10 književnih klasika koje svaka žena mora da

pročita
1. Sto godina samoće – Gabriel García Márquez
Milioni kopija Sto godina samoće na svim jezicima i Nobelova
nagrada za knjiżevnost krunisali su rad koji se probio prenoseći
se s usta na usta – i kako voli da każe pisac – najopipljiviji su
dokaz da avantura fenomenalne porodice Buendija-Iguaran, sa
njihovim čudima, fantazijama, opsesijama, tragedijama,
incestima, preljubama, pobunama, otkrićima i uverenjima,
predstavlja, u isto vreme, mit i istoriju, tragediju i svetsku ljubav.

2. Crveno i crno – Henry bel Stendal

Roman iz 1830. doneo je Stendalu svetsku slavu, bavi se
sudbinom mladog i ambicioznog siromašnog provincijalca, sina
drvodelje, u postnapoleonovskoj Francuskoj. Radnja je smeštena
u vreme Burbonske restauracije, dvadesetih godina 19. veka
posle Napoleonove abdikacije. U Francuskoj je uspostavljena
ustavna monarhija, pošto su na presto vraćeni Burboni. Na vlasti
su ultrarojalisti, bogati zemljoposednici, nekadašnje izbeglo
plemstvo i sveštenstvo. Za uspeh u društvu presudno je plemićko
poreklo. Glavni junak romana, Žilijen Sorel, oduševljava se
Napoleonom i njegovim vrtoglavim i brzim usponom. Međutim, u
novim društvenim okolnostima, (Napoleon je poražen i prognan
na Svetu Jelenu), vojska (crveno) ne može pružiti mogućnosti za
brz uspeh. Sorel procenjuje da jedino preko svešteničkog poziva
(crno) može ostvariti svoje ambiciozne planove o uspehu,
bogatstvu i priznanju u društvu.

3. Ana Karenjina – Lav Nikolajevič Tolstoj

Čini se da Ana Karenjina ima sve što se poželeti može – lepa je,
bogata, omiljena u društvu, a njen sin je jednostavno obožava.
Međutim, Ana ipak oseća da je život suviše prazan, sve dok ne
 sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog. Njihova
veza postaće pravi skandal u visokom društvu i izazvaće
ogorčenost i zavist ljudi koji okružuju ovo dvoje ljubavnika.
Strastvenoj ljubavi i Aninom putu ka samouništenju
suprotstavljena je priča Konstantina Ljevina, mladog čoveka koji
teži tome da pronađe spokoj i smisao života – briljantan
autoportret samog autora ove izuzetne, bezvremene knjige.

4. Deset malih crnaca – Agatha Christie

Ovo je knjiga o osveti prerušenoj u pravdu, ali ta pravda nikoga
neće zadovoljiti već će povećati količinu zla na svetu. Osim što je
sjajan krimić, ovo je jedna od ključnih filozofskih knjiga XX veka.
- Ovu knjigu napisala sam baš zato što je bilo toliko teško to
učiniti da me je ta ideja prosto fascinirala. Deset ljudi trebalo je
da umre a da to ne izgleda besmisleno, a i da ne bude očigledno
ko je ubica. Knjigu sam napisala posle dugotrajnog planiranja i
bila sam zadovoljna ishodom. Jasna, neposredna, intrigantna
priča ipak je imala sasvim suvislo objašnjenje. U stvari, morala
sam da dodam epilog kako bih sve objasnila. Knjiga je naišla na
odličan prijem kod čitalaca i kritike, ali sam ipak ja bila
najzadovoljnija jer sam bolje od svih znala sa koliko sam se
prepreka izborila pišući je – napisala je autorka u svojoj
autobiografiji.

5. Nepodnošljiva lakoća postojanja – Milan Kundera

Radnja se odvija tokom praškog proleća, a roman je napisan
1982. Kako je stekao odlične kritike po njemu je šest godina
kasnije snimljen i film. U romanu se istražuje umetnički i
intelektualni život češkog društva, od praškog proleća, pa sve do
sovjetske invazije Čehoslovačke 1968., kao i njenim posledicama:
beg i egzil protagonista na sigurnija područja. Glavni su likovi:
Tomaš, hirurg; njegova supruga Tereza, fotografkinja koja sluti da
je suprug vara; Tomašova ljubavnica Sabina, slobodoumna
 umetnica; Franz, švajcarski profesor na univerzitetu i Sabinin
ljubavnik; Šimon, Tomašov odbačeni sin iz prošlog braka.

6. Tri sestre – Anton Pavlovič Čehov

Radnja romana odvija se u 19. veku kada se tri sestre – Olga,
Maša i Irina i brat andrej iz Moskve sele u rusku provinciju. Ni
jedanaest godina nakon selidbe nisu se navikli na novi život i
sanjaju o povratku u Moskvu koja je rešenje svih njihovih
problema. Drama se zasniva na samim likovima i njihovoj
tragičnosti, sa osećajem bespomoćnosti i beznadnosti, koja samo
pokazuje kako nema promene uprkos večitom optimizmu i
njegovoj priči o svetloj budućnosti. Drama je svojevrsna socijalna,
moralna i psihološka analiza. Tri sestre otelovljuju lepotu,
prefinjenost, obrazovanost, duševno bogatstvo i želju za
osmišljenim životom, ali one se podvrgavaju kapricioznoj ženi
svog lenjog brata, nemoćne da pomognu same sebi, a kamoli
jedna drugoj.

7. Gospođa Bovari – Gustave Flaubert

Ovo je prvo remek delo realizma koje do danas ostaje
neprevaziđena kritika pojedinca i društva. Ema Bovari zarobljena
je u braku sa seoskim lekarom dok potajno sanja o životu
ispunjenom luksuzom i strastima. Ugušena dosadom
provincijskog okruženja, mlada lepotica jedini beg pronalazi u
sentimentalnim romanima gde junaci žive iskljucivo zarad
romanse i uzvišenih osećanja. Kada život ne ispuni očekivanja
devojke odrasle u samostanu, čija se žudnja napajala trivijalnim
ljubavnim pričama, a čežnja za uzbuđenjima utopila u
svakodnevici bračnog života sa čovekom skromnih dometa – ona
ga više ni ne smatra vrednim življenja. Rešena da nešto promeni,
Ema svoju duševnu glad pokušava da utoli preljubom i
nepromišljenim troškarenjem. Međutim, u licemernom i
ograničenom društvu uvek najpre stradaju neprilagođeni
 pojedinci i njen san pokazaće se ne samo kao nedostižan već i
opasan…

8. Čarobni breg – Thomas Mann

Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Thomas Mann 1929.
godine dobio Nobelovu nagradu, dešava se u jednom
švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da
obide svog bolesnog rodaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam
godina. Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, vec na
uoblicavanju karaktera tipicnih za gradansko društvo, i, pre
svega, na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje
Evrope, koja je i sama olicena u slici sanatorijuma, „carobnog
brega“ koji nije samo poprište borbe izmedu života i smrti, vec i
izmedu humanisticko-demokratskih i reakcionarno-autoritativnih
pogleda na svet.

9. Na rubu pameti – Miroslav Krleža

Ovo je jedini Krležin roman pisan u prvom licu jednine, iz
perspektive doktora prava koji sa buntovnim stavom dolazi u
sukob s društvom, jer jedino u takvom otporu vidi smisao života.
Krleža svojim specifičnim stilom na ironičan i sarkastičan način
pristupa ljudskoj gluposti i ljudima koje smatra maskama, koje se
ponašaju u skladu sa javnim ludilom, amoralni i koristoljubivi
pojedinci koji ne prežu ni pred čim, pa čak ni pred ubistvom.
Ovaj roman svojim sadržajem pre svega ocrtava jednu Krležinu
karakteristiku, a to je idealizam. Bezimeni antijunak buntovnik je
protiv jednog takvog naoko idealnog sveta, koji konačno želi da
iskoči iz tog lažnog ideala i da počne da deluje u smeru svojih
ideala. Na svom putu svojevrsnog preobražaja shvata da je svet
prepun jednakih ljudi koji kao ovce bez vlastite pameti slede
jednu šemu, bez ikakvog propitivanja, pogotovo dok je takvo
ponašanje nagrađeno statusom u društvu.
10. Peščanik – Danilo Kiš
Ovo je jedna od ključnih knjiga Danila Kiša. Velika saga moderne
književnosti o potrazi za ocem, vlastitim identitetom i mogućnosti
saznanja o svom svetu i njegovoj istoriji.
- U Ranim jadima, taj svet je viđen očima deteta: u romanu Bašta,
pepeo, pogled se širi kroz pripovedačev pogled: u Peščaniku,
obojica nestaju, i pripovedanje teži ka gotovo božanskoj
objektivnosti. Iako zasnovane na doživljenom, te knjige su
prepune dokumentarnih elemenata. Poslednja, Peščanik, u celini
je egzegeza jednog autentičnog očevog pisma, datiranog 5. aprila
1942. – rekao je autor.