8.

2 UNUTRAŠNJI TRANSPORT
Tehnološki proces koji se odvija u radioničkom prostoru sklopljen je iz mnogobrojnih radnih operacija. Količine
obradivog materijala su velike, te se često govori o njihovim protočnostima u tonama.
Industrijska prerada se ne vrše u jednoj produkcionoj jedinici; postrojenja su prema konkretnom tehnološkom ciklusu
komponovana iz velikog broja raznorodnih radnih mesta, i materijal tokom obrade prelazi sa jednog na drugo. Prenosni
uređaji su ti koji povezuju produkcione jedinice u organizacionu celinu po jednom određenom redosledu tehnoloških
operacija. Zato se i može reći da unutrašnji transport u radionicama u stvari kanališe tok proizvodnog procesa, da ga nosi i
usmerava u određene pravce, na potrebne faze prerade. Osim toga, u radionicama se javlja i potreba za transportom za dotur
siro-vinskog materijala, ili ma kakvih polufabrikata, što opet znači da će prenosni uređaji povezivati skladišne i radioničke
prostore.
Opšta karakteristika unutrašnjeg transporta u radionicama je da je on vrlo dinamičan, snažan po kapacitetu, da se često
primenjuju više vrsta prenosnih uređaja u istoj manipulaciji, te da zbog svega toga i predstavlja izvor vrlo velike
opasnosti po radnike. Prema podacima sa kongresa arhitekata u Londonu, u engleskoj industriji zbog toga što nije
pravilno rešavan i dimenzionisan komunikativni prostor u radionicama, na 86 povreda izazvanih kretanjem elektrokara
dešava se po jedan smrtni slučaj. Ovaj procenat je neobično nepovoljan s obzirom da u isto vreme jedan smrtni
slučaj dolazi na 331 povredu prouzrokovanu drugim uzročnicima — ne od transporta. Podatak govori o važnosti ispravnog
rešavanja unutrašnjeg transporta u radioničkim prostorima, a bezbednost je uglavnom uslovljena pravilnim izborom
prenosnih uređaja i adekvatnim odmeravanjem komunikativnih, saobraćajnih površina.
Od izabrane vrste transportnih uređaja, od njihovih radnih karakteristika, zavisiće i dimenzionisanje radioničkog prostora,
bilo da su uređaji ugrađeni ili se slobodno kreću po podovima; zavisiće isto tako i oprema same radionice, naročito
kada se radi o obradi podova.
Još značajniji uticaj na radioničke zgrade, odnosno njihove sklopove, imaju transportni uređaji koji svojim radom i svojom
težinom u najvećem broju slučajeva nepovoljno statički naprežu konstrukciju (izraziti su primeri kranova, dizalićnih korpi
i visećih transportera).
Pravilno dimenzionisanje saobraćajnih unutrašnjih površina, pa prema tome i samog radioničkog prostora; rešenje
konstruktivnog sklopa zgrade i postizanje maksimalne bezbednosti uposlenih, zahtevaju od arhitekte projektanta poznavanje
transportnih uređaja, njegovih osnovnih radnih karakteristika i mogućnosti organizovanja sistema prenosa.

PRENOSNI UREĐAJl
Kod tehnoloških procesa koji se uglavnom razvijaju po horizontali, nailazimo na sledeće prenosne uređaje:
lake platforme sa jednim, dva, tri ili četiri točka za prenos lakših predmeta, vrlo pokretne, sa malim radijusom promene
pravca i brzinom zavisnom od moći i želje radnika koji ih ručno pokreće;
vagoneti (dekovilski) ili platforme na ležećim ili visećim kolosecima, sa radijusom promene pravca od najmanje 5,00 m i
brzinom kretanja koja zavisi od toga da ii ih pokreću Ijudi ili motorna snaga;
elektrokari sa pokretačkom elektroenergijom iz sopstvenih akumulatora, poluprečnika skretanja od 2,20 do 4,70 m, razne
nosivosti i prema tome veličina, ali i relativno velikih brzina;
viljuškari, elektrokari dopunjeni viljuškom za prihvatanje palete ili kabastog predmeta, istih radnih karakteristika
elektrokara, samo i sa moći izdizanja materijala na određenu visinu;
valjčasti transporteri sa metalnim valjcima slobodno letećih oslonaca za prenos predmeta po principu inercije;
beskrajne trake — konvoajeri — za prenos sitnijih predmeta ili rastresitog materijala;
pločasti transporter za prenos sitnozrnog materijala po sistemu navlačenja putem metalnih vertikalnih ploča, grebača, na
beskrajnim lancima;
pužasti, potpuno zatvoreni transporter u cevni sistem za prenos najsitnijeg rasutog materijala (prah, brašno, cement) putem
potiskivanja svojim navojima;
skreper za prenos grube sirovine ili drugog materijala i čvrstog goriva navlačenjem pomoću teške čelične posude vezane
za sistem beskrajnog čeličnog užeta.
Sl. 8.25. Dekovilska platforma u industriji keramike u
Mladenovcu

Sl. 8.28. Šema valjčastog transportera

Sl. 8.26. Šema elektrokara

Sl.8.29 Šema viljuškara za paletnu manipulaciju

Sl. 8.27. Viljuškar sa hvatačem (grajferotm) u

skladištu roto papira Sl.8.30. Šema beskrajne trake — konvoajera A, i
pločastog transportera na beskrajnim lancima B
 Sl. 8.33. Šema skrepera za manipulaciju ugljem na
otvorenim skladištima (a — čelični zahvatač

Sl. 8.31. Primena valjčastog transportera u industrijskoj

mlekari za prenos boca

Sl. 8.32. Horizbntalna beskrajna traka ugrađena u

mosni hodnik za dotur uglja u termoelektranu
Za prva četiri prenosna uređaja komunikativne površine radioničkog poda se dimenzionišu prema gabaritu opterećenog vozila,
uvećanom slobodnim trakama za uklanjanje čoveka pri mimoilaženju, ali prema očekivanom jednosmernom ili dvosmernom
saobraćaju. Tako će za jednosmerni saobraćaj komunikacija da se dimenzioniše:

širina komunikacije = opterećeni gabarit + 2 X 0,50m

Kod dvosmernog saobraćaja postoji i srednja zaštitna traka od 0,40 m, te je širina komunikacije u ovom slučaju određena:

širina komunikacije = opterećeni gabarit + 2 X 0,50 + 0,40 m

Sl.8.34. Dimenzionisanje komunikacija za
transportna sredstva koja se kreću po
radioničkom podu; — b je širlna opterećenog
vozila
Ostali uređaji se ugrađuju prema svojim montažnim podacima, ili bivaju sasvim zatvoreni kao što je slučaj sa pločastim i
pužastim transporterima, postavljaju se u podu, ili češće u visini radne ravni kao što se radi kod beskrajnih traka i valjčastih
transportera.
Za prenos materijala po kosini, bilo da se neki tehnološki proces u izvesnim svojim delovima tako razvija, ili kod dotura
materijala do radnih mesta sa različitim nivoima, primenjuju se:
klizaljke za slobodno spuštanje predmeta ili spakovanog ma-
terijala u jednom pravcu ili spiralnim tokom; jednosmerne i
dvosmerne, obrađene materijalom koji će svesti trenje na
najmanju meru;
kose beskrajne trake do nagiba određenog koeficijentom kotrljanja rasutog materijala;
kose nagnute beskrajne trake dopunjene prečagama za sprečavanje kotrljanja materijala ili predmeta kod većih nagiba
nego što im je dozvoljeni ugao;
koso postavljeni beskrajni transporteri sa kukama za kače-
nje, korpama ili čitavim vagonetima na beskrajnim lancima; i
pokretne istovarno-utovarne beskrajne trake »simpleks«.
-. f

Sl.8.35. Kose beskrajne trake zatvorene u mosne hodnike

nalčešće se primenjuju kod velikih kotlarnica termoelektrana
za izdizanje ugija u nadbunkerske prostore (termoelekrrana
fabrike „Jugovinil“ u Kaštel Sućurcu dok Splita)
Primenom ovih prenosnih uređaja vrši se povezivanje
radionica iznoseći materijai sa nižeg na viši nivo, i
obratno. Transporteri su nekad slobodni (klizaljke i
Sl.8.36. Velika klizaljka za spuštanje materijala u
„simpleks“ trake) a kod većih dometa obično se
drvnoj Industriji, Kretanje materijala potpomagnuto je
zatvaraju u svoje lake čelične mosne konstrujkcije. Kod
vodenim tokom
termo-elektrana prebacivanje uglja sa skladišta i l i
drobilica do visokog nadbunkerskog dela kotlarnice vrši
one imaju svog značajnog udela u opstem
se koso postavljenim trakama — estakadama — i
oblikovnom izrazu snažnih elektrotermičkih
postrojenja. Sličan je slučaj kod klizaljki bilo da
su one postavljene kod visokih radionićkih prostora
drvne industrije za spuštanje drveta, bilo kad se
koriste kao spoljno prigrađene klizaljke za
evakuaciju iz opasnih radioničkih sredina u
izbijanju nesreća.
Kod navedenih transportnih uređaja ove grupe nikad ne
dolazi do prostornog poklapanja njihovog montažnog
gabarita sa potrebnim prostorima za komuniciranje
Ijudi. To je razlog što se kod primene tih uređaja,
prostorno posmatrano, uvek izdvajaju njihovi tokovi
kao poseban fenomen opštih kretanja u radioničkim
prostorima.
U spratnoj i višespratnoj radioničkoj izgradnji, gde
tokovi proizvodnje prelaze sa etaže na etažu, za
vertikalno komuniciranje primenjuju se:
teretne dizalice raznih nosivosti i brzina kretanja;
dizalična -skip- korpa za dizanje rasutog tereta na
gornje nivoe sa samopražnjenjem putem prevrtanja,
sa zapreminama korpe od 0.5 do 2 m 3; i
elevatori za rasuti teret sitnozrnog sastava, sistem
velikog broja dizaličnih korpi manje zapremine na
beskrajnim lancima, sa istim samopražnjenjem kao
prethodni uređaji — putem prevrtanja svake pojedine
posude.
Sl. 8.37. Koso postavljeni transporter sa korpama na
beskrajnom lancu
Dizalice se ugrađuju u posebna zatvorena okna da bi
se sprečilo prenosenje neželjenih uticaja sa etaže na
etažu.
Dizalične „skip“ korpe najćešće primenjivane kod
industrijskih kotlarnica za izdizanje uglja u bunkere
agregata, ili kod podnih skladišta sitnozrnog
materijaia, prigrađuju se kao spoljni otvoreni uredaji
uz fasade industrijskih skladišnih zgrada. dok se
elevatori uvek zatvaraju. Oni mogu da se postave uz
zidove sa spoljne strane objekta, ili unutar samog
objekta, ali u limenoj kapotaži, ili potpuno ugrađeni
u za to naročito izgrađena okna. U oba slučaja mora
se obezbediti njihovo mestimično otvaranje radi
revizije i opravki, pošto kod ovog sistema Iako dolazi
do kidanja lanca.
Sl. 8.38. Estakade u fabrici celuloze u Ivangradu
Sl.8.39. Prislonjen elevator sa spoljne strane
kotlarničkog uređaja zatvoren je limenom kapotažom —
detalj iz fabrike celuloze u Prijedoru
Najzad, poslednja grupa su transportni uređaji za
mehanizovani prenos materijala u svim pravcima.
prenosnici sa tri stepena slobode kretanja. To kretanje
može da bude prividno (kod svih cevnih sistema gde je
transport kroz prostor usmeren razvojem cevne
mreže), ili stvarno, kao kod kranova. Ova poslednja
grupa transportnih uređaja ima vrlo ueliku primenu u
industriji, i kod radionlca i kod skladišta, bilo da
su ona zatvorena ili potpuno otvorena:
hidraulični prenos cevima pod pritiskom vode za
transport sitnijeg rasutog materijala (pesak ili šljaka
kod kotlarnica termoelektrana);

Sl.8.41. Presek hale livnice metalske industrije

»Prvomajska«, u Zagrebu koja ima dva mosna krana i
jedan konzolni

Sl.8.40 Šema funkcionisanja elevatora

Sl.8.42. Šema pneumatičkog prenosa u silosnim
pneumatički prenos cevima raznih profila od 5 do 30
skladištima žita. Primena ovog sistema je
cm za transport rastresitog i sitnozrnog materijala
karakteristična i po tome što osim prenosa vrši i
funkcioniše stvaranjem vakuma u sistemu (žito kod
određenu radnu operaciju čišćenja zrna — otprašivanje
silosa, vuna i pamuk u tekstilnoj industriji, pa i
ili odstranjivanje metalnih elemenata magnetom
ugljeni prah kod termoelektrana];
kranovi svih vrsta prvenstveno za teže i kabaste
Sl.8.43. Mosni kran u industrijskoj hali

predmete (portalni za otvorena skladišta, mosni i

konzolni za zatvorene uskladištavajuće objekte i
radioničke prostore metalurgije, teške i lake
mašinogradnje); i
"Demag"-ova dizalica na gornjoj obešanoj vođici.

Od prenosnih uređaja poslednje vrste najznačajniji su

mosni i konzolni kranovi koji služe ne samo za
manipulaciju sirovinom na skladištu, već i kao transporteri željezničkim kolosecima, a uređaj za prihvatanje i
primenjeni neposredno u tehnološkom procesu prenošenje tereta je isti kao i kod mosnog krana. Rigla
proizvodnje, kao nosioci proizvodnog ciklusa. portala obezbeđuje kretanje kranskih kolica kao kod
Mosni i konzolni kranovi učestvuju u prenosu kod svih mosne konstrukcije sa kukama za prihvatanje ili
industrijskih radionica koje obrađuju predmete velike hvatačima (grajferima) za zahvatanje materijala. Ima
težine, jer im je nosivost i do 100 tona. slučajeva kod velikih skladišta, da se u cilju efikasnije
Kod mosnog krana industrijskih radionica ili skladišnih manipulacije, mosna kolica dopune okretnim
hala, javlja se problem statičkog obezbeđenja zgrade, jer konzolnim kranom.
uređaj deluje nakonstrukciju neobično nepovoljno. Pored
vellkih opterećenja od vođica mosnog krana, a u
zavisnosti i od njegove nosivosti, javljaju se i snažni
horizontalni podužni pritisci izazvani silama kočenja
krana. Ovim silama suprotstavlja se monolitno vezanim
podužnim mosnim stazama, ili postavljanjem spregova u
krajnjim poljima podužnih fasada.

Sl.8.46.Element! mosnog krana i dimenzionalni podaci

njegove ugradnje

Sl. 8.47. Kombinaclja mosnih i konzolnlh kranova u

livnici u Loru (arh. Slegel).

Sl.8.44 Snažni portalni kranovi na deponijama uglja

termoelektrane »Kolubara«

Sl. 8.48. Kombinacija više transportnih uređaja na

Sl.8.45. Splet više vrsta transportnih uređaja za
manipulaciju repom u industrijskom kompleksu šećerane
u Sremskoj Mitrovici
manipulaciji uglja kod velikih termoelektrana. Portalni
kran velikog raspona dopunjen je konzolnom dizalicom za
pretovar iz šlepova i željezničkih vagona. Sa otvorenog
skladišta ugalj se navlači skreperom ka oknu u kome
funkcionišu dve horizontalne beskrajne trake nanoseći
ugalj ka centralnom mestu, prihvatnom oknu treće
beskrajne trake koja odnosi ugalj do elektrane

Konzolne kranove srećemo uglavnom u livnicama, i

oni su nešto manje nosivosti.
160-200
Portalni kranovi primenjuju se na velikim otvorenim
skladištima metalurgije, toške industrije i deponijama
uglja kod velikih termoelektrana. Po slstemu
funkcionisanja ne razlikuju se znatno od mosnih, jer
su to u stvari čelični rešetkasti portali velikih
raspona, pokretnih duž celog skladišta po

Poslednji uređaj iz ove grupe transportera, »Demag«-ova
dizalica ima takođe samo prividno tri stepena slobode
kretanja, jer je njeno funkcionisanje vezano gornjom
okačenom vođicom o konstrukciju radioničke ili skladišne
zgrade. Vođica može slobodno da se vodi po tava-nici,. te
blagodareći kliznom kućištu sa čeličnim užetom koje se
izvlači, ipak je moguće slobodno prenositi terete kroz
prostor. Pomenuta dizalica se vrlo često nalazi kod gotovo
svih industrija, za lakši prenos, ili za otvaranje većih
mašinskih agregata pri revizijama i čiš-ćenju. Upravljanje
ovim transportnim uređajem vrši se sa poda.
Primena kranova u radionicama i skladištima povećava
visinu prostora i to ne samo za visinu samog uređaja, već i
za potreban slobodan prolaz izdignutog predmeta iznad
radne ravni i mašinskog parka, kao i iznad krana za pristup i
eventualne popravke transportera. Bez obzira da li se
kranom rukovodi iz pokretne kabine mosta, ili se diriguje
uređajima sa poda, uvek se obezbeđuje pristup Ijudima do
visoko postavljenih konstrukcija — obično penjalicama,
ili zavojnim metalnim stepeništem u nekom od uglova hale
Sl. 8.49. Detalj staze mosnog krana u hali čellčne
konstrukcije
U kanalisanju toka tehnološkog proizvodnog procesa, bilo u
radioničkim prostorima bilo na skladištima; često se u
industriji javlja kombinacija manipulisanja više prenosnih
uređaja, čak i kada se radi o jednom materijalu. Za to je
izraziti primer rad na pretovaru uglja kod velikih
termoelektrana, gde se za istovar goriva, pretovar i
njegov dotur do drobilice i agregata za sagorevanje,
može da koristi više vrsta transportera. Ipak, daleko je
racionalnije rešenje, ako to priroda posla i materijala
dozvoljava, da se kroz ceo tok procesa primeni jedinstveno
prevozno sredstvo od skladišta sirovina, preko glavne pro-
izvodnje, pa sve do skladišta finalnih proizvoda.
U delu gde su tretirani elementi kompozicije industrijskih
kompleksa, u poglavlju organizacije spoljnog saobraćaja,
napomenuta je i mogućnost primene željezničkog
transporta u industrijskim radionicama metalurgije i
mašinogradnje. Svi navedeni principi odnose se i kod
primene željezničkog unutrašnjeg transporta u radioničktm
halama.
SISTEMI ORGANIZACIJE TRANSPORTA

Ako prihvatimo definiciju da transportni uređaji kanališu i nose tok tehnološkog procesa, onda ono što je rečeno za sisteme
organizacije toka odnosi se i na organizaciju unutrašnjeg transporta u radionicama.
Osnovno načelo kod tako frekventnog saobraćaja unutar radionica je da on bude što ekonomičniji. U određivanju graforada i
izboru transportnih uređaja u tehnološkom ciklusu radionica, presudan je činilac racionalnost i efikasnost.
U organizaciji rada racionainost se iskazuje odnosom:
R
m
E
Gdje se sa m obeležava stepen racionalnosti, sa R koristan rad, a sa E efektivno utrošena pokretačka snaga. Iz odnosa
proizlazi da je stepen racionalnosti veći ukoliko je za određeni rad utrošeno manje efektivnog pokretačkog rada. Svi
transportni uređaji u industriji pokretani Ijudskom radnom snagom moraju da su neekonomični, pogotovu što svaki
efektivni prenos sadrži u sebi i prazan, povratni nekorisni hod.
Analogno ovom odnosu, mogla bi se i u građavinarstvu postaviti re lacija za merilo racionalnosti:
Pk
m
P
gde je Pk korisno izgrađena površina, a P opšte izgrađena površina.

Sl.8.50. Sistem manipulacije i primena

transportnih uređaj. neposredno utiču na
veličinu i organizaciju skladišnog prostora
A — manipulacija elektrokarima ili kolicima
s spoljnom istovarno-utovarnom rampom
B — ista manipulacija ali sa uvedenom
teretnon saobraćajnicom u sam skladišni
prostor
C — primena mosnoga krana sa uvođenjem
teretne saobraćajnice u skladište
D — primena mosnog krana dopunjenog
konzonim i sa spoljnom saobraćajnicom
Sva četlri slučaja obezbeđuju uskladištavanje
iste količine sirovine, samo što je u
slučajevima C i D blagodareći kranovima,
moguće uskladištavanje n veću visinu
S — uskladištavajuća površina
K — komunikativna površina, šrafirana
P — ukupno izgrađena površina skladišta

Kod industrijskih radionica ukupno

izgrađena površina P jednaka je zbiru
P  Pk  Ps  Pp  Pz
gde je

Pk — korisna površina, neposredno

namenjena radu, pod radnim gabaritima
radnih mesta,
Ps — komunikativna, saobraćajna površina,
Pp — površina pomoćnih pratećih prostorija,
P, — površina pod zidovima.
 prateći pomoćni prostori anektiraju radioničkim, te
ne spadaju u njegovu neposrednu veličinu, a površina
pod zidovima Pz. je relativno mala, kod industrijskih
hala prosečno iznosi oko 5% ukupne površine. Ovako
posmatrano u ukupnoj izgrađenoj površini radioničkih
prostora učestvuju samo korisna površina i
unutrašnje saobraćajnice, koje su delom namenjene
radnicima a delom transportu materijala, i čije je
učešće u zbiru komunikativnih površina najveće.
Logično proizlazi iz prikazanog odnosa racionalnosti
da ukoliko je on bliži jedinici, da je postignut veći
stepen ekonomičnosti u izgradnji. Pogrešno bi bilo
shvatiti da je težnja da se transportnim uređajima
svede potrebna površina za kretanje na nedozvoljeno
malu, da bi se dobila što racionalnija ukupno
izgrađena površina. Treba birati ona transportna
sredstva koja iziskuju najmanju moguću
saobraćajnicu. U izvesnim slučajevima primenom
prsnosnih uređaja sa većim stepenom automatizacije
— uređaji višeg reda — svešće se ta količina na
minimum, a kod primene pneumatika ili kranskog
prenosa, ona neće ni da postoji. Samim tim,
zaključak bi bio da primena uređaja »višeg reda«
pored veće produktivnosti u transportu, utiče i na
racionalnija rešenja radioničkih i skladišnih prostora,
Sl.8.51 Sistem običnih relacija (puna strellca obeležava kada se ta racionalnost posmatra sa stanovišta
efektivan prenos) . veličine izgradnje površine (sl. 8.50).
A — početak proizvodnje U organizaciji transporta unutar radionica postoje tri
B — glavna obrada materijala sistema:
B' — sekundarni proces A sistem običnih relacija,
C — završetak proirvodnje B sistem prstenastih relacija,
C sistem cikličnih relacija.

Sva tri sistema se poklapaju i sa načinima i

mogućnostima postavIjanja tehnološkcg procesa
proizvodnje.
Kod sistema običnih relacija primenjuju se prenosni
uređaji »nižeg reda« sa Ijudskom ili mehaničkom
pokretačkom snagom. Suština ovakve organizacije,
svojstvena za pravolinijski sistem toka proizvodnje
i paviljonski sistem izgradnje kompleksa, je u tome
da prenosni uređaji (platforme, kolica, vagoneti ili
elektrokari)*preuzmu tokom obrade materijal sa
jednog radnog mesta ili radionice, da ga prenesu do
naredne faze obrade, i tada se vraćaju »praznog
hoda« do polazne tačke, kako bi ponovo preuzeli nove
količine materijala, Izuzev primene konvoajera čiji se
prazan hod poklapa sa efektivnim. Iz ovoga jasno
proizlaze dve neracionalnosti. Prvo u industrijsko
Sl. 8.52. Sistemi prstenastih i cikličnih relacija organizacionom smislu, jer se vozilo i radnik vraćaju
(puna strelica obeležava efektivan prenos) praznog, nekorisnog hoda, što za jedan određen rad
A — početak proizvodnje prolaze dvostruko veće odstojanje gubeći i energiju
B — glavna obrada materijala i vreme. Sa druge strane, u građevinskom pogledu
C — završetak proizvodnje ovaj se sistem odražava neekonomično jer iziskuje
C' i C" — sekundarna dorada dvosmerno, to jest dvostruko dimenzionisanje
komunikacija unutar ili između radionica.
Pomoćnu površinu Pp i površinu pod zidovima Pz u Neracionalno dimenzionisanje komunikacija kod
ovom ćemo razmatranju da zanemarimo, jer se industrije jako opterećuje opšte investicije, pošto se
kod radioničkih hala vrlo često sreću saobraćajnice sl. 8.53. Udeo troškova transporta (u kompleksima) u
od više hiljada kvadratnih metara izgrađene površine. ceni koštanja i u opštim troškovima prolzvodnje
Pojava sistema običnih relacija naročito je svojstvena 6-energetska Industrija
tehnolo-škim procesima gde se primenjuje više 7-lnd. građ. materijal
raznih prenosnih uređaja. Druga dva sistema 8-prehrambena industrija
organizacije unutrašnjeg transporta u radioničkim 9-preradlvaćka industrlja
prostorima su karakteristična za tehnološke procese
zatvorene u prsten, i jasno se odražavaju u
kompaktnom rešavanju cele radioničke proizvodne
zone, pa i čitavog kompleksa. Uslov za ovu
organizaciju, za ovaj sistem je da se u kretanju i
prenosu materijala tokom prerade primeni prenosni
uređaj za sve faze obrade materijala. Pored toga potrebno
je da se postigne stepen sinhronizacije učinka svih radnih
mesta, te će u tom slučaju prenosni uređaj u svom kružnom
kretanju da prihvata i predaje materijal počev od skladišta
sirovine, kroz radionički prostor, pa sve do skladišta
finalnih proizvoda.
Prstenasti i ciklični sistem relacija se mnogo povoljnije
odražavaju i u industrijsko organizacionom i u
arhitektonsko građevinskom pogledu. Rečit je podatak da
su sve komunikativne površine dimenzionisane samo na
jednosmerni saobraćaj, i da u transportu nema praznog hoda
osim onog između skladišta finalnih proizvoda i skladišta
sirovine. Ovakav način organizacije primenjuje se u
takozvanoj lančanoj proizvodnji, bilo da je ona vezana za
beskrajnu traku, viseći tran-sporter, ili da se prenos vrši
elektrokarima.
Iz svih razmatranja proističe zaključak za racionalno
organizovani transport u industrijskim radionicama:
da je jednosmeran, bez vraćanja prenosnih uređaja, da
je prazan hod sveden na najmanju moguću meru;
da je ukupan zbir pređenih puteva minimalan;
da je mreža odvijanja kretanja što prostija, i
da je, ukoliko je to moguće, kroz ceo proizvodni ciklus
unificiran prenosni uređaj.

TROŠKOVI PRERADE
TROŠKOVI TRANSFORTA U KOMPLEKSU
1-lndustrlja u cellnl
2-mašinogradnja
3-metalurgl|a
4-prolzvodnja gorlva
5-hemijska Industrlja
1-lndustrlja u cellnl
2-mašinogradnja
3-metalurgija
4-prolzvodnja goriva
5-hemijska industrlja
sl.8.54. Procenat radne snage zaposlene u transportu
industrljskog kompleksa u odnosu na ukupan broj
zaposlenlh i preduzeću.

6-energetska industrija
7-lnd. građ. materijala
8-prehrambena industrija
9-prerađivaćka industrlja