (...) A »prema tablici
nacionalnog sastava pet Mesnih narodnih odbora 1948, u Budinjaku je
bilo 429 Hrvata i 18 Srba; u Oštrcu 1.139 Hrvata, pet Srba i 1 Slovenac; u
Sočicama 1.113 Hrvata, 2 Srbina i 6 Slovenaca; u Kaštu 481 Hrvat, 236 Srba
i 16 Slovenaca, i u Radatovićima 548 Hrvata, 917 Srba i 51 Slovenac«.71
S obzirom da se više od hiljadu Srba pojavljuje tamo gde bi trebalo
da bude samo nekoliko »srboljuba«, bukača, nevernika i s papom nesjedi-
njenih i sve u tom smislu, krivcem ne bismo mogli da proglasimo druga
Josipa Broza, Hrvata, a neko bi morao da bude kriv. Predlažem da krivcem
proglasimo druga Josipa Visarionoviča, zvanog Staljin, on je u to vreme,
ionako, činio koješta.
Matične knjige učenika dvaju razredu OŠ u Radatovićima, rođenih
u opštini Radatovići 1944, 1945. i 1946, koja su nastavu imala u jednoj

71 »Vjesnik, jul 1990. i 11. 10. 1990, str 12.


440 111.
odnarođivanje žumberčkih uskoka

učionici, pokazuju da nas je bilo 32, od toga 24 »Srboljuba« i 8 Hrvata.


Zabeležio sam i njihova imena: Milan Popović, Marija Smiljanić, Nikola
Smiljanić, Marko Popović, Marica Popović, Nikola Petković, Mara Pavić,
Milenka Paunović, Marija Karlović, Janko Goleš, Milan Car, Danica Ton-
čić, Dane Badovinac, Branka Badovinac, Dako Bogdanović, Dako Bulić,
Zlata Keserić, Nevenka Malić, Pero Paunović, Janko Popović, Dako Smi-
ljanić, Branko Smiljanić, Marta Rajaković i Dragan Vukšić, autor ovih re-
dova; Dragica Badovinac, Ilija Malić, Dragi Milčinović, Jovo Malić, Vera
Kuljaj, Marta Drkušić, Danica Brnčić i Jure Badovinac.
Ništa posebno. Naprotiv, tipično žumberački. Malića i Badovinaca
bilo je i na jednoj i na drugoj strani, ako su tada strane uopšte postojale. Da
li je moj drug Jovo Malić jedini Jovo među Hrvatima, ne znam, verujem
da nije? Iako nevelik, uzorak je reprezentativan, a podaci »do zla boga«
tvrdoglavi. Ako su neki, u međuvremenu, »promenili stranu«, uopšte im
ne zameram. Da li bi im bilo drago, ako ovo pročitaju? Ne znam. To je nji-
hov problem.
»Vo vremja ono«, mislim komunističko, »drugovi komunisti« su
imali Komunističku partiju, koja je posle prerasla u Savez komunista, i
druge oblike društveno-političkog organizovanja. Najmasovnija takva
organizacija bio je Socijalistički savez radnog naroda (SSRN). Na području
nekadašnje opštine Radatovići, u periodu 1962–64, bilo je 289 članova
SSRN, od toga 240 Srba, 40 Hrvata, 8 Slovenaca i 1 Nemica. Sad, koliko je
Žumberčanima bilo blisko ono »socijalistički« – ne znam, u svakom slu-
čaju, ne baš mnogo, ali znam da se radilo i radi o »(veoma) radnom naro-
du«.72
U više puta spominjanim Pilatovcima, članovi tog »Socijalističkog
saveza (veoma) radnog naroda« bili su 23 Srbina, 3 Hrvata i jedan Slove-
nac. Među članovima SSRN ima i šestoro koji se prezivaju Car (Nikola,
Gabrijel, Danica, Marko i dvojica Daka), svi Srbi. Neko od njih je, bez su-
mnje, rođak spominjanog Janka Cara, samo nije imao sreću da ga u Grko-
katoličkom semeništu u Zagrebu naknadno i »naučno« prerade i nauče

72 Srpska Akademija nauka i umetnosti, Prilog raspravi o nacionalnom sastavu Žum-


berka, svezak 8, Beograd 2011.
441 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

odakle je, ko je i šta je. Oni to mogu, možda imaju mogućnosti da zamole
»druga« Boga – rimokatolika da se dotični gospodin ponovo rodi, kao pra-
vi, s papom sjedinjeni rimokatolik i Hrvat.
A prema popisu iz 1981. godine na području Radatovića bilo je već
52% Hrvata, svega 29% Srba, 14% Jugoslovena i 4% Slovenaca. Priznaćete,
mnogo različito u odnosu na 1948. godinu. Zbog čega se smanjio broj Srba
i ko je »pobegao među Jugoslovene«? Neću da odgovorim, jer bih morao da
spominjem 1971. i još neke »slavne« godine i događanja. Neću to da radim
iz mnogo razloga. Jedan je jer sam već umoran od čitanja i komentarisanja
tekstova neodgovornih i jednostranih istoričara i mračnih klerofašista.
Bio bih srećniji da veći deo toga nikada nisam video i pročitao. Trebaće mi
vremena da sve to, pošto sam smestio u knjigu, potisnem iz svoje svesti.
IV.
Žumberak
posle
ukidanja
Vojne krajine
U
kidanjem Vojne krajine za Žumberak i njegove uskoke pos-
tavila su se, u svoj složenosti i neizvesnosti, dva problema.
Prvi, teritorijalna pripadnost Žumberka, sadržavao je i sve
druge probleme i uslovljavao i način njihovog razrešavanja
ne samo u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, dakle u
okviru Austro-Ugarske Monarhije, odnosno Kranjske ili Hrvatske, nego
i u budućnosti, što je istorija na drastičan način potvrdila. Drugi problem
je bio egzistencijalne prirode i mogao bi se najpotpunije izraziti kroz pita-
nje kako organizovati život i preživljavati u novim, potpuno izmenjenim
uslovima.

KOME ĆE PRIPASTI ŽUMBERAK

Pitanje kome će pripasti Žumberak i Marindol razrešavano je u okviru


istorijskog problema odnosa i razgraničavanja između nemačkih država,
koje su do 1806. godine pripadale »Svetom rimskom carstvu nemačkog
naroda«, do 1866. »Nemačkom savezu«, a od 1887. do 1918, odnosno do
raspada Austro-Ugarske Monarhije, tzv »Cislajtaniji« i »Ugarskom kra-
ljevstva«, kojem je pripadala i Hrvatska.73 Stvaranjem Vojne krajine taj
problem je relativiziran, a njezinim ukidanjem ponovno je postao aktu-
alan. Žumberak i žumberački uskoci ponovo su postali »predmet u igri
širih razmera«.
Nije jednostavno objasniti svu složenost tog problema.74 Pitanje
pripadnosti Žumberka i Marindola postavilo se kad je car Franjo Josip,
pod pritiskom Budimpešte, 19. avgusta 1869. izdao ukaz o postepenom
raspuštanju Vojne krajine, konkretno dva puka u okviru Varaždinskog
generalala i žumberačkog dela Slunjskog puka. Imajući u vidu ekspan-

73 Detaljnije objašnjenje značenja istorijskih kategorija: »Sveto rimsko carstvo nemač-


kog naroda«, »Nemački savez«, »Cislajtanija« i »Ugarsko kraljevstvo« zahtevalo bi
dosta prostora, pa prepuštam čitaocu da se, zavisno od interesovanja, sam o tome
šire obavesti.
74 Ovo pitanje najbolje je obrađeno u spominjanoj Studiji: »Žumberčani – nekadašnji i
sadašnji graničari«.
445 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

zionističke namere Ugarske, kranjski državni organi su još ranije počeli


kampanju da Žumberak ostane u sastavu Kranjske i to potkrepili opre-
delenjem Žumberčana za Kranjsku iskazanim kroz peticiju dostavljenu
novoj vojnoj komandi u Zagrebu.
Istovremeno, Kranjskom saboru u Ljubljani predloženo je da se od
Beča zatraži da Žumberak i Marindol ostanu u »pradomovini« Kranjs-
koj. Taj stav zasnovan je na »životnim« činjenicama da oba kraja imaju
s Kranjskom mnogo tešnje veze nego s Hrvatskom; Žumberčani i Marin-
dolci učestvuju na sajmovima u Kostanjevici, Novom Mestu, Metliki pa
i u Štajerskoj, kao osnovnom obliku trgovine i razmene robe; ta podru-
čja ne bi bila tako siromašno, kao što se misli, imala bi 1.000 krava, 800
volova, 1.300 ovaca, 1.000 koza i oko 2.000 svinja; Žumberčani su kroz
vojne obaveze oplemenili živinu, što bi bilo korisno, s obzirom da je ži-
vina u Dolenjskoj dosta slabe pasmine; Žumberak ima devet, a Marindol
jednu školu, a dosta ljudi znaju da čitaju i pišu slovenačkim i nemačkim
jezikom. Predlog je dobio punu podršku Slovenačke stranke, ali nadležni
odbor nije razmatrao to pitanje jer je državni sabor, zbog izbora, već bio
raspušten.
Dve godine kasnije, 1871. godine, o tom problemu prvi i poslednji
put raspravljao je državni sabor austrijskog dela Monarhije. Pokazalo se
da ne postoje jedinstveni stavovi ni na kranjskoj ni na hrvatskoj strani,
posebno ne među Žumberčanima, kao i da se uveliko radi o politikantskoj
i neprincipijelnoj »raboti«.
Slovenački naučnik Fran Miklošič je odbacio zahteve zajedničke
političke i finansijske komisije za priključenje Žumberka i Marindola
Kranjskoj, otvoreno doveo u pitanje opredeljenje Žumberčana za život
u austrijskom delu Monarhije i »upozorio« da Belokranjci i Dolenjci pri-
padaju »slovenačkom plemenu«, a Žumberčani i Marindolci »srpskom« i
postavio pitanje »da li je uopšte ozbiljno da se Žumberčani i Marindolci
zalažu da postanu Kranjci«? Zaključio je i da bi Kranjska s tim pustim pre-
delima imala samo troškove. Miklošić je postavio i pitanje da li Žumber-
čani i Marindolci žele da postanu i Hrvati, jer »ljudi teško napuštaju stare
veze i odnose i ne žele da budu odvojeni od onih s kojima su stolećima
delili svoju sudbinu« (str. 22).
446 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Ovo su, svakako, interesantni stavovi, ali nije jasno da li se Miklo-


šić rukovodio naučnim ili političkim razlozima i kalkulacijama, utoliko
pre šta se nije izjasnio za šta se on zalaže? Da li je mislio da Žumberčani i
Marindolci ne žele da budu »odvojeni« od svog »srpskog porekla i imena«,
koje on ističe, ili od Kranjske kojoj su stolećima teritorijalno pripadali?
Koje je, onda, moglo da bude rešenje za Žumberak i Marindol?75
Interesantno je da je Miklošićeve stavove odbacila nemačka većina
u kranjskom državnom saboru u Ljubljani, kao i da su ga podržali slove-
nački liberalni krugovi, koji su Žumberčane i Marindolce za tu priliku
nazvali Hrvatima, tvrdeći da je malo verovatno da oni žele da budu s Kra-
njcima, a ne sa »svojom braćom Hrvatima, koji su im po jeziku mnogo
srodniji«.
S hrvatske strane reagovalo se na žestok, svađalački i neprincipije-
lan način, s tim da je glavni argumenat protiv priključenja Kranjskoj bila
peticija Žumberčana pod nazivom »Protest Žumberčana na kralja proti
otcijepljenja od Hrvatske« koju su sastavili »starešine i prvaci«. Peticiju
napisanu u ime Uskoka, ali i »prvobitnih stanovnika«, potpisalo je 157
»uglednih ljudi«, a poslata je na vojno ministarstvo. Sve je popraćeno
agitacijom i optužbama, pri čemu se nije znalo šta je stvarna istina. Kao
nosioci, spominju se Žumberčani Dako Car i Mihajlo-Mijat (Mio) Badovi-
nac, raniji poslanik u hrvatskom saboru i otac Nikole Badovinca, visokog
finansijskog službenika, zatim »dvojica ili više Magovaca, među njima i
dvojica sinova pokojnog Simike: Simo i Igoš i još neki«.
S obzirom da se pokazalo da je Mihajlo-Mijat Badovinac potpisao
i jednu i drugu peticiju, kao i da nije bilo jasno ima li saglasnosti u sta-
vovima oca Mihajla-Mijata i sina Nikole, hrvatska štampa je Mihajla i
potpisnike peticije za priključenje Krajnjskoj proglasila »izdajnicima«.

75 Da li je Miklošić »slučajno« zaboravio da deo žumberačkih uskoka od doseljavanja


živi u Kranjskoj? U parohiji (župi) Drage, u selima Drage, Dol, Hrast, Škemljevac,
Malinje, Sela, Mačkovac i Jugorje bilo je 1909. godine celih 97 »uskočkih« kućnih
brojeva, s oko 550 ljudi, koji su se prezivali: Perenčević, Selaković, Damjanović,
Reba, Predović, Popović, Goleš, Grubačević, Badovinac, Rajaković, Brajčić, Dragelj,
Jurić, Radić, Rudman, Bjelopavlović, Herak, Živković, Bulić i Vujčić.
447 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Isticalo se da peticija nije usmerena protiv Slovenaca, »braće iste krvi«,


nego protiv načina na koji se želi ostvariti priključenje Kranjskoj i pro-
tiv »nemškuratora« (nešto kao »nemačkih podrepaša«, prim. autora). Stav
Mihajla Badovinca je bio značajan jer je on bio jedan o četvorice poslanika
Slunjskog puka u hrvatskom saboru, gde se već 1861. godine zalagao za
ujedinjene cele Vojne krajine s Hrvatskom, što nije bilo po volji tadašnjih
vojnih komandi i vlasti.
Zbog složenosti i svađa, žumberačko pitanje je »gurnuto pod tepih«
pa je ponovo postalo aktuelno kad je car, nakon dugih pogađanja s Ugar-
skom, 15. jula 1881. konačno ukinuo Vojnu krajinu, a »Žumberak i Marin-
dol su privremeno, odnosno provizorno, dodeljeni hrvatskom banu, dok
se pitanje stvarnog utvrđivanja granice ne reši na ustavnan način«.
Tu odluku je kranjski državni sabor ponovo razmatrao već u sep-
tembru 1881. Kranjska manjina u saboru se nekako saglasila da bi Marin-
dol trebalo da pripadne Kranjskoj, ali ne i Žumberak. Naprotiv, nemačka
većina u saboru je argumentovano i svestrano obrazložila zašto bi Marin-
dol i Žumberak trebali da pripadnu Kranjskoj. Dakle, nemački poslanici
su branili, a neki kranjski poslanici negirali nacionalno i versko poreklo
Žumberčana kao Srba i pravoslavaca (str. 25).
Podeljeni na »prokranjce« i »projugoslovene«, kranjski poslanici
su ukazivali na »samosvest Žumberčana o pripadnosti kraljevini Hrvats-
koj«, da je tamošnje stanovništvo »pretežno hrvatsko«, da su Žumberčani
»čisti Hrvati« itd. Samo je poslanik Zarnik rekao da su Marindolci i Žum-
berčani isključivo Srbi.
Zbog podela među Kranjcima, nemački poslanik je upozorio da
»hrvatskom plemenu više pripadaju Belokranjci, nego Žumberčani i da
je granica hrvatskog plemena uzduž kočevskih planina i na rubu črno-
meljskog područja. »Ako se budemo ponašali na taj način, mogla bi gra-
nica umesto na Kupi, da bude na Krki«. To je izazvalo poslanika Zarnika
da uzvrati kako Slovenci dosežu do Zagreba, a zagrebački, križevački i
varaždinski Hrvati da su etnografski Slovenci, kao i stanovnici metličkog
i črnomeljskog područja, ali su istorijski postali Hrvati. S obzirom da su
Nemci imali većinu, usvojen je njihov stav da se Marindol i Žumberak
priključe Kranjskoj. Međutim, zbog podela taj stav nije imao ni približnu
težinu.
448 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Hrvatska strana je reagovala peticijom opštine Sošice za priključe-


nje Hrvatskoj, koja je uručena hrvatskom banu Pejačeviću, 29.novembra
1881. godine. Peticiju je, po svoj prilici, napisao Nikola Badovinac, a potpi-
sali načelnik Simo Magovac, opštinski savetnici Marinko i Josip Stermac,
Ivan Mahovlić, Dako pl. Radić, Petar Popović, Jože Mahovlić, Janko Crlje-
nica, Janko Strahinić, Jure Kokot, Ilija Ognjanovac, Marko Novosel, Dako
Ranilović, Dako Badovinac, Marko Obradović i Niko Repar (str. 33). Ime-
na i prezimena potpisinika pokazuju da su na sošičkom području živeli
pomešani žumberački uskoci i Hrvati.
S obzirom da austrijska i ugarska strana nisu mogle da se usaglase,
dogovoreno je da se formira austrijski i ugarski deo komisije, koja bi onda
trebalo da predloži rešenje. Međutim, pre nego je mešovita komisija izašla
na teren, držvnom saboru u Beču dostavljena je nova peticija za priključe-
nje Žumberka Kranjskoj. Hrvatska strana je na sve načine pokušavala da
ospori legalnost i legitimnost te peticije. Ante Starčević, vođa Hrvatske
stranke prava, ovu je peticiju nazvao izdajničkom (str. 36).
Dvojna komisija je deset dana obilazila Žumberak i Marindol i utvr-
dila da je stanje na terenu mnogo složenije nego što je opisano u argu-
mentima pojedinih strana. Komisija je 15. avgusta 1883. došla u Metliku.
Austrijska strana je tvrdila da su Marindol i Žumberak kranjski, ali je bila
spremna na ustupke pa je predložila podelu. Sudskom području Metlika
pripale bi katastarske opštine Sekulići, Malinci, Brašljevica, Sošice i Žu-
mberak, a sudskom području Kostanjevica, katastarske opštine Budinjak
i Poklek. Ostali deo Žumberka pripao bi Hrvatskoj. Dakle, bila bi to po-
dela po verskom i nacionalnom poreklu: uskočki deo Žumberka pripao
bi Kranjskoj, a hrvatski Hrvatskoj. Međutim, ugarski deo komisije je bio
protiv.
U takvoj situaciji, 27. avgusta 1883. vrlo emotivno su se javili i Ma-
rindolci, s obzirom da se »radi o našoj glavi«. Istakli su da oni žele »tamo
kuda pripadnu i ostala braća Krajišnici, inače će se iseliti pa neka pripadnu
kud Bog da i sreća junačka zahteva«. S obzirom da se zalažu da Krajina
ostane kao celina u Hrvatskoj, to i oni žele da i dalje pripadaju političkoj
opštini Švarča, kotar Rakovac. Kad je u Beču (tek 13. decembra 1883.) obe-
lodanjena ranije spomenuta i osporavana peticija opštine Sošice, pokaza-
449 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

lo se da ju je potpisalo 107 lica opštine Sošice i šest sela u žumberačkom


kraju.
Situacija nije bila jednostavna. Kranjski poslanici su bili saglasni da
Marindol pripadne Kranjskoj, ali ne i Žumberak. Nemački poslanici zah-
tevali su da i Marindol i Žumberak pripadnu Kranjskoj. Žumberčani su
peticijom 1881. zahtevali priključenje Hrvatskoj, a 1883. Kranjskoj. Ma-
rindolci su se opredelili za ostanak u sastavu bivše Vojne krajine (koja više
ne postoji) u Hrvatskoj.
S obzirom da dvojna komisija nije našla rešenje, pitanje Žumberka
i Marindola nije rešeno do propasti Austro-Ugarske Monarhije. Posledice
su bile teške. Primera radi, Nikola Bulić, trgovac iz Bulića, osuđen je 1910.
godine u Ptuju i proteran iz »austrijskog dela države«. Međutim, viši sud
u Mariboru, razmatrajući žalbu »pametnog« Bulića, da bi utvrdio njego-
vu državnu pipadnost, morao je da pita nadležni kranjski državni odbor u
Ljubljani: kuda pripadaju selo Bulići i opština Sošice?
Suštinu i tragiku problema objasnio je 21 stanovnik sela Sekulići,
Bulići, Radatovići, Malinci, Jezernice, Pilatovci, Brašljevica, Kunčani
i Kuljaji u pismu od 24. decembra 1910. Oni su zatražili da im se i dalje
izdaju dozvole na nemačkom jeziku za trgovinu po austrijskom delu
Monarhije, »jer problem pripadnosti Žumberka nije definitivno rešen«.
Narugali su se obrazloženju vlasti »da nisu cislajtanci« pa su rekli da su
oni »faktično Slovenci, ali pored toga i »hrvatuju,« kad imaju s Hrvatima
nešto da završe« (str. 37).
Vrlo mudro i žumberački oštroumno rečeno. Oni se nisu izjasnili u
nacionalnom smislu, već su celo svoje bitisanje sveli na »faktičnu« vezu
i zavisnost od Slovenije koja ih odbacuje, a s Hrvatima samo »hrvatuju«,
što znači da su protiv njihove volje »odbačeni u Hrvatsku«, što bi moglo
da znači da su tamo samo zato što moraju i koliko moraju.
Da bismo kako-tako zaokružili problem, valja imati na umu da su se
stanovnici sela Drage na referendumu 1945. izjasnili i ostvarili priključe-
nje Sloveniji. Došla su dva ministra, jedan iz Zagreba, drugi iz Ljubljane.
»Skupilo se cijelo selo, a mi svi do zadnjeg kažemo: hoćemo pod Sloveni-
ju. Znate rat je bio tek završio, a ustaški zločini su bili svježi« (Beseda br
15, str. 8).
450 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Isto su uradili i stanovnici sela Marindol, Milići i Paunovići. Na refe-


rendumu 1952. izašli su iz Hrvatske i priključili se Sloveniji i time priznali
da je izjašnjavanje 1883. bilo »emotivno izjašnjavanje za Vojnu krajinu,
koja je već ukinuta«, a ne za Hrvatsku
I u Žumberku se, mislim 1957. godine, nije mogao sprečiti referen-
dum za priključenje Sloveniji, ali je ishod, izgleda, bio unapred dogovoren
na najvišem političkom nivou, radi »mira u kući«, pa je Žumberak ostao u
Hrvatskoj. Sećam se »brutalne propagande i pretnji« onima koji su se za-
lagali za otcepljenje od Hrvatske i priključenje Sloveniji, a i glavnih agita-
tora i njihovih metoda. Pošto su stočni vašari (sajmovi) u Metlici bili mes-
to gde se sakupljalo najviše ljudi, na njima se nisu rešavala samo »stočna
pitanja i sudbine«, nego i politička, posebno referendumska76.
U to vreme ponovo su jasno došle do izražaja neke istorijske kon-
stante i relanosti. Prva, da je Žumberak bio i da će ostati »slepo crevo«
Hrvatske i da ona niti može niti hoće (šta je više u pitanju, neka svako
sam zaključi) da preduzme neku konkretnu meru radi unapređenja i
olakšavanja života. Drugo, Žumberak je oduvek, posebno njegov zapadni
deo, geografski i ekonomski bio bliži Sloveniji. Treće, Žumberak, barem
njegov »uskočki« deo, bio je u NOB-u mnogo bliži Sloveniji i Slovencima,
nego drugoj strani.
U narednom periodu moralo je nešto da se učini kako bi se »smirili
duhovi« i koliko-toliko ljudi zadržalo u Žumberku, s obzirom da su Žum-
berčani bili među prvima koji su masovno krenuli na rad u inostranstvo,
pre svega u Nemačku.
Kao prva i prava mera, osnovana je 1978. »Zajednica spomen-po-
dručja Žumberak–Gorjanci«, s ciljem »da se prema primjeru saradnje
mjesnog stanovništva u prošlosti, posebno u vrijeme NOB-a, sada nastavi
negovanje i razvitak tekovina oslobodilačkog rata i da se istodobno za-
jedničkim naporima udruženih općina i šire društvene zajednice oživi i

76 U centru Metlike, jedna preko puta druge, bile su dve velike kafane-restorana (bir-
tije): kod Žumberčanina Makara i Kranjca Grbca. Kod Makara su se okupljali prista-
lice ostanka u Hrvatskoj, kod Grbca pristalice priključenja Sloveniji. Obe »struje« su
imale svoje nosioce, agitatore i doušnike. Hrvatska »struja«, podržavana od zvanične
vlasti, bila je agresivnija i drska. Javno su pretili onima koji »idu kod Grbca«.
451 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

pospješi društveno-ekonomski razvoj toga nedovoljno razvijenog podru-


čja« (Po Žumberku i Gorjancima, str 7). Zajednicu su sačinjavali delovi pet
opština u Sloveniji (Brežice, Črnomelj, Krško, Metlika i Novo Mesto) i tri
u Hrvatskoj (Jastrebarsko, Ozalj i Samobor).
Stvaranje Zajednice spomen-područja Žumberak–Gorjanci nije os-
talo »mrtvo slovo na papiru«. U Radatovićima je podignut pogon u kojem
je posao našlo i do 50 radnika, koji i danas radi, istina u smanjenom obi-
mu. Oživljavana je saradnja i intenzivirane veze na osnovama iz NOB-a
pa je objavljen i »Zbornik Žumberak–Gorjanci (1941–1945)«.
Međutim, raspadom Jugoslavije, stvari su se promenile. Zvanično se
nije moglo ukinuti Zajednicu spomen-područja Žumberak–Gorjanci niti
poništiti njezine rezultate, ali je ona praktično prestala da postoji. Reda
radi, stvorena je nova zajednica, tako što je 1999. Žumberak i (deo) samo-
borskog gorja proglašen Parkom prirode »Žumberak–Samoborsko gorje«
(ŽK 2000, str. 55).
Razlika između ove dve zajednice potvrđuje surovu realnost i odsli-
kava razliku u položaju Žumberka u sastavu Slovenije i Hrvatske. Ne upu-
štajući se u detalje, ne mogu da ne ukažem da se prva zajednica zasnivala
na teritorijalnoj celovitosti, vekovnim vezama i tradicijama NOB-a, a dru-
ga narušava prirodnu celovitost i stvara veštačku (ekološku) celovitost, a
o tradicijama NOB ne bih želeo da govorim.
Ako bi išta trebalo posebno naglasiti u vezi s problemom kome će
da pripadne Žumberak, onda je to nezainteresovanost kranjske strane za
Žumberak i žumberačke uskoke u vreme Austro-Ugarske Monarhije. Dok
se nemačka većina u kranjskom parlamentu zalagala da Žumberak ostane
u sastavu Kranjske, jer je vodila računa o opštenemačkom interesu u teri-
torijalnom razgraničavanju s Ugarskim kraljevstvom, kojem pripada i Hr-
vatska, kranjska manjina »gleda kako da ga se reši«, jer Kranjci nisu imali
ni državu ni nacionalnu svest pa im je bilo svejedno kako će se razgraničiti
Nemci i Mađari u okviru ionako zajedničke države. Pored toga, Kranjska
od Žumberka, takvog kakav je, nije imala ni ranije niti bi sad imala ikakve
koristi. Naprotiv, imala bi troškove oko »zbrinjavanja« Žumberčana koji
su ostali bez vojničkih prihoda. Ne manje značajno je i što su žumberački
uskoci od dolaska za Kranjce bili »strano telo i nužno zlo«, koje su trpeli
452 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

i plaćali samo zbog turske opasnosti pa sad naglašavaju njihovu jezičku


i druge sličnosti s Hrvatima i »gurujaju« ih u Hrvatsku. Tek stvaranjem
Jugoslavije, odnosno Slovenije, i jačanjem slovenačke nacionalne svesti,
počeo se menjati odnos Slovenaca pre svega prema Žumberčanima, kao
etnički srpskoj i pravoslavnoj skupini, a time i prema Žumberku.

ŽIVOT U ŽUMBERKU POSLE UKIDANJA VOJNE KRAJINE

Ukidanje Vojne krajine uzrokovalo je suštinske promene, i kad je u pi-


tanju Žumberak, a još više njegovi stanovnici. Žumberak je izgubio pr-
vobitni značaj i vratio se na stanje pre doseljavanja uskoka, svojevrsnog
»slepog creva«, samo što je sada bio ne samo naseljen nego prenaseljen.
Život se »okrenuo naopačke«, sve dotadašnje moralo se preispitati, prila-
gođavati novim uslovima ili napuštati.
Da bi se promene realno predstavile, trebalo bi se detaljno pozaba-
viti najmanje sledećim pitanjima materijalne, društveno-političke, soci-
jalno-psihološke i moralne te kulturne prirode: načinom privređivanja i
rešavanjem drugih životnih pitanja u novim uslovima; političkim rela-
cijama, odnosima i predstavljanjem; otvaranjem konzervativne sredine,
kontaktima i odnosima s drugima; promenama u mentalitetu stanov-
ništva; uticajima na jezik, običaje i navike te kulturnim prožimanjima;
iseljavanjem kao procesom bez kraja itd. Na ovom mestu realno je da se
iznese samo nekoliko podataka i činjenica koje su u međusobnoj uzroč-
no-posledičnoj vezi, pretežno na osnovu istraživanja slovenačkih insti-
tucija i pojedinaca te mojih ličnih saznanja, pošto takvih istraživanja i
podataka s hrvatske strane i nema.
Žumberak je sredinom devetnaestog veka (1857) imao 8.099 sta-
novnika. Apsolutni rekord dostigao je 1890, kad je u njemu živeo 11.971
stanovnik. Zbog iseljavanja i posledica Prvog svetskog rata 1921. bilo je
10.708, da bi 1931. bilo 11.185. stanovnika. Od tada se broj stanovnika stal-
no smanjivao, tako da je 1948. bilo 9.625; 1961. – 8.131; 1991. – 3.181, a
2001. svega 2.000 stanovnika.
453 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Povoljnija politička i vojna situacija i ređi ratovi u drugoj polovini 19.


veka, zbog čega je i ukinuta Vojna krajina, delovali su protivrečno na sta-
nje i odnose u Žumberku. S jedne strane, smanjili su pogibju i omogućili
prirast stanovništva, a s druge uslovili promenu egzistencijalnih uslova
života i gubitak nekih privilegija. S obzirom da Žumberak nije mogao da
prehrani skoro 12.000 ljudi, ostale su tri mogućnosti: (1) još intenzivni-
je obrađivati ionako nedovoljne, siromašne i neplodne zemlje i gajiti još
više stoke, (2) baviti se različitim oblicima trgovine, manje u Žumberku i
iz njega, a više u bližim i daljim područjima Austro-Ugarske, (3) iseljavati
se tamo gde je moguće, kuda idu i drugi
Ekstenzivni način obrade siromašnog i neplodnog zemljišta i stoča-
rstvo, u uslovima odvojenosti od tržišta i okolnog sveta uopšte, nisu mog-
li da daju mnogo novog. Sećanja na taj period i uslove života su sveža, a
priče ubedljive. U ranom detinjstvu sam čuo da je na kraju devetnaestog i
početkom dvadesetog veka u zaseocima Vukšići i Ratkovići bilo četrnaest
pari volova. To znači da je bilo četrnaest relativno imućnijih porodica, uz
one koji nisu imali volove. Znao sam temelje svih kuća. Kasnija eventual-
na pitanja koliko je ljudi tu živelo, od čega i kakav je to bio život, nisu me
mučila jer sam dobrim delom i sam slično živeo u porodici s osmero dece.
Ta dva zaseoka nisu ni po čemu bila izuzetak osim što su bili bliže centru:
školi, prodavnici, crkvi, kafani, opštini.
Što se trgovine tiče, srećna je bila okolnost da su se Žumberčani tra-
dicionalno bavili nekim oblicima trgovine i za vreme Vojne krajine. U no-
vim uslovima jedni su se uglavnom »specijalizirali« za trgovinu stokom i
svinjama u neposrednoj okolini, na Gorjancima i na okolnim sajmovima,
a drugi, veštiji i srećniji, gonili su veće količine stoke na udaljenije sajmo-
ve i tržišta, čak i u druge zemlje, posebno u Italiju. Šuklje navodi da su se
Žumberčani iz redova tih trgovaca i naselili za stalno u Savinjskoj dolini i
kod Slovenske Bistrice, ali ne navodi neki konkretan podatak.77
Drugi oblik trgovine bilo je takozvano pokretno »krošnjarstvo«,
odnosno raznošenje tekstilne robe i štofova, prvo pretežno po Kranjskoj
i Štajerskoj, a zatim i dalje po Austriji i Bavarskoj, manje po Hrvatskoj.

77 Geografski vestnik, Geografsko društvo Ljubljana 1937, str. 170-184.


454 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

U takav oblik trgovine odlazilo se i ostajalo zavisno od prilika kod kuće,


uspeha, raspoložive robe, zdravlja i izdržljivosti. Šuklje kaže i da je jedne
godine u Sloveniji »krošnjarilo« tekstilom 106 Žumberčana iz Radatovića.
Sposobniji i srećniji su zarađivali i do 20.000 dinara godišnje (str. 175).
Poznato mi je da je nekima to postalo navika pa su odlazili i kad nije bilo
»velike vajde«, više da ne bi bili kod kuće.
Na osnovu mojih saznanja, Žumberačni su bili uspešni trgovci, pod-
jednako jer su bili vešti i jer su bili uporniji i izdržljiviji od drugih. Bilo
je onoga po sistemu: »Cigo hvali svoga konja«, ali niko nikome nije ništa
otimao. Međutim, bitnije je da život i rad bilo gde druge nije mogao da
bude teži od života i mukotrpnog rada u samom Žumberku. Moja prva
saznanja u vezi s trgovinom stokom i većim količinama druge robe veza-
na su za neke porodice Car i Smiljanić. Trgovina je donosila neposrednu
dobit pa se to vidljivo odražavalo i na poboljšanje uslova života. Iz redova
tih trgovaca su »izrasle« i prve imućne žumberačke porodice, koje su se i
prve iseljavale.
Trgovina je uticala i na sve druge oblike života u Žumberku. Žum-
berčani su odlazili i upoznavali »svet«, a Žumberak se polagano »otvarao«
za druge. U jeziku Žumberčana bilo je otprije tek malo nemačkih vojnič-
kih izraza, da bi se sve više usvajali »iskvareni nemački nazivi« za robe i
predmete za koje se do tada nije ni znalo. Počelo se odevati savremenije i
jednostavnije. Narodna nošnja je »gubila mesto i značaj«.
Što se tiče iseljavanja Žumberka, dragocene podatke ostavio je Mar-
ko Šuklje, koji se posebno bavio iseljavanjem i doseljavanjem u Žumbe-
rak, odnosno područje bivše opštine Radatovići. Iako su Radatovići bili i
ostali pomalo specifični, ne bi se moglo reći da nisu reprezentativni za ceo
Žumberak pa ću ukazati na neke interesantne podatke.
»Trbuhom za kruhom«, Žumberčani su prvo krenuli u SAD, prvi od
svih »neki Reba iz Dragoševaca«, 1883. godine. Njega su sledili drugi mu-
škarci, ali su ubrzo počele da se iseljavaju cele porodice, uglavnom najsi-
romašnije. Jedni su »povlačili« druge, pre svega svoju porodicu i rodbinu.
Do 1918. u Ameriku (USA) se iselilo 1.131 osoba, a posle Prvog svetskog
rata, zbog otežanih uslova iseljavanja, svega 52. Do Prvog svetskog rata u
Kanadu se iselilo 8, a posle 54 lica, a u Argentinu do 1818. jedna, a posle
9 osoba.
455 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

U Evropi su se Žumberčani najviše iseljavali u Francusku, od 1923–


1926. godine, manje u Austriju, Čehoslovačku i Nemačku. Uglavnom, od
1883. do 1931. iz Radatovića (15 sela, uključujući i Drage) iselilo se 1.571
osoba, ili 44% svih stanovnika, od čega 578 ženskog roda, među kojima
Šuklje spominje i »stare devojke«, a to su, po njemu, devojke koje se nisu
udale do 18. godine.
Ovakvo tumačenje pojma »stare devojke« moglo bi se pogrešno pro-
tumači. Naime, tu se, pre svega, radi o devojkama koje, zbog siromaštva,
nisu imale miraz (žumberački: »dotu«). Ni u Žumberku nisu uvek odlu-
čivali ljubav, lepota i druge kvalitete. Bez miraza teško se počinjao život
pa se reklo da »će ljubav da dođe kasnije, s obzirom da ionako dolazi iz
stomaka«.
Moja baba po majci je rano ostala sama s četvoro dece. Najstariji,
ujak Nikola, kad je poodrastao, otišao je u Ameriku, najstariju sestru Jelu
»spremio je k sebi«, a mlađima, Antoniji i Mari, poslao »da se spreme za
udaju«. Ni ujak ni tetka niti iko od njihovih nije nikada došao u »stari
kraj«. Na slikama smo nagađali ko kome sliči, a po iznošenoj odeći koju su
nam ponekad poslali kakvog su »stasa«. Ni na očevoj strani nije bilo bolje.
Stric Janko je umro mlad, Ilija ostao na ratištu u Italiji, Tomo je stradao u
Americi, a otac i stariji brat Jure (Đuro) imali su mogućnost da jedan od
njih ostane kod kuće i zbrine (uda) tri sestre ili da ide, da se negde »priže-
ni«. Stric je odabrao ovo drugo.
Retka je bila kuća iz koje neko nije otišao u inistranstvo. Ti ljudi su
po pravilu ostvarili ono zbog čega su otišli, zaradili su i stvorili uslove za
bolji život. Međutim, nisu svi napravili najbolji izbor. Najbrže su bez para
ostali oni koji su hteli da pokažu da su »sada neko i nešto«. Za muškarce
koji su na nespretan i neprimeren način pokušavali da pokažu da su se
»izdigli iznad sredine« reklo se da su se »pogospodili«, a za ženske da su se
»podrepile«, u smislu digle rep.
Ne sećam se da je neko od tih »američkih iseljenika i nemačkih
gastarbajtera« solidnije naučio jezik. Većina se nije time »dičila«, ali se
dosta njih »poštapalo«, koristeći samo pojedine reči. Moj stric bi rekao:
»vel, bogca ti«, što je trebalo da znači »dobro, boga mu«, s obzirom da well
znači dobro. Dve pordice, Buliće i Obradoviće, nazvane su »Šurovi«, jer
456 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

su kao povratnici iz Amerike, kad je trebalo da kažu: »da, sigurno«, rekli


»šur« (sure) itd. Najveći prezir izazivalo je kad bi se takva dva povratnika
srela pa bi se pred drugima pozdravljali i razmenjivali još poneku reč na
nemačkom ili engleskom.
Šuklje ukazuje da se Žumberčani nisu naseljavali u slovenačkim se-
lima Bušinja vas i Trnovec, iako leže na cesti Metlika–Suhor, a ja dodajem
i Bojanju vas, Radovicu, Grabrovec i neka druga sela. Šuklje misli da su
belokranjski seljaci bili »tvrdi i da nisu hteli da prodaju »domaćem« stran-
cu, dok u Metlici Žumberčani kupuju sve što je na prodaju«. On nije jasno
rekao, jer možda nije ni znao, da je zbog ranijih krvavih sukoba i netrpe-
ljivosti, u okolnim slovenačkim selima važio »prećutni dogovor«: da se
»Vlahima« ne prodaje imovina i ne dozvoli dolazak u selo.
Verujem da najpreciznije podatke imamo za iseljavanje Žumberča-
na u Metliku. Krajem 19. veka naselili su se: Dako Makar iz Liješća (1884),
Janko Hranilović iz Sošica (1890), Milan Keserić iz Kesera (1892) i Pavle
Rajaković iz Radatovića (1897). Početkom 20. veka, do 1937, doselile su se
porodice Jure Vukasovića iz Kunčana (1901), Jove Bračike iz Dragoševaca
(1904), Ilije Keserića iz Kesera (1906), Janka Rajakovića iz Radatovića i
Nikole Hranilovića (1917), Ilije Bulića iz Bulića (1920), Mile Vranešića iz
Dragoševaca (1921), Đuke Smiljanića iz Doljana (1924), Vase Brzovića iz
Brašljevice, Mije Rahije i Makse Milčinovića iz Dragoševaca (1927), Pavla
Cara iz Pilatovaca i Mile Živkovića iz Dragoševaca (1929), Mile Vranešića
iz Dragoševaca (1931) i Nikole Hrnjaka iz Brašljevice (1933). U obližnjem
selu Roslanice svoj dom su našle porodice Makse Badovinca iz Malinaca
(1900), Gabre Badovinca iz Malinaca (1902 i Marka Milkovića 1910, godi-
ne. (M. Predović, ŽK 1966, str. 247/48).
Iseljavanje je duga i tužna žumberačka priča, nezavršena, ali je pri
karju. Zbog toga moram da preskočim sve druge pojedinačne i skupne
oblike iseljavanja u 20. veku, u inostranstvo i u Jugoslaviji, uključujući
i ona organizovana, odnosno »kolonizacije« posle Prvog i Drugog svets-
kog rata. Međutim, ne bih smeo da ne kažem da je Žumberak, konačno i
bespovratno, počeo da se prazni odlaskom na rad u razvijene zapadnoe-
vropske zemlje, pre svega Nemačku.
457 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Taj proces sam doživeo i najbolje poznajem. Ne znam da li su Žu-


mberčani odlazili prvi, ali znam da su bili među prvima i da su odlazili
masovno. Znam i uzroke. Masovna pogibija u Drugom svetkom ratu,
mere »kolektivizacije« nove komunističke vlasti, Rezolucija Informbi-
roa, tršćanska kriza... Došlo je i do unutrašnjih komešanja. Žumberčani su
imali partizansku vlast, »za koju smo se borili, a nama sve gore«, govorilo
se. Počelo se »bežati preko granice«. Uhvaćeni mladići, zatvarani su »reda
radi«, tek toliko da ih se nekako kazni. Bila je to teška bruka za čestite
porodice, a još teža za vlast. Janko Goleš mi kaže da je u jednom trenutku
u Radatovićima partijske knjižice »vratilo« 80 članova KP. Nisu oni tu bili
zbog ideologije i politike i što su »razumeli stvari«, nego su u Partiju ušli
jer su mislili da je to patriotski i u interesu države.
Otvoriti granice i pustiti ljude da rade i zarade značilo je »nahra-
niti gladne«. Nažalost, taj proces nije nikada zaustavljen, traje i danas,
kad više nema Jugoslavije, sa sve većim posledicama. Počeli su da odla-
ze nekvalifikovani, zatim sve više školovani. Dugo se to već zove »odliv
mozgova i pameti« iz svih delova prethodne Jugoslavije.
Iseljavanje u Radatovićima teklo je, rekao bih, po sistemu »odozdo
pa naviše«. Prvo su počeli da odlaze imućniji iz nižih sela. Njihova imanja
kupovali su »brđani«, a onda oni nisu imali kome da prodaju kuće i ima-
nja. Oko 1968. ispraznili su se Gaj, Rajakovići, Popovići, Malinci, Cvetiše,
Kunčani, Mrke, Jezernice i mnoga druga sela u drugim delovima Žumber-
ka. Prazne kuće i zapuštene oranice i senokosi popuštaju u borbi sa »zu-
bom vremena«. Imamo i podatak da je 2003. godine u Sloveniji živelo 578
Žumberčana uskočkog porekla, rođenih u 66 od ukupno 80 žumberačkih
uskočkih naselja.
Promenama uslova života i iseljavanjem otvorio se i obrnuti proces,
doseljavanje u Žumberak. U Žumberak su se prvo počeli doseljavati Slo-
venci, u zapaženijem broju posle Prvog svetskog rata, odnosno stvaranja
Jugoslavije, pre svega zanatlije (zidari, moleri, tesari, krovopokrivači).
Dolazili su više puta, radili svoje zanatske poslove, upoznavali Žumber-
čane, prijateljevali, ženili se. Počele su da dolaze i cele porodice, na primer
trojica obućara naselili su se u Velikom Liješću, Radatovićima i Pilatov-
cima. Tridesetih godina dvadesetog veka bila su u opštini Radatovići 83
458 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Slovenca, najviše u Dragoševcima, Doljanima i Pilatovcima, 6–10% od


ukupnog broja stanovnika.
Što se tiče doseljavanja Hrvata, u Radatovićima ih je bilo tridese-
tih godina prošlog veka ukupno 77. Šuklje kaže da su se oni doseljavali
uglavnom kao seljaci. S izuzetkom mlinara u Sekulićima (iz Like), tkalca
u Keserima (iz Samobora), zidara u Velikom Liješću (iz Senja) i lugara na
Malincima (iz Dalmacije), drugi su bili pretežno iz sošičke i kaljske opšti-
ne i već su uglavnom bili pomešani sa Žumberčanima.
Šuklje kaže i da su se i Slovenci i Hrvati i njihovi potomci bez proble-
ma »uklapalii« u žumberačku sredinu i mentalitet, iako su ih Žumberčani
i dalje zvali Kranjcima i Hrvatima. On kaže i da se deca tih doseljenika
nisu snalazila kao rođeni Žumberčani pa su neke od tih porodica i osiro-
mašile.
Sa svoje strane dodajem da sam uglavnom dobro poznavao te dose-
ljenike i pripadnike njihovih porodica, a moja tetka po ocu se i udala za
Slovenca, kolara iz Podzemlja. Potvrđujem i da osim teških uslova života
koje su delili sa Žumberčanima nisu imali nikakvih verskih i nacionalnih
problema. Brzo su se srodili s nama. Neki od Slovenaca i Hrvata su govo-
rili svojim iskvarenim dijalektom, »obogaćenim« žumberačkim, a drugi
su više prihvatali žumberački dijalekt. Sećam se da je jedan stariji čovek
rekao: »Sam bog da su došli – ne treba im veće kazne od života u ovoj vu-
kojebini i među ovim našim lopovima«.
Moj tetak je bio dobar primer u svakom pogledu. Nije prihvatao
žumberački dijalekt, bio je suviše radan i nije imao vremena za prazne
kafanske razgovore. Na vreme je dobio i jednu težu »lekciju«. Pripremio
je građu za gradnju kuće na zemljištu koje je tetka nasledila u selu Kulja-
jima. Niko mu ništa nije govorio, ali kad je gradnja mogla da počne, građa
je preko noći nestala. To je značilo da u Kuljajima nije poželjan. Svi su sve
znali – i ko je i zašto to uradio, ali se ništa nije moglo dokazati.
459 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

SIMBIOZA ŽUMBERAČKIH USKOKA I ŽUMBERKA

Mislim da do sada izneto s jedne strane omogućava, a s druge zahteva da


se nešto više kaže o položaju i specifičnom odnosu Žumberka i žumbe-
račkh uskoka. Imam osećaj da se bez takve analize ne samo ne bi potpuno
razumelo do sada rečeno već i da bi bilo teško pratiti ono o čemu će da
bude reči u nastavku, sve do današnjih dana. Da li sam ja u mogućnosti
da korektno i prihvatljivo analiziram složeno stanje i ukažem na bitna
pitanja ili da dam samo povod za razmišljanje, skoro je svejedno. Svako će
to da doživi i razume na svoj način.
Pošao bih od stava da je u specifičnim istorijskim uslovima, voljom
politike i interesa, zabačeni, bezvredni i skoro nenaseljeni Žumberak pre-
pušten posebnoj, različitoj, nepoželjnoj i od početka »prezrenoj« verskoj
i etničkoj skupini nazvanoj uskoci. Od doseljavanja, pre skoro pet stotina
godina, Žumberak i njegovi uskoci su jedno. Stvorena je posebna simbio-
za od istorijskog značaja. Uskoci su Žumberku davali život i udahnuli mu
dušu, ispisivali svoju i njegovu istoriju, da bi ga sredinom druge polovine
devetanestog veka, posle ukidanja Vojne krajine, počeli napuštati. Proces
iseljavanja je pri kraju.
Žumberak je, pre svega svojim specifičnim položajem, povratno
uticao na sudbinu žumberačkih uskoka. On je i danas tu, onakav kakvim
su ga napravili uskoci. Uskoka je ostalo još malo, samo »ostaci njihovih
ostataka«. Sutra ih neće uopšte biti. Života je u Žumberku još malo, ali je
»uskočke duše« još uvek nesrazmeno mnogo više. Tako će da ostane još
neko vreme! A onda će u Žumberak da dođu neki drugi ljudi. Koji i kakvi?
Ne bi bilo primereno da tu temu otvaram na ovom mestu.
Istorijska dimenzija i značaj te simbioze sadržana je u činjenici da
su se, doseljavanjem žumberačkih uskoka, hrišćani, pripadnici dveju, ve-
štački i voljom drugih podeljenih crkava, zapadne Rimokatoličke i istoč-
ne Srpske pravoslave crkve, te potomci pripadnika triju slovenskih, tačni-
je južnoslovenskih naroda, Slovenaca (tada u tom delu zvanih Kranjci),
Hrvata i Srba, susreli po prvi put, upravo u Žumberku, nakon nekoliko
vekova od doseljavanja na Balkan. Taj susret i kontakt je bio i danas je naj-
tešnji na dva područja: na jugozapadu Žumberka, na području hrvatskih
sela Radina vas i Dojutrovica, žumberačkih sela Strahinići, Dančulovići,
460 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Kašt i Brašljevica, i slovenačkih sela Krašnji vrh i Radovica te na severo-


istoku, orjentirno na području žumberačkog sela Stojdraga i susednih hr-
vatskih i slovenačkih sela.
Osim konfesijom i etničkim poreklom, žumberački uskoci, Hrvati i
Kranjci bili su podeljeni i društvenim položajem i statusom. Kranjci i Hr-
vati su bili kmetovi u klasičnom feudalnom sistem, žumberački uskoci su
bili slobodni vojnici-krajišnici pod vojnom vlašću Habsburške Monarhije.
To su civilizacijske činjenice od prvorazrednog značaja, koje se ne
bi smele nipodaštavati. Istorija žumberačkih uskoka je ustvari istorija tih
podela i iz njih proizašlih suprotnosti i načina njihovog razrešavanja. Ne
bih mogao da prihvatim da toga nisu svesni svi koji su se ozbiljno bavili
žumberačkim uskocima. Nažalost, nisam ni čuo ni pročitao da je neko do-
šao do tog zaključka i da ga je jasno saopštio ili napisao.
Najsličnije mom razmišljanju našao sam u zborniku »Žumberak –
baština i izazovi budućnosti« (str. 59). »Navedenim seljenjima ukupni
sastav Žumberka osjetno je promjenjen. Stvorene su dvije skupine raz-
ličitih gospodarstvenih i društvenih položaja, kulturnih tradicija i vjer-
ske pripadnosti. Uz domaće ratarsko stanovništvo sa strogim feudalnim
obavezama i rimokatoličkom vjerom pojavili su se sada pokretni stočari
drugačijih običaja, crkvenoobredne pripadnosti i dijalektalnih osobitosti,
koje prije svega zanima vojna služba primljena izravno od vladara. Ove
suprotnosti traju dugo u vrijeme Vojne krajine jer ih je omogućavao, uz
ostalo, njezin ustroj i položaj unutar države«.
Dakle, nija baš tako kako sam ja formulisao, ali se vidi na šta se
mislilo. Spomenute su verske, statusne, jezičke i druge razlike, ali nedo-
staje ono o etničkoj različitosti. Zbornik je pisan u Jugoslaviji, u »vreme
bratstva i jedinstva naroda i narodnosti« pa se o nacionalnim različitosti-
ma u takvim publikacijama nije pisalo, zapravo pisalo se u skladu s tada-
šnjom politikom, kao na primer u knjižici »Po Žumberku i Gorjancima«
gde piše da »stanovnicima Dolenjske, Bele krajine, Žumberka i Pokuplja
– Slovencima, Hrvatima i Srbima, nikada nisu smetale granice, ni Kupa,
ni visoko pobrđe Gorjanaca i Žumberačke gore«.78 Kao što se vidi, jedno

78 »Po Žumberku i Gorjancima«, Zajednica Spomen-područja Žumberak – Gorjanci,


Novo mesto 1989, str. 7.
461 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

i drugo pisanje se upotpunjavaju, ali se njihov smisao i značaj, dakle raz-


ličitosti i suprotnosti, gube u moru vrebalizma o slozi i »bratstvu i jedin-
stvu«, kao da je tako bilo oduvek pa i za vreme Habsburške Monarhije. A
tako je trebalo da bude samo jednom, »u jednoj zemlji u koju su mnogi
verovali i u kojoj su verovali i u ono u šta stvarno nisu verovali«.
Međutim, mnogo značajnije je da je pre skoro 130 godina o odno-
sima, slozi i neslozi Hrvata, Slovenaca i Srba na ovim prostorima, o dola-
zećem jugoslovenstvu, pisao i pevao već spomenuti Jovan Hranilović u
svojim »Žumberačkim (uskočkim) elegijama«.
Dakle, treba biti jasan. Žumberački uskoci nisu bili dobrodošli u
Žumberak, pre svega u verskom pogledu kao pravoslavci, u statusnom
pogledu kao slobodni seljaci i vojnici-krajišnici pa tek onda kao Srbi u
etničkom pogledu. Oni su na novim staništima bili, ostali i danas su na
izvestan način »strano telo«. Njhova istorija je i istorija promena i menja-
nja pod uticajem burnih istorijskih zbivanja i objektivnih okolnosti, što
je prirodno i neizbežno pa zbog toga i normalno.
Međutim, ja se ne bavim toliko objektivnim okolnostima, onim što
je moralo da bude. Zapravo, to što je istorijski uslovljeno i što je »objektiv-
no moralo da bude« je okvir za razmatranje drugih, subjektinih aspekta
– uticaja i pritisaka kojima su žumberačkih uskoci bili izloženi, s ciljem da
se negiraju u verskom i etničkom pogledu, da se »izmeni« njihovo civili-
zacijsko poreklo i biće. Kako su se odražavale i razrešavale te tri osnovne
razlike i suprotnosti, istorijsko je i civilizacijsko pitanje? Sve je urađeno i
sve se već dogodilo. Ništa ne možemo da promenimo, ali možemo i mora-
mo da tragamo za istinom. Da li i kako tragamo za istinom, pitanje je oko
koga se »lome koplja«?
Ako u fokus razmatranja postavimo žumberačke uskoke i kao pra-
voslavce, i kao etničke Srbe, i statusno kao slobodne seljake-vojnike,
kao subjekte, ali i kao objekte u »igri na višem nivou«, onda se postavlja
osnovno pitanje i problem da li su oni u takvoj situaciji mogli da osećaju
pripadnost Kranjskoj i bliskost s Kranjcima ili pripadnost Hrvatskoj i bli-
skost s Hrvatima? Očigledno je da nisu. A da li je osećanja bliskosti bilo
i da li je mogla da bude jače izražena? Odgovori su potvrdni. Mislim da
logično sledi i da su žumberački uskoci, s obzirom na njihov težak položaj
462 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

doseljenika, bili spremiji na suživot i smanjivanje razlika i suprotnosti


nego što su bili prihvaćani i nego što su za to imali prilike!
U vezi s tim, treba nešto reći o teritorijalnoj specifičnosti Žumber-
ka. Naime, Žumberak je pripadao unutrašnjoj austrijskoj pokrajini Kranj-
skoj, a Hrvatska ugarskom delu monarhije. Između ta dva dela postojale
su stalne trzavice i sukobi ne samo za vreme Vojne krajine, do 1881, nego
i do propasti Austro-Ugarske Monarhije. Upravo dolaskom žumberačkih
uskoka pitanje teritorijalne pripadnosti Žumberka je postalo još složenije
i poprimilo nove konotacije. Nije moglo da bude po onoj narodnoj i uobi-
čajenoj: »čije ovce, toga i livada«, jer »ovce«, u ovom slučaju, nisi bile deo
ni kranjskog ni hrvatskog »stada« pa im ni Kranjska ni Hrvatska nisu bile
bliske, jer nisu bile niti su danas matične države srpskog naroda. Njima je
u početku sasvim sigurno bilo svejedno kome Žumberak pripada teritori-
jalno, odnosno formalnopravno, kad su i Žumberkom i uskocima ionako
centralizovano upravljale carske vojne vlasti.
Sad bi se opet trebalo vratiti onim osnovnim razlikama i supro-
tnostima. Što se tiče nacionalnosti, žumberački uskoci su bili autohtoni
etnički Srbi, u najmanju ruka toliko nacionalno svesni koliko su tada bili
svesni i Hrvati, a barem malo više nego što su tadašnji Kranjci bili Sloven-
ci. Iako se u to vreme pitanje nacionalne pripadnosti nije postavljalo ni
ispoljavalo u današnjem smislu, bilo bi pogrešno prihvatiti tvrdnje da ono
nije bilo prisutno i značajno. Da li je i koliko kod žumberačkih uskoka bila
razvijena svest o etničkoj pripadnosti i identitetu svedoči njihova svest o
postojanju i propasti srpske države, svest o svom jeziku, načinu odevanja,
navikama i običajima, pesmama, legendama, pa i njihov fizički izgled.
Oni su ih »nepogrešivo odavali« i delili od drugih, koji su ionako smatrali
da su nešto drugo, bolje i više vredno od žumberačkih uskoka.
Međutim, odnos s Kranjcima i Hrvatima u etničkom smislu nije bio
isti. Država pod nazivom Slovenija tada nije postojala, a većinu u tada-
šnjoj i kasnijoj Kranjskoj činili su Nemci. Za tadašnje stanovnike Kranj-
ske i sam Valvasor kaže da su Kranjci, a ne Slovenci, i da govore kranjski,
a da se slovenački govori u Koruškoj i Štajerskoj. Naime, Kranjska, Koru-
ška i Štajerska su bile samo »germanizovane austrijske unutrašnje pok-
rajine«. A razvijanje nacionalne svesti od strane onoga ko te poseduje, ko
463 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tobom upravlja, kome si potčinjen u svakom pogledu, oduvek je bila pa i


danas je njegova poslednja briga. Stoga je veoma verovanto da su tadašnji
Kranjci malo znali o Srbime, a ovi još manje o Kranjcima. Ali da bi stvar
bila još složenija, žumberački uskoci su u tom periodu mnogo više bili u
kontaktu s Kranjcima, a i Kranjci su bili više »pogođeni i oštećeni« nji-
hovim dolaskom nego Hrvati, s obzirom da su oni morali da ih prime na
svoju teritoriju, a snosili su i troškove izdržavanja krajiške vojske.
Osnove odnosa s etničkim Hrvatima bile su u mnogome drugačije.
Hrvati su imali svoju srednjovekovnu državu pa im je i nacionalna svest
bila razvijenija i prisutnija u svakodnevnom životu. Srbi i Hrvati su od
doseljavanja na Balkan bili u kontaktu, mešali su se, sarađivali u meri da
je saradnja, po mom dubokom uverenju i poznavanju istorije, bila znatno
izraženija nego suprotnosti i sukobi. Počev od jezika, razlike među njima
bile su znatno manje i u svakom drugom pogledu.
Posebno je značajno da su Srbi uopšte, a žumberački uskoci poseb-
no, bili i pre doseljavanja u Žumberak u tesnoj vezi s Hrvatima, a ponegde
i pomešani s njima. Veći deo uskoka je i došao u Žumberak s cetinskog
područja. Mislim da je najbliže istini da su njihove veze i odnosi bili toliko
jaki koliko su im problemi bili zajednički i teški. Uostalom, žumberački
uskoci su se delom i doseljavali paralelno ili zajedno s Hrvatime iz Bosne
i Hrvatske, na inicijativu i uz pomoć i hrvatskih generala i velikaša, od
kojih je većina imala pozitivan stav, a neki i prijateljski odnos prema nji-
ma, kao Ivan Lenković. A da su odnosi Srba i Hrvata u to vreme bili bliski
svedoči i činjnica da su se poznati hrvatski vojskovođe i generali Nikola
Jurišić i Petar Keglević potpisivali i ćirilicom.79
Što se tiče verskih razlika, žumberački uskoci su, bez ijednog pozna-
tog izuzetka, bili pripadnici hrišćanske pravoslavne veroispovesti i Srpske
pravoslavne crkve. Oni su najmanje dva veka živeli u jedinstvu srpske dr-
žave i Srpske pravoslavne crkve. Pravoslavna crkva kao celina kroz Sred-
nji vek se sve više decentralizovala, što je uticalo i na njezinu unutrašnju
organizaciju i odnose. Crkva je imala vlast, a posle propasti srpske države

79 Vjekoslav Klaić: Jurišićev potpis od 21. 3. 1528. (str.180); Keglevićev potpis od 21. 12.
1535. (str.215).
464 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

ona je bila i jedina organizacija i vlast, ali je odnos potčinjenosti bio manje
izražen. Crkveni velikodostojnici su morali da uživaju poverenje vernika
jer su ih oni i birali. Kako su po metodu sabornosti birani, tako su mogli na
saboru da budu i razrešni.
Kranjci i Hrvati su podjednako bili pod kapom rimskog pape i njego-
vih biskupa, od kojih su neki, po onom poznatom sluganskom i podrepa-
škom sistemu, bili »veći katolici i od samog pape«. Uostalom, ljubljanski
biskup Toma Hren, i zagrebački biskupi svi redom, ponašali su se kao da
su im pravoslavni uskoci najveći i neprestani neprijatelj, čije veroispove-
danje treba promeniti i poništiti. A o kakvom se apsurdu radi pokazuje
i činjenica da su dvojica zagrebačkih biskupa (Petar Domitrović i Petar
Petretić) ni manje ni više nego potomci Srba i pravoslavaca iz Žumberka.
Koliko su tadašnji žumberački uskoci bili svesni svog etničkog i
verskog porekla pisao je Radoslav Grujić, citirajući hrvatske istoričare Kr-
čelića i Kuripešića. Krčelić kaže »da su 1530. mnogi srpski uskoci došli iz
Pounja«, a Kuripešić »da je iste godine u zapadnoj Bosni našao mnogo Srba
koji se doseljavaju iz Smedereva i Beograda. Ti Srbi, kao i oni u zapadnoj
Bosni, svjesni su svog porjekla i srpskog nacionalnog imena svoga, jer to
ime na prvo mjesto postavljaju, a onda dodaju kako ih drugi narodi i ra-
znim drugim imenima nazivaju. Šta više, našao je kod njih dobro razvi-
jenu i versku hrišćansku svjest, jer su ga ti Srbi lijepo savjetovali, da bude
postojan u vjeri hrišćanskoj, kao i oni što su postojani, pored svih nevolja
što ih od Turaka podnose, i zato moraju da napuštaju ognjišta svoja i skla-
njaju se u krajeve gde misle da će im lakše biti«.80 Treba li ovome kakav
komentar?
Već istaknuti bliži opšti odnosi i bolje međusobno poznavanje iz-
među Srba i Hrvata i u etničkom i verskom pogledu, nego Srba i Kranja-
ca, trebalo je da bude dobra osnova za ublažavanje klasičnog jaza između
njih, kao rimokatolika i pravoslavaca. Usuđujem se da kažem i da nije bilo
već spomenute podele u okviru hrišanstva, ko zna šta bi i kako bi bilo,
odnosno kako bi izgledali i razvijali se srpsko-hrvatski odnosi u celini?

80 Radoslav M. Grujić, »Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji«, Novi sad


1909, str.146/147.
465 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Svakako ne gore nego što je bilo u narednom, skoro hiljadugodišnjem pe-


riodu! Međutim, verske razlike u svakodnevnom životu manje su zavisile
od shvatanja hrišćanstva i podela u okviru hrišćanstva, a više od politič-
kih interesa i tumačenja verskih podela u Beču i Rimu, posebno od strane
regionalnih civilnih feudalnih i verskih vlasti. Zbog toga je verski odnos
bio od početka zaoštren i jednostran. Agresivni rimokatolicizam je nasto-
jao svim sredstvima da »preveri« i potčini pravoslavne uskoke, a oni su se
suprotstavljali agresiji, koliko su i dok su mogli.
Što se tiče socijalnog položaja i statusa, već je rečeno da su Kranj-
ci i Hrvati živeli u klasičnom i brutalnom feudalnom sistemu najstrože
potčinjenosti feudalcu, koja se očitovala na svakom koraku. Vlastelin, po-
sednik zemljišta, posedovao je i kmetove. Za razliku od Kranjaca i Hrvata,
propašću srpske države je kod Srba počeo da se raspada i klasičan feudalni
odnos. Izgubivši svoju državu, a ne želeći da služe turskoj vlasti, srpski
narod je ostajao prepušten sam sebi pa se organizovao i snalazio kako
je znao i umeo. Srbi više nisu želeli da im se neko nametne kao vlast u
svojstvu klasičnog vlastelina. Razlike među ljudima su postajale manje,
a međusobna zavisnost i veze tešnje. Narod je predvodio, a u tom smislu
i vladao i upravljao njime, onaj koga je narod izabrao – narodne vojvode,
knezovi, harambaše, popovi. Njihova je odgovornost bila veća, a vlast ma-
nja. I da su hteli, oni nisu mogli da se izdvoje od naroda i nametnu odnos
apsolutne vladavine i bespogovorne potčinjenosti.
To su dobro znali i morali su da uvažavaju i oni koji su se zalagali za
naseljavanje uskoka uopšte, žumberačkih posebno, kao i oni koji su im
dodeljivali prava i privilegije slobodnih vojnika i graničara. Nisu Habsbur-
govci iz »zadovoljstva narušavali« feudalni sistem, na kojem je bila zasno-
vana i širila se njihova carevina i na osnovu kojeg su i oni vladali oko 600
godina, nego što su znali »s kim imaju posla« i da nametanje feudalnog
odnosa nekome ko se tog odnosa, sticajem tragičnih okolnosti, oslobodio,
nije moguće. Dakle, bitno različit socijalni status i položaj relativno ma-
lobrojne grupe doseljenika, do tada nezabeležen na području Habsburške
Monarhije, dolazio je na malom prostoru Žumberka do potpunog izražaja
i dodatno »odvajao« žumberačke uskoke i od Kranjaca i Hrvata i vezivao
ih za vlast u Beču.
466 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Teritorijalna specifičnost Žumberka dodatno je mnogostruko ote-


žavala položaj žumberačkih uskoka između Kranjaca i Hrvata. Uskoci su
živeli u Kranjskoj, ali su bili vojno organizovani i angažovani na teritoriji
Hrvatske, bolje rečeno Vojne krajine i u sastavu krajiške vojske, u kojoj je
bilo i Hrvata, tako da su i po tom osnovu veze s Hrvatima bile intenzivnije
nego s Kranjcima i mogle su da doprinesu zbližavanju i brisanju drugih
razlika.
Sve veća pravoslavna i srpska većina u krajiškoj vojsci uticala je da se
Žumberčani osećaju manje osamljenim, da jača njihova etnička i verska
svest, kao i da im je manje potreban kontakt i odnos i s Hrvatima i Kra-
njcima. Pritom bi trebalo imati u vidu i da su samo muškarci bili vojnici
i imali kontakte izvan Žumberka. Žene, tradicionalni nosioci i stubovi
porodice, nisu imale nikakvih kontakata izvan svoje porodice i sela, ču-
vale su etnički i verski identitet svim svojim bićem, a da toga nisu bile ni
svesne.
Razvoj Vojne krajine – njezino izdvajanje iz sistema civilne vlasti
Kranjske i Hrvatske i potčinjavanje vojnim vlastima u Gracu i Beču – do-
datno je jačao društveni status žumberačkih uskoka, slobodnih seljaka
i vojnika-krajišnika, a povećavala se suprotnost i prema Kranjcima, po-
sebno prema Hrvatima. Stoga i nije čudno što su Žumberčani, slobodni
seljaci i vojnici-krajišnici, učestvovali u gušenju Gupčeve bune seljaka
kmetova, jer drugačije nije ni moglo da bude.
Sad bi trebalo da iznesem suštinu, osnovnu tezu ovog razmatranja.
Veće suštinske razlike i suprotnosti između žumberačkih uskoka i Kra-
njaca, nego između uskoka i Hrvata, uslovljavale su da Kranjci nisu mogli
da pretenduju da kolektivno negiraju nacionalni i verski dentitet i razli-
čitost žumberačkih uskoka, u smislu da bi ih kolektivno i asimilirali. Oni
su, kao što će se videti, mogli samo da pokušaju da »narušavaju« njihov
verski identitet tako što bi ih pounijatili i da negiraju etnički identitet
nazivajući ih »Vlasim«. Međutim, time su postizali samo suprotne efekte
i još više naglašavali i povećavali već postojeće različitosti i suprotnosti, i
to u svakom pogledu.
Manje razlike, tešnje veze i odnosi te manje početne suprotnosti
uslovljavali su da su Hrvati imali dobru osnovu da (pokušaju) da kolek-
467 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

tivno asimiliraju žumberačke uskoke. Preduslov je bio da ih prethodno


negiraju i verski i etnički. Priče o »Vlasima« nisu bile ozbiljne, jer one u
praksi nisu negirale sličnosti, kao polaznu osnovu za asimilaciju. Glavni
predmet napada u prvo vreme morale su da budu verske razlike. Ako bi
se žumberački uskoci odvojili od pravoslavlja i preveli u tabor rimokato-
ličanstva, njihovo odnarođivanje i pohrvaćivanje moglo bi da bude »stvar
tehnike i vremena«.
Da li sam bio u stanju da korektno analiziram sitauciju ili sam samo
dao povod za razmišljanje? Neka svako sebi odgovori na to pitanje i neka,
u skladu s odgovorom, prati daljnju sudbinu žumberačkih uskoka, u kon-
tekstu verskih, etničkih i statusnih suprotnosti u odnosima s Kranjcima i
Hrvatima i u vezi sa specifičnim teritorijalnim položajem Žumberka.

ŽUMBERAČKI USKOČKI IDENTITET

U odeljku o simbiozi Žumberka i žumberačkih uskoka pokušao sam da


ukažem na njihov specifičan odnos i neraskidivu istorijsku vezu. Sada,
privodeći kraju ovu knjigu, uvideo sam da je neophodno da se još jednom
pozabavim Žumberkom i njegovim uskocima, sa stanovišta identifikacije
Žumberka, odnosno žumberačkog uskočkog identiteta. Da uskoci imaju
svoj žumberački identitet ne bi trebalo nikome posebno dokazivati. Do-
voljno je da se podsetimo »Žumberačkog kalendara« i »Kijesa«, društva
»Žumberak« u Zagrebu, »Žumberčana« u Novom mestu, »Žumberačkog
izvora« u Metlici i KUD »Marko Vukasović« u Samoboru. Uostalom, više
istoričara je naglasilo da je najtačnije da se potomci uskoka predstavljaju
kao »Žumberčani«, ali se nisu podrobnije time pozabavili.
Ipak, pisane temelje žumberačkog uskočkog identiteta postavio je
Jovan Hranilović u već spomenutim »Uskočkim (žumberačkim) elegija-
ma«. Prostor mi ne dozvoljava da se podrobnije bavim elegijama, ali ne
mogu da ne preporučim čitaocu da sadržaj i smisao žumberačkog uskoč-
kog identiteta potraži upravo u Jovanovim elegijama.
Polaznu osnovu za identifikaciju i razumevanje nastanka, sadržaja
i značaja posebnog, žumberačkog uskočkog identiteta trebalo bi da pred-
468 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

stavljaju stavovi koji nedvojbeno proizilaze iz sadržaja ove knjige. Žum-


berački uskoci su preživeli vekove pune političkih, verskih, nacionalnih
i drugih bura i ratova. Život u ne baš prijateljskom okruženju i pod priti-
skom oduzeo im je podosta, a silom nametnuo još više. Međutim, zahva-
ljujući postojanju jake svesti o svom verskom i etničkom poreklu, oni su
ipak sačuvali dovoljno svog uskočkog, etničkog, verskog i statusnog iden-
titeta, usvojili dosta novog i izgradili svoj poseban – žumberački identitet.
Dakle, imajući u vidu sve što je do sada napisano, u nastavku ću
se pozabavim žumberačkim uskočkim identitetom s dve strane. Prva je
teritorijalna i odnosi se na identifikaciju uskoka s Žumberkom, druga je
sadržajna, ali ne u smislu da ponovo ističem šta je sadržaj posebnog žum-
beračkog uskočkog identiteta, već kako su očuvani ti sadržaji kroz veko-
ve. Mislim da je tome odlučujuće doprinelo što su se žumberački uskoci,
upravo kao posledica tih posebnih i nepovoljnih životnih okolnosti i uti-
caja, krvno mešali pretežno između sebe.
Radi boljeg razumevanja »teritorijalne« strane žumberačkog uskoč-
kog identiteta treba imati u vidu da su žumberački uskoci u geografskom
smislu naseljeni i danas žive u Žumberačkom gorju. Međutim, dobar deo
Žumberačkog gorja teritorijalno pripada (Kranjskoj) Sloveniji. U tom delu
oduvek žive većinski Kranjci, a u nekim selima su pomešani s Žumberča-
nima. Takođe, u Žumberačkom gorju bilo je i pre dolaska uskoka hrvat-
skih sela, od kojih su neka, posle naseljavanja uskoka, postala i danas su
mešovita.
Odgovor na pitanje šta je Žumberak nije ni jednostavan ni jednozna-
čan. Žumberak nije nigde definisan niti zvanično postoji kao geografsko-
-teritorijalna celina pa bi se uslovno moglo reći da je to kolokvijalni na-
ziv za centralni deo Žumberačkog gorja. Iako se neki žumberački uskoci
nisu doselili u sam Žumberak niti danas žive u Žumberku kao užem delu
Žumberačkog gorja, svi će oni, bez ikakve dileme i ustezanja, reći da su
Žumberčani. Dakle, pored toga što Žumberak nije postojao kao admi-
nistrativno-upravna celina, sem izvesno vreme kao kotar sa sedištem u
Kostanjevcu, Žumberak se ne može definisati i ograničiti niti u geograf-
skom niti u etničkom i verskom pogledu, ali je najvećim delom naseljen
i mnogo tešnje vezan za žumberačke uskoke i oni za njega, nego Kranjci
(Slovenci) i Hrvati.
469 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Kranjci se ni u kom slučaju neće izjasniti kao Žumberčani, čak i ako


žive ne samo u Žumberačkom gorju kao široj nego i u Žumberku kao užoj
teritorijalnoj celini, na primer u selima Krašnji vrh, Bojanja vas i Brezo-
vica. Naprotiv, Kranjci »beže« od naziv Žumberčanin. Oni su Belokranjci
ili Dolenjci i to smatraju svojim identitetom, utoliko vrednijim i značaj-
nijim jer se time upravo »distanciraju« od Žumberčana. Reći Belokranjcu
da je Žumberčanin bilo bi ne samo netačno nego i ponižavajuće i uvre-
dljivo. Oni su imali svoj »kranjski i belokranjski« identitet i pre dolaska
Žumberčana i nisu morali da ga posebno objašnjavaju i brane, barem ne
od žumberačkih uskoka.
Takođe, nisam sreo Hrvata, koji je rekao da je Žumberčanin. Samo
ako je neophodno, obično kažu da su »sa Žumberka«. I oni »prepuštaju«
potomcima žumberačkih uskoka da se osećaju i predstavljaju kao Žum-
berčani, ne zbog »širokogrudosti« i tolerancije, nego da bi se i na taj način
videlo da su oni nešto drugo. Hrvati bi mogli da kažu da su Žumberčani
samo uz neko dodatno objašnjenje, na primer ako bi bilo reči o sporu sa
Slovencima: kome pripada Žumberak? To bi bilo razumljivo i normalno i
u tome ne bi bilo zle namere prema uskocima, u smislu »zvanične i trajne
politike preveravanja i odnarođivanja«, odnosno kolektivne asimilacije
žumberačkih uskoka. Sa Žumberkom, u hrvatsko i hrvatstvo idu i svi Žu-
mberčani, što znači i uskoci, a to ne ide ako se ne negira njhov žumberački
uskočki identitet.
Taj fenomen nije jednostavno objasniti. S jedne strane su razlike,
poznate i jednima i drugima koje se ispoljavaju i lako prepoznaju na sva-
kom koraku i u svakoj reči, a s druge strane zajednički život, problemi
i sličnosti Hrvata i Žumberčana, posebno tamo gde žive u mešovitim
selima u Žumberku. Pitanje je samo da li je naglasak na razlikama ili na
sličnostima? Sličnosti Hrvata i uskoka dolaze do izražaja u zajedničkom
životu u lokalnim seoskim zajednicama, jer su im i problemi slični i za-
jednički. Razlike su »predmet brige i posebne pažnje crkvene i državne
ideologije i politike«, s jasnim ciljem da se sve posebno uskočko proglasi
hrvatskim. Iako se lokalna sredina prirodno brani od takve politike, ona
se od nje ne može izolovati.
470 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

Hrvati rimokatolici imaju svoj identitet koji žumberački uskoci ne


mogu da dovedu u pitanje. Istovremeno, Hrvat rimokatolik zna i vidi na
svakom koraku da je žumberački uskok nešto drugo, u najmanju ruku da
nije Hrvat i rimokatolik, da je vezan za Žumberak i da je to neizostavni
deo njegovog identiteta, njegovog »novog bića«, čime se na najbolji na-
čin ne samo identifikuje nego i najtačnije predstavlja i razlikuje, ali samo
neki to priznaju i poštuju
Treba uvek imati na umu i da se uskoci nikada nisu predstavljali niti
se danas u Hrvatskoj i Sloveniji predstavljaju kao Hrvati ili Kranjci (Slo-
venci) u smislu identiteta, barem ne »u prvom koraku« i pred »svojima«.
Hrvati i Slovenci koji nešto znaju o Žumberku i Žumberčanima ionako
znaju ko su Žumberčani, a pred »svojima« je to bespredmetno, u najma-
nju ruku nije posebno simpatično. Kao Hrvati i Slovenci predstavljaju se
samo neki Žumberčani koji se tako osećaju u nacionalnom smislu, samo
na nekim mestima i u nekim, posebnim situacijama. To su retki pojedinci
koji bi da budu nešto drugo, ali nisu u stanju da »sakriju« ono žumberačko,
ono po čemu se (pre)poznajemo. Ono je jače od njih jer nisu (u dovoljnoj
meri) uspeli da prestanu da budu ono što jesu niti da postanu ono što nisu.
Istakao sam da su se žumberački uskoci međusobno krvno mešali
pa i da danas to čine, i da je to odlučujuće uticalo na formiranje i održava-
nje sadržaja žumberačkog identiteta i bića. Skoro tri i po veka, do ukida-
nja Vojne krajine, bilo je skoro normalno da se Žumberčani žene između
sebe. S jedne strane verske, nacionalne i statusne razlike, odnosno jezik,
običaji, navike, karakter, mentalitet i sve što »život znači«, a s druge po-
litika pritiska, pre svega preveravanje i odnarođivanje. Da bi se postojeće
razlike smanjivale i nestajale na prirodan način, trebalo je i da stvari teku
na prirodan način, odnosno da niko taj prirodni proces, ako ga ne podr-
žava i ne pospešuje, barem ne ometa i otežava. U stvarnosti je sve bilo
suprotno. Sve što su radile zvanične vlasti, Rimokatolička crkva i feudal-
ni staleži produbljivalo je postojeći jaz i odvajalo žumberačke uskoke od
okolnog starosedelačkog stanovništva, a time i otežavalo krvno mešanje
s njima.
Videli smo da su se ipak, i u takvim uslovima, sklapali mešoviti bra-
kovi, uglavnom između Žumberčana i rimokatolkinja, dok su Žumber-
471 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

čanke ostajale »izolovane« od okruženja. Za pojedince je pravoslavlje bilo


privlačno i zbog toga što je postojala mogućnost poništavanja brakova, od-
nosno razvoda. Međutim, zbog politike verske netolerancije i unijaćenja,
rimokatolički popovi i carske vlasti su ponekad i zvanično zabranjivale
mešovite brakove, a sklopljene se proglašavalo nevažećim. Stoga su i pra-
voslavni popovi nastojali da se Žumberčani ne mešaju s rimokatolicima.
Tako je bilo više od dva veka, sve do nasilnog unijaćenja. Međutim,
nasilno unijaćenje i nacionalno odnarođivanje nisu bitnije uticali na
približavanje Žumberčana Kranjcima i Hrvatima, a možda su delovali i
suprotno, jer se osim formalnog (zvaničnog) unijaćenja, ništa drugo nije
promenilo. Žumberački uskoci su, sem »(ne)časnih« izuzetaka, i dalje bili
takvi kakvi su bili i do tada. Nasilno unijaćenje je naizgled »ublažilo ver-
ske razlike«, ali je s druge strane jasno pokazalo prave namere i opasnosti
od gubitka identiteta i zaoštrilo međusobne razlike i suprotnosti. Nema
podatka da je posle unijaćenja pa do ukidanja Vojne krajine bilo više me-
šovitih brakova, posebno ne u Žumberku. Izuzetak su predstavljali poje-
dinačni slučajevi nekih generala i viših službenika, koji su ušli »u visoko
društvo, u kojem nije bilo mesta za obične Žumberčanke«.
Iako su se ukidanjem Vojne krajine politički i društveni uslovi pro-
menili iz temelja, ni trgovina ni iseljavanje nisu bitnije uticali da se Žu-
mberčani i dalje žene između sebe, bilo da su devojke iz Žumberka odla-
zile u daleki svet za muškarcima ili su se tamo nalazili i sklapali brakove.
Brakovi između Žumberčana, ma gde se nalazili, bili su, skoro po pravilu,
stabilni i trajni. Iskustvo govori da bi rezultati istraživanja to potvrdili.
Dakle, »istokrvno« mešanje je bila osnova očuvanja sadržaja žum-
beračkog uskočkog ideniteta. Žumberčani su se vezali jer su bili svesni i
na svakom koraku osećali da su »nešto posebno«, da su različiti od drugih,
da su im drugi strani, ne zbog toga što bi oni to hteli, nego jer su »oni dru-
gi« nastojali da dokažu da su različiti i bolji i da bi uskoci trebalo da »osta-
ve svoje i usvoje njihovo«, jer da je to bolje, vrednije i ispravnije. Tako je
bilo do raspada Austro-Ugarske Monarhije.
Stvaranjem Jugoslavije stvoreni su potpuno novi politički i društve-
ni uslovi. U novoj državi potomci žumberačkih uskoka su, nakon više od
četiri veka, dobili priliku da »upoznaju, žive i mešaju se s pripadnicima i
472 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

svog matičnog, srpskog i s pripadnicima drugih južnoslovenskih naroda.


Žumberčani su se počeli masovnije iseljavati u druge krajeve Jugoslavije,
pre svega Slavoniju i Vojvodinu, čime su stvoreni uslovi i za češće meša-
nje i ženidbe s drugima. Međutim, oni su se i dalje u velikoj većini ženili
između sebe pa ta promena nije ugrožavala njihov žumberački uskočki
idenitet i osobenosti. Tom identitetu sada su se samo dodavali novi sadr-
žaji. Jačala je svest o nacionalnom i verskom poreklu, o uskočkoj prošlosti
i statusu, pevale su se nove pesme na svom jeziku i na dotad nepoznati
način. Žumberčani su u drugima prepoznavali sebe, a drugi u Žumberča-
nima sebi srodne i bliske.
Smatram da se, od stvaranja Jugoslavije, žumberački uskočki iden-
titet može posmatrati kao produkt tri međusobno zavisna fenomena:
međusobno mešanje Žumberčana kao najjači, stalni i pomalo nezavisni
fenomen, zatim objektivno veće mogućnosti za mešanje s drugima i, kao
treće, ugrožavanje i raspad Jugoslavije, i prve i druge. Pri tome bi trebalo
imati u vidu da je velika većina Žumberčana verovala da je Jugoslavija pra-
va, jedina i domovina »za sva vremena«, posebno ona druga, Titova.
Kad je stvorena Jugoslavija, većina Žumberčana je još živela u Žu-
mberku, a postojanje Jugoslavije značilo je sigurnost i prirodne uslove za
intenzivnije veze sa srpskim narodom ali i odnose s pripadnicima drugih
naroda. S kim su se Žumberčani najviše »krvno« mešali u vreme one prve
Jugoslavije, zaslužuje pažnju i, uveren sam, došlo bi se do interesantnih
saznanja.
Smatram da pažnju zaslužuje činjenica da su, posle stvaranja Jugo-
slavije, znatno intenzivirane unutrašnje veze i odnosi između, uslovno
rečeno, zapadnog i središnjeg dela uskočkog Žumberka, koje su oslabile
posle ukidanja Vojne krajine. Neposredno po stvaranju Jugoslavije dese-
tak momaka iz Radatovićkog kraja, među kojim i moj otac, doveli su »sna-
še« iz Dančulovića, Sošica, Sopoti, Visoča, Jezernica, Kašta, Badovinaca,
Magovaca, Relića... Istovremeno, svega nekoliko momaka iz srednjeg
dela Žumberka priženilo se u Radatovićki kraj, a došlo je i nekoliko po-
rodica. Devojke iz Radatovićkog kraja skoro da se nisu udavale u druge
delove Žumberka. Pišem samo ono što je meni poznato. Dakle, proces je
bio jednostran i u korist zapadnog dela. Zbog čega? Ne bih mogao da dam
kratak odgovor.
473 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ugrožavanje i raspad one prve Jugoslavije, odnosno Dugi svetski


rat, ostavili su duboke i trajne posledice na Žumberčane i na žumberački
uskočki identitet. Jačanje političkog procesa usmerenog protiv Jugoslavi-
je imalo je većeg uticaja i ostavilo teže posledice u istočnom, mešovitom
delu Žumberka, nego na Radatovićki kraj. Nije mi poznato da li je to uslo-
vilo da se Žumberčani u istočnom delu intenzivnije mešaju s drugima,
konkretno s Hrvatima, ali znam da je u Radatovićima imalo suprotan efe-
kat. Većina Žumberčana se još više okretala sebi, i to u svakom pogledu.
Možda rat pokazuje pravo stanje. Zapadni deo Žumberka bio je ustanički
i partizanski, a u istočnom je bilo znatno manje Žumberčana na drugoj
strani, nego što bi se moglo očekivati, iako je taj deo pripadao NDH. Ipak,
političke, verske i nacionalne razlike zaoštrene pred rat prouzrokovale su
u ratu teške posledice, zaoštrile međusobne razlike i podele... Stanje i od-
nosi su unazađeni i to traje do danas.
Za vreme Titove Jugoslavije Žumberčani su imali još veće mo-
gućnosti za život izvan Žumberka, a to znači i za mešanje s pripadnicima
drugih naroda. Uverenje da je Jugoslavija njihova prava i trajna domovina
samo je ubrzavalo taj proces. Kad bi se sagledalo s kim su se Žumberčani
mešali za vreme Titove Jugoslavije došli bismo do više nego interesantnih
podataka. Moja saznanja govore da su se Žumberčanke masovno udavale
za pripadnike srpske nacionalnosti, oficire i državne službenike, a Žu-
mberčani su tražili »snaše« i u drugim sredinama. Slovenačka istraživa-
nja odnose se samo na iseljavanje u Sloveniju i mešanje sa Slovencima.
Međutim, činjenica je da su se i u tim uslovima Žumberčani najviše ženili
između sebe. S obzirom da su se u Jugoslaviji mogli slobodnije i osećati i
izražavati kao Žumberčani, znači i da je njihov žumberački uskočki iden-
titet jačao i poprimao nove sadržaje.
Prve ozbiljne promene bile su posledica događanja koja su ugrožava-
la Jugoslaviju i njezin konačni raspad. Sedamdesete godine prošlog veka,
kada se za vreme »hrvatskog proljeća« počela »prizivati« nova »nezavisna
država Hrvatska«, Žumberčani su posmatrali i doživljavali kao direktnu
pretnju svom žumberačkom identitetu i biću, ma kako ko to posmatrao
i šta pod tim izrazom podrazumevao. Neki su utočište potražili u naci-
onalnom »hrvatstvu« i rimokatoličanstvu, veći deo u »jugoslovenstvu«,
474 1v.
žumberak posle ukidanja vojne krajine

treći su mislili da je najbolje da se nacinalo ne opredeljuju, a verski ne


izražavaju.
Strah i neizvesnost su uticali da su se Žumberčani još više ženili
između sebe ne samo u samom Žumberku, što i nije bilo novo i iznena-
đujuće, nego se i češće međusobno »tražili i nalazili« i izvan Žumberka.
Raspad Jugoslavije je još više ubrzao taj trend i on traje i danas. Žumber-
čani se »traže« i međusobno žene, iako nisu rođeni u Žumberku, iako
veze i odnosi između njihovih porodica, i njihov položaj u okviru svojih
porodica, naizgled, imaju sve manje »žumberačkog«. Ne mislim da toga
nema i kod drugih naroda i etničkih skupina. Naprotiv, imao sam dovolj-
no prilike da to uočim i posmatram na više mesta i u različitim uslovima.
Međutim, moj je utisak da je to kod Žumberčana i trajnije i izraženije,
upravo u meri u kojoj je prošlost žumberačkih uskoka posebnija, a njihov
žumberački uskočki identitet i biće jače i osobenije.
Dok ovo pišem, srećem Žumberčane starijih generacija, bližih meni,
ali i dosta mlađih generacija, koji su rođeni u Žumberku i koje sam manje
ili više poznavao, a nisam ih sreo i o njima čuo i više od 50 godina. Upoz-
najem i Žumberčane rođene u Radatovićima, ali i iz drugih delova Žum-
berka, koje nisam poznavao ili sam o njima malo znao. Srećem i upozna-
jem i najmanje dve generacije potomaka te dve grupe Žumberčana, koji
uglavnom, žive u krugu od oko 200 kilometara (Ljubljana, Novo mesto,
Zagreb, Karlovac, Metlika, Bela krajina i dakako sam Žumberak), od kojih
većinu nisam lično poznavao. Sve njih lako prepoznajem po »porodičnoj
lozi«, crtama i izrazu lica, građi i izrazitim karakternim osobinama i dru-
gim osobenostima, da o jeziku ne govorim. Bez obzira gde, s kim i u kojim
uslovima žive, važi ona: »znam te puško dok si pištolj bila«.
Najčešće se srećemo prilikom sahrana i ispraćaja »na put bez pov-
ratka« bliske i dalje rodbine, prijatelja i poznanika. Doznajem od njih no-
vosti i dopunjavam ili proveravam neka saznanja, stičem različite utiske
i donosim zaključke. Govorimo našim »žumberačkim dijalektom«, peva-
mo »naše pesme«. Da sam sve to beležio, bilo bi za knjigu. Sve je tu žu-
mberačko i po žumberački. To kako se mi prepoznajemo bitan je sadržaj
žumberačkog uskočkog identiteta i bića.
475 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Druga strana je kako nas drugi prepoznaju, vide i prihvataju. Kad


potomke žumberačkih uskoka drugi zovu »Žumberčani«, onda to, uglav-
nom, ima isti sadržaj, ali nema isti značaj i smisao. Značenje i smisao ime-
na Žumberčanin ne zavisi od nosilaca tog imena, oni su to što jesu i takvi
su kakvi jesu, nego od stava i namera onih koji ih (pre)poznaju.
Mislim da se ljudi u bližoj i nešto daljoj okolini u tom pogledu mogu
svrstati u tri grupe. Retki su koji o Žumberku i uskocima ne znaju ništa,
ili znaju nedovoljno, pa onom »ja sam Žumberčanin«, treba dodati i obja-
šnjenje, nešto od sadržaja našeg identiteta. Šta će Žumberčanin tada da
kaže i doda – da bi objasnio svoj žumberački uskočki identitet – zavisi šta
zna o sebi i kakav je Žumberčanin, ali kod većine još više zavisi od toga
kako procenjuje sagovornika i situaciju«? Oprez u tom pogledu je deo žu-
mberačkog uskočkog identiteta. Druga grupa su ljudi koji odmah dobro-
namerno kažu: »ah, da, da, znam, vi ste« – i dodaje nešto karakteristično
za Žumberčane, najčešće govor (dijalekt), imena i prezimena, veroispove-
danje. Treći se, kad čuju reči Žumberak i Žumberčani, trgnu, izobliče od
mržnje i prosikću: »ah, vi ste oni troprstaši« ili »znam, vi ste četnici« ili
»vaši popovi nose crnu odeću, sredićemo mi vas«, ili nešto drugo iz boga-
tog šovinističkog i fašističkog repertoara.
Dakle, sasvim je prirodno što je naziv Žumberčanin »srastao« s po-
tomcima žumberačkih uskoka i što on znači mnogo više od teritorijalne
pripadnosti. Kad potomci žumberačkih uskoka kažu da su Žumberčani,
onda je to suštinsko određenje, niže i uže od nacionalnog i verskog, a
mnogo više i jače od regionalnog. Kad neko kaže: »ja sam Žumberčanin«,
onda je, bez obzira na mesto rođenja i gde živi, u tom imenu sadržano
sve: poreklo, istorijska prošlost i sadašnjost, sve što te čini osobenim, slič-
nim ili različitim od drugih, ali te ne odvaja ni od koga. To je žumberačko
uskočko biće.
Potomaka žumberačkih uskoka ima sve manje, posebno u Žumber-
ku, »žumberačkog uskočkog identiteta, bića i duha« mnogo više. On će
živeti i kad u Žumberku više ne bude potomaka žumberačkih uskoka. Že-
lja mi je da i ova knjiga tome doprinese, kao svedočanstvo o žumberačkim
uskocima u proteklim vekovima i izvor saznanja o njima u vremenu koje
dolazi.
Prilozi
»IDEOLOG« ŽIVKO
KUSTIĆ O SRBIMA
U ŽUMBERKU

N
e želim da se upuštam u ono što se sa Žumberkom dešavalo u
vreme raspada »omražene« Jugoslavije, ali ponekad se nađu
kratki članci u kojima, »posebno vešti pisci« visokog ideolo-
škog nivoa, uspevaju da napišu, to jest »udrobe«, sve i svašta.
Takvog pisca i ideologa, Živka Kustića, nažalost smo već sre-
li. Zbog veštine da obmane i prevari sve živo i mrtvo, da napiše i ono što
»nikad, niko i niđe nije ni čuo ni vidio, ni pročitao« pa ni on sam, on je u
stanju da »prevari i samog sebe«, a to, priznaćete, nije baš zanemarljiva
veština.
Da ne dužim, vele(ne)časni Živko Kustić je bio veoma aktivan u
vreme zaoštravanja stanja u Jugoslaviji i posle njezinog raspada. Hijene
su dočekale svoj trenutak. U jednom od tih članaka Kustić je napisao i
ovo: »Ali svi su Žumberčani Hrvati, osim nekoliko obitelji u župi Rada-
tovići. Kada govorimo o porijeklu njihova srpstva ne dovodimo u pitanje
njihovo pravo da budu Srbi, ali je činjenica da to nije srpstvo od vremena
doseljavanja, već da je za vrijeme stare Jugoslavije u jedno doba nabujalo
pozivajući se na tri prsta«. Na to je Kustiću argumentovano odgovorio Žu-
mberčanin Nikola Pavić.
U drugom članku: »Tko želi prodati Žumberak Srbima«, s podnas-
lovom: »Kako šaka prosrpski orjentisanih ateista i Jugoslovena, odričući
Žumberčanima Hrvatsko podrijetlo, želi Žumberak prebaciti u Sloveniju,
kad već ne može u Srbiju«, Kustić piše:
479 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

»Teško je bilo biti Hrvat. Još teže hrvatski grkokatolik. Stalno je tre-
balo nekome dokazivati što jesi, a što nisi. Uvijek su te stranci s drugi-
ma miješali i čudili se što ti svakako hoćeš biti drugačiji. Zato su Hrvatski
slabići, naivci i romantičari prelazili u Jugoslovene. Bilo im je neugodno
i neprilično dokazivati da to nisu, a oni ’plemenitiji’ među takvima su
još sebe uvjeravali kako su širokogrudiji , humaniji, svijetu otvoreniji od
onih što se baš upiru biti Hrvatima. Najizdržljiviji među Hrvatskim Žu-
mberčanima, grkokatolici, po sličnom su postupku prelazili među neod-
ređene, šutljve, koji ne vole isticati što su ni tko su; tek nešto njih među
Jugoslovene, sasvim malo njih među Srbe, među ateizirane pravoslavce.
Ističem ovo ’ateizirane’, jer doista među praktičnim vjernicima grkoka-
tolicima ne nađoh takvih koji bi se smatrali pravoslavcima. Samo među
onima od njih koji niti u Boga veruju, nit djecu krste, niti se u svoje crkve
okupljaju nađoše se rijetki koji ističu da nisu grkokatolici nego baš srpski
pravoslavni. To bi, uostalom, moglo biti njihovo privatno pravo kad ne bi
htjeli i sve druge Žumberčane grkokatolike takvima predstavljati i tim
putem voditi.
I sve to baš sada ne bilo aktualno da neki od takvih ateiziranih Žu-
mberčana grkokatoličkog podrijetla ne pokušaše čak mijenjati granicu iz-
među Republike Slovenije i Republike Hrvatske, prevlačiti dio Žumberka
iz Hrvatske u Sloveniju – kad već ne mogu u Srbiju. Uostalom, time da-
doše malen, ali vrlo prepoznatljiv znak, da je riječ o ljudima kojima nije
stalo do toga da budu baš Srbi nego im je najvažnije ne biti Hrvatima. Tako
mi jednom za neke slične na Kordunu čestiti pravoslavni svećenik reče da
oni zapravo nisu Srbi nego protuhrvati.
Razumije se da između Republike Slovenije i Republike Hrvatske
ne može biti ozbiljniji spor zbog granice na Svetoj Geri. Nije Slovenija
luda sporiti se zbog nekoliko stotina metara suhe planine. Niti joj treba
posmatračnica nad Hrvatskim područjem kakva je trebala žandarskoj ju-
goslovenskoj vojsci da s visoka motri zagrebačku okolicu uvjek punu ne-
pokornih i Jugoslaviji opasnih Hrvata. Dotle Slovenija ipak ne namjerava
poći.
Zato ovdje nije riječ o razmatranju političkog spora dviju država
nego je riječ o osobitom primjeru prepoznatljivosti Hrvatskog bića, o po-
480 prilozi

sebnoj mogućnosti kako je teško biti Hrvat, kako to uopće ne može biti
netko tko se boji razmišljati, razlikovati se od drugih, a istodobno biti svi-
ma otvoren.
Nevolja je u tome što se moraš razlikovati, a ne smiješ niti možeš
živjeti od razlika nego od sadržaja, od vlastitih narodnih i kulturnih vri-
jednosti.
Kad se jednom u Varšavi nađoh među poljskim svećenicima koji ni-
kako da shvate kako je nama Hrvatima u odnosu na Srbe, sjetih se posta-
viti im pitanje: kako bi njima bilo da između Poljske i Rusije nema držav-
ne granice, a Rusi da se šetaju po Poljskoj i da govore jezikom koji se od
poljskog jedva razlikuje? Užasnuli su se. Barem na trenutak povjerovah
da su shvatili kako je nama Hrvatima važno upozoravati na razlike, sve do
slaganja pozamašnog ’Razlikovanog riječnika’.
Što si nekome sličniji to ti je opasniji – ako ti dobro ne želi. Poznato
je da je antikrist najopasniji kad je Kristu naizgled najsličniji; da je pravi
zlikovac najopasniji kad se uljudno i naoko vrlo humano i kulturno po-
naša.
No, ovdje ne može biti riječ o zlu i dobru nego jednostavno o tome
da smo susjedima vrlo slični, te nas stranci teško razlikuju, sve dok nas
doista dobro ne upoznaju. Na Žumberku je ta sličnost veća, i stoga mnogo
opasnija, nego drugdje u Hrvatskoj. Stoga je ondje i potrebnija prava i toč-
na spoznaja o vlastitom biću.
Još i danas ima u njemačkim školama vrlo odgovornih prosvjetnih
radnika, voditelja općinskih i pokrajinskih školskih ureda, koji nas uvje-
ravaju kako oni dobro znaju da Hrvati i Srbi govore istim jezikom pa se
čude što uporno tražimo na hrvatskom, a ne na srpsko-hrvatskom ili hr-
vatsko-srpskom jeziku. Tu sličnost jezika postaje opasna politička zamka.
Na Žumberku Hrvati nisu Srbima slični samo po jeziku nego i po
crkvenom obredu. Zato ih je još teže razlikovati. Bolje reći: zato je ondje
onima koji nas mrze još lakše u mutnom loviti. No, kao što se nećemo
odreći svoga jezika zato da bismo se bolje razlikovali od Srba, tako se ni
grkokatolici ne odriču svoga istočnog obreda zato da bi svima bilo jasnije
kako oni nisu Srbi. Istina je da Hrvati i Srbi govore vrlo sličnim jezikom,
a ipak su dva vrlo različita naroda. Istina je, takodjer, da grkokatolici Žu-
481 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

mberčani (kao i grkokatolici Ukarajinci, Rusini, Makedonci i drugi) slave


Boga istočnim obredom koji je gotovo jednak, što znači barem sasvim sli-
čan, onome obredu kojim Boga slave pravoslavni Srbi i drugi pravoslavni,
ali oni, grkokatolici, ipak nisu pravoslavni, nego pravi pravcati katolici u
punom jedinstvu vjere i Crkve s rimokatolicima u zajedništvu s rimskom
crkvom koju predvodi nasljednik apostola Petra, Rimski papa!
Kao što se Hrvat srdi kad ga stranac zbog, sličnog jezika sa Srbima,
proglašuje Srbinom ili Jugoslovenom, tako i grkokatolički Žumberčanin s
pravom protestuju kad ga čak poneki rimokatolički Hrvat smatra pravo-
slavnim i stoga Srbinom zbog toga što se križa s tri skupljena prsta, što u
nekim župama još slavi Božić trinaest dana poslije, što se pričešćuje kvas-
nim kruhom i uvjek pod obje prilike, što među njegovim svećenicima,
uz neženje, ima i onih koji su prije ređenja zakonito oženjeni, te i dalje
žive u zakonitim brakovima. Sve to nisu oznake pravoslavlja nego odlike
istočnog obreda i istočnog katoličkog crkvenog prava koje rimski papa,
vrhovni poglavar svih katolika na svijetu, priznaje i blagosivlje!
Pravoslani nisu oni što se sa tri prsta križaju i što slave Božić trinaest
dana kasnije – jer ima takvih i među katolicima – nego oni koji ne održa-
vaju jedinstvo s Petrovim nasljednikom u Rimu.
Takodjer: pravoslavlje nije znak srpstva, jer pravoslavni su Rusi, Ma-
dedonci i drugi. A među Srbima ima mnogo nepravoslavnih – nekrštenih.
Ostaje otvoreno pitanje zašto crkva u Hrvata dopušta da većinski
rimokatolički vjeroučenici sve to ne saznaju na svom vjeronauku! Zašto
ih svećenici ne nauče da ima Hrvata katolika koji se križaju sa tri prsta i
slave Božić kasnije i imaju oženjene svećenike.
Bilo bi to ne samo za opću vjersku kulturu nego za čvrstoću i jedin-
stvo hrvatskoga naroda, osobito na toj uskoj traci između Bosne i Slove-
nije, gdje su nam ’ostaci ostataka’ najtanji i ovaj put takodjer ugroženi.
Žumberak, sa svojim grkokatolicima, baš na tom mjestu domovine
pokazuje kako je teško i odgovorno biti Hrvat, kako se to, zapravo, i ne
može biti bez ozbiljnog poznavanja svog nacionalnog bića sa svim nje-
govim bogatsvima i inačicama, sličnostima i razlikama, plodovima duha
u sustvaralaštvu Istoka i Zapada. Za površne, neuke, posebno za one koji
ništa ne žele učiniti, jer misle da sve oduvjek znaju, nemoguće je takvo
482 prilozi

prosvijetljeno Hrvatstvo na koje su Žumberčani od davnine prisiljeni. Gr-


kokatolički Žumberčanin ne može biti ovca koja slijedi svoje stado i ovna
predvodnika bez potrebe da razmišlja i izabire put. On mora znati svoje
posebnosti i svoj identitet da bi znao kojim će smjerom. To je, zapravo,
sudbina svih Hrvata. Ne biti stado koje se pretvara i u čopor nego zajedni-
ca prosvijetljenih. Providnost koja vodi povijest, Hrvatsku je tako plura-
listički tkala i odgajala. Bilo bi teško vraćati se od razine mudre nacije na
razinu tupoga čopora...«81
Ne bih se upuštao u raspravu i spuštao na nivo klerofašistoidne ide-
ologije, ali za potrebe ove knjige Kustićev »traktat« je kao naručen. Napi-
sao je on bezbroj ovakvih i sličnih bestidnosti, ali će se čitalac složiti da
ova odražava svu sramotu i bestidnost unijaćenja i odnarođivanja žum-
beračkih uskoka, Srba i pravoslavaca. Članak je toliko destruktivno i an-
ticivilizacijski napisan da bi se njegovom analizom mogle objasniti mno-
ge zablude, neistine i zločinačke namere ne samo prema žumberačkim
uskocima već i šire. Ali kometar bi u tom slučaju bio neuporedivo duži od
članka. Zbog toga ću se, u obilju zla, mržnje i svega najgoreg što mogu da
proizvedu poremećeni umovi, ograničiti samo na ono najgore.
Najgore od najgoreg je poslednja rečenica. »Bilo bi teško vraćati se
od razine mudre nacije (hrvatske, prim. autora), na razinu tupoga čopora
(srpske nacije, a ako nije srpska, koja je onda?). Ako to nije fašizam najgo-
re vrste, ako to nije vokabular nacista, ustaša i inih izroda hrvatskog naro-
da, onda oni ili nisu postojali ili je to autorizovano i zaštićeno delo Živka
Kustića.
Na redu je »velika« misao »da su Žumberčani oduvijek prisiljeni na
takvo prosvijećeno hrvatstvo«. Biću kratak: jadno je takvo prosvijećeno
hrvatsvo, i ne samo hrvatstvo, nego i srpstvo i bilo šta drugo na ovom sve-
tu, na šta je čovek prisiljen.
Samo po sebi nameće se i pitanje kako je moguće biti tako »prosvi-
jećeni Hrvat«, kakvim sebe drži Kustić, a istovremeno tako malouman
i besraman pa tvrditi da krštenje s tri prsta, Božić po starom kalendaru,
istočni obred, ženjeni sveštenici i sve što je pravoslavno nije obeležje pra-

81 »Globus«, 9. oktobar. 1992.


483 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

voslavlja, u stvari, možda jeste kod Rusa i Makedonca, ali nije kod Srbina
ako nije »sjedinjen s papom«.
Ono o dilemama kod Poljaka i Nemaca o jezičkim (i drugim) slič-
nostima između Hrvata i Srba je pričica za malu decu, koja ne znaju šta
je dvesta kila – pa uzmu i odnesu. Kad su u pitanju odnosi Poljaka i Rusa,
poljski i ruski jezik se, za razliku od hrvatskog i srpskog koji se i po Živku
Kustiću jedva razlikuju, razlikuju mnogo više, a i istorija im je mnogo dru-
gačija. A kad su u pitanju Nemci, Kustićeva pričica je nedovršena. Znaju
Nemci da Srbi i Hrvati govore istim jezikom i na to su nas dugo upozora-
vali, zapravo dok je to imalo smisla. Nije Vuk Stefanović Karadžić u Beču
i u Nemačkoj razgovarao s Perom Djetlićem, nego s Geteom, Slovencem
Janezom Kopitarom i drugim jezikoslovcima. Kao diplomata razgovarao
sam o nastavi u školama za »našu« decu u Austriji (za vreme Jugoslavije)
i u Nemačkoj u vreme kad »omražene« Jugoslavije više nije bilo. Uz iro-
ničan smešak su i Austrijanci i Nemci ukazivali na sličnost (istovetnost)
jezika kojim govore Srbi i Hrvati i na besmislenost insistiranja na razlika-
ma. Kad su Nemci mene i mog hrvatskog kolegu (u diplomatskoj službi)
pitali kojim jezikom razgovaramo, meni je bilo lako. Rekao sam ono što
sam oduvek mislio: »Ja, po mom dubokom ubeđenju, govorim srpskohr-
vatskim, a moj hrvatski kolega, hvatskosrpskim jezikom. Pošto takav,
zajednički jezik, zavaljujući »mudrim« nacionalističkim politikama više
(zvanično) ne postoji, ja sam ’prisiljen’ da govorim srpskim, a moj kolega
hrvatskim jezikom«. Inače, moj hrvatski kolega nikada nije rekao »pod-
rijetlo«, mešao je hiljade i tisuće, topništvo i artiljeriju (to najkasnije od
Napoleona nije isto), pitao me da li ćemo se videti na tom i tom prijemu,
jer za »domjenak« nije ni znao, itd. A kad bi Nemci otišli, slatko bismo
se smejali, a moj kolega, bi oterao u materinu one koji »izmišljaju novi
hrvatski jezik«.
Što se tiče »ateiziranih«, što će reći nevernika među Srbima, zaista
ih ima i zbog toga bi sve Srbe i sve srpsko trebalo pod hitno poslati na »lo-
maču« ili u »pakao«, kad se ne bi postavilo pitanje šta da se radi s takvim
Hrvatima, počev od samog Josipa Broza, Stipe Mesića, Ive Josipovića, Zo-
rana Milanovića...?
484 prilozi

I na kraju, nešto što je opako koliko i primitivno i tupavo. Kustić


je napisao: »Poznato je da je Antikrist najopasniji kad je Kristu naizgled
najsličniji; da je pravi zlikovac najopasniji kad se uljudno i naoko vrlo hu-
mano i kulturno ponaša«.
Kustićevo poređenje Krista i Antikrista je, po mom dubokom oseća-
nju, »s one strane normalnog«. Žumberački uskoci su imali posla s dosta
»antihrista«, ali je jedan od najopasnijih Živko Kustić, antihrist u odori
grkokatoličkog popa.
Što se tiče Jugoslavije i jugoslovenstva, ostaće to u istoriji kao svetlo
civilizacijsko dostignuće, kao i svi oni koji su iskreno voleli i bili odani
svojoj zemlji, bez obzira na veru i naciju. Žumberčani u tom pogledu spa-
daju među one naiskrenije odane Jugoslaviji.
Na kraju ovog »neveselog« poglavlja želeo bih da naglasim da nisam
srećan što postoje ovakvi tekstovi, posebno ljudi koji ih pišu, kao i da bih
bio mnogo srećniji da nisam morao da se s njima bavim. Bio je to za mene
izuzetan napor. 82

82 Istine radi ukazujem da nisam uspeo da pronađem i obradim Krijesove iz 1980, 1981.
i 1984. godine.
AUTOR O SRBIMA U
ŽUMBERKU

J
ugoslavija je počela da se raspada, došlo je vreme zla i nasilja,
vreme najlošijih ljudi i njihovih još lošijih namera. U okvi-
ru »etničkog prebrojavanja i vrednovanja doprinosa zaštiti i
napretku srpstva«, počeli su neki, mahom istoričari i novi-
nari, naravno »na mig« nadležnih ideologa i političara, da se
prisećaju i Žumberka i Žumberčana i Srba u Beloj krajini, sa stanovišta:
kakvi su i da li su uopšte Srbi? Ako nisu Srbi, kakvi bi trebalo da budu,
naravno po njihovim merilima. Bilo mi je teško. Gubitak Jugoslavije do-
živeo sam kao ličnu tragediju i nenadoknadivi gubitak za sve koji su je
voleli, a takvo pisanje o mom rodnom kraju i sunarodnicima kao bacanje
soli na »živu ranu«.
S obzirom da sam bio aktivni oficir, nisam imao pravo da se pojavlju-
jem u javnosti bez odobrenja pretpostavljenih. Ipak, usudio sam se da
napišem pismo »Politici ekspres«, jednoj od »vodećih kuća u promociji
politike i ideologije vladajuće dinastije Milošević«. Mislim da sadržaj pis-
ma pokazuje da sam i kako sam i tada razmišljao o problemima o kojima
danas pišem, konkretno o srpskom narodu u Žumberku
»Poštovani glavni i odgovorni uredniče,
Molim Vas da na stranicama jednog od izdanja vaše kuće objavite
i ovo pismo, jer su razni autori, pišući o problemima Srba u Hrvatskoj, u
Politici i Politici ekspres, u više navrata ponavljali konstataciju da kod
najvećeg broja Srba u današnjem Žumberku ne postoji svest o svom (srp-
skom) poreklu i slično. Kao ilustraciju navodim članak u u Politici ekspres
486 prilozi

»otimanje velikana« od 27. decembra 1990. godine i članak u Politici od 9.


avgusta ove godine.
Razume se, ne pišem zato što je to objavljeno u izdanjima NIP Poli-
tika, već što su takve konstatacije odraz u mnogome pogrešnih shvatanja
i lakonskih i tendencioznih zaključivanja. Ja sam svestan da bi u Žum-
berku mnogi, ako biste im postavili pitanje šta su i kojoj naciji pripadaju,
zbunjeno zastali, a možda i dali odgovor koji bi bio u prilog iznetoj tvrdnji.
Istovremeno, pouzdano znam da je kod većine Srba – Žumberčana živ
osećaj i svest o svom nacionalnom poreklu i pripadnosti
Takodje, ukazujem da, ako je nacionalna svest kod dela Srba u Žum-
berku potisnuta i narušena, onda je to u manjoj meri posledica njihovih
slabosti, a u mnogo većoj meri posledica pritisaka i izostanka skoro svake
organizovane veze s matičnim narodom. Posebno je tužna činjenica da
je ta briga izostala upravo u Jugoslaviji, podjednako u onoj prošloj i ovoj
sadašnjoj, kad su za to postojali svi uslovi, utoliko pre što je srpski narod
u Žumberku – verovatno kao nijedan drugi – Jugoslaviju prihvatio i do-
življavao kao svoju, svestan da bez Jugoslavije, kao takav, nema nikakvu
budućnost. Častan izuzetak predstavljaju istraživanja Jovana Cvijića i
Alekse Ivića, koja nude dragocene podatke i činjenice o naseljavanju Srba
u Žumberak, koji su, nažalost, do današnjih dana Srbima u Žumberku os-
tala nedostupna. Zahvaljujući tim istraživanjima saznao sam da su među
prvim Srbima, doseljenim u Žumberak 1530. godine, bila i nekolicina s
mojim prezimenom.
U vezi s tim, u nadi da će Matica srpska, Srpska akademija nauka i
umetnosti, Ministarstvo za veze sa Srbima i pojedinci učiniti više na jača-
nju veze sa Srbima u Žumberku i oživljavanju njihove nacionalne svesti
(ako već nije kasno), sa svoje strane ukazujem na neke činjenice o kojima
bi trebalo voditi računa.
O prošlosti Srba u Žumberku, njihovoj borbi za očuvanje nacional-
nog identiteta i pritiscima kojima su kroz vekove bili izloženi, veoma
malo se zna i proizvoljno zaključuje.
Srbi u Žumberku, znam to na osnovu vlastitog iskustva, nikad po-
reklo i nacionalnu pripadnost nisu shvatali kao »zanimanje«, nešto zbog
čega bi se i po čemu bi se trebalo i moralo razlikovati od drugih, između
487 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ostalog i zbog toga što izražavanje svoje nacionalne svesti i osećanja na


tim prostorima nikad nije predstavljalo »preporuku za život i sreću«
U Žumberku je oduvek većina živela, bolje rečeno preživljavala na
ivici egzistencije, što je upućivalo na saradnju i dobre odnose sa svima koji
su za to pokazivali i malo dobre volje. Otuda je Srbima Žumberčanima
svojstven, s jedne strane, veoma visok stepen tolerancije i fleksibilnosti
u odnosima s pripadnicima drugih naroda, a s druge oprez u izražavanju
vlastitih (nacionalnih) osećanja i vrednosti.
Zbog toga bi o Srbima u Žumberku trebalo manje suditi na osno-
vu toga koliko oni javno izražavaju svoj nacionalni identitet, a više po
tom što su – sem veoma retkih izuzetaka, uvek umeli da se distanciraju
i suprotstave iracionalnom šovinizmu, koji se neretko iznedrivao u krilu
susednih naroda i koji je sada ponovo na sceni.
Zbog toga Srbi u Žumberku, kao i mnogo puta do sada, nemaju mno-
go izbora u pogledu preživljavanja i suočeni su s dvema mogućnostima.
Jedna je da, prepušteni sami sebi, otvoreno brane svoja nacionalna prava
(koja, usput budi rečeno, nikada nisu ni uživali), što bi moglo da znači
biti fizički ugrožen i morati napustiti svoja vekovna staništa. Druga mo-
gućnost je racionalisati do krajnjih granica, svoja osećanja i »sve svoje
čuvati u sebi« pa produžiti tanku, ali ipak kakvu-takvu nit života, tamo
gde života, pre njihovog dolaska u Žumberak, nije ni bilo. Za nas, koji u
Žumberku imamo još samo groblja i uspomene, to je jedina nada da ćemo,
u neko bolje i srećnije vreme, kada zli i zlo kažu i urade sve što su imali da
kažu i da urade, imati još prilike da obiđemo groblja i oživimo uspomene.
U to ime bih zamolio sve one, koji izriču svoj sud o nacionalnoj
svesti Žumberčana, da budu oprezniji i da svoje teze provere tamo gde o
nacionalnoj svesti i identitetu Srba u Žumberku svedoče njihova imena,
prezimena, jezik, kultura i verski i drugi običaji.
S poštovanjem,
Dragan Vukšić, pukovnik JNA
N. Beograd, Treći bulevar 76/6
Eto, to sam napisao i potpisao se punim imenom, prezimenom, či-
nom i adresom. Ni danas ne bih promenio ni slovo.
JOVAN
HRANILOVIĆ

K
ad sam već izdavaču predao rukopis ove knjige, posvetio sam
se izučavanju lika i dela Jovana Hranilovića i ubrzo došao do
takvih saznanja zbog kojih sam rešio da ukratko prikažem
Jovanovo »pevanje i učenje« o ključnim sadržajima kojima
se ova knjiga bavi.
Jovan Hranilović rođen je 18. decembra 1855. u Kričkama, u Dal-
maciji, u pravoslavnom mestu u kojem je bilo i ima i pounijaćenih, zbog
čega je njegov otac tamo i bio grkokatolički pop. Rođen je kao blizanac s
bratom Nikolom, a imao je i mlađu setru i brata. Zanimljivo je da je otac
nekoliko minuta starijeg sina Nikolu odredio da bude sveštenik, a da su se
Jovan i mlađi mu brat za to odlučili sami.83
Značajno je da ni pop Nikola Hranilović nije bio samo običan pop,
o čemu svedoči i dosad malo poznata činjenica da je bio »pristalica juž-
noslovenskog jedinstva i Ilirskog pokreta te pod pseudonimom Vladimir
Žumberčanski i Ljubomir Slavjančić objavljivao pesme na slaveno-ru-
skom jeziku u »Danici«, pod Gajevim uredništvom, u »Bačkoj vili«, koju
je uređivao Petar Jovanović, i u drugim časopisima. Međutim, pesme koje
je slao »Zori dalmatinskoj«, cenzura nije propuštala.84

83 Nema mnogo podataka o Jovanovom odnosu s porodicom, sem da je mnogo voleo


mlađeg brata Vladislava i da ga je njegova prerana smrt teško pogodila. Inače i neko-
liko minuta stariji i nekoliko godina mlađi brat bili su i ostali samo »obični« popovi.
84 Šire o porodici i samom Jovanu Hraniloviću videti u »Žumberačkom kalendaru«
489 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Viktorija Risaković čak kaže da je Nikola Hranilović bio »rob svo-


je svešteničke dužnosti, koja mu je sputavala svaki polet pesničke duše i
krnjila radost života«, kao i da je Jovan »nasledio očeve umne, pesničke i
rodoljubive odlike, odvažnost i junačko, muževno srce, a od majke sanjar-
sku prirodu i altruističku dušu«85.
Što se Jovana Hranilovića tiče, dolaskom u Novi Sad nastupile su za
njega sasvim nove okolnosti. Upoznao je srpski narod, političke, društve-
ne i kulturne prilike srpskog, ali i drugih naroda u Vojvodini i Srbiji.
Otvorili su mu se novi vidici i perspektive. Među srpskim književnicima,
pesnicima, kulturnim i javnim radnicima i političarima našao je trajne i
iskrene prijatelje, sagovornike i partnere.
U Novom Sadu je ostao do smrti, 5. avgusta 1924. godine. Novosad-
ska sekcija Jugo-slovenskog novinarskog udruženja, čiji je bio osnivač,
podigla je Jovanu dostojan spomenik na novosadskom groblju, s uklesa-
nim stihovima:

Ne, Ti za nas nikad umro nisi,


Mi tek oku isčeznusmo Tvomu,
Dok nas traje, uza nas i Ti si,
Prorok našem jugu Slavenskome.

A Ljubomir P. Nenadović je Jovanu i njegovim pesmama posvetio stihove:

Nije umro, niti će umreti,


Čije pesme žive među nama,
Ni smrt sama ne može uzeti,
Lepi život besmrtnim pesmama.

1968, str. 95-104.


85 Viktorija Risaković je bila najbliži saradnik i biograf Jovana Hranilovića, Spomenica,
str. 20
490 prilozi

Kao što sam rekao u uvodnom delu, pošto sam proučio lik i delo Jovana
Hranilovića, grkokatoličkog (unijatskog) sveštenika, pesnika, književ-
nika, pozorišnog kritičara, prevodioca i istaknutog političara, ostao sam
zapanjen. Postavio sam sebi bezbroj pitanja na koja ću pokušati da odgo-
vorim u posebnom tekstu o njegovom liku i delu. Kako je moguće da se
grkokatolički sveštenik bavi i skoro svim drugim oblastima društvenog
života i aktuelnim problemima svog vremena, da kao sveštenik (duhov-
nik) zauzima političke i ideološke stavove neprihvatljive za carsko-kra-
ljevske (habsburško-ugarske vlasti), a o svojim pretpostavljenima u cr-
kvenoj organizaciji da i ne govorim, a da ipak opstane i ceo život ostane
deo te organizacije? Zatim, kakav je bio (unutrašnji) odnos i da li je po-
stojao sklad između sveštenika (duhovnika) i onog drugog, pesnika, knji-
ževnika, novinara, političara; zbog čega je delo Jovana Hranilovića tako
malo poznato?
Na kraju ove knjige navešću samo one Jovanove stihove kojima su
Mate Ujević86 i Franjo Malin87, obojica Hrvati i rimokatolici, pišući o ve-
ličini lika i dela Jovana Hranilovića, obrazložili njegovo shvatanje i razu-
mevanje, smisla i uloge, odnosno zloupotrebe vere:
Podmetnuše vjeru – ali vjera prava
Tekar se po bratskoj ljubavi poznava.
(...)
I tko vjerom razdor među braćom sprema,
Taj u svome srcu prave vjere nema.
Svakom njegva vjera, nek ostane sveta
Pravoj vjeri ljubav mora da je meta.

A šta je Jovan mislio o jednoj od centralnih tema ove knjige, zboupotrebi


vere i crkve, prljavoj i genocidnoj »raboti« unijaćenja, svedoče tri poznata
slučaja. Njegov pretpostavljeni, križevački vladika (biskup) J. Drohobec-

86 Mate Ujević, hrvatski književnik, doktorirao je tezom: »Jovan Hranilović (prilog za


povijest hrvatske poderne)«, Zagreb, 1933.
87 Franjo Malin je u »Hranilovićevoj Spomenici«, Novi Sad, 1925, objavio prilog: »Pesnik
ljubavi i sloge Jugo-slovenske«.
491 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

ki, obavestio ga je da se celo selo L. u Sremu (čak 1.400 duša) interesuje


za prelazak u uniju. Zbog udaljenosti ne mogu da dođu u Križevce pa ih je
on uputio na Novosadski parohijalnu ured, a njemu naređuje da »nasto-
ji kako bi u tim ljudima pobudio i pojačao volju za pristupanje k svetom
ujedinjenju«.
Jovan je na to regaovao u stilu svojih stihova: »Kako može tražiti od
mene da sijem mržnju među jednokrvom braćom? Kao da nas ne bije već
dosta zla s te strane, a svoje odbijanje je obrazložio uverenjem: »Tko ne
poštuje i ne ljubi vjeru svojih otaca, ne može nikako poštivati vjeru tuđu,
nepoznatu«.
U drugom slučaju, nadbiskup Vrhbosanski obavestio je Jovana da
je inteligentni i obrazovani stariji iguman iz Srbije prešao u manastir u
Sremu, gde čeka rešenje svoje molbe da bude primljen u unijatsku crkvu.
Jovan treba da ga primi i sagleda kojim motivima se rukovodi, s obzirom
da bi se pod stare dane odrekao svoje crkve. Jovan je primio igumana i
ukazao mu da njegove namere nisu časne, tako da se ovaj rasplakao i tra-
žio oprost što je tako nešto i pomislio.
I treći primer je isti, samo što je bio u pitanju pravoslavni sveštenik
iz Novog Sada koji je, navodno s celom porodicom, želeo da pristupi uni-
jatskoj crkvi. Vrhbosanski biskup je ovu stvar smatrao završenom i oba-
vestio Jovana da tom popu nađe prostor, nabavi potreban crkveni pribor
pa da, kad sve bude gotovo, s »novopečenim« unijatskim popom i porodi-
com dođe u Sarajevo i prisustvuje svečanom činu.
Nije poznato šta je Jovan rekao, ali se zna da je primio popa i porodi-
cu i da su mu, posle višečasovnog razgovora, plačući oni ljubili ruku, a da
Vrhbosanskog biskupa nije udostojio ni odgovora.88
A o odnosima i slozi Srba i Hrvata, njegovoj životnoj želji i verskoj,
ideološkoj i političkoj preokupaciji, jasno govore ovi stihovi:
Nazivo se brate Srbom ili Hrvatom,
Samo tvome bratu dobrim budi bratom,
Dva su nam barjaka, al obadva sveta,
Dva su nam imena, ali ista meta,

88 Videti šire u Spomenici, str. 29-30.


492 prilozi

Ciljevi su naši zajednički čisti,


Dušmani su naši zajednički isti;
Oružje nam jedno: naša bratska sloga,
Iskrena nam ljubav jednog za drugoga.
One, koji su radili suprotno, Jovan je »žigosao« ovim stihovima:
Oj na srcu mome ljuta gori rana,
Jedna ljuta rana, svim nam dobro znana;
Mislili smo davno, zarasla je veće,
Krv da iz nje curkom više teći neće,
Al ih ima jošte, žalosna im mati:
Nebraće međ braćom Srbi i Hrvati,
Niti vide kamo bratski razdor vodi,
K crnom grobu naše sreće i slobode...

Spomenuti Franjo Malin je posle ovih stihova napisao: »Hranilović je, kao
što je i sasvim prirodno, smatrao Srbohrvate središtem jugoslovenske za-
jednice. A kad bi se baš hteli baviti jednim izlišnim poslom, te Srbe i Hrva-
te izdiferencirati, teško bi se moglo reći kome Hranilović više pripada. On
je zajednički, jer je Jugosloven umom i srcem.«89
Ukazujem i da je Jovan Hranilović, kao sveštenik, već 1884, u časo-
pisu »Obzor« vodio srpsku rubriku, baveći se srpskim problemima, pre
svega odnosom i saradnjom Srba i Hrvata, kao i da je njegovo pisanje na-
išlo na opšte priznanje. To je od njega zahtevao još jedan Žumberčanin,
hrvatski istoričar Tadija Smičiklas.
Umeo je Jovan da se cinično naruga jezičkim raspravama i sporovi-
ma među Srbima i Hrvatima i da direktno ukaže kome to odgovara, kao u
pesmi »Poslušajte ljudi«.

Poslušajte ljudi čuda golemoga:


Prepiru se ljuto dva premudra brata,
Jel Srbinu Hrvat oduzeo jezik,
Ili ga je »ukrao« Srbin od Hrvata?

89 Spomenica, str. 9
493 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Slušala ih mala na grančici ptica,


Čudnu braću pjesmom miriti je stala;
Komu ptica pjeva? – Zgledaše se oba,
I opet se mudra braća pohrvala.

Sve to gleda gordi Arpadov potomak,


Namiguje Nijemcu, i oba se smiju:
Lako nama, Švabo, kraj takove braće,
Što ostaju slijepi kraj zdravih očiju.

Prepiru se, kome ukraden je jezik,


A ni jednog od njih ne vidimo nijema;
Đe u svakog tolik ostao je jezik,
Tu o kakvoj šteti, ni govora nema.90

A svom imenjaku, velikom prijatelju i istomišljeniku, pesniku Jovanu Jo-


vanoviću Zmaju, povodom 50. godišnjice književnog rada, Jovan je pos-
vetio sledeće stihove:

Vidjeti će, šta sad vidjet neće,


Da bez sloge Srpstva sa Hrvatstvom,
Nevolje nam sve će biti veće.
A tvoja će na visinah duša,
Biti istom onda umirena,
Kad doživi osvit boljih dana,
Naroda nam obiju plemena.

Izlišno je da na ovom mestu postavim pitanje: znaju li ovo križevački i


drugi popovi, hrvatska istoriografija i ini, koji nastoje da zatru sve srpsko
i sve u Jovanovom uskočkom Žumberku proglase hrvatskim?

90 Spomenica, str. 46
494 prilozi

A moj najsnažniji utisak u vezi s tim Jovanovim stihovima mogao


bih da izrazim jednostavnim rečima: apsurdno je da nisam znao da je ono
čime sam se ja bavio dugo vremena i o čemu sam napisao stotine stranica,
Jovan izrazio u stotinak stihova.
U znak zahvalnosti, želeo bih da u ovoj knjizi ostane zapisano i ono
što je Jovan Hranilović napisao o sebi i svom životu u pesmi »Mojim prija-
teljima« i drugim pesmama:

Nikad srce tražilo mi nije,


Nit bogatstva, nit visoke časti,
Nit pogibah za strmim visinam,
Đe je lako pokliznut i pasti...

(...)
Kolko puta digoh ruku,
Da nepravdi na puta stanem.
Ili pobijedim ili panem.
I bilo je ljuta boja,
I bilo je teških dana,
Sva je povijest mog života,
Teškom borbom ispretkana.

(...)
Crne bure i olujne tame,
Gdje ni tračak nade nije blisto,
Znale su se oboriti na me,
Al poštenje ostalo mi čisto.

O svojim pesmama, najznačajnijem sadržaju i izrazu svog osebujnog bića,


u pesmi »Mojoj pjesmi«, Jovan je napisao:

I ja tebi vjeran ostao sam uvijek,


Pjesmo moja, hrame mojih ideala,
Nikada zbog mene na svetište tvoje,
Nije ni na časak tamna sijenka pala.
495 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Ponosna i čista, nikada se nisi,


Nepravdi i sili pokloniti htjela,
Nit je podlost ikad, sa otrovom svojim,
K svetištu se tvome približiti smjela.

Posle ovoga, mislim, ne bi imalo šta više da se kaže sem hvala Jovane Hra-
niloviću!
BALAMANDSKI
SPORAZUM

S
edmi Plenum Mešovite Komisije Teološkoga Dijaloga iz-
među Pravoslavne i Rimokatoličke Crkve (Balamand, Li-
ban, 17-24. juna 1993).

UVOD

1. Na zahtev Pravoslavne Crkve prekinut je uobičajeni progres


Bogoslovskoga Dijaloga sa Rimokatoličkom Crkvom, kako bi se
omogućilo preispitivanje prioriteta problema nazvanog »Unija«.
2. U osvrtu na metod nazvan »Unija« u Freisingu (juna 1990), iz-
javljeno je da: »Nju (Uniju) isključujemo kao metod iznalaženja
Jedinstva, jer nije u saglasnosti sa zajedničkim predanjem naših
Crkava«.
3. Što se tiče Katoličkih Crkava Istočnoga obreda, očevidno je da
kao članovi Rimokatoličke (crkvene) Zajednice imaju pravo da
postoje i deluju u pravcu zadovoljavanja duhovnih potreba svo-
jih vernika.
4. Tekst sačinjen od Mešovite Komisije u Aricci (juni 1991), a do-
vršen u Balamand (juni 1993) propisuje metod koji usvajamo u
okvirima današnjeg iznalaženja potpunog opštenja (κοινωνιας),
iznoseći time razloge zbog kojih se isključuje »Unija« kao metod.
497 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

5. Ovaj tekst se sastoji iz dva dela:


a) Eklisiološka Načela,
b)Praktični Kanoni

EKLISIOLOŠKA NAČELA

6. Razdvajanje Crkava Istoka i Zapada ne samo što nije ugasilo že-


lju za Jedinstvom koje je hteo Hristos, već je naprotiv to stanje
u tolikoj suprotnosti sa prirodom Crkve, da je za mnoge, veoma
često, bilo prilika da dođu do izraženije svesti o neophodnosti
ostvarenja toga Jedinstva, kako bi bili verni zapovesti Gospo-
dnjoj.
7. Tokom vekova bilo je mnogo pokušaja za vaspostavljanjem je-
dinstva. U tu svrhu je korišćeno mnoštvo metoda, ponekad se
pokušavalo saborski zavisno od političkog, istorijskog, bogo-
slovskog i duhovnog stanja svake epohe. Nažalost, nijedan od
pokušaja nije uspeo da uspostavi potpuno opštenje (κοινωνιας)
među Crkvama Istoka i Zapada, nego su, naprotiv, ponekad vodi-
li ka učvršćivanju suprotnih stavova.
8. Na Istoku su u mnogim oblastima tokom prva četiri veka predu-
zimane inicijative koje su poticale iz unutrašnjosti nekih Crka-
va, kao i podsticajem spoljašnjih faktora za uspostavljanje opšte-
nja (κοινωνιας) među Crkvama Istoka i Zapada. Te inicijative,
koje su dovele do ujedinjenja pojedinih zajednica sa Rimskom
Katedrom, imale su za posledicu prekid opštenja (κοινωνιας) sa
njihovim Crkvama materama na Istoku. Na taj način su nastale
Istočne Katoličke Crkve, i stvorilo se stanje koje predstavlja iz-
vorište sukoba i ogorčenja, pre svega za Pravoslavne, a onda i za
Katolike.
9. Ma kakve da su bile namere i iskrene želje koje su izrazile neke od
ovih unija sa Katedrom Rima, kako bi bile verne zapovesti Hristo-
voj: »Da svi jedno budu«, dužni smo da konstatujemo da vaspos-
tavljanje Jedinstva među Crkvama Istoka i Zapada nije uspelo, i
da se podela i dalje produžava zatrovana tim pokušajima.
498 prilozi

10. Ovakva situacija stvorila je, zaista, napetost i suprotstavljenost.


Tokom decenija u kojima su sledila unijaćenja, misionarska de-
latnost je nastojala da među svoje prinadležnosti uvrsti pokušaj
prozelitizma drugih Hrišćana (pojedinačni ili grupni), kako bi
im omogućila da se »vrate« njenoj Crkvi. Da bi ozakonili ovaj
kurs izvorište prozelitizma Katolička Crkva, razvila je jednu bo-
goslovsku tvrdnju po kojoj se spasenje nalazilo isključivo u nje-
nom naručju. Naravno, da bi osigurali spasenje »odvojene braće«
dostigli su do te granice da ponovo krštavaju Hrišćane, i da pre-
nebregavaju pravo na versku slobodu i čovekovo lično versko
opredeljenje perspektiva za koju je ova epoha imala veoma malo
osećaja.
11. S druge strane, neki politički organi pokušali su da povrate Istoč-
ne Katolike u Crkvu njihovih otaca. U tom cilju nisu oklevali,
kada im se za to pružila prilika, da se koriste neprihvatljivim
sredstvima.
12. Zbog načina na koji Katolici i Pravoslavni još uvek posmatraju
jedni druge u okviru njihove veze sa tajnom Crkve, i razotkriva-
ju jedni druge kako smo to već opisali, a što je nazvano »Unija«,
više nije moguće da bude prihvaćeno niti kao dosledan metod
niti kao primer Jedinstva kojem teže naše Crkve.
13. Zaista, ponovno (uglavnom od početka Svepravoslavnih Sami-
ta i II Vatikanskog Sabora) otkrivenje i prihvatanje Crkve kao
zajedničarenja (κοινωμιας), koliko od Pravoslavnih toliko i od
Katolika, radikalno su se promenili uslovi, a znači i temeljne po-
zicije. Obe strane priznaju da je ono što je Hristos poverio Svojoj
Crkvi ispovedanje apostolske vere, učestvovanje u istim tajna-
ma, prvenstveno u jedinstvenom Sveštenstvu kojega savršava
jedinstvena žrtva Hristova, apostolsko prejemstvo Episkopa nije
moguće da se smatra posedom samo jedne od naših Crkava. U
ovim okvirima očigledno je da se svaki vid ponovnog krštenja
isključuje.
14. To je razlog zbog kojeg se Pravoslavna i Katolička Crkva među-
sobno priznaju kao »sestrinske Crkve« koje su zajednički odgo-
499 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

vorne za očuvanje Crkve Božije u odanosti prema Božanskom


Planu, a naročito u odnosu na Jedinstvo. Saglasno rečima Pape
Jovana Pavla II, zajednički pokušaj sestrinskih Crkava Istoka i
Zapada utemeljen na dijalogu i na molitvi, traga za savršenim
i potpunim opštenjem (κοινωμιας) koje neće biti niti absorbo-
vanje niti stapanje, već susret u istini i ljubavi (upor. Slavorum
Apostoli, br. 27).
15. Ukoliko ostanemo stabilni u nepovređenoj slobodi ličnosti i
univerzalnoj obavezi da sledujemo odlukama savesti u poku-
šajima vaspostavljanja Jedinstva, shvatamo da ne treba da tra-
žimo obraćanje lica iz jedne Crkve u drugu kako bi im osigurali
spasenje. Problem koji se postavlja jeste: kako ćemo zajednički
ostvariti ono što hoće Hristos za one koji su njegovi, i plan Boži-
ji za Crkvu njegovu; i to kroz zajedničko traganje Crkava među
njima samim, i u potpunoj saglasnosti o sadržaju vere i njene do-
slednosti. Taj pokušaj se nastavlja u okviru dijaloga koji se danas
vodi. Ovaj tekst predstavlja neophodni stepenik ovog dijaloga.
16. Istočne Katoličke Crkve koje su želele da uspostave potpuno
opštenje (κοινωνιας) sa Rimskom Katedrom i da ostanu verne
toj Crkvi, imaju pravo i dužnost da se povezuju sa ovom Crkve-
nom Zajednicom čiji su članovi. Svoj stav prema Pravoslavnoj
Crkvi regulišu načelima formulisanim od strane II Vatikanskoga
Sabora, i primenjivani od papa koji su u raznim od tada objavlji-
vanim tekstovima razjašnjavali njihovu praktičnu doslednost.
Stoga, ove Crkve treba da se prisajedine (koliko na lokalnom to-
liko i na univerzalnom nivou) u dijalogu ljubavi u okviru uza-
jamnog uvažavanja i uzajamnog poverenja koje je ponovo nađe-
no, i da uzmu učešća u bogoslovskom Dijalogu sa svim njegovim
praktičnim posledicama.
17. U toj atmosferi, zamisli koje su prethodile i praktični kanoni
koji će slediti takve su prirode u onoj meri u kojoj će biti od nas
praktično usvojeni i verno čuvani kako bi doveli do jednog pra-
vednog i konačnog rešenja poteškoća koje su ove Istočne Kato-
ličke Crkve stvorile Pravoslavnoj Crkvi.
500 prilozi

18. S tim u vezi, Papa Pavle VI je naglasio u svojoj besedi u Fanaru


jula 1967.: »Očekuje se od poglavara Crkava njihovih jerarhi-
ja, da uprave Crkve na put potpunog vaspostavljanja opštenja«
(κοινωνιας). Dužni su da to učine međusobno priznati i među-
sobno uvažavani kao pastiri onoga dela stada Hristovoga kojeg
im je On poverio, brinući se o povezanosti i umnoženju naroda
Božijega, i izbegavajući sve što bi moglo da ga razaseje ili da iza-
zove pometnju u njemu (Tom Ljubavi, br. 172). U ovom duhu
Papa Jovan Pavle II i Patrijarh Dimitrije su zajednički precizirali:
»Odbacujemo svaki vid prozelitizma, svaki stav koji bi bio ili bi
se mogao smatrati nedostatkom uvažavanja drugoga« (7. decem-
bra 1987).

PRAKTIČNI KANONI

19. Uzajamno uvažavanje Crkava koje se nalaze u teškim prilikama


uvećaće se u onoj meri u kojoj one budu sledile sledeće praktične
kanone.
20. Ovi kanoni neće rešiti probleme koji nas zaokupljaju ukoliko
prethodno sa obe strane ne bude postojala želja za praštanjem,
utemeljena na Evangeliju i u okviru čvrstog pokušaja obno-
ve neprekidnom oživljavanju želje da nađu potpuno opštenje
(κοινωμιας) koje je postojalo među našim Crkvama tokom više
od jednog milenijuma. Upravo ovde treba da posreduje s ne-
prekidno obnavljanim intenzitetom dijalog ljubavi, jedini koji
može da savlada međusobno nerazumevanje, i ono što je ne-
ophodno za produbljivanje Teološkoga Dijaloga klima za ostva-
renje potpunog opštenja (κοινωνιας).
21. Prvi čin koji treba da se obavi jeste da okončamo sa svim onim
što može da drži u životu netrpeljivost, prezir, i mržnju među
Crkvama. Odgovorna načelstva (αρχες) Katoličke Crkve pomoći
će u tom pravcu Istočne Katoličke Crkve i njihove zajednice,
kako bi i one mogle da pripreme potpuno opštenje (κοινωνιας)
između Pravoslavne i Katoličke Crkve. Odgovorna načelstva
501 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

(αρχες) Pravoslavne Crkve treba da adekvatnim načinom deluju


prema svojim vernima. Samo na taj način će se omogućiti suoča-
vanje, s ljubavlju i pravdom istovremeno, s izuzetno kompliko-
vanim stanjem koje se stvorilo u Centralnoj i Istočnoj Evropi, i
za Katolike koliko i za Pravoslavne.
22. Pastirska preduzimljivost Katoličke Crkve, koliko latinske toli-
ko i istočne, ne namerava više da čini da verni jedne Crkve »pre-
laze« u drugu Crkvu, odnosno, nema više za cilj prozelitizam
koji bi sprovodila u krilo Pravoslavnih. Teži tome da odgovori du-
hovnim potrebama njenih vernika, i nema nikakvu želju za šire-
njem na štetu Pravoslavne Crkve. Unutar ove perspektive, a da
ne bi postojao nikakav prostor za nepoverenje i sumnju, nužno
je da postoji uzajamno obaveštavanje o raznim pastirskim pro-
gramima, te da se na taj način može započeti i razviti saradnja
između Episkopa i svih odgovornih naše Crkve.
23. Istorija odnosa između Pravoslavne Crkve i Istočnih Crkava nosi
tragove gonjenja i ogorčenja. Ma kakva da su bila ova ogorčenja
i njihovi uzroci, ona ne opravdavaju nikakve vidove trijumfova-
nja. Iz njih niko ne može da crpi slavu ili argumente, da optužuje
ili da kleveta drugu Crkvu. Samo Bog poznaje svoje autentične
mučenike. Kakva god bila prošlost, treba je prepustiti milosrđu
Božijem, a sve Crkve treba da se trude kako bi sadašnjost i bu-
dućnost bili većma saglasni volji Hristovoj o onima koji pripada-
ju Njemu.
24. Potrebno je da, i to sa obe strane Episkopi i svi odgovorni mu-
drijaški uvažavaju verske slobode vernika. Ovi poslednji treba
da izražavaju slobodno svoje mišljenje kada se to od njih traži te
da se organizuju u cilju toga. Verska sloboda, zaista, iziskuje da
naročito u situacijama sukoba vernici budu u stanju da formu-
lišu svoje opredeljenje, i bez spoljašnjih pritisaka odlučuju da li
žele da budu u opštenju (κοινωνιας) bilo sa Pravoslavnom bilo sa
Katoličkom Crkvom. Verska sloboda bi bila prekršena ukoliko bi
se, pod izgovorom ekonomske pomoći, težilo privlačenju verni-
ka druge Crkve, npr. obećanjem pružanja pomoći u obrazovanju
502 prilozi

ili materijalnim dobrima, u čemu oskudevaju u okvirima svoje


Crkve. U sličnim situacijama treba da se organizuje zajedničkom
saglasnošću socijalna pomoć, kao i za svaki vid humanitarne de-
latnosti, kako bi se izbeglo rađanje novih sumnji.
25. S druge strane, neophodno uvažavanje hrišćanske slobode jedne
od najvrednijih darova koje smo dobili od Hrista ne bi trebalo da
bude povod za primenu jednog pastirskog programa koji bi se
odnosio i na vernike (ovih Crkava) bez prethodnog sporazuma
s onim koji upravljaju ovim Crkvama. Ne samo svaki vid priti-
saka, bilo koje vrste da se isključi, nego i, uopšte, uvažavanje
savesti, koje su pokrenute jednim pravim motivom vere, treba
da predstavlja jedan od principa koji treba da usmerava pastirsku
brigu odgovornih u dvema Crkvama i da biva predmetom njiho-
vog sporazumevanja (upor. Gal. 5, 13).
26. Iz tog razloga treba da iznađemo i da otpočnemo jedan otvore-
ni dijalog, prvenstveno između svih onih koji »na liniji fronta«
imaju odgovornost za Crkve. Upravitelji, takođe, neposredno
zainteresovanih zajednica treba da osnivaju izomerne komisije,
ili da učine efikasnim već postojeće u cilju pronalaženja rešenja
konkretnih problema, kao i da primene ta rešenja u istini i ljuba-
vi, u pravdi i miru. U slučaju da ne bude moguće postići saglas-
nost na lokalnom nivou, to iskrslo pitanje treba da se podvrgne
višim organima, formiranim pod vidom mešovitih komisija.
27. Sumnjičavost bi lakše iščezla ako bi dve strane osudile nasilje
tamo gde ga neke zajednice sprovode nad zajednicama jedne se-
strinske Crkve. Kako to traži Nj. Svetost Papa Jovan Pavle II (u
svojoj poslanici od 31. maja 1999), neizbežno treba da se izbe-
gava svaki vid nasilja i pritisaka kako bi bila uvažavana sloboda
savesti. Upravitelji zajednica su nadležni da pomažu svojim ver-
nicima u produbljivanju (njihove) vernosti prema svojim Crkva-
ma i svom predanju. Potrebno je da ih uče da izbegavaju ne samo
nasilje fizičko i moralno , već i sve ono što bi moglo da vodi pre-
ziru drugih Hrišćana, i jednom negativnom mučeništvu koje bi
ismejavalo delo spasenja, to jest izmirenja u Hristu.
503 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

28. Vera u svetotajinsku realnost za posledicu ima poštovanje svih


liturgijskih obreda drugih Crkava. Upotreba nasilja za napušta-
nje nekog bogoslužbenog mesta protivureči ovome uverenju.
Naprotiv, ono zahteva da se u određenim prilikama olakša vrše-
nje bogosluženja drugim Crkvama, a na osnovu sporazuma koji
omogućava naizmenično služenje liturgije, u različito vreme u
istom objektu. Osim toga, evangelska etika nalaže da se izbega-
vaju izjave i istupanja koja bi mogla da produže vek sukobu ili
da šteti dijalogu. Zar nas Apostol Pavle ne nagovara da budemo
gostoljubivi jedni prema drugima, kao što je to Hristos bio za nas
na slavu Božiju? (upor. Rm. 15, 7).
29. Episkopi i Sveštenici imaju pred Bogom dužnost da poštuju vlast
koju je Sveti Duh dao Episkopima i Sveštenicima druge Crkve,
i, u tom cilju, da izbegavaju mešanje u duhovni život vernika te
Crkve. Kada neka saradnja bude neophodna za njihovo dobro,
zahteva se da je odgovorni usklade, postavljajući za ovu uzaja-
mnu pomoć nepobitne temelje poznate svima i da deluju u kon-
tinuitetu sa iskrenošću i čistotom, poštujući svetotajinski pore-
dak druge Crkve.
U okviru ovoga, takođe je neophodno (da bi se izbegla svaka za-
buna i da se izgradi poverenje između Crkava) da se Katolički i
Pravoslavni Episkopi iste oblasti sporazumevaju oko primene
opštih pastirskih programa, koji imaju za posledicu stvaranje
novih struktura u oblastima koje tradicionalno pripadaju juris-
dikciji Pravoslavne Crkve. Sve to treba da bude u cilju izbegava-
nja paralelnih pastirskih akcija, koje bi ih ubrzo dovele u opas-
nost da postanu antagonističke ili neprijateljske.
30. Da bi se pripremili budući odnosi između dve Crkve, te da bi
se, napokon, prevazišla prestarela eklisiologija vraćanja u Ka-
toličku Crkvu (a koja je vezana za problem) ovaj naš današnji
tekst treba da posveti posebnu pažnju pripremi budućih Svešte-
nika, kao i svih onih koji na bilo koji način učestvuju u nekoj
od relevantnih misija, tamo gde je druga Crkva tradicionalno
ukorenjena. Njihovo obrazovanje (εκπαιδευση) treba da bude
504 prilozi

objektivno pozitivno prema drugoj Crkvi. Svi su dužni najpre


da budu obavešteni o apostolskom prejemstvu druge Crkve, i
o verodostojnosti njenog svetotajinskog života. Potrebno je da
se svima omogući upoznavanje sa časnom i celovitom istorijom
koja teži da bude istoriografija saglasnosti, ili čak zajednička za
obe Crkve. Na taj način će se pomoći prevazilaženju predrasuda,
i izbegavaće se korišćenje istorije polemičkim metodama. Takvo
predstavljanje istorije će doprineti usvajanju svesti o podeljenoj
odgovornosti za rascep koji je na obe strane ostavio duboke rane.
31. Treba da se setimo poruke Apostola Pavla Korinćanima (1. Kor.
6,17), kojom ih podstiče da bratskim dijalogom reše razlike
među sobom, izbegavajući, na taj način, da poveravaju politič-
kim organima praktično rešenje problema iskrslih među Crkva-
ma ili lokalnim Zajednicama. Ovo važi naročito za posedovanje
ili vraćanje crkvene imovine. Ni jedna od strana ne treba da se
temelji samo na prethodnoj situaciji, ili da se oslanja isključivo
na generalizovane pravne principe, već su dužne da uzimaju u
obzir i komplikovanost sadašnje pastirske realnosti, kao i lokal-
ne okolnosti.
32. Samo u tom duhu postaće moguće zajedničko suočavanje sa po-
novnom evangelizacijom sekularizovanog sveta. Treba da poku-
šamo da sredstvima javnoga informisanja damo nove ciljeve, na-
ročito verskoj štampi, kako bi se izbegavale netačne informacije
ili one sa predrasudama.
33. Neophodno je da se Crkve povezuju kako bi izrazile svoje prizna-
nje i poštovanje prema svim onim, znanim i neznanim, Episko-
pima, Sveštenicima ili vernicima, Pravoslavnim, Istočnim Kato-
licima ili Latinima, koji su stradali, bili ispovednici svoje vere,
dokazali svoju privrženost Crkvi ili, uopšte, svima Hrišćanima,
bez razlike, koji su pretrpeli gonjenja. To što su oni pretrpeli
poziva nas da se ujedinimo i da damo zajedničko svedočanstvo
kako bi se priključili molitvi Hristovoj »da svi jedno budu« (Jn.
17, 21).
505 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

34. Mešovita Međunarodna Komisija za Bogoslovski Dijalog između


Katoličke i Pravoslavne Crkve, okupljena u Plenumu u Balaman-
du, energično preporučuje da se praktični kanoni primene od
strane naših Crkava, obuhvatajući i Istočne Katoličke Crkve, po-
zivajući ih da uzmu učešća u ovom dijalogu koji treba da se nas-
tavi u onoj trezvenoj atmosferi neophodnoj za njegov napredak
na putu ka vaspostavljanju potpunog opštenja (κοινωνιας).
35. Isključujući u budućnosti svaki prozelitizam ili svaki vid težnje
za ekspanzijom Katolika na štetu Pravoslavne Crkve, Komisija
se nada da će ukloniti prepreku koja je navela neke Autokefal-
ne Crkve da otkažu svoje učešće u Bogoslovskom Dijalogu, te da
će Pravoslavna Crkva moći ponovo da nađe svoj potpuni sastav,
kako bi se nastavilo bogoslovsko pregalaštvo koje je započeto
pod povoljnim obeležjima.

Balamand, Liban, 23. juna 1993.


Bilješka o autoru

Dragan Vukšić je rođen 1945. godine u Radatovićima, općina Ozalj, Re-


publika Hrvatska. Završio je gimanziju u Karlovcu, a Vojnu akademiju
(1967) i druge vojne škole u Beogradu.
U čin pukovnika unapređen je 1989. godine. Najveći dio vojne kari-
jere proveo je na dužnostima u oblasti vanjskopolitičkih odnosa, među-
narodne vojne suradnje i obavještajnih poslova. Posljednje dužnosti u
Vojsci Jugoslavije bile su mu Načelnik uprave za međunarodnu vojnu sa-
radnju Generalštaba VJ i Vojni izaslanik u Njemačkoj i Nizozemskoj.
Kao predstavnik JNA i VJ bio je član državnih delegacija na Konfe-
renciji OESS-a u Beču, na mirovnim pregovorima u Ženevi, Daytonu i
Bonnu te na pregovorima o Podregionalnoj kontroli naoružanja u Beču.
Bio je i član više zvaničnih vojnih delegacija koje su u posjetima Austriji,
DDR-u, Rumunjskoj i Mađarskoj predvodili načelnici Generalštaba JNA i
VJ. Član Komiteta Savezne vlade SRJ za saradnju s mirovnim misijama i
snagama UN bio je od 1993. do 1997. godine.
Učestvovao je i samostalno istupao na više međunarodnih seminara
i simpozija iz oblasti vojnopolitičkih odnosa u Beču, Budimpešti, Sofiji,
Sanremu, Parizu i Berlinu. Objavio je više stručnih, političkih i vojnih
studija i članaka i knjige Pukovnikov otkaz krvavom komandantu (2001) i
JNA i raspad SFR Jugoslavije (2006).
Zbog neslaganja s politikom aktualnog režima, napustio je 1999.
Vojsku Jugoslavije i priključio se DOS-u u borbi protiv Miloševićevog re-
žima. Zbog političkog djelovanja režim mu je protuustavno oduzeo čin i
penziju.
507 Dragan Vukšić
žumberački uskoci

Nakon demokratskih promjena 2000. godine biran je za narodnog


poslanika u Skupštini Republike Srbije. Bio je potpredsjednika Odbora za
spoljnu politiku te član Odbora za obranu i bezbednost i Odbora za veze
sa Srbima izvan Srbije.
Od januara 2002. do augusta 2004. bio je Generalni konzul SRJ-SCG
u Frankfurtu.

You might also like