Biološki mutageni

Mutacija je nasledna promena genetičke informacije.

Mutageni su faktori spoljašnje sredine koji izazivaju mutacije.
Svrstavaju se u tri grupe:
 hemijske
 fizičke
 biološke mutagene
Biološki mutageni su živi organizmi kao i njihovi proizvodi i strukture.
U ovu grupu mutagena spadaju:
 virusi
 bakterije
 crevni paraziti
 hemijski proizvodi nekih biljaka i nižih zivotinjskih organizama (po poreklu su biološki mutageni, ali se po
delovanju svrtsavaju u hemijske mutagene).
Virusi su najčešći biološki mutageni. Oni ostvaruju svoj mutageni efekat tako sto se virusni genom ugradi u ćeliju
domaćina. Na ovaj način, virusi izazivaju genske mutacije i prekide na hromozomima. Ovo je znacajno prilikom izrade
vakcina protiv virusa. Dosadašnja istraživanja vakcina su pokazala da virus smanjuje ili potpuno gubi sposobnot izazivanja
mutacije. Virusi koji uglavnom izazivaju mutacije su onkogeni virusi. Onkogeni virusi su virusi koji izazivaju
transformaciju ćelija,koje gube normalne fenotipske karakteristike i pocinju neograniceno da se razmnožavaju i izazivaju
tumor. Tumori mogu biti benigni(dobrocudni) i maligni(kancer). Procenjuje se da su virusi odgovorni za oko 20%
malignih tumora. Ovi virusi se zbog toga nazivaju i tumorski virusi. Tumorski DNK virusi se mogu umnožavati samo u
celijama svog prirodnog domacina,ali tu retko izazivaju tumor.Isti ovi virusi nisu u stanju da se razmnožavaju u ćelijama
životinja koje nisu njihovi domaćini ali u njima češće izazivaju transformacije.
Za primer mozemo uzeti SV40 virus ciji je prirodni domaćin Rhesus majmun.On nikada ne transformise ćelije ovog
majmuna ali vrlo lako izmeni ćelije nekog glodara u kojima se ne moze razmnožavati. Tumorski RNK virusi su u
mogućnosti da transformišu ćelije bilo kog domaćina.

Transformacija celije je rezultat interakcije izmedju jedne virusne cestici tumorskog virusa i osetljive ciljne celije.
Razlike izmedju transformisanh celija i normalnih celija:
 prisustvo virusnog genoma
Transformacija je pracena ugradnjom celog ili samo dela virusnog genoma u hromozom celije.
 morfoloske promene
Dolazi do promena u citoskeletu(mikrofilamenti u transformisanim celijama su nasumice isprepletani i nisu
transmembranski povezani sa celijskom membranom) kao i u ekstracelijskom matriksu.
 gubitak kontaktne inhibicije
Transformisane celije nemaju sbosobnost da regulisu svoj rast u uslovima kad kod normanih celija dolazi do prekida
mitoze. Postaju besmrtne.
 smanjenje potreba za faktorima rasta
Rast postaje nezavistan i nekontrolisan.
 promene u sastavu plazme membrane
Smanjena je kolicina glikolipida koji su bitni za inhibiciju kontaktnog rasta.Smanjen je sadrzaj fibronektina sto uslovljava
povecanu propustljivost membrana.
  ekspresija tumorskih antigena
Na povrsini transformisane celije najcesce se javljaju specificni tumorski antigeni.
 hromozomske promene
Ceste hromozomske promene odgovorne za izmenjene genotipske i fenotipske karakteristike transformisanih celija.

Mehanizmi transformacije celija onkogenim virusima

Onkogeni virusi dovode do transformacije celija na dva osnovna nacina:
1.Unosenjem u celiju novih virusnih gena(virusni onkogeni) ciji su produkti odgovorni za transformaciju
2.Menjanjem ekspresije postojecih celijskih gena odgovornih za kontrolu rasta i diferencijacije celija(protoonkogena i
antionkogena). Onkogeni DNK i RNK virusi se bitno razlikuju po mehanizmimatransformacije.Tumorski DNK virusi
pretezno vrse inaktivaciju celijskih antionkogena,RNK virusi pretezno aktiviraju protoonkogene

Humani papiloma virus(HPV)

 su mali DNK virusi,bez omotaca koji spadaju u ontogene viruse.Postoji preko 130 tipova HPV koji mogu
uzrokovati infekcije i kancer genitalnog sistema kod muskaraca i zena. HPV virusi su vrlo infektivini(zarazni).

Neki od tipova ovog virusa uzrokuju rak grlića materice, ali i anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene (vulva). Isti
virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za kancer penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za
rak usne šupljine i glasnih žica. Maligna transformacija je uglavnom primećena kod osoba sa genitalnim
bradavicama, kada se one ponavljaju, kao i kod pacijenata sa poremećajem imuniteta. Svetska zdravstvena organizacija
saopštila je da ljudski papiloma virus drugi vodeći urok smrtnosti od raka kod žena. U našoj zemlji godišnje od karcinoma
grlića materice oboljeva 25-30 od 100.000 žena, odnosno svakog dana oboli 4 žene, a 1 umre od ove opake bolesti.
Dokazano je da je u 99,8% slučajeva oboljenje uzrokovano humanim papilloma virusom, a ova infekcija se smatra
najraširenijom u svetu. Za sada pravog leka nema, a jedini način za njeno suzbijanje je prevencija, odnosno njeno
blagovremeno otkrivanje redovnim pregledima.

Tipovi HPV su podeljeni na: 

 nisko rizične
 visoko rizične
 neklasifikovane.
Broj pacijenata sa HPV oboljenjem je značajno povećan tokom proteklih 20 godina, zbog povećanje pažnje koja se
pridaje različitim manifestacijama HPV oboljenja i usled šireg HPV DNK testiranja, ali i većih seksualnih sloboda i češćeg
menjanja seksualnih partnera. Širom sveta, HPV dominira kao uzročnik raka grlića materice u 95-99,7% slučajeva, a kod
analnog raka u 88%. Kod mnogih nacija u razvoju, rak grlića materice je vodeći uzrok smrtnosti kod žena, a u
svetu je drugi po redu uzrok smrti u ženskoj populaciji. Stopa smrtnosti od raka grlica materice je veca kod crnkinja u
odnosu 6: 1 u odnosu na bele žene.