Primer 1.

10 Laki klizač C, na koji dejstvuje vertikalna sila

intenziteta F, može da se kreće duž vertikalne glatke vođice.
Njega održava u ravnoteži laki elastični štap, dužine a,
modula elastičnosti E i dozvoljenog napona σd, kao što je na
slici prikazano. Dimenzionisati elastični štap (naći
nejednakost koja definiše njegov poprečni presek A), a
zatim, smatrajući veličinu A poznatom, odrediti pomeranje
tačke C. Veličine: a, F, γ, σd i E su poznate.
Uravnotežen sistem sila koji dejstvuje na klizač C i određivanje
sile u elastičnom štapu:
F
∑i Y = 0 ⇒ F − S ⋅ sin γ = 0 ⇒ S =
sin γ
.
Drugi uslov ravnoteže ( ∑ X i = 0 ) nije pisan zato što se ne traži reakcija
glatke vođice.
Dimenzionisanje (Određivanje veličine poprečnog preseka A):
S F F F
σ= = , σ ≤ σd ⇒ ≤ σd ⇒ A ≥ .
A sin γ ⋅ A sin γ ⋅ A sin γ ⋅ σ d
U daljem tekstu se veličina A, koja zadovoljava gornju nejednakost, smatra
poznatom.
Određivanje izduženja elastičnog štapa a zatim i pomeranja tačke C:

Izduženje štapa:
S ⋅a F ⋅a
∆l + = = .
A ⋅ E sin γ ⋅ A ⋅ E
Veza između izduženja štapa i pomeranja tačke C vidi se preciznije na slici 2):
∆l + ∆l + F ⋅a
sin γ = ⇒ CC ′ = = .
CC ′ sin γ sin 2 γ ⋅ A ⋅ E
Primer 1.11 Laki kruti štap OC, na koji
dejstvuje vertikalna sila intenziteta F,
može da se obrće oko nepokretnog zgloba
O. Njega u ravnoteži održava vertikalni
elastični štap, modula elastičnosti E i
dozvoljenog napona σd, kao što je na slici
prikazano. Dimenzionisati elastični štap, a
zatim, smatrajući veličinu poprečnog
preseka A poznatom, odrediti pomeranje
tačke C. Veličine: a, l, F, σd i E su
poznate. Uravnotežen sistem sila i spregova koji
dejstvuje na laki kruti štap i određivanje sile
u elastičnom štapu:
∑ M Oi = 0 ⇒ F ⋅ 2a − S ⋅ a = 0 ⇒ S = 2F .
Preostala dva uslova ravnoteže ( ∑ X i = 0 i ∑ Y i = 0 ) nisu pisana zato što
se ne traže reakcije u zglobu.
Dimenzionisanje (Određivanje veličine poprečnog preseka A):
S 2F 2F 2F
σ= = , σ ≤ σd ⇒ ≤ σd ⇒ A ≥ .
A A A σd
 U daljem tekstu veličina A se smatra poznatom.
Određivanje izduženja elastičnog štapa a zatim i pomeranja tačke C krutog
štapa:

Izduženje štapa a samim tim i pomeranje tačke B:

S ⋅ l 2F ⋅ l 2F ⋅ l
∆l + = = ⇒ BB ′ = .
A⋅ E A⋅ E A⋅ E
Veza između pomeranja tačaka B i C:
∆OBB'∼∆OCC' ⇒
CC ′ OC 2a
= = = 2 ⇒ C C ′ = 2 ⋅ BB ′ = 4 F ⋅ l .
BB ′ OB a A⋅ E
Primer 1.12 Laki kruti štap OC, na koji
dejstvuje vertikalna sila intenziteta F, može da
se obrće oko nepokretnog zgloba O. Njega u
ravnoteži održava vertikalni elastični štap,
modula elastičnosti E i dozvoljenog napona σd,
kao što je na slici prikazano. Dimenzionisati
elastični štap, a zatim, smatrajući veličinu
poprečnog preseka A poznatom, odrediti
pomeranje tačke C. Veličine: a, l, F, σd i E su
poznate.
Uravnotežen sistem sila i spregova koji
dejstvuje na laki kruti štap i određivanje sile
u elastičnom štapu:
M
∑ M Oi = 0 ⇒ S ⋅ l sin γ − M = 0 ⇒ S =
l sin γ
.

Preostala dva uslova ravnoteže ( ∑ X i = 0 i ∑ Y i = 0 ) nisu pisana zato što

se ne traže reakcije u zglobu.
Dimenzionisanje (Određivanje veličine poprečnog preseka A):
S M M M
σ= = , σ ≤ σd ⇒ ≤ σd ⇒ A ≥ .
A l sin γ ⋅ A l sin γ ⋅ A l sin γ ⋅ σ d
U daljem tekstu veličina A se smatra poznatom.
Određivanje izduženja elastičnog štapa a zatim i pomeranja tačaka B i C
krutog štapa:

Izduženje štapa:
S ⋅a M ⋅a
∆l + = = .
A ⋅ E l sin γ ⋅ A ⋅ E
Veza između izduženja štapa i pomeranja tačke B vidi se preciznije na slici 2):
∆l + ∆l + = M ⋅a
sin γ = ⇒ BB ′ = .
BB ′ sin γ l sin γ ⋅ A ⋅ E
2

Veza između pomeranja tačaka B i C: ∆OBB'∼∆OCC' ⇒

CC ′ OC 2l
= = = 2 ⇒ C C ′ = 2 ⋅ BB ′ = 2 ⋅ M ⋅ a .
BB ′ OB l l sin 2 γ ⋅ A ⋅ E
Primer 1.13 Laki kruti ugaonik čine vertikalni štap OB dužine l i horizontalni
OC dužine 2l. Na ugaonik u tački C, koji može da se obrće oko nepokretnog
zgloba O, dejstvuje vertikalna sila intenziteta F. Njega u ravnoteži održava
elastični štap, modula elastičnosti E, dužine a i dozvoljenog
napona σd, kao što je na slici prikazano. Dimenzionisati
elastični štap, a zatim, smatrajući veličinu poprečnog preseka
A poznatom, odrediti pomeranje tačke C. Veličine: a, l, F, σd
i E su poznate.

Uravnotežen sistem sila i koji dejstvuje na laki kruti ugaonik i

određivanje sile u elastičnom štapu:
2F
∑ M Oi = 0 ⇒ S ⋅ l sin β − F ⋅ 2l = 0 ⇒ S = sin β
.

Preostala dva uslova ravnoteže (∑ X i = 0 i ∑ Y i = 0)

nisu pisana zato što se ne traže reakcije u zglobu.
Dimenzionisanje (Određivanje veličine poprečnog preseka A):
S 2F 2F
σ= = ≤ σ ⇒ A ≥ .
A sin β ⋅ A sin β ⋅ σ d
d

U daljem tekstu se veličina A, koja zadovoljava gornju nejednakost, smatra

poznatom.
Određivanje izduženja elastičnog štapa a zatim i pomeranja tačaka B i C
lakog krutog ugaonika:

Izduženje štapa:
S ⋅a 2F ⋅ a
∆l + = = .
A ⋅ E sin β ⋅ A ⋅ E
Veza između izduženja štapa i pomeranja tačke B vidi se preciznije na slici 2):
∆l + ∆l + = 2 F ⋅ a .
sin β = ⇒ BB′ =
′ sin β sin β ⋅ A ⋅ E
2
BB
Veza između pomeranja tačaka B i C: ∆OBB'∼∆OCC' ⇒
CC ′ OC 2l
= = = 2 ⇒ C C ′ = 2 ⋅ BB ′ = 4 F ⋅ a .
BB ′ OB l sin 2 β ⋅ A ⋅ E
Primer 1.14 Laki klizač C, na koji dejstvuje
vertikalna sila intenziteta F, može da se kreće
duž vertikalne glatke vođice. Njega održavaju u
ravnoteži laki elastični štapovi 1 i 2,
kao što je na slici prikazano. Površine
poprečnih preseka štapova definiše
veličina A, modul elastičnosti je E a
dužine štapova iznose a i b. Tempera-
tura oba štapa je povišena za ∆t a
koeficijent toplotnog širenja je α.
Odrediti napone u elastičnim
Uravnotežen sistem sila koji dejstvuje
štapovima? Veličine: a, b, β, γ, A, F,
na klizač i dobijanje statičke jednačine
α, ∆t i E su poznate.
u kojoj su jedine nepoznate sile u elastičnim štapovima
∑ Yi = F − S1 ⋅ cos β − S 2 ⋅ sin γ = 0 ⇒ S1 cos β + S 2 sin γ = F ...(1)
r r
Smerovi sila S1 i S 2 su u skladu sa pretpostavkom da je
štap 1 pritisnut silom intenziteta S1, a štap 2 zategnut
silom intenziteta S2.
Drugi uslov ravnoteže ( ∑ X i = 0 ) nije pisan zato što se ne traži reakcija
glatke vođice.
Određivanje geometrijskog uslova deformacije (GUD-a) i dopunske
jednačine dobijene na osnovu njega

Zbog pretpostavke da će se tačka C pomeriti naviše, GUD će u ovom slučaju

−
predstavljati vezu između skraćenja štapa 1 (veličine ∆l1 ) i izduženja štapa 2
+
(veličine ∆l2 ).
+ ∆l 2+ ∆l 2+
Povezanost veličina CC ' i ∆l2 (Slika 2): sin γ = ⇒ CC ' = .
CC ' sin γ
− ∆l1− ∆l1−
Povezanost veličina CC ' i ∆l1 (Slika 4): cos β = ⇒ CC ' = .
CC ' cos β
Izjednačavanjem poslednjih jednakosti dobija se GUD:
∆l 2+ ⋅ cos β = ∆l1− ⋅ sin γ...(*)
S obzirom da je štap 1 po našoj pretpostavci pritisnut i zagrejan, njegovo
skraćenje je: Sa
∆l1− = 1 − aα∆t.
2 AE
S obzirom da je štap 2 po našoj pretpostavci zategnut i zagrejan, njegovo
izduženje je: S b
∆l 2+ = 2 + bα∆t.
AE
Uvrštavanjem poslednjih jednakosti u GUD (*) dobija se dopunska jednačina:
 S 2b   Sa 
 + bα∆t  cos β =  1 − aα∆t  sin γ...(2)
 AE   2 AE  Konačna rešenja:
Statička jednačina (1) i dopunska jednačina (2) predstavljaju sistem od dve je-
dnačine sa dve nepoznate. Njihovim rešavanjem dobijaju se nepoznate S1 i S 2 :
bF cos β + AEα∆t sin γ (b cos β + a sin γ ) S1
S1 = 2 ⇒ σ = − ,
2b cos β + a sin γ
2 2 1
2A
aF sin γ − 2 AEα∆t cos β(b cos β + a sin γ ) S2
S2 = ⇒ σ = .
2b cos β + a sin γ
2 2 2
A
Pošto je rešenje za silu S1 predznaka +, tačna je pretpostavka da je štap 1
pritisnut. Zbog činjenice da je štap 1 pritisnut, u izrazu za napon u tom štapu,
dodat se predznak -.
Primer 1.15 Laki kruti štap OC, na koji
dejstvuje vertikalna sila intenziteta F,
može da se obrće oko nepokretnog zgloba
O. Njega u ravnoteži održavaju laki
elastični štapovi 1 i 2, kao što je na slici
prikazano. Površine poprečnih preseka
štapova iznose A, modul elastičnosti je E
a dužine štapova iznose l. Temperatura
štapa 1 je povišena za ∆t a koeficijent
toplotnog širenja je α. Odrediti napone u
elastičnim štapovima? Veličine: a, F, A, l,
α, ∆t i E su poznate. Uravnotežen sistem sila koji dejstvuje na krutu
štap i dobijanje statičke jednačine u kojoj su
jedine nepoznate sile u elastičnim štapovima
∑ M Oi = 0 ⇒ F ⋅ a − S1 ⋅ 2a − S 2 ⋅ a = 0 ⇒
2 S1 + S 2 = F ...(1)

r r
Smerovi sila S 1 i S 2 su u skladu sa pretpostavkom da je
štap 1 zategnut silom intenziteta S1, a štap 2 pritisnut silom intenziteta S2.
 Preostala dva uslova ravnoteže (∑ X i = 0 i ∑ Y i = 0 ) nisu pisana zato
što se ne traže reakcije u zglobu.
Određivanje geometrijskog uslova deformacije (GUD-a) i dopunske
jednačine dobijene na osnovu njega
Zbog pretpostavke da će se štap
pomeriti naniže, GUD će u ovom
slučaju predstavljati vezu između
+
izduženja štapa 1 (veličine ∆l1 )
i skraćenja štapa 2 (veličine ∆l2− ).
Veza između pomeranja tačaka B i C:
CC ′ OC 2a
∆OBB'∼∆OCC' ⇒ = = =2
BB′ OB a
⇒ CC ′ = 2 ⋅ BB ′...(*)
CC ' = ∆l1+ , zbog pomeranja tačke C u pravcu štapa 1 pre deformacije
BB ' = ∆l 2− , zbog pomeranja tačke B u pravcu štapa 2 pre deformacije
Uvrštavanjem poslednjih jednakosti u jednakost (*) dobija se GUD:
∆l1+ = 2∆l 2− ...(**)
S obzirom da je štap 1 po našoj pretpostavci zategnut i zagrejan, njegovo
izduženje je: + S1l
∆l1 = + lα∆t.
AE
S obzirom da je štap 2 po našoj pretpostavci samo pritisnut, njegovo skraćenje
je: S l
∆l 2− = 2 .
AE
Uvrštavanjem poslednjih jednakosti u GUD (**) dobija se dopunska jednačina:
S1l S l
+ lα∆t = 2 2 ...(2)
AE AE
Konačna rešenja:
Statička jednačina (1) i dopunska jednačina (2) predstavljaju sistem od dve je-
dnačine sa dve nepoznate. Njihovim rešavanjem dobijaju se nepoznate S1 i S 2 :
2 F − AEα∆t
S1 = , Pošto je rešenje za silu S 2 predznaka +, tačna je pretposta-
5 vka da je štap 2 pritisnut. Zbog činjenice da je štap 2 priti-
F + 2 AEα∆t
S2 = . snut, u izrazu za napon u tom štapu, dodaće se predznak -.
5
Konačno, na osnovu dobijenih sila S1 i S 2 , naponi u elastičnim štapovima su:
S 2 F − AEα∆t S F + 2 AEα∆t
σ1 = 1 = , σ2 = − 2 = − .
A 5A A 5A
Primer 1.16 Laki kruti štap OC, na koji dejstvuje vertikalna sila intenziteta F,
može da se obrće oko nepokretnog zgloba O. Njega u ravnoteži održavaju
laki elastični štapovi 1 i 2, kao što je na slici
prikazano. Površine poprečnih preseka
štapova definiše veličina A, dužine štapova
iznose a i b a modul elastičnosti je E.
Temperatura štapa 2 je povišena za ∆t a
koeficijent toplotnog širenja je α. Odrediti
napone u elastičnim štapovima? Veličine: a,
b , F, β, γ, l, A, α, ∆t i E su poznate.
Uravnotežen sistem
sila koji dejstvuje na krutu štap i dobijanje
statičke jednačine u kojoj su jedine
nepoznate sile u elastičnim štapovima
∑ M Oi = S1 ⋅ l sin γ + S 2 ⋅ 2l sin β − F ⋅ 2l = 0
⇒ S1 sin γ + 2 S 2 sin β = 2 F ...(1)
r r
Smerovi sila S 1 i S 2 su u skladu sa pretpostavkom da je
štap 1 zategnut silom S1, a štap 2 pritisnut silom S2.
Preostala dva uslova ravnoteže (∑ X i = 0 i ∑ Y i = 0 ) nisu pisana zato
što se ne traže reakcije u zglobu.
Određivanje geometrijskog uslova deformacije (GUD-a) i dopunske
jednačine dobijene na osnovu njega

Zbog pretpostavke da će se štap

Veza između pomeranja tačaka B i C:
pomeriti naniže, GUD će u ovom CC ′ OC 2l
slučaju predstavljati vezu između ∆OBB'∼∆OCC' ⇒ = = =2
+ BB′ OB l
izduženja štapa 1 (veličine ∆l1 )
i skraćenja štapa 2 (veličine ∆l2− ). ⇒ CC ′ = 2 ⋅ BB ′...(*)
+ −
Povezanost veličina BB' i ∆l1 (Slika 2), kao i CC ' i ∆l 2 (Slika 3):
∆l1+ ∆l1+ ∆ −
∆ −
sin γ = ⇒ BB ′ = l l
, sin β = 2 ⇒ CC ' = 2 .
BB ′ sin γ CC ' sin β
− +
Uvrštavanjem ovih jednakosti u (*) dobija se ∆l 2 ⋅ sin γ = 2 ⋅ ∆l1 ⋅ sin β...(**)
S obzirom da je štap 1 po našoj pretpostavci samo zategnut, njegovo izduženje
je: + S1 a
∆l1 = .
2 AE
S obzirom da je štap 2 po našoj pretpostavci pritisnut i zagrejan, njegovo
skraćenje je: S b
∆l 2− = 2 − bα∆t.
AE
Uvrštavanjem poslednjih jednakosti u GUD (**) dobija se dopunska jednačina:
 S 2b  S1a
 − b α ∆ t  sin γ = sin β...(2)
Konačna rešenja:  AE  AE
Statička jednačina (1) i dopunska jednačina (2) predstavljaju sistem od dve je-
dnačine sa dve nepoznate. Njihovim rešavanjem dobijaju se nepoznate S1 i S 2 :
F − AEα∆t sin β 2 aF sin β + bAE α ∆ t sin 2
γ
S1 = 2b sin γ , S2 = .
b sin 2 γ + 2a sin 2 β b sin γ + 2a sin β
2 2

Pošto je rešenje za silu S 2 predznaka +, tačna je pretpostavka da je štap 2

pritisnut. Zbog toga u izrazu za napon u tom štapu, dodaće se predznak -.
Konačno, na osnovu dobijenih sila S1 i S 2 , naponi u elastičnim štapovima su:
S1 b sin γ ( F − AEα∆t sin β ) S 2 aF sin β + bAE α ∆ t sin 2
γ
σ1 = = −
A(b sin 2 γ + 2a sin 2 β)
σ = − =
( )
, 2 .
2A 2
A A b sin 2
γ + 2 a sin 2
β
Primer 1.17 Laki kruti ugaonik, na koji dejstvuje vertikalna sila intenziteta F,
može da se obrće oko nepokretnog zgloba O. Njega u ravnoteži održavaju laki
elastični štapovi 1 i 2, kao što je na slici prikazano. Površine poprečnih preseka
štapova definiše veličina A, modul elastičnosti je E a dužine štapova su a.
Odrediti napone u elastičnim štapovima? Veličine: a, F, β, l, A i E su poznate.
Uravnotežen sistem sila koji dejstvuje na laki krutu ugaonik i dobijanje
statičke jednačine u kojoj su jedine nepoznate sile u elastičnim štapovima

∑ M Oi = 0 ⇒ S 1 ⋅ l sin β + S 2 ⋅ 2l cos β − F ⋅ l = 0

⇒ S1 sin β + 2 S 2 cos β = F ...(1)

r r
Smerovi sila S 1 i S 2 su u
skladu sa pretpostavkom da
je štap 1 zategnut silom S1, a
štap 2 pritisnut silom S2.

Preostala dva uslova ravnoteže (∑ X i = 0 i ∑ Yi = 0 ) nisu pisana zato

što se ne traže reakcije u zglobu.
 Određivanje geometrijskog uslova deformacije (GUD-a) i
dopunske jednačine dobijene na osnovu njega

Zbog pretpostavke da će se ugaonik malo zakrenuti oko nepokretnog zgloba u

smeru kazaljke na satu , GUD će u ovom slučaju predstavljati vezu između
+ −
izduženja štapa 1 (veličine ∆l1 ) i skraćenja štapa 2 (veličine ∆l2 ).
Veza između pomeranja tačaka B i C:
CC ′ OC 2l
∆OBB'∼∆OCC' ⇒ = = = 2 ⇒ CC ′ = 2 ⋅ BB ′...(*)
BB′ OB l
 +
Povezanost veličina BB' i ∆l1 (Sl. 2):
∆l1+ ∆l1+
sin β = ⇒ BB′ = .
BB ′ sin β

−
Povezanost veličina CC ' i ∆l 2 (Sl. 1):
∆l 2− ∆l 2−
cos β = ⇒ CC ' = .
CC ' cos β
− +
Uvrštavanjem poslednjih jednakosti u (*) dobija se ∆l 2 ⋅ tan β = 2 ⋅ ∆l1 ...(**)
S obzirom da je po pretpostavci štap 1 zategnut a štap 2 pritisnut imamo da je:
+ S1 a − S2a S2a S1 a
∆l1 = , ∆l 2 = ⇒ tan β = 2 ...(2)
AE 3 AE 3 AE AE Konačna rešenja:
Rešavanjem sistema statičke (1) i dopunske jednačine (2), dobija se:
sin β 6 cos β S1 S2
S1 = F , S = F ⇒ σ = = ..., σ = − = ...
1 + 11cos 2 β 1 + 11cos 2 β
2 1 2
A 3A