10 Dvanaest Četvrti Vjetra PDF

Ursula Legvin…………………………………...….
Dvanaest ~etvrti vetra
Ursula Legvin, DVANAEST ÊTVRTI VETRA

Preveo Zoran Jak{i}
Adaptirao : Petar Popovi}
1
Ursula Legvin…………………………………...….Dvanaest ~etvrti vetra
APRIL U PARIZU
Ovo je prva pri~a za koju mi je uop{te pla}eno; druga pri~a koju sam ikada
objavila; i mo`da trideseta ili ~etrdeseta pri~a koju sam napisala. Pisala sam poeziju i
prozu jo{ od kada me je moj brat Ted, umoran od toga da se oko njega maje nepismena
petogodi{nja sestra, nau~io da ~itam. Otprilike oko dvadesete po~ela sam da {aljem
stvari izdava~ima. Deo poezije od{tampan je, ali nisam se sistematski dala na slanje
proze sve dok se nisam primakla tridesetoj. Ova se sistematski vra}ala.
'April u Parizu' prvi je 'ànrovski' komad - prepoznatljivo fantastika ili nau~na
fantastika - koji sam napisala od 1942, kada sam napisala pri~u o poreklu ìvota na
Zemlji za 'Astounding', koji ju je iz nekog nezamislivog razloga odbio (nikada se nisam
slagala sa Dònom Kembelom). U dvanaestoj godini bilo mi je veoma drago {to sam
dobila autenti~ni, od{tampani listi} za odbijanje, ali u trideset drugoj znatno bi mi se vi{e
bilo dopalo da sam dobila ~ek. 'Profesionalizam' nije vrlina; profesionalac je naprosto
onaj koga pla}aju za ono {to amater ~ini iz ljubavi. Ali u nov~anoj ekonomiji, ~injenica
pla}anja zna~i da }e va{e delo kruìti, da }e biti ~itano; re~ je o sredstvu komunikacije, a
to je cilj umetnika. Sela Goldsmit Lali, koja je kupila ovu pri~u 1962, bila je
preduzimljiv i istan~an urednik kakvog je nau~na fantastika samo poèleti mogla i ja
sam joj zahvalna {to mi je otvorila vrata.
Profesor Bari Penivider sedeo je u hladnom, senovitom potkrovlju i piljio u sto

pred sobom, na kome su po~ivali jedna knjiga i korica hleba. Hleb mu je bio ve~era,
knjiga ìvotno delo. I jedno i drugo presu{ilo je. Dr Penivider uzdahnu, a onda se strese.
Iako su stanovi na niìm spratovima te stare ku}e bili prili~no elegantni, grejanje je
isklju~ivano 1. aprila, pa {ta bude da bude; sada je bio 2. april i padala je susneìca. Da
je dr Penivider malo digao glavu, mogao je da vidi dva ~etvrtasta tornja pariskog Notr
Dama, nejasna i vrtoglava u polutmini, gotovo dovoljno blizu da ih dodirne: jer ostrvo
San Luj, gde je ìveo, li~i na malu barku koju tegle niz reku za ostrvom grada, tamo gde
se diè Notr Dam. Ali nije digao glavu. Bilo mu je previ{e hladno.
Veliki tornjevi utonu{e u tamu, dr Penivider utonu u neraspoloènje. Zga|eno
je gledao knjigu. Donela mu je godinu dana u Parizu - ili {tampati ili nestati, rekao je
dekan fakulteta, i zato je {tampao, a za nagradu dobio je godinu dana odsustva sa
predavanja, nepla}eno. Koled` Manson nije mogao da dopusti sebi da pla}a nastavnike
koji ne drè nastavu. I zato se od u{tede prikupljene na jedvite jade vratio u Pariz, da
ponovo ìvi kao student u potkrovlju, da u biblioteci ~ita rukopise iz petnaestog veka, da
gleda rascvetane kestenove du` avenija. Ali nije upalilo. Bila mu je ~etrdeseta, bio je
prestar za samotna potkrovlja. Susneìca }e uni{titi cvetove kestena. A on je bio sit
2
svoga rada. Ko je mario za njegovu teoriju, Penividerovu teoriju, u vezi sa tajanstvenim

nestankom pesnika Fransoa Vijona godine 1463? Niko. Jer, na kraju krajeva, njegova
teorija o sirotom Vijonu, najve}em maloletni~kom delinkventu svih vremena, bila je
samo teorija i nikada ne}e mo}i biti dokazana, bar ne preko bezdana od pet stotina
godina. Ni{ta se nije moglo dokazati. A osim toga, za{to je bilo bitno da li je Vijon umro
na monfokanskim ve{alima ili (kako je Penivider mislio) u lionskom burdelju, tamo na
putu prema Italiji? Niko nije mario. Niko drugi nije dovoljno voleo Vijona. Niko nije
voleo ni dr Penividera; ~ak ni dr Penivider. A i zbog ~ega bi? Nedru{tven, neoènjen,
nedovoljno pla}eni akademac, sedeo je sam na negrejanom tavanu neodràvane
stambene zgrade i poku{avao da napi{e jo{ jednu ne~itljivu knjigu. "Nisam realista", re~e
on glasno, uz novi uzdah i novi drhtaj. Ustao je i uzeo }ebe sa leàja, ogrnuo se njime,
seo tako umotan za sto i poku{ao da pripali jedan goloaz ble. Upalja~ mu uzalud kresne.
On ponovo uzdahnu, ustade, dohvati posudu francuske te~nosti za upalja~e opakog
mirisa, sede, ponovo se umota u ~auru, napuni upalja~ i kresnu. Te~nost se prosula u
prili~noj koli~ini. Upalja~ se pripali, a isto se desi i sa dr Penividerom od zglavaka
naniè. "Oh, do |avola!" drekne on dok su mu plavi plamenovi buktali sa ~lanaka i sko~i
divlje mlate}i rukama, urlaju}i: "Do |avola!" i besne}i na sudbinu. Ni{ta nije i{lo kako
treba. êmu sve? Bilo je 8:12 u no}i 2. aprila 1961.
ôvek je sedeo pogrbljen za stolom u hladnoj, visokoj sobi. Kroz prozor iza
njega dva ~etvrtasta tornja Notr Dama uzdizala su se u prole}noj tmu{i. Pred njim na
stolu leàle su kri{ka sira i ogromna, gvo`|em okovana, rukom pisana knjiga. Knjiga se
(na latinskom) zvala O prvenstvu elementa vatre nad ostala tri elementa. Njen autor
gledao ju je sa ga|enjem. U blizini, na maloj gvozdenoj pe}i, u maloj retorti je klju~alo.
Jehan Lenoar tu i tamo radi topline mehani~ki je primicao stolicu bliè pe}i, ali misli su
mu bile na dubljim problemima. "Do |avola!" re~e on (na francuskom kasnog srednjeg
veka), zalupi knjigu i ustade. [ta ako mu je teorija pogre{na? [ta ukoliko je voda
osnovni element? Kako dokazati takve stvari? Mora biti nekog na~ina - neke metode -
da ~ovek bude siguran, apsolutno siguran, u neku pojedina~nu ~injenicu! Ali svaka
~injenica vodila je do druge, ~udovi{no klupko, autoriteti su protivure~ili jedan drugom;
uostalom, niko mu ne}e ~itati knjigu, ~ak ni prokleti akademci iz Sorbone. Nanju{ili su
jeres. êmu sve to? [ta mu je vredeo ìvot proveden u siroma{tvu i ~amotinji, kada nije
nau~io ni{ta, samo je naga|ao i teoretisao? Krupnim koracima gazio je po potkrovlju,
besan, a onda stao. "U redu!" re~e on sudbini. "Vrlo dobro! Ni{ta mi nisi pruìla, i zato
}u da uzmem {ta god ho}u!" On pri|e jednoj od gomila knjiga kakve su prekrivale
najve}i deo poda, i{~upa najniì tom (izgrebao je ko`ni povez i povredio zglavke kada su
se naslagani primerci obru{ili), tresnu je o sto i po~e da prou~ava jednu stranicu. A onda,
i dalje uz odlu~ni, hladni izraz buntovnika, pripremi stvari: sumpor, srebro, kredu... Iako
je soba bila pra{njava i pretrpana, mali radni sto bio mu je uredno i zgodno sre|en.
Ubrzo je bio spreman. Onda je zastao. "Ovo je sme{no", promrmlja on i baci pogled kroz
prozor prema tami u kojoj su se sada dva tornja tek nazirala. Straàr pro|e dole
izvikuju}i ~as, ta~no osam u hladnoj, vedroj no}i. Bilo je toliko tiho da je mogao da ~uje
3
pljuskanje Sene. Slegao je ramenima, namr{tio se, digao kredu i nacrtao precizni
pentagram na podu u blizini stola, a onda digao knjigu i po~eo da ~ita jasnim, ali
posti|enim glasom: "Haere, haere, audi me..." Bila je to duga bajalica i uglavnom bez
ikakvog smisla. Glas mu klonu. Stajao je, obrvan dosadom i stidom. @urno je pre{ao
poslednje re~i, zatvorio knjigu, a onda se svalio le|ima uz vrata, razjapljenih usta,
zapiljen u ogromnu, bezobli~nu figuru koja je stajala unutar pentagrama, osvetljena
samo plavim titranjem svojih treperavih, plamenih kandì.
Bari Penivider najzad uspostavi kontrolu nad sobom i ugasi vatru tako {to je
gurnuo ruke u pregibe }ebeta omotanog oko sebe. Neope~en, ali sav usplahiren, ponovo
je seo. Pogledao je svoju knjigu. Onda se zapilji u nju. Vi{e nije bila tanka, siva i
naslovljena Poslednje Vijonove godine: istraìvanje mogu}nosti. Bila je debela, sme|a i
naslovljena sa Incantatoria magna. Na njegovom stolu? Neprocenjivi rukopis datiran
1407, ~iji je jedini preostali neo{te}eni primerak bio u Ambrozijanskoj biblioteci u
Milanu. On se polako obazre. Usta mu se polako razjapi{e. Video je pe}, hemi~arski
radni sto, dva ili tri tuceta neverovatnih knjiga uvezanih koòm, prozor, vrata. Njegov
prozor, njegova vrata. Ali uz njegova vrata stajalo je malo stvorenje, crno i bezobli~no, i
iz njega dopirao je suvi, zveketavi zvuk.
Bari Penivider nije bio mnogo hrabar, ali bio je racionalan. Pomislio je da je
izgubio razum, i zato je rekao ~vrstim glasom: "Jesi li |avo?"
Stvorenje se treslo i zveketalo.
Probe radi, sa pogledom prema nevidljivom Notr Damu, profesor se prekrsti.
Na to stvorenje posko~i; nije to bio trzaj, ve} skok. Onda re~e ne{to slaba{nim
glasom, ali savr{eno dobrim engleskim - ne, savr{eno dobrim francuskim - ne, prili~no
staromodnim francuskim: "Mais vous estes de Dieu", to je reklo.
Bari ustade i zapilji se u njega. "Ko si ti?" hteo je da zna, a ono podiè sasvim
ljudsko lice i ponizno odgovori: "Jehan Lenoar."
"[ta radi{ u mojoj sobi?"
Nastade stanka. Lenoar se diè sa kolena i uspravi svih svojih pet stopa i dva
in~a. "Ovo je moja soba", re~e on najzad, iako veoma dostojanstveno.
Bari se obazre po knjigama i retortama. Nastala je nova stanka. "Kako sam
onda dospeo ovamo?"
"Ja sam te doveo."
"Jesi li ti doktor?"
Lenoar klimnu sa ponosom. îtavo drànje mu se izmenilo. "Da, doktor sam",
re~e on. "Da, ja sam te doveo ovamo. Ukoliko priroda ne}e da mi pruì znanje, onda }u
pokoriti prirodu samu, onda }u stvoriti ~udo! Do |avola sa naukom, tada. Bio sam
nau~nik..." [ibao je Barija pogledom. "Ne vi{e! Nazivaju me budalom, jeretikom, e tako
mi Boga, jo{ sam gori! ârobnjak sam, ve{tak u crnoj magiji, Jehan Crni! Magija deluje,
zar ne? Prema tome, nauka je tra}enje vremena. Ha!" re~e on, ali nije zaista delovao
slavodobitno. "Voleo bih da nije uspelo", re~e on ti{e, kora~aju}i tamo-amo izme|u
tomova.
4
"I ja", re~e gost.

"Ko si ti?" Lenoar izaziva~ki pogleda Barija, iako su se po visini razlikovali za
gotovo punu stopu.
"Bari A. Penivider, profesor sam francuskog na koledù Manson u Indijani, na
dopustu sam u Parizu da bih nastavio prou~avanje kasnog srednjevekovnog franc..." On
se zaustavi. Upravo je shvatio kakav naglasak je imao Lenoar. "Koja je ovo godina? Koji
vek? Molim vas, dr Lenoare..." Francuz je delovao zbunjeno. Zna~enje re~i se menja,
ba{ kao i njihov izgovor. "Ko vlada ovom zemljom?" viknu Bari.
Lenoar sleè ramenima, pravo francusko sleganje (neke stvari nikada se ne
menjaju). "Luj je kralj", re~e on. "Luj Jedanaesti. Prljavi matori pauk."
Stajali su i gledali jedan drugoga neko vreme poput drvenih Indijanaca. Lenoar
prvi progovori. "Zna~i, ~ovek si?"
"Da. ûj, Lenoare, mislim da si - sa tom tvojom bajalicom - malo zabrljao."
"O~igledno", re~e alhemi~ar. "Jesi li Francuz?"
"Ne."
"Jesi li Englez?" Lenoar je sevao pogledom. "Jesi li prljavi skot?"
"Ne. Ne. Ja sam iz Amerike. Ja sam iz - iz tvoje budu}nosti. Iz dvadesetog
veka." Bari se zacrvene. Zvu~alo je blesavo, a on je bio smeran ~ovek. Ali znao je da
nije re~ o privi|enju. Soba u kojoj je stajao, njegova soba, bila je nova. A ne pet vekova
stara. Nepo~i{}ena, ali nova. I primerak Albertusa Magnusa pored njegovog kolena bio
je nov, povezan u meku, gipku tele}u koù, zlatna slova su blistala. A tamo je stajao
Lenoar u crnoj ode}i, nije to bio kostim, ~ovek je zaista bio kod sopstvene ku}e.
"Molim vas, sedite, gospodine", govorio je Lenoar. I dodao, uz finu, iako
rasejanu ugla|enost siroma{nog nau~nika: "Jeste li umorni od puta? Imam hleba i sira,
ukoliko biste me po~astvovali time {to }ete ih podeliti sa mnom."
Sedeli su za stolom i `vakali hleb i sir. Najpre Lenoar poku{a da objasni zbog
~ega je oprobao crnu magiju. "Bilo mi je svega dosta", re~e on. "Dosta! Robovao sam
samo}i jo{ od dvadesete, a zbog ~ega? Zbog znanja. Da spoznam neke tajne prirode.
Nije pisano da treba da se spoznaju." On zabi no` pola palca u sto, a Bari sko~i. Lenoar
je bio mr{av, nizak tip, ali o~evidno strastan. Bilo je to fino lice, iako bledo i ispijeno:
inteligentno, ìvo, bistro. Barija je podse}alo na lice nekog slavnog atomskog fizi~ara
koga je vi|ao po slikama u novinama do 1953. Nekako ga ta sli~nost nagna da kaè:
"Neke treba, Lenoare; dosta smo saznali, tu i tamo..."
"[ta?" re~e alhemi~ar, sumnji~av, ali radoznao.
"Pa, nisam nau~nik..."
"Umete li da pravite zlato?" Iscerio se dok je pitao.
"Ne, ne verujem, ali prave dijamante."
"Kako?"
"Ugljenik - ugalj, zna{ - pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi, ~ini
mi se. I ugalj i dijamant su ugljenik, zna{, isti element."
"Element?"
5
"Kao {to rekoh, nisam..."

"Koji element je osnovni?" povika Lenoar, uàgrenih o~iju, noà dignutog u
ruci.
"Ima oko stotinu elemenata", re~e Bari hladno, prikrivaju}i uznemirenost.
Dva sata kasnije, po{to je istisnuo iz Barija svaku kapljicu zaostataka
fakultetskog kursa hemije, Lenoar odjuri u no} i ubrzo se ponovo pojavi sa bocom. "O,
gospodaru moj", povika, "kad pomislim da sam te ponudio samo hlebom i sirom!" Bio je
to valjani burgundac, godi{te 1477, dobra berba. Po{to su zajedno popili ~a{u, Lenoar
re~e: "Kada bih nekako mogao da ti se oduìm..."
"Moè{. Zna{ li za ime pesnika Fransoa Vijona?"
"Da", re~e Lenoar, donekle iznena|eno, "ali pisao je samo francusko |ubre,
zna{, a ne na latinskom."
"Zna{ li kako ili kada je umro?"
"Oh, da; obe{en je kod Monfokana, tu '64. ili '65, sa bandom propalica poput
njega samoga. Za{to?"
Dva ~asa kasnije boca je bila prazna, grla su im bila suva, a straàr je izvikivao
da su tri ~asa hladnog, vedrog jutra. "Jehane, iscrpljen sam", re~e Bari, "bolje me po{alji
nazad." Alhemi~ar je bio previ{e fini, previ{e zahvalan i mo`da preumoran za raspravu.
Bari kruto stade unutar pentagrama, visoka, ko{~ata figura umotana u sme|e }ebe, sa
upaljenim goloaz ble. "Adieu", re~e Lenoar. "Au revoir", odvrati Bari. Lenoar krenu da
~ita ~ini unazad. Sve}a zatitra, glas mu se umek{a. "Me audi haere, haere", pro~itao je,
uzdahnuo i digao pogled. Pentagram je bio prazan. Sve}a je treperila. "Ali saznao sam
toliko malo!" jeknu Lenoar praznoj sobi. Onda tresnu pesnicom po otvorenoj knjizi i
re~e: "I jo{ takav prijatelj - pravi prijatelj..." Pu{io je cigaretu koju mu je ostavio Bari -
smesta se navikao na duvan. Spavao je, sede}i za stolom, nekoliko sati. Kada se
probudio, malo je razmi{ljao, ponovo upalio sve}u, popu{io drugu cigaretu, onda otvorio
Incantatoriu i po~eo glasno da ~ita: "Haere, haere..."
"Oh, hvala Bogu", re~e Bari, brzo kro~i iz pentagrama i dograbi Lenoara za
ruku. "ûj, vratio sam se tamo - u ovu sobu, ovu istu sobu, Jehane! ali staru, uàsno
staru, i praznu, nije te bilo tamo - pomislih, Boè moj, {ta sam u~inio? Prodao bih du{u
da se tamo vratim, do njega - {ta da u~inim sa onim {to sam saznao? Ko }e verovati u
to? Kako da dokaèm? I kome do |avola i da kaèm? Koga je briga? Nisam mogao da
zaspim, sedeo sam i plakao sat vremena..."
"Ho}e{ li ostati?"
"Da. ûj, poneo sam ovo - u slu~aju da me pozove{." Stidljivo je pokazao osam
kutija goloaza, nekoliko knjiga i zlatni sat. "Mo`da bi se mogao dobro prodati", uskliknu
on. "Znam da papirnati franci ne bi mnogo vredeli."
Pred prizorom {tampanih knjiga Lenoarove o~i zablista{e od ljubopitljivosti, ali
i dalje je nepomi~no stajao. "Prijatelju moj", re~e on, "rekao si da bi prodao du{u...
zna{... i ja bih. Pa ipak, nismo. Kako - posle svega - kako se ovo dogodilo? Da smo
obojica ljudi. Ne |avoli. Nema ugovora potpisanih krvlju. Dva ~oveka koja su ìvela u
ovoj sobi..."
6
"Ne znam", re~e Bari. "Misli}emo o tome kasnije. Mogu li ostati sa tobom,
Jehane?"
"Smatraj ovo svojim domom", re~e Lenoar uz velikodu{ni pokret po sobi,
gomilama knjiga, retortama, sve}i koja je bledela. Sa druge strane prozora, sivi na sivilu,
dizala su se dva tornja Notr Dama. Bilo je jutro 3. aprila.
Posle doru~ka (korice hleba i ostaci sira) izi{li su i popeli se na ju`ni toranj.
Katedrala je izgledala isto kao uvek, iako ~istija nego 1961, ali vidik je bio prili~an
udarac za Barija. Gledao je gradi}: dva ostrvca pokrivena ku}ama; na desnoj obali jo{
ku}a skupilo se unutar utvr|enog zida; na levoj obali par ulica vijugalo je oko
univerziteta; to je bilo sve. Golubovi su gugutali na suncem zagrejanom kamenu izme|u
gargojli. Lenoar, koji je ranije video taj prizor, urezivao je datum (rimskim brojkama) u
ogradu. "Hajde da proslavimo", re~e on. "Hajdemo na selo. Nisam izlazio iz grada dve
godine. Da idemo pravo tamo..." On pokaza prema magli~astom zelenom bregu na kome
tek {to se naziralo par koliba i jedna vetrenja~a - "do Monmartra, ha? Kaù mi da tamo
ima par dobrih kr~mi."
@ivot im se ubrzo sredio u lagodnu rutinu. Najpre je Bari bio malo nervozan na
pretrpanim ulicama, ali, u Lenoarovoj rezervnoj crnoj odori nikome nije izgledao
tu|inski, ako se izuzme njegova visina. Bio je verovatno najvi{i ~ovek u Francuskoj
petnaestog veka. @ivotni standard bio je nizak i va{ke su bile neizbe`ne, ali Bari nikada
nije previ{e cenio udobnost; jedino mu je zaista nedostajala kafa za doru~ak. Kada su
kupili krevet i brija~ - Bari je zaboravio svoj - i predstavili ga ku}evlasniku kao M.
Barijea, Lenoarovog ro|aka iz Overnjea, stambeni aran`mani bili su okon~ani. Za
Barijev sat izvukli su izuzetnu cenu, ~etiri zlatnika, dovoljno da se ìvi ~itavu godinu.
Prodali su ga kao veli~anstveni novi satni mehanizam iz Ilirije, a kupac, dvorjanin u
potrazi za lepim poklonom za kralja, pogledao je ugravirane re~i - Bra}a Hamilton, Nju
Hejven, 1881. - i mudro klimnuo. Na nesre}u, zatvoren je u jednu od tamnica kralja
Luja namenjenih neposlu{nim dvorjanima pre nego {to mu je dao svoj poklon, i sat je
mo`da i sada tamo, iza neke cigle u ru{evinama Plesija; ali ovo se nije ticalo dvojice
u~enih ljudi. Tokom prepodneva lutali su i pose}ivali Bastilju i crkve, ili su i{li u posetu
razli~itim neva`nim pesnicima za koje se zanimao Bari; posle ru~ka raspravljali su o
elektricitetu, atomskoj teoriji, fiziologiji i drugim stvarima za koje se zanimao Lenoar i
izvodili jednostavne hemijske i anatomske eksperimente, obi~no bez uspeha; posle
ve~ere naprosto su razgovarali. Beskrajni, neobavezni razgovori premo{}avali su
vekove, ali su se ovek okon~avali tu, u senovitoj sobi sa prozorom otvorenim prema
prole}noj no}i, u njihovom prijateljstvu. Posle dve nedelje mogli su znati jedan drugog
~itavih ìvota. Bili su savr{eno sre}ni. Znali su da ne}e mo}i da u~ine ni{ta sa onim {to
su saznali jedan od drugoga. Kako }e 1961. Bari dokazati svoje poznavanje starog
Pariza, kako }e 1482. Lenoar dokazati valjanost nau~ne metode? To ih nije brinulo.
Nikada nisu zaista o~ekivali da ih neko slu{a. Naprosto su èleli da u~e.
7
I tako su bili sre}ni prvi put u ìvotu; zapravo, toliko sre}ni da su odre|ene
èlje, koje su se ranije uvek pot~injavale èlji za znanjem, po~injale da se bude.
"Pretpostavljam", re~e Bari jedne no}i preko stola, "da nikada nisi razmi{ljao o ènidbi?"
"Pa, ne", odgovori njegov prijatelj sumnji~avo. "To jest, ja sam nià kasta... a to
mi se ~inilo nebitno..."
"I skupo. Osim toga, u moje vreme, nijedna èna sa samopo{tovanjem ne bi
èlela da deli moj na~in ìvota. Ameri~ke ène toliko su prokleto spremne, delotvorne i
pune sjaja, zastra{uju}a stvorenja..."
"A ène ovde su male i crne, poput buba{vaba, sa kvarnim zubima", re~e
Lenoar turobno.
Te no}i vi{e nisu govorili o ènama. Ali slede}e no}i jesu; i slede}e; a slede}e,
dok su proslavljali uspe{nu disekciju centralnog nervnog sistema trudne àbe, ispili su
dve boce montra{ea '74 i napili se. "Da prizovemo ènu, Jehane", re~e Bari lascivnim
glasom, isceren poput gargojle.
"[ta ako ovaj put dozovem |avola?"
"Zar je stvarno tolika razlika?"
Divlja~ki su se nasmejali i nacrtali pentagram. "Haere, haere", po~e Lenoar;
kada je po~eo da {tuca, nastavio je Bari. Pro~itao je poslednje re~i. Do|e nalet hladnog
vazduha koji je zaudarao na mo~varu, a u pentagramu stajalo je stvorenje divljih o~iju i
duge, crne kose, golo golcato, i vri{talo.
"@ena, tako mi Boga", re~e Bari.
"Je li?"
Bila je. "Evo, uzmi moj ogrta~", re~e Bari, jer jadno stvorenje sada je stajalo,
blenulo i treslo se. On joj prebaci ogrta~ preko ramena. Ona ga mehani~ki privu~e sebi i
promrmlja: "Gratias ago, domine."
"Latinski!" povika Lenoar. "@ena koja govori latinski?" Bilo mu je potrebno
vi{e vremena da prebrodi {ok nego Boti da prebrodi svoj. Bila je, kako je izgledalo,
ropkinja u ku}i pomo}nika prefekta severne Galije, koji je ìveo na manjem ostrvu
muljevitog ostrvskog grada zvanog Lutecija. Govorila je latinski uz te{ki keltski
naglasak i ~ak nije znala ko je bio rimski imperator u njeno vreme. Prava varvarka, re~e
Lenoar prezrivo. To je i bila, neuka, }utljiva, ponizna varvarka umr{ene kose, bele koè i
bistrih sivih o~iju. Probudila se iz krepkog sna. Kada su je ubedili da ne sanja, o~igledno
je pretpostavila da je re~ o nekoj {ali njenog stranog i svemo}nog gospodara pomo}nika
prefekta i prihvatila je situaciju bez daljih pitanja. "Da vas usluìm, gospodari moji?"
pitala je krotko, ali bez mrzovolje, gledaju}i od jednog do drugog.
"Ne mene", zareà Lenoar i dodade na francuskom Bariju: "Nastavi; ja }u
spavati u ostavi." Oti{ao je.
Bota diè pogled prema Bariju. Nijedan Gal nije bio toliko visok, i tek
nekolicina Rimljana; nijedan Gal i nijedan Rimljanin nisu govorili tako blago. "Tvoja
svetiljka" (bila je to sve}a, ali ona nikada nije videla sve}u) gotovo je izgorela", re~e
ona. "Da je ugasim?"
8
Za dva dodatna sola godi{nje ku}evlasnik im je dozvolio da koriste ostavu kao

drugu spava}u sobu i Lenoar je sada ponovo spavao sam u glavnoj sobi potkrovlja.
Posmatrao je idilu svog prijatelja uz zami{ljeno zanimanje bez ljubomore. Profesor i
ropkinja voleli su se sa odu{evljenjem i ne`no{}u. Njihovo uìvanje prekrivalo je
Lenoara talasima za{titni~kog zadovoljstva. Bota je vodila brutalan ìvot, uvek se prema
njoj postupalo kao prema èni, ali nikada kao prema ljudskom bi}u. Tokom jedne jedine
kratke nedelje procvetala je, oìvela, pokazala ispod blage pasivnosti veselu, o{troumnu
prirodu. "Pretvara{ se u pravu Pariànku", ~uo je on kako je Bari optuùje jedne no}i
(zidovi potkrovlja bili su tanki). Ona odvrati: "Kada bi samo znao {ta za mene zna~i {to
ne moram stalno da se branim, stalno da se pla{im, stalno da budem sama..."
Lenoar sede na svoj leàj i zamisli se. Oko pono}i, kada je sve utihlo, on ustade
i bez {uma uze izme|u prstiju sumpora i srebra, nacrta pentagram, otvori knjigu. Vrlo
tiho pro~itao je ~ini. Lice mu je bilo puno i{~ekivanja.
U pentagramu pojavi se mali, beli pas. [}u}urio se i obesio rep, a onda stidljivo
pri{ao, onju{io Lenoarovu ruku, pogledao ga te~nim o~ima i boja`ljivo, preklinju}e
zacvileo. Izgubljeno ku~e... Lenoar ga pomilova. Ovaj mu liznu ruku i navali na njega,
pomahnitao od olak{anja. Na beloj ko`noj ogrlici nalazila se srebrna plo~ica u koju je
urezano: '@oli. Dipon, 36 Ru d Sen, Pariz VIe.'
@oli zaspa, pogrickav{i koru, sklup~ana ispod Lenoarove stolice. A alhemi~ar
otvori knjigu i ponovo po~e da ~ita, i dalje tiho, ali ovog puta bez stida, bez straha,
znaju}i {ta }e se dogoditi.
Kada je izjutra u{ao iz svoje ostave-spava}e sobe-medenog meseca, Bari stade

na vratima. Lenoar je sedeo u krevetu, mazio belo ku~e, udubljen u razgovor sa osobom
koja je sedela ~elo nogu kreveta, visokom, ri|okosom ènom odeveno u srebrno. Ku~e
zakevta. Lenoar re~e: "Dobro jutro!" @ena se zanosno nasme{i.
"Isuse blagi", promrmlja Bari (na engleskom). Onda re~e: "Dobro jutro. Odakle
ste?" Efekat je bio Rita Hejvort, prefinjena - Hejvortova plus Mona Liza, mo`da?
"Sa Altaira, otprilike sedam hiljada godina od sada", re~e ona i nasme{i se jo{
zanosnije. Francuski naglasak joj je bio gori nego kod bruco{a sa {kolarinom od ragbija.
"Ja sam arheolog. Iskopavala sam ru{evine Pariza III. Izvinjavam se {to toliko lo{e
govorim jezik; razume se, poznat nam je samo iz zapisa."
"Sa Altaira? Zvezde? Ali vi ste ljudsko bi}e - mislim..."
"Zemlja je kolonizovala na{u planetu pre otprilike ~etiri hiljade godina - to jest,
tri hiljade godina od sada." Ona se nasmeja, najzanosnije, i baci pogled na Lenoara.
"Jehan mi je sve objasnio, ali sam i dalje zbunjena."
"Bilo je opasno probati to ponovo, Jehane!" optuì ga Bari. "Imali smo stra{no
mnogo sre}e, zna{."
"Ne", re~e Francuz. "Ne sre}e."
"Ali na kraju krajeva, to sa ~ime se igra{ je crna magija - ~ujte - ne znam vam
ime, madam."
"Kislk", re~e ona.
9
"ûjte, Kislk", re~e Bari, a da nije ni zamucao, "va{a nauka mora biti
fantasti~no napredna - ima li negde magije? Postoji li ona? Mogu li se zakoni prirode
zaista prekr{iti, kao {to izgleda da mi ~inimo?"
"Nikada nisam videla autenti~an slu~aj magije, niti ~ula za njega."
"[ta se onda de{ava?" zagalami Bari. "Zbog ~ega te glupave stare ~ini rade za
Jehana, za nas, ta jedna ~arolija, i to ovde, nigde vi{e, ni za koga vi{e, u pet - ne, osam -
ne, petnaest hiljada godina pisane istorije? Za{to? Za{to? I odakle je stiglo to prokleto
ku~e?"
"Ku~e se izgubilo", re~e Lenoar; tamno lice bilo mu je ozbiljno. "Negde u
blizini ove ku}e, na Il Sen-Luju."
"A ja sam razvrstavala par~ad kr~aga", re~e Kislk, tako|e ozbiljno, na
iskopinama ku}e, ostrvo 2, jama 4, sektor D. Divan prole}ni dan, a ja sam ga mrzela.
Gadila ga se. I dana, i posla, i ljudi oko mene." Ponovo je pogledala mr{avog, malog
alhemi~ara; dugi, mirni pogled. "Poku{ala sam to da objasnim Jehanu pro{le no}i.
Popravili smo rasu, razumete. Svi smo vrlo visoki, zdravi i lepi. Nema plombi u na{im
zubima. Sve lobanje iz rane Amerike imaju plombe u zubima... Neki od nas su sme|i,
neki beli, neki zlatne koè. Ali svi su lepi, zdravi, dobro prilago|eni, agresivni i uspe{ni.
Na{a zanimanja i stepen uspeha unapred se planiraju u dràvnim pred{kolskim
domovima. Ali povremeno do|e do genetske gre{ke. Kod mene, na primer. U~ila sam za
arheologa zbog toga {to su u~itelji uvideli da u stvari ne volim ljude, ìve ljude. Ljudi su
mi bili dosadni. Spolja svi poput mene, a iznutra potpuni stranci. Kada sve izgleda
sli~no, koje mesto je dom? ... Ali sada sam videla nehigijensku sobu sa nedovoljnim
grejanjem. Sada sam videla katedralu koja nije u ru{evinama. Sada sam upoznala ìvog
~oveka nièg od mene, sa krnjavim zubima i prgavog. Sada sam kod ku}e, tamo sam gde
mogu da budem {to jesam, vi{e nisam sama!"
"Sama", re~e Lenoar blago Bariju. "Usamljenost, ha? Usamljenost je ta ~arolija,
usamljenost je ja~a... Stvarno, to ne deluje neprirodno."
Bota je virila iza dovratka, lica rumenog izme|u crne, zamr{ene kose. Stidljivo
se nasme{ila i rekla ugla|eno latinsko dobro jutro prido{lici.
"Kislk ne zna latinski", re~e Lenoar uz neizmerno zadovoljstvo. "Moramo malo
da nau~imo Botu francuski. Francuski je jezik ljubavi, ha? Hajde, idemo napolje da
kupimo malo hleba. Gladan sam."
Kislk sakri srebrnu tuniku pod korisnim i bezli~nim ogrta~em, dok je Lenoar
navla~io sopstvenu crnu odoru koju su izgrizli moljci. Bota po~e{lja kosu, dok je Bari
zami{ljeno ~e{ao mesto na vratu gde ga je ugrizla va{. Onda su krenuli po doru~ak.
Alhemi~ar i me|uzvezdani arheolog i{li su prvi i govorili francuski; sledili su ih galska
ropkinja i profesor iz Indijane, govorili su latinski i dràli se za ruke. Uske ulice bile su
pretrpane, blistave od sunca. Nad njima, Notr Dam uzdizao je dva ~etvrtasta tornja
naspram neba. Pored njih, Sena se blago talasala. Bio je april u Parizu i na obalama reke
cvetali su kesteni.
MAJSTORI LO@E
10
'Majstori loè' moja su prva objavljena prava, autenti~na i ~istokrvna

nau~nofantasti~na pri~a, ~ime podrazumevam pri~u u kojoj su ili za koju su postojanje i
dostignu}a nauke, na neki na~in, su{tinski. To je, bar, ono {to mislim o nau~noj fantastici
ponedeljkom. Utorkom ponekad mislim ne{to drugo.
Neki pisci nau~ne fantastike gade se nauke, njenog duha, metode i rada; drugi
to vole. Neki su protiv tehnologije, drugi su oboàvaoci tehnologije. Meni je, izgleda,
sloèna tehnologija prili~no dosadna, ali sam op~injena biologijom, psihologijom i
spekulativnim ciljevima astronomije i fizike, koliko bar mogu da ih pratim. Figura
nau~nika sasvim je uobi~ajena u mojim pri~ama i vrlo ~esto je prili~no usamljena,
izolovana, avanturista, u grani~nim podru~jima stvari.
Tema ove pri~e jeste ona kojoj sam se vratila kasnije, sa znatno boljom
opremom. Ali ima jedna dobra re~enica u njoj: "Poku{avao je da izmeri rastojanje
izme|u Zemlje i Boga."
U tmini jedan ~ovek stajao je sam, go, i drào zadimljenu baklju. Crvenkasti
odsjaj obasjavao je vazduh i zemlju na samo nekoliko stopa okolo; iza toga nalazili su se
tama i ono neodmerivo. S vremena na vreme do{ao bi nalet vetra, napola opaèni odsev
oka, siloviti mrmor: "Podigni je vi{e!" ôvek poslu{a, iako mu se baklja tresla u
drhtavim rukama. On je podiè visoko iznad glave, dok je tmina hitala i blebetala oko
njega, primicala se. Vetar je duvao sve hladniji, crveni plamenovi poigravali. Uko~ene
ruke po~e{e da mu se tresu, zatim malo da se trzaju; lice mu je bilo uljasto od znoja;
jedva da je ~uo tiho, mo}no mrmljanje: "Digni je vi{e, vi{e, digni je vi{e..." Tok vremena
se prekinuo; samo je {apat narastao i narastao sve dok se nije pretvorio u {apat, i tada
jo{, zastra{uju}e, ni{ta ga nije diralo, ni{ta nije zalazilo u krug svetlosti. "Sada hodaj!"
zaurla siloviti glas. "Hodaj napred!"
Baklje nad glavom, on kro~i napred na tlo koje nije mogao da vidi. Nije ga bilo.
Uz vrisak zapomaganja on pade, tmina i grmljavina oko njega, baklja koju nije hteo da
pusti buktala mu je u o~i.
Vreme... vreme, svetlost i bol ponovo su po~eli. û~ao je u nekoj vrsti {anca, na
sve ~etiri u blatu. Lice ga je peklo, a o~i, na toj blistavoj svetlosti, bile su mu pune
magle. On diè pogled sa svoje blatom prekrivene golotinje prema zamu}enoj, blistavoj
figuri koja je stajala nad njim. Svetlost je veli~anstveno padala na sedu kosu, duge
pregibe belog ogrta~a. O~i su piljile u Ganila, glas mu se obratio: "Leì{ u grobu. Leì{ u
grobu znanja. Tako ti i preci ve~no po~ivaju pod pepelom paklenog ognja." Glas se
poja~a: "O posrnuli ~ove~e, digni se!" Ganil nekako uspe da se digne na noge. Bela
figura je pokazivala: "To je svetlost ljudskog razuma. Dovela te je do groba. Baci je."
Ganil shvati da i dalje drì crni {tap nakva{en blatom, baklju; on pusti da padne. "Sada
ustani", kliknu figura u laganom ushi}enju, "ustani iz tmine i zakora~i u svetlost
Obi~nog dana!" Ruke se pruì{e prema Ganilu, pomagale su mu i podizale ga. Ljudi su
kle~ali i pruàli mu zdele i sun|ere, drugi su ga brisali, trljali dok nije stajao ~ist i
ugrejan, sa sivim ogrta~em preko ramena, usred razgovora i smeha koji su dolazili i
11
odlazili, u svetloj, prostranoj dvorani. ]elavi ~ovek pljesnu ga po ramenu. "Do|i, vreme
je za zavet."
"Jesam li - jesam li sve u~inio kako treba?"
"Sjajno. Samo si predugo drào tu prokletu, {a{avu baklju. Mislio sam da }e{
nas zadràti da ~itav dan reìmo u mraku. Do|i." Poveli su ga preko crnog plo~nika i
ispod veoma lagane tavanice belih greda do zavese koja je visila, ~isto bela, u par ravnih
nabora, trideset stopa od tavanice do poda. "Zavesa misterije", re~e neko Ganilu tonom
koji se nije dao poricati. Smeh i razgovor zamrli su; svi su stajali oko njega, nemi. U
ti{ini, bela zavesa se razdvoji. Ganil je smu{eno zurio u ono {to mu je otkriveno: visoki
oltar, dugi sto, starac u belom.
"Kandidate, ho}e{ li se zavetovati sa nama?"
Neko gurne Ganila i pro{ap}e: "Ho}u." "Ho}u", zamuca Ganil.
"Zavetujte se onda, majstori rituala!" Starac diè srebrno obli~je: krst u obliku
slova X na gvozdenoj {ipci. "Pod krstom Obi~nog dana kunem se da nikada ne}u izdati
rituale i misterije svoje loè..."
"Pod krstom... kunem se... rituale..." mrmljali su svi oko Ganila i novim
guranjem nagnali ga da mrmlja sa njima.
"Da }u valjano ìveti, valjano raditi, valjano misliti..." Dok je Ganil zavr{avao
ponavljanje toga, jedan glas pro{apta mu u uvo: "Ne zaklinji se."
"Izbegava}u sve jeresi, odavati nekromante sudu Univerziteta i slu{ati vrhovne
majstore svoje loè od sada sve do smrti..." Mrmljanje, mrmljanje. Izgledalo je da neki
ponavljaju dugi odlomak, drugi ne; Ganil, zbunjen, promrmlja re~ ili dve i onda za}uta.
"I kunem se da nikada ne}u pou~avati neposve}ene misterijama Ma{ina. Zaklinjem se
time pod Suncem." [kripava tutnjava gotovo im je zaglu{ila glasove. Lagano, trzavo,
deo tavanice povla~io se da otkrije ùto-sivo, oblacima prekriveno letnje nebo.
"Pogledaj svetlost Obi~nog dana!" kliknu starac u belom slavodobitno i Ganil se zapilji
navi{e. Ma{inerija se o~igledno zaglavila pre nego {to se svetlarnik u potpunosti otvorio;
za~uo se glasan zveket zup~anika, a zatim ti{ina. Starac pri|e, poljubi Ganila u oba
obraza i re~e: "Dobro do{ao, majstore Ganile, na unutra{nji ritual misterije Ma{ine."
Inicijacija se okon~ala. Ganil je bio majstor loè.
"Ima{ gadnu opekotinu", re~e }elavi tip dok su kora~ali niz hodnik. Ganil diè
ruku i otkri da su mu levi obraz i slepoo~nica povre|eni i bolni. "Sre}om ti nije zaka~ila
oko."
"Umalo da te oslepi svetlost razuma, ha?" re~e meki glas. Ganil se obazre i vide
~oveka svetle puti, sme|e kose i plavih o~iju, bukvalno plavih, kao kod albino ma~ke ili
slepog konja. On smesta skrenu pogled sa te nakaznosti, ali ~ovek svetle puti nastavi
mekim glasom, onim koji je pro{aptao: "Ne zaklinji se" tokom davanja zaveta: "Ja sam
Med Ferman. Bi}emo ko-majstori u Lijevoj radionici. Da li si za pivo kad izi|emo
odavde?"
Vla`na, pivom natopljena toplina kr~me bila je neobi~na promena posle svih
uàsa i ceremonija tog dana. Danil oseti vrtoglavicu. Med Ferman ispi polovinu krigle,
zadovoljno obrisa penu sa usta i upita: "Kako ti se ~ini inicijacija?"
12
"înila me - ~inila me..."

"Poniznim?"
"Da", sloì se Ganil. "Zaista poniznim."
"âk poniènim", predloì plavooki ~ovek.
"Da. To je - to je velika misterija." Zbunjen, Ganil je piljio u pivo. Med se
nasme{i i re~e svojim mekim glasom: "Znam. Pij sada. Mislim da bi trebalo da ti
farmacista pogleda opekotinu." Ganil ga je poslu{no sledio u ve~e, na uske ulice gde su
vrveli pe{aci, konjske i volovske zaprege, brektava motorna kola. Na Trgovi{tu, tezge
zanatlija bile su zatvorene tokom no}i, a niz Glavnu ulicu velike dveri radionica i loà
ve} su bile zamandaljene. Tu i tamo, isturene, izbo~ene ku}e razdvajale bi prazne, ùte
fasade hramova sa simbolom prostog kruga od ugla~ane bronze. U tmurnom, kratkom
letnjem sumraku pod nepokretnim oblacima, crnokosi, bronzano preplanuli ljudi
Obi~nog dana tiskali su se, dokoli~ili, gurali, pri~ali, psovali i smejali se, a Ganil,
o{amu}en od umora, bola i jakog piva, drào se Meda kao da mu je, i pored
novoste~enog majstorstva, taj plavooki stranac jedini vodi~.
"XVI plus IXX", re~e Ganil nestrpljivo, "do |avola, mom~e, zar ne ume{ da
sabira{?" U~enik se zarumene. "Zna~i nije XXXVI, majstore Ganile?" upita on tanu{nim
glasom. Umesto odgovora, Ganil zabi jednu od poluga koje je mladi} pravio na njeno
mesto u modelu parne ma{ine koji su popravljali; bila je za ~itav palac preduga.
"To je zbog toga {to su mi pal~evi toliko dugi", re~e mladi} i pokaza ~vornovate
{ake. U stvari, razmak izme|u prvog i drugog zgloba na palcu zaista mu je bio neobi~no
veliki. "Je li?", re~e Ganil. Lice mu se smrklo. "Vrlo zanimljivo. Ali nema veze koliko ti
je palac dug dok ga dosledno koristi{. A ono {to je bitno, tikvane, jeste da XVI i IXX ne
daju XXXVI, nikada nisu, nikada to ne mogu i nikada ne}e sve do kraja sveta - ti
nesposobna neznalice!"
"Da, gospodine. Tako je te{ko upamtiti, gospodine."
"I zami{ljeno je da bude te{ko za pam}enje, u~eni~e Vano", re~e duboki glas:
Li, glavni majstor radionice, gojazni ~ovek {irokih prsa, sjajnih crnih o~iju. "Do|i malo
ovamo, Ganile." Li ga odvede u mirniji ugao velike radionice i nastavi veselo: "Malo si
nestrpljiv, majstore Ganile."
"Vano bi morao da zna tablicu sabiranja."
"âk i majstori tu i tamo zaborave poneki zbir, zna{." Li o~inski potap{a Ganila
po ramenu. "Ama, na trenutak si zvu~ao kao da o~ekuje{ od njega da to sra~una!" On se
glasno nasmeja, fini smeh u basu kroz koji su mu o~i blistale veselo i beskrajno bistro.
"Malo lak{e, to je sve... Koliko sam razumeo, dolazi{ na ve~eru za do~ek oltardana?"
"Bio sam toliko slobodan..."
"Lepo, lepo! Sve najbolje. Voleo bih kada bi se ona skrasila sa dobrim,
pouzdanim mladi}em poput tebe. Ali da te po{teno upozorim. Moja k}erka ti je jedna
svojeglava bezobraznica." Majstor se ponovo nasmeja, a Ganil se nasme{i, pomalo
àlostivo. Lani, k}erka glavnog majstora, vrtela je oko malog prsta ne samo ve}inu
mladi}a iz radionice, ve} i sopstvenog oca. Visprena devojka, te~na poput ìve, najpre je
13
prili~no zapla{ila Ganila. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da zapazi da ona samo sa
njime razgovara uz odre|enu stidljivost, gotovo nagove{taj preklinjanja. Najzad je
prikupio hrabrosti da zatraì od njene majke poziv za ve~eru, uobi~ajeni prvi korak
udvaranja. Sada je stajao tamo gde ga je Li ostavio i razmi{ljao o Laninom osmehu.
"Ganile, jesi li ikada video Sunce?"
Bio je to tihi glas, suv i gladak. On se okrete i vide plave o~i svoga prijatelja.
"Sunce? Da, razume se."
"Kada je to bilo poslednji put?"
"Da vidimo, bila mi je dvadeset {esta; pre ~etiri godine. Zar ti u to vreme nisi
bio ovde u Edunu? Izi{lo je u kasno popodne i te no}i bilo je zvezda. Se}am se da sam ih
izbrojao osamdeset jednu pre nego {to se nebo zatvorilo."
"Ja sam tada bio u Kelingu, na svom prvom majstorstvu." Med se naslonio na
drvenu ogradu modela masivne parne ma{ine dok je govorio. Svetle o~i okrenu{e mu se
sa marljive radionice prema prozoru i finoj, ravnomernoj ki{i kasne jeseni. "ûo sam
kako si malo~as izgrdio mladog Vanoa... 'A ono {to je bitno, tikvane, jeste da XVI i IXX
ne daju XXXVI...' 'Kada mi je bila dvadeset {esta, pre ~etiri godine... izbrojao sam
osamdeset jednu zvezdu...' Jo{ malo i izvodi}e{ prora~une, Ganile."
Ganil se namr{ti i nesvesno protrlja beli~asti oìljak na slepoo~nici. "Pa, do
|avola, Mede! ~ak i neposve}eni znaju da oduzmu IV od XXX!"
Med se bledo nasme{i. Drào je {tap za upore|ivanje u ruci, pa ga je spustio i
nacrtao krug na pra{njavom podu. "[ta je ovo?" upita on.
"Sunce."
"Ta~no. To je tako|e i... i brojka. Cifra. Brojka koja ozna~ava Ni{ta."
"Brojka koja ozna~ava Ni{ta?"
"Da. Moè{ da je koristi{ u tablicama oduzimanja, na primer. Kada oduzme{ I
od II, ostaje I, je li tako? Ali {ta ostaje kad oduzme{ II od II?" Stanka. On lupnu {tapom
po krugu. "Ovo."
"Da, razume se." Ganil je gledao u krug, sveti prikaz Sunca, skrivene svetlosti,
lica Bo`jeg. "Da li je to sve{teni~ko znanje?"
"Ne." Med nacrta krst u obliku X preko kruga. "Nego ovo."
"Onda {ta - ~ije znanje je - brojka koja ozna~ava Ni{ta?"
"Ni~ije. Sva~ije. To nije misterija." Ganil se iznena|eno namr{ti na tu izjavu.
Govorili su tiho i stajali blizu kao da raspravljaju o merama na Medovom {tapu za
upore|ivanje. "Zbog ~ega si brojao zvezde, Ganile?"
"Ja... èleo sam da znam. Uvek mi se dopadalo brojanje, brojevi, tablice. Zbog
toga sam mehani~ar."
"Da. Trideseta ti je, zar ne, majstor si ve} ~etiri meseca. Da li si ikada
razmi{ljao, Ganile, da biti majstor zna~i da si sigurno nau~io sve ~emu je tvoja struka
mogla da te nau~i? Od sada do smrti ne}e{ nau~iti ni{ta. Nema vi{e ni~ega."
"Ali glavni majstori..."
14
"Glavni majstori nau~e jo{ i neke tajne signale i lozinke", re~e Med mekim,
suvim glasom, "i, razume se, imaju mo}. Ali ne znaju vi{e od tebe... Mislio si da je
mo`da njima dozvoljeno da ra~unaju, je li? Nije."
Ganil je }utao.
"A ipak, postoje stvari koje se mogu nau~iti, Ganile."
"Gde?"
"Napolju."
Nastala je duga stanka.
"Ne mogu to da slu{am, Mede. Ne govori ponovo o tome. Ne}u te odati." Ganil
se okrenu i ode, lica o{trog od gneva. Svim svojim naporom volje on okrenu taj zbunjeni
i batrgavi gnev protiv Meda, ~oveka uma deformisanog jednako kao i telo, zlog
savetnika, izgubljenog prijatelja.
Bilo je to prijatno ve~e: Li je bio {aljiv, njegova debela èna maj~inska, a Lani
stidljiva i blistavo lepa. Ganilova mladala~ka ozbiljnost izazivala ju je da ga zadirkuje,
ali ~ak i u zadirkivanju ose}ala se ta preklinju}a, podatna nota; jo{ samo ~as, izgledalo
je, i sva ta njena razigranost preobrazi}e se u ne`nost. Dok je dodavala tanjir preko stola,
jednom joj je ruka na ~as dodirnula njegovu. Jo{ je znao gde, tamo, sa strane desne {ake
blizu zglavka, jedan jedini meki dodir. Sa uìvanjem je zaje~ao dok je leào u krevetu
svoje sobe iznad radionice u potpunoj tmini gradske no}i. O Lani, ne`ni dodir ruke,
usana, o Gospode, Gospode! Udvaranje je predstavljalo dug posao, osam meseci u
najmanju ruku, korak po korak kako se ve} mora sa k}erkom majstora. Ganil je morao
da skrene misli sa te neizdrìve slasti. Ni o ~emu ne razmi{ljaj, re~e on sebi ~vrsto,
spavaj. Ni o ~emu ne razmi{ljaj... Pa je razmi{ljao o ni~emu. Krug. Obli, prazni krug.
Koliko je I puta 0? Isto koliko i II puta 0. [ta ako stavi{ I pored 0, koji bi to broj bio, I0?
Med Ferman uspravi se u krevetu, sme|a kosa visila mu je preko bunovnih
plavih o~iju, i poku{a da se usredsredi na osobu koja je treskala po sobi. Prva prljavo
ùta svetlost zore pokazivala se na prozoru. "Oltardan je", zareà on, "odlazi, spava mi
se." Figura se razlu~i u Ganila, treskanje u {apat. "Mede", {aptao je uporno Ganil, "vidi!"
On metnu plo~u Medu pod nos. "Vidi, vidi {ta se moè sa onom brojkom za Ni{ta..."
"Ah, to", re~e Med. On odgurnu Ganila i plo~u, ode i zaroni glavu u posudu
ledene vode na kov~egu za ode}u i zadrà je tamo izvesno vreme. Vratio se, a sa njega je
sve kapalo, i seo na krevet. "Da vidimo."
"Vidi{, moè{ upotrebiti bilo koji broj kao osnovicu; ja sam upotrebio XII zbog
toga {to je zgodno. XII postaje I-0, vidi{, a XIII je I-I, a onda kada do|e{ na XIV..."
"Pst."
Med je prou~avao plo~u. On najzad re~e: "Ho}e{ li upamtiti ovo?" i kada je
Ganil klimnuo obrisa uredno zbijene brojke sa plo~e trljanjem rukava. "Nije mi palo na
pamet da bi se mogla upotrebiti bilo koja osnovica... Ali pazi, upotrebi osnovicu X, re}i
}u ti za{to za ~as, a ovo ti je na~in da olak{a{ stvar. Sada }e X biti I0, a XI }e biti II, ali
za XII, napi{i ovo", i on na tablici napisa 12.
15
Ganil je piljio u brojku. Najzad je rekao neobi~no suspregnutim glasom: "Zar to

nije jedan od crnih brojeva?"
"Jeste. Sve {to si u~inio, Ganile, jeste da si stigao do crnih brojeva na sporedni
ulaz."
Ganil sede pokraj njega, nem.
"Koliko je CXX puta MCC?" upita Med.
"Tablice ne idu toliko daleko."
"Pazi ovo." Med napisa na plo~i:
1200
120
a onda, dok je Ganil posmatrao,
0000
2400
1200
144000
Nova duga pauza. "Tri puta Ni{ta... XII mnoèno samo sa sobom... Daj mi
plo~u", promrmlja Ganil. A onda, posle ti{ine koju je prekidalo samo pljuskanje ki{e i
{kripanje krede po plo~i: "Koji je crni broj za VIII?"
Do sumraka tog hladnog oltardana pre{li su onoliko koliko je Med mogao da
vodi Ganila. U stvari, Ganil je stigao dalje nego {to je Med mogao da ga sledi. "Mora{
da upozna{ Jina", re~e plavi ~ovek. "On te moè nau~iti onome {to ti je potrebno. Jin
radi sa uglovima, trouglovima, merama. Moè da izmeri rastojanje izme|u dve ta~ke,
ta~ke koje ne moè{ da dosegne{, koriste}i trouglove. Veliki je on znalac. Brojevi su
srce njegovog znanja, njegov jezik."
"I moj jezik."
"Zaista. Ne moj. Ja ne volim brojeve zbog njih samih. Ja èlim da ih koristim.
Da obja{njavam stvari... Na primer, kada baci{ loptu, zbog ~ega se lopta kre}e?"
"Zbog tvog bacanja." Ganil se nasme{i. Bled poput platnenog pokriva~a -
mnogo ble|i od Medovih pokriva~a - glava mu je zvonila od {esnaest punih sati
matematike minus obroci i san, izgubio je sav strah, svu poniznost. Njegov osmeh kao
da je pripadao kralju koji je stigao ku}i iz izgnanstva.
"Lepo", re~e Med. "Zbog ~ega nastavlja da se kre}e?"
"Zbog toga... zbog toga {to je vazduh drì?"
"Zbog ~ega onda uop{te padne? Zbog ~ega ide po krivoj? Koja je to vrsta krive?
Da li vidi{ zbog ~ega su mi potrebni tvoji brojevi?" Sada je Med izgledao kao kralj,
gnevni kralj ~ije je kraljevstvo previ{e prostrano da bi se njime upravljalo. "A oni pri~aju
o misterijama", frknu on, "po tim njihovim maju{nim, raspar~anim radionicama! -
Hajde, do|i, da ne{to ve~eramo pa da odemo do Jina."
16
Izgra|ena odmah uz gradske zidine, visoka, stara ku}a virila je kroz prozore
olovnih okvira na dvojicu mladih majstora dole na ulici. Sumporni sumrak kasne jeseni
visio je nad strmim krovovima od {indre sjajnim od ki{e. "Jin je bio majstor ma{inac
poput nas", re~e Med Ganilu dok su ~ekali pred vratima zabravljenim gvo`|em, "a sada
se povukao, vide}e{ zbog ~ega. Ljudi iz svih loà dolaze ovamo, farmacisti, tka~i, zidari.
âk i neke zanatlije. Jedan kasapin. Se~e crknute ma~ke." Med je govorio uz popustljivo
zabavljanje, kao {to fizi~ari obi~no govore o biolozima. Sada se vrata otvori{e i sluga ih
odvede na sprat gde su cepanice blistale u velikom kaminu, a jedan ~ovek podiè se iz
stolice od hrastovine visokog naslona da ih pozdravi.
Ganil smesta pomisli na vrhovnog majstora loè, figuru koja mu je povikala
dok je leào u grobu: "Digni se." I Jin je bio star i visok i nosio je beli ogrta~ visokih
majstora. Ali bio je poguren, a lice mu je bilo naborano i iznureno kao kod starog psa.
On podiè levu ruku da ih pozdravi. Desna mu se zavr{avala dugo le~enim, blistavim
patrljkom kod zgloba.
"Ovo je Ganil", govorio je Med. "Sino} je izumeo duodecimalni sistem. Daj da

radi na matematici krivih linija za mene, majstore Jine."
Jin se nasmeja kratkim, blagim stara~kim smehom. "Dobro do{ao, Ganile. Od
sada, dolazi ovde kada poèli{. Ovde smo svi nekromanti, upra`njavamo crne ve{tine. Ili
poku{avamo... Dolazi slobodno, danju ili no}u. I odlazi slobodno. Ukoliko nas izdaju,
neka tako bude. Moramo verovati jedan drugom. Misterije ne pripadaju nijednom
~oveku; ne ~uvamo tajnu, ve} upra`njavamo ve{tinu. Da li ti to zvu~i smisleno?"
Ganil klimnu. Re~i mu nikada nisu lako dolazile, samo brojevi. A otkrio je da je
veoma dirnut, {to ga je postidelo. Nisu to bili nikakva sve~ana simboli~na inicijacija i
zavet, ve} je naprosto jedan starac tiho razgovarao.
"Dobro", re~e Jin, kao da je Ganilovo klimanje bilo sasvim dovoljno. "Ho}ete li
vina, mladi majstori, ili piva? Tamno pivo mi je ove godine prvorazredno. Zna~i,
dopadaju ti se brojevi, Ganile?"
U rano prole}e Ganil je stajao u radionici i nadgledao Vanoa dok je u~enik

prenosio mere na {tap za upore|ivanje sa modela motora tegle}ih kola. Ganilovo lice
bilo je mrgodno. Izmenio se tokom tih nekoliko meseci, delovao je starije, odlu~nije,
tvr|e. êtiri ~asa spavanja svake no}i plus izum algebre mogu dobro da izmene ~oveka.
"Majstore Ganile?" re~e stidljivi glas.
"Ponovi to merenje", re~e on Vanou i onda se upitno okrete devojci. I Lani se
izmenila. Lice joj je delovalo pomalo ljutito, pomalo izgubljeno, a Ganilu se obra}ala sa
pravom pokorno{}u. Pre{ao je na drugi korak udvaranja, tri ve~ernja poziva, a onda,
obuzet radom sa Jinom, nije nastavio. Niko do tada nije odbacio Lani usred udvaranja.
[ta li je to video dok je gledao kroz nju? @udela je da to sazna, da dopre do njegove
tajne, da dopre do njega. Na neodre|eni, neodmerljivi na~in znao je to i bilo mu je ào
Lani i malo je se pla{io.
17
Gledala je Vanoa. "Da li... da li ikada menjaju te mere?" pitala je u poku{aju da

zapodene razgovor.
"Izmena modela je jeres izuma."
Time je stvar bila okon~ana. "Otac je èleo da ti kaèm da }e radionica sutra
biti zatvorena."
"Zatvorena? Za{to?"
"Univerzitet je obznanio da se podiè zapadni vetar i da }e sutra mo`da iza}i
Sunce."
"Dobro! Dobar po~etak prole}a, ha? Hvala." I vratio se modelu.
Sve{tenici sa Univerziteta bar su jednom bili u pravu. Prognoza vremena, na
koju su tro{ili najve}i deo budnih ~asova, bila je nezahvalan posao. Ali jednom u
otprilike deset poku{aja uhvatili bi Sunce, a ovo je bila jedna od tih prilika. Do podneva
ki{e su prestale i pokriva~ oblaka bledeo je, po~injao da previre i lagano da te~e prema
istoku. Do ranog popodneva sav narod Eduna bio je na ulicama i trgovima, po
dimnjacima i kro{njama drve}a, po zidu i poljima iza zida i posmatrao je; sve{tenici sa
Univerziteta otpo~eli su ceremonijalnu igru, klanjali su se i preplitali po velikom
prednjem dvori{tu Univerziteta; sve{tenici su stajali po svim hramovima spremni da
povuku lance koji }e otvoriti krovove da Sun~eva svetlost dodirne kamen oltara. I u
kasno popodne nebo se najzad otvori. Izme|u iskrzanih, zadimljenih ùto-sivih ivica
pojavi se pruga plavetnila. Uzdah, meko, prostrano mrmljanje odiè se sa ulica, trgova,
prozora, krovova, zida grada Eduna: "Nebesa, nebesa..."
Rascep u nebu pro{iri se. Pljusak zapljeska preko grada, isko{en sveìm vetrom
i odjednom ki{ne kapi zablista{e kao no}u tokom bakljade; ali sjaj koji su ovde
odraàvali pripadao je Suncu. Stajalo je na zapadu, samotno na nebu, zaslepljuju}e.
Ganil je stajao sa ostalima, dignutog lica. Na licu, na oìljku od opekotine,
ose}ao je toplinu Sunca. Piljio je dok mu o~i ne prepuni{e suze, krug ognja, lice Bo`je...
"[ta je Sunce?"
Bio je to Medov glas, mek, upam}en. Hladna no} usred zime, on, Med, Jin i
ostali razgovarali su oko vatre u Jinovoj ku}i. "Da li je krug, ili lopta? Zbog ~ega prelazi
nebo? I koliko je veliko - koliko daleko? Ah, kad pomisli{ da je nekada bilo dovoljno da
~ovek podigne glavu da bi video Sunce..."
Flaute i bubnjevi pulsirali su, veseli, slaba{ni zvuk tamo po strani na
Univerzitetu. Ponekad bi vetar naneo krpe oblaka preko nepopustljivog lica i svet bi
ponovo posiveo i zahladneo, flaute bi prestale; ali duvao je zapadnjak, oblaci su prolazili
i Sunce se ponovo pojavljivalo, svaki put ne{to niè. Neposredno pre nego {to }e utonuti
iza te{ke zavese oblaka na zapadu bilo je crveno i u njega se moglo gledati bez bola. U
tim trenucima u Ganilovim o~ima uop{te nije delovalo kao disk, ve} kao ogromna,
izmaglicom izobli~ena lopta u laganom padu.
Ono pade i nije ga bilo.
U visini, kroz rastrgane oblake, delovi nebesa jo{ su blistali, prozra~ni i duboko,
plavo zeleni. A onda, na zapadu, blizu mesta gde je za{lo Sunce, na ivici sve ve}eg
oblaka, zasvetle jedna blistava ta~ka: zvezda ve~ernja~a. "Gle!" povika Ganil, ali tek su
18
se retki obazreli da pogledaju. Sunce je za{lo, za{to bi zvezde bile bitne? @u}kasta
izmaglica, deo jedinstvenog pokriva~a oblaka koji je prekrivao zemlju zastorom pra{ine i
ki{e sve vreme jo{ od Paklenog ognja pre ~etrnaest generacija, diè se preko zvezde,
obrisa je. Ganil uzdahnu, protrlja vrat uko~en od savijanja i po|e ku}i sa svim ostalim
ljudima Obi~nog dana.
Uhap{en je te no}i. Od straàra i drugih zatvorenika (~itava radionica
utamni~ena je izuzev glavnog majstora Lija) saznao je da mu se zlo~in sastoji u tome {to
je poznavao Meda Fermana. Med je bio optuèn za jeres. Videli su ga kako na polju
okre}e nekakav instrument prema Suncu, napravu, kako su govorili, za merenje
rastojanja. Poku{avao je da izmeri rastojanje izme|u Zemlje i Boga.
U~enici su ubrzo pu{teni. Tre}eg dana straè do|o{e po Ganila i sprove{e ga do
jednog od zatvorenih dvori{ta Univerziteta, na blagu, finu ki{u ranog prole}a. Sve{tenici
su prete`no ìveli van gra|evina i veliki kompleks edunskog univerziteta predstavljao je
samo niz slaba{nih baraka koje su okruìvale dvori{ta-spavaonice bez krova nad njima,
pisarska dvori{ta, molitvena dvori{ta, trpezarijska dvori{ta i sudska dvori{ta. U jedno od
takvih oni sprovedo{e Ganila, terali su ga izme|u redova ljudi odevenih u belo i ùto
koji su ispunjavali dvori{te, sve dok se nije zatekao ispred svih. Video je prazan prostor,
jedan oltar, dugi sto blistavo vlaàn od ki{e i iza njega sve{tenika u zlatnoj odori vrhovne
misterije. Na daljem kraju stola bio je ~ovek poput Ganila okruèn straàrima. Taj ~ovek
gledao je Ganila, direktan pogled, hladan i prazan; pa ipak, bile su to plave o~i, isto
toliko plave koliko i nebo iznad oblaka.
"Ganile Kalsone od Eduna, osumnji~en si za sau~esni{tvo sa Medom
Fermanom, optuènim za jeres izuma i prora~una. Bio si prijatelj tom ~oveku?"
"Bili smo ko-majstori..."
"Da. Da li ti je ikada govorio o merenju bez {tapa za upore|ivanje?"
"Ne."
"O crnim brojevima?"
"Ne."
"O crnim ve{tinama?"
"Ne."
"Majstore Ganile, odgovorio si ne tri puta. Da li zna{ odredbu sve{tenika-
majstora misterije zakona koja se ti~e osumnji~enih za jeres?"
"Ne, nisam..."
"Odredba kaè: 'Ukoliko osumnji~eni odre~no odgovori ~etiri puta, pitanja se
mogu ponoviti sa upotrebom stezaljke za ruku dok se ne do|e do odgovora.' Sada }u
ponoviti, ukoliko ne èli{ da povu~e{ neki od odre~nih odgovora."
"Ne", re~e Ganil, zbunjen, obaziru}i se po okupljenim praznim licima, po
visokim zidinama. Kada su doneli nekakvu zdepastu drvenu ma{inu i zatvorili mu
desnicu u nju, i dalje je bio vi{e zbunjen nego upla{en. Kakve su to besmislice? Li~ilo je
na njegovu inicijaciju, kada su se toliko potrudili da ga upla{e; tog puta uspeli su.
"Kao mehani~ar", govorio je zlatni sve{tenik, "zna{ kako se koristi poluga,
majstore Ganile. Ho}e{ li povu}i re~?"
19
"Ne", re~e Ganil, malo namr{ten. Primetio je da sada izgleda kao da mu se

desna ruka zavr{ava kod zgloba, poput Jinove.
"Vrlo dobro." Jedan straàr poloì ruke na polugu koja je virila iz drvene kutije,
a zlatni sve{tenik re~e: "Jesi li bio prijatelj Meda Fermana?"
"Ne", re~e Ganil. Odgovorio je 'ne' na svako pitanje ~ak i kada je prestao da
~uje sve{tenikov glas; nastavio je da govori 'ne' dok nije za~uo kako mu se glas me{a sa
pljeskavim odjekom sa zidova iznad dvori{ta: ne, ne, ne, ne.
Svetlost do|e i ode, ki{a mu je, hladna, padala na lice, pa je prestala, neko je
poku{avao da mu pomogne da se uspravi. Njegov sivi ogrta~ zaudarao je, povra}ao je od
bola. Na tu pomisao ponovo mu se smu~i. "Polako, sada", {aptao mu je straàr.
Nepokretni beli i ùti redovi jo{ su bili okupljeni, lica bezizraàjna, o~i su piljile... ali
vi{e ne u njega.
"Jereti~e, poznaje{ li ovog ~oveka?"
"On mi je ko-majstor."
"Jesi li mu govorio o crnim ve{tinama?"
"Da."
"Jesi li ga nau~io crnim ve{tinama?"
"Ne. Poku{ao sam." Glas mu za{kripa; ~ak i u ti{ini dvori{ta, gde je jedino
morao da nadja~a {apat ki{e, bilo je te{ko ~uti Medove re~i. "Bio je previ{e glup. Nije
smeo i nije umeo da u~i. Bi}e taj dobar glavni majstor." Hladne, plave o~i gledale su
pravo u Ganila bez saàljenja ili preklinjanja.
Zlatni sve{tenik okrenu ponovo lice prema dvori{tu. "Nema dokaza protiv
osumnji~enog Ganila. Moè{ i}i, osumnji~eni. Do|i ovde sutra u podne da prisustvuje{
izvr{enju presude. Nedolazak }e se smatrati dokazom tvoje krivice." Pre nego {to je
shvatio, straàri povedo{e Ganila iz dvori{ta. Doveli su ga do bo~ne kapije Univerziteta i
zamandalili vrata za njime uz metalni tresak. Stajao je tamo neko vreme, onda ~u~nuo na
plo~nik, pritisnuv{i pocrnelu {aku prekrivenu usirenom krvlju uz grudi ispod ogrta~a.
Ki{a je {aptala oko njega. Niko nije prolazio. Tek pred sumrak digao se i hodao, ulicu po
ulici, ku}u po ku}u, korak po korak, preko grada do Jinove ku}e.
U senci ulaza jedna druga senka pokrene se, progovori: "Ganile!" On stade.
"Ganile, ne marim {to si osumnji~en. Svejedno mi je. Vrati se ku}i sa mnom. Otac }e te
primiti nazad u radionicu. Ho}e ukoliko to ja zatraìm."
Ganil je }utao.
"Po|i sa mnom. êkala sam te, znala sam da }e{ do}i ovde, sledila sam te i
ranije." Njen nervozni, slavodobitni smeh brzo zamre.
"Pusti me, Lani."
"Ne. Zbog ~ega dolazi{ u ku}u starog Jina? Ko tu ìvi? Kako joj je ime? Vrati
se sa mnom, mora{, otac ne}e primiti osumnji~enog nazad u radionicu ukoliko ja ne..."
Jinova vrata nikada nisu bila zaklju~ana. Ganil se progura pored nje i u|e,
zatvoriv{i ih za sobom. Nije bilo sluge; ku}a je bila mra~na, nema. Sve su ih odveli, sve
izu~avaoce, sve }e saslu{avati, mu~iti i ubijati.
"Ko je?"
20
Jin je stajao na podestu stepeni{ta, svetlost svetiljke blistala mu je na sedoj kosi.

Pri{ao je Ganilu i pomogao mu uz stepenice. Ganil je govorio veoma brzo: "Pra}en sam
dovde, re~ je o jednoj devojci iz radionice, Lijevoj k}erci, ukoliko mu bude rekla, on }e
ti prepoznati ime, posla}e ovamo straè..."
"Poslao sam sve ostale odavde pre tri dana." Na zvuk Jinovog glasa Ganil
zastade, zagleda se u star~evo izborano, smireno lice, a onda re~e detinjasto: "Gle", i
podiè desnu ruku, "gle, kao tvoja."
"Da. Do|i, sedi, Ganile."
"Osudili su ga. Ne mene, mene su pustili. Rekao je da nije mogao da me nau~i
ni~emu, da nisam u stanju da u~im. Da me spase..."
"A i tvoju matematiku. Do|i sad ovamo, sedi."
Ganil se sabra i poslu{a. Jin ga natera da legne, a onda u~ini ono {to je mogao
da mu o~isti i previje {aku. A onda sede izme|u Ganila i uàrene vatre i {i{tavo uzdahnu.
"Pa", re~e on, "sada si osumnji~en za jeres. Ja sam to bio dvadeset godina. Navikne se
~ovek... Ne brini za na{e prijatelje. Ali ukoliko devojka kaè Liju i tvoje ime poveù sa
mojim... Najbolje da napustimo Edun. Odvojeno. Ali no}as."
Ganil ni{ta ne re~e. Napustiti radionicu bez odobrenja glavnog majstora zna~ilo
je izop{tenje, gubitak majstorstva. Oduze}e mu njegovu sopstvenu struku. [ta je mogao
da radi sa obogaljenom rukom, kuda da po|e? Nikada u ìvotu nije izi{ao iz Eduna.
Ti{ina ku}e {irila se iznad i ispod njega. Ganil se napinjao da ~uje zvuke sa
ulice, te{ke korake ~ete straàra koji stiù da ga ponovo uhapse. Morao je da ode, da
pobegne, no}as... "Ne mogu", re~e naglo. "Moram da budem - da budem na Univerzitetu
sutra u podne."
Jin je znao {ta to zna~i. Ponovo se ti{ina sklopi oko njih. Star~ev glas bio je
veoma suv i umoran kada je ponovo progovorio. "To ti je uslov osloba|anja, ha? U redu;
idi i u~ini to; ne}e{ valjda da te gone kroz êtrdeset gradova kao osu|enog jeretika.
Osumnji~ene ne love, samo ih prokazuju. To je pogodnije. Odspavaj sada, Ganile. Pre
nego {to po|em re}i }u ti gde }emo se sresti. Po|i {to pre moè{; i putuj lako..."
Ali kada je Ganil napustio ku}u u kasno prepodne, nosio je ne{to sa sobom,
svitak hartije skriven ispod ogrta~a, svaki list bio je ispisan od ivice do ivice
razgovetnim rukopisom Meda Fermana: 'Trajektorije', 'Brzina tela u padu', 'Priroda
kretanja'... Jin je oti{ao pre zore, smireno je otkasao iz grada na sivom magarcu. "Vidimo
se u Kelingu" bile su jedine njegove re~i opro{taja sa Ganilom. Ganil nije video nijednog
drugog izu~avaoca. Samo robovi, sluge, prosjaci, {kolarci na raspustu i ène sa
guvernantama i rasplakanom decom stajali su sada sa njime u mutnom podnevnom
svetlu na velikom glavnom dvori{tu Univerziteta. Samo su se {ljam i besposli~ari okupili
da vide smrt jeretika. Jedan sve{tenik naredi Ganilu da stane u sam prvi red gomile.
Mnogi su se radoznalo osvrtali prema njemu dok je sam stajao tamo u majstorskom
ogrta~u.
Sa druge strane trga, pred gomilom, video je devojku u ljubi~astoj odori. Nije
bio siguran da li je to Lani. Zbog ~ega bi do{la da posmatra Medovu smrt? Nije znala {ta
je to {to je mrzela; ili {ta je volela. Ljubav koja samo èli da dobije, da poseduje,
21
~udovi{na je stvar, pomisli Ganil. Volela ga je, od njega ju je odvajala samo {irina trga.
Nikada ne}e hteti da vidi kako su je od njega razdvojili njeni sopstveni postupci,
neznanje, izgon, smrt.
Izveli su Meda neposredno pre podneva. Ganil mu na~as vide lice; bilo je
veoma bledo, sva njegova izobli~enost bila je izloèna, atavisti~ko bledilo koè, kose,
o~iju. Nije bilo odugovla~enja; sve{tenik u zlatnoj odori digao je prekr{tene ruke u
prizivanju Sunca koje je stajalo, nevi|eno, usred podneva iza nakupina oblaka, a kada je
spustio ruke, baklje su prinete naramcima drveta oko loma~e. Dim po~e da se vije prema
gore, iste sivo-ùte boje kao oblaci. "Neka ga prvo ugu{i dim..." Ali drvo je bilo suvo i
brzo se razgorevalo. On oseti vrelinu na licu, na slepoo~nici na kojoj je vatra ostavila
oìljak. Pored njega mladi sve{tenik poku{a da se odmakne, nije mogao od gomile koja
se gurala, piljila, uzdisala, pa je nepokretno stajao, malo se njihao i dahtao. Dim je sada
bio gust, skrivao je plamenove i figuru me|u njima. Ali Ganil je mogao da mu ~uje glas,
sada ne vi{e tih, ve} glasan, veoma glasan. ûo ga je, prisilio je sebe da ga ~uje, ali
istovremeno u svom duhu slu{ao je mirni glas, blag, kako nastavlja: "[ta je to Sunce?
Zbog ~ega prelazi preko neba?... Da li vidi{ zbog ~ega su mi potrebni tvoji brojevi?...
Umesto XII, napi{i 12... Postoji jo{ jedna brojka, brojka koja ozna~ava Ni{ta."
Vri{tanje prestade, ali ne i blagi glas.
Ganil podiè glavu. Gomila se rasipala; mladi sve{tenik kle~ao je na plo~niku
pored njega, molio se i glasno jecao. Ganil diè pogled prema te{kom nebu i onda krenu
sam ulicama grada i kroz gradsku kapiju prema severu, u izgnanstvo i prema svome
domu.
KUTIJA MRAKA
Kada je moja k}erka Karolina imala tri godine, do{la mi je sa malom drvenom
kutijom u ru~icama i rekla: "Pogodi ta je u vovoj kufiji!" Poga|ala sam gusenice,
mi{eve, slonove itd. Ona je odmahnula glavom, nasme{ila se jednim neizrecivo
vilinskim osmehom, malo otvorila kutiju tako da mogu tek da zavirim unutra i rekla:
"Mrak."
Otud ova pri~a.
Po mekom pesku obale mora kora~ao je de~ak i nije ostavljao tragove.

Galebovi su kliktali po sjajnom nebu bez sunca, pastrmke su iskakale iz okeana slatke
vode. Daleko na obzorju, morska zmija odiè se na~as u sedam ogromnih lukova i
potom, uz riku, zaroni. Dete zazvi`di, ali morska zmija, zauzeta lovom na kitove, nije
ponovo izranjala. Dete nije nastavljalo hod i nije bacalo senku, iza njega nisu ostajali
tragovi na pesku izme|u litice i mora. Pred njim uzdizao se travom pokriveni zemljouz
na kome se nalazila ku}ica na ~etiri noge. Dok se pelo stazom uz liticu, ku}a posko~i i
protrlja prednje noge jednu o drugu poput advokata ili muve; ali kazaljke sata unutra,
koje su pokazivale deset minuta do deset, nisu se ni pomakle.
22
"[ta to ima{, Diki?" upita mati dok je dodavala per{un i zrnce bibera ze~jem
gula{u koji je vrio u retorti.
"Kutiju, mama."
"Gde si je na{ao?"
Mamin Doma}i sko~i sa krovne grede ukra{ene crnim lukom i, omotav{i joj se
oko vrata poput lisi~jeg krzna, re~e: "Pored mora."
Diki klimnu. "Tako je. Izbacilo je more."
"A {ta ima unutra?"
Doma}i ni{ta ne re~e, nego je samo preo. Ve{tica se okrene da pogleda u
sinovljevo oblo lice. "[ta ima unutra?" ponovi ona.
"Mrak."
"Oh? Da vidimo."
Kada se sagla da pogleda, Doma}i, koji je i dalje preo, zatvori o~i. Drè}i kutiju
uz grudi, de~a~i} veoma pa`ljivo od{krinu poklopac.
"Zaista", re~e mu majka. "A sada je ostavi negde, nemoj da se vucara. Pitam se
gde li se deo klju~. Idi trkni, operi ruke. Sto~i}u, postavi se!" I dok je dete pokretalo
te{ku ru~ku pumpe u dvori{tu i pljuskalo lice i ruke, koliba stade da odzvanja zveketom
tanjira i vilju{aka koji su se pojavljivali ni iz ~ega.
Posle obroka, kada je majka oti{la na prepodnevni po~inak, Dik uze vodom
izbeljenu, peskom ulepljenu kutiju sa svoje police za dragocenosti i po|e sa njom preko
dina, dalje od mora. Crni Doma}i ga je sledio u korak, strpljivo je tr~kao po pesku kroz
grubu travu, jedina senka koju je imao.
Na najvi{oj ta~ki prolaza princ Rikard okrene se u sedlu da pogleda unazad

preko perjanica i barjaka svoje vojske, preko dugog puta koji se spu{tao u dubinu, prema
kulama obeleènim zidinama o~evog grada. Pod nebom bez sunca ovaj je titrao usred
ravnice, loman i bez ikakve senke poput bisera. Kada ga je tako gledao, znao je da ovaj
ne moè nikada biti zauzet i srce mu je pevalo od ponosa. On dade zapovednicima znak
da narede brzi mar{ i obode konja. Ovaj se propne i stu{ti u galop, dok se njegova
grifonka obori i krikne iznad njega. Za~ikivala je belog konja, sunovratila bi se pravo na
njega {kljocaju}i kljunom i skrenula u stranu u poslednji ~as; konj, nezauzdan, besno bi
{kljocnuo zubima za njenim zmijskim repom ili bi se propeo da je zaka~i srebrnim
kopitima. Grifonka bi zakvocala i zaurlala, napravila krug iznad dina i uz kre{tanje
stu{tila se i ponovila ~itavu varku. Upla{en da je to ne izmori pre bitke, Rikard joj najzad
stavi povodac, posle ~ega je mirno letela uz njegov bok, predu}i i cvrku}u}i.
More je po~ivalo pred njim; negde podno litica skrivale su se neprijateljske
snage koje je vodio njegov brat. Put je krivudao naniè i postajao sve peskovitiji, more
se pojavljivalo ~as sleva, ~as zdesna, svaki put sve bliè. Najednom puta nestade u
dubini; beli konj sko~i preko procepa od deset stopa i zagalopira preko plaè. Kada je
izbio izme|u nanosa peska Rikard ugleda dugi niz ljudi rastegnut preko peska, a iza tri
broda crnih pramaca. Njegovi ljudi spu{tali su se niz padinu, rojili iznad dina, plave
zastave {ibale su na primorskom vetru, glasovi slaba{ni naspram zvukova mora. Bez
23
upozorenja ili pregovora dve sile se susreto{e, ma~ na ma~ i ~ovek na ~oveka. Uz
siloviti, kre{tavi vrisak grifonka se vine u vazduh, istrgne povodac iz Rikardove ruke, a
onda se obori poput sokola, isturenih kandì i kljuna, na visokog ~oveka u sivom, vo|u
neprijatelja. Ali ma~ visokog ~oveka bio je isukan. Kada mu gvozdeni kljun {kljocnu
prema ramenu, u poku{aju da mu dohvati grlo, gvozdeni ma~ zabi se napred i navi{e i
raspori trbuh grifonke. Ona se presamiti u vazduhu i pade, oboriv{i ~oveka zamahom
ogromnog krila, urlaju}i, pesak se zacrne od njene krvi. Visoki ~ovek teturavo se uspravi
i odse~e joj glavu i krila i okrenu se, napola zaslepljen od peska i krvi, tek kada se
Rikard gotovo oborio na njega. Bez re~i okrenu se i podiè ma~ koji se pu{io da parira
Rikardovom udarcu. On poku{a da udari po nogama konja, ali nije uspeo, jer ìvotinja se
povla~ila, propinjala, pa bi tako jurnula na njega, a Rikardov ma~ sekao je odozgo. Ruke
visokog ~oveka oteà{e; dahtao je. Rikard mu nije davao predaha. Ponovo visoki ~ovek
podiè ma~, saè se i primi siktavi udarac bratovljevog ma~a posred lica okrenutog
navi{e. On pade bez re~i. Sme|i pesak obori mu se preko tela poput malog pljuska sa
kopita belog pastuva kada Rikard obode ovoga prema mestu gde je borba bila najgu{}a.
Napada~i su se tvrdoglavo borili, sve malobrojniji i malobrojniji, a i ta manjina
potiskivana je korak po korak prema moru. Kada je preostala samo grupica od njih
dvadesetak oni se razbi{e i o~ajni~ki potr~a{e za brodovima, odgurnu{e ih kada su se
na{li do grudi u obalskim talasima i uspentra{e se na palubu. Rikard povika svojim
ljudima. Oni mu pri|o{e preko peska, biraju}i put izme|u ise~enih le{eva. Te{ki
ranjenici poku{avali su da dopuze do njega na rukama i kolenima. Sve {to je bilo u
stanju da kora~a prikupilo se u stroj u udubljenju podno dine na kojoj je stajao Rikard.
Iza njega, na pu~ini, u dubokim vodama, tri crna broda po~ivala su nepokretna; veslima
su odràvala ravnoteù.
Rikard sede, sam na vrhu dine me|u retkom travom. On pogne glavu i poloì
ruke preko lica. Pokraj njega, beli konj stajao je nepomi~no poput konja od kamena.
Ispod njega, ljudi su mu nemo stajali. Iza njega na obali visoki ~ovek lica oblivenog
krvlju leào je pokraj tela grifonke, a drugi mrtvi po~ivali su pogleda uperenih u nebo na
kome nije bilo nikakvog sunca.
Dune slaba{ni nalet vetra. Rikard podiè lice, veoma mrko, iako mlado. On
dade znak svojim zapovednicima, vine se u sedlo i po|e kasom oko dina nazad prema
gradu, ne ~ekaju}i da vidi kako crni brodovi prilaze obali gde njihovi vojnici mogu da se
ukrcaju, niti kako njegova sopstvena vojska popunjava redove i mar{ira za njim.
Grifonka prohuja iznad njega sa krikom, a on diè ruku i isceri se na ogromno stvorenje
kada ovo poku{a da mu sleti na zglavak u rukavici, mlate}i krilima i kre{te}i poput
ma~ora. "Ti nevaljala grifonko", re~e on, "ti koko{ko jedna, beì ku}i u svoj pili}arnik!"
Uvre|eno, ~udovi{te klikne i odjedri isto~no, prema gradu. Iza njega, vojska se pela kroz
bregove ne ostavljaju}i za sobom traga. Iza njih, sme|i pesak po~ivao je gladak poput
svile, bez ijedne mrlje. Crni brodovi, dignutih jedara, ve} su dobro odmakli prema moru.
Na krmi prvog od njih stajao je visoki ~ovek u sivom, mrkog lika.
Biraju}i lak{i put ku}i, Rikard pro|e nedaleko od ~etvorono`ne ku}ice na
zemljouzu. Ve{tica stade na ulaz da ga pozdravi. On odgalopira do tamo i onda,
24
zategav{i uzde odmah ispred vratnica malog dvori{ta, pogleda mladu ve{ticu. Bila je
blistava i tamna poput ugaraka, crna kosa {ibala joj je na morskom vetru. Gledala ga je,
oklopljenog u belo na belom konju.
"Prin~e", re~e ona, "previ{e ~esto ide{ u bitku."
On se nasmeja. "[ta da radim - da dopustim da moj brat digne opsadu oko
grada?"
"Da, pusti ga da to u~ini. Nijedan ~ovek ne moè zauzeti grad."
"Znam. Ali otac moj, kralj, prognao ga je i on ne sme poloìti nogu ~ak ni na
na{u obalu. Ja sam vojnik svoga oca i borim se kako on naredi."
Ve{tica pogleda prema moru, zatim ponovo prema mladi}u. Tamnoputo lice
postade joj o{trije, nos i brada {tr~ali su demonski, o~i sevale. "Sluì i neka te sluè",
re~e ona, "vladaj i neka nad tobom vladaju. Brat ti je odabrao da niti sluì, niti vlada...
Poslu{aj me, prin~e, pripazi se." Lice joj se ponovo ogreja lepotom. "More jutros donosi
darove, vetar duva, kristali prskaju. Pripazi se."
On ozbiljnim naklonom iskaza zahvalnost, a onda okrenu konja i nestade, beo
poput galeba nad dugom krivinom dina.
Ve{tica se vrati u ku}icu i baci pogled po jedinoj odaji da vidi da li je sve na
svom mestu: {i{mi{i, crni luk, kotli}i, prostirke, metle, krastavo kamenje, kristalne kugle
(mada napukle), maju{ni polumesec visio je sa dimnjaka, Knjige, Doma}i... Ona se
ponovo obazre, a onda poùri napolje i pozove: "Diki!"
Vetar sa zapada sada je bio hladan, povijao je grubu travu.
"Diki!... Mac, mac, mac!"
Vetar joj dohvati glas sa usana, iskida ga u par~i}e i oduva.
Ona pucnu prstima. Metla jurnu kroz vrata, vodoravna i na otprilike dve stope
iznad tla, dok je ku}ica drhturila i skakutala od uzbu|enja. "Zapu{i labrnju!" dreknu
ve{tica i vrata se poslu{no zatvore. Ona se pope na metlu i uzlete u dugom, glatkom luku
prema jugu niz plaù, tu i tamo viknuv{i: "Diki! ... Do|i, mac, mac, mac!"
Kada se priduìo svojim ljudima, mladi princ sjaha da bi hodao sa njima. Kada
do|o{e do prevoja i ugleda{e pod sobom grad u dolini, on oseti kako ga neko vu~e za
ogrta~.
"Prin~e..."
Mali de~ak, toliko mali da je jo{ bio dundast i oblih obraza, stajao je, upla{enog
pogleda i drào izudaranu kutiju prljavu od peska. Pokraj njega jedna crna ma~ka {iroko
se sme{ila. "More je ovo izbacilo - to je za princa kopna, znam da jeste - molim te,
primi to."
"[ta je unutra?"
"Mrak, gospodine."
Rikard uze kutiju i posle kratkog oklevanja malo je otvori, tek da bude
od{krinuta. "Obojena je u crno iznutra", re~e on uz opori osmeh.
"Ne, prin~e, stvarno nije. Otvori je {ire!"
Rikard pa`ljivo odiè poklopac vi{e, palac ili dva i zaviri unutra. Onda je brzo
zalupi, jo{ dok je dete govorilo: "Nemoj da ga vetar izduva napolje, prin~e!"
25
"Odne}u ovo kralju."

"Ali to je za tebe, gospodine..."
"Svi darovi mora pripadaju kralju. Ali hvala ti za to, de~a~e." Gledali su jedan
drugoga na trenutak, mali, obli de~ak i ~vrsti, blistavi mladi}; onda se Rikard okrete i
ode dugim koracima, dok je Diki polako i{ao niz bregove, }utljiv i nemiran. Za~uo je
maj~in glas izdaleka prema jugu i poku{ao da odgovori; ali vetar mu ponese povik prema
kopnu, a Doma}i je i{~ezao.
Bronzane gradske dveri otvori{e se kada se pojavi{e trupe. Psi ~uvari lajali su,
straàri su stajali mirno, narod grada klanjao se do zemlje dok je Rikard na konju
kloparao punim galopom uz mermerne ulice prema palati. Kada je u{ao, on baci pogled
na ogromni, bronzani sat na zvoniku, najvi{em od devet belih tornjeva palate.
Nepokretne kazaljke pokazivale su deset minuta do deset.
U dvorani za prijeme otac ga je ~ekao: èstoki, sedokosi ~ovek krunisan
gvo`|em, {ake su mu stezale glave gvozdenih himera koje su mu obrazovale oslonce za
ruke na prestolu. Rikard kle~e i pognute glave, ne podiù}i pogled ni za tren, izvesti o
uspehu svoje misije. "Izgnanik je ubijen, zajedno sa najve}im delom njegovih ljudi;
ostali su pobegli u svojim brodovima."
Odgovori mu glas poput gvozdenih vrata pokrenutih na neupotrebljavanim
{arkama. "Dobro si to obavio, prin~e."
"Donosim ti poklon od mora, gospodaru." Glave i dalje pognute, Rikard podiè
drvenu kutiju.
Duboko reànje dopre iz grla jednog od izrezbarenih ~udovi{ta prestola.
"To je moje", re~e kralj tako o{tro da Rikard diè pogled na~as i vide kako su se
zubi himera ogolili, dok su kraljeve o~i sevale.
"Zbog toga ti je i donosim, gospodaru."
"To je moje - ja sam je dao moru, ja li~no! A more je ispljunulo moj poklon."
Dugo }utanje, a onda kralj progovori blaè. "Pa, zadrì je, prin~e. More je ne èli, a ni ja.
U tvojim je rukama. Drì je - zaklju~anu. Drì je zaklju~anu, prin~e!"
Rikard, na kolenima, nakloni se jo{ dublje, zahvalan i zadovoljan, a onda ustade
i ode unatrag dugim hodnikom, ne diù}i pogled. Kada je izi{ao u blistavo predvorje,
oficiri i plemi}i okupi{e se oko njega, spremni kao i obi~no da se raspituju o bitki, da se
smeju, piju i razgovaraju. On pro|e izme|u njih bez ijedne re~i ili pogleda i ode do
sopstvenih odaja, sam, nose}i kutiju pa`ljivo u obe ruke.
Njegova blistava soba bez senki, bez prozora, bila je po svim zidovima
ukra{ena {arama od zlata sa umetnutim topazima, opalima, kristalima i, najìvljim od
svih dragulja, plamenovima sve}a nepokretnim na zlatnim sve}njacima. On spusti kutiju
na stakleni sto, zbaci ogrta~, otpasa pojas za ma~ i sede uz uzdah. Grifonka upade iz
spava}e sobe, kandè su joj strugale po podu ukra{enom mozaikom, i zabi mu veliku
glavu u krilo, ~ekaju}i da joj po~e{e pernatu grivu. Po sobi se {unjala i ma~ka, vitka i
crna; Rikard je nije ni primetio. Palata je bila puna ìvotinja, ma~aka, pasa, majmuna,
veverica, mladih hipogrifova, belih mi{eva, tigrova. Svaka dama imala je sopstvenog
jednoroga, svaki dvoranin imao je tuce ljubimaca. Princ je imao samo jednog, grifonku
26
koja se uvek borila uz njega; njegov jedini prijatelj koji nikada nije postavljao pitanja.
ê{ao je grifonkinu grivu i ~esto spu{tao glavu da bi se sreo sa pogledom njenih
okruglih o~iju, punim ljubavi, a tu i tamo okrenuo bi se i prema kutiji na stolu. Nije bilo
klju~a kojim se mogla zaklju~ati.
Muzika je blago svirala iz udaljene sobe, beskrajno preplitanje nota poput
zvuka vodoskoka.
On se okrete da pogleda sat na kaminu, ornamentirani kvadrat od zlata i plavog
emajla. Bilo je deset minuta do deset: vreme da se digne i opa{e ma~, sazove ljude i
krene u bitku. Izgnanik se vra}ao, re{en da zauzme grad i preotme presto, nasledstvo.
Njegovi crni brodovi moraju se oterati na more. Bra}a se moraju boriti, jedan od njih
mora da pogine, a grad mora biti spasen. Rikard ustade, a grifonka smesta posko~i
{ibaju}i repom, spremna za borbu. "Dobro, do|i!" re~e joj Rikard, ali glas mu je bio
hladan. On gurnu ma~ u kanije prekrivene biserjem i opasa ga, a grifonka zacvile od
uzbu|enja i protrlja mu kljun o ruku. Nije odgovarao. Bio je umoran i tuàn, ùdeo je za
ne~im - za ~im? Da ~uje muziku koja se prekida, da jednom progovori sa bratom pre
nego {to otpo~nu boj... nije znao. Naslednik i branilac, morao se pokoravati. On poloì
srebrni kalpak na glavu i okrenu se da podigne ogrta~, ba~en preko stolice. Biserne
kanije obe{ene o pojas za~angrlja{e o ne{to iza njega; on se okrenu i vide kako kutija leì
na podu, otvorena. Dok je stajao i gledao je istim hladnim, odsutnim pogledom, ne{to
crnila poput dima skupi se oko nje na podu. On se saè i podiè je, a mrak mu pote~e
preko ruku.
Grifonka se povu~e uz cviljenje.
Visok i oklopljen u belo, plavokos, sa srebrnim kalpakom u blistavoj sobi bez
senki, Rikard je stajao i drào otvorenu kutiju, gledao gustu tminu koja je lagano kapala
iz nje. Sada je svuda oko njegovog tela, ispod ruku, bio sumrak. Nepokretno je stajao.
Onda polako podiè kutiju, pravo iznad glave, i prevrnu je.
Tmina mu pote~e preko lica. On se obazre, jer se udaljena muzika prekinula i
sve je bilo veoma tiho. Sve}e su gorele, ta~ke svetlosti odraàvale su pege zlata i
ljubi~aste prisenke sa zidova i tavanice. Ali svi uglovi bili su mra~ni, iza svake stolice
po~ivala je tmina, a kada Rikard okrenu glavu, senka mu posko~i po zidu. On se tada
hitro pokrenu i ispusti kutiju, jer u jednom crnom uglu opazio je crvenkasti sjaj dva
ogromna oka. - Grifonka, razume se. On ispruì ruku i progovori joj. Nije se pokrenula,
ve} je samo ispustila neobi~ni, metalni krik.
"Ma hajde! Zar se pla{i{ mraka?" re~e on, a onda, odjednom, i sam se upla{i.
On isuka ma~. Ni{ta se nije micalo. On napravi korak unatrag prema vratima; ~udovi{te
sko~i. On vide kako se crna krila {ire preko tavanice, gvozdeni kljun, kandè; njena
masa na{la se preko njega pre nego {to je mogao da zabije ma~ navi{e. Borio se,
ogromni kljun {kljocao mu je prema vratu, a kandè su mu kidale ruke i grudi, dok nije
oslobodio ruku sa ma~em i uspeo da zase~e, i{~upa i ponovo zase~e. Drugi udarac
napola odse~e vrat grifonke. Ona pade; leàla je previjaju}i se u senkama me|u
razbijenim staklom, a onda je leàla bez pokreta.
27
Rikardov ma~ ispade i za~angrlja po podu. Ruke su mu bile lepljive od njegove

sopstvene krvi i jedva da je mogao da vidi; udarci krila grifonke pogasili su i poobarali
sve sve}e izuzev jedne. Pipao je dok nije na{ao stolicu, a onda sede. Posle jednog ~asa,
iako se jo{ borio za dah, on u~ini ono {to je uradio na vrh dine posle bitke: pognu glavu i
sakri lice u ruke. Bila je potpuna ti{ina. Jedna sve}a treptala je na drà~u, slaba{no se
odraàvala u grozdu topaza na zidu iza nje. Rikard podiè glavu.
Grifonka je nepokretno leàla. Krv joj se razlila u lokvu, crna poput prve
prosute tmine iz kutije. Gvozdeni kljun bio joj je otvoren, o~i otvorene, poput dva crvena
kamena.
"Mrtva je", re~e slabi, meki glas, dok se ma~ka ve{tice oprezno probijala
izme|u par~adi razbijenog stola. "Jednom i zauvek. Slu{aj me, prin~e!" Ma~ka sede i
uredno omota rep oko {apa. Rikard je nepokretno stajao, praznog lica, dok ga nagli zvuk
ne natera da se prene: malo ting! u blizini. Onda sa tornja nad njime siloviti, mutni udar
zvona stade da odzvanja u kamenu poda, u njegovim u{ima, krvi. âsovnici su
otkucavali deset.
ûo je lupanje po vratima, a povici su odjekivali hodnicima palate, pome{ani sa
poslednjim, tutnjavim udarcima zvona, kricima prestra{enih ìvotinja, dozivanjem,
naredbama.
"Zakasni}e{ u bitku, prin~e", re~e ma~ka.
Rikard je pipao po krvi i senkama za ma~em, gurnuo ga u kanije, ogrnuo se i
po{ao prema vratima.
"Danas }e biti popodneva", re~e ma~ka, "i sumraka, i pa{}e no}. Uve~e }e jedan
od vas do}i ku}i u grad, ti ili tvoj brat. Ali samo jedan od vas, prin~e."
Rikard je na trenutak nepokretno stajao. "Da li sada napolju sija sunce?"
"Da, sija - sada."
"Pa, onda je vredelo", re~e mladi}, otvori vrata i odva`no kro~i u halabuku i
paniku suncem obasjanih hodnika, dok se senka crnela za njim.
RE^ OSLOBA\ANJA
Dve pri~e koje slede predstavljaju moj prvi prilazak i istraìvanja po

'sekundardnom svetu' Zemljomorja, o kome sam kasnije napisala tri romana. Najpre
nisam mnogo znala o tom mestu i ~itaoci upoznati sa trilogijom primeti}e da su trolovi u
nekoj ta~ki istrebljeni u Zemljomorju, te da je istorija zmaja Jevoda pomalo nejasna.
(Mora biti da je boravio na ostrvima Satins nekoliko decenija ili mo`da vekova pre nego
{to ga je Ged prona{ao i zatvorio na ostrvu Pendor). Ali tako ne{to se i moè o~ekivati
od zmajeva, koji odbijaju da se pokore jednosmernim, razlo`nim zahtevima istorije,
budu}i da su mitski i niti su vezani vremenom, niti oni njega vezuju.
'Pravilo imena' prvi put istraùje su{tinski element toga kako magija deluje u
Zemljomorju. 'Re~ osloba|anja' nagove{tava kraj poslednje knjige u trilogiji, romana
'Najdalja obala', opisom sveta mrtvih. Tako|e otkriva i odre|enu opsednutost drve}em
koja, jednom kada je primetite, neprekidno ni~e kroz ~itavo moje delo. Mislim da sam
28
nepobitno naj{umskiji pisac nau~ne fantastike. Sve je u redu {to se ti~e vas ostalih koji
ste si{li, razvili {aku kao alatku, uspravno drànje i tome sli~no. Ima nas jo{ po neko
tamo gore, ljuljamo se.
Gde je bio? Pod je bio tvrd i sluzav, vazduh crn i smrdljiv, i to je bilo sve.
Izuzev glavobolje. Pru}en na vla`nom podu Festin zaje~a, a onda re~e: "[tape!" Kada
mu ~arobnja~ki {tap od drveta jove ne do|e u ruku, znao je da je u opasnosti. On sede i,
budu}i da nije imao {tap kojim bi napravio valjano svetlo, kresnuo je iskru izme|u palca
i kaìprsta, promrmljav{i odgovaraju}u Re~. Plava svetlost lutalica isko~i iz iskre i
slaba{no zalebdi po vazduhu, psikaju}i. "Gore", re~e Festin, a vatrena lopta lelujala je
navi{e sve dok nije osvetlila vrata-poklopac vrlo visoko, toliko visoko da Festin, kada se
odasla u vatrenu loptu, na trenutak vide sopstveno lice ~etrdeset stopa niè kao bledu
ta~ku u tmini. Svetlost se nije odraàvala na vla`nim zidovima; ovi su ispleteni od no}i,
od ~arolija. On se vrati u sebe i re~e: "Gasi." Vatra izdahnu. Festin je sedeo u tmini i
puckao zglavcima.
Mora da su ga nad~arali sa le|a, iznenada; jer poslednje ~ega se se}ao bila je
{etnja kroz njegovu li~nu {umu i razgovor sa drve}em. U poslednje vreme, tokom tih
usamljenih godina sredi{njice njegovog ìvota, bio je optere}en ose}ajem protra}enosti,
nepotro{ene snage; i zato, budu}i da mu je bilo potrebno da se nau~i strpljenju, napustio
je naselja i oti{ao da saobra}a sa drve}em, naro~ito hrastovima, kestenovima i sivom
jovom, ~ije korenje je dubokoj vezi sa teku}om vodom. Pro{lo je {est meseci otkako je
razgovarao sa ljudskim bi}em. Bio je zauzet onim najneophodnijim, nije bacao ~ini i
nikoga nije uznemiravao. Ko ga je onda za~arao i zatvorio ga u taj smrdljivi bunar?
"Ko?" naredi on zidovima da mu odgovore, i lagano se ime prikupi na njima i pote~e
prema njemu poput guste, crne kapi iznojene iz pora kamena i spora gljivica: "Vol."
Na trenutak Festin je i sam bio u hladnom znoju.
Davno je bilo kada je prvi put ~uo za Vola Groznog, za koga se govorilo da je
vi{e od ~arobnjaka, pa ipak manje od ~oveka; koji je i{ao od ostrva do ostrva Spoljnih
Prostranstava, ra{~injavao dela Prastarih, porobljavao ljude, sekao {ume, upropa{}ivao
polja i zatvarao u podzemne grobnice svakog ~arobnjaka i maga koji bi poku{ao da se
bori protiv njega. Izbeglice sa uni{tenih ostrva uvek su pripovedale istu pri~u, da je
do{ao uve~e sa mra~nim prekomorskim vetrom. Njegovi robovi sledili su u brodovima;
njih su videli. Ali niko od njih nikada nije video Vola... Bilo je mnogo opakih ljudi i
stvorenja me|u Ostrvima i Festin, mladi ~arobnjak usredsre|en na u~enje, nije obra}ao
mnogo pa`nje na te pri~e o Volu Groznom. "Mogu ja da za{titim ovo ostrvo", mislio je,
jer je poznavao sopstvene neisku{ane mo}i, pa se vra}ao svojim hrastovima i jovama,
zvuku vetra u njihovom li{}u, ritmu rasta u njihovim zaobljenim deblima, granama i
gran~icama, ukusu sun~evog svetla na li{}u ili mra~ne podzemne vode oko korenja. -
Gde je sada to drve}e, njegova stara druìna? Da li je Vol uni{tio {umu?
Najzad razbu|en i na nogama, Festin napravi dva {iroka pokreta uko~enim
rukama i glasno povika Ime koje }e rasprsnuti sve brave i otvoriti svaka vrata koja je
~ovek na~inio. Ali ovi zidovi, opto~eni tminom no}i i imenom svog tvorca nisu obra}ali
29
pa`nju, nisu slu{ali. Ime odjeknu nazad, grmnu u Festinovim u{ima tako da on pade na
kolena, skrivaju}i glavu u rukama dok jeka ne zamre po svodovima nad njim. A onda,
jo{ uzdrman povratnom vatrom, on sede, zami{ljen.
Bili su u pravu; Vol je bio snaàn. Ovde, na njegovom sopstvenom tlu, unutar
tamnice dignute ~inima, magija }e mu izdràti svaki direktni napad; a Festinova snaga
bila je prepolovljena gubitkom {tapa. Ali ~ak ni zarobljiva~ nije mu mogao oduzeti mo}i
oda{iljanja i preobraàja, vezane samo za njega. I zato, protrljav{i najpre glavu koja ga je
sada dvostruko bolela, on se preobrazi. Telo mu se be{umno pretopi u oblak fine
izmaglice.
Lenjo, lelujavo, izmaglica se odiè sa poda; klizila je uz sluzave zidove dok nije
na{la, tamo gde se svod spajao sa zidom, pukotinu poput vlasi kose. Curila je kroz nju
kapljicu po kapljicu. Gotovo da je ~itava pro{la kroz pukotinu kada vreli vetar, vreo
poput udara iz pe}nice, udari po njoj, rasipaju}i kapljice izmaglice, isu{uju}i ih.
Izmaglica se ùrno usisa nazad u tamnicu, spiralno se spusti prema podu, poprimi
Festinovo obli~je i ostade zadihano da leì. Preobraàj je emocionalni napor za sebi
okrenute ~arobnjake Festinove vrste; kada se tom naporu doda udarac usled suo~enja sa
neljudskom smr}u u tu|em obli~ju, iskustvo postaje uàsno. Festin je izvesno vreme
leào i naprosto disao. Bio je tako|e i ljut na sebe. Na kraju krajeva, bila je prili~no
priprosta ideja pobe}i u vidu magle. Taj trik zna svaka budala. Vol je verovatno naprosto
ostavio vru}i vetar da ~eka. Festin se prikupi u malog, crnog slepog mi{a, polete do
tavanice, preobrazi u tanku struju obi~nog vazduha i pocuri kroz pukotinu.
Ovoga puta se izvukao i lagano je duvao niz hodnik u kome se zatekao prema
prozoru, kada ga o{tri ose}aj opasnosti natera da se sabere i on se sklopi u prvi mali,
~vrsti oblik koji mu je pao na pamet - zlatni prsten. U pravi ~as. Uragan arkti~kog vetra
koji bi mu rasuo vazdu{no obli~je u bespovratni haos samo mu je neznatno rashladio
prstenasti oblik. Dok je oluja prolazila, on je leào na mermernom podu i pitao se u kom
obliku bi mogao najbrè da pobegne kroz prozor.
Prekasno, on po~e da se kotrlja. Ogromni trol praznog lica gazio je zastra{uju}e
preko poda; zatim zastade, dohvati prsten koji se brzo kotrljao i diè ga u ogromnu {aku
nalik kre~njaku. Trol ogromnim koracima pri|e vratima-poklopcu, podiè ih za
gvozdenu ru~ku, promrmlja vrad`binu i baci Festina dole u tminu. On pade ~etrdeset
stopa i zaustavi se na kamenom podu - klink.
Poprimiv{i pravo obli~je on sede i tmurno protrlja ugruvani lakat. Dosta je
preobraàja na gladan stomak. Gorko je ~eznuo za svojim {tapom, pomo}u koga je
mogao da prizove proizvoljno veliku ve~eru. Bez njega, iako je bio u stanju da se
preobrazi i da prizove odre|ene ~ini i sile, nije mogao da preobrazi ili sebi prizove bilo
kakvu materijalnu stvar - ni munju, ni jagnje}i but.
"Strpljenja", re~e Festin sebi, a kada je povratio dah on razloì svoje telo u
beskrajnu prefinjenost isparljivih ulja i pretvori se u miris pe~enog jagnje}eg buta.
Ponovo je pocurio kroz pukotinu. Trol koji je ~ekao sumnji~avo onju{i, ali Festin se ve}
pregrupisao u sokola i mahnuo krilima pravo prema prozoru. Trol se baci za njim,
proma{i za vi{e jardi i dreknu sna`nim, kamenim glasom: "Jastreba, hvataj jastreba!"
30
Obru{iv{i se preko za~aranog zamka prema svojoj {umi, koja je, mra~na, po~ivala na
zapadu, dok su mu sunce i blesak mora zaslepljivali o~i, Festin je jahao vetar poput
strele. Ali prona|e ga jedna brà strela. Kriknuv{i, on pade. Sunce, more i tornjevi
zavrte{e se oko njega i utrnu{e.
Ponovo se probudio na vla`nom podu tamnice; ruke, kosa i usne bili su mu

mokri od krvi. Strela ga je pogodila u krilo kao sokola, u rame kao ~oveka. Dok je
nepomi~no leào, on promrmlja vrad`binu da zatvori ranu. Kona~no je bio u stanju da
sedne i priseti se duè, dublje ~ini isceljivanja. Ali izgubio je mnogo krvi, a sa njome i
mo}i. Hladno}a mu se uvukla u ko{tanu sr`, a nju ni isceliteljske ~ini nisu mogle da
zagreju. U o~ima mu je bila tama ~ak i kada je kresnuo svelost lutalicu i osvetlio
smrdljivi vazduh: ista ona mra~na izmaglica koju je video dok je leteo iznad svoje {ume
i malih gradova svoje zemlje.
Od njega je zavisila odbrana te zemlje.
Nije mogao ponovo da proba direktni beg. Bio je preslab i preumoran. Budu}i
da je imao previ{e poverenja u svoje mo}i, izgubio je snagu. Sada }e svaki oblik koji
poprimi deliti njegovu slabost i biti zarobljen.
Drhte}i od hladno}e, ~u~ao je pu{taju}i vatrenu loptu da zapucketa poslednjim
dahom metana - mo~varnog gasa. Miris mu dovede u um sliku mo~vara koje se proteù
od zida {ume do mora, njegovih voljenih mo~vara u koje nije zalazio nijedan ~ovek, gde
su u jesen labudovi leteli, izduèni i ravni, gde su izme|u bara i {evara prema moru tekli
brzi, tihi poto~i}i. Oh, biti riba u jednom takvom potoku; ili, jo{ bolje, biti dalje
uzvodno, bliè izvoru, u {umi pod senkama stabala, u bistrom, sme|em rukavcu podno
korenja jove, po~ivati skriven...
Bila je to velika magija. Festin je nije izvodio ni{ta vi{e od bilo koga drugog ko
u izgnanstvu ili opasnosti ùdi za zemljom i vodama doma, vidi sopstveni ku}ni prag i
~ezne za njim, za stolom za kojim je nekada jeo, za granjem pokraj prozora sobe u kojoj
je spavao. Samo u snovima spoznaju i drugi izuzev velikih maga tu ~aroliju povratka
domu. Ali Festin, dok mu je hladno}a gmizala iz ko{tane srì u ìvce i vene, diè se
izme|u crnih zidova, pribra volju i po~e da stvara tu veli~anstvenu i nemu magiju.
Zidovi nestado{e. Bio je u zemlji; kamenje i granitne ìle umesto kostiju,

podzemna voda umesto krvi, korenje stvari umesto ìvaca. Poput slepog crva kretao se
kroz zemlju prema zapadu, lagano, tmina pred njime i iza njega. A onda, odjednom,
sveìna pote~e preko njegovih le|a i stomaka, ìvahno, neodoljivo, neiscrpno milovanje.
Bokovima on okusi vodu, oseti tok struje; o~ima bez kapaka video je pred sobom duboki
sme|i vir izme|u {irokih, razgranatih korenova jove. On se pra}aknu napred, srebrnast, u
senku. Oslobodio se. Stigao je ku}i.
Voda je bezvremeno tekla sa bistrog izvora. Leào je na pesku na dnu vira i
pu{tao da mu teku}a voda, ja~a od bilo kakve ~ini isceljenja, smiruje ranu i svojom
sveìnom spira onu mra~niju hladno}u koja je prodrla u njega. Ali dok je tako po~ivao,
on oseti i za~u drhtaje zemlje i te{ko gaènje po njoj. Ko je to sada kora~ao {umom?
31
Previ{e iznuren da poku{a da izmeni obli~je, on sakri svoje blistavo telo pastrmke ispod
luka korena jove i stade da ~eka.
Ogromni, sivi prsti brknu{e po vodi, uzmuti{e pesak. U tmu{i nad vodom
nejasna lica, prazne o~i nadnosili su se i nestajali, nanovo se pojavljivali. Mreè i ruke
grabili su, proma{ivali, ponovo proma{ivali, zatim ga uhvati{e i digo{e ga, pra}akavog, u
vazduh. Upinjao se da povrati sopstveno obli~je i nije mogao; za~arale su ga njegove
sopstvene ~ini povratka domu. Koprcao se u mreì, zevao u suvom, blistavom, uàsnom
vazduhu, davio se. Agonija se nastavljala i nije znao ni za {ta drugo izuzev nje.
Posle dugo vremena i malo po malo on postade svestan da je ponovo u
ljudskom obli~ju; na silu su mu sipali u grlo neku o{tru, oporu te~nost. Vreme ponovo
presko~i i on se na|e pru}en licem naniè na vla`nom podu tamnice. Ponovo je bio pod
vla{}u neprijatelja. I, iako je ponovo bio u stanju da di{e, ne previ{e daleko od smrti.
Hladno}a ga je sada sveg proìmala; a trolovi, Volove sluge, mora da su mu
zdrobili krhko telo pastrmke, jer kada bi se pokrenuo, grudni ko{ i jedna podlaktica
sevali su od bola. Slomljen i bez snage, leào je na dnu bunara no}i. U njemu nije bilo
snage da izmeni obli~je; postojao je samo jedan izlaz iz svega toga.
Dok je tako po~ivao, nepokretan, gotovo, ali ne sasvim van doma{aja bola,
Festin pomisli: zbog ~ega me nije ubio? Zbog ~ega me drì u ìvotu?
Zbog ~ega ga niko nikada nije video? Kakvim o~ima ga je mogu}e videti, po
kakvim terenima kora~a?
Pla{i me se, iako u meni nema nimalo snage.
Kaù da svi ~arobnjaci i mo}nici koje je porazio ìve u zape~a}enim
grobnicama poput ove, ìve godinu za godinom i poku{avaju da se oslobode...
Ali ukoliko neko odabere da ne ìvi?
I tako Festin donese odluku. Poslednja misao bila mu je: ukoliko gre{im, ljudi
}e misliti da sam bio kukavica. Ali nije se drào te misli. On okrenu glavu malo u stranu,
zatvori o~i, udahnu duboko poslednji put i pro{apta re~ osloba|anja, koja se izgovara
samo jednom.
Nije to bio preobraàj. Nije se izmenio. Njegovo telo, duge noge i ruke, spretne
{ake, o~i koje su volele da gledaju drve}e i potoke, leàli su neizmenjeni, samo
nepokretni, savr{eno nepokretni i puni hladno}e. Ali zidovi su nestali. Svodovi podignuti
magijom i{~ezli su, kao i odaje i tornjevi; isto tako i {uma, more i ve~ernje nebo. Sve to
je nestalo, a Festin lagano po|e udaljenom padinom postojanja, pod novim zvezdama.
U ìvotu je imao velike mo}i; ovde ih nije zaboravio. Poput plamena sve}e
kretao se po tmini jedne prostranije zemlje. Prisetiv{i se, on pozva neprijateljevo ime:
"Vol!"
Prizvan, nemo}an da se odupre, Vol mu pri|e, zgusnuto, bledo obli~je pod
svetlo{}u zvezda. Festin se prima~e, a onaj drugi stade da se otima i vri{ti kao oparen.
Festin ga je sledio kada ovaj pobeè, sledio u stopu. Pre{li su dug put, preko
okamenjenih tokova lave iz ogromnih uga{enih vulkana koji su podizali svoje kupe ka
bezimenim zvezdama, preko grebena nemih bregova, kroz doline niskih, crnih trava,
pored gradova ili kroz njihove neosvetljene ulice izme|u ku}a kroz ~ije prozore nije
32
gledalo nijedno lice. Zvezde su visile na nebu; nijedna nije zalazila, nijedna se nije
dizala. Tu nije bilo nikakvih promena. Dan nikada ne}e do}i. Ali oni su nastavljali;
Festin je neprekidno gonio onog drugog ispred sebe, sve dok ne stigo{e do mesta na
kome je nekada tekla reka, veoma davno: reka iz zemalja ìvih. U suvom koritu, me|u
stenjem, leàlo je mrtvo telo: telo starca, golo, ravnih o~iju zagledanih u zvezde koje ne
znaju za smrt.
"U|i u njega", re~e Festin. Vol-senka zacvile, ali Festin se prima~e. Vol
ustuknu, sagnu se i u|e na otvorena usta sopstvenog mrtvog tela.
Le{ smesta i{~eze. Bez traga, bez ijedne mrlje, suve gromade blistale su pod
svetlo{}u zvezda. Festin je neko vreme nepomi~no stajao, a onda lagano sede izme|u
ogromnog stenja da otpo~ine. Da otpo~ine, ne da usni; jer mora}e tu da drì straù sve
dok Volovo telo, poslato nazad u grob, ne istrune i dok mu sva zla mo} ne i{~ezne,
rasuta vetrovima i sprana ki{ama prema moru. Mora}e da ~uva ovo mesto na kome je
smrt jednom prona{la put nazad u drugu zemlju. Sada strpljiv, bezgrani~no strpljiv,
Festin je ~ekao me|u stenjem preko koga nikada vi{e ne}e pote}i reka, u srcu zemlje
koja nije imala morsku obalu. Zvezde su nepomi~no stajale nad njim; i dok ih je gledao,
lagano, veoma lagano on po~e da zaboravlja glasanje potoka i zvuk ki{e po li{}u u
{umama ìvota.
PRAVILO IMENA
Gospodin Podbrdni izi|e ispod svog brega nasme{en i duboko di{u}i. Svaki dah
izleteo bi mu na nozdrve u vidu dvostrukog obla~ka pare, sne`no belog na jutarnjem
suncu. Gospodin Podbrdni pogleda blistavo nebo decembra i name{i se {ire nego ikada,
pokazav{i sne`no bele zube. Onda si|e do naselja.
"Jutro, gospodine Podbrdni", govorili su seljani dok je prolazio pokraj njih po
uskim ulicama izme|u ku}a sa kupastim, nadstre{enim krovovima nalik debelim,
crvenim kapama otrovnih pe~urki. "Jutro, jutro!" odgovarao je on svakome. (Razume se,
bilo je baksuz poèleti ikome dobro jutro; prosta izjava doba dana bila je sasvim
dovoljna na mestu toliko proètom Uticajima poput ostrva Satins, gde je olako izre~eni
pridev mogao promeniti vremenske prilike tokom ~itavih nedelju dana). Svi su mu se
obra}ali, neki àrko, neki sa àrkim prezirom. Bio je jedini od ~arobnja~ke sorte na
ostrvcu i na taj na~in zasluìvao po{tovanje - ali kako da po{tujete debelog ~ove~uljka
od pedesetak godina koji gaca unaokolo na krivim nogama, duva paru i sme{i se? Nije
bio ba{ ni priljeàn radnik. Vatrometi su mu bili prili~no valjani, ali napici su bili slabi.
Bradavice koje bi uklonio ~aranjem ~esto bi se pojavljivale posle tri dana; paradajzi koje
bi oma|ijao nisu rasli krupniji od dinjica; a u onim retkim prilikama kada bi tu|inski
brod zastao u luci Satinsa, gospodin Podbrdni uvek bi ostajao ispod svog brega - u
strahu, obja{njavao je, od urokljivog oka. Bio je, drugim re~ima, ~arobnjak na isti na~in
na koji je razroki Gan bio drvodelja: zato {to ga je zapalo. Seljani su se snalazili sa
ukrivo postavljenim vratima i nedelotvornim ~inima tokom te generacije, i olak{avali
ozloje|enost time {to su prema gospodinu Podbrdnom postupali sasvim obi~no, kao da
33
je samo puki seljanin poput njih. âk su ga i pozivali na ve~eru. Jednom je i on pozvao
neke od njih na ve~eru i posluìo izvanrednu gozbu, sa srebrom, kristalom, vezenim
stolnjakom, pe~enom guskom, iskri~avim andradeom od berbe '639. i pudingom od
{ljiva sa tvrdim prelivom; ali bio je toliko nervozan tokom obroka da je to ubilo svako
zadovoljstvo, a osim toga svi su ponovo bili gladni pola sata kasnije. Nije voleo da mu
iko pose}uje pe}inu, ~ak ni predsoblje, dalje od koga zapravo niko nikada nije u{ao.
Kada bi video kako se ljudi pribliàvaju bregu, uvek je ùrno izlazio da ih presretne.
"Sedimo ovde ispod borova!" rekao bi, nasme{io se i mahnuo prema skupini ~etinara u
blizini, ili ukoliko je padala ki{a: "Idemo na pi}ence u kr~mi, eh?" iako su svi znali da ne
pije ni{ta ja~e od izvorske vode.
Neka deca iz sela, koju je ta zabravljena pe}ina kopkala, nju{kala su, vrzmala se
i upadala dok gospodin Podbrdni nije kod ku}e; ali vrata{ca prema unutra{njoj odaji bila
su zatvorena ~inima i izgledalo je da je bar jednom re~ o delotvornim ~inima. Jednom je
grupa de~aka, uverena da je ~arobnjak oti{ao na Zapadnu obalu da izle~i bolesnog
magarca gospo|e Rune, donela tamo gore gvozdenu {ipku i sekiricu, ali na prvi udarac
sekirice po vratima iznutra dopre urlik gneva i oblak ljubi~aste pare. Gospodin Podbrdni
vratio se ku}i ranije. De~aci pobego{e. On nije izlazio i de~acima se ni{ta nije dogodilo,
iako su govorili da, dok to ne ~ujete, ne biste mogli da poverujete kako silno, bu~no,
gromoglasno, siktavo, jezivo taj mali debeljko ume da se prodere.
Tog dana posao u gradu bili su mu tri tuceta sveìh jaja i funta dìgerice; isto
tako, zaustavljanje kraj imanja pomorskog kapetana Fogena da obnovi ~aranje za bolji
vid namenjeno star~evim o~ima (potpuno beskorisno kada se primeni na slu~aj propale
mre`nja~e, ali gospodin Podbrdni svejedno je poku{avao) i najzad razgovor sa starom
tetkicom Guld, udovicom majstora za pravljenje kon~ertina. Prijatelji gospodina
Podbrdnog uglavnom su bili stari ljudi. Bio je u neprilici sa sna`nim mladi}ima iz
naselja, a devojke su ga se stidele. "Od njega sam nervozna, toliko se sme{i", sve su
govorile, napu}enih usana, i uvijale svilene uvojke oko prsta. Re~ 'nervoza' bila je
novotarija i njihove majke mrko su odgovarale: "Nervoza tvoj nos, prava re~ je
blesavost. Gospodin Podbrdni je jedan vrlo ugledan ~arobnjak!"
Kada je po{ao od tetkice Guld, gospodin Podbrdni pro|e pored {kole, koja se
tog dana dràla na gradskom dobru. Po{to niko na ostrvu Satins nije bio pismen, nije bilo
knjiga iz kojih bi se u~ilo ~itanje, niti radnih stolova da se u njih urezuju inicijali, niti
tabli koje bi se brisale, zapravo nije bilo ni {kolske zgrade. U ki{nim danima deca su se
skupljala u prostoriji gradskog ambara pa bi im se sve slama uvukla u pantalone;
sun~anim danima u~iteljica, Palani, vodila ih je gde god joj se svidi. Danas, okruèna sa
tridesetoro zainteresovane dece ispod dvanaest godina i ~etrdeset nezainteresovanih
ovaca ispod pet godina, u~ila ih je bitnoj stavki u obrazovanju: pravilu imena. Gospodin
Podbrdni, stidljivo nasme{en, zastade da ~uje i da pogleda. Palani, bucmasta, slatka
dvadesetogodi{njakinja, predstavljala je draèsnu sliku tamo na zimskom suncu, sa
ovcama i decom oko sebe, hrastom bez listova nad sobom, a iza nje bile su dine, more i
vedro, bledo nebo. Govorila je ozbiljno, lica rumenog od vetra i re~i. "Vi ve} znate
34
pravila imena, deco. Ima ih dva, i ista su po svim ostrvima sveta. Kako glasi jedno od
njih?"
"Nije pristojno pitati ikoga kako mu je ime", povika debeli, ùstri de~ko, a onda
ga prekide devoj~ica koja zavriska: "Nikad ne sme{ da kaè{ ime nikome, tako mi mama
rekla!"
"Jeste, Suba. Jeste, Popi, du{o, nemoj da ci~i{. Tako je. Nikada ne pitate
drugoga za ime. Nikada ne izgovarate svoje. A sada porazmislite o tome na~as i onda mi
recite zbog ~ega zovemo na{eg ~arobnjaka gospodin Podbrdni." Nasme{ila se, preko
kovrdàvih glava i vunom obraslih le|a, gospodinu Podbrdnom, koji se sav ozari i
nervozno privu~e sebi torbu sa jajima.
"Zato {to ìvi ispod brda!" re~e polovina dece.
"Ali da li je to njegovo pravo ime?"
"Ne!" re~e debeljko, a mala Popi zavriska poput jeke: "Ne!"
"Otkud znate da nije?"
"Zato {to je do{ao ovamo sasvim sam pa mu niko nije znao pravo ime, prema
tome niko nije mog'o da nam kaè, a on nije mog'o da..."
"Vrlo dobro, Suba. Popi, nemoj da se dere{. Tako je. âk ni ~arobnjak ne moè
da kaè pravo ime. Kada vi deco zavr{ite {kolu i pro|ete obred, ostavi}ete detinjstvo za
sobom i zadràti samo prava imena, za koja vas niko ne sme pitati i koja nikome ne
smete odavati. Zbog ~ega postoji to pravilo?"
Deca su }utala. Ovce su blago blejale. Gospodin Podbrdni odgovori na pitanje:
"Zbog toga {to ime jeste stvar", re~e on stidljivim, blagim, promuklim glasom, "a
istinsko ime jeste istinska stvar. Izgovoriti ime zna~i upravljati sa stvari. Jesam li u
pravu, u~iteljice?"
Nasme{ila se i naklonila, o~evidno malo posti|ena njegovim u~e{}em. A on
ùstrim korakom po|e prema svom bregu, sti{}u}i jaja uz grudi. Na neki na~in, taj minut
koji je potro{io na gledanje Palani i dece u~inio je da postane jako gladan. On zabravi
unutra{nja vrata iza sebe ùrnom bajalicom, ali mora da su u njegovim ~inima postojale
pukotina ili dve, jer ubrzo potom golo predsoblje pe}ine bilo je bogato od mirisa prènih
jaja i cvr~e}e dìgerice.
Vetar tog dana duvao je sa zapada, lak i sve`, i na njemu u podne u luku Satinsa
do|e mali brod, sve poskakuju}i po talasima. Jo{ dok je zaobilazio njen istureni kraj
jedan o{trooki de~ak ga opazi, i budu}i da je poput svakog deteta na ostrvu znao svako
jedro i katarku na svih ~etrdeset brodova ribarske flote, on potr~a ulicama vi~u}i: "Strani
brod, strani brod!" Vrlo retko ostrvo su pose}ivali brodovi sa nekog od podjednako
samotnih ostrva Isto~nih Prostranstava, ili neki avanturama skloni trgovac sa Arhipelaga.
Do trenutka kada se brod na{ao uz kej, polovina seljana na{la se tamo da ga pozdravi,
ribari su ga sledili do ku}e, a kravari, traga~i za {koljkama i biljoberi klipsali su zadihano
tamo i amo po kamenitim brdima, zaputiv{i se prema luci.
Ali vrata gospodina Podbrdnog ostala su zatvorena.
35
Na brodu je bio samo jedan ~ovek. Kada su to rekli starom pomorskom

kapetanu Fogenu, on navu~e ~ekinju sedih obrva nad o~i koje nisu videle. "Samo jedna
vrsta ~oveka", re~e on, "plovi sama Spoljnim Prostranstvima. ârobnjak, vra~ ili mag..."
I tako su seljani bez daha ~ekali u nadi da bar jednom u ìvotu vide maga,
jednog od mo}nih posve}enika u belu magiju sa prenaseljenih, kulama na~i~kanih
unutra{njih ostrva Arhipelaga. Bili su razo~arani, jer putnik je bio sasvim mlad, zgodan
crnobradi tip koji ih je veselo pozdravio sa broda i sko~io na obalu kao {to bi to u~inio
svaki mornar radostan {to je stigao do luke. Predstavio se kao pomorski trgovac. Ali
kada su rekli pomorskom kapetanu Fogenu da ovaj nosi sa sobom hrastov {tap za
hodanje, starac samo klimnu. "Dva ~arobnjaka u jednom gradu", re~e on. "R|avo!" I usta
mu se zatvori{e uz {kljocaj kao u starog {arana.
Budu}i da stranac nije mogao da im otkrije svoje ime, smesta su mu nadenuli
jedno: Crnobradi. I posvetili su mu mnogo pa`nje. Imao je mali, me{oviti teret ode}e,
sandala, pisvijevog perja za ukra{avanje ogrta~a, jeftinog tamjana, kamena plovu}ca,
finih za~ina i izvanrednih staklenih perli sa Venveja - uobi~ajena trgova~ka kolekcija.
Svi sa ostrva Satins do{li su da pogledaju, da pro}askaju sa putnikom i mo`da da kupe
ne{to - "Tek onako, da ga se prisete!" kikotala se tetkica Guld koju je, kao i sve ène i
devojke iz naselja, o~aralo ponosito i stasito drànje Crnobradog. I svi momci vrteli su se
oko njega, da ~uju kako pri~a o svojim putovanjima na daleka, neobi~na ostrva
Prostranstva ili opisuje silna, bogata ostrva Arhipelaga, Unutra{nje Staze, luke bele od
brodova i zlatne krovove Hevnora. Ljudi su rado slu{ali te pripovesti; ali neki me|u
njima pitali su se zbog ~ega bi trgovac putovao sam i zami{ljeno gledali njegov hrastov
{tap.
Ali sve to vreme gospodin Podbrdni ostajao je ispod brega.
"Ovo je prvo ostrvo koje sam video da nema ~arobnjaka", re~e Crnobradi jedne
ve~eri tetkici Guld, koja je pozvala njega, svog ne}aka i Palani kod sebe na {oljicu ~aja
od site. "[ta radite kada vas zaboli zub, ili muzara prestane da daje mleka?"
"Za{to, pa imamo gospodina Podbrdnog!" re~e starica.
"Koliko god to vredelo", promrmlja njen ne}ak Birt, a onda sav potamne koliko
se zarumeneo i prosu ~aj. Birt je bio ribar, krupan, hrabar mladi}, {krt na re~ima. Bio je
zaljubljen u u~iteljicu, ali najbliè {to je dospeo do izjave ljubavi bilo je {to je poklanjao
vedra sveìh sku{a kuvaru njenog oca.
"Oh, zna~i imate ~arobnjaka?" upita Crnobradi. "Da li je on nevidljiv?"
"Ne, samo je veoma stidljiv", re~e Palani. "Ovde ste tek nedelju dana, znate, a
mi ovde vi|emo toliko malo stranaca..." I ona je malo porumenela, ali nije prosula ~aj.
Crnobradi joj se nasme{i. "Onda je zna~i dobar Satinjanin?"
"Ne", re~e tetkica Guld, "ni{ta vi{e nego vi. Jo{ jednu {oljicu, ne}ko? ovaj put
zadrì ~aj unutra. Ne, du{o moja, do{ao je u maleckom brodu, pre ~etiri godine, jel'
toliko be{e? bilo je to samo dan posle kraja sezone lova na ~epe, se}am se, jer vadili su
mreè tamo preko iz Isto~nog potoka, a kravar Pondi slomio je nogu ba{ tog jutra - mora
biti pet godina. Ne, ~etiri. Ne, pet, te godine beli lukac nije nik'o. I tako ti on dojedri u
onoli{noj {alupi krcatoj do vrha velikim kov~ezima i kutijama, pa kaè kapetanu Fogenu,
36
koji tada nije bio slep, iako dovoljno mator, Bog zna, da dvaput o}oravi, 'pri~a se', kaè
on, 'da nemate uop{te ~arobnjaka ni vra~a, da vam slu~ajno ne treba takav?' 'Jo{ kako,
ako je magija bela!' kaè kapetan, i pre nego {to kaè{ sipa gospon Podbrdni uselio se u
pe}inu ispod brega, pa je ~inima izle~io od {uge ma~ku tetkice Beltove. Iako je krzno
izraslo sivo tamo gde je opalo, a bila je to narandàsta ma~ka. Ala je to stvorenje posle
izgledalo uvrnuto. Crklo je pro{le zime u vreme velikih hladno}a. Tetkicu Beltovu toliko
je pogodilo kad je ma~ka uginula, jadno stvorenje, gore nego kada joj se ~ovek udavio
na Dugoj Obali, u godini duge sezone lova na haringe, kada je ovaj ovde ne}ko Birt bio
tek bebac u suknjici." Tu Birt ponovo prosu ~aj, a Crnobradi se isceri, ali tetkica Guld
nastavi neometano i pri~ala je sve do mraka.
Slede}eg dana Crnobradi je si{ao do keja, pa se postarao za izvaljenu dasku u
svom brodu za ~iju popravku mu je izgleda trebalo mnogo vremena; kao i obi~no uvla~io
je }utljive Satinjane u razgovor. "Pa koje je onda plovilo va{eg ~arobnjaka?" pitao je on.
"Ili je on jedan od onih maga koji ga spakuju u orahovu ljusku kada ga ne koriste?"
"Nee", re~e jedan tromi ribar. "Tamo je guri u pe}inu, pod bregom."
"Odvukao je brod kojim je do{ao gore u pe}inu?"
"Jest. Pravo guri. Ja pomago. Teà neg olovo, ja{ta je bila. Do guri puna velkih
kutija, a one su do guri pune silnih ~arolija, kaè on. Teà neg olovo, ja{ta je bila." I
tromi ribar okrenu le|a, tromo uzdahnuv{i. Ne}ak tetkice Guld, koji je u blizini
popravljao mreù, diè pogled sa posla i upita sa podjednakim nezanimanjem: "Dal' biste
mo`da voleli da upoznate gospon Podbrdnog?"
Crnobradi uzvrati Birtov pogled. Prepredene crne o~i jedan dugi trenutak
gledale su u iskrene plave; onda se Crnobradi nasme{i i re~e: "Da. Ho}e{ li da me
odvede{ na taj breg, Birte?"
"Jesje, kad zavr{im sa ovim", re~e ribar. I kada je mreà bila zakrpljena, on i
Arhipelaànin dado{e se ulicama naselja prema visokom zelenom bregu nad njim. Ali
dok su prelazili preko gradskog dobra, Crnobradi re~e: "Sa~ekaj ~as, prijatelju Birte.
Treba da ti ispri~am jednu pri~u, pre nego {to se sretnemo sa tvojim ~arobnjakom."
"Otpri~aj", kaè Birt i seda u senku zimzelenog hrasta.
"Ta pri~a po~ela je pre stotinu godina, i jo{ nije gotova - iako }e skoro biti, vrlo
skoro... U samom srcu Arhipelaga, tamo gde su ostrva gusta poput muva na medu, nalazi
se ostrvce zvano Pendor. Gospodari Pendora behu mo}ni, u starim danima rata pre Lige.
Rezultati plja~ke, otmica i porezi slivali su se u Pendor i oni prikupi{e tamo silno blago,
jo{ pre mnogo godina. A onda, odnegde iz Zapadnih Prostranstava, tamo gde se zmajevi
legu po ostrvima od lave, jednog dana do|e veoma mo}an zmaj. Ne jedan od onih
prekomerno naraslih gu{tera kakve vi, narod sa Spoljnih Prostranstava, zovete zmajevi,
ve} ogromno, crno, krilato, mudro, prepredeno ~udovi{te, puno snage i prefinjenosti, i
poput svih ostalih zmajeva zaljubljeno u zlato i drago kamenje vi{e od svega. On je ubio
gospodara i njegove vojnike, a narod Pendora pobeè no}u u brodovima. Svi su pobegli i
ostavili zmaja sklup~anog u kulama Pendora. I tamo je ostao stotinu godina, vukao je
ljuskavi trbuh preko smaragda, safira i zlatnika, izlaze}i jednom u godinu ili dve kada je
morao da jede. Napadao je okolna ostrva u potrazi za hranom. Ti zna{ {ta zmajevi jedu?"
37
Birt klimnu i re~e {apatom: "Device."

"Tako je", re~e Crnobradi. "Pa, to se nije moglo trpeti ve~no, ta pomisao da sedi
na svem tom blagu. I tako, kada je Liga postala jaka, a Arhipelag nije bio toliko zauzet
ratovima i piratstvom, odlu~eno je da se napadne Pendor, otera zmaj i uzmu zlato i
dragulji za riznicu Lige. Ta Liga uvek bi htela novca. I tako se ogromna flota sakupila sa
pedeset ostrva, a sedam maga stajalo je na provama sedam najja~ih brodova, pa su
odjedrili do Pendora... Stigli su tamo. Iskrcali se. Ni{ta se nije micalo. Sve ku}e stajale
su prazne, tanjiri po stolovima puni stogodi{nje pra{ine. Kosti starog gospodara i
njegovih ljudi leàle su na sve strane po dvori{tu zamka i po stepeni{tu. A odaje kule
zaudarale su na zmaja. Ali nije bilo zmaja. Niti blaga, ni dijamanta veli~ine makovog
zrna, ~ak ni kuglice srebra... Znaju}i da se ne moè odupreti sedmorici maga, zmaj je
pobegao. Pratili su ga i otkrili da je otplovio do pustog ostrva na severu, po imenu Udrat;
tu su mu sledili trag, i {ta su otkrili? Ponovo kosti. Njegove kosti - zmajeve. Ali nije bilo
blaga. Neki ~arobnjak, neki neznani ~arobnjak odnegde, mora da se sukobio sa njim,
sasvim sam, i porazio ga - a onda utekao sa svim blagom, pravo ispred nosa Lige!"
Ribar je slu{ao, pa`ljiv i bez ikakvog izraza.
"E sad, to mora da je bio mo}an ~arobnjak i prepreden, da najpre ubije zmaja, a
drugo, da pobegne ne ostaviv{i traga. Gospodari i magi sa Arhipelaga uop{te nisu mogli
da ga prate, niti odakle je do{ao, niti kuda se zaputio. Bili su spremni da odustanu. Bilo
je to pro{log prole}a; ja sam bio na trogodi{njem putovanju do Severnih Prostranstava i
vratio sam se otprilike u to vreme. A oni su me zamolili da im pomognem da na|u
neznanog ~arobnjaka. To je bilo pametno od njih. Jer ja ne samo da sam ~arobnjak, kao
{to mislim da su neki od ovda{njih klipana naslutili, ve} sam tako|e i naslednik
gospodara Pendora. To blago je moje. Moje je, i zna da je moje. Te budale iz Lige nisu
bile u stanju da ga na|u, jer ne pripada njima. Pripada ku}i Pendora, a veliki smaragd,
Inalkil Zelenkamen, poznaje svog gospodara. Pogledaj!" Crnobradi podiè {tap od
hrastovine i glasno viknu: "Inalkile!" Vrh {tapa zasvetle zeleno, vilinskim zelenim
sjajem, iskri~avom izmaglicom boje aprilske trave, a u istom trenutku {tap se naè u ruci
~arobnjaka, krivio se, ugibao dok nije pokazivao pravo na padinu brega ispred njih.
"Sjaj nije bio toliko jak, daleko u Hevnoru", mrmljao je Crnobradi, "ali {tap je
pokazivao kako treba. Inalkil je odgovarao kada sam ga zvao. Dragulj zna svog
gospodara. A ja znam ko je lopov, i savlada}u ga. Mo}an je on ~arobnjak kada je mogao
da nadvlada zmaja. Ali ja sam mo}niji. Ho}e{ li da zna{ za{to, klipane? Zato {to mu
znam ime!"
Kako je glas Crnobradog postajao osorniji, Birt je delovao sve mra~nije i
mra~nije, praznije i praznije; ali na to on se trè, zaklopi usta i upilji se u Arhipelaànina.
"Kako si to... saznao?" upita on vrlo lagano.
Crnobradi se isceri i ne odgovori.
"Crnom magijom?"
"Kako druga~ije?"
Birt je prebledeo i nije rekao ni re~.
38
"Ja sam gospodar Pendora, klipane, i ima}u zlato koje su moji oci izvojevali,
dragulje koje su moje majke nosile, i Zelenkamen! Jer oni su moji. A sad, moè{ da
ispri~a{ ~itavu pri~u tupanima iz naselja kada pobedim tog ~arobnjaka i odem. êkaj
ovde. Ili moè{ da do|e{ i da gleda{, ukoliko se ne pla{i{. Nikada vi{e ne}e{ imati
priliku da vidi{ velikog ~arobnjaka na vrhuncu mo}i." Crnobradi se okrete i ne osvr}u}i
se po|e krupnim koracima uz breg prema ulazu u pe}inu.
Veoma lagano, Birt ga je sledio. Na dobrom rastojanju od pe}ine on stade, sede
ispod glogovog stabla, pa je gledao. Arhipelaànin se zaustavio; kruta, tamna figura
usamljena na zelenom pregibu brega ispred razjapljenih usta pe}ine, stajao je savr{eno
mirno. Odjednom, on zamahne {tapom iznad glave, a smaragdni sjaj zablista nad njime
dok je vikao: "Kradljiv~e, kradljiv~e blaga pendorskog, istupi!"
Iz unutra{njosti pe}ine za~uje se lomljava, kao da je ispu{tena grn~arija, i
napolje izbije mnogo pra{ine. Upla{en, Birt se {}u}uri. Kada je ponovo digao pogled on
vide kako Crnobradi jo{ nepokretno stoji, a na ulazu u pe}inu, pra{njav i ra{~upan, stajao
je gospodin Podbrdni. Delovao je sitno i jadno, pal~evi na nogama bili su mu okrenuti
prema unutra kao i obi~no, kratke, krive noge bile su mu u pripijenim pantalonama i nije
imao {tap - nikada ga nije imao, odjednom pomisli Birt. Gospodin Podbrdni progovori:
"Ko si ti?" re~e on {u{kavim, tihim glasom.
"Ja sam gospodar Pendora, lopove, i do{ao sam da uzmem svoje blago!"
Na to, gospodin Podbrdni lagano postade rumen, kao {to je to uvek ~inio kada
bi ljudi bili grubi prema njemu. Ali onda postade druga~iji. Postade ùt. Kosa mu se
nakostre{i, on ispusti grleni urlik - i bio je ùti lav u skoku niz brdo prema Crnobradom,
blistavih belih o~njaka.
Ali Crnobradi vi{e nije stajao tamo. Gigantski tigar, boje no}i i munje, polete da
presretne lava...
Lava nestade. Podno pe}ine odjednom je stajao visoki lug stabala, crn na
zimskom suncu. Tigar, zaustaviv{i se u pola skoka upravo pre nego {to }e uleteti u senku
drve}a, planu usred vazduha, preobrazi se u ognjeni jezik koji suknu prema suvim, crnim
gran~icama...
Ali tamo gde je stajalo drve}e nagli vodopad briznu iz padine; luk srebrnaste,
zapenu{ane vode zagrmeo je prema vatri. Ali vatre nestade...
Samo na trenutak pred ribarevim zapiljenim o~ima dizala su se dva brega - onaj
zeleni, koga je znao, i novi, goli, sme|i breùljak spreman da upije hitri vodopad. To
pro|e toliko ùstro da natera Birta da trepne, a kada je trepnuo on ponovo trepnu, pa
jeknu, jer ono {to je sada video bilo je daleko gore. Tamo gde je bio vodopad uzdizao se
zmaj. Crna krila zamra~ila su ~itav breg, ~eli~ne kandè pruì{e se grabljivo, a sa
tamnih, ljuskavih, razjapljenih usana briznu{e vatra i para.
Pod ~udovi{nim stvorenjem stajao je Crnobradi i smejao se.
"Poprimi koji god ho}e{ oblik, mali gospodine Podbrdni!" za~ikavao je on.
"Uvek ti mogu uzvratiti. Ali ova igra postaje zamorna. @elim da pogledam svoje blago,
Inalkila. A sada, veliki zmaju, mali ~arobnja~e, uzmi pravo obli~je. Zapovedam ti
mo}ima tvog istinskog imena - Jevode!"
39
Birt nije mogao da se mrdne, ~ak ni da trepne. [}u}urio se i zapiljio, hteo to ili
ne. Video je kako se crni zmaj nadnosi u vazduhu iznad Crnobradog. Vide kako vatra
liè poput mnogih jezika iz krlju{tavih ~eljusti, mlaz pare iz crvenih nozdrva. Vide kako
lice crnobradog postaje belo, belo poput krede, a usne uokvirene bradom tresle su mu se.
"Ime ti je Jevod!"
"Da", re~e siloviti, hrapavi, siktavi glas. "Moje pravo ime je Jevod, a moje
pravo obli~je je ovo obli~je."
"Ali zmaj je ubijen - na{li su zmajeve kosti na ostrvu Udrat..."
"Bio je to drugi zmaj", re~e zmaj, a onda se obori poput sokola, ispruènih
kandì. A Birt zatvori o~i.
Kada ih je otvorio, nebo je bilo vedro, padina brega prazna, izuzev crvenkasto-
crnkastog ugaènog mesta i nekolicine tragova kandì u travi.
Ribar Birt diè se na noge i potr~a. Pretr~ao je gradsko dobro teraju}i ovce levo
i desno, pa pravo ulicom naselja do ku}e Palaninog oca. Palani je bila u vrtu i plevila
dragoljube. "Po|i sa mnom!" prodah}e Birt. Zablenula se u njega. On je dograbi za
zglavak i odvu~e za sobom. Malo je cikala, ali se nije opirala. Otr~ao je sa njom pravo
do keja, ugurao je u svoju ribarsku {alupu, Kraljevnu, razvezao prihvatno uè, uzeo vesla
i dao se na veslanje poput demona. Poslednje {to je ostrvo Satins videlo od njega i Palani
bilo je jedro Kraljevne koje je nestajalo u smeru najblièg ostrva prema zapadu.
Seljani su mislili kako nikada ne}e prestati da govore o tome kako je Birt,
ne}ak tetkice Guld izgubio razum i odjedrio sa u~iteljicom istog onog dana kada je
trgovac Crnobradi nestao bez traga i ostavio za sobom sve perje i |in|uve. Ali ipak su
prestali da govore o tome, tri dana kasnije. Imali su da govore o drugim stvarima kada je
gospodin Podbrdni najzad izi{ao iz svoje pe}ine.
Gospodin Podbrdni zaklju~io je da, po{to njegovo pravo ime vi{e nije tajna,
moè ba{ da se okane i preru{avanja. Hodanje je bilo mnogo teè od letenja, a osim toga
bilo je davno, davno kada se poslednji put dobro najeo.
DOBAR TRIP
Ova pri~a objavljena je u vreme kada su mediji bili prepuni razgovora o drogi, a
odgovor na to bio je da sam poku{ala da zaradim pare na vru}oj temi. To mi je delovalo
sme{no, kada se uzme moja nepogre{iva nadarenost da proma{im sve redom brodove na
koje se ukrcavaju ljudi od mode - a tako|e i sa ta~ke gledi{ta ~injenice da je, na neki
na~in, poenta ove pri~ice da Luis ne ide na hemijski trip, ve} odlazi tamo na sopstveni
pogon... uz malu pomo} svoje prijateljice.
Ali nije to ni pri~a protiv droge. Moje jedino sna`no mi{ljenje u vezi sa
drogama (trava, halucinogeni, alkohol) jeste protiv zabrana, a za obrazovanje. Moram da
priznam da se ljudi koji {ire sopstvenu svest ìvljenjem, a ne uzimanjem hemikalija
obi~no vra}aju sa mnogo zanimljivijim izve{tajima o tome gde su boravili. Ali i sama
sam zavisnik (duvan) i bilo bi ba{ luckasto kada bih poku{avala da nekom pevam
hvalospeve ili ga osu|ujem zbog sli~ne zavisnosti.
40
Kada je progutao stvar, znao je da nije trebalo da proguta stvar, znao je to za

sigurno, znao kao {to voza~ dobro zna kamion koji nale}e pravo na njega sa 70 milja na
sat: iznenada, iz dubine du{e, kona~no. Grlo mu se zatvorilo, solarni pleksus zgr~io
poput morske sase, ali prekasno. Poletelo je niz tunel, mrvuljak mrkog slatki{a, kapljica
acida, lopta kiseline, sivonjski smotuljak snage, progrizao je za sobom malu, izgorelu
stazu uàsa ~itavim putem niz njegov jednjak, kao kad odjednom proguta{ otrovnog
puà. Uàs je bio ono {to ne valja. Pla{io se, nije to znao, a sada je bilo prekasno. Ne
smete dozvoliti sebi da se pla{ite. Strah sve ufleka i {alje onu manjinu, onu nesre}nu
manjinu, pravo u dilkarnicu da se gr~e po uglovima i ne zbore ni re~...
Nema ~ega da se pla{ite izuzev samoga straha.
Da, ser. Da, ser, gospodine Ruzvelte, gospodine.
Prava stvar je opustiti se. Misli lepe misli. Ako ne moè{ izbe}i silovanje...
Gledao je kako Ri~ Haringer otvara mali smotuljak (precizno ga sa~inilo i
higijenski upakovalo par tipova koji su se provukli kroz srednjo{kolski kurs hemije
oprobanom ameri~kom metodom slobodnog preduzetni{tva, razume se, nezakonitom, ali
to nije ni{ta neobi~no u Americi gde je toliko malo toga legalno da ~ak i beba moè biti
nezakonita) i guta malog kiselog puà sa formalnim i odre{itim uìvanjem. Ako ne
moè{ izbe}i silovanje, opusti se i uìvaj. Jednom nedeljno.
Samo, da li je i{ta neizbe`no izuzev smrti? êmu opu{tanje, ~emu uìvanje?
Bori}e se. Ne}e i}i na lo{ trip. Bori}e se protiv droge svesno i odlu~no, ne u panici ve}
usredsre|eno, pa da vidimo ko }e da pobedi. U ovom uglu LSD/alfa, 100 mikrograma,
papirni omot, tibetanski vihor; a u ovom uglu, dame i gnuspodo, L.S.D./lik. akad, Mr,
166 funti, cmizdravac iz Sonome, nosi bele ga}ice, crvene torbice i plave kese ispod
o~iju. Pu{tajte me odavde, pu{tajte me odavde! Gong!
Ni{ta se nije desilo.
Luis Sidni Dejvid, ~ovek bez prezimena, jevrejski Kelt, prite{njen u svom uglu,
oprezno se obazre. Sva tri njegova kompanjona delovali su normalno, u ìì, mada izvan
doma{aja. Nisu imali oreole. Dìm je leào na opakom krevetu-sofi i ~itao Ramparts,
mo`da je ma{tao da tripuje do Vijetnama, ili do Sakramenta. Ri~ je delovao apati~no,
uvek je delovao apati~no, ~ak i kada se u parku servirao besplatni ru~ak, a Aleks
u{timavao gitaru. Beskrajno zadovoljstvo akorda. Srebrna struna, gorda. Sursum corda.
Kad ve} {e}ka gitaru sa sobom, za{to nije nau~io da ne{to i odsvira? Ne. Nerviranje je
znak gubitka samokontrole: potisni ga. Potisni sve. Cenzura, cenzura. Borite se, momci,
borite!
Luis ustaje, uz zadovoljstvo prime}uje spretnu lako}u svojih reakcija i
savr{enost ose}aja za ravnoteù, i sipa ~a{u vode na opakom lavabou. Dla~ice iz brade,
ispljunuti kolgejt, r|a i ostaci rotkvica, gre{ni lavabo. Lavabo mali, al' je zato moj. Zbog
~ega je ìveo u toj rupi? Zbog ~ega je pozvao Dìma, Ri~a i Aleksa da do|u i tu podele
sa njim svoje kocke {e}era? Bila je dovoljno va{ljiva i bez toga da bude pu{ionica
opijuma. Uskoro }e biti pretrpana nepokretnim telima, o~i }e ispadati poput klikera i
kotrljati se ispod kreveta da se pridruè pra{ini i op{toj propasti narogu{enim tamo. Luis
41
odnese ~a{u vode do prozora, popi polovinu i po~e blago da sipa ostatak oko korenova
drvca masline u krpljenoj saksiji od deset centi. "Da te ~astim pi}em", re~e on, izbliza
zagledan u drvo.
Bilo je visoko pet in~a, ali je veoma li~ilo na deblo masline, ~vornovato i
vreme{no. Bonsai. Banzai! Ali gde je satori? Gde je smisao, oboga}enje, svi oblici, boje
i zna~enja, poja~anje percepcije stvarnosti? Koliko treba toj prokletoj stvari da proradi?
Pred njim je po~ivalo stablo masline. Ni{ta manje, niti vi{e. Nepoja~ano, bezna~ajno.
Ljudi vi~u mir, mir, ali mira nema. Nema dovoljno stabala masline da ih svi obilaze,
usled eksplozije populacije ljudske vrste. Da li je to bila Percepcija? Ne, svaki
nedrogirani bu}oglavac mogao bi to da pojmi. O do|i, otrove, zatruj me. Do|i,
halucinacijo, do|i, tako da mogu da se borim protiv tebe, da te odbijam, pori~em te,
izgubim bitku i poludim, nemo.
Kao Izobel.
Zbog toga je ìveo u toj rupi, i zbog toga je pozvao ovamo Dìma, Ri~a i
Aleksa, zbog toga je po{ao na trip sa njima, turisti~ko krstarenje, praznik u slikovitom
starom Edginu. Poku{avao je da pristigne ènu. Ono najteè kad posmatra{ sopstvenu
ènu kako ludi jeste {to ne moè{ sa njom. Ona kora~a dalje i dalje, ne osvr}e se, dugi
put u }utanje. Lira ostaje nema, a i psihijatri su laòvi. Ostaje{ iza staklenog zida svoje
normalnosti poput nekog na aerodromu {to posmatra survavanje. Vi~e{: "Izobel!" Ni{ta
nije ~ula. Avion se sru{io u ti{ini. Nije mogla da ~uje kako joj doziva ime. Niti je mogla
da mu govori. Sada su zidovi koji su ga razdvajali od nje bili od gline, vrlo ~vrsti, a on je
mogao da ~ini {ta ga je volja sa sopstvenom staklenom ba{tom normalnosti. Da baca
kamenje. Baca alfu. Cangr, tras.
LSD/alfa ne}e te oterati u ludilo, razume se. âk ti i ne razdre{i hromozome.
Naprosto otvara vrata prema vi{oj stvarnosti. Isto tako i shizofrenija, pretpostavljao je,
ali nevolja sa njom je da nisi mogao da govori{, nisi mogao da op{ti{, nisi mogao da
kaè{ {ta.
Dìm spusti Ramparts. Sedeo je dostojanstveno i duboko udisao. Ima on da se
sna|e sa stvarno{}u kako valja, kao lama, ~ove~e. Bio je pravi vernik i ìvot mu je sada
bio usredsre|en na iskustvo sa LSD/a-om kao {to se verski mistik usredsredi na misti~nu
disciplinu. Samo, moè{ li da se tako drì{ jednom nedeljno godinama? U tridesetoj?
êtrdeset drugoj? [ezdeset tre}oj? To je stra{na monotonija i odbojnost prema ìvotu;
bi}e ti potreban manastir. Jutrenje, none, ve~ernja, ti{ina, okolo zidovi, veliki, ~vrsti
zidovi od cigle. Da zadrè napolju niù stvarnost.
Hajde, halucinogene, pre|i na stvar. Halucinogeneri{i, halucinogenizuj. Razbij
stakleni zid. Povedi me na trip tamo kuda mi je èna oti{la. Nestala osoba, stara 22
godine, vis. 5 st. 3 pal, te`. 105 fnt, kosa sme|a, rasa ljudska, pol ènski. Nikada nije bila
brz hoda~. Odvedi me tamo kuda je oti{la... Ne.
Sam }u oti}i tamo, re~e Luis Sidni Dejvid. Dovr{io je izlivanje vode u tankim
mlazevima oko korenja stabalca masline i podigao pogled, zagledao se kroz prozor. A
tamo, kroz zamrljano staklo, video se Maunt Hud, udaljen ~etrdeset milja, visok dve
milje, vulkanska kupa obdarena dostojanstvenom simetrijom tipi~nom za vulkanske
42
kupe, neaktivan ali ne slu`beno uga{en, pun snenih vatri i okruèn sopstvenom
atmosferom i klimom druga~ijom nego ona na manjim visinama: sneg i prozra~na
svetlost. Zbog toga je ìveo u ovoj rupi. Jer kad pogledate kroz njen prozor, onda vidite
vi{u stvarnost. Vi{u za jedanaest hiljada stopa.
"Neka sam proklet", re~e Luis glasno, ose}aju}i da je bio na ivici i granici
spoznaje ne~ega zaista bitnog. Ali taj ose}aj imao je prili~no ~esto, bez hemijske
pomo}i. U me|uvremenu, bila je tu planina.
Mnogo prljav{tine, autoputeva i monta`nih uredskih zgrada, oblakodera, zone
katastrofe od gradili{ta i neonski slonovi {to peru neonska kola ta~kastim pljuskovima
neona prostirali su se izme|u njega i planine, a osnovica joj je bila skrivena skupa sa
padinama u bledi smog, tako da je vrh lebdeo.
Luis oseti snaàn poriv da zapla~e i glasno izgovori ènino ime. Potisnuo je taj
poriv, kao {to je ~inio ve} tri meseca, jo{ od maja, kada ju je odveo u sanatorijum, posle
meseci }utanja. U januaru, pre nego {to je }utanje po~elo, mnogo je plakala, nekim
danima po ~itav dan, a on je po~eo da se uàsava od suza. Najpre suze, zatim }utanje.
Ni{ta dobro. O Boè, izbavi me odavde! Luis popusti, prestade da se bori protiv
nedodirljivog neprijatelja i po~e da preklinje da bude oslobo|en. Ube|ivao je drogu u
svom krvotoku da deluje, da u~ini ne{to, da mu dopusti da se zapla~e, da vidi boje, da
pomahnita, bilo {ta.
Ni{ta se nije doga|alo.
Dovr{io je izlivanje vode u tankim mlazevima oko korenja maslinovog stabalca
i digao pogled po sobi. Bila je vla`na, ali prostrana, i imala je dobar vidik prema Maunt
Hudu, a vedrim danima i prema umnja~kom vrhu Maunt Adamsa. Ali ovde se ni{ta nije
moglo dogoditi. Ovo je bila ~ekaonica. On podiè mantil sa slomljene stolice i izi|e.
Bio je to dobar mantil, postava od jagnje}e vune, kapulja~a i tome sli~no;
njegova sestra i majka udruìle su se da mu ga dobave za Boì}, naterav{i ga da se ose}a
kao R. R. Raskoljnikov. Ali danas nije nameravao da ubija matore zelena{ice. âk ni da
ispipava teren. Na stepenicama obi{ao je molere i zidare sa merdevinama i kofama, njih
trojicu, i{li su da mu srede sobu, ljudi miroljubivih lica, sveìh pogleda u ~etrdesetim i
pedesetim godinama. Jadni kopilani, {ta li }e da rade sa lavaboom? sa tri alfike, Ri~om,
Dìmom i Aleksom, koji se nektarom hrane i ispijaju mleko raja? sa njegovim
bele{kama o LeNotru, Olmstedu i Meklarenu, sa njegovih ~etrnaest funti fotografija
japanske doma}e arhitekture, njegovim Sabranim delima Teodora Sterdèna uvezanim u
senzacionalni karton, nedovr{eno platno 8 x 10 stopa sa prikazom iznurenog akta
slikareve prijateljice ~ija je rent-a-kar kompanija ka~ila njegove slike, Aleksovom
gitarom, maslinovim drvcem, pra{inom i o~nim jabu~icama ispod kreveta? To je bio
njihov problem. On si|e niz stepenice ku}e sa stanovima za izdavanje koje su se ose}ale
na matorog ma~ora i ~u kako mu pe{a~ke ~izme sr~ano trupkaju. Ose}ao je kao da se sve
to ve} desilo nekada ranije.
Bilo mu je potrebno dugo da izi|e iz grada. Budu}i da je javni saobra}aj bio
zabranjen za ljude u njegovom stanju, razume se, nije mogao da uzme gre{amski autobus
koji bi mu u{tedeo mnogo vremena, jer bi ga proveo kroz predgra|a i na pola puta do
43
tamo. Ali imao je na raspolaganju more vremena. Letnje ve~e osta}e svetlo; na to je
mogao da ra~una. Milosrdni i slatki po svojoj duìni su sumraci na geografskoj {irini na
pola puta izme|u ekvatora i pola: nema tropskih monotonija, nema arkti~kih apsoluta,
ve} zime dugih senki i leta dugih sutona: gradacije i prilago|avanja blistavila,
oslabljenja jasno}e, prefinjenosti i ugodnosti svetlosti. Deca su jurcala po zelenim
parkovima Portlanda i niz duge bo~ne ulice, sva zajedno u~esnici jedne jedine velike igre
po ~itavom gradu, igre mladosti. Tek tu i tamo po koje dete i{lo je samo, igralo se
usamljenosti, za ve}e uloge. Neka deca ro|eni su kockari. Par~ad otpadaka {u{tala je po
slivnicima kada bi ga, tu i tamo, pokrenuo vru}i vetar. Iz daljine, iznad grada ~uo se
silni, turobni zvuk, kao da lavovi ri~u po kavezima, hodaju, {ibaju zlatne bokove
repovima sa zlatnom ki}ankom i ri~u, ri~u. Sunce je za{lo, negde na zapadu iznad
krovova, ali ne za planinu koja je i dalje plamtela belom vatrom daleko i u visini. Kada
je Luis napustio grad i po{ao kroz prijatni predeo, brdovit i sa dobro odràvanim
farmama, vetar po~e da miri{e na vla`nu zemlju, sveè, sloèno, kao {to }e sve vi{e
~initi kako no} napreduje; pored Sandija bila je tmina pod velikom, sve gu{}om {umom
na padinama koje su postajale okomitije. Ali imao je more vremena. Nad njim i ispred
njega vrh je stajao beo, slaba{no zabojen kajsijom na suncu. Dok se peo dugim, strmim
putem, ponovo i zatim ponovo izbijao je iz mra~nih {uma u zalive ùte prozra~nosti.
Nastavio je dok se nije na{ao nad {umom i nad tminom, u visinama gde je bilo samo
snegova i kamena, vazduha i prostrane, bistre, trajne svetlosti.
Ali bio je sam.
To nije bilo u redu. Nije bio sam kada se to dogodilo. Trebalo je da se sretne sa
- bio je sa - gde?
Nema skija, nema krplji, ~ak ni unutra{nje gume. Da sam ja ne{to zaduèn za
ovaj predeo, Boè, napravio bih tu jednu stazu. @rtvovanje veli~anstvenosti radi
pogodnosti? Ali samo jednu stazicu. Nikakva {teta. Tek mala pukotina u zvonu slobode.
Samo malo curkanje u brani, fitilj na bombi, crv u mozgu. O, luda moja devoj~ice, moja
zanemela ljubavi, èno moja koju sam prodao u ludnicu jer nisi htela da ~uje{ kad
govorim, Izobel, do|i, spasi me od sebe! Peo sam se za tobom preko svih staza i sada
stojim ovde sam: vi{e nemam kuda.
Dnevna svetlost zamre i belina snega zamuti se. Na istoku, iznad beskrajnih
mra~nih venaca, {uma i bledih jezera okruènih bregovima, sjao je Saturn, blistav i
saturnovski naburen.
Luis nije znao gde se nalazi koliba; negde na granici {ume, ali ve} je bio iznad
granice {ume. Ne}e silaziti. U visine, u visine. Excelsior! Mladi} koji je sred snega i leda
nosio steg sa slede}im neobi~nim ispisom: U POMO] U POMO] JA SAM
ZAROBLJENIK VI[E STVARNOSTI. Peo se padinama neispetim, neza~e{ljanim, i
dok se peo plakao je. Suze su mu gmizale niz lice dok je gmizao uz planinsko lice.
Veoma visoka mesta su jeziva, samotna u sutonu.
Svetlost vi{e nije ostajala sa njim. Vi{e nije imao more vremena. Vreme mu je
isteklo. Zvezde izi|o{e i gledale su ga o~i u o~i preko provalije tmine kad god bi skrenuo
pogled sa ogromne, bele, podignute ravnice, vi{e ravni na koju se peo. Sa obe njegove
44
strane bila je provalija sa po par zvezda unutra. Ali sneg je zadràvao sopstvenu hladnu
svetlost, a on je nastavljao da se penje. Prisetio se staze kada je nai{ao na nju, Bog,
dràva ili on sam ipak je stavio stazu na planinu. Skrenuo je desno i ispalo je leva~ki.
Okrenuo se levo i ukopao u mestu. Nije znao kuda da krene, drhtav od hladno}e i straha
on glasno krikne smrtno belom vrhu nad sobom i crnom mestu izme|u zvezda ime svoje
ène: "Izobel!"
Do{la je stazom iz tame. "Po~ela sam da se brinem za tebe, Luise."
"Oti{ao sam dalje nego {to sam nameravao", re~e Luis.
"Ovde gore toliko dugo ostaje svetlo da nekako pomisli{ da }e tako do
ve~nosti..."
"Tako je. Izvini {to sam te zabrinuo."
"Oh, nisam bila zabrinuta. Zna{ ve}. Usamljena. Pomislila sam da te je mo`da
noga usporila. Je li bilo dobro pe{a~enje?"
"Spektakularno."
"Povedi me sutra sa sobom."
"Zar ne uìva{ u skijanju?"
Zavrtela je glavom. "Ne bez tebe", promrmljala je, posti|enog lica. Krenuli su
nalevo niz stazu, ne prebrzo. Luis je jo{ lako hramao zbog istegnutog mi{i}a koji ga je
skinuo sa skija poslednja dva dana, a bilo je mra~no i nije bilo razloga za ùrbu. Dràli
su se za ruke. Sneg, svetlost zvezda, mir. Vatra pod nogama, tmina okolo; pred njima,
svetlost ognji{ta, pivo, krevet. Sve u svoje vreme. Neki, ro|eni kockari, uvek }e birati da
ìve na padini vulkana.
"Kada sam bila u sanatorijumu", re~e Izobel i zastade, tako da je i on stao i vi{e
se nije ~uo ~ak ni zvuk njihovih ~izama po suvom snegu, ba{ nikakav zvuk osim mekog
zvuka njenog glasa, "sanjala sam ne{to kao ovo. Stra{no kao ovo. Bio je to... najbitniji
san koji sam imala. Pa ipak, ne mogu da ga se prisetim jasno - nikada to nisam bila u
stanju, ~ak ni na terapiji. Ali bilo je poput ovoga. Ova ti{ina. Ose}aj da si u visini. Ti{ina
iznad svega... iznad svega. Bilo je toliko tiho da bi, da sam ne{to rekla, i ti mogao to da
~uje{. Znala sam to. Bila sam sigurna. I u snu mislim da sam ti izgovorila ime i ti si
mogao da me ~uje{ - odgovorio si mi..."
"Reci mi ime", pro{apta on.
Okrenula se i pogledala ga. Nije bilo ni {uma na planini ili izme|u zvezda. Ona
mu izgovori ime.
On odvrati rekav{i njeno, a onda je zagrli; oboje su drhtali.
"Hladno je, hladno je, moramo da si|emo."
Nastavili su, po svom zategnutom uètu izme|u spolja{njih i unutra{njih
ognjeva.
"Vidi onu ogromnu zvezdu."
"Planetu. Saturn - Otac vreme."
"Pojeo je sopstvenu decu, zar ne", promrmlja ona, upijaju}i mu se u ruku.
45
"Svu osim jednog", odgovori Luis. Niz dugu, jasnu padinu pred sobom sada su
u sivoj svetlosti zvezda videli masiv gornje kolibe, kule ski-lifta nejasne i tanu{ne i dugi
potez naniè kablova.
Ruke su mu bile hladne i on skinu na~as rukavice da pljesne jednom o drugu,
ali bilo je to te{ko u~initi zbog ~a{e vode koju je drào. Dovr{io je izlivanje vode u
malim mlazevima oko korenja stabalca masline i spustio ~a{u pokraj krpljene saksije.
Ali ne{to mu je jo{ ostalo u ruci, smotano na dlanu poput pu{kice za srednjo{kolski
zavr{ni ispit iz francuskog, que je fusse, que tu fussses, qu'il fût, mala i ulepljena
znojem. Otvorio je {aku i prou~avao stvar izvesno vreme. Poruka. Od koga, za koga? Iz
groba, za matericu. Mali smotuljak, zalepljen, sa 100 mg LSD/a na {e}eru.
Zalepljen?
Prisetio se, sasvim precizno i sve po redu, kako ga je otvorio, progutao stvar,
se}ao se njenog ukusa. Se}ao se sa istom takvom precizno{}u i po redu i gde je bio od
tada i znao je da jo{ nije bio tamo.
On pri|e Dìmu koji je upravo izdisao dah koga je uvla~io kada je Luis po~eo
da zaliva stabalce masline. Spretno i blago Luis gurnu smotuljak u dèp Dìmovog
mantila.
"Ne}e{ sa nama?" upita Dìm i nasme{i se blagim osmehom.
Luis zavrte glavom. "Utronjao se." Bilo je te{ko objasniti da se ve} vratio sa
tripa koji nije napravio. Osim toga, Dìm ga ne bi ~uo. Bio je tamo gde ljudi ne ~uju i ne
umeju da odgovore, ogra|en sa svih strana.
"Sre}an trip", re~e Luis.
On uze ki{ni mantil (mrljavi puplin, bez postave od ov~ije koè, dr`' se, ~ekaj) i
si|e niz stepenice, pa do ulice. Leto se okon~avalo, godi{nje doba menjalo. Padala je
ki{a, ali jo{ nije bilo mra~no, a gradski vetar duvao je u sna`nim, sveìm naletima koji su
mirisali na vla`nu zemlju, {ume i no}.
STVARI
Dejmon Najt, 'editor mirabilis', najpre je publikovao ovu pri~u u jednoj svesci
'Orbite', pod naslovom 'Kraj'. Ne se}am se kako smo do{li do toga, ali podozrevam da je
pomislio da 'Stvari' previ{e zvu~e poput ne~ega {to vidite na televiziji u jedan posle
pono}i, sa ljubi~astim pipcima. Ali vratila sam im se jer - bar posle ~itanja tog psihomita
- on daje onaj pravi naglasak. Stvari koje upotrebljava{; stvari koje poseduje{ i kojima si
posednut; stvari kojima gradi{ - cigle, re~i. Njima gradi{ ku}e, gradove i nasipe. Ali
gra|evine se ru{e, nasipi te ne mogu prevesti ~itavim putem. Postoji izvestan bezdan,
provalija, poslednji korak koji se mora napraviti.
Stajao je na obali mora zagledan preko duge linije pene tamo daleko gde su se
Ostrva uzdizala ili tek naslu}ivala. Tamo, re~e on moru, tamo po~iva moje kraljevstvo.
More njemu re~e ono {to more govori svakome. Dok mu se ve~e primicalo iza le|a
46
preko vode, linija pene bledela je, a vetar zamirao, a vrlo daleko sjala je mo`da zvezda,
mo`da svetiljka ili njegova èlja za svetiljkom.
Uspeo se ponovo ulicama grada u kasni suton. Trgovine i kolibe njegovih
suseda sada su delovale prazno, ra{~i{}eno, pospremljeno, zapakovano u pripremi za
kraj. Ve}ina ljudi bila je na Narikanju u Dvorani Visova ili dole u poljima sa Mahnitima.
Ali Lif nije bio u stanju da ra{~isti i pospremi; njegova roba i vlasni{tvo bili su prete{ki
da ih baci, pretvrdi da ih slomi, prehladni da ih spali. Samo vekovi su ih mogli razoriti.
Gde god bili nagomilani, ispu{teni ili ba~eni, obrazovali su ono {to je moglo biti, ili je
izgledalo kao da jeste, ili bi jo{ moglo biti, grad. I zato nije ni poku{ao da se otarasi
svojih stvari. Dvori{te mu je i dalje bilo nagomilano i pretrpano ciglama, hiljadama i
hiljadama cigala koje je sam izradio. Pe} ciglane stajala je hladna, ali spremna; burad
gline, suvog materijala za malter i kre~a, vedra sa obranicama, kolica i mistrije njegove
struke, sve je bilo tu. Jedan prikan sa Staze Pisara pitao je uz prezriv sme{ak: ho}e{ da
sagradi{ zid od cigle, pa da se sakrije{ iza kada kraj do|e, ~ove~e?
Drugi sused na putu gore prema Dvorani Visova jedno vreme piljio je u te
nizove, gomile, tovare i hrpe valjano oblikovanih, valjano ispe~enih cigala, blago
crvenkasto zlatnih u zlatu popodnevnog sunca i najzad uzdahnuo sa njihovom teìnom
na srcu: stvari, stvari! Otresi se stvari, Life, te teìne koja te vu~e naniè! Po|i s nama
iznad sveta kome do|e kraj!
Lif je podigao ciglu sa hrpe, stavio je na mesto u nizu i posti|eno se nasme{io.
Kada su svi pro{li, nije ni oti{ao do Dvorane niti je pomagao pri uni{tavanju polja i
ubijanju ìvotinja, ve} je si{ao do plaè, kraja sveta koji je do{ao do kraja, iza koga se
pruàla samo voda. Sada, ponovo u ku}i u svom ciglarskom dvori{tu, sa mirisom soli u
ode}i i lica vrelog od morskog vetra, i dalje nije ose}ao ni smeh i ru{ila~ko o~ajanje
Mahnitih, niti vrtoglavo i narika~ko o~ajanje posve}enika Visova; ose}ao je prazninu;
ose}ao je glad. Bio je teàk ~ove~uljak i morski vetar na ivici sveta duvao je na njega
~itave ve~eri ne pokrenuv{i ga nimalo.
Hej, Life! re~e udovica sa Staze Tkalja, koja mu se ukr{tala sa ulicom par ku}a
niè, - videh kako stiè{ ulicom, a nigde ni ìve du{e jo{ od zalaska sunca, a sve je
mra~nije i ti{e nego... Nije rekla od ~ega je grad bio ti{i, ve} je nastavila: jesi li ve~erao?
Upravo sam se spremala da izvadim pe~enje iz pe}i, a malecki i ja nikako ne}emo mo}i
da pojedemo sve meso pre nego {to kraj do|e, u to nema sumnje, a mrzim da vidim kako
se dobro meso baca.
Pa, mnogo vam hvala, kaè Lif i ponovo navla~i kaput; i idu zajedno Stazom
Zidara do Staze Tkalja, po mraku i kroz vetar {to bri{e ulicama sa mora. U udovi~inoj
ku}i osvetljenoj svetiljskom, Lif se igrao sa bebom, poslednjom ro|enom u gradu,
malim, debelim de~kom koji je tek u~io da stoji. Lif ga je podigao, a ovaj se nasmejao i
preturio na le|a, dok je udovica postavljala hleb i vru}e meso na sto od gusto ispletene
trske. Seli su da jedu, ~ak i beba, koja se dala na posao sa ~etiri zuba na tvrdoj kori
hleba. - Kako to da nisi u Dvorani ili na poljima? pitao je Lif, a udovica odvrati, kao da
je takav odgovor u njenim o~ima dovoljan: Oh, imam bebu.
47
Lif se obazre po ku}ici koju je sagradio njen mu`, jedan od Lifovih polaga~a
cigli. - Ba{ je dobro, re~e on. Nisam okusio meso jo{ od nekog doba pro{le godine.
Znam, znam! Ku}e se vi{e ne grade.
Nijedna, re~e on. Nijedan zid, ni koko{arnik, nema ~ak ni popravki. Ali tvoje
tkanje, to se jo{ traì?
Da; ima ih koji èle novu ode}u do samog kraja. Ovo meso kupila sam od
Mahnitih koji su poklali ~itavo stado mog gospodara, a platila sam novcem dobijenim za
par~e finog platna istkanog za haljinu gospodareve k}erke koju bi ova htela da nosi na
kraju! Udovica ispusti mali, prezrivi, saàljivi frktaj i nastavi: ali sada vi{e nema lana i
jedva da je preostalo ne{to vune. Nema vi{e {ta da se prede, niti da se plete. Polja su
spaljena, a stada pobijena.
Da, re~e Lif dok je jeo dobro pe~enje. R|ava vremena, re~e on, najgora
vremena.
A sada, nastavi udovica, odakle }e da dolazi hleb kada su polja spaljena? A
voda, sada kada truju bunare? Zvu~im kao Narika~i tamo gore, zar ne? Posluì se, Life.
Prole}na jagnjetina je najlep{e meso na svetu, moj ~ovek uvek je tako govorio, sve dok
ne bi do{la jesen, a onda je govorio da je svinjsko pe~enje najlep{e meso na svetu.
Hajde, odseci valjano par~e...
Te no}i, u svojoj kolibi pored ciglane, Lif je sanjao. Obi~no je spavao mirno
poput samih cigala, ali te no}i lutao je i plutao ~itave no}i i stigao je do Ostrva, a kada se
probudio, ona vi{e nisu bila pusta èlja i naga|anje: poput zvezde dok se dnevno svetlo
smra~uje, znao ih je. Ali {ta ga je, u snu, prenelo preko vode? Nije leteo, nije kora~ao,
nije zaronio pod vodu poput ribe; pa ipak, pre{ao je sivozelene ravnice i vetrom
pokretane breùljke mora do Ostrva, ~uo je kako ga glasovi dozivaju i video je svetlosti
gradova.
Dao se na razmi{ljanje kako ~ovek moè da pre|e vodu. Pomislio je na to kako
trava plovi u potoku i video kako bi ~ovek mogao da napravi neku vrstu prostirke od
pletene trske, pa da leì na njoj i odguruje se rukama: ali prostrane tr{~are jo{ su se
pu{ile tamo pored potoka, a sve gomile vrbovog pru}a kod korpara su spaljene. Na
Ostrvima svoga sna video je trsku ili travu visoku pola stotine stopa, sa sme|im
stabljikama debljim nego {to mogu ruke da mu obujme i svetom zelenog li{}a pruènim
prema suncu sa hiljada izdignutih gran~ica. Na tim stabljikama ~ovek bi mogao pre}i
more. Ali takve biljke ne rastu u njegovoj zemlji, niti su ikada rasle; iako je u Dvorani
Visova postojala dr{ka no}a napravljena od mra~ne, sme|e materije za koju se govorilo
da poti~e od biljke koja raste u nekoj drugoj zemlji, a zove se drvo. Ali nije mogao da
pre|e urlaju}e more na dr{ci noà.
Podmazane koè mo`da bi plutale; ali {tavioci su bili besposleni ve} nedeljama,
nije bilo koà na prodaju. Mogao bi da prestane da poku{ava da prona|e pomo}. Tog
belog, vetrovitog jutra odneo je vedro za cigle i odgurao najve}a kolica do plaè i
poloìo ih u mirnu vodu lagune. Zaista su plutali, duboko uronjeni, ali kada bi na njih
poloìo makar i teìnu jedne {ake prevrnuli bi se, napunili vodom, potonuli. Bili su
previ{e laki, pomislio je.
48
Vratio se uz liticu, pa kroz ulice, napunio kolica beskorisnim dobro

napravljenim ciglama i odgurao te{ki teret dole. Budu}i da se toliko malo dece ra|alo tih
poslednjih godina, nije bilo radoznale mladeì oko njega koja bi zapitkivala {ta radi, iako
su ga jedan ili dvojica Mahnitih, mamurni od sino}ne svetkovine uni{tenja, pogledali
ispod oka sa mra~nih pragova preko blistavila vazduha. îtav dan nosio je dole cigle i
materijal za malter, a slede}eg dana, iako nije ponovo sanjao, po~eo je da polaè cigle
tamo do olujne plaè marta, gde je pri ruci bilo mnogo ki{nice i peska da mu stegnu
cement. Gradio je malu kupolu od cigle, okrenutu naopa~ke, zaobljenu, sa {iljatim
krajevima poput ribe, sve od jednog jedinog niza cigli vrlo promu}urno polaganih u
spiralu. Ukoliko {olja ili vedrica puna vazduha plove, za{to ne bi i kupola od cigle? A
bila bi jaka. Ali kada se malter stegao i kada je, napregav{i {iroka ple}a, prevrnuo kupolu
i odgurao je u penu obalskih talasa, ova se sve dublje i dublje zarivala u mokri pesak,
zavla~ila se u dubinu poput prilepka ili pe{~ane krabe. Talasi su je napunili, i ponovo
napunili kada ju je izvrnuo da se isprazni i najzad obalski talas zelenih ramena zahvati je
belim, povla~e}im zamahom unazad, prevrnu, razbi na pojedina~ne cigle i potopi ih u
nemirni, raskva{eni pesak. Lif je samo stajao, mokar sve do vrata, bri{u}i slani vodeni
prah iz o~iju. Prema zapadu nije se pruàlo ni{ta izuzev talasa koji su se razbijali i ki{nih
oblaka. Ali bila su tamo. Poznavao ih je, sa travama deset puta vi{im od ~oveka, divljim
zlatnim poljima po kojima grabulja vetar sa mora, belim gradovima, brdima belih vrhova
iznad mora; i glasovima dozivanja pastira na bregovima.
Graditelj sam, ne pluta~, re~e Lif kada je sa svih strana sagledao sopstvenu
glupost. Pa je tvrdoglavo izi{ao iz vode i uz stazu na litici i po ki{nim ulicama da dogura
nova kolica cigli.
Prvi put posle nedelju dana oslobo|en budalastog sna o plivanju, on primeti da
Ulica koàrska deluje napu{teno. [tavionica je bila zasuta otpacima i prazna. Radnje
zanatlija po~ivale su poput niza malih, crnih, razjapljenih usta, a prozori spava}ih soba
nad njima bili su slepi. Na kraju staze stari obu}ar spaljivao je, uz grozan zadah, hrpicu
novih, neno{enih cipela. Pored njega ~ekao je magarac, osedlan, striù}i u{ima na
smrdljivi dim.
Lif produì i napuni kolica ciglama. Ovaj put, dok ih je kotrljao dole, odupiru}i
se potezanju kolica na strmim ulicama, zamahuju}i svom snagom ple}ima ne bi li odrào
ravnoteù njihovog kretanja na zavojitoj stazi na litici na putu prema plaì, sledilo ga je
par ljudi iz grada. Jo{ dvojica ili trojica sa Staze Pisara sledili su njih, kao i nekoliko
drugih sa ulica oko tr`nice, tako da se do trenutka kada se ispravio, dok mu je morska
pena {u{tala na golim, crnim stopalima, znoja hladnog na licu, mala gomila nanizala du`
dubokog jednostrukog traga njegovih kolica na pesku. Imali su ùdno, neute{no drànje
Mahnitih. Lif nije obra}ao pa`nju na njih, iako je bio svestan da je udovica sa Staze
Tkalja na litici i da gleda upla{enog lica.
Odgurao je kolica u more dok mu voda nije bila do prsa, izru~io cigle i izleteo
skupa sa velikim talasom, kloparavih kolica punih pene.
Neki Mahniti ve} su se razilazili po plaì. Visoki tip iz grupe sa Staze Pisara
lenjo mu pri|e i re~e uz osmejak: za{to ih ne baca{ sa vrha litice, ~ove~e?
49
Onda bi samo pale na pesak, re~e Lif.

A ti èli{ da ih potopi{. Vrlo dobro. Zna{, me|u nama je bilo nekih koji su
mislili da gradi{ ne{to ovde dole! Nameravali su da te pretvore u cement. Samo ti drì te
cigle na mokrom i hladnom, ~ove~e.
Isceren, pisar od{eta, a Lif po|e uz liticu po novi tovar.
Do|i na ve~eru, Life, re~e udovica sa vrha litice zabrinutim glasom; bebu je
privila uz sebe da je za{titi od vetra.
Ho}u, re~e on. Done}u veknu hleba; ostavio sam na stranu par komada pre
nego {to su pekari oti{li. Nasme{io se, ali ona nije. Dok su se zajedno peli ulicama, ona
upita: da li baca{ svoje cigle u more, Life?
On se od srca nasmeja i odgovori da.
Izraz njenog lica mogao je predstavljati olak{anje, a mogao je predstavljati i
tugu; ali tokom ve~ere u njenoj ku}i osvetljenoj svetiljkom bila je tiha i laka kao uvek,
pa su pojeli sir i ustajali hleb u dobrom raspoloènju.
Slede}eg dana nastavio je da nosi cigle, tovar za tovarom, a ako su ga Mahniti
posmatrali, mislili su da je zauzet njihovom sopstvenom vrstom posla. Plaà se
postepeno spu{tala prema dubinama, tako da je mogao da nastavi gradnju, a da nikada ne
radi nad vodom. Po~eo je tokom oseke, tako da mu delo nikada ne bi bilo otkriveno.
Tokom plime bilo je te{ko bacati cigle i poku{avati re|anje u grubom nizu dok mu je
~itavo more vrelo u lice i grmelo nad glavom, ali je svejedno nastavljao. Predve~e je
doneo duge gvozdene {ipke i osigurao ono {to je sagradio, jer je bo~na struja teìla da
mu potkopa nasip nekih osam stopa od po~etka. Osigurao se da ~ak i vrhovi {ipki budu
pod vodom u vreme oseke, tako da nijedan Mahniti ne posumnja da se stvara ispunjenje.
Par starijih ljudi prilikom silaska sa narikanja u Dvorani Visova pro|e pored njega dok je
zveketao i kloparao praznim kolicima kamenitim ulicama po sutonu, pa mu se ozbiljno
nasme{i{e. Dobro je osloboditi se stvari, re~e jedan od njih, a drugi se nasme{i.
Slede}eg dana, iako jo{ nije ponovo sanjao o Ostrvima, Lif nastavi gradnju
nasipa. Pesak se sve strmije spu{tao kako je napredovao. Sada mu je metoda bila da stoji
na poslednjem sagra|enom delu i da odatle prevrne pa`ljivo natovarena kolica, a onda da
se i sam otisne i da na posao, teturav i dahtav, da se podiè i ponovo zaranja ne bi li
izravnao i namestio cigle izme|u prethodno postavljenih {ipki; a onda ponovo gore,
preko sivog peska, uz liticu i tres-bang po tihim ulicama po novi tovar.
U neko doba te nedelje udovica re~e kada je do{la do njega u dvori{te ciglane:
daj da ih bacam sa litice za tebe, u{tede}e ti jedan deo puta.
Te{ko je tovariti kolica, re~e on.
Oh, dobro, re~e ona.
U redu, dok ti tako ho}e{. Ali cigle su te{ki kopilani. Ne poku{avaj da nosi{
previ{e. Da}u ti mala kolica. A ovaj pacov~i} ovde moè da sedne na tovar da se
provoza.
I tako mu je pomagala da nastavlja tokom dana srebrnastog vremena, izjutra
magla, bistro more i vedro nebo ~itavog popodneva, korov po pukotinama litice je
50
cvetao; nije preostalo ni{ta drugo {to bi cvetalo. Nasip se sada pruào mnogo jardi od
obale i Lif je morao da nau~i ve{tinu za koju nije znao da ju je iko nau~io, izuzev riba.
Umeo je da plovi i da se kre}e po vodi ili pod njom, u samom moru, a da ne dodiruje
rukama ili nogama ~vrstu zemlju.
Nikada nije ~uo da ~ovek to ume da radi; ali nije mnogo razmi{ljao o tome, jer
je bio toliko zauzet sa ciglama, po ~itav dan na vazduh i iz njega, u vodu i iz nje, uz
penu, mehurove vazduha okruènog vodom i vode okruène vazduhom na sve strane
oko njega, kao i maglu, aprilsku ki{u, zbrku elemenata. Ponekad je bio sre}an dole u
mra~nom, zelenom svetu gde nema disanja; borio se protiv ~udnovato svojeglavih i
besteìnskih cigala po zjape}im nanosima peska i samo ga je potreba za vazduhom
nagonila, dahtavog, na vetar pun vodene pra{ine.
Gradio je po ~itav dan, ispentrao bi se na pesak da prikupi cigle koje mu je
verna pomo}nica bacila preko ivice litice, napunio sopstvena kolica i oterao po nasipu
koji je pruào pravo na stopu ili dve ispod nivoa mora pri oseci i ~etiri ili pet stopa po
plimi, a onda ih bacio sa kraja, zaronio i gradio; zatim ponovo na obalu po novi tovar.
Dolazio je u grad tek uve~e, iznuren, izbeljen solju, pun svraba od soli, gladan poput
ajkule, da podeli {ta bi ve} bilo od hrane sa udovicom i njenim de~a~i}em. U poslednje
vreme, iako je prole}e otpo~elo s blagim, dugim, toplim ve~erima, grad je bio veoma
mra~an i miran.
Jedne no}i, kada nije bio preumoran da bi to primetio, on progovori o tome, a
udovica re~e: oh, svi su, mislim, oti{li.
- Svi? Stanka. - Kuda su oti{li?
Slegla je ramenima. Digla je tamne o~i prema njegovim preko stola i neko
vreme gledala kroz svetiljkom obasjanu ti{inu prema njemu. Kuda? re~e ona. Kuda vodi
tvoj morski put, Lif?
Neko vreme }utao je. Do Ostrva, odgovorio je najzad, a onda se nasmejao i
pogledao je u o~i.
Ona se nije smejala. Samo je rekla: ima li ih uop{te? Da li je onda istina da
Ostrva postoje? Onda je pogledala usnulu bebu, pa kroz otvorena vrata prema tmini
kasnog prole}a koja je, topla, po~ivala na ulicama kojima niko nije kora~ao i sobama po
kojima niko nije ìveo. Najzad vrati pogled na Lifa i re~e mu: Life, zna{, nije jo{ mnogo
cigala ostalo. Par stotina. Mora{ da napravi{ jo{. A onda se polako zaplakala.
Boga mu! re~e Lif, razmi{ljaju}i o svom podvodnom putu preko mora koji se
pruào na stotinu dvadeset stopa i o moru koje se nastavljalo deset hiljada milja od
njegovog kraja. - Pliva}u do tamo! Hajde, nemoj plakati, srce drago. Zar bih ostavio
tebe i ovog pacov~i}a same? Posle svih cigala kojima si mi gotovo pogodila glavu i
~udnih korova i {koljki kojima si nas hranila u poslednje vreme, posle tvog stola,
kamina, tvog kreveta i smeha, zar bih te napustio kada zapla~e{? A sada, budi mirna, ne
pla~i. Daj da smislim kako da do|emo do Ostrva, svi zajedno.
Ali znao je da nema na~ina. Ne za ciglara. U~inio je {ta je mogao. Ono {to je
mogao pruàlo se na sto dvadeset stopa od obale.
51
Misli{ li, upita on posle dugo vremena, tokom koga je ra{~istila sto i oprala
tanjire u bunarskoj vodi koja je ponovo izvirala bistra sada kada Mahnitih ve} danima
nije bilo - misli{ li da je mo`da... ovo... Otkrio je da mu je te{ko da to izgovori, ali ona je
stajala nema, ~ekala, i on je morao da kaè: Da ovo jeste kraj?
Ti{ina. U jednoj svetiljkom osvetljenoj sobi i svim mra~nim sobama i ulicama i
po spaljenim poljima i opusto{enim zemljama, ti{ina. U crnoj Dvorani nad njima na vrhu
brda, ti{ina. Nemi vazduh, nemo nebo, ti{ina na svim mestima, neprekinuta, bez
odgovora. Izuzev dalekog zvuka mora i, veoma tiho, iako bliè, disanja usnulog deteta.
Ne, re~e èna. Sela je naspram njega i poloìla ruke na sto, fine ruke tamne
poput zemlje, dlanova poput slonova~e. Ne, re~e ona, kraj }e biti kraj. Ovo je tek ~ekanje
na njega.
Onda za{to smo jo{ ovde - samo mi?
Oh, re~e ona, ti si imao svoje stvari - svoje cigle - a ja bebu...
Sutra moramo da idemo, re~e on posle izvesnog vremena. Klimnula je.
Bili su na nogama pre zore. Nije preostalo ni{ta za jelo i zato, kada je ona
stavila ne{to ode}e za bebu u vre}u i navukla toplu ko`nu pelerinu, a on gurnuo no` i
mistriju za pojas i ogrnuo topli ogrta~, napustili su ku}icu i zaputili se na hladnu, bledu
svetlost napu{tenih ulica.
I{li su nizbrdo, on je vodio, ona sledila sa usnulim detetom u pregibu ogrta~a.
Nije skrenuo ni putem koji je i{ao severno niti ju`nim putem, ve} je pro{ao pored tr`nice
i van grada do litice, a zatim kamenitom stazom prema plaì. Sledila ga je ~itavim putem
i nijedno od njih nije progovorilo. Na ivici mora okrenuo se.
Odràva}u te na vodi koliko god budemo mogli, re~e on.
Klimnula je i blago rekla: koristi}emo put koji si sagradio, onoliko koliko se
pruà.
Uzeo ju je za slobodnu ruku i poveo u vodu. Bila je hladna. Bila je gorko
hladna, a hladna svetlost sa istoka iza njih sjala je na linijama pene siktavim po pesku.
Kada su kro~ili na po~etak nasipa, cigle su im bile ~vrste pod nogama, a dete je ponovo
zaspalo u pregibu njenog ogrta~a.
Dok su kora~ali, udaranje talasa poja~a se. Plima je nadolazila. Talasi bliè
pu~ini pokvasili su im ode}u, sledili meso, natopili im kosu i lica. Stigli su do kraja
njegovog dugog rada. Plaà se pruàla ne{to iza njih, pesak je bio taman ispod litice nad
kojom je stajalo nemo, sve ble|e nebo. Oko njih bili su divlja voda i pena. Pred njima
bile su nemirne vode, veliki ponor, bezdan.
Talas nalete na njih na putu prema obali i oni se zatetura{e; beba, probu|ena
tvrdim udarcem mora, zaplaka se, slaba{no cviljenje u dugom, hladnom, siktavom
mrmoru mora koji je uvek izgovarao istu stvar.
Oh, ne mogu! kriknu mati, ali je ~vr{}e uhvatila mu{karca za ruku i stala uz
njega.
Podigav{i glavu da napravi poslednji korak sa onog {to je stvorio prema obali
koje nije bilo, on vide obli~je kako klizi zapadnim vodama, beli titraj poput prsa laste
koja hvata prvo svetlo dana. Izgledalo je da glasovi zvone nad glasom mora. [ta je to?
52
re~e on, ali njena glava bila je pognuta bebi, poku{avala je da ute{i slaba{no cviljenje
koje je izazivalo prostrani blebet mora. Stajao je nepokretno i ugledao belinu jedra,
razigranu svetlost nad talasima; igrala je prema njima i onoj ve}oj svetlosti koja je rasla
za njima.
êkajte, dopre poziv od obli~ja koje je klizilo na sivim talasima i plesalo na
peni, ~ekajte! Glasovi su zvonili, veoma slatki i kada se jedro nadnelo nad njih on ugleda
lica i ispruène ruke i za~u kako mu govore: do|ite, do|ite na brod, do|ite sa nama na
Ostrva.
Drì se, re~e on blago èni i oni napravi{e poslednji korak.
PUT DO GLAVE
Ve}ina ljudi 'vodi ìvote tihog o~ajanja', a i neke pri~e tamo po~inju. Bili smo u
Engleskoj, bio je novembar i mra~no u dva popodne, padala je ki{a, kofer sa svim mojim
rukopisima ukraden je na doku u Sautemptonu, a ja ni{ta nisam napisala mesecima,
nisam mogla da razumem prodavca povr}a, a on nije mogao da razume mene i bilo je to
o~ajanje - ali tiho - uko~ena gornja usna, znate ve}. I tako sam sela i po~ela da pi{em
re~i, savr{eno beznade`no. Re~i, re~i, re~i. Doprle su otprilike do: '"Poku{aj da bude{
Amanda", re~e druga osoba durljivo' i stale. Posle godinu dana ili tu negde (britanska
èleznica, svaka joj ~ast, na{la je ukradeni kofer, bili smo kod ku}e u Oregonu, padala je
ki{a) prona{la sam na{krabane re~i, nastavila da {krabam i do{la do kraja. Nikada nisam
otkrila kako je trebalo da glasi naslov - to je u~inila Virdìnija Kid, moj agent, na moje
zadovoljstvo.
Postoji jedna vrsta pri~a koju ja opisujem kao ~upa~e ~epova. Pisac se zaglavi
iz ovog ili onog razloga, ne moè da radi; a onda odjednom ponovo po~ne da radi, uz
pucanj, a mnogo piva pote~e iz krigle i zapeni se svuda po podu. Ova pri~a je u svakom
slu~aju ~upa~ ~epova.
"Da li je to Zemlja?" kriknu on, jer stvari su se odjednom izmenile.

"Da, ovo je Zemlja", re~e onaj pored njega, "a ni ti nisi van nje. U Zambiji ljudi
se kotrljaju po bregovima u buri}ima radi treninga za let u svemir. Izrael i Egipat su
jedan drugom uni{tili svo zelenilo u pustinjama. Rajders Dajdèst je kupio ve}inski udeo
deonica za kombinat Sjedinjene Ameri~ke Dràve/Op{ta obrada. Populacija Zemlje
pove}ava se za trideset milijardi svakog utorka. Gospo|a @aklina Kenedi Onazis uda}e
se za Mao Ce Tunga u subotu u potrazi za bezbednosti; a Rusija je zagadila Mars
hlebnim kvascem."
"Ama", re~e on, "ni{ta se nije promenilo."
"Ni{ta bitno", re~e onaj pokraj njega. "Kako to @an-Pol Sartr re~e na svoj
draèsni na~in: 'Pakao, to su drugi ljudi.'"
"Ma neka se @an-Pol Sartr goni u pakao. Ho}u da znam gde sam."
"Dobro", re~e drugi, "u tom slu~aju, reci mi ko si."
"Ja sam."
53
"Dakle?"
"Ime mi je."
"[ta?"
Stajao je, o~iju sve punijih suza, a kolena slabosti i znao je da ne zna sopstveno
ime. Bio je praznina, brojka, iks. Imao je telo i tome sli~no, ali nije imao svoje ko.
Stajali su na ivici {ume, on i ono drugo. Bila je to prepoznatljiva {uma, iako
poprili~no mrkog li{}a i po ivicama o{te}ena herbicidom. Paun je kora~ao od njih u
dubinu {ume i dok je i{ao ime mu spade. Ne{to ih je gledalo blagim o~ima iz tmine
drve}a pre nego {to je nestalo. "Ovo je Engleska!" kliknu prazni, dograbiv{i se za
slamku na vodi, ali onaj drugi re~e: "Engleska je potonula pre mnogo godina."
"Potonula?"
"Da. Potopljena. Ni{ta nije ostalo izuzev najvi{ih ~etrnaest stopa planine
Snoudon, poznate kao Novi Vel{ki Greben."
Na to i praznom kao da su sve la|e potonule. Bio je smlavljen. "Oh", kriknu on
na kolenima, u èlji da zatraì ne~iju pomo}, ali nije mogao da se priseti ~iju pomo} je
traìo. Po~injalo je sa T, bio je gotovo siguran. On se rasplaka.
Onaj drugi sede na travu pored njega i najzad mu poloì ruku na rame uz re~i:
"Hajde sada, nemoj to primati toliko te{ko."
Prijatni glas malo ohrabri praznog. On uspostavi kontrolu nad sobom, obrisa
lice rukavom i pogleda drugu osobu. Bila je poput njega, u grubim crtama. Bila je neko
drugi. Me|utim, ni ona nije imala ime. [ta mu sve to vredi?
Senke do|o{e u o~i kako se Zemlja okretala oko svoje ose. Senke su klizile
prema istoku i navi{e u o~ima onog drugog.
"Mislim", re~e prazni pa`ljivo, "da treba da izi|emo iz senke tog, eto, ovde."
On mahnu prema objektima u blizini, velikim stvarima, tamnim odozdo i raznoliko
zelenim odozgo, ~ijih imena vi{e nije mogao da se priseti. Pitao se da li je svaka od njih
imala ime, ili su se sve zvale istim imenom. [ta je sa njime i onim drugim, da li su oni
delili isto ime, ili je svako imao svoje. "Imam ose}aj da }u se bolje se}ati kada budem
dalje od ovoga, od njih", re~e on.
"Svakako", re~e drugi. "Ali to ne}e biti onoliko bitno kao nekada."
Kada su se sklonili dalje na sunce, on se smesta seti da se to zove {uma, a da
njih zovu drve}e. Me|utim, nije mogao da se seti da li svako drvo ima sopstveno ime ili
nema. Ukoliko je imalo, on nije mogao da se seti nijednog. Mo`da nije li~no poznavao to
drve}e.
"[ta da radim", re~e on, "{ta da radim?"
"Pa, slu{aj ovamo, moè{ sebi da nadene{ ime kakvo god èli{, zna{? Za{to
ne?"
"Ali èlim da znam svoje pravo ime."
"To nije uvek lako. Ali u me|uvremenu mogao bi naprosto da uzme{ etiketu,
kakva god bila, radi lak{eg obeleàvanja i zarad razgovora. Izaberi ime, bilo koje ime!"
re~e ona druga osoba i pruì plavu kutiju sa natpisom ZA JEDNOKRATNU
UPOTREBU.
54
"Ne", re~e Prazni ponosito, "Izabra}u sopstveno."

"Dobro. Ali zar ne}e{ papirnatu maramicu?"
Prazni uze papirnatu maramicu, izduva nos i re~e: "Nazva}u sebe..." On
uàsnuto stade.
Druga osoba gledala ga je, blagih o~iju.
"Kako mogu da kaèm ko sam kad ne znam {ta sam?"
"Kako bi ti saznao {ta si?"
"Kada bih imao ne{to - kada bih ne{to uradio..."
"To bi u~inilo da bude{?"
"Razume se da bi."
"To mi nije palo na pamet. Pa, onda, nije bitno kojim imenom se zove{; bilo
koje }e posluìti; bitno je ono {to u~ini{."
Prazni se podiè. "Postoja}u", izjavi on ~vrsto. "Nazva}u sebe Ralf."
Pamu~ne nogavice bile su mu pripijene uz mo}ne butine, jaha~ka marama
dizala mu se visoko oko vrata, znoj mu se upio u gustu, kovrdàvu kosu. On lupnu po
~izmi jaha~kom kamdìjom, le|ima okrenut Amandi koja je sedela u staroj sivoj haljini
u dubokoj senci stabla bapca. Stajao je u punoj svetlosti sunca, vreo od besa. "Vi ste
budala", re~e on.
"Ama, gospodine Ralfe", re~e meki, napevni ju`nja~ki glas, "ja'h sam vam
samo malo tvrdoglava."
"Shvatate, zar ne, da, ovakav jenki kakav jesam, posedujem svu zemlju odavde
do Vivilvila? Posedujem ovu pokrajinu! Va{a farma ne bi mogla da bude ni leja sa
kikirikijem u nekom od vrtova mojih crn~uga za potrebe kuhinje!"
"Zaista ne bi. Zar ne}ete da sednete 'vamo u senku, gospodine Ralfe? Toliko
va'hm je toplo tamo napolju."
"Ti lisice lukava, promrmlja on i okrete se. Video ju je, belu poput ljiljana u
izno{enoj haljini, u senci ogromnog starog drve}a: beli ljiljan toga vrta. Odjednom joj je
bio kraj nogu, stezao ju je za ruke. Treperila mu je u mo}nom stisku. "Oh gospodine
Ralfe", slaba{no je jeknula, "{ta to zna~i?"
"Mu{karac sam, Amanda, a ti si èna. Nikada nisam èleo tvoju zemlju. Nikada
nisam voleo ni{ta osim tebe, moj beli ljiljane, moja mala buntovnice! @elim tebe, èlim
tebe! Amanda! Reci da }e{ mi biti èna!"
"Da'h, ho}u", slaba{no je dahnula i nagla mu se kao {to se povija beli cvet; usne
su im se srele u dugom, dugom poljupcu. Ali izgledalo je da to nimalo ne pomaè.
Mo`da treba da se pomeri za dvadeset ili trideset godina.
"Ku~ko izopa~ena", promrmlja on i okrenu se. Video ju je, golu golcatu tamo u
senci, le|ima oslonjenu o stablo bapca, podignutih kolena. Krupnim koracima joj pri|e,
raskop~avaju}i {lic. Parili su se u travi zaga|enoj stonogama. Propinjao se poput divljeg
mustanga, ona je vriskala kao da zavija: Oooh! Aaah! Svr{avam svr{avam svr{avam
SVR[ILA AU AU AU VRHUNAC!
[ta sad?
Prazni je stajao nedaleko od {ume i neute{no piljio u drugu osobu.
55
"Jesam li mu{karac?" raspitivao se. "Jesi li ti èna?"

"Ne pitaj me", druga osoba re~e turobno.
"Mislio sam da je svakako najbitnije utvrditi tu stvar!"
"Nije toliko prokleto bitno."
"Ho}e{ da kaè{ da nije va`no da li sam mu{karac ili èna?"
"Razume se da je va`no. Va`no je i meni. Isto tako je va`no i koji smo
mu{karac i èna ili, kao {to to moè biti slu~aj, koji nismo. Na primer, {ta ako je
Amanda bila crnkinja?"
"Ali seks."
"Oh, do |avola", re~e druga osoba u naletu gneva, "~ekinjaste gusenice vode
ljubav, pra{umski lenjivci vode ljubav, @an-Pol Sartr vodi ljubav - {ta to dokazuje?"
"Za{to, vo|enje ljubavi je stvarno, ho}u da kaèm stvarno je stvarno - to je
posedovanje i delanje u najsna`nijem obliku. Kada mu{karac uzima ènu on dokazuje
sopstveno bi}e!"
"Shvatam. Ali {ta ako je èna?"
"Bio sam Ralf."
"Poku{aj da bude{ Amanda", re~e druga osoba durljivo.
Nastala je stanka. Senke su stizale prema istoku i navi{e iz {ume, pa preko
trave. Pti~ice su vikale Cip cip, kvrrr. Prazni je sedeo pogrbljen iznad sopstvenih kolena.
Druga osoba leàla je ispruèna i {arala po opalim borovim iglicama, u senci, turobna.
"Izvini", re~e prazni.
"Nema veze", re~e druga osoba. "Na kraju krajeva, nije bilo stvarno."
"ûj", re~e prazni i sko~i, "znam {ta se desilo! Ja sam na nekoj vrsti tripa. Uzeo
sam ne{to i sada putujem, to je to!"
I bilo je. Putovao je. Putovao je kanuom. Veslao je u malom kanuu dugim,
uskim, blistavim potezom vode. Tavanica i zidovi bili su od betona. Bilo je prili~no
mra~no. Dugo jezero, ili potok, ili slivnik, vidljivo se peo navi{e. Veslao je nasuprot
struje, uzbrdo. Bio je to teàk posao, ali kanu je sve vreme klizio uzvodno isto toliko
nemo kao {to se crna, blistava voda slivala nadole. Zamasi su mu bili nemi, veslo je
ulazilo u vodu tiho poput noà u buter. Njegova velika crna i sedefna gitara leàla je na
prednjem sedi{tu. Znao je da ima nekog iza njega, ali ni{ta nije govorio. Nije mu bilo
dozvoljeno da bilo {ta kaè, ili da se makar obazire, i zbog toga ako nisu dobro pazili to
je bio njihov previd, niko nije njega mogao pozvati na odgovornost. U svakom slu~aju,
nije mogao da uspori, jer struja bi mu mogla zahvatiti kanu i izvu}i ga pravo ispod njega,
a gde bi onda bio? Sklopio je o~i i nastavio da vesla, tiho uranjanje, tihi zamah. Iza njega
nije bilo ni zvuka. Pitao se da li zapravo ide napred ili samo nepokretno visi, dok crna
voda te~e ispod njega pakleno zakrivljena. Nikada ne}e izbiti na svetlo dana. Napolje,
napolje...
Druga osoba kao da nije ni primetila da je prazni bio na putu, ve} je naprosto
leàla i pravila {are u borovim iglicama, a onda je najzad rekla: "Kako tvoje se}anje?"
Prazni ga pretraì da vidi da li se popravilo dok je bio odsutan. U njemu je bilo
jo{ manje toga nego ranije. Plakar je bio prazan. U podrumu i na tavanu bilo je mnogo
56
|ubreta, stare igra~ke, de~iji stihovi, mitovi, bapske pri~e, ali nikakve prehrane za
odrasle, ni najmanji ostatak posedovanja, ni korica od uspeha. Pretraìvao je i
pretraìvao poput izgladnelog, metodi~nog pacova. Najzad nesigurno re~e: "Stvarno se
se}am Engleske."
"Ama, razume se. Pretpostavljam da se ~ak se}a{ Omahe."
"Ali, ho}u da kaèm, se}am se da sam bio u Engleskoj."
"Zar?" Druga osoba ustane i raspe borove iglice. "Stvarno se se}a{, zna~i!
Kakva {teta {to je Engleska potonula."
Ponovo su }utali.
"Sve sam izgubio."
U o~ima druge osobe bila je tmina, kao i na isto~noj ivici zemlje koja je
zaranjala sve dubljom nizbrdicom no}i.
"Ja sam niko."
"Bar", re~e druga osoba, "zna{ da si ljudsko bi}e."
"Oh, {ta mi to vredi? bez imena, bez pola, bez i~ega? Isto tako mogu biti
gusenica ili lenjivac!"
"Isto tako", sloì se druga osoba, "moè{ biti @an-Pol Sartr."
"Ja?" re~e prazni uvre|eno. Nateran na poricanje tako gnusnim mi{ljenjem, on
ustade i re~e: "Ja svakako nisam @an-Pol Sartr. Ja sam ja." I kada je to rekao on otkri da
je on zapravo on: ime mu je bilo Luis D. ârls i to je znao isto toliko dobro koliko je
znao sopstveno ime. Eto ga.
[uma je bila tu, od korenja to granja.
Ali druga osoba je nestala.
Luis D. ârls zagleda se u upaljeno oko zapada i mra~no oko istoka. On glasno
povika: "Vrati se! Molim te, vrati se!"
Sve je u~inio naopako, unatra{ke. Na{ao je pogre{no ime. Okrenuo se i bez
makar i najmanjeg poriva za samoo~uvanjem zaronio u neutabanu {umu, odbaciv{i sebe
da bi mogao prona}i ono {to je odbacio.
Pod drve}em ponovo je smesta zaboravio ime. Isto tako je zaboravio i ono za
~ime je tragao. [ta je to izgubio? Zalazio je dublje i dublje u senke, ispod li{}a, prema
istoku, u {umu po kojoj su plamteli bezimeni tigrovi.
ZVEZDE ISPOD NAS
Popularno shvatanje nau~ne fantastike, pretpostavljam, jeste da je to pri~a koja

uzima neku mogu}u ili nemogu}u tehnolo{ku spravicu budu}nosti - zeleni sojlent,
vremeplov, podmornicu - pa krene da mlati slamu iz nje. Svakako postoje
nau~nofantasti~ne pri~e koje rade upravo to, ali definisati nau~nu fantastiku po njima
pomalo je kao definisati Sjedinjene Dràve kao Kanzas.
Dok sam pisala 'Zvezde ispod nas' mislila sam da znam {ta radim. Kao i u ranoj
pri~i 'Majstori loè' pripovedala sam pri~u ne o nekoj spravi, napravi ili hipotezi, ve} o
samoj nauci - o ideji nauke. I o tome {ta se de{ava sa idejom nauke kada nai|e na u
57
potpunosti suprotstavljene i mo}ne ideje, otelotvorene u vlasti, kao kada je astronomija

sedamnaestog veka naletela na papu, ili kada je genetika 1930-tih naletela na Staljina.
Ali sve to je bilo oblikovano kao psihomit, pri~a van stvarnog vremena, pro{losti ili
budu}nosti, delom da bi ga uop{tilo, a delom zbog toga {to sam ja koristila nauku i kao
sinonim za umetnost. [ta se de{ava sa kreativnim umom kada ovaj bude oteran u
podzemlje?
To je bilo pitanje, a ja sam mislila da znam odgovor. Sve je delovalo direktno,
puka alegorija, stvarno. Ali ne moète da istraùjete mesta u podzemlju tako lako.
Simboli za koje ste mislili da predstavljaju proste jednakosti, znakove, oìvljavaju i
uzimaju zna~enja koja niste nameravali i ne moète ih objasniti. Dugo vremena po{to
sam napisala ovu pri~u nai{la sam na odlomak u Jungovoj 'O prirodi psihe': 'Dobro
bismo u~inili kada bismo svest o egu zami{ljali okruènom mno{tvom malih svetlosti...
introspektivni uvidi... hvataju stanje nesvesnog: nebesa posuta zvezdama, zvezde
odraène u mra~noj vodi, grumenje zlata ili zlatni prah rasut po crnoj zemlji.' I on citira
jednog alhemi~ara: 'Seminate aurum in terram albam foliatam' - dragoceni metal rasut
po slojevima bele gline.
Mo`da ova pri~a nije o nauci, niti o umetnosti, ve} o umu, mom umu, bilo kom
umu koji se okre}e unutra, prema samom sebi.
Drvenu ku}u i pomo}ne gra|evine plamen je brzo hvatao, planule su, sagorele;
samo kupola, sagra|ena od armature pokrivene gipsom nad zidom nosa~em od cigle, nije
htela da gori. Najzad su nagomilali izrazbijane ostatke teleskopa, instrumenata, knjige,
mape i crteè nasred poda ispod kupole, posuli naftom gomilu i sve to potpalili.
Plamenovi su se pro{irili do drvenih greda okvira velikog teleskopa i do satnih
mehanizama. Seljani koji su gledali iz podno`ja brega videli su kako kupola, beli~asta na
zelenom ve~ernjem nebu, podrhtava i okre}e, najpre u jednom smeru, zatim u drugom,
dok je crni i ùti dim pun varnica kuljao iz izduènog pravougaonog otvora: ruàn i
neprirodan prizor.
Smrkavalo se, zvezde su se pojavljivale na istoku. Za~uje se vikanje zapovesti.
Vojnici si|o{e putem u koloni po jedan, mra~ni ljuti u mra~noj opremi, nemi.
Seljani u podno`ju brega ostali su i kada su vojnici oti{li. U ìvotu bez promene
ili {irokih vidika poàr je dobar poput praznika. Nisu se penjali na breg, a kada je no}
postala potpuno tamna, oni se privuko{e bliè jedan drugome. Posle izvesnog vremena,
po~eli su da se vra}aju u svoja naselja. Neki su se obazirali preko ramena prema bregu,
gde se ni{ta nije micalo. Zvezde su se lagano okretale iza crne ko{nice kupole, ali ova se
nije okretala da ih sledi.
Otprilike sat pre svitanja, jedan ~ovek odjaha gore strmim cik-cak putem, sjaha
pored ru{evina radionice i pribliì se pe{ke kupoli. Vrata su udarcem bila zabijena
unutra. Kroz njih bila je vidljiva crvenkasta izmaglica svetlosti, vrlo slaba, dopirala je iz
masivne grede nosa~a koja se sru{ila i ~itave no}i tinjala je prema sopstvenoj
unutra{njosti. Nepokretni, gorki dim zgu{njavao je vazduh unutar kupole. Jedna visoka
58
figura kretala se tamo, a njena senka kretala se s njom, ba~ena navi{e prema tami.
Ponekad bi se sagla, ili zastala, onda je nastavljala lagano batrganje.
ôvek na vratima re~e: "Guenare! Majstore Guenare!"
ôvek u kupoli nepomi~no stade, zagledan prema vratima. Upravo je podigao
ne{to iz haosa razbijenih i napola sagorelih stvari na podu. On mehani~ki odloì predmet
u dèp kaputa, i dalje zagledan u vrata. Po|e prema njima. O~i su mu bile crvene i toliko
naduvene da su se gotovo zatvorile, disao je o{tro i dahtavo, kosa i ode}a bili su mu
nagoreli i uprljani crnim pepelom.
"Gde si bio?"
ôvek iz kupole pokaza neodre|eno prema tlu.
"Tu ima podrum? Tamo si bio tokom poàra? Tako mi Boga! Oti{ao pod
zemlju! Znao sam, znao sam da }e{ biti ovde." Bord se nasmeja, pomalo luckasto, i uze
Guenara za ruku. "Hajde. Izi|i odatle, za ljubav Bo`ju. Na istoku ve} ima svetla."
Astronom po|e uz oklevanje, zagledan ne u sivilo istoka, ve} nazad prema
prorezu u kupoli, tamo gde je par zvezda jasno plamtelo. Bord ga povu~e napolje, natera
da uzja{e konja, a onda, sa povocem u ruci, dade se niz breg vode}i konja brzim hodom.
Astronom je jednom rukom drào jabuku sedla. Drugu ruku, ope~enu preko
dlana i prstiju kada je digao metalni odlomak jo{ crveno usijan ispod pokriva~a od
ugaraka, pritiskao je uz butinu. Nije bio svestan da to ~ini, niti je bio svestan bola.
Ponekad bi mu ~ula rekla: "U sedlu sam", ili, "sve je svetlije", ali ti odlomci poruka za
njega nisu imali nikakvog smisla. Stresao se od hladno}e kada se diè vetar zore,
zazveketa mra~nom {umom pored koje su dva ~oveka sada kora~ali dubokom stazom
natkrivenom ~kaljem i vresom; ali {uma, vetar, sve belje nebo, hladno}a, bili su mu
daleki u umu u kome nije bilo ni~ega izuzev tmine prostreljene zadahom i vrelinom
spaljivanja.
Bord ga natera da sja{e. Sada je oko njih bilo sunca, po~ivalo je, izduèno, po
stenju nad dolinom reke. Bilo je tu jedno mra~no mesto i Bord ga potera i odvu~e do tog
mra~nog mesta. Tamo nije bilo vrelo i zatvoreno, ve} hladno i tiho. îm mu je Bord
dopustio da stane, on se skljoka, jer kolena nisu vi{e mogla da ga nose; i on oseti hladnu
stenu uz svoje povre|ene i bolne ruke.
"Oti{ao pod zemlju, tako mi Boga!" re~e Bord i obazre se po zidovima
ispruganim ìlama, ozna~enih oìljcima od rudarskih pijuka u svetlosti njegove
zaklonjene sve}e. "Vrati}u se; mo`da posle mraka. Ne izlazi. Nemoj zalaziti dublje. Ovo
je staro rudarsko okno, nisu radili na ovom kraju rudnika ve} godinama. Po tim starim
tunelima mo`da ima odrona i rupa. Ne izlazi! Lezi. Kada ne bude vi{e pasa traga~a,
prebaci}emo te preko granice."
Bord se okrene i vrati se do ulaza u okno po tami. Kada je zvuk njegovih
koraka ve} zadugo zamro, astronom podiè glavu i obazre se po tamnim zidovima i
maloj, upaljenoj sve}i. Ubrzo dunu i ugasi je. Oko njega se prikupi tmina sa mirisom
zemlje, nema i potpuna. Video je zelena obli~ja, ù}kaste mrlje plutale su u crnilu; one
lagano nestado{e. Tmurno, ledeno crnilo bilo je melem za njegove upaljene i bolne o~i,
kao i za um.
59
Ukolio je i razmi{ljao dok je sedeo tako u tami, njegove misli nisu pronalazile
re~i. Bio je grozni~av od iscrpljenosti, udisanja dima i par lak{ih opekotina, a um mu je
bio u nenormalnom stanju; ali mo`da delovanje njegovog uma, iako lucidno i staloèno,
nikada nije bilo normalno. Nije normalno da ~ovek provede dvadeset godina u bru{enju
so~iva, pravljenju teleskopa, piljenju u zvezde, u prora~unima, listama, mapama i
kartama stvari za koje niko nije znao niti mario, stvari koje se nisu mogle dosegnuti,
dodirnuti ili dràti. A sada je sve na {ta je potro{io ìvot nestalo, spaljeno. Ono {to je
ostalo od njega moglo je biti, kao {to neko vreme i jeste, sahranjeno.
Ali to mu nije palo na pamet, ta ideja da bude sahranjen. Jedino je bio o{tro
svestan silnog bremena besa i bola, bremena koje nije bio u stanju da nosi. Ono mu je
drobilo um, drobilo razum. A tama ovde kao da je oìvljavala taj pritisak. Bio je
naviknut na tminu, ìveo je no}u. Ova teìna poticala je samo od stenja, od zemlje.
Nikakav granit nije toliko tvrd kao mr`nja, nijedna glina toliko hladna poput surovosti.
Zemljina crna nevinost okruìvala ga je. Leào je unutar nje, malo drhtao od bola i
olak{anja bola, pa je zaspao.
Svetlost ga probudi. Grof Bord bio je tu, palio je sve}u kremenom i ~elikom.
Bordovo lice bilo je ìvo na svetlosti: blistava boja i plave o~i spretnog lovca, crvena
usta, ose}ajna i istrajna. "Nanju{ili su miris", govorio je. "Znaju da si umakao."
"Za{to..." re~e astronom. Glas mu je bio slab; grlo mu je, poput o~iju, jo{ bilo
upaljeno od dima. "Za{to me gone?"
"Za{to? Zar ti je i dalje potrebno obja{njavanje? Da te spale ìvog, ~ove~e!
Zbog jeresi!" Bordove plave o~i sevale su kroz sve mirniji sjaj sve}e.
"Ali nestalo je, spaljeno, sve {to sam u~inio."
"Tako je, zemlja se zaustavila, u redu, ali gde je njihova lisica? Oni ho}e svoju
lisicu! Ali proklet da sam ako im dopustim da te uhvate."
O~i astronoma, svetle i {iroko razmaknute, sreto{e njegov pogled i zadrà{e se.
"Za{to?"
"Misli{ da sam budala", re~e Bord uz cerenje koje nije bilo osmeh, iscerenost
vuka, iskeènost lovine i lovca. "I jesam. Bio sam budala {to sam te upozorio. Nisi hteo
da slu{a{. Bio sam budala {to sam te slu{ao. Ali dopada mi se da te slu{am. Dopadalo mi
se da slu{am kako govori{ o zvezdama, putanjama planeta i kraju vremena. Ko drugi mi
je ikada govorio o ne~emu drugom izuzev o kukuruzu za setvu i kravljoj balegi? Shvata{
li? A ne volim vojnike i strance, su|enja i spaljivanja. Tvoja istina, njihova istina, {ta ja
znam o istini? Jesam li ja majstor? Znam li putanje zvezda? Mo`da ti zna{. Mo`da oni
znaju. Znam samo da si sedeo za mojim stolom i pri~ao mi. Zar treba da gledam kako
gori{? Bo`ja vatra, kaù: ali ti si govorio da su zvezde Bo`ja vatra. Za{to me pita{ to:
'Za{to?' Zbog ~ega postavlja{ budalasto pitanje jedne budale?"
"Izvini", re~e astronom.
"[ta ti zna{ o ljudima?" upita grof. "Mislio si da }e te pustiti na miru. I mislio si
da }u ja dopustiti da gori{." Gledao je Guenara preko svetlosti sve}e, iskeèn poput
60
prite{njenog vuka, ali u njegovim plavim o~ima nazirao se titraj pravog zabavljanja.
"Zna{, mi {to ìvimo na zemlji, a ne izme|u zvezda..."
Doneo je kutiju sa kremenom i ocilom i tri visoke sve}e, bocu vode, loptu pirea
od gra{ka, vre}u sa hlebom. Ubrzo je oti{ao, upozoriv{i ponovo astronoma da ne izlazi iz
rudnika.
Kada se Guenar ponovo probudio, neobi~nost njegovog stanja ga uznemiri, ne

ona koja bi zabrinula ve}inu ljudi skrivenih u rupi da sakriju koù, ve} ona koja je njega
najvi{e uznemiravala: nije znao koje je doba.
Nisu mu nedostajali satovi, slatka zvonjava crkvenog zvona u selima {to poziva
na jutarnju ili ve~ernju molitvu, sloèna i voljna preciznost satnog mehanizma koga je
koristio u opservatoriji i od ~ijeg usavr{avanja je zavisilo toliko njegovih otkri}a; nisu
mu nedostajali takvi satovi, ve} onaj veliki ~asovnik.
Kada ne vidi nebo, ~ovek ne zna da se zemlja okre}e. Svi procesi vremena,
blistavi luk sunca i mese~eve mene, igra planeta, obrtanje sazve`|a oko Severnja~e, jo{
opse`nije zvezdano obrtanje godi{njih doba, sve to je izgubljeno, iskrivljenje na kome
mu je ìvot sazdan.
Ovde nije bilo vremena.
"Oh, Boè moj", molio se Guenar astronom u tami ispod zemlje, "kako te moè
uvrediti slava imena tvog? U svojim teleskopima jedino sam vi|ao iskricu veli~anstva
tvoga, najsitniji deo reda tvog stvaranja. Na to ne moè{ biti ljubomoran, o Gospode
moj! A ~ak i tako, postoji samo malo onih koji mi veruju. Da li je re~ o mojoj drskosti
{to sam se usu|ivao da opisujem dela tvoja? Ali kako sam mogao da se uzdrìm,
gospode, kada mi dopu{ta{ da vidim beskrajna polja zvezda? Zar mogu da ih vidim i da
}utim? Oh, Boè moj, ne ka`njavaj me vi{e, dopusti mi da napravim manji teleskop.
Ne}u govoriti, ne}u objavljivati ukoliko to uznemirava svetu crkvu. Ni{ta vi{e ne}u
govoriti o orbitama planeta i prirodi zvezda. Ne}u govoriti, Gospode, samo mi dopusti
da vidim!"
"Do |avola, budi tih, majstore Guenare. ûjem te sa polovine tunela", re~e
Bord, a astronom otvori o~i za blistanje Bordove svetiljke. "Pokrenuli su pravu hajku na
tebe. Sada si nekromant. Kunu se da su videli kako spava{ u svojoj ku}i kada su do{li, a
zamandalili su vrata; ali nema kostiju u pepelu."
"Spavao sam", re~e Guenar, zakloniv{i o~i. "Do{li su, vojnici... Trebalo je da te
poslu{am. Oti{ao sam u prolaz ispod kupole. Ostavio sam tamo prolaz da bih mogao da
se vratim do ognji{ta u hladnim no}ima; kada je hladno prsti mi se previ{e uko~e i
moram ponekad da zagrejem ruke." On ra{iri plikovima pokrivene, pocrnele {ake i
nejasno ih pogleda. "Onda sam ih ~uo nad sobom..."
"Evo ti jo{ hrane. Do |avola, zar nisi jeo?"
"Da li je pro{lo mnogo vremena?"
"No} i dan. Sada je no}. Pada ki{a. ûj, majstore: u mojoj ku}i su sada dva crna
psa. Izaslanici Koncila, pa, do |avola, morao sam da ponudim gostoprimstvo. Ovo je
moja pokrajina, ovde su, ja sam grof. To mi oteàva dolaènje. A ne èlim da {aljem
61
ovamo svoje ljude. [ta ako ih sve{tenici upitaju: 'Da li znate gde je? Ho}ete li odgovoriti
Bogu da ne znate gde je?' Najbolje je da ne znaju. Dolazi}u kada budem mogao. Sa
tobom je ovde sve u redu? Osta}e{ ovde? Odve{}u te odavde i preko granice kada se
budu po~istili. Sada su kao muve. Nemoj tako da govori{ naglas. Mogli bi pogledati u te
stare tunele. Trebalo bi da za|e{ dublje. Vrati}u se. Budi s Bogom, majstore."
"Bog s tobom, grofe."
Video je boju Bordovih plavih o~iju, skok senki po grubo klesanoj tavanici
kada je ovaj digao svetiljku i okrenuo se. Svetlost i boje zamre{e kada Bord, na okuci,
ugasi svetiljku. Guenar ~u kako se sapli}e i psuje dok je pipao da na|e put.
Najzad Guenar upali jednu od svojih sve}a i malo pojede i popi; najpre je jeo
bajati hleb, onda bi odlomio par~e skorele grudve pirea od gra{ka. Ovog puta Bord mu je
doneo tri vekne i ne{to usoljenog hleba, jo{ dve sve}e i drugu ko`nu bocu vode, kao i
te{ki vuneni ogrta~. Guenaru nije bilo hladno. Nosio je ogrta~ koji je uvek nosio tokom
hladnih no}i u opservatoriji i u kome je vrlo ~esto spavao kada se u zoru isteturao iz
kreveta. Bila je to dobra ov~ija koà, zaprljana od preturanja po ostacima u kupoli i
nagorela na krajevima rukava, ali bila je topla kao i uvek i za njega bila je poput njegove
sopstvene koè. Sedeo je u njoj i jeo, zagledan kroz krug slaba{ne ùte svetlosti sve}e u
tamu tunela iza nje. Bordove re~i: "Trebalo bi da za|e{ dublje" bile su mu u umu. Kada
je zavr{io sa jelom, zamotao je provijant u ogrta~, uzeo zave`ljaj u jednu ruku i upaljenu
sve}u u drugu i krenuo bo~nim tunelom i zatim po oknu, sve niè i prema unutra{njosti.
Posle nekoliko stotina koraka, nai{ao je na prostrani bo~ni tunel, od koga je
vodilo mnogo kratkih staza i nekoliko velikih sala ili kopova. Skrenuo je levo i ubrzo
pro{ao veliki kop na tri nivoa. On u|e. Najdalji nivo bio je na samo pet stopa ispod
tavanice koja je jo{ bila dobro poduprta stubovima nosa~ima i gredama. U uglu najdaljeg
nivoa, iza jednog ugla kvarcnog ispusta koga su rudari ostavili da {tr~i kao podupira~ i
oslonac, napravio je novi logor, odloìo hranu, vodu, kutiju za ognjilo i sve}e tako da mu
se zgodno na|u pod rukom u mraku, a ogrta~ je prostro kao leàj po tlu, koje se sastojalo
od par~i}ima posute tvrde gline. Onda je ugasio sve}u, ve} izgorelu do ~etvrtine duìne i
legao u tami.
Posle tre}eg povratka do tog prvog bo~nog tunela, ne na{av{i znaka da je Bord
dolazio, on se vrati u logor da prou~i zalihe. Tu su i dalje bile dve vekne hleba, pola boce
vode i usoljeno meso, koje jo{ nije taknuo; i ~etiri sve}e. Pretpostavio je da je moglo
pro}i {est dana otkako je Bord dolazio, ali moglo je biti i tri, ili osam. Bio je èdan, ali se
nije usu|ivao da pije, sve dok ne bude imao jo{ zaliha.
Krenuo je da na|e vodu.
Najpre je brojao korake. Posle stotinu i dvadeset video je da su se grede tunela
iskrivile i bilo je mesta gde su se par~i}i kamenja probili i napola ispunili prolaz. Stigao
je do ventilacionog otvora, uspravnog tunela, gde je bilo lako spustiti se niè po onome
{to je preostalo od drvenih merdevina, ali posle toga, na nièm nivou, zaboravio je da
broji korake. Jednom je pro{ao pored slomljene dr{ke pijuka; jo{ dalje, video je
62
odba~enu rudarsku ~eonu traku, par~e sve}e jo{ je bilo ugurano u ~eoni otvor. Ubacio je
to u dèp kaputa i nastavio dalje.
Monotonija zidova od klesanog kamena i dasaka umrtvila mu je um. Kora~ao je
poput nekoga ko }e kora~ati ve~no. Tmina ga je sledila i kora~ala ispred njega.
Sve}a koja je gotovo dogorela do kraja prosu mu mlaz vrelog voska na prste i
ope~e ga. On ispusti sve}u i ova se ugasi.
Pipao je da je na|e u nagloj tmini, ose}ao je mu~ninu od zaudaranja njenog
dima, dizao je glavu da izbegne taj zadah paljevine. Pred sobom, pravo pred sobom,
daleko, ugledao je zvezde.
Si}u{ne, blistave, udaljene, uhva}ene u uskom otvoru poput proreza u kupoli
opservatorije: uski pravougaonik pun zvezda u tmini.
On ustade, zaboraviv{i na sve}u, i potr~a prema zvezdama.
Kretale su se, igrale, kao zvezde u polju teleskopa kada satni mehanizam
zadrhti ili kada su mu o~i veoma umorne. Igrale su i postajale svetlije.
Za{ao je me|u njih, a one mu progovori{e.
Plamenovi su bacali neobi~ne senke po pocrnelim licima i izvla~ile neobi~nu
svetlost iz blistavih, ìvih o~iju.
"Hej ti tamo, ko je to? Hano?"
"[ta to radi{ u tom starom prolazu, ba}o?"
"Hej, ko je to?"
"Ko do |avola, zaustavi ga..."
"Hej, ba}o! Stani!"
Slepo je potr~ao u tamu, nazad putem kojim je do{ao. Svetlosti su ga sledile i
on je gonio sopstvenu slaba{nu, ogromnu senku niz tunel. Kada senku proguta stara
tmina i kada ponovo do|e stara tmina jo{ se teturao, saginjao se i pipao tako da je
naj~e{}e bio na sve ~etiri ili na nogama i jednoj ruci. Najzad se sru~io i leào je sklup~an
uza zid, grudi punih vatre.
Ti{ina, tmina.
Na{ao je u dèpu okrajak sve}e u limenom nosa~u, pripalio ga kremenom i
ocilom i pri njenom sjaju na{ao vertikalni tunel ni pedeset stopa od mesta gde se
zaustavio. Na{ao je put nazad do logora. Tamo je spavao; probudio se, pa je jeo i popio
ostatak vode; nameravao je da ponovo ustane i traì vodu; zaspao je, ili utonuo u dreme`
ili mute` u kome je sanjao da mu se obra}a neki glas.
"A tu li si. Sve je u redu. Ne boj se. Ne}u ti ni{ta. Rekoh ja da nije kucavac. Ko
je ikada ~uo za kucavca visokog kao ~ovek? Ili ko ga je ikada uop{te video, kada je o
tome re~. Oni su ono {to ne vidi{, ba}o, to sam rekao. A ono {to smo videli bio je ~ovek,
ra~unajte na to. Pa {ta onda radi u rudniku, reko{e oni, i {ta ako je duh, neki momak koji
je zaglavio kada je potopljeno staro ju`no okno, mo`da, pa je sada prohodao? E onda,
rekoh ja, odoh da vidim. Nikada nisam video duha, koliko god da sam slu{ao o njima.
Ne bih voleo da vidim ono {to ne treba da se vidi, kao {to je to narod kucavaca, ali {ta bi
bilo lo{e da ponovo vidim Temonovo lice, ili starog Tripa, zar ih nisam vi|ao u snovima,
iste kao nekad, na kraju, radili su lica oznojenih isto kao za ìvota? Za{to ne? Pa sam
63
po{ao. Ali ti nisi ni duh, niti rudar. Mo`da si dezerter, ili lopov. Ili si si{ao s uma, da li je
to u pitanju, sirotane? Ne boj se. Skrivaj se ako ho}e{. [ta to meni zna~i? Ima ovde dole
mesta i za tebe i za mene. Za{to se skriva{ od dnevnog svetla?"
"Vojnici..."
"Tako sam i mislio."
Kada starac klimnu, sve}a vezana za njegovo ~elo baci svetlost u skoku preko
~itave tavanice kopa. On ~u~nu na nekih deset stopa od Guenara, ruke su mu visile
izme|u kolena. Sveànj sve}a i pijuk, kratke dr{ke, fino oblikovana alatka, visili su mu
sa pojasa. Lice i telo, pod nemirnom zvezdom sve}e, bili su mu grube senke, zemne
boje.
"Dopusti da ostanem ovde."
"Ostani i budi dobrodo{ao! Zar sam ja vlasnik rudnika? Gde si u{ao, eh, kroz
staro okno iznad reke? Imao si sre}e {to si ga na{ao, a sre}an si i {to si skrenuo ovamo na
raskr{}u i nisi umesto toga oti{ao isto~no. Prema istoku ovaj nivo nastavlja se u pe}ine.
Ima ovde velikih pe}ina; jesi li to znao? Niko to ne zna osim rudara. Otvorili su prolaz
za pe}ine pre nego {to sam ro|en, sledili su staru ìlu koja se ovde pruàla prema suncu.
Video sam jednom pe}ine, odveo me otac, treba i to jednom da vidi{, kaè mi on. Da
vidi{ svet ispod sveta. Prostoriju koja nema kraja. Pe}inu duboku poput neba i crni potok
koji se obru{ava u nju, pada i pada sve dok svetlost sve}e ne bude preslaba i ne moè
vi{e da ga sledi, a voda jo{ pada u ponor. Zvuk iz nje diè se kao {apat bez kraja, tamo iz
mraka. A dalje, iza toga, mo`da su druge pe}ine, a i ispod. Mo`da im nema kraja. Ko
zna? Pe}ina pod pe}inom, blistava od golog kristala. Sve je to tamo goli kamen. A ovde
je sve iscrpljeno pre mnogo godina. Izabrao si ba{ bezbednu rupu, ba}o, samo da nisi
naleteo na nas. [ta si traìo? Hranu? Ljudsko lice?"
"Vodu."
"Toga ne nedostaje. Do|i, pokaza}u ti. Ovde ispod, na nièm nivou ima i
previ{e izvora. Krenuo si u pogre{nom smeru. Ja sam radio tamo dole, prokleta voda bila
mi je do kolena, pre nego {to je ìla iscrpena. Nekada davno. Do|i."
Stari rudar ostavio ga je u logoru, po{to mu je pokazao gde je vrelo i upozorio

ga da ne sledi vodeni tok, jer je gra|a tamo sigurno trula i jedan korak ili zvuk mogli bi
izazvati usov. Tamo dole sva gra|a bila je pokrivena debelim, blistavim belim krznom,
mo`da je to bila {alitra, ili plesan; delovala je veoma neobi~no, nad uljastom vodom.
Kada je ponovo ostao sam, Guenar pomisli da je sanjao taj beli tunel pun crne vode i
posetu rudara. Kada ugleda treptaj svetla daleko niz tunel, on ~u~nu iza kvarcnog stuba
sa velikim klinom od granita u ruci: jer sav strah, bes i bol skupili su mu se u jednu stvar
ovde dole u tami, u re{enost da ne dopusti nijednom ~oveku da poloì ruku na njega.
Slepa odlu~nost, tvrda i te{ka poput kamenog odlomka, te{ka u njegovoj du{i.
To je samo starac dolazio, sa kri{kom suvog sira za njega.
Sedeo je sa astronomom i pri~ao. Guenar pojede sir, jer nije mu preostalo hrane,
pa je slu{ao star~evu pri~u. Dok je slu{ao, teìna kao da se malo odigla, ~inilo mu se da
mu pogled doseè dublje u tminu.
64
"Nisi ti obi~an vojnik", re~e rudar, a on odvrati: "Ne, nekada sam u~io {kole",
ali ni{ta vi{e, jer se nije usu|ivao da kaè rudaru ko je. Starac je poznavao sve doga|aje
u toj oblasti; pri~ao je o spaljivanju okrugle ku}e na bregu i o grofu Bordu. "Oti{ao je u
grad sa njima, sa tim crnim mantijama, da mu sude, tako su rekli, da ga izvedu pred
njihovo ve}e. Da mu sude zbog ~ega? [ta je ikada radio osim {to je lovio divlje veprove,
jelene i lisice? Da li mu to sudi ve}e lisica? [ta im sve to zna~i, to nju{kanje,
vojnikovanje, spaljivanje i su|enje? Bolje bi bilo da ostave po{ten narod na miru. Grof je
bio po{ten, koliko ve} to bogata{ moè da bude, ispravan zemljoposednik. Ali ne moè{
ti njima da veruje{, nikome od takvih. Samo ovde dole. Moè{ da veruje{ ~oveku koji je
si{ao u rudnik. [ta drugo ima ~ovek ovde dole osim svojih ruku i ruku svojih drugara?
[ta je izme|u njega i smrti, kada na nivou do|e do obru{avanja ili se zatvori kop, a on je
na slepom kraju, nego njihove ruke, njihove lopate i njihova volja da ga iskopaju? Ne bi
bilo srebra gore na suncu da nema poverenja izme|u nas ovde dole u mraku. Ovde dole
moè{ da ra~una{ na svoje drugare. I niko ne dolazi osim njih. Moè{ li da predstavi{
vlasnika u njegovim ~ipkama, ili vojnike, kako silaze niz te merdevine, idu sve niè i
niè kroz veliki tunel u mrak? Ne njih! Hrabri su oni kada treba da se gaca po travi, ali
{ta ti vrede ma~ i vika u mraku? Voleo bih ja da ih vidim kako silaze ovamo..."
Kada je do{ao slede}i put, sa njime je bio jo{ jedan ~ovek, pa su doneli uljanicu
i glineni kr~ag ulja, kao i jo{ sira, hleba i ne{to jabuka. "Hano se setio svetiljke", re~e
starac. "To ti je kudeljni fitilj, ako se ugasi samo o{tro duni, pa }e verovatno ponovo da
se pripali. Ima{ ovde i tuce sve}a. Mladi Per je maznuo gomilu iz pakovanja, gore na
travi."
"Svi oni znaju da sam ovde?"
"Mi znamo", re~e rudar kratko. "Oni ne."
Neko vreme potom, Guenar se vrati niìm nivoom, zapadnim, onim kojim je
ranije i{ao, sve dok ne vide kako rudarske sve}e igraju poput zvezda; u{ao je u okno u
kome su radili. Podelili su obrok sa njim. Pokazali su mu prolaze rudnika, pumpe i
ogromne uspravne tunele u kojima su bile merdevine i ~ekrci sa vedrima; od ovih se
sklonio, jer promaja koja je usisavala niz veliki tunel smrdela mu je na paljevinu. Odveli
su ga nazad i dopustili mu da radi sa njima. Pona{ali su se prema njemu kao prema
gostu, kao detetu. Primili su ga. Bio je njihova tajna.
Ne vredi mnogo provoditi ~itavog ìvota po dvanaest sati dnevno u crnoj rupi u
zemlji ukoliko tamo nema ni~ega, nikakve tajne, niti blaga, ni~eg skrivenog.
Bilo je srebra, svakako. Ali tamo gde je nekada te nivoe obra|ivalo deset grupa
po petnaest ljudi i nije bilo kraja cviljenju, ~egrtanju i treskanju napunjenih vedara koja
su se pela vri{te}im ~ekrkom, dok su prazna kloparala nadole da bi do{la do {inaca koji
su jurili sa svojim te{kim kolima, sada je radila jedna grupa od osam ljudi: ljudi preko
~etrdesete koji nisu znali drugi zanat osim rudarskog. Jo{ je bilo ne{to srebra u tvrdom
granitu, u malim ìlama me|u jalovinom. Ponekad bi pro{irili jedan kraj za stopu tokom
dve nedelje.
"Bio je to veliki rudnik", govorili su ponosito.
65
Pokazali su astronomu kako da namesti kopa~ki klin i kako da po njemu

zamahne ~eki}em, kako da udara po granitu fino uravnoteènim i o{trim pijukom, kako
da prebira i traì 'zrna', na {ta da obra}a pa`nju, retka svetlucava grananja ~istog metala,
mrvljive, bogate rudne stene. Pomagao im je svakodnevno. Bio je u oknu i ~ekao kada su
dolazili i pomagao ovome ili onome ~itavog dana na poslu sa lopatom, o{trio alat, terao
kolica sa rudom po u`lebljenoj dasci do velikog tunela, ili je radio na kraju linije. Nisu
mu dozvoljavali da radi dugo; to su zabranjivali ponos i navika. "Hej, ostavi se takvog
cepkanja kao da si drvodelja. Gle: ovako, vidi{?" Ali onda bi drugi zatraìo: "Udari
ovde, momak, vidi{, tu po klinu, tako."
Davali su mu da jede svoje sopstvene neukusne i slabe obroke.
No}u, sam u izdubljenoj zemlji, kada bi se uspeli dugim merdevinama do
'trave', kako su govorili, leào je i mislio na njih, o njihovim licima, glasovima, te{kim,
izbrazdanim, zemljom umrljanim {akama, rukama staraca debelih noktiju crnih od
grebanja po kamenu i ~eliku; tim rukama, pametnim i ranjivim, koje su otvorile zemlju i
otkrile blistavo srebro u ~vrstoj steni. Srebro koje nikada nisu uzimali, nikada zadràvali,
nikada tro{ili. Srebro koje nije bilo njihovo.
"Kada biste na{li novu ìlu, novi nanos, {ta biste u~inili?"
"Otvorili je i rekli majstorima."
"Za{to majstorima?"
"Ama, ~ove~e! Pla}u nas za to {to odnesemo! Jel' misli{ da ovaj poso radimo iz
ljubavi?"
"Da."
Svi su mu se smejali, glasnim smehom, bockavim, nevinim. @ive o~i blistale su
im na licima crnim od pra{ine i znoja.
"Ah, da moèmo da otkrijemo novu ìlu! @ena bi dràla svinju kao nekada, a ja
bih, Boga mi, plivao u pivu! Ali da ima srebra, na{li bi ga; zato su odgurali radove toliko
daleko prema istoku. Ali jalovo je ovde, i iscrpljeno, i to ti je ~itava pri~a."
Vreme se proteglo iza i ispred njega poput mra~nih prilaza i jama rudnika, svih
prisutnih odjednom, kad god bi se on sa svojom malom sve}om mogao na}i me|u njima.
Sada je, kada je bio sam, astronom ~esto lutao po tunelima i starim kopovima, jer je
poznavao opasna mesta, duboke nivoe pune vode, izve{tio se na klimavim merdevinama
i uskim mestima, pun zanimanja za igru sve}e po stenovitim zidovima i pregradama,
odsjaju liskuna koji kao da je dopirao iz dubine kamena. Zbog ~ega je ponekad sijao na
takav na~in? Kao da je sve}a pronalazila ne{to daleko ispod blistave, izlomljene
povr{ine, ne{to {to je namigivalo u znak odgovora i zamra~eno, kao da je skliznulo iza
oblaka ili diska nevi|ene planete.
"U zemlji postoje zvezde", pomi{ljao je. "Samo kada bi ih bilo mogu}e videti."
Nespretan sa pijukom, bio je ve{t sa ma{inerijom; divili su se njegovoj

ume{nosti, pa su mu doneli alatke. Popravljao je pumpe i ~ekrke; napravio je svetiljku na
pokretnom nosa~u za 'mladog Pera' koji je radio u dugom, uskom slepom zavr{etku, sa
66
reflektorom napravljenim od limenog drà~a za sve}u iskovanim u zakrivljeni list i

ugla~anim finom kamenom pra{inom i vunenom tkaninom njegovog kaputa. "Pravo
~udo", govorio je Per. "Kao dnevno svetlo. Samo, po{to je iza mene, ne gasi se kada se
vazduh pokvari, pa mi ne kaè da treba da se vratim da udahnem."
Jer ~ovek moè da nastavi rad u uskom kraju i neko vreme po{to mu se sve}a
ugasila zbog nedostatka kiseonika.
"Trebalo bi da ovde namestite mehove."
"[ta, kao da sam kova~?"
"Za{to ne?"
"Dal' ti ikada izlazi{ no}u na travu?" upita Hano, ~e`njivo zagledan u Guenara.
Hano je bio melanholi~an, zami{ljen ~ovek mekog srca. "Tek da se malo osvrne{?"
Guenar ne odgovori. Nastavljao je da pomaè Branu oko greda nosa~a; rudari
su obavljali sav posao koga su nekada izvodile grupe drvodelja, gura~a, slaga~a i tako
dalje.
"On se smrtno pla{i da napusti rudnik", re~e Per tiho.
"Tek da vidi{ zvezde i udahne{ vetar", re~e Hano, kao da i dalje razgovara sa
Guenarom.
Jedne no}i astronom isprazni dèpove i pogleda stvari koje su bile u njima od
no}i spaljivanja opservatorije: stvari koje je pokupio u tim satima kojih sada nije mogao
da se seti, satima kada je prebirao i teturao se po zadimljenim ru{evinama, u potrazi... u
potrazi za onim {to je izgubio... vi{e nije razmi{ljao o tome {ta je izgubio. To mu je bilo
zape~a}eno u umu debelim oìljkom, oìljkom od opekotine. Zadugo ga je taj oìljak
spre~avao da pojmi prirodu predmeta nanizanih sada ispred njega po pra{njavom
kamenom podu rudnika: sveànj hartije nagoreo du` jedne ivice; okruglo par~e stakla ili
kristala; metalna cev; divno izra|en drveni zup~anik; par~e iskrivljenog i pocrnelog
bakra sa urezanim finim linijama; i tako dalje, par~i}i, otpaci, ostaci. On vrati hartije u
dèp, bez poku{aja da razdvoji krhke, napola stopljene listove i da razazna fini rukopis.
Nastavio je da posmatra i povremeno podiè i zagleda druge stvari, naro~ito par~e stakla.
Znao je da je to okular njegovog teleskopa od deset palaca. Li~no je polirao
so~iva. Kada ga je podigao, drào ga je pa`ljivo, za ivice, da kiselina njegove koè ne
nagrize staklo. Najzad po~e da ga ~isti gla~anjem, koriste}i ~uperke fine jagnje}e vune iz
kaputa. Kada je bilo ~isto, on ga podiè i zagleda iz svih uglova. Lice mu je bilo smireno
i usredsre|eno, njegove svetle, {iroko razmaknute o~i mirne.
Nakrenuto u njegovoj ruci, teleskopsko so~ivo odraàvalo je plamen svetiljke u
jednu blistavu, maju{nu ta~ku u blizini ivice i naizgled ispod krivine njegovog lica, kao
da je so~ivo u sebi zadràlo zvezdu od mnogih stotina no}i tokom kojih je bilo okrenuto
prema nebu.
On ga pa`ljivo umota u ~uperke vune i na|e mu mesto u kamenom zaklonu,
zajedno sa svojom kutijom za ognjilo. Onda je podigao ostale stvari, jednu po jednu.
67
Tokom slede}ih nedelja rudari su re|e vi|ali svog begunca dok su radili.
Najve}i deo vremena provodio je nasamo: istraùje napu{tene isto~ne oblasti rudnika,
govorio je kada bi ga upitali {ta to radi.
"Za{to?"
"Razgledam", rekao je uz kratki, trzavi osmeh od koga je poprimio veoma
luckast izgled.
"Oh, mom~e, {ta ti zna{ o tome? Tamo ti je sve jalovo. Srebra nema; a isto~nu
ìlu nisu na{li. Mogao bi na}i ne{to malo siroma{ne rude ili ìlu kalaja, ali ni{ta vredno
kopanja."
"Kako zna{ {ta je u zemlji, u steni ispod tvojih nogu, Pere?"
"Poznajem znakove, mladi}u. Ko }e to bolje znati?"
"Ali ako su znakovi skriveni?"
"Onda je srebro skriveno."
"Pa ipak, zna{ da je tamo, samo kada bi znao gde da kopa{, kada bi video kroz
kamen. I {ta jo{ je tamo? Pronalazi{ metal, zbog toga {to traga{ za njime i kopa{ ga. Ali
{ta jo{ moè{ na}i, dublje od rudnika, ukoliko traga{, ukoliko zna{ gde da kopa{?"
"Stenu", re~e Per. "Stenu, i stenu, i stenu."
"A onda?"
"A onda? Pakleni oganj, koliko ja znam. Zbog ~ega je ina~e sve toplije kako
tuneli idu u sve ve}u dubinu? Tako kaù. Pribliàva{ se paklu."
"Ne", re~e astronom, razgovetno i ~vrsto. "Ne. Nema pakla ispod stenja."
"[ta je onda tamo, ispod svega?"
"Zvezde."
"Ah", re~e rudar, oboren s nogu. On po~e{a grubu, voskom prekrivenu kosu i
nasmeja se. "Vidi ti zagoneta~a", re~e on i zagleda se u Guenara sa saàljenjem i
divljenjem. Znao je da je Guenar lud, ali veli~ina njegovog ludila bila je za njega nova
stvar, i vredna divljenja. "Ho}e{ li ih na}i, te zvezde?"
"Ako nau~im kako da gledam", re~e Guenar, toliko smireno da Per nije mogao
druga~ije da odgovori nego da digne lopatu i da se vrati tovarenju kolica.
Jednog jutra kada su se rudari spustili zatekli su Guenara jo{ usnulog, umotanog
u izan|ali ogrta~ koji mu je dao grof Bord, a pored njega neki ~udan predmet, napravu
na~injenu od srebrne cevi, limenih drà~a i ìca iskovanih od starih drà~a za ~eone
svetiljke, s nosa~em od dr{ki pijuka pa`ljivo izrezbarenih i uklopljenih, nazup~enih
to~ki}a, par~etom svetlucavog stakla. Bio je zbunjuju}i, improvizovan, prefinjen, sulud,
sloèn.
"[ta je to, do |avola?"
Stajali su oko njega i piljili u stvar, svetlosti njihovih ~eonih svetiljki bile su
usredsre|ene na nju, ùti snop bi ponekad zatreptao preko usnulog ~oveka kada bi ovaj
ili onaj bacio pogled na njega.
"On je to napravio, sigurno."
"Ja{ta nego sigurno."
"Radi ~ega?"
68
"Ne diraj to."

"Nisam ni nameravao."
Astronoma prenu{e njihovi glasovi i on sede. @uti zraci sve}a ocrtavali su mu
belo lice naspram tame. On protrlja o~i i pozdravi ih.
"[ta }e ti to biti, momak?"
Izgledao je uznemireno ili zbunjeno kada je video predmet njihove
radoznalosti. On poloì za{titni~ki ruku preko njega, a ipak ga je neko vreme gledao kao
da ga ne prepoznaje. Najzad re~e, namr{ten i govore}i {apatom: "To je teleskop."
"[ta je to."
"Naprava koja ~ini udaljene stvari jasnim oku."
"Kako to moè?" upita zbunjeno jedan rudar. Astronom je odgovarao sa
rastu}om samouvereno{}u. "Zahvaljuju}i odre|enim svojstvima svetlosti i so~iva. Oko
je sloèn instrument, ali slepo je za polovinu vaseljene - daleko vi{e od polovine. No}no
nebo je crno, kaèmo: izme|u zvezda su praznina i tama. Ali okrenite oko teleskopa na
taj prostor izme|u zvezda, i gle: zvezde! Zvezde previ{e slabe i daleke da bi ih videlo
samo oko, red za redom, veli~anstvenost za veli~anstveno{}u, sve do najdaljih granica
vaseljene. Van svake ma{te, tamo u dalekoj tmini ima svetlosti: silna veli~anstvenost
sun~evog svetla. Video sam je. Gledao sam je, no}ima i no}ima, i kartografisao zvezde,
Bo`je svetionike na obalama tame. A i ovde ima svetlosti! Nema mesta li{enog svetlosti,
utehe i sjaja tvor~evog duha. Nema mesta koje je odba~eno, stavljeno van zakona,
prezreno. Nema mesta koje je ostavljeno mra~no. Tamo gde su pogledale o~i Bo`je,
tamo je svetlost. Moramo i}i dalje, moramo gledati dalje! Ima svetlosti, samo ukoliko
èlimo da je vidimo. Ne samim o~ima, ve} ve{tinom ruku, znanjem uma i verom srca
nevi|eno se razotkriva, a skriveno postaje jasno. A sva mra~na zemlja blista poput
usnule zvezde."
Govorio je sa dostojanstvom za koje su rudari znali da po pravu pripada
sve{tenicima, velikim re~ima koje su sve{tenici izgovarali u crkvama punim odjeka. To
nije pripadalo tu, rupi u kojoj su kopali da zarade za ìvot, re~ima luckastog begunca.
Kasnije, dok su razgovarali izme|u sebe, vrteli su glavama ili ih kuckali prstima. Per
re~e: "Ludilo je sve ve}e u njemu", a Hano re~e: "Sirota du{a, sirota du{a!" Pa ipak, nije
bilo onoga me|u njima ko nije istovremeno verovao u ono {to im je astronom rekao.
"Pokaì mi", re~e stari Bran, kada je zatekao Guenara samog u dubokom
isto~nom ogranku, zaposlenog oko sloène naprave. Bran je bio taj koji je prvi sledio
Guenra, doneo mu hranu i odveo ga ostalima.
Astronom rado kro~i u stranu i pokaza Branu kako da drì napravu uperenu
nadole prema podu tunela, kako da je usmeti i dovede u ìù, poku{a da opi{e njen na~in
rada i {ta bi Bran mogao videti: sve uz oklevanje, jer nije bio naviknut da obja{njava
neznalici, ali bez nestrpljenja kada Bran nije razumeo.
"Ni{ta ne vidim osim zemlje", re~e starac posle dugog i ozbiljnog posmatranja
pomo}u instrumenta. "I malo pra{ine i kamen~i}a po njoj."
69
"Mo`da te svetiljka zaslepljuje", re~e astronom ponizno. "Bolje je gledati bez

svetlosti. Ja to umem zato {to sam to radio toliko dugo. Sve je to uve`banost - kao
postavljanje klinova, {to ti uvek uradi{ kako treba, a ja uvek pogre{no."
"Jest. Mo`da. Reci mi {ta vidi{..." Bran je oklevao. Nedavno je shvatio ko mora
da je Guenar. To to je znao da je ovaj jeretik nije ni{ta menjalo, ali to {to je znao da je
re~ o u~enom ~oveku nekako mu je oteàvalo da ga nazove 'drugar' ili 'momak'. Pa ipak,
ovde, i posle toliko vremena, nije mogao da ga nazove majstorom. Bilo je vremena kada
je, i pored sve svoje blagosti, begunac govorio velikim re~ima, grabio je du{u
sagovornika, vremena kada ga je bilo lako nazvati ga 'majstore'. Ali to bi ga prestravilo.
Astronom poloì ruku na okvir svog mehanizma i odvrati blagim glasom:
"Postoje... sazve`|a."
"[ta ti je to, sazve`|a?"
Astronom pogleda Brana kao iz velike daljine i najzad re~e: "Kola, [korpija,
Srp kod Mle~nog puta leti, to su sazve`|a. Raspored zvezda, nakupina zvezda, porodice,
likovi..."
"I ti ih vidi{ ovde, pomo}u toga?"
I dalje zagledan u njega kroz svetlost svetiljke bistrim, zami{ljenim o~ima,
astronom klimnu i ne progovori, ve} pokaza naniè, prema steni na kojoj su stajali,
isklesanom podu rudnika.
"Kako izgledaju?" Branov glas bio je prigu{en.
"Samo sam ih nazreo. Tek na trenutak. Nisam se jo{ izve{tio; ne{to je to
druga~ija ve{tina... Ali ovde su, Brane."
Sada ~esto nije bio na kopu gde su radili, kada bi stigli na posao, i nije im se
pridruìvao ~ak ni za obrok, iako su mu uvek ostavljali deo hrane. Sada je poznavao
puteve rudnika bolje od ikoga me|u njima, ~ak i od Brana, ne samo 'ìvi' rudnik, ve} i
'mrtvi', napu{tene radne i opitne tunele koji su se pruàli isto~no, sve dublje, prema
pe}inama. Tamo je bio naj~e{}e: a oni ga nisu sledili.
Kada bi se pojavio me|u njima i kada bi razgovarali, bili su ponizniji sa njime i
nisu se smejali.
Jedne ve~eri, kada su se svi vra}ali sa poslednjim kolicima prema glavnom
tunelu, on do|e da ih presretne, naglo iskora~iv{i iz kopa sa njihove desne strane. Kao i
uvek, bio je odeven u otrcani kaput od ov~ije koè, crn od gline i prljav{tine tunela.
Plava kosa posedela mu je. O~i su mu bile bistre. "Brane", re~e on, "do|i, mogu da ti
pokaèm."
"[ta da mi pokaè{?"
"Zvezde. Zvezde ispod stene. Ima veliko sazve`|e u kopu na starom ~etvrtom
nivou, tamo gde se beli granit useca u crni."
"Znam to mesto."
"Tamo je: pod nogama, kraj tog zida od bele stene. Veliki sjaj i nakupina
zvezda. Njihovo blistanje nadvladava tminu. Izgledaju kao lica igra~a, o~i an|ela. Do|i
da ih vidi{, Brane!"
70
Rudari su tamo stajali, Per i Hano le|a napregnutih da zaustave kolica da se ne

otkotrljaju: pogureni ljudi umornih, prljavih lica i velikih {aka iskrivljenih i otvrdlih od
drànja lopata, pijuka i ~eki}a. Svi su se ose}ali neprijatno, samilosno, nestrpljivo.
"Upravo zavr{avamo. Idemo ku}i na ve~eru. Sutra", re~e Bran.
Astronom je gledao od lica do lica i nije rekao ni{ta.
Hano re~e hrapavim, blagim glasom: "Popni se sa nama, bar ovaj put, mom~e.
Mra~na je no} i mo`da }e ki{a; sada je novembar; ni ìva du{a ne}e te videti ako izi|e{ i
posedi{ kraj mog ognji{ta, bar jednom, pojede{ vru}e hrane, i odspava{ pod krovom, ne
ispod te{ke zemlje i sasvim sam!"
Guenar napravi korak unazad. Kao da se sva svetlost odjednom ugasila, kao da
mu je lice utonulo u senku. "Ne", re~e on. "Oni }e da mi spale o~i."
"Pusti ga na miru", re~e Per i pokrenu te{ka kolica sa rudom prema oknu.
"Pogledaj tamo gde sam ti rekao", re~e Guenar Branu. "Rudnik nije mrtav.
Pogledaj sopstvenim o~ima."
"Jest. Po}i }u s tobom i pogledati. Laku no}!"
"Laku no}", re~e astronom i ponovo se okrenu bo~nom tunelu kada su
produìli. Nije nosio svetiljku, niti sve}u; jednog trenutka videli su njega, slede}eg tamu.
Ujutro nije bio tamo da se vidi s njima. Nije do{ao.

Bran i Hano su ga traìli, najpre nemarno, potom ~itav jedan dan. Si{li su
koliko god su smeli i najzad stigli do ulaza u pe}ine, u{li i ponekad dozivali, iako po
velikim pe}inama ~ak ni oni, rudari ~itavog ìvota, nisu smeli da dozivaju glasno zbog
uàsa beskrajnih odjeka u tami.
"Oti{ao je dole", re~e Bran. "Jo{ niè. Tako je rekao. Idi dalje, mora{ i}i dalje,
da na|e{ svetlo."
"Nema svetla", pro{apta Hano. "Nikada ovde nije bilo svetla. Jo{ od nastanka
sveta."
Ali Bran je bio tvrdoglav starac, uma bukvalnog i sklonog poverenju; a Per ga
je slu{ao. Jednog dana njih dvojica odo{e do mesta o kome je govorio astronom, tamo
gde je ogromna ìla tvrdog, svetlog granita koja se useca kroz tamniju stenu ostavljena
nedirnuta, pre pedeset godina, kao jalov kamen. Popravili su gra|u tavanice starog kopa
tamo gde su nosa~i oslabili, a onda po~eli da kopaju, ne po beloj steni ve} niè, podno
nje; astronom je tu ostavio znak, neku vrstu karte ili simbola nacrtanog garom od sve}e
na kamenom podu. Nai{li su na rudu srebra stopu niè, ispod sloja kvarca; a ispod toga -
sada su radila sva osmorica - pijuci su udarcima razotkrili ~isto srebro; ìle, ogranci,
~vorovi i zadebljanja blistali su me|u izlomljenim kristalima u razmrvljenoj steni, poput
zvezda i nakupina zvezda, dubina ispod dubine, bez kraja, svetlost.
VIDNO POLJE
Jedva da znam {ta da kaèm o 'Vidnom polju'; re~ je o nekoj vrsti sublimisanog
temper tantruma. O gnevnom pismu uredniku. O malini.
71
[eli je izba~en iz Oksforda - mislim da pri~a nije potvr|ena, ali ko mari - zbog
toga {to je na krajnjem zidu jednog }orsokaka namalao: OVIM PUTEM DO NEBESA.
Ose}am kako je potrebno s vremena na vreme osveìti boju na tom natpisu.
Videh pro{le no}i lik same ve~nosti

Kao silni prsten ~iste i beskrajne svetlosti...
Henri Von, 1621-1695.
Izve{taji sa Psihe IV dolazili su redovno, ~ista rutina, sve do neposredno pred

vreme kada im se otvorio prozor za povratak. A onda je odjednom zapovednik Rodèrs
radiom javio da su napustili povr{inu, vratili se na brod i otpo~eli procedure za povratak
- 82 sata i 18 minuta prerano. Hjuston je, razume se, zahtevao obja{njenje, ali odgovori
Psihe bili su erati~ni. Ka{njenje odgovora od 220 sekundi nije pomagalo. Psiha je
neprekidno prekidala vezu. Jednom je Rodèrs rekao: "Moramo sada da je vratimo ku}i
ukoliko to uop{te mislimo da uradimo", o~evidno kao odgovor na pitanja Hjustona, ali
slede}a stvar bio je Hjuz koji je traìo o~itavanje, a potom ne{to o dozama. Sunce je bilo
bu~no i prijem je bio vrlo lo{. Emitovanje glasa prekinulo se bez znaka za okon~avanje.
Automatsko oda{iljanje podataka sa broda nastavljalo se. Polazak je bio
normalan. Kao {to je normalno, izve{taji su dolazili tokom dvadeset {est dana leta koje
su astronauti proveli u drogiranom snu povezani na HKL i I.V. Na u~esnicima misije
Psihe nije bilo medicinskog nadgledanja. Jedina veza sa posadom bio je glasovna. Kada
nisu uputili poziv na dan 2, duga napetost u Hjustonu zategla se do o~ajanja.
Automati na brodu kojima je upravljala zemaljska posada upravo su odredili
kurs za ulazak Psihe, kada mrtvi zvu~nici odjednom reko{e Hjuzovim glasom:
"Hjustone, moète li mi dati o~itavanja. Imam ovde opti~ke smetnje." Poku{ali su da ga
navode, ali jedan njegov poku{aj manuelne ispravke bio je katastrofalan i zemaljskoj
posadi bilo je potrebno pet sati da ga poprave. Rekli su mu da se sklanja odatle, oni }e da
spuste brod. Gotovo neposredno posle toga ponovo su izgubili zvu~nu vezu.
Ogromni, bledi padobrani otvori{e se nad sivim Pacifikom, ruè u laganom
padu sa nebesa. Brod nagoreo od brzine vrisnu parom, zaranjaju}i; izbi nazad i zaljulja,
miran, na dugim, dubokim naborima talasa. Zemaljska kontrola obavila je sjajan posao.
Spustili su se na pola kilometra od Kalifornije. Helikopteri zalebde{e, splavovi se
okupi{e, brod je umiren, kapak otvoren. Niko nije izlazio.
U{li su i izneli ih.
Zapovednik Rodèrs bio je u svom pilotskom sedi{tu, jo{ vezan i uklju~en u
HKL i I.V-ove. Bio je mrtav ve} otprilike deset dana i bilo je jasno zbog ~ega mu ostali
nisu otvorili odelo.
Kapetan Temski izgledao je fizi~ki nepovre|eno, ali o{amu}eno i zbunjeno.
Nije progovarao, niti je odgovarao na uputstva. Morali su da ga rukama izvuku iz broda,
iako nije pruào nikakav aktivan otpor.
Dr Hjuz bio je u stanju kolapsa, ali potpuno svestan; izgledalo je da je oslepeo.
72
"Molim..."
"Da li i{ta vidite?"
"Da! Molim vas, ostavite mi povez preko o~iju."
"Vidite li ovo svetlo koje vam pokazujem? Kakve je boje, dr Hjuze?"
"Sve boje, bela, previ{e je sjajno."
"Ho}ete li da pokaète prema njemu, molim vas?"
"Svuda je. Previ{e je sjajno."
"Soba je sasvim mra~na, dr Hjuze. A sada, ho}ete li, molim vas, da ponovo
otvorite o~i?"
"Nije mra~na."
"Mmmh. Moè biti da je re~ o superosetljivosti. U redu, sada, kako je ovo? Da
li je dovoljno mra~no za vas?"
"Zamra~ite!"
"Ne, spustite ruke, molim vas. Polako. U redu, vrati}emo poveze."
ôvekovo otimanje prestade ~im su mu o~i bile pokrivene, on leè mirno,
zadihan. Njegovo usko lice, uokvireno jednomese~nom tamnom bradom, bilo je uljasto
od znoja. "Izvinite", re~e on.
"Poku{a}emo ponovo kada se budete odmorili."
"Ho}ete li, molim vas, da otvorite o~i? Soba je sasvim mra~na."

"Za{to mi to govorite kada nije mra~na?"
"Dr Hjuze, jedva da mogu da vam razaznam lice; na svom instrumentu imam
tek najslabije crveno osvetljenje - ni{ta drugo. Moète li da me vidite?"
"Ne! Ne vidim od svetla!"
Doktor pove}a osvetljenje dok nije mogao da vidi Hjuzovo lice, stisnute vilice,
otvorene, zaslepljene, prestravljene o~i.
"Eto, da li je sada mra~nije?" re~e on sa sarkazmom bespomo}nosti.
"Ne!" Hjuz zatvori o~i; smrtno je prebledeo. "Vrti mi se", promrmlja on,
"kovitlac", a onda se zagrcnu za vazduhom i po~e da povra}a.
Hjuz je bio neven~an i nije imao bliìh srodnika. Koliko je bilo poznato,
najbliì prijatelj bio mu je Bernard Decelis. Zajedno su pro{li trenaù; Decelis je bio
specijalista sa Psihe XII, misije koja je otkrila Grad na Marsu, dok je Hjuz bio na XIV.
Prebacili su Decelisa do obave{tajne stanice u Pasadeni i naredili mu da u|e i razgovara
sa svojim prijateljem. Razume se, razgovor je snimljen.
D. Zdravo, Geri. Decelis.

H. Barni?
D. Kako si?
H. Fino. Ti si OK?
D. Ja{ta. Nije ba{ bio izlet, je li?
73
H. Kako je Glorija?
D. Dobro, ba{ dobro.
H. Je li ve} pro{la 'Tetku Rodi'?
D. (smeh) Oh, Hriste, jeste. Sada ume da svira 'Zelene rukave'. Odnosno, bar
ona to zove 'Zeleni rukavi'.
H. Za{to su te dovukli do ove rupe?
D. Da te vidim.
H. Voleo bih da mogu da ti uzvratim kompliment.
D. Ho}e{. ûj. Trojica razli~itih okulista, ili {ta su ve} do |avola, uveravala su
me da je sa tvojim o~ima apsolutno sve u redu. Tri oftamakademizatora i neurolog, u
stvari. Napravili su neku vrstu hora. Ali izgleda da su |avolski uvereni u to.
H. Zna~i da o~igledno moj mozak nije u redu.
D. U smisli kratkog spoja, mo`da.
H. [ta je sa Dòom Temskim?
D. Nemam pojma. Nisam ga video.
H. [ta su ti rekli o njemu?
D. Za njega jo{ nisu prikupili hor. Samo su rekli da teì povu~enosti.
H. Povu~enosti! Isuse, i ja bih tako rekao. Kao {to je kamen povu~en.
D. Temski? Onaj {aljivdìja?
H. Od njega je po~elo.
D. [ta je po~elo?
H. Na nalazi{tu. Prestao je da odgovara.
D. [ta se dogodilo?
H. Samo to. Prestao je da odgovara. Prestao je da govori. Prestao da prime}uje.
Dvajt je mislio da je re~ o depresiji. Da li to jo{ tako zovu?
D. Pomenuto je kao jedna od mogu}nosti. Da li se i{ta posebno desilo tamo na
nalazi{tu?
H. Na{li smo odaju.
D. Odaja, jeste. Sve je to stiglo sa va{im izve{tajima. Video sam ih, kao i neke
holoe koje ste doneli sa sobom. Fantasti~no. [ta je to, do |avola, Geri?
H. Ne znam.
D. Da li je ve{ta~ko?
H. Ne znam. [ta je ~itav Grad?
D. Sagra|en je, napravljen; mora da jeste.
H. Otkud zna{, kako moè{ da kaè{, kada ne zna{ {ta ga je napravilo? Da li je
morska {koljka 'napravljena'? Kada ne bi znao, kada ne bi imao nikakve podatke i kada
ne bi pretpostavljao nikakvu sli~nost, pa kada bi pogledao morsku {koljku i kerami~ku
pepeljaru, da li bi znao, da li bi umeo da kaè{ koja je 'napravljena'? I za {ta? [ta
predstavlja? Ili za kerami~ku morsku {koljku? Ili osinjak? Ili za geod?
D. Dobro, u redu. Ali, {ta je sa onim stvarima, onim... strukturama koje u
izve{taju nazivate 'golubarnici'? Video sam holoe? [ta ste vi mislili o njima?
H. [ta si ti mislio o njima?
74
D. Ne znam. Neobi~ni su. Pomislio sam da prostorni raspored propustim kroz

kompjuter, da potraìm smislen lik... Ti ba{ nema{ neko visoko mi{ljenje o tome.
H. Ne. U redu. Samo, {ta si nameravao da programira{ kao 'smisao'?
D. Matemati~ke odnose. Bilo koju vrstu geometrijske pravilnosti, regularnosti,
{ifre. Ne znam. Kako je to mesto izgledalo, Geri?
H. Ne znam.
D. Mnogo si vremena provodio tamo?
H. Bio sam stalno, otkako smo ga prona{li.
D. Tamo si primetio tu vrstu nevolja sa o~ima koje ima{? Kako je po~elo?
H. Stvari su izlazile iz ìè. Kao prenapregnute o~i. Bilo je gore izvan odaje.
Trajalo je o nekoliko dana. Jo{ sam mogao da razaznam stvari kako treba dok smo nosili
ML na brod. Ali pogor{avalo se. Nai{li bi ti blesci svetlosti, totalno bi mi zeznuli
opaànje dubine, zavrtelo bi mi se. Dvajt i ja podesili smo kurs, jedan ili drugi od nas
funkcionisao je najve}im delom vremena. Ali on je nekako pomahnitao. Nije hteo da
koristi radio, nije èleo da dodirne kompjuter.
D. [ta to... nije bilo u redu s njim?
H. Ne znam. Kada sam mu ispri~ao za svoje o~i, on mi je rekao da ima ne{to
kao napade drhtavice. Ja sam rekao da bi bilo bolje da se nosimo na brod dok smo jo{ u
stanju. On re~e OK, zbog toga {to je Dò stvarno prestajao da funkcioni{e. Pre nego {to
smo makar i po~eli lansiranje njega su uhvatili nekakvi napadi, kao epilepsija - Dvajta,
ho}u da kaèm. Kada bi se ovi svr{ili delovao je uzdrmano, ali izgledao je racionalno.
Uzletanje je obavio OK, ali ~im smo pristali uhvatio ga je novi napad, i to je svaki put
trajalo sve duè. U me|uvremenu je po~eo da halucinira. Dao sam mu neka sredstva za
umirenje i vezao ga; napadi su ga iscrpljivali. Kada sam zaspao, ne znam, do tada je ve}
mogao da bude i mrtav.
D. Ne, umro je u snu. Otprilike na deset dana od Zemlje.
H. Nisu mi to rekli.
D. Ni{ta nisi mogao da u~ini{, Geri.
H. Ne znam. Ti napadi koje je imao, bili su kao preoptere}enje. Kao da su mu
svi osigura~i pregoreli. Sagoreli ga. Govorio je dok su ga dràli. Neka vrsta izliva, poput
kevtanja - kao da poku{ava odjednom da izgovori ~itave re~enice. Epilepti~ari ne
govore, zar ne, tokom napada?
D. Ne znam. Epilepsiju u dana{nje vreme tako dobro kontroli{u da se ne ~uje
mnogo o njoj. Primete naklonost i izle~e je u samom za~etku. Da je Rodèrs imao takvu
naklonost...
H. Jah. Nikada ne bi u{ao u program. Hriste, {est meseci je proveo u svemiru.
D. A koliko si ti - {est dana?
H. Kao i ti. Jedan skok do Meseca.
D. Nije to, onda. Misli{ li...
H. [ta?
D. Neka vrsta virusa?
75
H. Svemirska kuga? Marsovska groznica? Tajanstvene drevne spore teraju

astronaute u ludilo?
D. U redu, zvu~i tupavo. Ali ~uj, odaja je bila zatvorena. A stvarno zvu~i kao da
ste svi vi...
H. Dvajta hvata kortikalno preoptere}enje, Dò postaje katatoni~an, meni
po~inje da se privi|a. Gde je veza?
D. Nervni sistem.
H. Zbog ~ega razli~iti simptomi kod svakog od nas?
D. Pa, droge poga|aju ljude na razli~ite na~ine...
H. Misli{ da smo tamo unutra prona{li neku vrstu prokletih marsovskih
psihodeli~nih gljiva? Nema tamo ni~ega, mrtvo je, ba{ kao i ostatak Marsa. Ti bar zna{,
bio si tamo! Nema prokletih klica niti virusa, nema tamo ìvota, nikakvog ìvota.
D. Ali mo`da je nekada bilo...
H. Zbog ~ega tako misli{?
D. Odaja koju ste prona{li. Taj Grad koga smo otkrili.
H. Grad! Za ljubav Hrista, Barni, govori{ kao neki prokleti pop ùrnalista,
prokleto dobro zna{ da bi stvar mogla biti i skupina muljnih nanosa, koliko mi znamo.
Nema na~ina da se odredi. Previ{e je staro, uslovi su previ{e druga~iji, nemamo
kontekst. Ne razumemo, ne moèmo da razumemo, re~ je o ne~emu u {ta ljudski um nije
uklju~en. Gradovi, odaje, sve to - samo pravimo analogije, poku{avamo da na|emo
smisla uz pomo} na{ih pojmova. Ali to sve nije u na{im pojmovima. Nema smisla. To
sada vidim. To je jedina stvar koju vidim!
D. [ta to vidi{, Geri?
H. [ta vidim kada otvorim o~i!
D. [ta?
H. Sve {to nije tamo i {to nema smisla. Oh... ja...
D. Hej, stani. Polako. ûj, sve }e biti u redu. Bi}e u redu, Geri, bi}e ti dobro.
H. (nejasno) svetlost, a (nejasno) poku{am da vidim {ta mogu da dodirnem, a ne
mogu, ne shvatam i ne mogu da (nejasno).
D. Drì se. Tu sam. Polako, stari moj.
Hjuz, koji je u svemirski program u{ao sa astrofizike, do{ao je sa veoma dobrim

rezultatima, zapravo sa briljantnim. To je uznemiravalo mnoge njegove vojne stare{ine,
za koje je visoka inteligencija {ifra za neuravnoteènost i neposlu{nost. Du`nosti je
obavljao valjano, a pona{anje mu je bilo besprekorno; ali sada su se ~esto prise}ali da je
on, na kraju krajeva, ipak intelektualac.
Temskog je bilo teè objasniti. Bio je izvanredan probni pilot, kapetan
vazduhoplovstva i zaljubljenik u bezbol, ali sada mu je pona{anje bilo jo{ nenormalnije
od Hjuzovog.
Temski je naprosto sedeo. Bio je u stanju da se stara o sebi, i to je ~inio. To jest,
kada je bio gladan, a bilo je hrane, malo bi jeo prstima; kada je morao da se olak{a,
oti{ao bi do ugla i to ~inio; kada mu se spavalo, legao bi na pod i usnuo. Sve ostalo
76
vreme sedeo je. Bio je u dobrom fizi~kom stanju i sasvim miran. Ni{ta od svega {to su
mu govorili nije budilo ni najmanju reakciju, niti se zanimao za i{ta od onoga {to se
de{avalo oko njega. Doveli su mu ènu da ga vidi u nadi da }e to dovesti do nekakvog
odgovora. Odveli su je, rasplakanu, posle pet minuta.
Po{to Temski nije hteo da odgovara, a Rodèrs, budu}i mrtav, nije mogao da
odgovara, bilo je prirodno da na Hjuza gledaju kao na nekog ko je, na neki na~in,
odgovoran.
S njime je sve bilo u redu izuzev slu~aja ne~ega {to je li~ilo na histeri~no
slepilo, pa se zbog toga o~ekivalo da odgovara na pitanja racionalno i da precizno
odgovara {ta se dogodilo. To, me|utim, nije mogao ili nije hteo da ~ini.
Doveli su psihijatrijskog savetnika, istaknutog doktora iz Njujorka po imenu
[apir. Od njega su zatraìli da radi i sa Temskim i Hjuzom. Razume se, bilo je
nezamislivo priznati da je misija pretrpela neuspeh (re~ 'katastrofa' jo{ niko nije ni
pominjao), ali procurilo je par glasina do {tampe i pored svih predostro`nosti u pogledu
bezbednosti. Neodgovorni novinari zahtevali su da znaju zbog ~ega se ~itava posada
Psihe XIV drì u izolaciji i pozivali se na 'pravo' ameri~kog naroda da 'zna' itd. Bilo je
neophodno dati saop{tenje u vezi sa novim testom zdravlja obaveznim za sve astronaute
posle vi{e od petnaest dana u svemiru, uvedenim zbog neo~ekivane i tragi~ne smrti
kapetana Rodèrsa od sr~anog udara, i napisati ~itavu novu seriju novinskih ~lanaka u
vezi sa planovima o 'Maloj Americi', gradu-kupoli na Marsu, ne bi li se zadrào
pozitivan stav javnosti. Pravi ljudi, razume se, znali su da je program Psiha ugroèn; pa
su uputili dr [apira da postavi dijagnozu i izle~i astronaute {to je mogu}e brè.
[apir je pola sata pri~ao sa Hjuzom o hrani u bolnici, o Kaltehu i najnovijim
kineskim izve{tajima o njihovoj sondi za Alfu Kentaura, sve veoma opu{teno i trivijalno.
Onda je rekao: "[ta vidi{ kada otvori{ o~i?"
Hjuz, koji je do tada ustao i obukao se, }utke je sedeo neko vreme. Neprozirne
nao~are pokrivale su mu o~i u potpunosti i davale mu oholi, zapiljeni izraz ljudi koji
nose crne nao~are. "Niko me to do sada nije pitao", re~e on.
"Zar opti~ari nisu?"
"Da, pretpostavljam da Krej jeste. Ranije. Pre nego {to su zaklju~ili da sam
mentalno poreme}en."
"[ta si mu rekao?"
"Te{ko je to opisati. Stvar je u tome da je to neopisivo. Najpre su stvari izlazile
iz ìè, postajale prozra~ne, nestajale. A onda svetlost. Previ{e svetlosti. Kao
preosvetljeni film, na kome je sve izbeljeno. Ali uz to, neka vrsta kovitlanja. Menjanje
poloàja i odnosa, menjanje perspektive, stalni preobraàji. Meni se od toga vrtelo.
Pretpostavljam da su mi o~i neprestano slale signale unutra{njem uhu. Kao ona bolest
srednjeg uva, samo naopa~ke. Zar ti ona ne uprska snalaènje u prostoru?"
"Menijerov sindrom, da, tako mislim da se zove; jeste, to radi. Naro~ito na
stepenicama i nagibima."
"Kao da sam gledao iz velike visine ili... prema velikoj visini..."
"Jesi li se ikada pla{io visine?"
77
"Do |avola, ne. Ni{ta mi ~ak ne zna~e. [ta je gore, a {ta dole u svemiru. Ne,
vidi{, ne pruàm ti pravu sliku. Nema slike. Poku{avao sam da gledam vi{e, da nau~im...
kako da gledam... ne vredi mnogo."
Nastala je stanka. "Za to treba hrabrosti", re~e [apir.
"Kako to misli{?" re~e astronaut o{tro.
"Pa... kada ti ~ulni ulaz najbitniji za svestan um - vid - neprekidno prijavljuje
nepostoje}e i nerazumljive stvari, u najo{trijoj protivure~nosti sa svim ostalim ~ulima -
~ulom dodira, sluhom, ose}ajem ravnoteè i tako dalje - to da ti se de{ava svaki put kada
poku{a{ da otvori{ o~i, a ti ne samo da ìvi{ sa tim, ve} da poku{ava{ da istraùje{... to
ne zvu~i lako."
"I zato uglavnom drìm o~i zatvorene", re~e Hjuz mrgodno. "Kao mali majmun
sa rukama preko o~iju."
"A kada ipak otvori{ o~i i pogleda{ neki predmet za koji zna{ da je tu - na
primer, sopstvenu {aku - {ta vidi{?"
"'Rascvalu, zujavu zbrku.'"
"Vilijam Dèjms", re~e [apir zadovoljno. "O ~emu je on govorio - o tome kako
beba opaà svet, eh?" Imao je prijatan glas uz nekakvo svojstvo blagog sjaja, bez o{trine;
~ovek nije mogao da ga zamisli kako nekoga grdi ili vi~e. Klimnuo je nekoliko puta,
razmi{ljaju}i o zna~enjima onoga {to je Hjuz rekao. "Da nau~i{ kako da gleda{, rekao si.
Da nau~i{. Tako razmi{lja{ o tome?"
Hjuz je oklevao, a onda re~e uz nagli, sna`ni porast poverenja: "Moram. [ta
drugo mogu? O~evidno nikada ne}u biti u stanju da - da ponovo vidim kao nekada,
onako kako drugi vide. Ali i dalje vidim. Samo ne shvatam ono {to vidim, to nema
smisla. Nema obrisa, nema razlika, ~ak ni izme|u onoga {to je bliè i dalje. Ima tu
ne~ega - samo ne umem da kaèm {ta, zbog toga {to nema stvari. Nema oblika. Umesto
oblika, vidim preobraàje - preoblikovanje. Da li sve ovo ima ikakvog smisla?"
"Mislim da ima", re~e [apir, "samo {to je izuzetno te{ko pretvoriti neposredno
iskustvo u re~i. A kada je iskustvo novo, jedinstveno, sveobuhvatno..."
"I iracionalno. To je to." Hjuz je sada govorio sa velikom zahvalno{}u. "Kada
bih samo mogao da ti pokaèm", re~e on ~e`njivo.
Dvojicu astronauta sada su dràli na desetom spratu velike vojne bolnice u
Merilendu. Nije im bilo dozvoljeno da napu{taju taj sprat, a svako ko bi ih posetio jo{ je
provodio deset dana u karantinu pre nego {to }e se pridruìti spoljnjem svetu: teorija o
marsovskoj kugi trenutno je bila najmodernija. Na [apirove zahteve, Hjuzu je
dozvoljeno da se popne do vrta na krovu bolnice (posle ~ega je lift pa`ljivo sterilizovan i
ogra|en na tri dana).
Zahtevali su od Hjuza da nosi hirur{ku masku; a [apir je od njega zatraìo da
ne nosi crne nao~are. Poslu{no je po{ao liftom prekrivenih usta i nosa, o~iju otkrivenih,
ali ~vrsto stisnutih.
Promena sa polumraka lifta na vrelu, zamagljenu sun~evu svetlost jula na
otvorenom krovu nije, koliko je [apir mogao da vidi, uticala na te zatvorene o~i. Hjuz ih
78
nije stisnuo ~vr{}e pred poplavom svetlosti, iako je digao glavu prema njoj kao da mu je
toplina prijatna na koì i duboko udahnuo kroz povezanu gazu.
"Nisam izlazio jo{ od marta", re~e on.
Bilo je to istina, razume se. Bio je u svemirskom odelu i u bolni~koj sobi i
udisao je ili vazduh iz boca, ili klimatizovan.
"Jesi li zadrào ose}aj za prostor?" upita [apir.
"Ni najmanje. Ose}am se vi{e slepo sada kada sam napolju. Pla{im se da ne
koraknem preko ivice." Hjuz je odbio pomo} prilikom dolaska kroz hodnike i u liftu,
spretno je opipavao put rukama, a sada je, i pored {ale o padu, po~eo da istraùje krovni
vrt. Bio je ushi}en: aktivni ~ovek pu{ten iz dugog zato~eni{tva. [apir ga je zami{ljeno
gledao. Nizak name{taj predstavljao je opasnost po njega, ali smesta je nau~io kako da
ga napipa; imao je taktilnu inteligenciju; u njegovim pokretima bilo je sklada, ~ak i dok
se slepo teturao.
"Ho}e{ li otvoriti o~i?" re~e [apir mekim, oklevaju}im glasom.
Hjuz zastade. "U redu", re~e on; ali okrenuo se prema [apiru, a desnica mu se
diè, pipaju}i. [apir pri|e napred i dopusti toj {aci da ga uhvati za ruku.
Stisak se poja~a kada Hjuz otvori o~i. Onda ga Hjuz pusti, napravi korak
unazad i ispruì obe ruke. On ispusti krik. Pruào je ruke napred i navi{e, glavu
zabacivao, o~iju {irom otvorenih, zapiljen u prazno nebo. "Oh, moj Boè", pro{apta on i
pade poput ~oveka koga je udario kova~ki ~eki}.
Psihijatrijska seansa, 18. juli. S. [apir, Gerent Hjuz.

[. Zdravo. Sidni... ne}u ostati dugo. ûj, to mi ba{ i nije bila pametna ideja.
Krov. Izvini. Nisam imao pojma. Ali ni prava... Da li bi vi{e voleo da odem?
H. Ne.
[. U redu... I sam sam pomahnitao od zatvorenog prostora. Treba mi dobra
{etnja. Obi~no prili~no pe{a~im. Otprilike dve milje do svog ureda i isto toliko nazad. A
onda jo{ dodajem zaobilazne puteve. [ta god rekli, Njujork je divan grad za {etnju. Ako
ume{ da odabere{ put. ûj, imam neobi~nu pri~u o Dòu Temskom. Ne pri~u, u stvari
neobi~nu ~injenicu. Jesi li znao da su mu u dosijeu zapisali da je 'funkcionalno gluv'?
H. Gluv?
[. Da, gluv. Pa, zna{, po~injem da se pitam. U|em tamo i pri~am sa Dòom,
zna{, dodirujem ga, poku{avam da uspostavim vezu pogledima, bilo kakvu vezu, da se
probijem. Ne vredi. Imao sam pacijente koji mi u upravo ovoliko re~i kaù: 'Ne mogu da
te ~ujem.' Metafora. Ali {ta ako nije metafora? To se ponekad de{ava sa malom decom,
smatraju da su retardirana, a onda se ispostavi da imaju o{te}enje sluha od trideset,
{ezdeset, osamdeset procenata. Pa, mo`da Dò stvarno ne moè da me ~uje. Kao {to ti ne
moè{ da me vidi{.
H. (Pauza od ~etrdeset sekundi) Ho}e{ da kaè{ da on ~uje stvari? Da
oslu{kuje?
[. Mogu}e je.
H. (Pauza od dvadeset sekundi) U{i ne moè{ zatvoriti.
79
[. I ja sam pomislio na to. Bilo bi nezgodno, zar ne? Pa sam pomislio, kako bi
to bilo da poku{am da ih zatvorim umesto njega? Da mu stavim ~epove u u{i.
H. I dalje ne bi mogao da te ~uje.
[. Ne bi, ali ni{ta mu ne bi skretalo pa`nju. Kada bi ti morao sve vreme da
posmatra{ svoj lajt {ou, ne bi bio u stanju da obra}a{ mnogo pa`nje na mene, ili na bilo
{ta drugo, je li tako? Mo`da je tako sa Dòom. Mo`da je re~ o {umu koji mu prigu{uje
sve drugo.
H. (Pauza od dvadeset sekundi) Bilo bi to vi{e nego {um.
[. Pretpostavljam da ne èli{ da razgovara{ o... tamo na krovu... Ne, u redu je.
H. Voleo bi da zna{ {ta sam video, je li?
[. Naravno da bih. Ali kada tebi bude odgovaralo.
H. Ja{ta, toliko toga imam ovde na raspolaganju osim razgovora sa tobom. Sve
te knjige za ~itanje i zgodne ène za merkanje. Prokleto dobro zna{ da }u ti na kraju re}i,
zato {to nemam s kime drugim da razgovaram.
[. Oh, Boga mu, Gerente. (pauza od deset sekundi)
H. Jebi ga. Izvini, Sidni. Da nisam mogao da razgovaram sa tobom, u
potpunosti bih pukao. Znam to. Veoma si strpljiv sa mnom.
[. [ta god da si video tamo gore, to te uznemirava. To je jedan od razloga zbog
koga èlim da znam {ta je to bilo. Ali, do |avola, ako si u stanju da sam izi|e{ na kraj s
time, u~ini to. Na kraju krajeva, u tome je osnovna zamisao. Moja radoznalost je moj
problem, ne tvoj! Slu{aj. Daj da zaboravimo malo na razgovor. Dopusti da ti pro~itam
ovaj ~lanak iz 'Nauke'. Tvoj pukovnik Vud dao mi ga je, rekao je da bi te mogao
zanimati. Mene jeste. Re~ je o onome {ta su na{li u unutra{njosti argentinskog meteora.
Autori su predloìli da odemo da pro~e{ljamo pojas meteora u potrazi za ostacima
me|u- zvezdane flote koja je okon~ala postojanje u na{em sun~evom sistemu pre nekih
{est stotina miliona godina. Razume se, najpre su sleteli na Mars. Da li su tipovi udareni?
H. Ne znam. Pro~itaj ~lanak.
Temski je spavao tvrdim snom i [apiru je bilo lako da mu ubaci obi~ne vo{tane
~epove za u{i poput onih koje koriste ljudi koji pate od nesanice. Kada se Temski
probudio, najpre nije u~inio ni{ta neuobi~ajeno. Ustao je, zevnuo, protegao se, po~e{ao,
lenjo se obazro oko sebe da vidi ima li pri ruci ne~ega za jelo na onaj smireni na~in koga
je [apir u sebi smatrao potpuno razli~itim od bilo kakvog psihopatskog pona{anja koje je
ikada video, i zapravo razli~itim od ikakvog ljudskog pona{anja koje je ikada video.
Temski ga je podse}ao na zdravu, ~ilu, zadovoljnu, pitomu ìvotinju. Ne {impanzu;
ne{to smirenije, vi{e zami{ljeno, mo`da orangutana.
Ali ovaj orangutan po~injao je da se ose}a neprijatno.
Temski se obazre, levo i desno, nemirno. Mo`da se nije osvrtao, ve} je pokretao
glavu i poku{avao da prona|e nestale zvuke. Izgubljeni akord, pomisli [apir. Temski je
bio sve vi{e i vi{e nemiran i uzbu|en. On ustade, i dalje nemirno okre}u}i glavu. Prvi
put u sedamnaest dana svakodnevne veze, on ugleda [apira.
Zgodno lice sada mu je bilo izobli~eno od bojazni ili zbunjenosti.
80
"Gde", re~e on, "gde..."

Njegove ruke, koje su mu pipale po u{ima da prona|u razlog ti{ine, na|o{e
~epove i izvadi{e jedan. To je bilo dovoljno. "Ah", re~e on i nepokretno stade. O~i su mu
i dalje bile okrenute [apiru, ali ga nisu videle. Lice mu se opustilo.
Kasniji poku{aji bili su uspe{niji. Iako najpre zbunjen, Temski je sara|ivao dok
je bio ve{ta~ki ogluvljen i spremno odgovarao na [apirove poku{aje da uspostavi sa
njime vezu dodirom, znakovima i najzad pisanjem. Posle pete takve seanse, Temski je
pristao na duè seanse tokom kojih }e biti upotrebljena droga koja }e mu umrtviti
krajeve slu{nih ìvaca na otprilike pet sati.
Tokom drugog od tih dugih perioda zatraìo je da vidi Hjuza. [apira su ve}
uputili da, ukoliko je mogu}e, dopusti dvojici astronauta da razgovaraju; verovalo se da
bi se moglo izvu}i vi{e podataka, ukoliko bi ovi slobodno razgovarali izme|u sebe. Bilo
je neophodno da Hjuz pi{e, jer je Temski bio na ve{ta~ki na~in ogluvljen; budu}i da je
znao slepo kucanje, svoj deo dijaloga vodio je na prenosnoj pisa}oj ma{ini. Me|utim,
nije sav materijal prona|en u korpi za otpatke mogao da se uspe{no poveè sa snimkom
izgovorenih re~i Temskog. Dva ~oveka uglavnom su razgovarala o povratku i bolesti i
smrti zapovednika Rodèrsa, ~ega Temski nije mogao da se seti; Hjuz je sve to opisao na
isti na~in kao ranije, bez novih podataka. Nisu razgovarali o 'odaji' (nalazi{te D) niti o
svojim nesposobnostima, izuzev slede}eg:
T. Nije iznutra, zar ne?

H. Da j untr, ~epovi bi ti poprvili prijem.
T. Zna~i, stvarno je.
H. Jeste do |avola.
T. Vidi{, kada su mi prvi put gurnuli te ~epove u u{i, kada sam se probudio uz
tu ti{inu, stvarno sam se uprpio. Bilo mi je potrebno mnogo vremena da se vratim
odande gde sam bio. A nisam mnogo èleo da se vra}am. Ali kada je [apir po~eo da mi
govori koliko mnogo vremena je pro{lo i kada sam shvatio da je ovo Zemlja, zna{, to me
je upla{ilo - pomislio sam da je mo`da sve to bilo neka vrsta, kao, halucinacije. Zna{.
Isuse, jesam li si{ao s uma? To me je prestravilo. Kao da sam bio dvojica razli~itih ljudi.
Ali po~eo sam da sve sabiram, da shvatam da nije re~ bila o rascepu, nego o...
H. Promeni.
T. Ta~no tako, promenilo me je, neprestano me menja. Stvarno je. Zbog toga
{to kada mogu da ~ujem, to je ono {to ~ujem. A kada ti moè{ da vidi{, to je ono {to
vidi{. Je li tako? Drugim re~ima, stvarno je. Moraju da nas ve{ta~ki oslepe i ogluve da ne
bismo to ~uli i videli. To je to, zar ne?
(Hjuzovi otkucani odgovori za slede}i deo nisu se mogli prepoznati u materijalu
iz korpe za otpatke.)
H. ...
T. Oh, ne. Divno. Bilo mi je potrebno mnogo vremena, ili bar sada znam da je
bilo mnogo, da po~nem da shvatam. Najpre nije imalo nikakvog smisla, Isuse, muda su
mi najpre otpala od straha. Ti ili Dvajt rekli biste ne{to, a oko glasova pojavila bi vam se
81
neka vrsta sazvu~ja, kao duga oko prizme tako da ~ak ne moè{ ni da vidi{ prizmu - je
li, tako je sa tobom, zar ne? Ista stvar, samo {to je ovo sa sluhom, kao da se sve pretvara
u muziku, jedino {to to nije muzika, to je.... Najpre, kao {to rekoh, nisam umeo to da
~ujem. Pomislio sam da ne{to nije u redu sa radijom u mom odelu! Isuse! (smeje se)
Nisam mogao da sledim obli~ja, zna{, modulaciju, kao, preobraàje. Sve je bilo tako
razli~ito. Ali ~ovek se u~i. [to vi{e slu{a{, vi{e ~uje{. Voleo bih da moè{ to da ~uje{.
Zna{, kaè{ mi da je pro{lo dva meseca otkako smo napustili Mars i tako dalje i, jebi ga,
verujem ti, ali nije bitno. Stvarno nije bitno - je li tako, Geri?
H. ...
T. Voleo bih da mogu da vidim, onako kako to ti vidi{. Mora da je
veli~anstveno. Ali da ti kaèm ne{to, drago mi je {to me tako ~upaju iz toga; sada to rade
svakog dana. Mislim da je zami{ljeno da bude tako. Bio sam nekako, ne znam,
preplavljen, progutan, sve je to previ{e. Nismo sagra|eni kako treba, nismo mo`da
dovoljno izdr`ljivi. Ili bar na po~etku. Ne moè{ odmah primiti sve. Voleo bih da
poku{am dok sam van kontakta da zapi{em ne{to od toga.
H. ...
T. Ne, ne umem. Ali to ne bi morala da bude muzika. Vidi{, nije to muzika, to
je samo na~in da se opi{e zbog toga {to je divno. Mislim da bi se isto tako dobro moglo
prebaciti i u re~i. Mo`da i bolje. Re}i {ta zna~i.
H. ...
T. êga da se boji{?
Bernard Decelis i njegova èna zvali su Hjuza svakih par dana preko telefona,
iako ih je karantin spre~avao da do|u da ga vide. 27. jula Hjuz i Decelis vodili su vaàn
razgovor u vezi sa takozvanom odajom, nalazi{tem D iz izve{taja Psihe XIV. Decelis je
rekao: "Ako se ne ubacim u tim {esnaestice i ne vidim to prokleto mesto, ima da
skrenem."
"Videti zna~i verovati", primeti Hjuz. Nije se tako lako uzbu|ivao kao ranije,
umesto toga teìo je tome da bude o{tar i prili~no gorak.
"ûj, Teri. Da li je ikada bilo ma{ina po tim golubarnicima?"
"Ne."
"Ha! Eto definitivnog odgovora! Pomislio sam da u vezi sa nalazi{tem D ne}e{
izjaviti ni{ta izuzev pri~e o njegovoj nerazumljivost za ljudski um. Omek{ava{?"
"Ne. U~im se."
"[ta u~i{?"
"Kako da vidim."
Posle stanke Decelis pa`ljivo upita: "[ta da vidi{?"
"Nalazi{te D. Budu}i da je ono sve {to sam u stanju da vidim."
"Ho}e{ da kaè{, to, u stvari... kada su ti o~i otvorene..."
"Ne." Hjuz je govorio umorno i uz oklevanje. "Sloènije je od toga. Ne vidim ja
nalazi{te D. Vidim... svet u svetlu sa nalazi{ta D... novom svetlu. ôvek koga bi trebalo
82
da pita{ je Dò Temski. Ili, ~uj, jesi li ikada propustio golubarnike kroz Algija, kao {to si
rekao?"
"Imao sam problema sa pode{avanjem programa."
"Kladim se da jesi", re~e Hjuz i kratko se nasmeja. "Po{alji mi gra|u ovamo. Ja
}u je srediti. Vezanih o~iju."
Temski u|e u Hjuzovu sobu, sav ozaren. "Geri", re~e on, "uspeo sam."
"[ta si uspeo?"
"Da sve poveèm. ûjem te. Ne, nisam ~itao sa usana. Reci ne{to okrenutih
le|a. Hajde!"
"Trovanje ptomainom."
"'Trovanje ptomainom.' - U redu? Vidi{, ~ujem te. Ali nisam izgubio muziku.
Sve sam povezao!"
Plavook i plavokos, Temski je obi~no bio zgodan ~ovek; sada je bio
veli~anstven. Hjuz nije mogao da ga vidi (iako je {pijunska kamera u re{etki
ventilacionog otvora mogla i to je ~inila), ali ~uo je treptanje njegovog glasa i bio je
dirnut i prestravljen.
"Skini taj oglav, Geri", re~e blagi, zvonki glas.
Hjuz zavrte glavom.
"Ne moè{ ve~no sedeti u tami unutar sebe. Izi|i. Ne moè{ da izabere{ slepilo,
Geri."
"Za{to ne bih mogao?"
"Ne moè{ po{to si video svetlo."
"Kakvo svetlo?"
"Ono jedino svetlo, re~, istinu ~ijem smo vi|enju i spoznaji u~eni", re~e Temski
s blago{}u potpune sigurnosti i toplinom u glasu, toplinom poput sun~evog svetla.
"Izlazi", re~e Hjuz. "Izlazi, Temski!"
Pro{lo je dvanaest nedelja od pada Psihe XIV. Niko od osoblja za saslu{anje

nije pro{ao sa bilo kakvim simptomima alarmantnijim od obi~ne dosade. Hjuzovo stanje
nije se pogor{avalo, a Temski se sada u potpunosti oporavio. Moglo se bezbedno
pretpostaviti da, {tagod da je zahvatilo posadu Psihe XIV, to nije bio virus, spora,
bakterija ili neki drugi fizi~ki agens. Hipoteza prihva}ena uz oklevanje i uz razli~ite
ograde ve}ine, uklju~uju}i i dr [apira, glasila je da je ne{to u rasporedu elemenata koji
su ~inili 'odaju', nalazi{te D, tokom njihovog produènog i intenzivnog prou~avanja
nalazi{ta, izazvalo odre|eni stepen poreme}aja mo`danih talasa kod sve trojice ljudi,
analogno poreme}ajima funkcije mozga izazvanim stroboskopskom svetlo{}u na
odre|enim frekvencijama itd. Koji ta~no elementi 'odaje' su bili uklju~eni nije jo{ bilo
poznato, iako su stru~njaci intenzivno ispitivali holograme. Psiha XV je trebalo da obavi
jo{ detaljnije ispitivanje nalazi{ta, uz preduzimanje potrebnih predostro`nosti za za{titu i
nadgledanje astronauta.
83
Ti sumnjivi elementi nalazi{ta D bili su toliko brojni i toliko sloèno povezani

da je za pojedina~an um bilo veoma te{ko da poku{a da ih sloì ili uredi. Neki marsolozi
bili su sigurni da su neobi~na svojstva 'odaje' bila samo geolo{ka slu~ajnost i da je 'odaja'
imala da kaè samo onu vrstu informacija koju tako saèto i divno obezbe|uju slojevi u
stenju, prstenovi stabala, linije spektra. Drugi su bili ube|eni da su inteligentna bi}a
podigla Grad i da njihovim prou~avanjem moèmo nau~iti ne{to o njihovoj prirodi i
na~inu na koji su im umovi delovali - ti nezamislivi umovi od pre {est stotina miliona
godina (jer merenja starosti na osnovu radioaktivnog raspada na mestu nalazi{ta sada su
bila u potpunosti okon~ana). Me|utim, posao vezan oko toga bio je zbunjuju}i. T. A.
Njumen iz Smitsonijanskog instituta dobro je to izloìo: "Arheolozi su navikli da
dobavljaju mnogo informacija iz veoma jednostavnih stvari - komada kr~aga, par~i}a
kremena, zida ovde, grobnice tamo. Ali {ta ako je ono jedino ~ime raspolaèmo od neke
drevne civilizacije veoma sloèna stvar, sloènija u vi{e nego tehnolo{kom smislu -
recimo, jedan primerak [ekspirovog Hamleta. Pretpostavimo sada da arheolozi koji su
na{li taj primerak Hamleta nisu humanoidni, nemaju knjige, nemaju drame, ne govore,
ne pi{u niti uop{te misle onako kao mi. [ta }e oni da u~ine sa tim malim fizi~kim
artefaktom, sa njegovom o~evidnom sloèno{}u i svrhovito{}u, sa ponavljanjem
odre|enih elemenata i neponavljanjem drugih, polupravilno{}u duìna redova i tako
dalje? Kako }e da pro~itaju Hamleta?"
Onima koji su prihvatali 'Hamletovsku teoriju' o~igledan prvi korak bio je da
upotrebe kompjutere, i veliki broj tih naprava pu{ten je da analizira razne elemente
nalazi{ta D: rastojanja, veli~inu, dubinu i konfiguraciju 'golubarnika', razmere prve,
srednje i tre}e 'potkomore', izvanredna akusti~ka svojstva 'odaje' kao celine i tako dalje.
Nijedan od tih programa nije dao siguran dokaz svesnog planiranja ili racionalne
strukture; to jest, nijedan izuzev programa koga su postavili Decelis i Hjuz na NASA-
inom novom Algebarski V, koji je svakako dobio rezultate, iako se ovi nisu mogli
nazvati racionalnim. Zaista, od tih od{tampanih rezultata {iritlije iz NASA-e su
uzdrhtale, a dobro se nasmejala ona nekolicina nau~nika kojima ih je Decelis pokazao
pre nego {to su sklonjeni kao verovatna prevara, a sigurna bruka. îtav rezultat glasio je
kako sledi:
RUN
GOLUBARNICI NALAZI[TE D MARS SEKTOR DEVET
DECELIS HJUZ
BOG
DOBRI BOG BOG DOBRI TI SI BOG
PREPODE[AVANJE
PREPODE[AVANJE TOTALITETA POJMLJENJE BESMISAO

OPA@AJ BESMISLA BEZ SMISLA STVARNI DOBRI BOG
84
OPA@AJ PRIJEM SMERNICA SMEROVA
NASTAVAK OBAVESTITI NEOBAVE[TENE
BOG BOG BOG BOG BOG BOG
END RUN
[apir u|e da bi zatekao Hjuza kako leì na krevetu, {to je ovaj sada ~inio
najve}i deo vremena, sa crnim nao~arima na licu. Delovao je bledo i bolesno.
"Mislim da preteruje{."
Hjuz nije odgovarao.
[apir sede. "[alju me nazad u Njujork", re~e on najzad.
Hjuz nije odgovarao.
"Temskog su pustili, zna{. Trenutno je na putu za Floridu. Sa ènom. Ne mogu
da odredim {ta nameravaju sa tobom. Zatraìo sam..." Posle duge stanke dovr{io je
re~enicu. "Zatraìo sam da ostanem jo{ dve nedelje ovde sa tobom. Ne vredi."
"U redu je", re~e Hjuz.
"Voleo bih da ostanemo u vezi, Gerente. O~igledno ne moèmo da pi{emo
pisma. Ali tu je telefon. I trake; ostavi}u ti ovde kasetofon. Kada ho}e{ da razgovaramo,
molim te pozovi me. Ako me ne dobije{, govori u kasetofon. Nije isto, ali..."
"Ti si stvarno dobar ~ovek, Sidni", re~e Hjuz blago. "Voleo bih..." Posle jednog
trenutka on sede. Pruìo je ruke prema svom licu i skinuo crne nao~ari. Bile su mu toliko
pripijene oko o~nih duplji da mu je bilo potrebno izvesno vreme da ih skine. Kada ih je
sklonio, on spusti ruke i pogleda preko sobe, pravo prema [apiru. Njegove o~i, zenica
uve}anih dugim li{avanjem svetlosti, bile su gotovo isto toliko crne koliko i nao~ari.
"Vidim te", re~e on. "Kao u igri `murke. Ja jurim. Ti se skriva{. Zna{ li {ta
vidim?"
"Da", re~e [apir blago.
"Mrlju. Senku. Nedovr{enost, rudiment, smetnju. Ne{to u potpunosti nebitno.
Vidi{, ba{ ni{ta ne valja kada si valjan ~ovek, ~ak i kad..."
"A kada pogleda{ sebe?"
"Isto. Ba{ isto. Ometanje, trivijalnost. Mrlja u vidnom polju."
"Vidno polje. [ta je vidno polje?"
"Kako to misli{?" re~e Hjuz vrlo tiho i umorno. "[ta se u njemu istinski vidi?
Stvarnost, razume se. Reprogramiran sam da primam stvarnost, da vidim istinu. Vidim
Boga." On spusti lice u ruke, pokri o~i. "Bio sam ~ovek mislilac", re~e on. "Poku{avao
sam da budem racionalan. Ali {ta to vredi, kada moè{ da vidi{ istinu? Videti zna~i
verovati..." On ponovo podiè pogled prema [apiru, tamne o~i istovremeno su mu bile
prodorne i slepe. "Ako ho}e{ pravo obja{njenje, idi pitaj Dòa Temskog. Sada ne
galami; ~eka. Ali on je taj koji ti moè re}i. I ho}e, kada kucne ~as. On moè da prevede
ono {to ~uje - da prevede u re~i. Teè je to u~initi sa vizuelnim predstavama. Mistici su
85
uvek imali problema da prebace svoje vizije u re~i; osim onih koji su dobili Re~, koji su
~uli Glas. Oni su obi~no shvatali kako treba i delali, zar ne? Temski }e delati. Ali ja
ne}u. Odbijam. Ne}u da propovedam. Ne}u da budem misionar."
"Misionar?"
"Zar ne shvata{? Zar ne vidi{ {ta je to 'odaja'? Centar za uve`bavanje, odaja za
obave{tenja..."
"Verski centar? Crkva?"
"Pa, na neki na~in. Mesto gde te u~e da vidi{ Boga, da ~uje{ Boga i spozna{
Boga. I da voli{ Boga. Centar za preobra}anje. Mesto na kome si preobra}en! A onda
èli{ da izi|e{ i da propoveda{ znanje o Bogu ostalima - neznabo{cima. Zbog toga {to
sada zna{ kako su slepi i kako je lako videti. Ne, ne samo crkva: misija. Ona prava
Misija. I ti spozna{ Misiju i izi|e{ sa Misijom. Nisu oni bili istraìva~i. Bili su misionari,
nosioci istine, nosili su je drugim rasama i budu}im rasama, svim sirotim, prokletim
neznabo{cima koji ìve u tami dalekog svemira. Znali su odgovor i èleli su da svi
spoznamo odgovor. Ni{ta drugo vi{e nije bitno, jednom kada si spoznao odgovor. Nije
va`no da li si dobar ~ovek ili r|av, da li sam ja inteligentan ~ovek ili budala. Ni{ta u vezi
s nama nije bitno, osim da smo trivijalna sredstva velike istine. Zemlja nije bitna, zvezde
nisu bitne, smrt nije bitna, ni{ta nije ni{ta. Samo Bog jeste."
"Neki tu|inski Bog?"
"Ne neki Bog. Bog - jedini istinski Bog, prisutan u svim stvarima. Svuda,
zauvek. Nau~io sam da vidim Boga. Samo treba da otvorim o~i i vidim lice Bo`je. A dao
bih ~itav ìvot samo da ponovo vidim jedno ljudsko lice, da vidim drvo, stolicu - obi~nu
drvenu stolicu, najjednostavniju - mogu oni da zadrè svog Boga, neka zadrè svoje
svetlo. @elim da mi vrate svet. Ho}u pitanja, ne odgovor. Ho}u sopstveni ìvot i
sopstvenu smrt!"
Na preporuku vojnog psihijatra koji je preuzeo slu{aj Gerenta Hjuza kada je
[apir otpu{ten, Hjuz je preseljen u vojnu bolnicu za mentalno poreme}ene. Budu}i da je,
uop{te uzev, bio tih pacijent sklon saradnji, nisu ga dràli pod ~vrstim nadzorom i posle
jedanaest meseci zato~eni{tva na nesre}u uspeo je u poku{aju samoubistva, presekav{i
vene dr{kom od ka{ike koju je ukrao iz trpezarije i nao{trio trljanjem o krevetski okvir.
Zanimljiva je ~injenica da se ubio onog dana kada je Psiha XV krenula na Zemlju sa
Marsa, nose}i dokumente i snimke koji, prema tuma~enju Prvog Apostola, sada obrazuju
prvo poglavlje Otkrovenja Drevnih, posve}enih tekstova svete i vaseljenske crkve Bo`je,
nosioca svetla neznabo{cima, jedinog nosioca jedne i ve~ite istine.
O lude (rekoh ja) zar tako }ete crnu no} izabrati

Kad zraci svetla istinskoga su vam dati...
Ali dok sam o ludilu njinom raspravljao tako
Jedan me|u njima pro{apta ovako:
'Burmu ovu ènik ni za kog ne skloni
Ve} nevesti svojoj da je on pokloni.'
86
SMER PUTA
Jedno drvo stoji ju`no nedaleko od Mekinvilske obilaznice na oregonskom

dràvnom autoputu 18. Pro{le godine izgubilo je veliku granu, ali i dalje izgleda
veli~anstveno. Vozimo se pokraj njega nekoliko puta godi{nje, a ono nikada nije
propustilo da potvrdi relativnost uzvi{eno{}u i ve{tinom duge uve`banosti.
Nekada nisu bili toliko zahtevni. Nikada nas nisu gonili brè od galopa, a i to je
bilo retko; naj~e{}e je to naprosto bilo klipsavo kaskanje. A kada bi neko od njih bio na
sopstvenim nogama, bilo je pravo zadovoljstvo pribliàvati mu se. Bilo je vremena da se
~itav ~in izvede sa stilom. Ovaj bi se pojavio tamo, pokretao bi noge i ruke onako kako
to oni ~ine, obi~no zagledan prema putu, ali ~esto i bo~no, prema poljima, ili pravo
prema meni: a ja bih mu se pribliàvao ravnomerno, ali sasvim lagano, sve vreme
rastu}i, savr{eno usagla{avaju}i brzinu prilaska i brzinu rasta, tako da bih se upravo u
trenutku kada bih dovr{io uve}avanje od maju{ne mrlje do svoje pune veli~ine - tih dana
bila je {ezdeset stopa - na{ao pravo pred njim i visio iznad njega, uzdizao se, nadnosio,
zasenjivao ga. Pa ipak, on se ne bi pla{io. âk me se ni deca nisu bojala, iako su ~esto
dràli poglede na meni dok sam prolazio pokraj njih i postepeno se smanjivao.
Ponekad, u vrela popodneva, neki odrasli zaustavio bi me upravo tamo, na
mestu na{eg susreta, pa bi leào le|ima oslonjen o moja sat vremena ili duè. Nije mi ni
najmanje smetalo. Imao sam izvanredan breg, dobro sunce, dobar vetar, dobar vidik;
za{to bi mi smetalo da stojim nepokretno jedan sat ili jedno popodne? Na kraju krajeva,
to je samo relativni mir. Treba samo da pogleda{ na Sunce da shvati{ koliko brzo ide{; a
onda, stalno se raste - naro~ito leti. U svakom slu~aju, dirao me je na~in na koji su se
prepu{tali meni, dozvoljavali da im se oslanjam o maju{na, topla le|a i krepko snivali
tamo me|u mojim nogama. Dopadali su mi se. Retko su nam priklanjali sklad, poput
ptica; ali stvarno su mi se uvek vi{e dopadali od veverica.
Tih dana, za njih su radili konji, a sa moje ta~ke gledi{ta i to je bilo prijatno.
Naro~ito mi se dopadalo kaskanje i prili~no sam se izve{tio u tome. Klimanje napred-
nazad i ritmi~ni pokreti pratili su smanjivanje i narastanje ljuljanjem i klizanjem, gotovo
opsenom leta. Galop je bio manje prijatan. Bio je trzav, tutnjav: ose}ao si kako te baca
poput mladice u oluji. A onda, lagani prilazak i rast, trenutak nadno{enja, sve to se
gubilo u galopu. Morao si da se baci{ u njega, klipeti-klipeti-klopeti! a ~ovek je obi~no
bio previ{e zauzet jahanjem, a konj tr~anjem, tako da nisu ni podizali pogled. Ali, opet,
to se nije de{avalo ~esto. Konj je smrtan, na kraju krajeva, i poput svih tih slabo vezanih
stvorenja lako se zamara; zato nisu premarali konje ukoliko nije bilo velike hitnje. A tih
dana nije izgledalo da ima tako mnogo velikih hitnji.
Mnogo vremena je pro{lo otkako sam poslednji put dobio galop i, da kaèm
istinu, ne bi mi smetao. Bilo je u njemu ne~ega okrepljuju}eg, na kraju krajeva.
Se}am se prvih motornih kola koja sam video. Poput ve}ine nas, primio sam ih
kao smrtno bi}e, neko novo slabo vezano stvorenje, meni neznano. Bio sam pomalo
iznena|en, jer posle stotinu trideset dve godine mislio sam da poznajem celokupnu
87
mesnu faunu. Ali nova stvar uvek je zanimljiva, na svoj tri~avi na~in, pa sam ovu
posmatrao s pa`njom. Pribliàvala se lepom brzinom, otprilike poput kasa, ali novim
korakom, saglasnim sa nespretnim izgledom stvari: neugodnim, drmusavim, kotrljavim,
ka{ljucavim, trzavim hodom. U roku od dva minuta, pre nego {to sam porastao jednu
stopu, znao sam da to nije smrtno stvorenje, vezano, slabo vezano ili slobodno. Bilo je
tvorevina, kao {to su to kola za koja vezuju konje. Pomislio sam da je toliko r|avo
napravljena da nisam o~ekivao da se vrati, jednom kada je prodahtala preko zapadnog
brega i od srca sam se nadao da nikada ne}e, jer mi se nikako nije dopadalo to trzavo
skakutanje.
Ali stvar je pre{la na ustaljeni plan pa sam tako, silom prilika, i ja. Svakog dana
u ~etiri morao sam da joj se primi~em, drmusavoj i skakutavoj tamo sa zapadne strane,
da se uve}avam, nadnosim i nestajem. Potom u pet morao sam da se vra}am; skakutao
sam putem poput mladog zeca ~itavom visinom svojih {ezdeset stopa, poigravao i
klimao sa istoka, sve dok najzad ne bih nestao sa vidika nesre}nog malog ~udovi{ta, pa
bih mogao da se opustim i opruìm granje u ve~ernjem vetru. Uvek ih je u ma{ini bilo
dvoje: mladi mu{karac koji je drào volan, a iza njega stara èna umotana u tkanine. Ako
su ikada i{ta rekli jedno drugom, nikada to nisam ~uo. U tim danima na~uo sam
poprili~no razgovora s puta, ali nikada iz te ma{ine. Njen vrh bio je otvoren, ali je
pravila toliko buke da je nadja~avala sve glasove, ~ak i glasanje vrapca peva~a s kojim
sam bio te godine. Buka je bila gotovo isto toliko opaka koliko i poskakivanje.
Ja sam iz porodice krutih principa i prili~nog samopo{tovanja. Moto Kverkusa
jeste: 'Moè{ se slomiti, ali se ne sme{ saviti' i ja sam se uvek trudio da ga se
pridràvam. Ne samo li~na ta{tina, ve} i dostojanstvo porodice, razumete, bilo je
uvre|eno kada me je najobi~nija tvorevina prisiljavala da ska~em i ple{em na taj na~in.
Jabukovim stablima u vo}njaku u podno`ju brega kao da to nije smetalo; a opet,
jabuke su pitome. Njihove gene menjali su vekovima. Osim toga, one su stvorenja krda;
nijedno drvo iz vo}njaka ne moè imati sopstveno mi{ljenje.
Ja sam sopstveno mi{ljenje zadràvao za sebe.
Ali bilo mi je veoma drago kada su kola prestala da nas mu~e. îtav mesec
pro{ao je bez njih, i ~itavog meseca kora~ao sam prema ljudima i kaskao prema konjima
drage volje, ~ak se i njihao za bebu u maj~inom naru~ju, trude}i se svojski, ali
bezuspe{no, da se odrìm u ìì.
Ali, slede}eg meseca - bio je septembar, jer su laste odletele nekoliko dana
ranije - pojavila se jedna druga ma{ina, nova, odjednom je povukla i mene, i put i na{
breg, vo}njake, polja, krov farme, sve to igralo je, skakalo i ~angrljalo uz nju od istoka
prema zapadu; i{ao sam brzinom ve}om od galopa, brè nego ikada ranije. Jedva da sam
imao vremena da se nadnesem pre nego {to sam ponovo morao da se smanjim.
A slede}eg dana nai{la je druga~ija.
Potom, svake godine, svake nedelje, dana, postaje su sve uobi~ajenije. Postale
su krupna stavka mesnog poretka. Put je raskopan i posut tucanikom, pro{iren i pokriven
ne~im veoma glatkim i gadnim, poput puèvog traga, bez korenja, bara, kamenja, cve}a
ili senki na sebi. Na putu je bilo mnogo malih slabo vezanih stvorenja, skakavaca,
88
mrava, àba, mi{eva, lisica i tako dalje, ve}inom premalih da bih se kretao za njih, jer
nikoga i nisu videla. Sada su pametna stvorenja po~ela da zaobilaze put, a ona
nepametna bila bi zdrobljena. Video sam kako i previ{e ze~eva umire na taj na~in, tu u
mom podno`ju. Zahvalan sam tome {to sam hrast i iako vetar moè da me skr{i ili i{~upa
iz korena, mogu da me poseku ili obore, bar ne mogu, ni pod kojim okolnostima, da me
zdrobe.
Sa istovremenim prisustvom mnogo motornih kola na putu od mene se
zahtevao novi nivo ve{tine. Kao puka mladica, ~im sam digao glavu iznad korova,
nau~io sam osnovni trik kretanja u dva smera istovremeno. Nau~io sam ga bez
razmi{ljanja, pod pukim pritiskom okolnosti, prvom prilikom kada sam video pe{aka sa
istoka i jaha~a okrenutog prema njemu na zapadu. To je ne{to ~ime mi, drve}e,
ovladavamo bez stvarnog napora, pretpostavljam. Bio sam uznemiren, ali uspeo sam da
pro|em jaha~a i da se potom smanjujem od njega dok sam istovremeno klipsao prema
hoda~u i zaista ga pro{ao (u tim danima nije bilo nadno{enja!) tek kada sam potpuno
nestao sa vidika jaha~a. Bio sam ponosan na sebe prvi put kada sam to uradio, jer bio
sam veoma mlad; ali zvu~i teè nego {to stvarno jeste. Od tih dana, razume se, u~inio
sam to nebrojeno puta i nisam ni razi{ljao o tome; mogao sam to u~initi u snu. Ali jeste li
ikada razmislili o tome kakvo je to dostignu}e, kolika je ve{tina potrebna kada se drvo
uve}ava, istovremeno, pa ipak ne{to razli~itim brzinama i na neznatno druga~ije na~ine,
za svakog od ~etrdeset voza~a kola okrenutih u dva suprotna smera, dok istovremeno
nestaje za jo{ ~etrdeset onih koji su mu okrenuli le|a, a u me|uvremenu se se}a da se
nadnosi iznad svakog svakcijatog u pravom trenutku: i da to ~ini iz minuta u minut, iz
~asa u ~as, od zore do mraka ili ~ak dugo potom?
Jer moj put postao je prometan; gotovo ~itavog dana bio je pod gotovo
neprekidnim saobra}ajem. Radio je, a radio sam i ja. Nisam vi{e toliko skakao i plesao,
morao sam da jurim sve brè i brè: da rastem, dìnovski, da se nadnosim u deli}u
sekunde, da se skupim u ni{tavilo, sve u ùrbi, bez vremena da uìvam u tom ~inu i bez
po~inka: opet i opet i opet.
Veoma malo voza~a pomu~ilo se da me ugleda, makar samo letimi~nim
pogledom. Zaista, izgledalo je da vi{e ni{ta ne vide. Samo su piljili ispred sebe. Izgledalo
je da veruju kako su se 'nekuda zaputili'. Mala ogledala bila su im u~vr{}ena za prednje
delove kola i na njih bi bacili pogled da vide gde su bili; onda su nastavljali da pilje
napred. Buba{vabe uvek nekud jurcaju i nikada ne diù pogled. Imam prili~no nisko
mi{ljenje o buba{vabama. Ali one me bar pu{taju na miru.
Priznajem da ponekad, u blaènoj no}i tmine, bez meseca da mi posrebri
kro{nju i zvezda da mi se sakrivaju u granama, kada mogu da se odmorim, ozbiljno
razmi{ljam o begu od svoje obaveze u op{tem poretku stvari: o tome da prekinem da se
kre}em. Ne, ne ozbiljno. Napola ozbiljno. Bio je to puki umor. Ukoliko ~ak i luckasta,
trogodi{nja, ènska vrba sa macama u podno`ju brega prihvata odgovornost, pa ska~e,
valja se, ubrzava, raste i smanjuje se za svaka kola na putu, zar }u ja, jedan hrast, da
izbegavam obaveze? Plemenito poreklo obavezuje, a ja verujem da nikada nisam
ispustio ìr koji nije znao svoju du`nost.
89
I tako sam pedeset ili {ezdeset godina pomagao poredak stvari i obavljao svoj
udeo u odràvanju opsene ljudskih stvorenja da 'nekud idu'. I nisam nevoljan da to
~inim. Ali dogodila se istinski uàsna stvar i zbog nje èlim da se pobunim.
Ne smeta mi da idem istovremeno u dva smera; ne smeta mi da istovremeno
rastem i smanjujem se; ne smeta mi da se kre}em, ~ak ni neprijatnom brzinom od
{ezdeset ili sedamdeset milja na sat. Sprema sam da ~inim sve te stvari dok me ne obore
ili izvale buldoèrom. One su mi posao. Ali bunim se, strasno, protiv toga da postanem
ve~an.
Ve~nost me se uop{te ne ti~e. Hrast sam, ni{ta vi{e niti manje. Imam du`nost i
ispunjavam je; imam svoja zadovoljstva i uìvam u njima, iako ih ima sve manje, jer je
ptica sve manje, a vetar se zagadio. Ali koliko god da sam dugove~an, nepostojanost je
moje pravo. Smrtnost mi je povlastica. A to mi je oduzeto.
Oduzeto mi je jedne ki{ne ve~eri marta pro{le godine.
Naleti i navale kola, kao i obi~no, ispunjavali su put koji se brzo kretao u oba
smera. Toliko sam bio obuzet jurnjavom sa njima, uve}avanjem, nadno{enjem,
nestajanjem, a svetlost je tako brzo slabila, da jedva da sam primetio {ta se de{ava, sve
dok se nije ve} desilo. Jedan voza~ jednih kola o~igledno je osetio da je njegova potreba
da 'ide negde' naro~ito hitna, pa je zato poku{ao da postavi svoja kola pred kola pred
njima. Taj postupak uklju~ivao je privremeno menjanje smera puta i preme{tanje na
dalju stranu, stranu koja normalno ide u drugom smeru (a ja moram priznati da se divim
putu zbog ve{tine kojom izvodi takve manevre, {to mora biti te{ko za neìvo stvorenje,
puku tvorevinu). Me|utim, dogodilo se da su druga kola bila sasvim u blizini onih u
ùrbi, pa su se sukobila dok su ova menjala stranu; put nije mogao da u~ini ni{ta s time,
jer je ve} bio prezagu{en. Da bi izbegla sudar sa kolima okrenutim prema njima, kola u
ùrbi u potpunosti su prekr{ila smer puta, okrenula ga linijom sever-jug na sopstveni
na~in i na taj na~in prisilila me da sko~im pravo na njih. Nisam imao izbora. Morao sam
da se pokrenem, i to da se pokrenem brzo - osamdeset pet milja na sat. Sko~io sam:
nadneo sam se, ogroman, ve}i nego ikada ranije. A onda sam udario kola.
Izgubio sam prili~no par~e kore i, {to je ozbiljnije, lepo par~e kambijumskog
omota~a; ali, budu}i da sam bio visok sedamdeset dve stope i otprilike devet stopa u
obimu, nije bilo prave {tete. Grane su mi se zatresle od udarca toliko da je
pro{logodi{nje gnezdo crvenda}a zba~eno i palo; a ja sam bio toliko uzdrman da sam
zaje~ao. Bio je to jedini put u mom ìvotu da sam ne{to glasno rekao.
Kola su jezivo vrisnula. Razbijena su od udarca, zapravo zdrobljena. Njihovi
zadnji delovi nisu mnogo stradali, ali prednji deo sav se zapleo oko sebe i sabio poput
starog korena, a njegova mala, svetlucava par~ad razletela se na sve strane, pa je leàla
poput krhke ki{e.
Voza~ nije imao vremena da bilo {ta kaè; ubio sam ga u trenutku.
Ne bunim se ja zbog toga. Morao sam da ga ubijem. Nisam imao izbora, pa
zbog toga ne àlim. Ono zbog ~ega se bunim, {ta ne mogu da podnesem, jeste slede}e:
kada sam sko~io na njega, ugledao me je. Najzad je podigao pogled. Video me je onako
90
kako me nikada niko nije video, ~ak ni dete, ~ak ni u danima kada su ljudi gledali stvari.
Video me je u celini i nije video ni{ta drugo - tada, ili bilo kada.
Ugledao me je u vidu ve~nosti. Pobrkao me je sa ve~no{}u. A zbog toga {to je
poginuo u tom trenutku la`nog sagledavanja, zbog toga se ono ne moè promeniti i ja
sam uhva}en u njemu zauvek.
To je neizdrìvo. Ne mogu da odràvam takvu obmanu. Ukoliko ljudska bi}a
odbijaju da pojme relativnost, vrlo dobro; ali moraju razumeti povezanost.
Ukoliko je to neophodno za poredak stvari, ubija}u voza~e kola, iako se
ubijanje obi~no ne zahveta od hrastova. Ali nepravedno je zahtevati od mene da igram
ulogu ne samo ubice, ve} smrti. Jer ja nisam smrt. Ja sam ìvot: smrtan sam.
Ukoliko èle da ugledaju smrt vidljivu u svetu, to je njihova stvar, ne moja.
Ne}u da glumim ve~nost za njih. Neka se ne okre}u drve}u zbog smrti. Ukoliko to èle
da vide, neka zagledaju jedni druge u o~i, pa }e je videti tamo.
ONI [TO ODLAZE IZ OMELASA

(Varijacija na temu Vilijema Dèjmsa)
Sredi{nja zamisao ovog psihomita, `rtveno jagnje, pojavljuje se u 'Bra}i

Karamazov' Dostojevskog i nekoliko ljudi pitalo me je, prili~no sumnji~avo, zbog ~ega
sam odala priznanje Vilijamu Dèjmsu. Re~ je o tome da nisam bila u prilici da ponovo
pro~itam Dostojevskog jo{ od dvadeset pete, koliko god da sam ga volela, pa sam
naprosto zaboravila da je koristio tu zamisao. Ali kada sam je srela u Dèjmsovoj
'Moralni filozof i moralni ìvot', bilo je to sa {okom prepoznavanja. Evo kako to Dèjms
daje:
Ili, ukoliko nam se ponudi hipoteza sveta koji nadilazi utopije gospode Furijea,
Belamija i Morisa i gde bi milioni bili trajno sre}ni pod jednim prostim uslovom: da
odre|ena izgubljena du{a na najdaljoj ivici stvari mora da vodi ìvot samotnog mu~enja,
{ta drugo to moè biti to {to }emo smesta osetiti do jedne odre|ene i nezavisne vrste
ose}anja, iako bi se u nama pojavio poriv da prigrabimo sre}u ponu|enu na takav na~in,
koliko bi gnusna stvar bilo uìvanje u njoj kada se svesno prihvata kao plod takve
pogodbe?
Dilema ameri~ke savesti te{ko da moè bolje da se izrazi. Dostojevski je bio

veliki umetnik, i radikalan, ali njegov rani socijalni radikalizam preokrenuo se i od njega
stvorio èstokog reakcionara. Dok Amerikanac Dèjms, koji deluje tako blago, tako
naivno dèntlmenski - pogledajte kako kaè 'nama', pretpostavljaju}i da su mu svi
~itaoci po{teni kao on sam! - bio je, ostao i ostaje istinski radikalni mislilac. Smesta
posle odlomka o 'izgubljenoj du{i' on nastavlja:
Sve uzvi{enije, prodornije ideje su revolucionarne. Predstavljaju sebe mnogo

manje preru{ene u dejstvo prethodnih iskustava, nego u verovatne uzroke budu}ih
91
iskustava, faktore pred kojima okolina i lekcije kojima su nas do tada podu~avali moraju
nau~iti da se povijaju.
Primena ove dve re~enice na ovu pri~u, na nau~nu fantastiku i na sva

razmi{ljanja o budu}nosti, sasvim je neposredna. Ideali poput 'verovatnih uzroka
budu}ih iskustava' - kako prefinjena i uzbudljiva primedba!
Razume se, nisam pro~itala Dèjmsa i odmah sela i rekla: sada }u da napi{em
pril~u o toj 'izgubljenoj du{i'. Retko se de{ava tako prosto. Sela sam i zapo~ela pri~u,
naprosto zbog toga {to mi se tako prohtelo, bez i~ega na umu izuzev re~i 'Omelas'. Ona
poti~e od znaka pored puta: Salem (Oregon) unazad. Zar vi ne ~itate znakove pored puta
unazad? POTS. IROPSU aced. Oksicnarf Nas... Salem jednako {elomo jednako salaam
jednako mir. Melas. O, melas, Omelas. Homme hlas. "Odakle dobijate ideje, g|o
Legvin? Od zaboravljanja Dostojevskog i ~itanja znakova pored puta unazad, razume se.
Odakle drugde?
Uz zvuk zvona koji potera laste u visine, praznik leta stiè u grad Omelas, ~ije
kule blistaju pored mora. Jarboli brodova u luci iskrili su se od barjaka. Po ulicama
izme|u ku}a crvenih krovova i oslikanih zidova, izme|u starih vrtova obraslih u
mahovinu i pod avenijama drve}a, pokraj velikih parkova i javnih zgrada kretale su se
povorke. Neke su bile dostojanstvene: starci u dugim, krutim, ljubi~astim i sivim
odorama, ozbiljni majstori zanatlije, tihe, vesele ène koje su nosile bebe u naru~jima i
}eretale u hodu. Po drugim ulicama muzika je tukla brè, titranje gongova i dobo{a, a
ljudi su igrali, ~itava povorka bila je jedna velika igra. Deca su se jurila oko kolone,
njihovi prodorni povici uzdizali su se poput izukr{tanog leta lasta nad muzikom i
pesmom. Sve povorke vijugale su prema severnoj strani grada, gde su na prostranoj,
vodoplavnoj livadi zvanoj Zelene poljane momci i devojke, goli na blistavom vazduhu,
stopala i ~lanaka umazanih blatom, dugih, vitkih ruku, zagrevali nemirne konje pred
trku. Konji nisu nosili nikakvu opremu osim oglava bez |ema. Grive su im bile
podvezane srebrnim, zlatnim i zelenim trakama. Frktali su, poskakivali i {epurili se jedni
pred drugima; bili su izuzetno uzbu|eni, konj je jedina ìvotinja koja je prihvatila na{e
ceremonije kao sopstvene. Daleko prema severu i zapadu stajale su planine i napola
okruìvale Omelas u njegovom zalivu. Vazduh jutra bio je toliko ~ist da je sneg, koji je i
dalje okrunjivao Osamnaest vrhova, plamteo belo-zlatnom vatrom preko milja
osun~anog vazduha pod tamnim plavilom neba. Bilo je tek toliko vetra da natera barjake
koji su obeleàvali trkali{te da tu i tamo zalepe}u i zatrepere. U ti{ini prostranih zelenih
livada mogla se ~uti muzika koja je vijugala kroz ulice grada, ~as tamo, ~as amo, ali
uvek sve bliè; vesela, udaljena slast vazduha koja bi tu i tamo zatitrala, prikupila se i
provalila u silnoj, veseloj zvonjavi zvona.
Veseloj! Kako se moè pri~ati o veselju? Kako opisati gra|ane Omelasa?
Nisu oni bili prost narod, razumete, iako su bili sre}ni. Ali mi vi{e ne
izgovaramo ~esto re~i bodrenja. Svi osmesi zastareli su. Kada dobije ovakav opis, ~ovek
92
teì da na~ini odre|ene pretpostavke. Kada dobije ovakav opis, ~ovek zatim teì da
poku{a da na|e kralja koji ja{e blistavog pastuva, okruèn svojim plemenitim
vitezovima, ili mo`da sedi u zlatnoj nosiljki koju nose robovi silnih mi{i}a. Ali nije bilo
kralja. Nisu koristili ma~eve, niti dràli robove. Nisu bili varvari. Ne znam pravila i
zakone njihovog dru{tva, ali pretpostavljam da ih je bilo izuzetno malo. Kao {to su se
snalazili bez monarhije i robovlasni{tva, tako su ìveli i bez berze, reklama, tajne policije
i bombe. Pa ipak, ponavljam da nisu bili prost narod, nije re~ bila o slatkim pastirima,
plemenitim divljacima, ispraznim gra|anima utopije. Nisu bili ni{ta manje sloèni od
nas. Nevolja je u tome {to imamo lo{u naviku, koju ohrabruju ljudi u~eni i iskvareni, da
smatramo sre}u kao ne{to prili~no glupavo. Samo je bol intelektualan, samo zlo
zanimljivo. To je izdaja umetnika: odbijanje priznavanja banalnosti zla i stra{ne dosade
bola. Ako ih ne moè{ polizati, pridruì im se. Ako ne{to boli, ponovi to. Ali slaviti
o~ajanje zna~i osuditi uìvanje, prigrliti nasilje zna~i izgubiti vlast nad svim ostalim.
Gotovo da smo izgubili tu vlast: nismo vi{e u stanju da opi{emo sre}nog ~oveka, niti da
svetkujemo veselje. Kako da vam pri~am o ljudima Omelasa? Nisu bili naivna i sre}na
deca - iako su, zapravo, njihova deca bila sre}na. Bili su zreli, inteligentni, strasni
odrasli ~iji ìvoti nisu upropa{}eni. O ~uda! ali volela bih da mogu to da opi{em bolje.
Volela bih da mogu da vas ubedim. Omelas u mojim re~ima zvu~i kao grad iz bajke,
nekad davno i negde daleko, bilo jednom. Mo`da bi vam najbolje bilo da ga zamislite
kao ponude sopstvene ma{te, pa da pretpostavimo da }e one odgovarati prilici, jer ja vam
sigurno ne mogu svima iza}i u susret. Na primer, {ta je sa tehnologijom? Mislim da
nema kola i helikoptera po ulicama i nad njima; to sledi iz ~injenice da su ljudi Omelasa
sre}ni. Sre}a je zasnovana na ispravnom razlu~ivanju o tome {ta je neophodno, {ta nije
ni neophodno ni razorno i onome {to je razorno. Me|utim, u sredi{njoj kategoriji -
onome {to nije neophodno, ali ni razorno, onoj gde spadaju udobnost, luksuz, obilje -
mogli bi savr{eno lako imati centralno grejanje, podzemnu èleznicu, ma{ine za pranje
ve{a, kao i sve vrste divnih naprava koje ovde jo{ nisu izmi{ljene: lebde}e izvore
svetlosti, energiju bez goriva, lek za obi~nu prehladu. Ili bi moglo biti da nemaju ni{ta od
toga: nije bitno. Kako god vam se dopada. Ja sam naklonjena tome da mislim kako su
ljudi iz gradova uz i niz obalu dolazili u Omelas tokom poslednjih nekoliko dana pre
praznika vrlo brzim malim vozovima i tramvajima na sprat, i da je èlezni~ka stanica u
Omelasu zapravo najlep{a gra|evina u gradu, iako prostija od veli~anstvene
poljoprivredne tr`nice. Ali ~ak i sa vozovima, bojim se da Omelas nekima od vas deluje
kao {arena laà. Osmesi, zvona, parade, konji, bljah. Ukoliko je tako, molim dodajte
orgije. Ukoliko }e orgije da pomognu, ne oklevajte. Ali, nemojte da imamo hramove iz
kojih }e izlaziti divni goli sve{tenici i sve{tenice, ve} napola u ekstazi i spremni da se
pare sa svakim mu{karcem ili ènom, ljubavnikom ili strancem koji poèli ujedinjenje sa
dubokim boànstvom krvi, iako mi je to bila prva zamisao. Ali, zaista bi bilo bolje
nemati nikakve hramove u Omelasu - ili bar ne hramove sa osobljem. Vera da,
sve{tenici ne. Prekrasne, nage osobe svakako mogu naprosto {etati i nuditi sebe poput
boànskih suflea gladi ugroènih i razdiranju puti. Neka se i oni pridruè povorci. Neka
dobo{i tuku nad parenjima, neka veli~anstvenost ùdnje usklikuje s gongovima i (nimalo
93
nebitna ta~ka) neka za~ete u tim ritualima uìvanja svi vole i paze. Jedna stvar za koju
znam da je u Omelasu nema jeste krivica. Ali ~ega bi trebalo da bude? Najpre sam
pomislila da tamo nema droga, ali to je ~istunstvo. Za one kojima se to dopada, slaba,
uporna slast druze neka zamiri{e prolaze grada, druze koja donosi umu i udovima veliku
lako}u i sjaj, a potom, posle nekoliko sati, dremovnu opu{tenost i najzad predivne vizije
skrivenih saznanja i najdubljih tajni Vaseljene, dok uz to poti~u zadovoljstvo polnih
odnosa preko svega {to se moè poverovati; i jo{ ne izaziva naviku. Za skromnije ukuse,
mislim da treba da bude piva. [ta drugo, {ta drugo pripada gradu radosti? Ose}aj pobede,
svakako, svetkovina hrabrosti. Ali kao {to smo se sna{li bez sve{tenstva, da probamo i
bez vojske. Radost zbog uspe{nog klanja nije ona prava vrsta radosti; ona ne bi vredela,
stra{na je i trivijalna. Bezgrani~no i velikodu{no zadovoljstvo, plemenita slavodobitnost
koja se ose}a ne prema nekom spolja{njem neprijatelju, ve} u op{tenju sa najvaljanijim i
najpo{tenijim du{ama svih ljudi, gde god da su, i sjaju svetskog leta: zbog toga se {ire
srca ljudi Omelasa, a pobeda koja se svetkuje je ona koja pripada ìvotu. Stvarno ne
mislim da je mnogo onih koji imaju potrebu da uzmu druzu.
Do sada je ve}ina povorki stigla do Zelenih poljana. Divni miris kuvanja dopire
iz crvenih i plavih {atri snabdeva~a. Lica male dece su slatko lepljiva; u dobro}udnu
sedu bradu nekog ~oveka uplelo se par mrvica kola~a. Mladi}i i devojke uzjahali su
konje i po~inju da se okupljaju oko po~etne linije trke. Neka starica, niska, debela i
nasmejana dodaje cve}e iz kotarice, a visoki mladi}i nose njeno cve}e u blistavoj kosi.
Dete od devet ili deset godina sedi na ivici gomile, samo, i svira frulu. Ljudi se
zaustavljaju da ~uju, sme{e se, ali ne obra}aju mu se, jer on ne prestaje da svira i ne vidi
ih; tamne o~i potpuno su mu obuzete slatkom, tananom ~arolijom melodije.
On zavr{ava i lagano spu{ta ruke u kojima drì frulu.
Kao da je ta mala, privatna ti{ina signal, odjednom se zaori truba iz paviljona u
blizini po~etne linije; ohola, melanholi~na, prodorna. Konji se propinju na vitke noge, a
neki me|u njima nji{te u znak odgovora. Treznih lica, mladi jaha~i glade vratove konja i
umiruju ih, {apu}u: "Tiho, tiho, tako, lepoto moja, nado moja..." Oni po~inju da se re|aju
du` linije polaska. Gomila oko trkali{ta li~i na polje trave i cve}a na vetru. Praznik leta
je po~eo.
Da li verujete? Da li prihvatate praznik, grad, radost? Ne? Onda mi dopustite da
opi{em jo{ jednu stvar.
U podrumu ispod jedne prekrasne javne zgrade Omelasa, ili mo`da pod jednim
od njegovih prostranih privatnih domova nalazi se jedna odaja. Ima jedna zaklju~ana
vrata i nema prozora. Ne{to svetlosti pra{njavo curi kroz pukotine u daskama, iz druge
ruke, sa prozora opletenog pau~inom negde sa druge strane podruma. U jednom uglu
male odaje nekoliko motki za brisanje poda sa krutim, skorenim, smrdljivim vrhovima
stoji u blizini zar|ale vedrice. Pod je sama prljav{tina, malo vla`na na dodir, kao {to je to
obi~no slu~aj sa podrumskom prljav{tinom. Odaja je duga otprilike tri koraka, a {iroka
dva: obi~na ostava za metle ili neupotrebljavana prostorija za drànje alata. U odaji sedi
jedno dete. Moglo bi biti de~ak ili devoj~ica. Izgleda kao da ima {est godina, a zapravo
mu je gotovo deseta. Zaostalo je. Mo`da je ro|eno defektno, ili je postalo imbecilno od
94
straha, neuhranjenosti i nevo|enja brige. Ono ~a~ka nos i povremeno neodre|eno

zapetlja po no`nim prstima ili polnim organima dok sedi pogrbljeno u uglu najdaljem od
vedrice i dve motke za brisanje. Ono se pla{i tih motki. Smatra da su uàsne. Ono
zatvara o~i, ali zna da motke i dalje tu stoje; a vrata su zaklju~ana i niko ne}e nai}i.
Vrata su uvek zaklju~ana; niko nikada ne dolazi, osim {to ponekad - dete ne shvata
vreme ili periode - ponekad vrata stra{no za~angrljaju i otvore se, a neka osoba je tu, ili
vi{e osoba. Jedna od njih mo`da pri|e i {utne dete da ga natera da ustane. Drugi nikada
ne prilaze, ve} vire ispod zgroènog, zga|enog oka. înija sa hranom i vr~ sa vodom
ùrno se pune, vrata zaklju~avaju, o~i nestaju. Ljudi na vratima nikada ni{ta ne kaù, ali
dete, koje nije uvek ìvelo u prostoriji za drànje alata i u stanju je da se priseti sun~evog
svetla i maj~inog glasa, ponekad progovara. "Bi}u dobro dete", kaè. "Molim vas,
pustite me napolje. Bi}u dobro dete!" Oni nikada ne odgovaraju. Dete je ranije no}u
vri{talo za pomo} i mnogo plakalo, ali sada ispu{ta samo neku vrstu cviljenja: "eh-haa,
eh-haa" i progovara sve re|e i re|e. Toliko je mr{avo da mu nema listova na nogama;
trbuh mu je ispup~en; preìvljava od pola ~inije kukuruznog bra{na i masti dnevno. Golo
je. Butine i stra`njica su mu masa zagnojenih ~ireva, jer neprekidno sedi u sopstvenom
izmetu.
Svi znaju da je tu, svi ljudi Omelasa. Neki su dolazili da ga vide, drugi se
naprosto zadovoljavaju time {to znaju da je tu. Svi znaju da ono mora da bude tu. Neki
od njih shvataju zbog ~ega, a neki ne, ali svi shvataju da njihova sre}a, lepota njihovog
grada, ne`nost njihovih prijateljstava, zdravlje njihove dece, mudrost njihovih nau~nika,
ve{tina njihovih zanatlija, ~ak i obilje njihovih letina i prijatno vreme njihovog neba u
potpunosti zavise od grozne patnje tog deteta.
Ovo se obi~no obja{njava deci kada su izme|u osme i dvanaeste godine, ~im
izgleda da su u stanju da razumeju; a ve}ina onih koji dolaze da vide dete mladi su, iako
dovoljno ~esto nai|e i poneko od odraslih, ili se vrati, da vidi dete. Svejedno koliko
dobro im je stvar obja{njena, te mlade posmatra~e uvek zgrozi taj prizor i smu~i im se.
Oni ose}aju ga|enje za koje su mislili da su ga prevazi{li. Ose}aju ozloje|enost, bes,
nemo} i pored svih obja{njenja. Voleli bi da u~ine ne{to za dete. Ali ne mogu da u~ine
ni{ta. Kada bi dete izveli na sunce sa tog opakog mesta, kada bi ga oprali, nahranili i
prozborili mu re~ utehe, to bi zaista bilo dobra stvar; ali kada bi to bilo u~injeno, sav
napredak, lepota i uìci Omelasa povukli bi se i bili uni{teni. Takvi su uslovi. Zameniti
svu dobrotu i sklad svakog ìvota u Omelasu za to pojedina~no, sitno pobolj{anje:
odbaciti sre}u hiljada za mogu}nost sre}e jednog: to bi zaista zna~ilo pustiti krivicu
me|u zidine.
Uslovi su strogi i apsolutni; detetu se ~ak ne sme izgovoriti ljubazna re~.
êsto se mladi ljudi vra}aju ku}i u suzama, ili u besu bez suza, po{to su videli
dete i suo~ili se sa tim uàsnim paradoksom. Mo`da }e premi{ljati nad tim nedeljama ili
godinama. Ali kako vreme prolazi, oni po~inju da shvataju da ~ak i kada bi mogli da
puste dete, ono se ne bi mnogo okoristilo od svoje slobode: ne{to neodre|enog
zadovoljstva zbog topline i hrane, bez sumnje, ali malo i~eg drugog. Previ{e je ponièno
i maloumno da spozna ikakvo pravo zadovoljstvo. Previ{e dugo se pla{ilo da bi ikada
95
moglo da se oslobodi straha. Navike su mu previ{e proste da bi odgovaralo na ljudsko

postupanje. Zaista, posle toliko vremena sigurno bi bilo o~ajno bez zidova koji }e ga
{tititi, tame za svoje o~i i sopstvenog izmeta u kome }e sedeti. Njihove suze zbog gorke
nepravde su{e se kada po~inju da pojme stra{nu pravdu stvarnosti i da je prihvataju. Pa
ipak, njihove suze i bes, isku{enja njihove velikodu{nosti i njihovo prihvatanje
bespomo}nosti mo`da su pravi izvor sjaja njihovih ìvota. Nema prazne, neodgovorne
sre}e. Znaju da, poput tog deteta, nisu slobodni. Znaju za samilost. Postojanje tog deteta,
i njihovo znanje o njegovom postojanju, omogu}avaju plemenitost njihove arhitekture,
bremenitost njihove muzike, dubinu njihove nauke. Zbog tog deteta toliko su ne`ni sa
drugom decom. Znaju da kada ono ubogo ne bi tamo cmizdrilo u mraku, ono drugo,
svira~ na fruli, ne bi moglo da svira veselu muziku dok se mladi jaha~i u svoj lepoti niù
za trku u sun~evom sjaju prvog jutra leta.
Da li sada verujete u njih? Da li su sada uverljiviji? Ali postoji jo{ jedna stvar
koju treba re}i, a ona je sasvim neverovatna.
Povremeno neko od devojaka i mladi}a koji odu da vide dete ne odlazi ku}i da
pla~e ili besni, u stvari uop{te ne odlazi ku}i. Ponekad, tako|e, mnogo stariji mu{karac
ili èna biva }utljiv na dan ili dva, a onda napu{ta dom. Ti ljudi izlaze na ulicu i kora~aju
pravo iz grada Omelasa, kroz njegovu divnu kapiju. Oni nastavljaju da hodaju
poljoprivrednim dobrima Omelasa. Svako od njih ide sam, mladi} ili devojka, mu{karac
ili èna. No} pada; putnik mora da pro|e ulicama naselja, izme|u ku}a ùto osvetljenih
prozora i da izi|e na tamu polja. Svako za sebe, oni idu prema zapadu ili severu, prema
planinama. Nastavljaju. Napu{taju Omelas, kro~e napred u tami i ne vra}aju se vi{e.
Mesto na koje idu jo{ teè je zamislivo za ve}inu nas od grada sre}e. Ja uop{te nisam u
stanju da ga opi{em. Mogu}e je da ono i ne postoji. Ali oni izgleda znaju kuda idu, oni
{to odlaze iz Omelasa.
96

10 Dvanaest Četvrti Vjetra PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

10 Dvanaest Četvrti Vjetra PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ursula Legvin…………………………………...….

Dvanaest ~etvrti vetra

Ursula Legvin, DVANAEST ^ETVRTI VETRA

Adaptirao : Petar Popovi}

Profesor Bari Penivider sedeo je u hladnom, senovitom potkrovlju i piljio u sto

svoga rada. Ko je mario za njegovu teoriju, Penividerovu teoriju, u vezi sa tajanstvenim

"I ja", re~e gost.

"Kao {to rekoh, nisam..."

Za dva dodatna sola godi{nje ku}evlasnik im je dozvolio da koriste ostavu kao

Kada je izjutra u{ao iz svoje ostave-spava}e sobe-medenog meseca, Bari stade

'Majstori lo`e' moja su prva objavljena prava, autenti~na i ~istokrvna

"^inila me - ~inila me..."

Ganil je piljio u brojku. Najzad je rekao neobi~no suspregnutim glasom: "Zar to

a onda, dok je Ganil posmatrao,

"Ovo je Ganil", govorio je Med. "Sino} je izumeo duodecimalni sistem. Daj da

U rano prole}e Ganil je stajao u radionici i nadgledao Vanoa dok je u~enik

Gledala je Vanoa. "Da li... da li ikada menjaju te mere?" pitala je u poku{aju da

"Ne", re~e Ganil, malo namr{ten. Primetio je da sada izgleda kao da mu se

Jin je stajao na podestu stepeni{ta, svetlost svetiljke blistala mu je na sedoj kosi.

Po mekom pesku obale mora kora~ao je de~ak i nije ostavljao tragove.

Na najvi{oj ta~ki prolaza princ Rikard okrene se u sedlu da pogleda unazad

"Odne}u ovo kralju."

Rikardov ma~ ispade i za~angrlja po podu. Ruke su mu bile lepljive od njegove

Dve pri~e koje slede predstavljaju moj prvi prilazak i istra`ivanja po

Ponovo se probudio na vla`nom podu tamnice; ruke, kosa i usne bili su mu

Zidovi nestado{e. Bio je u zemlji; kamenje i granitne `ile umesto kostiju,

Na brodu je bio samo jedan ~ovek. Kada su to rekli starom pomorskom

Birt klimnu i re~e {apatom: "Device."

Kada je progutao stvar, znao je da nije trebalo da proguta stvar, znao je to za

Vratio se uz liticu, pa kroz ulice, napunio kolica beskorisnim dobro

Onda bi samo pale na pesak, re~e Lif.

"Da li je to Zemlja?" kriknu on, jer stvari su se odjednom izmenile.

"Ne", re~e Prazni ponosito, "Izabra}u sopstveno."

"Jesam li mu{karac?" raspitivao se. "Jesi li ti `ena?"

ZVEZDE ISPOD NAS

Popularno shvatanje nau~ne fantastike, pretpostavljam, jeste da je to pri~a koja

potpunosti suprotstavljene i mo}ne ideje, otelotvorene u vlasti, kao kada je astronomija

Kada se Guenar ponovo probudio, neobi~nost njegovog stanja ga uznemiri, ne

Stari rudar ostavio ga je u logoru, po{to mu je pokazao gde je vrelo i upozorio

Pokazali su astronomu kako da namesti kopa~ki klin i kako da po njemu

Nespretan sa pijukom, bio je ve{t sa ma{inerijom; divili su se njegovoj

reflektorom napravljenim od limenog dr`a~a za sve}u iskovanim u zakrivljeni list i

"Ne diraj to."

"Mo`da te svetiljka zaslepljuje", re~e astronom ponizno. "Bolje je gledati bez

Rudari su tamo stajali, Per i Hano le|a napregnutih da zaustave kolica da se ne

Ujutro nije bio tamo da se vidi s njima. Nije do{ao.

Videh pro{le no}i lik same ve~nosti

Henri Von, 1621-1695.

Izve{taji sa Psihe IV dolazili su redovno, ~ista rutina, sve do neposredno pred

"Ho}ete li, molim vas, da otvorite o~i? Soba je sasvim mra~na."

D. Zdravo, Geri. Decelis.

D. Ne znam. Neobi~ni su. Pomislio sam da prostorni raspored propustim kroz

H. Svemirska kuga? Marsovska groznica? Tajanstvene drevne spore teraju

Hjuz, koji je u svemirski program u{ao sa astrofizike, do{ao je sa veoma dobrim

Psihijatrijska seansa, 18. juli. S. [apir, Gerent Hjuz.

"Gde", re~e on, "gde..."

T. Nije iznutra, zar ne?

Pro{lo je dvanaest nedelja od pada Psihe XIV. Niko od osoblja za saslu{anje

Ti sumnjivi elementi nalazi{ta D bili su toliko brojni i toliko slo`eno povezani

PREPODE[AVANJE TOTALITETA POJMLJENJE BESMISAO

OPA@AJ PRIJEM SMERNICA SMEROVA

NASTAVAK OBAVESTITI NEOBAVE[TENE

BOG BOG BOG BOG BOG BOG