1.

ГРАЂАНСКО ПРАВО: Стварно право

2. Појам стварног права
• Стварно право као грана права у оквиру Грађанског права – пaндeктни систем;
• Стварно право у објективном смислу је скуп правних норми грађанског права изражених у
закону или другом општем акту које регулишу односе између људи, а поводом ствари -
субјективна стварна права, са циљем да се одреде коме та права припадају (правила гране права
којима се уређују субјективна стварна права).
• Стварно право у субјективном смислу је грађанско право које свог имаоца овлашћује на
непосредну правну власт на одређеним стварима (апсолутно право које за свој непосредан
објект има ствар).
3. Карактеристике стварних права
• дејство erga omnes,
• обавеза на пасивно понашање свих трећих лица: конкретизација по субјеку и садржини у случају
повреде,
• уживају право првенства (у односу на облигациона права и истоврсно стварно право настало
касније),
• дају право следовања,
• за непосредан објекат имају ствар,
• публицитет стварних права уписом у катастар непокретности,
• претежно су уређена императивним прописима аутономија воље и њено дејство на стварна
права (аутономије воље – дејство inter partes),
• принцип numerus clausus-a стварних права.
4. Врсте (подјела) стварних права
• Право својине и iura in re alliena (стварна права на туђим стварима): чл. 1/2 ЗСП-а и чл. 93/1/а) –
ж) Закона о премјеру и катастру Републике Српске.
• Iura in re alliena:
– Стварне службености;
– Плодоуживање;
– Заложна права: хипотека, ручна залога и бездржавинска залога на покретним
стварима/регистровано заложно право/хипотека на покретним стварима/мобилијарна
хипотека;
– Право грађења;
– Реални терети;
– Закуп;
– Концесије и
– (Законско) право прече куповине.

5. Појам ствари као објекта стварних права

• Ствар је дио материјалне природе у људској власти (физички услов) на коме постоји
субјективно грађанско право (услов правне природе).
• Људско тијело и дијелови тијела...
• Правни положај животиња...
• Ствари у посебном режиму (дроге и лијекови, оружје...)...
• “Бестјелесна” ствар.
• Ствар и “добро” (из француског права: повољно значење појма ствари - извор користи и
неповољно – извор штете):
- Јавна добра (јавни путеви, улице, тргови и др.),
- Општа добра (ваздух, вода у ријекама, изворима, језерима и мору) и
- Добра од општег интереса (грађевинско, пољопривредно, шумско земљиште, биљни и
животињски свијет, културна добра,...)
 6. Подјела (врсте) ствари: покретне и непокретне ствари
• Покретне (res mobiles) су оне ствари које се могу премјештати са једног мјеста на друго без
повреде њихове суштине.
• Непокретност (res immobiles) је све што је на површини земљишта, испод или изнад њега
изграђено (изузетак право грађења)..., трава, дрвеће и плодови...
• Право грађења је непокретност у правном смислу.
• Непокретности по намјени, антиципиране покретне ствари (покретне ствари „унијете“ у
непокретност да јој служе + да јој је такву намијену одредио власник непокретности + исти
власник); могу постати самосталне ствари, нпр. неодвојени плодови, материјал од кога је
изграђена зграда...
• Superficies solo cedit...
7. Правни значај подјеле ствари на покретне и непокретне:
• Расправљање заоставштине,
• Дереликција,
• Заложно право,
• Стицање путем одржаја,
• Стицање од невласника,
• Iustus titulus (форма уговора),
• Modus acquirendi за стицање стварних права,
• Rегистри непокретности,
• Предмет уговора о остави...
8. Проста и сложена ствар
• Критеријум подјеле је да ли се дијелови могу распознати (сложена ствар) или не (проста ствар)?
• Дијелови сложене ствари:
А) одвојени саставни дијелови (физички самостални) и
Б) спојени саставни дијелови:
Б 1) неодвојиви (потпуно инкорпорисани) дио ствари (битни дио - чл. 10/1ЗСП) који се не може
одвојити без уништења или оштећења ствари: није самосталан објекат стварних права), нпр.
грађевински материјал од кога је направљена зграда и
Б 2) одвојиви (непотпуно инкорпорисани) дио ствари (небитни дио - чл. 10/2 ЗСП): може бити
предмет стварних права, нпр. прозор, лустер, точак аутомобила...
9. Главна и споредна ствар, припадак ствари
• Главна ствар подразумијева физичку цјелину њених саставних дијелова, која има примаран
значај у односу на покретну ствар са којом је функционално повезана.
• Главна ствар:
1. у ширем смислу: одвојиви (непотпуно инкорпорисани) дијелови и
2. у ужем смислу: неодвојиви (потпуно инкорпорисани) дијелови.
• Припадак непокретности (узгредна ствар):
- одвојени дио ствари (непотпуно инкорпорисани) и
- физички самостални дио функционално повезан са главном ствари.
• Accessorium sequitur principalae...
10. Плодоносна ствар и плодови (fructus)
• Плодови су приходи које настају од неке ствари или права (правног односа). Они се најчешће
јављају периодично, намењени су за одвајање и не исцрпљују супстанцу ствари која их даје.
Припадају власнику ствари или права које их доноси.
• Подјела плодова:
- природни - органски произилазе из неке ствари без улагања људског рада,
- индустријски - настају улагањем људског рада и уз помоћ природе и
- цивилни – произилазе из неког правног односа (најчешће у новцу).
• До одвајања плодови су дио полодоносне ствари, а након одвајања постају самосталане ствари.
• Плодови животиње припадају власнику животиње.
 11. Ствари у промету и ван промета
• Res in commercium су ствари које могу бити објекти стварних права и
- Res extra commercium су ствари које не могу бити објекти стварних права
• Ствари у посебном (административом, ограничено регулисаном) режиму (нпр. дроге и лијекови,
оружје...)
12. Збирна ствар (universitas rerum)
• Збирна ствар је скуп истоврсних, физички самосталних ствари, које имају исту намјену и у
правним односима се појављују као цјелина (нпр. стадо оваца, збирка марака, књиге у
библиотеци...).
• Комплементарна ствар је она код које су, такође, поједини дијелови физички одвојени, али
немају никакву самосталну употребну вриједност, те се у правном промету појављују као
цјелина (нпр. пар рукавица, пар чарапа ...).
• Збир ствари и права: universitas iuris (нпр. стечајна маса, заоставштина...).
13. Дјељиве и недјељиве ствари
• Дјељиве ствари су оне које се могу дијелити на више истоврсних дијелова, при чему њихова
супстанца остаје иста, а мањи дијелови имају сразмјерно мању вриједност у односу на цјелину.
• Недјељиве ствари су оне код којих би се диобом уништила њихова супстанца или би се
несразмјерно умањила вриједност дијелова добијених диобом.
• Врсте диобе:
- физичка - механичка подјела ствари на ситније дијелове,
- геометријска - дијели се земљиште линијама на више парцела, зграде хоризонтално и вертикално и
- цивилна диоба - диоба по вриједности, ако физичка диоба није могућа.
14. Процјењиве и непроцјењиве ствари
• Процјењиве су оне ствари чија се вриједност може одредити упоређивањем са другим стварима
у промету. Имају прометну и употребну вриједност и могу се изразити у новцу.
• Новац је тјелесна ствар која има функцију општег мјерила вриједности робе и услуга на
тржишту и средства плаћања. Цијена процењиве ствари може бити:
- редовна - нормална цијена која важи на тржишту,
- ванредна - цијена при чијем се утврђењу узимају у обзир посебне околности и
- афекциона - вриједност одређене ствари за власника због његове наклоности коју има према тој
ствари.
• Непроцјењиве су оне ствари чија се вриједност не може одредити упоређивањем са другим
стварима у промету.
15. Потрошне и непотрошне ствари
• Критеријум разликовања је економски:
• Потрошне ствари су оне које се једном употребом потроше или се њихова супстанца битно
смањи или су намијењене отуђењу.
• Непотрошне ствари се могу употребљавати више пута или неограничен број пута, а да им се
тиме битно не наруши супстанца.
16. Индивидуално одређене ствари и ствари одређене по роду
• По роду су одређене оне покретне ствари које се у правном промету одређују по некој мјерној
јединици (килограму, литру, дужном метру...). Ствари по роду се одређују бројањем, вагањем
или мјерењем. Genera non pereunt.
• Индивидуално одређена ствар је ствар одређена појединачно – конкретно, било зато што је
једина такве врсте, непоновљива, или су јој такво својство дале стране у закљученом правном
послу.
• Индивидуализација ствари одређених по роду: кад се одређена количина издвоји из рода и
обиљежи.
17. Замјенљиве и незамјенљиве ствари
• Замјенљиве ствари су оне умјесто којих се, приликом испуњења обавезе, може предати друга
ствар истих карактеристика.
 • Незамјенљива ствар не може бити замјењена другом стварју.
• Ствари одређене по роду су замјенљиве. Индивидуално одређена ствар може бити замјенњива и
незамјенњива (нпр. аутомобил).
• Предмет зајма су замјенњиве ствари.
18. Хартије од вриједности
• ...је писана исправа којом се њен издавац обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи
њеном законитом имаоцу (чл. 234 ЗОО).
• Право на хартији и право из хартије: Право на хартији је стварно право и споредно је, а право из
хартије је главно право и може се остварити само ако се посједује и сама хартија од вриједности
(изузетак је амортизација – издавање нове хартије).
19. Врсте хартија од вриједности
• Према праву које је означено на хартији:
1. стварноправне (коносман, товарни лист, складишница),
2. облигационоправне (мјеница, чек, обвезница и сл.) и
3. хартије с правом учешћа (акције у АД-у).
• Према начину одређивања титулара:
1. хартије на доносиоца (нпр. лозови),
2. хартије по наредби (индосамент) и
3. хартије на име (нпр. обвезнице, штедне књижице).
• Легитимациони папири и знаци (разне врсте карти: жељезничке, аутобуске, позоришне,
биоскопске, разне врсте улазница, бонови...) се разликују од хартија од вриједности.
20. Државина (посјед, possessio)
• Претходни појам државине: Фактичка власт на ствари, која постоји независно од тога да ли
држалац има или не (субјективно грађанско) право на ту фактичку власт и независно од тога да
ли он зна или не да такво право има или нема (ако га нема).
• Детентор (помоћник у државини по ЗСП) није држалац, нема државину. То је лице које по
основу радног или сличног односа или у нечијем домаћинству држи ствар за друго лице и
поступа по његовим упуствима.
21. Појам државине
• Државина није право, али ужива самосталну судску заштиту (разлози, оправдање – сигурност и
правни ред).
• Под одређеним условима може се претворити у право (одржај).
• Претпоставка постојања права у корист држаоца (терет доказивања).
• Претпоставка савјесности држаоца.
• Државина и објективна одговорност.
22. Субјективно и објективно схватање државине
• Субјективна (римска) концепција државине: Corpus (апрехензиона радња, акт) + Animus rem pro
sibi habendi, animus domini (разлика у односу на animus possendi).
- Corpus – Animus = Детенција.
- Corpus + Animus = Државина.
• Објективна (модерна, германска) концепција државине (Corpus + Animus possendi).
- Corpus = Државина.
• Quasi possessio: фикција државине бестјелесне ствари (плодоуживање и стварна службеност) и
државина права у савременом праву.
23. Субјекти државине
• Субјекти државине могу бити физичка и правна лица. Они могу бити субјекти државине на оној
ствари на којој могу имати право својине или неко друго стварно или облигационо право.
• Државину може стећи и пословно неспособно физичко лице, ако је у конкретном случају, с
обзиром на врсту ствари, способно да на основу своје одлуке стекне фактичку власт на ствари
(нпр. дијете има државину играчака, обуће, одјеће и сл.). Државински спор у овим случајевима
води законски заступник.
 24. Објекти државине
• Предмет државине могу бити ствари на којима се може стећи право својине (ствари у промету) и
друга стварна права. Могућа је државина и на оним добрима од општег интереса, која се налазе
под посебним управним режимом, тако да могу бити у грађанскоправном промету као што су
књиге у државним библиотекама, државним музејима...
• Предмет државине су индивидуално одређене и садашње ствари. Поред ствари, предмет
државине, начелно, могу бити и имовинска права.
25. Врсте државине
1. Непосредна и посредна државина,
2. Државина ствари и државина права (самостална и несамостална),
3. Искључива државина и судржавина,
4. Законита и незаконита државина,
5. Савјесна и несавјесна државина и
6. Права и манљива државина.
26. Непосредна и посредна државина
• Непосредну државину има онај држалац који фактичку власт на ствари врши сам или преко
детентора.
• Посредна држвина постоји када је држалац ствар повјерио неком другом у непосредну
државину.
- Посредна државина је фикција (“спиритулизуована” државина).
- Имају је, нпр.: закуподавац, залогодавац, послугодавац...али и наследник, коме још није предата
заоставштина.
• Посредна државина и заштита државине. И непосредна и посредна државина уживају
државинску заштиту, и према трећима и међусобно.
• Посредна и непосредна државина и одржај.
27. Државина ствари и државина права
• Критеријум подјеле: обим државинске власти коју држалац остварује.
1. Државина ствари (својинска државина): држалац се према ствари понаша на онај начин на који
се понаша власник, по обиму одговара власти коју даје право својине. - Постоје два
изузетка: нема државину детентор и насљедник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа
без обзира када је стекао фактичку власт.
2. Државина права: држалац се према ствари понаша као ималац неког права ужег од права
својине. По обиму одговара власти коју даје неко стварно или облигационо право на ствар. ЗСП
предвиђа само државину права стварне службености.
- Када на истој ствари постоји и непосредна и посредна државина, непосредна је увек државина
права....
28. Искључива државина и судржавина
• Искључива државина је она коју врши једно(физичко или правно) лице тако да из државине
ствари или права искључује сва друга лица.
• Судржавина постоји кад два или више лица врши фактичку власт на истој ствари или праву.
Сваки од судржалаца у том случају врши самосталну фактичку власт на целој ствари, али је
огрнаничен вршењем фактичке власти од других судржалаца.
- Заједничка државина, као посебан облик није регулисана у ЗСП.
- Начини отваривања фактичке власти код судржавине:
1. Периодична (наизмјенична) искључива фактичка власт судржаоца,
2. Истовремена фактичка власт,
3. Непосредна државина једног, посредна другог и
4. Непосредна државина трећег, посредна судржаоца.
• Заштита према трећима, међусобна државинска заштита.
 29. Законита и незаконита државина
• Законита државина се заснива на пуноважном правном основу (послу) подобном да се пренесе
право које држалац врши.
- Правни основ за државину ≠ државина.
- Законита својинска државина подобна да се пренесе право својине.
- Правни посао не смије бити ништав, а рушљив основ не спречава да државнина буде законита.
- Законитост насљедникове државине = државина декујуса.
- Значај подјеле за одржај.
• Незаконита државина није заснована на пуноважном правном основу за стицање неког стварног
права.
30. Савјесна и несавјесна државина
• Савјесни држалац је онај који основано сматра да има пуноважан правни основ за државину
ствари (да је ималац права које врши). Он је у доброј вери, али у заблуди.
• Несавјестан држалац је онај који зна или би морао знати да нема пуноважан правни основ за
државину ствари или права коју врши.
- Савјесност се претпоставља.
- Савјесност насљедникове државине ≠ савјесност декујуса.
- Савјесност државине правног лица и лица које има законског заступника.
- Mala fide superveniens (non) nocet: накнадна несавјесност (не) шкоди.
- Савјесна и незаконита државина (нпр. закључен ништав уговор са власником, а то купац није знао).
- Несавјесна и законита државина (нпр. купац зна да је продавац лопов).
31. Права и манљива државина
• Права државина (истинита, мирна по ЗСП, чл. 312/2) је стечена на правно допуштен начин:
државина стечена предајом од стране претходног држаоца или узимањем у државину ствари
која није у нечијој државини (res nullius).
• Мањива државина је стечена на недопуштен начин: силом, преваром или злоупотребом
поверења (vi, clam или praecario).
32. Земљишнокњижна или табуларна државина
• Табуларна државина је државина лица које је у земљишном регистру уписано као ималац права
својине или неког другог стварног права које се уписује у земљишне регистре.
33. Стицање државине
• Успостављавање фактичке власти: апрхензионе радње + animus possendi
• Начини стицања:
1. Непосредно (оригинарно, апсолутно, изворно, једностраним чином) – стицање државине на
ствари која није у нечијој државини (res nullius).
- Обим одређен вољом стицаоца.
2. Посредно (деривативно, релативно, пренесено) – стицање држвине на ствари која је објект туђе
државине:
- Самовласно (без правног основа, манљиво):обим одређен вољом као код непосредног стицања.
- Преносом: обим одређен вољом претходника.
• Стицање државине стварне службености: са преносом непокретности преноси се и државина
права стварне службености.
34. Пренос државине
• Пренос државине покретне ствари врши се обичном предајом (traditio vera), као и
симболичном предајом (traditio simbolica), нпр. предајом исправа (хартија од вриједности:
коносман, товарни лист), кључева (аутомобила)... Савјесни ималац фактичке власти има
предност над савјесним имаоцем исправе.
• Пренос посредне својинске државине непокретности врши се уговором: специфичности
преноса: “смјена” у вршењу апрехензионих радњи, симболична предаја…
• Фиктивна предаја (traditio fictiva) – предаја изјавом воље:
 1. traditio brevi manu (предаја кратке руке): досадaшњи (непоср.) држ. права – стицалац – постаје
непосредни држалац ствари, а преносилац – поср. држалац ствари губи државину,
2. constitutum possessorium – преносилац, дотадашњи држ. ствари задржва ствар као непоср. држ.
права, а стицалац стиче посредну државину ствари и
3. cessio vindicationis – преносилац преноси поср. државину ствари на прибавиоца, а ствар се
налази у непоср. државини трећег.
35. Престанак државине
• Државина ствари се губи престанком фактичке власти на ствари што је фактичко питање које
цијени суд водећи рачуна о свим околностима случаја: пропашћу ствари, губитком ствари,
напуштањем ствари вољом држаоца...
• Претпоставка “Olim possessor, hodie possessor presumitur”: једном држалац, увијек држалац.
• Апсолутан и релативан престанак.
• Добровољан и против воље држаоца.
• Привремена спријеченост не значи престанак.
• Оборива претпоставка да је онај ко докаже почетак и крај државине био држалац у међувремену.
• Државина права престаје одрицањем држаоца, пропашћу непокретности...
36. Заштита државине
• Ratio lеgis – забрана самовлашћа.
• Свака држвина ужива заштиту – ограничени изузетак код манљиве државине: држалац нема
потпуну заштиту против онога од кога је стечена на манљив начин.
• Циљ заштите – успостављање стања посљедње мирне државине, оног које је постојало прије
напада на државину.
• Врсте повреде државине:
1. одузимање државине и
2. сметање државине.
• Облици заштите државине:
1. судским путем и
2. вансудским путем (самозаштита).
37. Одузимање и сметање државине
• Одузимање државине (ствари, депосједовање) је потпуно искључење држаоца из фактичке
власти и заснивање фактичке власти другог држаоца.
• Сметање државине:
1. Потпуно без заснивања фактичке власти другог држаоца и
2. Непотпуно (сужавање и отежавање вршења фактичке власти, дјелимично депосједовање):
(а) успостављање ограничене фактичке власти ометача без потпуног депосједовања (нпр: прелазак
преко туђе непокретности) и
(б) спречавање држаоца да остварује пуну фактичку власт (нпр: онемогућавање пролаза).
38. Сметање државине
• Сметање једном радњом, успостављање трајног стања (нпр. истресање шљунка у туђе
двориште).
• Сметање понављањем радњи (нпр. прелазак преко туђе парцеле).
39. Државинске тужбе
• Тужба због одузимања државине (за повраћај ствари) – interdictum recuperande possessionis:
- тужилац: бивши држалац,
- тужени: садашњи држалац који је одузео државину,
- захтјев: повраћај ствари,
- доказ: да је тужени држалац који је одузео државину тужиоцу (да је тужилац имао државину).
• Тужба због сметања државине - interditctum retinende possession:
- тужилац: држалац,
- тужени: онај који смета, по чијем се налогу смета,
 - захтјев: престанак сметања, повраћај у пређашње стање, забрана будућег сметања под претњом
новчане казне,
- доказ: државина, сметање.
40. Државинске тужбе: рокови и приговори
• Рок за подношење: преклузивни субјективни рок од 30 дана и објективни рок од годину дана.
- Рачунање рокова
• Приговори који се могу уложити против државинских тужби:
• Приговор недостатка активне легитимације,
• Приговор недостатка пасивне легитимације,
• Приговор преклузије.
• Изузеци од правила да се у посесорним споровима расправљају само фактичка питања:
1. Exceptio vitiosae possessionis ad adversario (приговор манљивости државине) и
2. Exceptio petitorium absorbat possessorium (приговор примарности петиторне заштите, излишност
двоструког извршења).
41. Карактеристике државинских поступака
• Утврђује се и штити последње стање мирне државине; државинска заштита може противрјечити
петиторној.
• Нема расправљања правних питања, већ само фактичких.
• Скраћени (брзи) поступак, кратки рокови.
• Суд доноси рјешење, а не пресуду.
42. Заштита непосредне и посредне државине
• Непосредна државина ужива заштиту:
1. према трећим лицима;
2. према посредном држаоцу.
• Посредна државина ужива заштиту:
1. према трећима, када непосредни држалац пропусти подизање државинске тужбе; заштита се
остварује у корист непосредног држаоца (последње стање мирне државине). Ствар се враћа
посредном држаоцу ако је непосредни не може узети или не жели;
2. према непосредном држаоцу: само ако за одлучивање није нужно расправљање о њиховом
правном односу.
43. Заштита судржавине
• Заштита према трећима - тужба једног судржаоца:
а) само ако за одлучивање није нужно расправљање о њиховом правном односу и
б) ако је последње стање мирне државине била судржавина.
• Заштита између судржаоца:
- Због одузимања (онемогућавање судржаоца у вршењу фактичке власти; један судржалац почне да се
понаша као исључиви држалац) и
- Због сметања: обим државинске власти судржаоца који произилази из одређеног правног односа је
битно ограничен.
• Заштита насљедничке државине је исто као и код судржавине.
44. Самопомоћ код заштите државине
• Услови:
1. да је одузимање државине неовлашћено (не заснива се на законском овлашћењу),
2. примјереност (непрекомјерност) средстава самопомоћи,
3. забрана напада на живот и тијело и
4. истовременост (непосредност).
45. Право својине (dominium, proprietas)
• “Својина је стварно право, које власнику даје овлашћење да слободно и по својој вољи ствар
држи, користи и да с њоме располаже, а свакога од тога права искључи у границама одрећеним
законом”, чл. 17/1 ЗСП.
 • “Право својине је право уживања и располагања стварима на најпотпунији (најапсолутнији)
начин, које може бити ограничено само законом”, чл. 544 Code civil.
• “Кажеш ли о каквој ствари моја је, то је највише што казати можеш”, чл. 1015 ОИЗ.
46. Садржина права својине
• Ius possidendi (овлашћење држања ствари),
• Овлашћење кориштења:
1. Ius utendi (овлашћење употребе) и
2. Ius fruendi (овлашћење прибирања плодова).
• Ius disponendi (овлашћење располагања):
1. Фактичко и
2. Правно (потпуно и дјелимично).
47. Карактеристике права својине
• апсолутно право - делује према свима (erga omnes);
• jединствено - везано је за једног субјекта по садржају;
• једноврсно (недјељиво) - не може се по овлашћењима дијелити између различитих субјеката;
• рекадентно (еластично) - право својине добија поново пуни обим кад престану његова
ограничења;
• независно - власник самостално остварује своја овлашћења;
• неограничено (потупно, вјечно) право:
1. постоји док постоји ствар и
2. незастариво је - не може застарити без обзира на то што власник не врши своја овлашћења
(изузетак: одржај).
48. Ограничења права својине
• - Општа: ограничавају вршење сваког права својине (нпр. забрана злоупотребе права) и
- Посебна: предвиђена за одређене ствари или поједине правне ситуације (нпр. грађевинско,
пољопривредно и шумско земљиште; културна добра: доноси се посебан закон);
• - Негативна: састоје се у дужности власника да у погледу ствари нешто трпи или пропушта и
- Позитивна: састоје се у дужности власника да нешто даје или чини;
• - Ограничења на основу закона (нпр. законско право прече куповине, експропријација, Закон о
шумама, Закон о пољопривредном земљишту,...) и
- Ограничења на основу правног посла (нпр. уговорно право прече куповине, забрана отуђења и
оптерећења непокретности и покретних ствари: забиљежба у регистру непокретности и покретних
ствари).
49. Врсте ограничења права својине
• Ограничења по објекту (јавни, општи интерес): експропријација, национализација...
• Ограничења по субјекту: прва странаца...
• Ограничења по садржини (начину вршења):
1. Забрана злоупотребе права,
2. Iura in re alliеna,
3. Сусједска права (ограничење права својине на непокретности),
4. Право прече куповине...
50. Сусједска права (1)
• Законом призната права, која могу узајамно истицати свакодобни власници сусједних
непокретности, која служе њиховом разграничењу или рационалном коришћењу.
• Састоје се у трпљењу, пропуштању или чињењу.
• Заједничка ограда (међашки знакови): недјељива сусвојина сусједа;
• Међа: поступак уређења међа (споразум сусједа, посљедња мира државина, правичност);
• Стабло на међи: својина онога из чијег је земљишта израсло, без обзира гдје су се гране надвиле;
• Гране и коријење: власник смије из свог земљишта истргнути жиле и коријење туђег дрвећа, као
и одсјећи гране и дио стабла изнад своје непокретности;
51. Сусједска права (2)
• Приступ на туђу непокретност ради хватања одбјегле животиње, роја пчела и др.;
• Употреба туђе непокретности ради извођења радова (постављање скеле...) уз плаћање
примјерене накнаде;
• Постављање водова и других уређаја (електричних, канализациониц, гасоводних...) у општем
интересу без пристанка власника, а у приватном интересу одлуком суда;
• Поткопавање туђе непокретности није дозвољено;
• Имисије (дим, неугодни мириси, чађ, отпадне воде, потреси, бука...) нису дозвољене ако су
прекомјерне (дозвола надлежног органа);
• Опасност од рушења зграде: предузимање потребних мјера за спречавање настанка штете;
• Забрана мијењања природног тока воде (надземне и подземне воде; власник узводног и власник
низводног земљишта);
• Одвођење кишнице с крова: вланик непокретности дужан је да предузме мјере да кишница не
пада на туђу непокретност;
52. Право прече куповине
• Законско и уговорно право прече куповине.
• Законско право прече куповине овлашћује једно лице да захтева од власника ствари, који
намјерава да је прода, да прво њему понуди ствар на продају. У случају повреде права прече
куповине, ималац тог права може тужбом пред судом захтевати поништење уговора о продаји
непокретности и да се непокретност њему прода под истим исловима.
• Право прече куповине се установљава законом. У нашем праву право прече куповине је
установљено:
- Законом о стварним правима у корист сувласника етажне својине,
- Законом о културним добрима у корист установа заштите културних добара као што су завод за
заштиту споменика културе, музеј, архив и кинотека...
53. Стицање права својине
• Оригинаран и деривативан;
• Апсолутан и релативан;
• Стицање права својине на покретним и непокретним стварима;
• Стицање права својине на основу (чл. 23/1 ЗСП-а):
1. правног посла,
2. закона (стварањем нове ствари, спајањем, мијешањем, одвајањем плодова, стицањем од
невласника, окупацијом, одржајем и др.),
3. одлуке суда или „другог органа“ и
4. Насљеђивањем и остављањем легата.
54. Оригинаран и деривативан начин стицања права својине
• Деривативно и оригинарно (Критеријум разлике: својина претходника као одлучујућа правна
чињеница).
• Апсолутно: на ставрима које нису објект ничије својине (окупација ничијих ствари, стицање
својине на новој ствари...) и релативно: на стварима које су објект нечије својине, престанак
својине претхоника.
• Вољом претходника и без воље претходника: одржај, стицање од невласника (Критеријум
разлике: воља претходника као одлучујућа правна чињеница)
• Дериватривно стицање подразумијева и својину и вољу претходника, а оригинарно стицање
недостатак једног од њих.
55. Деривативно стицање права својине
• Када стицалац право својине изводи из права претходника уз испуњење сљедећих претпоставки
(потребне правне чињенице):
1. да је претходник власник (Nemo plus iuris...)
2. правни основ (iustus titulus)
3. начин стицања (modus acquirendi)
 • Iustus titulus – пуноважан правни посао подобан да пренесе право својине: уговор о
купопродаји, размени, поклону, зајму, дјелу...; једнострани правни посао (тестамент, јавно
обећање награде...)
• Modus acquirendi – начин стицања у ужем смислу: моменат у коме је својина пренета, у коме је
прешао ризик.
- Код покретних ствари = предаја,
- Код непокретности = упис у регистар непокретности.
56. Предаја као modus acquirendi покретних ствари
• Предаје је пренос државине на ствари која је предмет преноса права својине, материјални акт
који има правне посљедице.
• Потребни услови да предаја доведе до преноса права својине:
1. да је посљедица пуноважног правног основа,
2. акт воље продавца, а не да је купац сам узео ствар у коме случају постаје само (манљив)
држалац и
3. управљена на пренос права својине, а не да је извршена из другог разлога.
• Стварна права трећих на продатој и предатој ствари остају.
• Врсте предаје:
1. traditio vera,
2. traditio simbolica и
3. traditio fictiva.
57. Врсте предаје
• Traditio vera (обична предаја): прнос непосредне државине; зависи од особина ставри;
омогућавање стицаоцу да успостави непосредну државину на ствари;
• Traditiо simbolica (симболична предаја): предаја знацима;
• Тraditio fictiva (фиктивна предаја): право својине стиче се закључењем правног посла:
1. constitutum posessorium: пренос посредне својинске државине уз привремено задржавање
непосредне државине,
2. traditio brevi manu права пренос посредне својинске државине непосредном држаоцу права тако
да се успоставља његова непосредна својинска државина и
3. cessio vindicationis пренос посредне својинске државине, док је ствар привремено у државини
права трећег.
58. Pactum reservati dominii и лизинг
• Pactum reservati dominii (предаја ствари без преноса права својине): у уговору о продаји
продавац покретне ствари може се обавезати да преда ствар купцу одмах након закључења
уговора уз задржавање права својине, све док купац не исплати цену у потпуности.
• Финансијски лизинг (to lease: енг. = закупити): продавац предаје ствар купцу, а лизинг
компанија плаћа продавцу цијену и задржава право својине док купац не исплати цијену (и
камату).
59. Закон о лизингу Републике Српске
• „Службени гласник Републике Српске“, бр. 70/07.
• Чл. 4 Закона: „Лизинг је правни посао у којем давалац лизинга преноси право држања и
кориштења предмета лизинга на примаоца лизинга на одређени рок, уз његову обавезу плаћања
уговорене лизинг накнаде и са правом да предмет лизинга врати даваоцу лизинга, да га откупи
или да продужи уговор о лизингу“.
• Субјекти лизинга: давалац лизинга, прималац лизинга и испоручилац предмета лизинга.
• Финансијски лизинг је правни посао закључен између:
а) даваоца лизинга и испоручиоца предмета лизинга и
б) даваоца лизинга и примаоца лизинга.
• Оперативни лизинг је уговор у коме су давалац лизинга и испоручилац предмета лизинга исто
лице.
 60. Стицање својине непокретних ствари
• Услови (чињенични скуп):
1. да је претходник власник (уписан у регистар непокетности)
2. пуноважан уговор (iustus titulus) и
3. упис у регистар непокретности, укњижба (modus acquirendi).
• Правни посао је основ за упис у јавну књигу ако садржи clausulа-u intabulandi, а то је изричита
изјава претходника у тој књизи да пристаје да се на основу овог правног посла, као ималац права
својине упише стицалац. Може бити дата у самом уговору о преносу непокретности или
самостално.
61. Вишеструко уговарање отуђења
• Постоји кад продавац закључи два или више посебних уговора о преносу права својине на истој
ствари у корист више купаца.
• Може бити на непокретностима или на покретним стварима.
• На непокретностима право својине припада:
- ако је закључено више правних послова, својину стиче савјесно лице (ако су испуњени и остали
услови за упис) које је прво затражило упис у катастар непокретности ;
- ако је несавјесно лице издејствовало упис у катастар непокретности, савјесна лица имају право на
тужбу за брисање и упис права својине (3. год.) и забиљежбу спора;
- ако је више лица савјесно, онда је у праву јаче оно лице које је раније закључило правни посао, а
најјаче оно које има државину непокретности.
62. Стицање права својине у случају вишеструког отуђења
• Кад је више лица закључило правне послове ради стицања својине исте покретне ствари која је
индивидуално одређена својину стиче:
- оно савјесно лице коме је ствар прво предата у државину (Prior tempore, potior iure), ако су испуњени
и други услови за стицање,
- ако је више лица савјесно, предност има лице које је прво стекло правни основ.
63. Оригинарно стицање права својине
• Оригинарно стицање постоји ако правни сљедбеник своје право не изводи из права претходника
него из чињеница одређених законом.
• Оригинарни начини стицања права својине:
1. стицање својине од невласника,
2. одржај,
3. окупација,
4. налаз изгубљене ствари,
5. налаз скривеног блага,
6. прираштај:
- стварање нове ствари (прерада и спецификација),
- спајање и мијешање,
- грађење на туђем земљишту,
- сијање и сађење на туђем земљишту,
- одвајање плодова,
- нанос,
- ново ријечно острво,
- други случајеви одређени законом.
64. Стицање својине од невласника
• Одступање од начела Nemo plus iuris..., због сигурности промета, заштита интереса онога који је
у доброј вјери купио ствар.
• Опште претпоставке за стицање (кумулативно):
1. да је ствар покретна
2. да је стицалац савјестан
3. да је ствар стечена пуноважним теретним послом усмjереним на пренос својине
4. да је ствар предата стицаоцу (у непосредну државину)
• Посебне претпоставке (алтернативно):
1. да је ствар прибављена од невласника коме је власник предао ствар у државину на основу
правног посла који није основ за прибављање својине,
2. да је ставр стечена од лица које се професионално (овлашћено) бави продајом такве врсте ствари
и
3. да је ставар стечена на јавној продаји.
• Права трећих престају ако су стечена без накнаде и ако је стицалац у односу на њих савјестан.
65. Стицање својине одржајем (usucapio)
• Стицање права својине на основу узукапионе државине (државине која испуњава одређене
квалитете) протеком времена.
• (Не)одрживост трајне несагласности (сукоба) између економске (фактичке) и правне власти на
ствари рјешава се у корист фактичке („тријум факта над правом“).
• Одржајем престаје својина претходног власника, али одржај није застарјелост.
• Врсте: редовни и ванредни одржај.
66. Редовни одржај
• Квалификована државина + протек времена = редовни одржај.
• Квалификована државина је: законита својинска, савјесна и права (није манљива).
• Законита својинска државина (постоји пуноважан правни основ за стицање државине, тј. основ
који би, да је претходних био власник довео до преноса својине самом предајом или уписом у
катастар непокретности).
• Савјесна државина када држалац оправдано вјерује да је претходник власник. Потребна пажња -
Mala fides superveniens nocet: савјесност у моменту стицања државине (...могао знати) и у току
рока за одржај (...сазнао). Законита и несавјесна државина (и обрнуто); стварна и правна
заблуда; савјесност се претпоставља.
• Права државина (истинита, мирна) која није прибављена силом преваром или злоупотребом
повјерења.
• Протек времена: покретне ствари – 3 године; непокретне ствари – 10 година.
67. Ванредни (апсолутни) одржај
• Квалификована државина + протек времена = ванредни одржај.
• Мања квалификована државина је: савјесна и права државина.
• Савјестан је онај држалац који оправдано вјерује да је он власник. Двострука заблуда:
1. у погледу права својине претходника и
2. у погледу постојања законитог основа, путативан основ.
• Протек времена: покретне ствари – 6 године; непокретне ствари – 20 година.
68. Прирачунавање одржаја
• Прирачунавање (акцесија) времена одржаја, тзв. пропорционални систем: “У вријеме одржаја
урачунава се и вријеме за које су претходници садашњег држаоца непрекидно држали ствар
као законити и савјесни самостални држаоци, односно као савјесни самостални држаоци”, чл.
58/4 ЗСП.
• „Урачунавање времена могуће је и уколико су држаоци различитог квалитета, при чему се
вријеме за које су држали претходници садашњег држаоца прерачунава у вријеме потребно за
одржај”, чл. 58/5 ЗСП.
69. Прекид и застој времена одржаја
• На прекид и застој времена одржаја примјењују се одредбе о прекиду и застоју протека рокова
за застару потраживања (одредбе ЗОО).
• Код прекида протекло вријеме се губи тако да у случају поновног успостављања државине
почиње тећи нови рок. Код застоја рок не тече за вријеме застоја, а протекло вријеме се
урачунава у укупно вријеме потребно за одржај.
• Прекид:
1. Када држалац призна да није власник,
2. Када држалац сазна да није власник,
3. Када треће лице постане власник,
4. Када држалац изгуби државину,
5. Када ствар не може бити предмет државине,
6. Подизањем тужбе за повраћај ствари, ако тужилац успије у спору.
70. Застој времена одржаја
• Застој (обустава, суспензија) времена одржаја. Вријеме потребно за одржај не тече:
1. Између брачних супружника,
2. Између родитеља и дјеце док траје родитељско право,
3. Између штићеника и органа старатељства,
4. Против власника који се налази на војнј дужности за вријеме мобилизације, непосредне ратне
опасности или рата,
5. Против лица у радном односу у туђем домаћинству и
6. За вријеме када власник није био у могућности захтјевати судску заштиту свога права.
71. Грађење на туђем земљишту
1. Без обзира на савјесност власника земљишта и градитеља: земљиште са зградом припада
власнику земљишта, а градитељ има право на накнаду;
2. Ако је градитељ несавјестан власник земљишта има право избора: а) земљиште са зградом
припада власнику земљишта, а градитељу припада накнада, б) успостављање пријашњег стања
или в) откуп земљишта по тржишној цијени. У случају под б) и в) власник земљишта има право
на накнаду штете;
3. Власник земљишта несавјестан – градитељ савјестан: зграда са земљиштем потребним за
редовну употребу припада градитељу, а власнику земљишта припада накнада тржишне
вриједности земљишта;
4. Власник земљишта несавјестан – градитељ несавјестан: као под 2 осим успостављања
пријашњег стања;
72. Прекорачење међе грађењем
• Савјесни градитељ стиче право својине на захваћеном земљишту, уз исплату тржишне
вриједности земљишта;
• Несавјесни градитељ (савјестан власник земљишта): право избора: а) власник земљишта може
захтјевати успостављање пријешњег стања и накнаду штете или б) уступити земљиште
градитењу уз исплату тржишне вриједности;
• Грађење на туђем праву грађења: титулар (носилац) права грађења има права и дужности
власника земљишта.
73. Прерада (спецификација)
• Лице које од свог материјала својим радом изради нову ствар стиче право својине на тој ствари.
• Ако ствар изради друго лице на основу правног посла за лице чији је материјал, та ствар
припада власнику материјала.
• Ако је неко од туђег материјала израдио нову ствар за себе, она припада њему ако је савјестан и
ако је вриједност рада већа од вриједности материјала, а ако су вриједности једнаке, настаје
сусвојина.
• Ако власник земљишта изгради зграду од туђег материјала, односно угради у непокретност туђу
ствар која се не може одвојити без несразмјерно великих трошкова, својина непокретности се
протеже и на уграђену ствар уз право власника материјала на накнаду.
74. Сијање и сађење на туђем земљишту
• Сијање на туђем земљишту је прираштај који настаје радњом једног лица (сијача) који сије своје
сјеме биља на туђем земљишту.
• Сађење на туђем земљишту је вјештачки прираштај који настаје сађењем садниице у туђем
земљишту.
• “Биљке које пусте коријење у земљишту својина су власника тог земљишта, независно од тога
ко је био власник сјемена или саднице”, чл. 64 ЗСП.
75. Прираштај земљишта
• Ново ријечно острво: ако није опште добро, правно прираста земљиштима дуж тог острва, по
дужини земљишта, а по ширини до половине водотока.
• Нанос (alluvio): земља коју водоток таложи на неко земљиште прираштај је тога земљишта;
• Нанос отргнутог комада земљишта (avulsio): власник отргнутог комада земљишта има рок од
годину дана да врати тај комад земљишта, а у супротном постаје саставни дио земљишта коме је
припојен.
76. Одвајање плодова
• До одвајања плодови су саставни дијелови плодоносне ствари и припадају њеном власнику.
• Изузетак:
1. Савјесни држалац плодоносне ствари постаје власник одвојених плодова и
2. Плодоуживлац или закупац стичу својину на одвојеним плодовима.
77. Сједињење (спајање и мијешање)
• Када се споје или помијешају ствари које припадају разним власницима тако да се не могу
одвојити без знатне штете или без несразмјерних трошкова, настаје сусвојина, сразмјерно
вријености у тренутку спајања и мијешања.
• Ако је неко од власника несавјестан, савјестан власник (у року од 1 год.) има избор: а) да цијела
ствар постане његова својина или б) да цијела ствар постане својина несавјесног власника.
Стицалац надокнађује власнику тржишну вриједност ствари.
• Ако једна спојена или помијешана ствар има незнатну вриједност, ствар припада власнику друге
(доминантне) ствари уз накнаду.
78. Окупација
• Окупација, occupatio, присвојење (по ЗСП-у): на покретној ничијој ствари (res nullius) својину
стиче лице које је узме у самосталну државину с намјером да је присвоји.
79. Налаз изгубљене ствари
• Ствар коју је власник изгубио, загубио или му је украдена није самим тим престала бити његова
својина.
• Налазач је дужан ствар вратити власнику ако му је познат, у супротноме најближој полицијској
станици или другом надлежном органу (није дужан ако је вриједност ствари занемарљива).
• Власник има рок од 1 године од дана објављивања огласа да преузме ствар, у супротноме ствар
или новац добијен њеном продајом, припада налазачу.
• Налазачу припада накнада од 10% од вриједности ствари.
80. Налаз блага
• Благо је новац, драгоцјености и друге ствари од вриједности које су биле скривене тако дуго да
се више не може утврдити власник.
• Налазач је дужан да заснује државину на нађеном благу и о томе обавјести надлежни орган.
• Ако благо нема власника, постаје својина јединице локалне самоуправе на чијој територији је
пронађено.
• Налазач и власник непокретности на којој је нађено благо имају право на награду у износу од
10% до висине вриједности блага (сваком припада по ½ награде).
81. Заштита права својине
• Генерална заштита својине као права:
- Европска конвенција о људским правима (чл. 1 Протокола бр. 1): „Свако физичко и правно лице
има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине,
осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног
права...“.
- Уставни принцип неповредивости својине: „Сви облици власништва имају једнаку правну
заштиту“ (чл. 54 Устава РС); „Јамчи се право насљеђивања, у складу са законом“ (чл. 55
Устава РС); „Законом се може ограничити или одузети право власништва, уз праведну
накнаду“ (чл. 56 Устава РС):
 82. Тужбе за заштиту права својине
• Заштита својине као индивидуалног права, право својине повријеђено одузимањем ствари или
узнемиравањем тог права: својинске тужбе:
• Actio Reivindicatio
• Actio Publiciana и
• Actio Negatoria.
83. Actio Reivindicatio
• Својинска тужба на враћање индивидуално одређене ствари.
• Тужилац: власник ствари,
• Тужени: садашњи држалац ствари (тужба in rem),
- изузетак: а) отуђио ствар након литиспенденције и
б) лажно тврди да је држалац (обманљује тужиоца);
• Доказ: да се ствар налази код туженог и право својине (probatio diabolica):
1. када је својина стечена оригинарно и
2. када је својина стечена дериватно;
• Захтјев тужиоца:
а. Повраћај ствари
б. Повраћај натуралних плодова
- Савјестан држалац;
- Несавјестан држалац;
84. Савјесни и несавјесни држалац код actio Reivindicatio
• Савјестан држалац: не одговара за погоршање и пропаст ствари; не даје накнаду за употребу и
користи од ствари; задржава одвојене, а још непотрошене плодове и има право на накнаду:
a) нужних трошкова за одржавање ствари,
b) корисних трошкова за повећање вриједности ствари и
c) луксузних трошкова (ius tollendi) ако је вриједност ствари повећана (право на одвајање).
- Ius retentionis до исплате нужних и корисних трошкова;
- Користи држаоца се одбијају од трошкова које је држалац имао;
• Несавјстан држалац: враћа ствар са свим плодовима; надокнађује вриједност убраних плодова
које је потрошио, отуђио или пропустио да убере; надокнађује штету насталу погоршањем или
пропашћу ствари и има право на накнаду:
a) нужних трошкова које би имао и власник,
b) корисних трошкова који су корисни и за власника и
c) луксузне трошкове (ius tollendi) ако је вриједност ствари повећана за власника.
85. Приговори туженог
• Перемпторни приговори (потпуна и трајна одбрана):
1. Exceptio posterioris dominii: да је тужени стекао својину послије тужиоца, нпр. одржајем,
стицањем од невласника...
2. Exceptio rei venditae et traditae: тужилац је продао и предао ствар, али није извршен
земљишнокњижни пренос и
3. Тужилац је продао и предао туђу ствар, па је реивиндицира након што је постао власник (ко је
дужан да штити од евикције не може да реивиндицира).
• Дилаторни приговори (одлаже се дејство, привремена одбрана):
1. тужни има неко стварно право које га овлашћује да одређено време држи ствар,
2. тужени има неко облигационо право према тужиоцу које га овлашћује да задржи ствар одређено
време и
3. Ius retentionis.
86. Actio Publiciana: тужба из претпостављене својине
• Тужилац: бивши узукапиони држалац (који има правни основ и законит начин стицања, док се
савјесност претпоставља);
• Тужени: садашњи држалац;
 • Захтjев: повраћај индивидуално одређене ствари;
• Доказ: да се ствар налази код туженог и да тужилац има квалификованију државину (јачи
правни основ):
- побјеђује државина чији држалац може доказати свог несумљивог претходника;
- ако то оба могу или не може ни један – предност има онај који је ствар стекао теретно;
- ако су оба стекла ствар теретно – предност има тужени (држалац) јер се ствар налази код њега;
• И код ове тужбе могу се изјавити перемпторни и дилаторни приговори.
87. Actio negatoria: тужба због сметања (узнемиравања)
• Сметање права својине које се не састоји у одузимању ствари.
• Тужилац: власник који је истовремено и држалац;
• Тужени: онај који омета или по чијем се нaлогу врши ометање или ко је одобрио омeтање које
му иде у корист;
• Захтјев:
а) престанак (обустава) сметања,
б) повраћај у пређашње стање (ако је сметањем наступила трајна ситуација) и
в) забрана будућег (поновљеног) сметања: новчана казна, принудно извршење без нове тужбе и претња
новом казном;
• Доказ:
а) својина ствари, претпостављена својина и
б) постојање неоснованог узнемиравања: сметање умањењем државине, сметање без умањења джавине,
продужено сметање.
• Приговор туженог: субјективно право које га овлашћује на радњу сметања .
88. Престанак права својине
• Право својине престаје:
1. кад друго лице стекне право својине на истој ствари,
2. пропашћу ствари,
3. прирастањем другој ствари од које се не може правно, нити физички одвојити без несразмјерних
трошкова,
4. напуштањем ствари (дереликција): ствар се сматра напуштеном ако њен власник на несумљив
начин и слободно изрази вољу да се одриче права својине на њој:
- код непокретности потребна је форма прописана за земљишнокњижни упис;
- не може се напустити оптерећена непокретност, изузев оптерећења стварном службеношћу;
- непокретност постаје својина локалне самоуправе, а покретна ствар онога ко је стекне окупацијом.
89. Сусвојина (condominium)
• “Сусвојина постоји када два или више лица (сувласници) имају право својине на истој ствари,
сваки према свом удјелу сразмјерно цјелини (идеални дио)”, чл. 25/1 ЗСП.
• Ради се о праву својине које на једној ствари има два или више лица, и то тако да сваком од њих
припада рачунски одређен удио у праву својине (½, 50%, 0,5) а ако сувласнички удјели нису
одређени, претпоставља се да су једнаки.
• Сусвојина није својина на неком физичком дијелу ствари, јер се право сувласника односи на
цијелу ствар.
• Међу сувласницима је подијељено право својине и то по обиму, а нису подијељена поједина
власничка овлашћења (јединственост права својине).
90. Права сувласника
• Сваки од сувласника има одређена овлашћења према свом удјелу, као и одређена овлашћења
према ствари као цјелини: сувласник је “искључиви власник” свог идеалног, нетјелесног удјела
у праву својине, а истовремено је и један од сувласника ствари.
• Дакле, права сувласника могу бити:
1. право на удио и
2. права у односу на цијелу ствар.
91. Право сувласника на удио
• Право сувласника на удио: сувласник може самостално држати (судржавина), користити се и
располагати својим удјелом без сагласности осталих сувласника.
• Свој сувласнички удио сувласник може продати, поклонити, оптеретити хипотеком, реалним
теретима, правом плодоуживања и сл., али не може стварним службеностима.
• Сувласник нема право прече куповине у односу на другог сувласника (чл. 27/2 ЗСП). Изузетак:
сувласници зграде која се не може подијелити на посебне дијелове и сувласници породичне
зграде имају право прече куповине (чл. 90/2 и 7 ЗСП-а).
• Сувласник се може одрећи свог сувласничког дијела на непокретности (према правилима о
одрицању од права својине), али не и на покретним стварима, јер она остаје у државини других
сувласника, а не постаје res nullius.
92. Права сувласника у односу на цијелу ствар
• Сувласник врши своја овлашћења као да је искључиви власник ствари, али су права сваког
сувласника ограничена правима осталих, а у оној мјери у којој не вријеђају права осталих
сувласника, а ако је тако нешто немогуће, онда их врши сразмјерно величини свог удјела.
• Права сувласника у односу на цијелу ствар су:
1. (су)државина ствари,
2. употреба (коришћење) ствари и
3. управљање стварју.
93. Државина ствари
• Сувласници имају право на (су)државину сразмјерно свом идеалном дијелу и право на њену
заштиту.
• Државина ствари између сувласника се уређује споразумно, с тим што је уређење држања посао
редовног управљања па у недостатку споразума начин држања може да одреди суд; само
држање може бити договорено тако да сувласници држе свако неки физички део, или да
поједини имају непосредну државину (за остале постоји посредна државина), или да дају ствар
трећем лицу у непосредну државину...
• Одлука о начину вршења судржавине је увек опозива, а опозив спада у посао редовног
управљања.
94. Употреба ствари
• Употреба (коришћење) ствари не мора бити сразмјерна идеалном дијелу, већ зависи од тога да
ли се њена корисна својства употребом исцрпљују или не: ако се не исцрпљују, сваки сувласник
може ствар употребљавати сходно својим потребама (нпр. пролазити путем онолико колико је
то потребно), а ако се исцрпљују, онда сразмјерно свом уделу (нпр. возити аутомобил
сразмјерно сувласничком удјелу).
• Плодови и остали приходи од цијеле ствари, као и трошкови и терети дијеле се сразмјерно
удјелу, ако споразумом није другачије одређено. Ови послови спадају у ванредно управљање
стварју.
• Право сувласника да у свако доба захтјева:
1. полагање рачуна и подјелу користи од цијеле ствари и
2. оснивање етажне својине у корист сувласничког дијела.
95. Управљање стварју
• Управљање обухвата одлучивање о свим питањима која се тичу ствари (намјене, одржавања,
употребе, повјеравања и сл.).
• Сувласници стварју управљају заједнички, без обзира на величину сувласничког дијела. Ако се
управљање предузме без сагласности осталих сувласника примјењују се правила о пословодству
без налога.
• Разликује се:
1. редовно управљање и
2. управљања преко граница редовног, тзв. ванредно управљање.
96. Редовно управљање стварју
• У послове редовног управљања спадају послови који се тичу нормалног, намјенског коришћења
ствари и текући послови потребни за њено очување и одржавање (нпр. држање ствари, поправке,
обављање редовног сервиса, обрађивање земљишта и сл.) Ту спада и споразум о држању,
употреби и коришћењу ствари међу сувласницима.
• О пословима редовног управљања сувласници одлучују већином гласова мјерено по удјелима,
а не по броју сувласника.
• Ако се не постигне сагласност, а ради се о предузимању посла неопходног за редовно
одржавање, одлуку може да донесе и суд у ванпарничном поступку.
• Надгласани сувласник у оба ова случаја може да тражи обезбеђење од оних који чине већину, а у
форми залога или јемства.
97. Ванредно управљање стварју
• У послове ванредног управљања спада промјена намјене ствари, располагање цијелом стварју,
издавање у закуп, залагање цијеле ствари, веће поправке или преправке ствари, заснивање
службености и други случајеви.
• Послови ванредног управљања врше се само ако су сувласници једногласни.
• Ако се не постигне сагласност свих сувласника, а постоје нарочито оправдани разлози за
предузимање посла сваки сувласник може захтјевати да о томе одлуку донесе суд.
98. Пренос права управљања на управника
• Сувласници могу одредити једног или више од њих или треће лице (физичко или правно) да
буде управник.
• Управник се бира сагласно од стране сувласника.
• О постављању и овлашћењима управника може одлучити и ванпарнични суд.
• Ако није другачије одређено, управник је овлашћен да предузима послове редовног управљања.
• Управник има правни положај налогопримца, с тим што сувласници који заједно имају већину
сувласничких дијелова могу дати отказ управнику, а могу га и смијенити (смјену може
извршити и суд). Отказни рок у оба случаја је 3 мјесеца.
99. Стицање сусвојине
• На стицање сусвојине, у начелу, сходно се примјењују правила о стицању својине, а посебно:
1. Стицање на основу уговора (посебно уговор о ортаклук, заједничком грађењу и уговор о диоби
заједничке имовине),
2. Стицање на основу одржаја (од стране трећих лица и међусобно између сувласника),
3. На основу самог закона, без воље сувласника (communio incidens) код смјеше или спајања или
прераде.
100. Раскидање (развргнуће) сувласничке заједнице
• Трајање сувласничке заједнице зависи од воље сувласника.
• Сваки сувласник увијек може да тражи диобу (потпунуили дјелимичну), осим у вријеме кад би
другима тиме нанио штету и тог се права не може трајно одрећи. Изузетак је да се сувласници
једногласно могу одлучити да се у року не дужем од 3 године не може тражити развргнуће.
• Диобом треба сматрати и смањење броја сувласника.
• Право на диобу не застаријева.
• Врсте диобе:
1. споразумна и судска и
2. цивилна (цивилна продаја и подјела цијене према удјелима) и физичка (физичка подјела, додјела
уз исплату, подјела уз доплату, успостављањем етажне својине).
101. Заједничка својина
• Заједничка својина је право својине два или више лица (заједничари) на неподијељеној ствари
кад су њихови удјели одредиви, али нису унапријед одређени. У случају сумње да ли постоји
заједничка својина или сусвојина сматра се да се ради о сусвојини.
• Свој удио заједничар може правним послом пренијети само на другог заједничара; удио
заједничара прелази на насљеднике.
• Заједничар врши власничка овлашћења заједно са свим осталим заједничарима, ако није
другачије одређено законом или споразумом.
• Плодови и др. користи припадају свим заједничарима, а трошкове и терете дијеле солидарно.
• Удио заједничара је дио његове имовине и може њиме одговарати за дугове.
• Управљање и располагање заједничком стварју заједничари врше заједнички и споразумно;
изузетак – стицање својине и др. стварних права без сагласности свих заједничара: на
покретним стварима теретним правним послом и ако је стицалац савјестан и на
непокретностима ако својина није уписана као заједничка и ако је стицалац савјестан.
102. Престанак заједничке својине - диоба
• Сваки заједничар може захтјевати да се одреди његов сувласнички удио у заједничкој својини,
ако то није противно закону и ово право не застарјева.
• Величина сувласничког удјела дотадашњих заједничара се одређује споразумно, а у супротном
се сматра да су удјели једнаки. Величину удјела може одредити и суд.
• Одређивањем удјела заједничари постају сувласници, а ако се једном заједничару одреди
сувласнички удио, он постаје сувласник са осталим заједничарима који на преосталом
(сувласничком) дијелу имају заједничку својину.
• Диобу у корист заједничара на име његовог удјела могу захтјевати и трећа лица:
1. повјериоци у односу на заједничаре - дужнике ,
2. насљедници у односу на оставиочев дио и
3. др. лица која имају правни интерес.
103. Облици заједничке својине
• Насљедничка заједница - насљедници стичу заједничку својину на стварима од тренутка смрти
оставиоца, па до диобе, односно доношења рјешења о насљеђивању;
• Заједничка својина супружника - ствари које су супружници стекли радом у току трајања
заједнице живота су њихова заједничка својина. Брачним уговором се другачије могу уредити
имовински односи;
• Имовина коју су ванбрачни супружници стекли радом у току трајања заједнице живота;
• Ствари које су чланови породичне заједнице радом стекли у току трајања породичне заједнице.
104. Етажна својина
• Својина на посебном дијелу непокретности (етажна својина) овлашћује етажног власника да тај
посебни дио непокретности искључиво користи и располаже њиме, а да на заједничким
дијеловима непокретности има право сусвојине. На њој може постојати својина два или више
лица (сусвојина или заједничка својина).
• Етажна својина је неодвојиво повезана са сувласничким дијелом непокретности на којем је
успостављена и може се само заједно са њим преносити или оптеретити.
• Права етажног власника:
1. искључиво право својине на посебном дијелу,
2. сусвојина на непокретности која се може састојати од: а) земљишта и зграде или
б) права грађења и зграде.
105. Успостављање етажне својине
• Етажна својина може постојати на:
1. стану или др. самосталној просторији (пословни простори, гараже, обиљежени простор за
паркинг),
2. споредним дијеловима (отворени балкони, терасе, подрумске и таванске просторије, кућне
баште).
• Споредни дио треба бити јасно разграничен од осталих дијелова непокретности и доступан с
међе непокретности или њених заједничких дијелова или из оне самосталне просторије чији би
био споредни дио.
• Заједнички дијелови непокретности су: темељи, главни зидови, таван, степенице, ходници,
лифтови, електрична, канализациона, водоводна и телефонска мрежа и др.
 • Сувласници непокретности, уз писану сагласност свих сувласника, могу захтјевати
успостављање етажне својине у корист свог сувласничког дијела (диоба).
• Власник непокретности може извршити диобу на сувласничке дијелове и на тим дијеловима
успоставити етажну својину.
106. Права и дужности етажних власника
• Сувласници етажне својине имају право прече куповине.
• Уговором о узајамним односима етажних власника (у писаној форми) или одлуком суда
одређује се начин кориштења и одржавања посебних и заједничких дијелова непокретности.
• Сувласник – етажни власник дужан је одржавати инсталације и др. припатке посебног дијела, а
у случају настанка штете због неодржавања надокнадити штету другим етажним власницима.
• Сувласник – етажни власник може без сагласности осталих вршити преправке или промјену
намјене стана и др. просторија уз поштовање одређених правила: да не проузрокује оштећење
зграде, не задире у својину другог етажног власника итд.
• Сувласник – етажни власник одржава, свој стан и др. просторију о свом трошку, плаћа накнаде
за комуналне услуга, сноси јавне обавезе и др.
• Управљање непокретношћу на којој је основана етажна својина врши се према правилима
редовног и ванредног управљања непокреношћу у сувласништву.
• Заједничка резерва за покриће трошкова одржавања, побољшања непокретности и отплаћивање
зајма узетог за покриће тих трошкова.
• Управник непокретности као заступник сувласника – етажних власника.
107. Стварна права на туђој ствари
• Титулари стварних права на туђој ствари имају ужа овлашћења на тој ствари од њеног власника
због чега се ова права називају и секторска права.
• Према ЗСП-у стварна права на туђој ствари су:
- заложно право,
- право службености,
- реални терети и
- право грађења.
108. Појам заложног права
• ... је право повјериоца (залогопримца) да своје довољно одређено доспјело потраживање
(обезбијеђено потраживање) намири из вриједности одређене ствари, односно права прије
осталих повјерилаца и доцнијих залогопримаца те ствари, односно права, без обзира на
промјену власника те ствари, односно имаоца тог права (залогодавца).
• Титулар заложног права је заложни повјерилац - залогопримац, дужник из основног правног
односа је залогодавац - заложни дужник, а ствар која је заложена означава се као залог.
• Залогодавац може дати залогу за сопствени или туђ дуг.
• Особине заложног права:
- право првенства (у односу на хирограферне повјериоце, у односу на потоње друге заложне
повјериоце),
- право сљедовања и
- стварноправни карактер.
109. Заложноправни и облигационоправни однос
• Право залоге може настати само ако је претходно настао облигационоправни однос.
• Заложни повјерилац има првенствено облигационо право према дужнику, а тек ако дужник не
испуни своју обавезу повјерилац може искористити стварно право на заложену ствар.
• Заложни повјерилац је и повјерилац у облигационо - правном односу.
• Заложноправни однос има фазу обезбеђења и фазу намирења:
1. фаза обезбеђења постоји до тренутка доспећа потраживања, а
2. фаза намирења настаје ако је потраживање доспјело за исплату.
 110. Заложно право и право ретенције
• Право ретенције (право задржавања, право задржања, право придржаја, ius retentionis) је право
повjериоца (ретинента) да привремено задржи дужникову ствар, односно да ускрати испуњење
дужне чинидбе све док дужник не испуни доспjело потраживање повjериоца права задржавања.
• Право задржавања има функцију:
1) средства принуде на дужника да своју доспjелу обавезу уредно испуни и
2) средства намирења потраживања из задржане дужникове ствари, уколико дужник и поред
задржавања његових ствари од ретинента неће да испуни своју обавезу.
111. Сличности између ретенције и заложног права
• И кoд заложног права и права задржавања повjерилац се може наплатити из вриједности ствари;
• Оба права су недјељива и акцесорна;
• Повјерилац на ручној залози и праву задржавања стиче (има) државину ствари и може се
наплатити из вриједности ствари;
112. Разлике између ретенције и ручне залоге
• Право задржавање је облигационо право и може се вршити док је ствар у рукама повјериоца, а
заложни повјерилац има стварно право (ретинент нема право следовања, а залогопримац има);
• Ретинент има само непосредну државину, а залогопримац и посредну;
• Задржавање је могуће само послије доспјелости потраживања, ручна залога и за будуће
потраживање;
• Ретинент увијек има закон као основ, а залогопримац има и уговор;
• Ретинент има право само на дужниковој ствари, а залогодавац не мора бити дужник;
113. Начела заложног права
... су:
1. Начело неодвојивости,
2. начело акцесорности,
3. начело специјалности,
4. начело недјељивости и
5. начело официјелности.
114. Начело неодвојивости (непреносивости)
• Заложно право не може се одвојити од залога који оптерећује, тако да лице које стекне предмет
залога по неком правном основу, стиче га оптерећеног заложним правом (чл. 140/1 ЗСП-а).
• Отуђење и насљеђивање заложног права могуће је само заједно с потраживањем које осигурава.
115. Начело акцесорности
• ... је обиљежје заложног права да је споредно и зависно од постојања главног потраживања
повјериоца као самосталног права (accessorium sequitur principali).
• Ако је настало главно потраживање може, истовремено са њим или доцније, настати и
акцесорно потраживање.
• Заложно право као акцесорно може престати и прије престанка главног потраживања, а изузетно
и касније.
• Пуноважност заложног права зависи од пуноважности правног посла – потраживања које
обезбјеђује (ако је на основу правног посла настало заложно право): ако је ништав уговор о
потраживању, ништав је и уговор о заложном праву.
116. Изузеци од начела акцесорности
• Изузеци од начела акцесорности:
1. будуће и условно (неизвјесно) потраживање. Врсте условног потраживања:
а) кауциона залога: ако се обезбеђује будућа обавеза није позната висина потраживања, па се због тога
одређује највиши износ које потраживање може имати који се обезбјеђује залогом,
б) кредитна залога: ако се обезбјеђује потраживање које ће тек настати на основу уговора о кредиту.
- Будућа ствар као предмет заложног права: нпр. објекат у изградњи.
 2. застарјелост потраживања (повјерилац се може намирити из вриједности заложене ствари и поред
застарјелости потраживања уколико ствар држи у рукама или је заложно право уписано у јавном
регистру) и
3. својинска хипотека (стицање хипотеке на властитој непокретности – консолицација).
117. Начело специјалности (одређености)
• Заложним правом се обезбјеђује одређено потраживање једног повјериоца и може настати на
ствари која је одређена:
1. одређеност потраживања и
2. одређеност предмета (ствари) заложног права.
• Потраживање повјериоца према заложном дужнику одређује се навођењем правног основа и
предмета потраживања (нпр. уговор о кредиту или зајму, као и број новчаних јединица које
дужник дугује и камату).
• Заложно право може настати на индивидуално одређеној ствари, а не може настати на
цјелокупној имовини дужника или уопште одређеном дијелу имовине дужника (није дозвољена
тзв. генерална хипотека).
• Предмет залоге могу бити све ствари и члански удјели и права која се могу поуздано
идентификовати, али и ствари по роду (робни лагер).
118.
Изузеци од начела специјалности
1. обезбјеђење условног и будућег потраживања (потраживање није потпуно одређено, али је
одређен највиши износ који потраживање не може премашити) :
а) кауциона хипотека: даје се ствар као обезбјеђење за обавезу која може али не мора настати и
б) кредитна хипотека: служи за обезбјеђење кредита које је банка одобрила клијенту иако сви
износи одобреног кредита још нису искориштени.
2. доцнија потраживања код ручне залоге: кад је након закључења уговора о залози, а прије
намирења потраживања обезбјеђеног залогом, залогопримац стекао још нека потраживања из
уговора закључених са залогодавцем.
119. Начело недјељивости
• Недјељивост је обиљежје заложног права да заложена ствар или право као цјелина обезбјеђује
потраживање као цјелину, без обзира што што су потраживање и залог физички дјељиви.
• Ако се подијели заложена ствар или право, залога ће теретити оно на што се залог подијелио или
се од њега одвојило.
• Ако залог пропадне па умјесто њега настане право које га надомјешта (право на накнаду, право
на осигурану суму и др.), заложно право траје даље на том праву.
• Смањење потраживања не доводи до смањења предмета залоге.
120. Изузеци код начела недјељивости
1. “Ако се отуђи дио непокретности који је мањи од 1/5 потраживања, повјерилац се не може
противити отуђењу и ослобађању тог дијела непокретности од заложног права, уколико заложни
дужник да одговарајуће осигурање за тај дио или остатак непокретности пружа довољно осигурање”,
чл. 141/6 ЗСП - а.
2. “Ако се заложена покретна ствар квари или губи на вриједности, па постоји опасност да залог
постане недовољан за осигурање потраживања заложног повјериоца, заложни дужник има право да
захтјева од суда да се залог одмах прода на јавној продаји, односно по тржишној цијени те
одговарајући дио цијене положи код суда ради осигурања повјериочевих потраживања”, чл. 162 ЗСП.
121. Начело официјелности
• ... је правило да се заложни повјерилац, коме заложни дужник није у року платио дуг, може
наплатити из вриједности заложене ствари у судском поступку.
• Огледа се у:
1. Официјелност у односу на постојање и висину потраживања (правоснажна и извршна пресуда као
извршна исправа на основу које се врши намирење) и
2. Официјелност у намирењу – судска јавна продаја.
 • Тенденције у савременом праву: нотарска исправа као јавна, али и извршна или вјеродостојна.
• Ништаве су одредбе о искључењу начела официјелности – договор да се заложни поверилац у
случају неисплате дуга може намирити стицањем права својине на залогу или да ће залогу моћи
продати по унапријед одређеној цени итд. (тзв. Lex commissoria): забрана у моменту закључења
уговора о залози; дозвољеност у моменту доспјелости дужникове обавезе.
122. Изузеци од начела официјелности
• Два су изузетка:
1) вансудским путем се може намирити повјерилац ако је предмет заложног права покретна ствар или
право, а заложни дужник је у писаном облику дао изричито допуштење за такво намирење (чл. 169
ЗСП) и
2) ако је покретна ствар или право дато у залог за осигурање потраживања из трговачког посла, право
на намирење се може остварити вансудским путем ако то није дужник изричито искључио у вријеме
оснивања залога. Ово овлашћење се остварује током јавне продаје у року од 8 дана од упозорења
учињеног дужнику (залогодавцу), ако у датим околностима није прикладнији други начин.
123. Врсте заложног права према предмету
• Према предмету заложно право може бити (чл. 150 ЗСП-а):
1. на покретној ствари,
2. на непокретној ствари и
3. на правима:
а) на хартијама од вриједности које гласе на доносиоца заложно право стиче се као и на
покретним стварима,
б) по наредби заложно право се стиче заложним индосаментом,
в) на хартијама које гласе на име, као и на потраживањима путем уступања ради осигурања и
обавештавањем дужника о том уступању и
г) на осталим правима на начин предвиђен за пренос тих права.
• Регистарско заложно право: на покретним стварима и правима.
124. Врсте заложног права према начину настанка
• Према начину настанка заложно право може бити:
1. уговорно (добровољно заложно право),
2. судско: оснива се на основу одлуке суда донесене у поступку принудног осигурања потраживања
(чл. 151 ЗСП) и
3. законско: законско заложно право уписаће се у катастар непокретности на захтјев заложног
повјериоца (чл. 152 ЗСП). Оснива се по одредбама посебних закона: нпр. ЗОО-а код уговора у привреди
(превозилац на стварима датим ради превоза, складиштар на ускладиштеној роби...); Закона о пореској
управи РС: ПУ на имовини и имовинским правима пореског обвезника (настаје уписом у катастар
непокретности, чл. 68/2)...
125. Хипотека
• Појам: Хипотека је заложно право на непокретности која остаје у државини заложног дужника.
• Предност при намирењу (првенствени ред): ако хипотекарни дужник не испуни своју обавезу о
доспјелости, хипотекарни повјерилац може своје потраживање намирити из вриједности
заложене непокретности прије повјерилаца који на њој немају хипотеку (обични, хирограферни
повјериоци), као и прије повјерилаца који су хипотеку на њој стекли послије њега, без обзира на
промјену власника непокретности.
• Измјена (уступање) првенственог реда хипотеке: хипотекарни повјерилац може уступити своје
мјесто у првенственом реду ако се са тим сагласе други хипотекарни повјериоци на чија права
утиче ова измјена првенственог реда (чл. 138 Закона о премјеру и катастру РС).
126. Забиљежба задржавања првенственог реда хипотеке
• Власник непокретности у случају брисања хипотеке може захтјевати забиљежбу којом задржава
првенствени ред за упис нове хипотеке до висине избрисане хипотеке на период од 3 године од
одобрења забиљежбе.
 • Власник непокретности може захтјевати и упис нове хипотеке за ново потраживање у
првенственом реду и до висине постојеће хипотеке под условом да се стара хипотека брише у
року од 1 годину од уписа нове хипотеке, а у супротном нова хипотека ће се брисати по
службеној дужности.
127. Стицање хипотеке
• Стицање добровољне уговорне хипотеке:
1. Основ стицања: уговор у форми нотарски обрађене исправе (обавезни елементи: ознака
странака, ознака предмета хипотеке и доказ о својини, подаци о саставним дијеловима и
припацима, подаци о потраживању, clausula intbulandi - одредба уговора да ће дужник/треће
лице дозволити упис хипотеке у корист повјериоца; необавезни елементи: изјава залогодвца о
дозволи вансудског намирења, изјава да је обавијештен о посљедицама претходне изјаве – снага
извршне исправе);
2. Начин стицања: упис у катастар непокретности (упис или предбиљежба).
128. Субјекти хипотеке
• Уговорне стране код уговора о хипотеци су:
1. хипотекарни повјерилац и
2. хипотекарни дужник (залогодавац):
а) власник непокретности или носилац права грађења,
б) инвеститор или купац објекта или посебног дијела објекта у изградњи,
в) сувласник на свом идеалном дијелу или сви сувласници за ствар у цјелини и
г) сви заједничари за ствар или право у заједничкој својини.
129. Предмет (објекат) хипотеке
• ... су непоктретности уписане у регистар непокрености, зем.-књиж. тијело у цјелини (не може на
једној парцели која је саставни дио зем.-књиж. тијела све док се та парцела не отпише из
дотадашњег и од ње образује ново зем.- књиж. тијело);
• Непокретности које су у промету и то:
1. Сувласнички (идеални) дио непокретности,
2. Непокретности у заједничкој својини (за оптерећење је потребна сагласност свих заједничара),
3. Стан, пословна просторија или гаража (гаражно мјесто) као посебни дио зграде (етажна својина)
и објекти у изградњи,
4. Бродови и ваздухоплови,
5. Припадак и плодови непокретности док се не одвоје и
6. Право грађења и право на концесију.
130. Непокретности које не могу бити предмет хипотеке
• То су непокретности:
1. које нису у промету и не могу се уновичити у судском поступку,
2. општа добра,
3. јавна добра,
4. објекти саграђени противно закону,
5. пољопривредно земљиште до 5.000 м2, осим код уговорене хипотеке,
6. плодоуживање (ususfructus) и
7. стварне службености.
131. Симултана хипотека
• Симултана (заједничка) хипотека постоји кад је хипотеком оптерећено више непокретности
уписаних у различите земљишно - књижне улошке као да су све заједно једна ствар.
• Повјерилац своје потраживање може намирити из било које непокретности (земљишно -
књижног тијела).
132. Преношење хипотеке (цесија, натхипотека и подхипотека)
• Цесија постоји кад хипотекарни повјерилац своје потраживање према дужнику уступи трећем
лицу, кад на треће лице прелази и хипотека као споредно право.
• Натхипотека (оптерећење саме хипотеке; хипотека на хипотеци) постоји када повјерилац (у
границама свог права на намирење из непокретности) на постојећој хипотеци оснује ново
заложно право у корист трећег лица уз писано обавјештење заложног дужника. Заложни дужник
тад подмирује дуг имаоцу натхипотеке или, уз његов пристанка, свом повјериоцу.
• Подхипотека постоји кад се једна непокретност оптерети ради обезбјеђења два или више
потраживања различитих хипотекарних повјерилаца.
133. Права хипотекарног повјериоца
• Да пренесе потраживање осигурано хипотеком, а тиме се уједно преноси и хипотека (право
располагања),
• да поставља захтјеве потребне ради заштите свог права на хипотеку,
• да од залогодавца захтјева отклањање скривених недостатака (физичких и правних) на предмету
залога или давање другог одговарајућег залога,
• да захтјева намирење: тужба ради добијања извршног наслова, (аctio hipotecaria, забиљежба
хипотекарне тужбе), судска јавна продаја,
• да од залогодавца захтјева да не чини било шта што би угрозило вриједност хипотековане
непокретности, а у супротном да прије доспијећа захтијева принудну наплату хипотекарног
потраживања (право намирења прије доспјелости),
• да захтијева испуљење обавезе дужника, а ако он то не учини, да се путем суда наплати из
предмета хипотеке прије обичних (хирограферних) повјерилаца (право првенства) и
• да од било којег лица које држи хипотековану непокретност захтјева њену продају ради
реализације хипотеке (право сљедовања).
134. Права власника хипотековане непокретности
• Право на државину непокретности: хипотекарни дужник има право да убире и присваја плодове
и друге користи са непокретности или било како да употребљава непокретност,
• право располагања непокретношћу: хипотековани дужник може слободно располагати
непокретношћу (отуђити је, дати у закуп, поклонити, располагати за случај смрти итд.) и
• право да непокретност користи као добар домаћин, односно добар привредник.
135. Престанак хипотеке
1. Престанком осигураног потраживања (исплата, опрост дуга, новација, компензација...),
2. Пропашћу непокретности (експропријација, реална суброгација),
3. Одрицањем заложног повјериоца од хипотеке,
4. Истеком рока и испуњењем раскидног услова,
5. Престанком правног лица као заложног повјериоца,
6. Консолидацијом (исто лице постане ималац права својине и ималац заложног права на истој
ствари) и конфузијом (сједињење потраживања и дуга у истом лицу).