Vetroturbine 2 - Nedelja 1

Opšte Obnovljivi Prve upotrebe Evropa Amerika 50-ih Od 70-ih Uspeh 80-ih Završno
Vetroturbine 2
Nedelja 1
A. Simonović, J. Svorcan & T. Ivanov
Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, Katedra za vazduhoplovstvo
2019/2020.
Sadržaj
Opšte informacije
Obnovljivi izvori energije
Prve upotrebe energije vetra
Struja iz energije vetra – Evropa
Struja iz energije vetra – Amerika
Stanje pre “energetske krize”
Stanje nakon “energetske krize”
Uspeh vetroturbina 80-ih
Završne napomene
Termin i mesto održavanje nastave
Utorkom od 14h u učionici 452 . . .

Dodatna literatura
Erich Hau.
Wind Turbines: Fundamentals, Technologies, Application,
Economics.
Springer, 2006
J.F. Manwell & J.G. McGowan & A.L. Rogers.
Wind Energy Explained: Theory, Design and Application.
Wiley, 2009
Martin O.L. Hansen.
Aerodynamics of Wind Turbines.
Routledge, 2015
Uslovi, zahtevi
Studentske obaveze Mogući broj poena

Prisustvo 5
Kolokvijum, vežbe, zadaci 15 + 15 + 15
Seminarski rad, usmeni ispit 15 + 35
Uslov za izlazak na ispit 30
Zašto?
• Sagorevanje fosilnih goriva je veoma rabljeno tokom protekla

dva veka i veliko pitanje je postojanje daljih rezervi.
• Upotreba nuklearne energije i razbijanje jezgara uranijuma za
sobom povlači veliki rizik te nailazi na veliki otpor javnosti.
• Zemlja/region koji koristi sopstvene obnovljive izvore energije
je manje ekonomski zavisna.
• Dalje prednosti su: smanjenje zagadjenja, pozitivan uticaj na
prirodu i podsticanje tehnološkog napretka.
• Velika ulaganja (u 2015. 286 milijardi $), povećan broj radnih
mesta (preko 7.7 miliona širom sveta).
• Široka rasprostranjenost.
• Mogućnost primene i u slabo razvijenim oblastima.
Osnovni tipovi
Obnovljivi izvori energije su oni koji se prirodno dopunjavaju
(obnavljaju) tokom vremena merenog ljudskim razmerama (a ne
milenijumima godina). U 2016. godini 23.7% struje proizvedeno je
na ovaj način. Osnovni tipovi su:
• Solarna,
• Energija vetra,
• Hidro energija,
• Biomasa,
• Geotermalna energija.
Osnovne primene:
• Proizvodnja struje,
• Grejanje/hladjenje,
• Transport.
Energija vetra
Slika: Porast kapaciteta po godinama

Energija vetra
Slika: Osnovne komponente i dimenzije vetroturbina sa horizontalnom

osom obrtanja
Energija vetra
Slika: Porast dimenzija i snage komercijalnih vetroturbina po godinama

Prednosti korišćenja energije vetra
• Ekonomska nezavisnost i samoodrživost.

• Nepostojanje izduvnih gasova, ne podstiče “efekat staklene
bašte”.
• Zahteva priličnu radnu snagu i potpomaže otvaranje radnih
mesta.
• Pogodna i za ruralne i slabo naseljene oblasti.
• Može se koristiti u kombinaciji sa drugim vidovima energije i
na taj način povećati uštedu energije.
• Druge primene: desalinacija vode . . .
Mane korišćenja energije vetra
• Buka (mada je kod modernih vetroturbina skoro zanemarljiva

“mehanička” buka, i dalje postoji “aerodinamička”) – veliki
problem u gusto naseljenim oblastima.
• Uticaj na prirodu i životinje, npr. udari ptica, izmena pravaca
letenja ptica itd.
• Negativni “vizuelni” uticaj (kvari se izgled pejzaža).
• Da bi vetroturbina proizvodila struju neophodno je postojanje
vetra.
• Za planiranje velikih postrojenja neophodne su precizne
procene resursa vetra odredjene lokacije i dalekosežne
meteorološke prognoze.
Kratak istorijski pregled

• Naleti vetra mogu biti izrazito snažni (uragani, tajfuni i sl).
• Vetrenjače su u nekom obliku postojale od davnina (kao
mlinovi ili pumpe za vodu). Medjutim, tokom proteklih
nekoliko decenija doživljavaju veliki procvat i treba se
podsetiti početaka . . .
• Prve pouzdane informacije o vetrenjačama potiču iz 644.
godine n.e. na granici Irana i Afganistana.
• Nešto kasniji opisi iz 945. godine prikazuju vetrenjaču sa
vertikalnom osom obrtanja koja je korišćena za mlevenje žita.
• Kineske vetrenjače jednostavne konstrukcije bile su izradjene
od bambusa i platana i takodje su imale vertikalnu osu
obrtanja.
• Evropske vetrenjače sa horizontalnom osom obrtanja prvi put
se pominju 1180. godine u Normandiji. Odavde se šire ka
Nemačkoj i dalje, pa čak do Finske i Rusije.
Kratak istorijski pregled
a) b)
Slika: Najstarije konstrukcije – a) afganistanska (za mlevenj ežita) i b)
kineska (za ispumpavanje vode)
Evropske vetrenjače
Tokom vremena, različiti tipovi vetrenjača su razvijeni (a neki su se
održali i do današnjih dana). Razlikujemo:
• Jeftinije, ekonomičnije vetrenjače na uzdignutom osloncu
(“post windmill”) oko koga se obrću. Najčešće su imale 4
jedra (lopatice) prekrivene platnom. Korišćene su isključivo za
mlevenje žita.
• Prethodni tip je modifikovan u svrhu pumpanje vode, oslonac
je oblika piramide i nije moguće obrtanje cele konstrukcije oko
ose oslonca (“hollow post mill”).
• Kamene vetrenjače rasprostranjene po Sredozemlju najčešće
sa trougaonim jedrima.
• Holandske vetrenjače – fiksne konstrukcije, veće i jače, široke
namene, poboljšane aerodinamike, zakreće se gornji deo.
• Paltrok vetrenjača (Holandija, 16-17. vek) – zakretanje cele
konstrukcije.
Na uzdignutom osloncu
Na šupljem osloncu
Kamene
Holandske
Ekonomski značaj u prošlosti

• Mlevenju žita je olakšano i ubrzano, prihodi povećani, narod
sit (i zadovoljan).
• Isušivanje terena u Holandiji u 15-17. veku dovelo je do
njenog ogromnog ekonomskog procvata.
• Tokom holandske “zlatne ere”, kada cveta trgovina,
vetrenjače su korišćene i u mlevenju sastojaka boja, začina,
drveta, u proizvodnji različitih ulja i sl.
• Oko 1700. postojalo je oko 1200 vetrenjača severno od
Amsterdama.
• Njihov broj raste do polovine XIX veka (pronalaska parne
mašine) kada ih je u Holandiji bilo više od 9000, a u
Nemačkoj preko 20000 (procena u celoj Evropi oko 200000).
• Kasnija elektrifikacija ruralnih oblasti vodi ka njihovom
izumiranju. 1943. godine u Holandiji ih je samo 1400.
• Danas uglavnom služe kao istorijski spomenici.
Naučni i tehnički razvitak

• Počeci razvoja (do 17-18. veka) nisu sistematični, već
uglavnom slučajni i zasnovani na iskustvu.
• Lajbnic (1646-1716) se medju prvima zainteresovao za ovu
tematiku i predložio konstruktivna poboljšanja i novi dizajn.
Danijel Bernuli (1700-1782) je na “jedra” primenio svoj
zakon. Ojler (1707-1783) je prvi tačno proračunao potrebno
vitoperenje jedara.
• Oko 1750. godine dodat je “repni rotor” za automatsko
zakretanje glavnog rotora.
• Krajem 18. veka poboljšan je dizajn jedara, uveden šarnir i
prosti aerodinamički uredjaji. Omogućeno je odredjeno
upravljanje.
• Kulon (1736-1806) je započeo detaljna aerodinamička
ispitivanja jedara, koje dalje nastavlja Danac Poul La Cour
(1846-1908) i postavlja temelje ove tehnologije . . .
Tokom druge polovine XIX veka počinje upotreba i drugih

materijala osim drveta. Glavno vratilo se izradjuje od kovanog
gvoždja (mada je hrastovina isto tako dobro podnosila opterećenja
zbog boljeg prigušenja i otpornosti na zamor).

Nemački aerodinamičar Albert Bec (1885-1968) 1920. godine
formuliše osnovne principe konverzije energije vetra. Tada takodje
započinje upotreba modernih aeroprofila. U saradnji sa Kurtom
Bilau (1872-1941) razvija “Ventikanten” jedro izradjeno od listova
aluminijuma sa pokretnim zakrilcem.
Američke vetrenjače
• Tokom XIX veka vetrenjače se grade i u Americi, prvo na

istočnoj obali u britanskim i holandskim zajednicama.
• Kasnije, sa seobama ka zapadu i unutrašnjosti kontinenta gde
nije postojala površinska voda već ju je bilo potrebno
ispumpavati.
• Velike, masivne i teške za održavanje vetrenjače nisu bile
zgodne, pa je Danijel Haladej (1826-1916) predložio novo
rešenje.
• Lopatice nisu bile direktno vezane za vratilo, već za pokretni
prsten kojim je obezbedjena promena postavnog ugla.
• Pri malim brzinama vetra, rotor se okretao polako pri malom
postavnom uglu. Sa povećanjem brzine rastao je i broj obrtaja
i postavni ugao.
U finalnom rešenju ceo disk rotora bio je pokriven lopaticama, dok
je ugao “skretanja” rotora regulisan zadnjim jedrom. Ove turbine
se okreću i pri veoma malim brzinama vetra kada razvijaju i veliki
obrtni moment.
Druga, unapredjena varijanta od strane Leonarda Vilera.
• Ova dva koncepta bila su izrazito popularna.

• 1899. godine u Americi postoji 77 fabrika vetrenjača. Do
1930. broj raste do 100 sa više od 2300 zaposlenih.
• Takodje se i izvoze.
• Do 1930. izradjeno je više od 60 miliona američkih vetrenjača
(masovna proizvodnja).
• Medjutim, opet sa elektrifikacijom ruralnih delova, njihovi
brojevi brzo padaju te ih je danas u SAD ostalo oko 150000.
Počeci u Danskoj
• Pošto je La Cour bio svestan nestajanja vetrenjača okreće se

ispitivanju mogućnosti proizvodnje struje iz energije vetra.
• 1891. godine gradi eksperimentalnu vetroturbinu koja pokreće
dinamo mašinu (prvi električni generator).
• Takodje se bavi i problemom skladištenja proizvedene energije
(koju koristi za proizvodnju vodonika elektrolizom).
• Taj gas se troši za osvetljenje u periodu 1885-1902.
• Osniva ispitnu stanicu. Prvi vrši ispitivanja vetroturbina u
aerotunelu koji je sam napravio.
• Osniva “Udruženje danskih inženjera energije vetra” koje vrši i
odredjene obuke inženjera.
• Do 1908. u Danskoj postoje 72 vetroturbine. Taj broj raste do
120 usled povećanih cena goriva tokom I svetskog rata.
Prva vetroturbina u Danskoj

Počeci u Danskoj
Karakteristike La-Cour-Lykkegard vetroturbina:

• Raspon snage 10 – 35 kW,
• Prečnik do 20 m,
• 4 lopatice (jedra),
• Ograničena ugaona brzina rotora,
• Omogućeno zakretanje,
• Rotor (preko transmisionog sistema) pogoni DC električni
generator smešten u osnovi tornja,
• Efikasnost do 22%, na pogodnim lokacijama godišnja
proizvodnja energije (AEP) i do 50000 kWh,
• Visoka pouzdanost.
Njihova upotreba opada nakon I svetskog rata.
Ponovni interes u Danskoj
• Nakon II svetskog rata, sa značajnim porastom cena goriva,

vetroturbine ponovo postaju interesantne.
• “Aeromotor” je bio prečnika D = 17.5 m i pri nominalnoj
brzini vetra od Vo = 11 m/s proizvodio je oko P ≈ 50 kW.
• Rotor je sadržao dve lopatice izradjene od laminiranog drveta.
• Koeficijent rada λ = RΩ/Vo ≈ 9.
• Lopatice su nevitoperene i konstantnog koraka.
• Regulisane aerodinamičkom kočnicom.
• Izradjeno 12 komada, sa metalnim i betonskim tornjem.
“Aeromotor” sa dve lopatice

Ponovni interes u Danskoj
• Problem sa dinamičkim karakteristikama rotora sa dve

lopatice vodi ka razvoju novog, većeg rotora sa tri lopatice.
• Prečnik je povećan na D = 24 m.
• Pri Vo = 10 m/s proizvodio je oko P ≈ 70 kW.
• Izradjeno je 7 komada, sve sa betonskim tornjem.
“Aeromotor” sa tri lopatice

U medjuvremenu u Nemačkoj . . .
• Se mnogo radi na razvoju validnih teorija. 1920. godine Bec

dokazuje da je maksimalni koeficijent efikasnosti diskolikih
vetroturbina 59.3%.
• 1925. formuliše teorijsku osnovu aerodinamike rotora koja se i
danas koristi.
• Proračun rotora postaje pouzdaniji.
• Takodje napreduje i razvoj laganih vazduhoplovnih elemenata
strukture.
• Radja se ideja o velikom iskorišćenju energije vetra. Umesto
malog snabdevanja farmi (malih potrošača) razmišlja se i o
farmama ogromnih vetroturbina.
• Par zanimljivih projekata . . .
Pet rotora D = 160 m planirane snage P = 20000 kW

Rotor D = 130 m planirane snage P = 10000 kW

U medjuvremenu u Rusiji . . .
• 1931. godine izradjena je velika turbina “Krasnovski VIME

D-30” na Krimu.
• Prečnik rotora D = 30 m, tri lopatice.
• Nominalne snage P = 100 kW.
• Ugaona brzina rotora regulisana je uz pomoć zakrilaca.
• Moguće zakretanje celog rotora.
• Radila u periodu 1931-1942.
• Još jedna slična vetroturbina instalirana je na obali Arktika.
Ruska vetroturbina
U početku
• Vetroturbine su prilagodjene malim potrošačima.

• 1922. braća Jakobs razvijaju trolopatični rotor prečnika
D = 4 m koji direktno pogoni generator jednosmerne struje.
• U periodu 1920-1960. proizvedeno nekoliko desetina hiljada
komada, u rasponu nominalnih snaga P = 1.8 ÷ 3 kW.
• Izuzetno pouzdane (jednu od njih admiral Bird je poneo na
svoju ekspediciju na Antarktik gde je bez održavanja
funkcionisala 22 godine).
Jakobsov “punjač”
Kasnije . . .
• Javlja se ideja o razvoju veće mreže vetroturbina koje bi
funkcionisale uporedo sa konvencionalnim proizvodjačima
električne energije.
• Američki inženjer Putnam veoma radi na realizaciji ove ideje.
Saradjuje sa kompanijom Morgan Smit. Teodor fon Karman je
zadužen za aerodinamički dizajn.
• 1941. godine vetroturbina je instalirana u državi Vermont.
• Prečnika je 53.3 m, nominalne snage P = 1250 kW i visine
stuba H = 35.6 m.
• Rotor sadrži dve čelične potisne lopatice.
• Radi smanjenja dinamičkih opterećenja (usled naleta vetra)
lopaticama je dozvoljeno da mašu.
• Ugaona brzina rotora i generisana snaga kontrolisane su
zakretanjem lopatica.
• Vetroturbina je radila 4 godine do sloma u korenom delu
lopatice. Nije reparirana usled nedostatka sredstava.
Smit-Putnam vetroturbina
Kasnije . . .
• Putnam sumira svoja iskustva u i dalje veoma čitanoj knjizi

“Power from the Wind”.
• Tvrdi da su ekonomski optimalne karakteristike vetroturbine:
• prečnik rotora u rasponu D = 53.3 ÷ 68.5 m,
• visina stuba u rasponu H = 45.7 ÷ 53.3 m,
• generator snage P = 1500 ÷ 2500 kW,
• On predlaže dalja unapredjenja u dizajnu, ali usled veće
proizvodne cene, ona nisu realizovana.

• Nakon II svetskog rata goriva su ponovo dostupna i jeftina, a
zaštita životne sredine nije još uvek aktuelno pitanje, pa se
razvoj vetroturbina malo usporava, ali ne prestaje.
• Podignuta je 100 kW Andro-Enfild vetroturbina koja umesto
mehaničkog ima pneumatski prenosni sistem. Vazduh je
usisavan u osnovi vetroturbine. Prolazio je kroz stub i šuplje
lopatice i pod dejstvom centrifugalnih sila curio kroz vrhove
lopatica. Ubrzana struja vazduha u stubu pogoni generator.
Rešen je problem veze rotora i generatora ali je bila male
efikasnosti (oko 20%).
• Uporedo, u Francuskoj Romani postavlja vetroturbinu
prečnika D = 30.1 m i snage P = 800 kW u blizini Pariza.
• Luj Vado takodje postavlja dve vetroturbine u Provansi.
• Danci takodje rade na svojim rešenjima (npr. Gedser
vetroturbina jedina koja nije razmontirana) . . .
Andro-Enfild vetroturbina
Romanijeva vetroturbina
Gedser vetroturbina, D = 24 m, P = 200 kW

• Vodja razvoja vetroturbina u Nemačkoj je Ulrih Huter.

• Počinje sa manjim vetroturbinama prečnika D = 10 m i snage
P = 8 ÷ 10 kW kojih je proizvedeno oko 90 komada.
• 1958. razvija veću “W-34” vetroturbinu (D = 34 m,
P = 100 kW) blizu Štutgarta na koji se inženjeri pozivaju i
nakon 1975.
• Huter pravi aerodinamički poboljšane kompozitne lopatice
(izradjene od staklenih vlakana).
• Rotor je tipa “klackalice” (sadrži dve lopatice).
• Iako deluje da je vetroturbina male snage, prevashodno je bila
namenjena malim brzinama vetra u unutrašnjosti zemlje.
• Takodje, uključivala je lagane strukturne elemente što tek
kasnije postaje široko zastupljeno.
Huterova “W-34” vetroturbina

• 1973. u roku od nekoliko meseci cene goriva sa mnogostuko

povećavaju.
• Razvijene zapadne zemlje naglo postaju svesne svoje
energetske zavisnosti (od politički nestabilnih zemalja).
• Pored uvodjenja mera štednje, razmišlja se i o alternativnim
izvorima energije (naročito obnovljivim).
• U SAD, NASA dobija zadatak da reši ovaj problem.
Sprovedene su brojne teorijske i eksperimentalne studije i
razvijena brojna eksperimentalna postrojenja.
• U Evropi, liderstvo u ovoj oblasti preuzimaju Danska, Švedska
i Nemačka.

• 1974. Danska smatra da može ostvariti 10% potrebne struje
iz energije vetra bez većih problema. Nastavljaju se prethodno
započeta istraživanja. U relativno velikom broju se proizvode
manje 55 kW vetroturbine. Do 1990. instalirano je više od
2500 vetroturbina snage P = 55 ÷ 300 kW (ukupno 200 MW).
• U Švedskoj su izgradjene dve eksperimentalne vetroturbine
snaga 2 i 3 MW.
• Nemačka se oslanja na Huterovu “W-34” vetroturbinu.
Upotrebom savremenih tehnoloških procesa, zaključci jedne
tadašnje studije su da je moguće napraviti rotor prečnika
D = 110 m i snage P = 3 MW.
• Iako su mišljenja o tom projektu oprečna, postepeni razvoj
manjih vetroturbina se nastavlja i rasprostranjenost ovih
uredjaja raste.
Tokom 80-ih
• Prevashodno se grade velike eksperimentalne vetroturbine (od

strane velikih i moćnih kompanija kao što su Boeing, GE,
Dornier, itd).
• U Americi su podignute i testirane MOD vetroturbine.
• U Danskoj su postavljene Nibe A i Nibe B.
• U Nemačkoj teče Grovian projekat, ali i drugi inovativni
projekti kao što je jednolopatična vetroturbina. Počinje
saradnja sa Švedjanima.
• Švedjani ispituju dva različita dizajna: krući, sa betonskim
stubom i elastičnim rotorom (WTS-75) i elastičniji, čeličnog
tornja i rotora tipa “klackalica” (WTS-3).
• U Kanadi su razvijane Darijusove vetroturbine sa vertikalnom
osom obrtanja(“Eole”).
MOD-0 i MOD-5 u SAD
Slika: MOD-0 (D = 38 m, P = 200 kW, 1975) i MOD-5 (D = 97 m,

P = 3200 kW, 1987)
Nibe A i Nibe B u Danskoj

Grovianova gondola i rotor tipa “klackalica”

“Monopteros” D = 48 m, P = 600 kW, 1985

Švedske vetroturbine
Slika: WTS-75 (D = 75 m, P = 2000 kW, 1983) i WTS-3 (D = 78 m,

P = 3000 kW, 1982)
Kanadski “Eole” D = 64 m, P = 4 MW, 1985

Uspeh malih vetroturbina

Danska je bila jedina zemlja koja je, počevši od 1940-ih, imala
uspešnu tradiciju proizvodnje malih vetroturbina. Neki od osnovnih
razloga:
• Deo malih proizvodjača poljoprivrednih uredjaja se
preorijentisao na proizvodnju malih vetroturbina.
• Korisnici nisu pojedinci već i različita društva i mesne
zajednice (čime je olakšano finansiranje).
• Danska je stimulisala upotrebu vetroturbina.
• Postojala je zakonska regulativa.
• Sprovedene su brojne meteorološke i geografske studije te su
bili poznati radni uslovi.
• Brojne usamljena gazdinstva su bila pogodna za
decentralizovanu ugradnju vetroturbina.
Mala vetroturbina u Danskoj

Farme vetroturbina u SAD
• SAD (odnosno Kalifornija) je takodje stimulisala upotrebu

vetroturbina.
• Prve farme izgradjene su 1979-1980. godine i potom njihov
broj rapidno raste.
• Pošto im je nedostajalo iskustva, preko 40% vetroturbina je
bilo proizvedeno u Danskoj.
• Početkom 1987. oko 15000 komada ukupne snage 1400 MW
je instalirano u Kaliforniji.
• Iako se situacija menja sa ekonomskim trendovima, farme se i
dalje grade (različitom brzinom).
Farma vetroturbina u Kaliforniji, 1986

Farma vetroturbina u Kaliforniji, 1986

Rekapitulacija
Razlozi ponovnog interesa za energiju vetra:

• Potreba – konačnost fosilnih goriva,
• Potencijal – vetar (kretanje vazdušnih masa) postoji svugde (u
manjoj ili većoj meri),
• Tehnološki kapacitet – nova znanja, materijali, generatori, itd,
• Ideja (što je potrebno za svaki razvoj),
• Politička, pravna i ekonomska sistematska podrška.
Ovaj trend se nastavlja i u 21. veku, naročito u evropskim
zemljama.
Rekapitulacija
Vetroturbina (Vetrogenerator)
Vetroturbina je mašina koja pretvara energiju vetra u električnu
energiju.
• Vetrogeneratori su vezani za električnu mrežu.

• Najrasprostranjenije su male vetroturbine snage do 10 kW.
• Medjutim, većinu električne energije iz energije vetra
proizvode velike vetroturbine snage P = 1.5 ÷ 5 MW koje se
prevashodno nalaze u Evropi, SAD, Kini i Indiji.
• Osnovni princip rada: aerodinamička opterećenja (sila i
moment) dejstvuju na lopatice što dovodi do obrtanja glavnog
vratila. Ta mehanička energija obrtanja se potom pretvara u
električnu energiju (generator je sastavni deo).
• Izlaz je zato oscilatoran i neregularan.

Vetroturbine 2 - Nedelja 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vetroturbine 2 - Nedelja 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Opšte Obnovljivi Prve upotrebe Evropa Amerika 50-ih Od 70-ih Uspeh 80-ih Završno

A. Simonović, J. Svorcan & T. Ivanov

Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, Katedra za vazduhoplovstvo

Obnovljivi izvori energije

Prve upotrebe energije vetra

Struja iz energije vetra – Evropa

Struja iz energije vetra – Amerika

Stanje pre “energetske krize”

Stanje nakon “energetske krize”

Uspeh vetroturbina 80-ih

Termin i mesto održavanje nastave

Utorkom od 14h u učionici 452 . . .

Studentske obaveze Mogući broj poena

• Sagorevanje fosilnih goriva je veoma rabljeno tokom protekla

Slika: Porast kapaciteta po godinama

Slika: Osnovne komponente i dimenzije vetroturbina sa horizontalnom

Slika: Porast dimenzija i snage komercijalnih vetroturbina po godinama

Prednosti korišćenja energije vetra

• Ekonomska nezavisnost i samoodrživost.

Mane korišćenja energije vetra

• Buka (mada je kod modernih vetroturbina skoro zanemarljiva

Kratak istorijski pregled

Kratak istorijski pregled

Ekonomski značaj u prošlosti

Naučni i tehnički razvitak

Naučni i tehnički razvitak

Tokom druge polovine XIX veka počinje upotreba i drugih

Naučni i tehnički razvitak

• Tokom XIX veka vetrenjače se grade i u Americi, prvo na

• Ova dva koncepta bila su izrazito popularna.

• Pošto je La Cour bio svestan nestajanja vetrenjača okreće se

Prva vetroturbina u Danskoj

Karakteristike La-Cour-Lykkegard vetroturbina:

Ponovni interes u Danskoj

• Nakon II svetskog rata, sa značajnim porastom cena goriva,

“Aeromotor” sa dve lopatice

Ponovni interes u Danskoj

• Problem sa dinamičkim karakteristikama rotora sa dve

“Aeromotor” sa tri lopatice

• Se mnogo radi na razvoju validnih teorija. 1920. godine Bec

Pet rotora D = 160 m planirane snage P = 20000 kW

Rotor D = 130 m planirane snage P = 10000 kW

• 1931. godine izradjena je velika turbina “Krasnovski VIME

• Vetroturbine su prilagodjene malim potrošačima.

• Putnam sumira svoja iskustva u i dalje veoma čitanoj knjizi

Stanje pre “energetske krize”

Gedser vetroturbina, D = 24 m, P = 200 kW

Stanje pre “energetske krize”

• Vodja razvoja vetroturbina u Nemačkoj je Ulrih Huter.

Huterova “W-34” vetroturbina

Stanje nakon “energetske krize”

• 1973. u roku od nekoliko meseci cene goriva sa mnogostuko

Stanje nakon “energetske krize”

• Prevashodno se grade velike eksperimentalne vetroturbine (od

MOD-0 i MOD-5 u SAD

Slika: MOD-0 (D = 38 m, P = 200 kW, 1975) i MOD-5 (D = 97 m,

Nibe A i Nibe B u Danskoj

Grovianova gondola i rotor tipa “klackalica”

“Monopteros” D = 48 m, P = 600 kW, 1985

Slika: WTS-75 (D = 75 m, P = 2000 kW, 1983) i WTS-3 (D = 78 m,

Kanadski “Eole” D = 64 m, P = 4 MW, 1985

Uspeh malih vetroturbina

Mala vetroturbina u Danskoj

Farme vetroturbina u SAD