Aksijalne pumpe i ventilatori

V. prof. dr. Edin Berberović

eberberovic@ptf.unze.ba
Aksijalne pumpe i ventilatori
 Osnove teorije
 Osnovna jednačina za aksijalne mašine
 Aksijalna i obodna sila na lopatice
 Napor, gubici energije i stepen korisnosti
 Energetske karakteristike aksijalnih mašina

2
Osnovne teorije
 Trougao (paralelogram) brzina
 Brzine strujanja na ulazu i izlazu
 Apsolutna brzina c1 i c2
 Obodna brzina u1 i u2
 Relativna brzina w1 i w2
 Aksijalna brzina ca1 i ca2
 Projekcija apsolutne brzine
na pravac obodne brzine
cu1 i cu2
 Trougao (paralelogram) brzina lopatice radnog kola čine brzine c, w i u
 Uglovi u odnosu na pravac obodne brzine
 Ugao apsolutne brzine 1 i 2 (na pravac obodne brzine)
 Ugao relativne brzine 1 i  2 (na pravac obodne brzine)
3
Osnovne teorije
 Ravna rešetka aksijalne mašine
 Dobije se presijecanjem kola cilindričnom
površinom i razvijanjem površine u ravan
 Geometrijske karakteristike
 Korak lopatica t
 Širina lopatica (rešetke) B
 Dužina tetive lopatice  b

4
Osnovna jednačina za aksijalne mašine
 Osnovna jednačina za aksijalne mašine
 Predstavlja bilans mehaničke energije za aksijalnu mašinu
 Iz jednačine kontinuiteta  cA 1   cA 2
 Iz rešetke radnog kola i trougla brzina
A1  A2  A  t r 
  1c a1  2c a 2
c a1  wa1, c a 2  wa 2 
 Za nestišljiv fluid (=const)
c a1  c a 2  c a , wa1  wa 2  wa
 Jednačina energije za strujnicu od ulaza do izlaza kola, uz gubitke Lg
2
w12 w22 dp
   Lg
2 2 1

 Gubici L se pretvaraju u toplotu
 za niske pritiske (ventilatori) – izotermni proces
5  za visoke (kompresori) – politropski proces
Osnovna jednačina za aksijalne mašine
 Za aksijalne mašine je obodna brzina u1=u2=u , a energija koja se 
predaje fluidu može se napisati slično kao kod centrifugalnih mašina
LT  u c u 2  c u1 
 Iz trougla brzina
c u1  u1  c a1ctg1, c u 2  u2  c a 2ctg2

 Zamjenom u izraz za energiju dobija se osnovna jednačina za aksijalne 
mašine koja daje vezu između napora (tj. specifičnog rada) i brzina u 
radnom kolu na ulazu i izlazu
LT  uc a  ctg1  ctg2 

 Jednačina energije za strujnicu kroz radno kolo izražena preko 
apsolutne brzine
2
dp c 22  c12
uc a  ctg1  ctg2      H g
1
 2
6
Aksijalna i obodna sila na lopatice
 Aksijalna i obodna sila na lopatice
 Sila na lopaticu Fy dijeli se na aksijalnu Fa i obodnu Fu
 Aksijalna sila
 Aksijalne količine kretanja fluida kroz površinu tr na ulazu i izlazu kola
 Qwa 1  t rwa11wa1,  Qwa 2  t rwa 2 2wa 2
 Jednačina bilansa količine kretanja za aksijalni pravac
 F   Qw    Qw 
i a 2 a 1

Fa  p2t r  p1t r  t r 2wa22  t r 1wa21

‐Fa
Fa   p2  p1  t r   1w  2w
2
a1
2
a2  t r
 Za nestišljiv fluid (=const, wa1=wa2)
Fa   p2  p1  t r

7
Aksijalna i obodna sila na lopatice
 Obodna sila
 Obodne količine kretanja fluida kroz površinu tr na ulazu i izlazu kola
 Qwu 1  t rwa11wu1,  Qwu 2  t rwa 2 2wu 2
 Jednačina bilansa količine kretanja za obodni pravac

F x   Qwu 2   Qwu 1

Fu  t r 2wa 2wu 2  t r 1wa1wu1

Fu  t r  2wa1wu1  1wa 2wu 2 

 Za nestišljiv fluid (=const, wa=const) ‐Fu

Fu  t r  wa  wu1  wu 2 

8
Aksijalna i obodna sila na lopatice
 Ukupna sila na lopatice
 U odnosu na tetivu lopatice može se predstaviti kao zbir
 Sile otpora strujanja Fx (tangencijalna na tetivu) i 
 Sile uzgona Fy (normalna sila na tetivu), koja je sama zbir Fa+Fu
 Uz eksperimentalne koeficijente otpora Cx i Cy i srednju teorijsku 
relativnu brzinu
  1  
wT  w   w1  w2 
2

w2
Fx  C x b
2
w2
Fy  Cy b
2

9
Napor, gubici energije i stepen korisnosti
 Napor i porast pritiska aksijalnih mašina
 Značajka za protok aksijalne mašine
D 2
c
Q c
 2  24  
D  D  u
u u
4 4

 Teoretski napor aksijalnih mašina može se napisati iz Eulerove 
jednačine za centrifugalne mašine uz uslov u1=u2=u
u u2
H T  c a  ctg1  ctg 2     ctg1  ctg2 
g g

 Teoretski porast pritiska u mašini
pT   gH T   u 2  ctg1  ctg 2 

10
Napor, gubici energije i stepen korisnosti
 Gubici energije i stepen korisnosti aksijalnih mašina
 Stepen korisnosti rešetke kola aksijalna mašine
 Predstavlja odnos stvarnog i teorijskog porasta pritiska (pg predstavlja 
gubitak pritiska u rešetki kola)
p p p p p2  p1
p    p 
pT p p  pg p2  p1  pg

 Za nestišljiv fluid nazivnik izraza za p je
2
w12 w22 dp w12  w22
   Lg  p2  p1  Lg  
2 2 1
 2
w12  w22
p2  p1  pg  
2
w12  w22 F ctg 
    wu1  wu 2  wa ctg   u
2 t r

11
Napor, gubici energije i stepen korisnosti
Fa
 Za nestišljiv fluid brojnik izraza za p je p2  p1 
t r

 Pa za nestišljiv fluid izraz za stepen korisnosti rešetke kola p postaje

Fa
p p t r Fa Fa
p     p 
pT Fu ctg   Fu ctg  Fu ctg 
t r
 Zapreminski gubici su često mali, tj. zapreminski stepen korisnosti  0  1
 Hidraulički stepen korisnosti je odnos statičkog i teorijskog porasta 
pritiska (ps je manji za gubitke u dovodu i odvodu)
ps pT  p  pdo ,od  u   ctg1  ctg2  p  pdo ,od
2

h   
pT pT pT

 Ako se ne uračunavaju odvod i dovod, tada je  h   p
 Mehanički i ukupni stepen korisnosti Pp
m    mh
12 Pe
Energetske karakteristike aksijalnih mašina
 Karakteristike H(Q), P(Q) i (Q)
 Razlikuju se u odnosu na centrifugalne mašine, sedlastog oblika
 Dobijaju se eksperimentalnim ispitivanjima pri n=const
 Karakteristika H(Q) pokazuje tendenciju smanjenja ili je približno 
konstantna sa povećanjem protoka
Karakteristika ventilatora Karakteristika pumpe
H H
P P
 

13
Primjer
Aksijalna pumpa transportuje vodu iz crpilišta i ima karakteristike koje su 
date tabelarno. Odrediti protok, napor, snagu i koeficijent korisnog 
djelovanja pumpe, ako je nadpritisak ispred ulaza u pumpu pm1=0,3 bar, 
nadpritisak iza izlaza iz pumpe pm2=1,8 bar, visinska razlika između dva 
manometra H=2,2 m, a ukupna korisna visina dizanja pumpe 12 m. 
Srednja brzina strujanja na ulazu i izlazu pumpe je približno ista.

Q, m3/h 0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000 pm2

Hp, m 30 28 27 26 25,5 24 22,5 20 16 H

Pp, MW 1,12 1,05 1,0 0,92 0,90 0,88 0,89 0,90 0,88
, % 0 18 35 46 63 72 81 84 80 pm1

14
Primjer
Napor pumpe
pm 2  pm1 c 22  c12 p  pm1
Hp    H  m 2  H
g 2g g

Hp 
1,8  0,3   105
 2,2  17,5 m
1000  9,81

Sa grafika karakteristike pumpe H(Q)
očitava se protok u radnoj tački P
m3
Q A  14600
h
P

Na osnovu toga, vrijednosti za ostale
karakteristike se očitavaju sa grafika ili
računaju iz tabele interpolacijom
PA  0,89 MW  A  82 %

15
Primjer
Karakteristika cjevovoda za konkretan slučaj može se dobiti iz razmatranja 
da u radnoj tački mora biti zadovoljeno Hp=Hc
H pA  H cA  b  aQ A2

H cA  b  aQ A2
Ukupna korisna visina dizanja predstavlja
razliku pritisaka koje pumpa savladava i
zbir visina usisnog i potisnog cjevovoda P
p2  p1
bH   12 m
g
P
H cA  b 17,5  12 2
s
a  2
 0,334
Q A2  14600  m5
 
 3600 
H cA  12  0,334Q A2
H c  12  0,334Q 2
16
Primjer
Vanjski prečnik radnog kola aksijalnog ventilatora je Dv=47 mm, a 
unutrašnji Du=21,5 mm. Broj obrtaja ventilatora je n=2740 min‐1. 
Hidraulički koeficijent korisnog djelovanja iznosi h=85%, dok je 
zapreminski h100%. Ugao lopatice na usisnoj strani je 1=20, a na 
potisnoj 2=40. Izračunati protok zraka (=1,25 kg/m3) kroz ventilator i 
ukupan teorijski i stvarni porast pritiska koji ventilator ostvaruje. Proračun 
raditi za srednji prečnik radnog kola ventilatora.

Du Dv

17
Primjer
Površina presjeka kroz koji zrak struji
Dv2  Du2 0,0472  0,02152
A     0,00137 m2
4 4
Srednji prečnik radnog kola
Dv  Du 0,047  0,0215
Dsr    0,03425 m
2 2
Obodna brzina na srednjem prečniku
Dsr  n 0,03425  2740 m
u   4,913
60 60 s
Aksijalna brzina strujanja
m
c a  c a1  c a 2  utg1  4,913  tg20  1,788
s
Protok kroz ventilator
m3
Q  Ac a  0,00137  1,788  0,0025
s
18
Primjer
Projekcije relativnih brzina na ulazu i izlazu na pravac obodne brzine
ca 1,788 m c 1,788 m
wu 2    2,13 , wu1  a   4,913
tg2 tg40 s tg1 tg20 s

Projekcije apsolutnih brzina na ulazu i izlazu na pravac obodne brzine
m
c u1  u  wu1  4,913  4,913  0
s
m
c u 2  u  wu 2  4,913  2,13  2,783
s
Teoretski i stvarni porast pritiska kroz ventilator
pT   LT   u c u 2  c u1   1,25  4,913  2,783
pT  17,1 Pa

p  pT h  17,1  0,85  14,5 Pa

19
Primjer
Aksijalni ventilator vanjskog prečnika D2=1 m i prečnika glavčine D1=0,4 m 
treba da ostvari rad kola (porast pritiska) Hvk=300 Pa na broju obrtaja 
n=1500 min‐1. Gustina zraka je =1,2 kg/m3, a aksijalna brzina iznosi 
ca1=ca2=18 m/s. Odrediti potrebnu snagu na vratilu ventilatora ako se 
usvoji ukupni stepen iskorištenja =0,7, a hidraulički h=0,85. Takođe, 
nacrtati trougao brzina na srednjem prečniku radnog kola. 

20
Primjer
Obimne brzine na vanjskom, unutrašnjem i srednjem prečniku
D2 n 1    1500 m
u2    78,5
60 60 s
D  n 0,4    1500 m
u1  1   31,4
60 60 s
u  u2 78,5  31,4 m
u0  1   55
2 2 s
Projekcija apsolutne brzine na pravac obimne
300 300
H vk    25,48 m
 g 1,2  9,81
uc H g 25,48  9,81 m
H vk  0 u 0  c u 0  vk   4,54
g u0 55 s
Napor ventilatora 

H v  h H vk  0,85  300  225 Pa

21
Primjer
Protok kroz ventilator i snaga
D22 12   m3
Q  ca 2  18   14,13
4 4 s
QH v 14,13  300
P    6000 W  6 kW
 0,7
Ugao između apsolutne i obimne brzine
c a1 18
tg 0    3,96    76
c u 0 4,54

Trougao brzina na srednjem prečniku radnog kola

22