DINAMSKA

SCINTIGRAFIJA BUBREGA
DINAMSKA SCINTIGRAFIJA
BUBREGA

Taplin G V, Meredith O M, Kade H et

al.
THE RADIOISOTOPE RENOGRAM.
AN EXTERNAL TEST FOR
INDIVIDUAL KIDNEY FUCTION AND
UPPER URINARY TRACT PATENCY. J
Lab Clin Med 1956. 48: 886
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 2
 Dve osnovne funkcije
bubrega
Funkcija preuzimanja (Uptake)
Sposobnost preuzimanja supstanci iz
krvi u jedinici vremena uz funkciono
vezivanje
Tranzitna funkcija
Vremenski uslovljen transport
supstanci kroz nefron
Procena funkcije bubrega
tokom dinamske scintigrafije

Ukupna funkcija: Klirens

Relativna funkcija: Dinamska scintigrafija
Pojedinačna funkcija: Klirens + dinamska
scintigrafija

Najtačniji kvantitativni pokazatelj funkcije

bubrega je brzina (jačina) glomerulne
filtracije(*)
* Levey AS. Use of glomerular filtration rate measurements to
assess the progression of renal disease Semin Nephrol
1989;9(4):370-9
Radiofarmaci u nuklerarnoj
nefro-urologiji
Koriste se za procenu:
Glomerulske filtracije
Analozi Inulina - 51Cr- EDTA, 99mTc-DTPA

Tubulske funkcije
Analozi PAH - 131I-Hippuran, 123I-Hippuran,
99mTc-MAG3, 99mTc-EC
 Radiofarmaci
za dinamsku scintigrafiju bubrega
Radiofarmaci brze kinetike
Potpuna eliminacija bez parenhimske
retencije.
Ekskretuju se:
GLOMERULSKOM FILTRACIJOM (99mTc-
DTPA, 51Cr-EDTA)
TUBULSKOM SEKRECIJOM (123I-OIH,
99mTc-MAG3, 99mTc-EC)
 Idealan radiofarmak
za dinamsku scintigrafiju bubrega
Metabolički inertan
Izlučuje se isključivo putem bubrega
Ne fiksira se u bubrežnom parenhimu
Zapremina distribucije tek neznatno veća
od zapremine plazme
Efikasnost ekstrakcije najmanje 3 puta
veća od GFR
Dostupan u vidu gotovog preparata
jednostavnog za upotrebu
 Radiofarmaci
za dinamsku scintigrafiju bubrega

99mTc – DTPA (dietilen-triamino-

pentaacetat)
99m Tc - MAG3 (merkaptoacetil-triglicin)
99mTc – EC (etilendicistein)

99mTc – GH (glukoheptonat)

51Cr – EDTA (etilen-diamino-tetraacetat)

123I ili 131I (orto-jodohipurat, hipuran)

Radiofarmaci za merenje GFR

Slobodno filtrabilni kroz kapilarnu

membranu glomerula
Biološki inertni
Ne utiču na funkciju bubrega posle
ubrizgavanja
Mogu se meriti u uzorcima urina i
plazme
Radiohemijski stabilni
etilen-diamino-tetraacetat (EDTA) dietilen-triamino-pentaacetat (DTPA)

ED - ISCORN'2010 - Mikulov
 99mTc – dietil-triamino-
pentaacetat (DTPA)
U potpunosti se odstranjuje iz krvi glomerulnom
filtracijom
Koristi se za vizuelizaciju bubrega i urinarnog trakta,
procenu perfuzije, tranzita kroz parenhim i sabirni
sistem, merenje glomerulne filtracije i relativne
separatne funkcije bubrega.
Doze:
Odrasli: za renografiju: 200MBq; za merenje GFR:
370 MBq.
Deca: 20-200MBq;
 Nedostaci
Niska efikasnost ekstrakcije (20%)
Visok krvno-tkivni bekgraund
Niska statistika i nedovoljan kvalitet funkcionih slika
Značajne varijacije u vezivanju molekula DTPA za
proteine plazme, zavisno od komercijalnog
preparata (0 to 9%). Dobijene vrednosti GFR se
moraju korigovati (uvećati) za ovu vezanu frakciju.
Pojedini komercijalni preparati se ne mogu koristiti
za merenje GFR
 51Cr – etilen-diamino-
tetraacetat (EDTA)
51Cr : T1/2 = 27,7 d. EC + γ 320 keV
(10%)
Ne može se koristiti za dinamsku
scintigrafiju, samo za klirens
U formi gotovog preparata (radiofarmak
obeležen sa 1 mCi 51Cr)
Izuzetno stabilan in vitro i in vivo
zlatni standard za merenje GFR
Radiofarmaci za merenje ERPF

Ne metabolišu se u bubrezima
Disociraju od proteina plazme
tokom tranzita kroz bubreg
Visoka efikasnost ekstrakcije u
bubrezima
Jednostavno merenje u uzorcima
plazme i urina
131 I (123 I) Ortojodhipurat
(Hipuran)
 131 I (123 I) Ortojodhipurat
(Hipuran)
Koristi se za ispitivanje tubulske sekrecije, jer je po
karakteristikama sličan PAH.
80% supstence se eliminiše tubulskom sekrecijom, a
20% glomerulskom filtracijom
90% se eliminiše tokom prvog prolaza
Efikasnost ekstrakcije je odlična (70-90%), pa je
odnos bubrežne i osnovne aktivnosti visok
Bubrežni klirens OIH je oko 600 ml/min. Relativna
pojedinačna funkcija bubrega je proporcionalna
relativnom efektivnom bubrežnom protoku plazme
(ERPF).
 Nedostaci
131-I:
Nepovoljne fizičke osobine
Niže doze, loš kvalitet funkcionih slika
Visoka apsorbovana doza za bubrege i tiroideu
Ne može se koristiti u pedijatriji
123-I:
Odsustvo »kućnog« ciklotrona, visoka cena
Synthesis and Biological Evaluation of
Technetium-99m MAG3 as a Hippuran
Replacement
Alan R. Fritzberg, Sudhakar Kasina,
Dennis Eshima, and Dennis L. Johnson
Department ofRadiology, University of
Utah School ofMedicine, Salt Lake City,
Utah
J Nucl Med 1986; 27:111
Beatović S, Han R, Jakšić E., Blagojević R. Global clearance
index of 99mTc-MAG3 in patients with impaired renal
function. European Journal of Nuclear Medicine 1991;18 (8):
619.
Beatović S, Han R, Blagojević-Lazić R, Savin M. Značaj
određivanja kvantitativnih parametara renalne akumulacije i
tubulske ekstrakcije MAG3 u bolesnika sa transplantiranim
bubregom. Medicinski pregled 1991; 1 (Suppl): 77-79.
Beatović S: »Određivanje brzine tubulske ekstrakcije
merkaptoacetil triglicina (MAG-3)-metodološki aspekti i klinički
značaj« Magistarski rad, Medicinski fakultet Univerziteta u
Beogradu; Beograd, 1993
Beatović S, Jakšić E, Blagojević R, Đukanović Lj, Han R.
Ispitivanje kvantitativnih pokazatelja funkcije bubrega tokom
scintigrafije merkaptoacetil-triglicinom kod bolesnika s
transplantisanim bubregom Srpski Arhiv za celokupno
lekarstvo 1995;123 (1):15-21.
 Tc-99m MAG3:
(Merkaptoacetiltriglicin)
Gotovo u potpunosti se eliminiše iz krvi aktivnom
tubulskom sekrecijom.
98% supstance se sekretuje u proksimalnim
tubulima, a svega 2% se filtirira u glomerulima.
Prosečne vrednosti bubrežnog klirensa su između
340 i 400 ml/min, što je 3 puta više od vrednosti GFR
(125 ml/min.).
Kvalitet slika dobijenih pomoću MAG3 je superioran
u odnosu na DTPA, posebno kod pacijenata sa
sniženom funkcijom bubrega, jer se, zbog viših
vrednosti klirensa, postiže visok odnos aktivnosti u
bubrezima i osnovne aktivnosti.
MAG-3

70% svih
scintigrafija
bubrega su
MAG3
scintigrafije
70% od svih
scintigrafija
bubrega su
Tc-99m
MAG3
scintigrafije
Tc-99m GHA (Glukoheptonat)
 Tc-99m GHA (Glukoheptonat)

Radiofarmak koji se istovremeno filtrtira u

glomerulima i nakuplja u bubrežnom korteksu.
Najveći deo (80-90%) se filtrira i izlučuje urinom, ali
se 10-20% zadržava u tubulocitima 1 do 2 sata posle
ubrizgavanja, što omogućava kortikalnu scintigrafiju
Efikasnost ekstrakcije je oko 20%. Hepatička
ekskrecija je uočljiva kod pacijenata sa bubrežnom
insuficijencijom.
 NUKLEARNA NEFRO-UROLOGIJA

Statička Scintigrafija Tc-99m DMSA

Tc-99m GHA
Dinamska Scintigrafija Tc-99m DTPA
Tc-99m MAG3
Bubrežni Klirensi:
GFR Tc-99m DTPA, Cr-51 EDTA
ERPF I-131/ I-125 Hipuran
TER Tc-99m MAG3
Indirektna Radionuklidna Tc-99m MAG3
Cistografija (IRC)

Direktna Radionuklidna Bilo koji Tc-99m obeležen

Cistografija (DRC) radiofarmak
 Indikacije
za dinamsku scintigrafiju bubrega

•Dijagnostika i praćenje dilatacije

sabirnog sistema kod uroloških oboljenja
(nefrolitijaza, hidronefroza, opstruktivni
sindrom i VUR)
•Procena funkcije bubrega pre hirurške
intervencije
•Dijagnostika i praćenje VUR pomoću IRC
•Praćenje funkcije transplantiranog
bubrega
•Dijagnostika renovaskularne bolesti kod
pacijenata sa hipertenzijom
 Radiorenografija

Praćenjem kinetike radiofarmaka odražava

pojedinačnu bubrežnu funkciju
I FAZA: perfuziona
II FAZA: mera separatne GFR/ERPF
trajanje odražava parenhimsko tranzitno vreme
nagib odražava funkciono vezivanje radiofarmaka
III FAZA: odražava urodinamsko ponašanje
bubrega-osetljiva na poremećaje drenaže
 Radiorenografske krive
• Prva i druga faza: brz porast
aktivnosti nad bubrezima
tokom 20-30 s praćen
sporijim porastom tokom
narednih nekoliko minuta
• Maksimum: tokom 2-5 min
• Treća faza: odražava odnos
između bubrežnog “inputa” i
“autputa”
•Ako se na krivoj ne uočava
maksimum, treća faza
izostaje: tipičan nalaz kod
 Diuretska stimulacija

Ako je na osnovu kliničkog nalaza

suspektna uroopstrukcija, i.v. se aplikuje
diuretik (Furosemid u dozi od 0.5 mg/kg ili
40 mg za odrasle)
Diuretik se obično aplikuje 20 minuta
posle radiofarmaka (F+20), 15 minuta
pre radiofarmaka (F-15) ili istovremeno sa
dozom (F+0)
 Tumačenje odgovora na
diuretik
• Vizuelna interpretacija krive:
1.Normalna: brzo nakupljanje RF i brza i
neometana eliminacija i pre primene Furosemida
2.Opstruktivna: rastuća, sa dobrim
nakupljanjem RF, ali bez spontane eliminacije i
bez odgovora na diuretik
3.Neopstruktivna hipotonična: rastuća
kriva koja brzo opada nakon ubrizgavanja
diuretika, čime se isključuje opstrukcija
4.Neodređena (dvosmislena): rastuća,
čije je opadanje nakon ubrizgavanja diuretika
sporo i nepotpuno, kao posledica parcijalne
opstrukcije ili slabog odgovora na diuretik.
TIPOVI ODGOVORA NA DIURETIK

Lasix
TIp 3

Tip 4
Tip I

Tip 2

10 20 30
 Kvantitativni parametri:
Tmax: vreme postizanja maksimalne
aktivnosti u bubrezima
Diuretsko T1/2: vremenski interval posle
aplikovanja diuretika za koji se aktivnost u
sabirnom sistemu smanji za 50%, mereći od
tačke na renogramu u kojoj jediuretik ubrizgan.
(>20 min=opstrukctija, <10 min isključuje
značajnu opstrukctiju)
Na njihove vrednosti utiče funkcija
pojedinačnog bubrega (klirens)
 Normalne vrednosti

DTPA:
Tmax: 4,5 - 6 min
T1/2: do 20 min
Diuretsko T1/2: < 10 min
MAG3:
Tmax: < 5 min
T1/2: do 10 min
Diuretsko T1/2: < 10 min
 Kvantitativni parametri
Normalizovana rezidualna aktivnost (NORA):
aktivnost koja se zadržala u bubregu u određenom
vremenskom trenutku nakon ubrizgavanja.
Efikasnost izlučivanja (OE): aktivnost eliminisana iz
bubrega, izražena kao procenat aktivnosti koju je
bubreg preuzeo iz krvi.
Srednje parenhimsko tranzitno vreme (MPTT):
očitava se iz impulsne retencione funkcije dobijene
dekonvolucionom analizom krive dobijene iz ROI
bubrežnog parenhima
Na njihove vrednosti ne utiče funkcija
pojedinačnog bubrega (klirens)
 Kvantitativni parametri
NORA 20: količnik broja impulsa u 20.minutu i impulsa
sakupljenih između prvog i drugog minuta snimanja
NORA PM: količnik broja impulsa na posmikcionom
scintigramu sa impulsima iz intervala između prvog i
drugog minuta
OE: integral krive iz ROI leve komorese fituje u odnosu
na ushodni deo krive iz ROI bubrega. Subtrakcijom
fitovane krive od krive iz ROI bubrega dobija se nova
kriva koja predstavlja količinu aktivnosti izlučenu iz
bubrega do određenog vremenskog trenutka. Ova
aktivnost se izražava kao procenat ukupne aktivnosti
koju je bubreg preuzeo iz krvi do istog trenutka vremena.
 Normalne vrednosti
F+20 PROTOKOL:
NORA 20:<0,75
NORA postmikciono:<0,1
OE 20: 87%-95%
OE F+20: 94%-98%
F0 PROTOKOL:
NORA 20:<0,5
NORA postmikciono:<0,03
OE 20: >90%
Protokol dinamske scintigrafije

Priprema: Hidratacija per os (0,5 -1 l

vode 1 h pre testa, kod dece: 10 ml/kg)
Položaj: posteriorna projekcija, u
slučaju transplantiranog bubrega
anteriorna
Vreme trajanja akvizicije: 20 – 40 min.
Parametri akvizicije: jedna,dve ili tri
grupe slika. Maksimalno trajanje sekvence
Tokom 1. i 2. faze 10 sec
Postmikciona statička scintigrafija: 50-
60 min. p.i.
 Dinamska scintigrafija bubrega: fiziološki
nalaz

2 min.
10 min.

LEVI BUBREG
DESNI BUBREG
 DIREKTNA RADIONUKLIDNA
CISTOGRAFIJA KOD DECE
METOD:
Deci se, u aseptičkim uslovima, instilira urinarni
katheter i isprazni bešika
20-40 MBq 99m Tc se pomeša sa 500 ml sterile
fiziološkog rastvora. Bešika se kroz katater
polako puni rastvorom tokom 10 minuta.
Posle dostizanja maksimalnog kapaciteta
bešike, ili (ili neodložne poterbe deteta za
mikcijom) punjenje prestaje i dete prazni bešiku
 INDIREKTNA RADIONUKLIDNA
CISTOGRAFIJA KOD DECE
Indikacije:
Dijagnostika i praćenje VUR kod dece (koja kontrolišu
mokrenje)
Metod:
Po završenoj radiorenografiji dete se peroralno hidrira
(sok, voda, čaj). Obaveštava medicinskig tehničara u
trenutku poterbe za pražnjenjem bešike. U
međuvremenu je γ kamera pozicionirana vertikalno.
Dete se postavlja da sedi na noši, leđima naslonjenim
na kameru.
Dinamska akvizicija se startuje neposredno pre
početka mikcije i nastavlja se do potpunog pražnjenja
bešike.
 Indirektna RN
Cistografija MAG3
MAG  FUNKCIJA BUBREGA
3

1º/ renografija 20
min
2º/ oral hidracija +
ne mokriti
3º/ indirektna RNC
 Indikacije za dinamsku
scintigrafiju
Opstruktivna bolest bubrega: diferencijalna
dijagnostika genuine opstrukcije uz procenu
pojedinačne funkcije bubrega
Bubrežna kalkuloza
Hipertenzivna bolest bubrega
Tubulointersticijske bolesti bubrega
Sistemske bolesti bubrega
Dijabetes melitus
Bubrežna insuficijencija
Transplantirani bubreg
Potencijalni davaoci bubrega
Terapija nefrotoksičnim lekovima
 Indikacije
deca

Idiopatska antenetalna hidronefroza

Primarni megaureter
Opstruktivna bolest bubrega: diferencijalna
dijagnostika genuine opstrukcije u odnosu na
hipotoniju uz procenu pojedinačne funkcije
bubrega
Druge urođene anomalije sabirnog i odvodnog
kanalikularnog sistema
Trauma bubrega
Transplantirani bubreg
Bubrežna kalkuloza
Ispitivanje vezikoureteralnog refluksa
 Strukturne anomalije ploda
dijagnostikovane prenatalnim
skriningom

Centralni nervni sistem 50%

Genitourinarni trakt 20%
Gastrointestinalni trakt 15%
Kardiopulmonalni sistem 8%

Elder 1997
 Prenatalno dijagnostikovane
uropatije

Opstrukctija UP spoja 64.0%

Vesikoureteralni refluks 19.5%
Opstrukctija UP spoja 13.5%
Posteriorne uretralne valvule 3.0%
 Postnatalna evaluacija
(Guidelines EAU and ESPU 2009)

Profilaksa malim dozama antibiotika!

 Neonatalna hidronefroza
Asimptomatska
75% prenatalno dijagnostikovanih
hidronefroza se spontano izleči ili značajno
poboljša tokom prvih godina života
Konzervativni pristup: praćenje
Kliničkim ispitivanjem nije moguće predvideti
da li je u slučaju hidronefroze neophodna
operacija
 Diurezna renografija
Metod izbora za ispitivanje gornjeg urinarnog
trakta u cilju procene funkcije bubrega i drenaže
kroz sabirni sistem
F0 renografija (Skraćuje vreme akvizicije;
istovremeno injiciranje RF i furosemida)
Postmikciona scintigrafija
Izračunavanje pouzdanih kvantitativnih
parametara drenaže: efikasnosti izlučivanja (OE) i
normalizovane rezidualne aktivnosti (NORA)
NORMALAN NALAZ F0 DIUREZNE
RENOGRAFIJE

6-mesečni dečak lečen od APN u dobi od 2 meseca. Nalaz UZ bubrega i MCUG

po završenom lečenju je bio fiziološki
(A) Rana funkciona parenhimska akumulacija radiofarmaka je obostrano
očuvana, a tranzit kroz parenhim i sabirni sistem uobičajen , uz potpunu
eliminaciju do kraja ispitivanja. Aktivnost u bešici se uočava već od 3. minuta, uz
spontaneu mikciju u 10. minutu.
(B) Leva i desna renografska kriva podudarne, pokazuju normalnu vrednost
Tmax(<180 s) i simetričnu relativnu separatnu funkciju (levo, 50%; desno, 50%).
Normal finding
 UPJO
levo

POSTMIKCIONA SCINTIGRAFIJA
 UPJO
desno

•izrazita
hipofunkcija
•kortikalni ožiljci
•dilatiran PKS
Dvogodišnji dečak sa dilatacijom levog uretera
F+20 renografija
Klinički suspektna
opstrukcija sabirnog
sistema levo.Desni bubreg
pokazuje normalan tranzit
kroz sabirni sistem. Levi
bubreg pokazuje
progresivnu akumulaciju u
bubrežnoj karlici, bez
tendencije eliminacije.
Nakon i.v. ubrizgavanja
furosemida u 20. min tranzit
kroz sabirni sistem se
ubrzava i eliminacija je do
kraja ispitivanja potpuna.
Nalaz isključuje opstruktivnu
dilataciju levog uretera.
Diurezna renografija: preoperativni nalaz
Brzina
Tubulske
Extrakcije
TER (MAG3)
263 (66%)
Granična
vrednost:
279
Rel.
funkcija:
levo: 63%
6-godišnji dečak sa hidronefrozom i stenozom desno:
UP spoja
37%
desno.
Odgovor na diureznu stimulaciju (10min p.i.) je slab, tek
naznačen.
Nalaz ukazuje na signifikantnu opstrukciju u sabirnom
sistemu desnog bubrega
Diurezna renografija: postoperativni nalaz

Brzina
Tubulske
Extrakcije
TER (MAG3)
245 (61%)
Granična
vrednost: 280
Rel. funkcija:
levo: 54%
desno: 46%

Renogram načinjen posle pijeloplastike pokazuje

relativno izdašan odgovor na diureznu stimulaciju.
Nalaz je graničan između nepotpune organske
opstrukcije i neopstruktivne dilatacije sabirnog sistema
Relativna funkcija desnog bubrega je porasla sa 37%
na 46%.
Unilateral obstruction
Dijagnostika i praćenje komplikacija
transplantiranog bubrega:
multidisciplinarni pristup

Različiti modaliteti dijagnostike -

UZ,CT, MRI i nuklearnomedicinsko
ispitivanje su međusobno
komplementarni.
I danas, u oštroj konkurenciji
sofisticirane imidžing dijagnostike,
radionuklidno ispitivanje obezbeđuje
nezamenljivi uvid u funkciono stanje
transplantiranog bubrega.
 RENOVASKULARNA
HIPERTENZIJA

Hipertenzija kod pacijenta sa patološkim

promenama na renalnim arterijama, kod
koga se krvni pritisak normalizuje nakon
uspešne angioplastike, hirurške
restenoze jedne ili obe renalne arterije ili
nefrektomije smanjenog hipofunkcijskog
bubrega
 CILJ primene
nuklearnomedicinskih metoda
Detekcija i lokalizacija renin zavisne bubrežne
disfunkcije
Diferenciranje HTA bolesnika bez RVH
(esencijalna HTA)
Identifikacija bubrega za revaskularizaciju
(korektibilna RVH)
Kvantifikacija bubrežne funkcije u cilju njenog
očuvanja (benefit od revaskularizacije)
Kontrola posle revaskularizacije
Klinički znaci udruženi sa srednje -
visokim rizikom za RVH

Izražena hipertenzija (dijastolni pritisak > 120

mmHg), rezistentna na lečenje, početak u
životnoj dobi < 30 g ili > 55 g.
Azotemija nepoznatog uzroka
Pogoršanje bubrežne funkcije tokom primene
ACEI
Oštećenje organa: hipertrofija leve komore;
hipertenzivna retinopatija (gr.3-4)
 Indikacije za radionuklidni
Kaptoprilski test

skorašnje pogoršanje hipertenzije

skorašnje sniženje funkcije bubrega
bezuspešna medikamentna terapija
skorašnji nalaz patoloških promena na
karotidnim, koronarnim ili perifernim arterijama.
značajno povišena TA kod osoba mlađih od 55
god.
hipokaliemija kod osoba koje nisu na terapiji
diureticima
U reno-
vaskularnoj
bolesti se
oslobađa renin,
što dovodi do
porasta nivoa
angiotenzina II.

Ovo čini
osnovu
Kaptoprilskog
testa.
 KAPTOPRILSKI TEST

Obustavljanje ACE inhibitora 7 dana pre testa

Obustavljanje diuretika 3 dana pre testa
Dobra hidracija; izostaviti doručak
Izmeriti pritisak
Kaptopril 25-50 mg per os
Meriti pritisak na svakih 15 minuta
Posle 60 minuta akvizicija (20 minuta, 10 sec po
frejmu)
100 MBq Tc-99m MAG3
Analiza studije: ako je potuno normalna prekid testa. U
slučaju patološkog nalaza Nulta studija posle 24 sata
 KAPTOPRILSKI TEST
Produbljuje patofiziološku osnovu
renovaskularne bolesti :

Sniženjem perfuzionog pritiska na nivou kortikalnih

i jukstamedularnih nefrona
Sprečavanjem vazokonstrikcije eferentnih
arteriola jukstamedularnih nefrona na osnovu
inhibicije angiotenzina II u cirkulaciji
sniženjem jukstamedularne GFR.
Inhibicijom intrarenalne (renin-angiotenzin
zavisne) autoregulacije kortikalnih nefrona
Usled toga dolazi do još izraženije dilatacije
eferentnih arteriola kortikalnih nefrona
 KAPTOPRILSKI TEST
Kriterijumi za pozitivan nalaz

Odložen ili odsutan pik na jednoj renografskoj krivoj

Produženje Tmax za više od 60s u odnosu na normalnu
vrednost
Redukovana druga faza, relativna funkcija <42%
Srednje parenhimsko tranzitno vreme MPTT >240s
Normalan renogram kontralateralnog bubrega

Poređenje sa bazičnom studijom:

Redukovana druga faza, relativna funkcija snižena za

>5%
Produženje Tmax za >60s
Produženje MPTT za >60s u odnosu na bazičnu studiju.
Normalan nalaz dinamske studije bubrega
Renovaskularna bolest-bazična studija
Renovaskularna bolest–Kaptoprilska studija
Hipertenzija

Sniženje funkcije
desnog bubrega
posle Kaptoprila
Hipertenzija

Poboljšanje
funkcije
posle
Kaptoprila
 HIPERTENZIJA I
NUKLEARNA MEDICINA

• Nuklearna medicina pruža

mogućnost objektivnih merenja
koja pomažu da se odredi
patofiziološki osnov esencijalne i
renovaskularne hipertenzije
Doprinosi kliničkom praćenju ovih
pacijenata.
 Nuklearna medicina i
transplantacija bubrega
Potencijalni davaoci bubrega
– Procena funkcije bubrega potencijalnih
davalaca (rođaka) u cilju isključivanja
funkcionog oštećenja bubrega
– Merenje relativne pojedinačne funkcije
bubrega
– Omogućava da se davaocu ostavi bubreg sa
boljom funkcijom!!
KOMPLIKACIJE POSTTRANSPLANTACIONOG PERIODA

IMUNOLOŠKE:
– Hiperakutno odbacivanje
– Akutno odbacivanje
– Hronično odbacivanje
ISHEMIČNE:
– Akutna tubulska nekroza
MEHANIČKE:
– Vaskularna opstrukcija
– Opstrukcija urinarnog trakta
– VUR
– Kompresija bubrega
– Ekstravazacija urina
– OSTALE:
– Nefrotoksičnost lekova
– Infekcija
– Renovaskularna
hipertenzija
Transplantirani bubreg: normalan nalaz
Normalan
nalaz
IZRAŽENA ATN
AKUTNO VASKULARNO ODBACIVANJE
Nuklearnomedicinske
metode merenja
bubrežnih klirensa
MERENJE FUNKCIJE BUBREGA

Biohemijske laboratorijske analize su

jednostavne, ali nedovoljno precizne

Koncentracija supstanci koje se izlučuju

bubrezima ostaje u granicama
normalnih vrednosti i kod značajno
oslabljene funkcije bubrega

09/23/16 85
 KLIRENS PLAZME

MERA SPOSOBNOSTI
BUBREGA DA OČISTI
PLAZMU OD RAZLIČITIH
SUPSTANCI (Guyton)

09/23/16 86
U V
P

KLIRENS PLAZME

U•V
C=
P
C = klirens u ml/min
U = koncentracija
supstance u urinu
P = koncentracija
supstance u plazmi
V = zapremina urina
izlučenog u minutu
09/23/16 87
 KLIRENS PLAZME

Merenjem klirensa pojedinih supstanci

možemo izračunati vrednosti brzine
glomerulne filtracije (GFR) ili efektivnog
bubrežnog protoka plazme (ERPF)

09/23/16 88
BUBREŽNI PROTOK PLAZME

Ako se supstanca potpuno uklanja iz

plazme tokom samo jednog njenog
prolaska kroz bubreg, njen klirens je
jednak bubrežnom protoku plazme
(RPF)
Takve supstance se eliminišu
mehanizmom tubulske sekrecije
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 89
BUBREŽNI PROTOK PLAZME

Nijedna supstanca koja prolazi kroz

bubreg se ne ekstrahuje potpuno

Njihov klirens je manji od bubrežnog

protoka plazme i naziva se efektivni
bubrežni protok plazme (ERPF)

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 90

MERENJE BRZINE GLOMERULNE FILTRACIJE
(GFR)

Ako se neka supstanca slobodno filtruje

kroz glomerulnu membranu, a u
tubulima se ne reapsorbuje niti
sekretuje, onda je:
1. količina te supstance koja se izlučuje
urinom (UV), jednaka količini koja se
filtruje
2. njen klirens je jednak GFR
09/23/16 91
 MERENJE KLIRENSA RADIOAKTIVNIH
SUPSTANCI

Jednostevno
Precizno
Brzo
Omogućava procenu pojedinačne
bubrežne funkcije

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 92

 RADIOFARMACI ZA
MERENJE GFR

51Cr-Inulin
51Cr-EDTA
99mTc-DTPA

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 93

 RADIOFARMACI ZA
MERENJE ERPF

131J-Hipuran
125J-Hipuran
123J-Hipuran
99mTc-MAG3
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 94
METODI MERENJA

1. Metod konstantne
infuzije
(sa kateterizacijom
mokraćne bešike)

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 95

Metod konstantne infuzije (sa
kateterizacijom bešike)

U•V
C=
P•T
U -Aktivnost uzorka mokraće
P - Aktivnost uzorka plazme
V - Zapremina mokraće
proizvedene u vremenu T
T - Vreme

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 96

METODI MERENJA

2. Metod jednokratnog
unošenja radiofarmaka sa
uzimanjem uzoraka
plazme i mokraće

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 97

Metod sa uzimanjem uzoraka plazme i mokraće

Ako radiofarmak ima stalnu zapreminu

distribucije, brzu i potpunu raspodelu u
organizmu i stalnu brzinu eliminacije

Tada brzina njegovog iščezavanja iz krvi

odražava brzinu njegove bubrežne
ekskrecije

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 98

Metod sa uzimanjem uzoraka plazme i mokraće

U•V
C= T2

T1
P•dT
V - Zapremina mokraće stvorene u vremenskom
intervalu od T1 do T2
U - Radioaktivnost uzorka mokraće
 - Promena aktivnosti plazme u intervalu od
T1 do T2
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 99
 METODI MERENJA

3. Metod jednokratnog
unošenja radiofarmaka
sa uzimanjem uzoraka
plazme
(Dvokomparmtanski
model)
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 100
 Metod sa uzimanjem uzoraka
plazme

Ako se obeleživač potpuno odstrani iz

plazme samo putem bubrega

Tada je ukupna količina izlučenog

radiofarmaka jednaka količini
ubrizganog
09/23/16
(UxV = Q)
Autor: Slobodanka Beatovi 101
 Metod sa uzimanjem uzoraka
plazme
Q
C=
0

0
P•dT

Q0 - Ubrizgana doza radiofarmaka

 P - Opadanje aktivnosti plazme od trenutka
ubrizgavanja doze do beskonačnosti
dT - Vremenski interval između uzimanja uzoraka plazme
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 102
METODI MERENJA

4. Metod jednokratnog
unošenja radiofarmaka sa
uzimanjem samo dva
uzorka plazme
(Jednokompartmanski
model)
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 103
 Metod sa uzimanjem dva uzorka
plazme

Iz krive eksponencijalnog opadanja

radioaktivnosti u plazmi dobija se
aktivnost u nultom vremenu

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 104

 Metod sa uzimanjem dva uzorka
plazme

Q 
C=
0

A 0

Q0 - Ubrizgana doza radiofarmaka

 - Konstanta opadanja aktivnosti plazme
A0 - Aktivnost plazme u nultom vremenu
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 105
METODI MERENJA

5.Metod jednokratnog
unošenja radiofarmaka
sa uzimanjem samo
jednog uzorka plazme

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 106

 Metod sa uzimanjem samo jednog
uzorka plazme

Zasnovan je na pretpostavci o
očekivanim vrednostima klirensa
Vreme uzimanja uzorka plazme
određeno je empirijski, tako da se
izmerena aktivnost plazme najbolje
fituje sa poznatom eksponencijalnom
funkcijom za izračunavanje klirensa
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 107
 Metod sa uzimanjem samo jednog
uzorka plazme

Deljenjem ubrizgane doze sa aktivnošću

uzorka plazme dobija se zapremina
distribucije radiofarmaka (V)

V se pomoću jednačine linearne

regresije dovodi u vezu sa vrednošću
klirensa
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 108
FORMULE

ERPF = 120 • (V44 + 56)1/2 - 936

ERPF = 5,5 • V44

V44 - Zapremina distribucije radiofarmaka

izračunata na osnovu aktivnosti
uzorka plazme uzetog u 44.
minutu od ubrizgavanja doze
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 109
FORMULE

GFR = 24,5 • (V180 - 6,2)1/2 - 67

V180 - Zapremina distribucije radiofarmaka

izračunata na osnovu aktivnosti
uzorka plazme uzetog 3 sata od
ubrizgavanja doze

09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 110

 Metodi zasnovani na merenju
radioaktivnosti nad bubrezima

Analizom radiorenografskih krivih tokom

kratkog intervala vremena dobija se
integral broja impulsa radioaktivnosti iz
regiona levog i desnog bubrega

Impulsi se izražavaju kao procenat

ubrizgane doze i približna su mera
apsolutne funkcije bubrega
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 111
 Metodi zasnovani na merenju
radioaktivnosti nad bubrezima

Vrednosti klirensa u ml/min se dobijaju

poređenjem izračunatih vrednosti sa
vrednostima na kalibracionoj krivoj

Kalibraciona kriva je konstruisana na

osnovu vrednosti klirensa ispitanika čija
je bubrežna funkcija bila poznata
09/23/16 Autor: Slobodanka Beatovi 112
25% svih konvencionalnih
nuklearnomedicinskih
procedura su scintigrafije
bubrega
HVALA NA