1.

Operativni svet
To je svet u kome obavljamo rutinske aktivnosti, na naučene ili programirane načine. Odluke zasnivamo
na procedurama ili pravilima i očekujemo uspešne ishode, koji obično i slede.

*Vožnja kolima je standardan primer:uglavnom stižete na destinaciju u jednom komadu

*Rad na proizvodnoj traci povezan je sa skupom postupaka koji se ponavljaju, a koji koriste uobičajen
skup poteza kako bi proizveli niz identičnih proizvoda

*Vođenje poslovne administracije predstavlja još jedan primer rutinskih aktivnosti

*On dovodi do uspesnih ishoda ali sta da radite ako dozivljavate uspeh ali vidite da moze nesto novo,
onda trebate zakoraciti u kreativni svet

2.Kreativni svet

Da bi se zamislilo nešto novo, potrebno vam je spekulativno istraživanje

Ovaj ciklus aktivnosti dramatično se razlikuje

Od operativnog sveta, koji liči na tunel u kome
se fokusirate na zadatak isključujući sve što bi
u tome moglo da vas omete. Svet inovacije
zahteva otvoreni um I skolonosti ka zabavljanju na nacin deteta

*Ako nesto ne uspe morate modifikovati neki nacin da bi bio uspesan

*Mozete se baviti eksperimentisanjem npr da vidite sta je najbolje
*Da bi ste ucili iz gresaka morate da se upustite u konstruktivnu promenu

3.Svet inovacija

Svet inovacija je kada neke stare proizvode modifikujemo u nesto novo ili sami izmislimo
nesto novo, npr programmer moze da modifikuje neku aplikaciju da lepse izgleda, a
takodje moze I da izmisli neku novu aplikaciju(igricu) koju niko do sad nije igrao

4.Sinektika

Sinektika je metoda za podizanje grupne kreativnosti I stvaranje ideja na osnovu

analogija iz predhodnih iskustava.

Grcka rec SYNEKTIKOS => SIN = zajedno ; EKHIN = drzati

1. Kriterijumi saznanja (sva 4):

1) Jasno jezicko formulisanje onog sto pretendujemo da znamo

(nekome se samo cini da nesto zna, ali o stvarnom znanju ne moze

biti reci cim
nedostaje sposobnost da ono komunicira sa drugima, odnosno nije
sposoban da nesto opise
na nacin koji i drugi mogu razumetu.)

2) Sposobnost utvrdjivanja iskustvenih uslova u kojima je moguce

identifikovati predmet koji
smo po nasem uverenju saznali

(otkrice hladne nuklearne fuzije nije moglo biti podrzano od

strane vise naucnika iako je
pokusano pod istim uslovima od strane vise naucnika. U pitanju
je bio samo privid znanja,
a ne stvarno objektivno znanje.)

3) Sposobnost da se saznati predmet objasni

Moramo biti u stanju da odgovorimo na pitanja kao sto su:

Sta je taj predmet?
U koju klasu ili kategoriju predmeta on spada?
Zasto taj predmet ima osobine koje opazamo, na osnovu kojih
zakona ili strukturnih osobenosti? itd.
Moramo biti u stanju da objasnimo i obrazlozimo ono sto smo
rekli u vezi tog nekog predmeta.

4) Sposobnost da se naznaci kojim prakticnim radnjama se ono sto je

saznato moze proizvesti i opaziti

Primer: Galilej i njegovo dokazivanje da sva tela padaju istim

ubrzanjem, nezavisno od velicine mase,
dokazao je to pustajuci predmete razlicite tezine da slobodno
padnu sa krive kule u Pizi (toranj). Bez
ovog eksperimenta, koji svako moze da ponovi, Galilejevi zakoni
slobodnog pada bili bi samo pretpostavke,
a ne i znanje.

2. Izvori i mogucnosti saznanja

1) Culno iskustvo (podaci koje doibjamo putem cula tj. elementarna

gradja saznanja)

2) Razum (on je tesno u vezi sa culnim iskustvom, o cemu?, selekcija

znacajnih informacija)

3) Intuicija (moc neposrednog saznanja sustine predmeta, direktno

saznanje, omogucuje trenutan, neposredan uvid
u celinu stvari, dragocena u postavljanju hipoteza)
3. Vrste saznanja

- Svedocanstvo (potvrda nekih nesumnjivih cinjenica koje su znacajne

za neki problem)

- Mnjenje (misljenje sirokog spektra zdravorazumskih jedinki u

jednoj zajednici)

- Verovanja (nemaju racionalnu osnovu vec su samo odraz emocija,

najveca prepreka ka istinitom saznaju)

- Uverenja

4. Istina? (sta je istina)

Istina je saznanje koje odgovara stvarnosti.

Da bi tvrdjenje bilo istinito, reci kojima je ono izrazeno trebaju
imati jasno i razumljivo znacenje.
Takodje mora biti jasno formulisano, dokazano i prakticki provereno.

5. Definicija? (sta je definicija)

Definicija je iskaz kojim se odredjuje sadrzaj jednog pojma.

Definicija ne treba biti ni presiroka ni preuska, potrebno je da
bude jasna, precizna i sazeta.

6. Klasifikacija?

Klasifikacija je alat pri resavanju slozenih problema i predstavlja

odredjivanje mesta jednog pojma
u sistemu pojmova.

Potrebno je da klasifikacija bude:

- iscrpna i adekvatna

- komponente jasno razgranicene

7. Osnovne misaone radnje?

Osnovne misaone radnje su:

- pojam

- sud

- zakljucak
 Svako obrazlozeno misljenje kojim se nesto tvrdi je u stvari
zakljucivanje. Ono sto se dobije kao rezultat
zakljucivanja je odredjeni misaoni oblik tj. zakljucak. Zakljucak se
moze rasclaniti na sudove.
Sudovi se mogu rasclaniti i izanalizirati pojmovima.

8. Zakljucivanje (posredno i neposredno)

1) Posredno zakljucivanje je ono koje se obavlja logickim putem sa

izvesnim pravilima i kod kojeg se polazi
od samo jedne premise. (tri tipa: po analogiji, indukcijom i
dedukcijom)

2) Neposredno zakljucivanje je ono koje se obavlja putem intuicije

(bez logickog objasnjenja)

9. Indukcija i dedukcija (i dati primer)

Induktivno zakljucivanje i indukcija je od pojedinacnog ka opstem.

Ispituju se pojedinacne cinjenice i dolazi
se do zakljucka da to nesto vazi za celu vrstu.

Primer za indukciju: Andrija ne zna francuski. Filip, Lazar, Nemanja

takodje.. Svi Srbi ne znaju strane jezike.

Dedukcija je zakljucivanje od opsteg ka pojedinacnom. Polazi se od

opstih stavova i najcesce se utvrdjuje da
ono sto vazi uopste, vazi i u jednom odredjenom posebnom slucaju.

Primer za dedukciju: Svi ljudi su smrtni. Sokrat je covek. Sokrat je

smrtan.

10. Dokazivanje i opovrgavanje (definicije)

Dokazivanje je radnja kojom se utvrdjuje istinitost jednog

zakljucka.
Prakticno proveravanje je neophodan sastavni elemenat svakog
potpunog dokazivanja.

Opovrgavanje je specificna vrsta dokazivanja kod koje cilj nije

dokazivanje istinitosti jednog stava,
vec utvrdjivanje njegove laznosti.
Vrsi se na tri osnovna nacina:
1. Kritikom razloga koji su u prilog teze navedeni
2. Kritikom nacina na koji je iz razloga izvedena teza
3. Kritikom same teze
11. Odnos dokazivanja i zakljucivanja

Dokazivanje i zakljucivanje su u stvari obrnute logicke radnje.

Jedna ista pravila vaze za obe i struktura im je istovetna.
Svako se zakljucivanje moze shvatiti i kao dokazivanje nekog
zakljucka, a svaki dokaz se moze izvesti
jedino putem zakljucivanja.

Kod zakljucivanja usmereni smo na sticanje novih znanja, dok

prilikom dokazivanja mi ne idemo dalje od
onih rezultata koje imamo vec pred sobom, vec ih samo proveravamo da
im utvrdimo logicku i iskustvenu osnovu.

Kod dokaza se ne ide od premise ka zakljucku vec se ide od

zakljucka, pa se traze premise koje ce ga efikasno
dokazati.

12. Elementi dokaza

Prvi element pri dokazivanju je da rascistimo sta je teza

dokazivanja, odnosno sta to treba dokazati?.
Drugi bitan element pri dokazivanju jesu razlozi. Oni odgovaraju
premisama pri zakljucivanju.
Treci elemenat dokaza su pravila dokazivanja. Ona su istovetna sa
pravilima zakljucivanja.

13. Vrste dokaza

Dve osnovne vrste dokaza:

- Empirijski dokaz - dokaz dobijen proveravanjem u praksi,

iskustveno

- Racionalni dokaz - dobijen iskljucivo putem teorijskog

misljenja

Takodje postoje i direktni i indirektni dokazi. Kao i sinteticki i

analiticki dokazi.

14. Dilema (sta je)

Dilema je slozena forma rasudjivanja i podrazumeva postojanje

najmanje dva hipoteticka stava.
15. Sta je cilj (sta treba utvrditi za resavanje slozenog
problema)

Treba utvrditi:

1) Sta se moze uopstiti o odlikama, odnosima, uzrocima i

tendencijama razvitka neke vrste prirodnih ili
drustvenih pojava?

2) kako i sa kakvim specificnostima se na nekom ogranicenom podrucju

ispoljava neka opsta zakonitost?

3) kako objasniti odstupanje odredjenih cinjenica, koje su u vezi sa

nasim slozenim problemom, od nekog
prethodno uvrdjenog ili proverenog zakona?

4) kako objasniti neki znacajan pojam?

16. Slozen naucni problem moze biti:

1) Otkrice uzroka neke pojave

2) Objasnjenje odstupanja iskustvenih podataka od nekog ranije

utvrdjenog zakona

3) objasnjenje nastanka neke stvari, predmeta i pronalazenje vrste

kojoj ona pripada

17. Eksperiment

Eksperiment je prakticno stvaranje jedne pojave ili predmeta ciji

tok i sve sto uz taj tok ide (fizicko -
hemijske i druge karakteristike, uzajamno poslednicne veze sa
ostalim pojavama) zelimo da ispitamo, proucimo.
Eksperiment nam omogucava da mozemo biti sigurniji u objektivnost
iskustva u vezi sa odredjenom pojavom.

18. Merenje (sta je? sta je kvalitativno, a sta kvantitativno)

Merenje predstavlja oznacavanje iskustveno opazljivih objekata,

pojava pomocu brojeva.
Merenje ima ogroman broj prednosti u odnosu na prosto kvalitativno
opisivanje.
Cinjenice se mogu konstatovati i formulisati na dva osnovna nacina:

1. kvalitativnim opisom (primer: ovaj sto je bas dugacak.)

 2. kvantitativnim odredjivanjem ili merenjem (primer: ovaj sto
je dugacak 2 metra.)

19. Prednosti merenja

1) Preciznost i konkretnost

2) Postizanje znatno vece objektivnosti dobijenih podataka

3) omogucava primenu mocnih sredstava matematike

20. Hipoteza?

Metoda kojom se naucnici sluze da bi otkrili i postavili naucni

zakon jeste kontinuirano postavljanje
i proveravanje hipoteza.

Naucna hipoteza je takva pretpostavka opsteg karaktera kojom

pokusavamo da objasnimo neki skup cinjenica i
koja zahteva svoju prakticnu potvrdu da bi bila usvojena kao zakon
ili teorija.

Svi naucni zakoni i teoriju su prosli kroz fazu kada su bili samo
hipoteze.