Mehanika Otpornost PDF

Otpornost materijala
Osnovni pojmovi, spoljašnje i

unutrašnje sile, definicije napona i
deformacije, vrste naprezanja
Osnovni pojmovi
 Kruto telo
Rastojanje ma koje 2 tačke je stalno,
ne menja se,
telo se ne deformiše
predmet proučavanja mehanike
 Čvrsto telo
Rastojanje ma koje 2 tačke se menja pod dejstvom sila,
realna tela koja mogu da se deformišu
menjaju svoj oblik i veličinu
PREDMET IZUČAVANJA OTPORNOSTI MATERIJALA
10/24/2009
Predmet izučavanja
otpornosti materijala - vrste čvrstih tela
a
 Štap
b
 Ploča
 Ljuska
d
d << a
 Masiv d << b
Štap
 Telo čija je dužina znatno Prema obliku
veća od njegovih dimenzija  Prav ili
poprečnog preseka
 Kriv
Prema poprečnom preseku
poprečni presek
 Pun (masivan)
 Tankozidni sa otvorenim ili
zatvorenim profilom
težište preseka
osa štapa
2
10/24/2009
Zadatak otpornosti materijala

 Proračun čvrstoće
OdreĎivanje dimenzija elemenata, zavisno od odabranog
materijala,
koji isključuju mogućnost loma
 Proračun krutosti (deformabilnosti)

Dimenzije koje obezbeĎuju deformacije u odreĎenim granicama
OdreĎivanje deformacija tog elementa pod opterećenjem
 Proračun stabilnosti
Da element pod opterećenjem zadrži prvobitni oblik u eksploataciji
i ne izgubi stabilnu ravnotežu
Osnovne pretpostavke
otpornosti materijala
 Neprekidnost materijala
 Homogenost materijala
 Izotropnost materijala (u svim
pravcima)
 Elastičnost materijala
3
10/24/2009
Podela sila koje deluju
 Spoljašnje
 Unutrašnje
Osnovne pretpostavke
otpornosti materijala
 Pretpostavka o linearnoj zavisnosti

napona i deformacija (Hukov zakon)
 Princip početnih dimenzija (deformacije
su male)
 Princip nezavisnosti dejstva sile
(superpozicije)
 Princip Sen-Venana
4
10/24/2009
Spoljašnje sile se dele:

 Aktivne
 Reaktivne
Po mestu delovanja Po karakteru dejstva

 zapreminske  statičke
 površinske  dinamičke
 linijske  udarne
 koncentrisane
Spoljašnje i unutrašnje sile

z
FU
 Telo je u ravnoteži kada na

+
njega deluju dve sile jednakih
z
FU
veličina, kolinearne i suprotnih
L
I I I I I I
smerova
 Prema zakonu akcije i reakcije:
Usled dejstva tereta, G
G
spoljašnjih sila, pojaviće se G
sile koje se odupiru dejstvu

spoljašnjih sila - unutrašnje Szi = G - Fu = 0
sile
5
10/24/2009
Naprezanja, naponi i deformacije

 Kada čvrsto telo napadaju spoljašnje
sile kažemo da je NAPREGNUTO ili u
stanju naprezanja
 Pod uticajem spoljnih sila telo donekle
menja svoj oblik i zapreminu
DEFORMIŠE SE
Osnovne vrste naprezanja:

 Aksijalno naprezanje
 Smicanje
 Uvijanje
 Savijanje
 Izvijanje
6
10/24/2009
Aksijalno naprezanje
 Zatezanje +F
Pritisak
z
F +F
izazivaju sile
kolinearne sa osom
štapa ili više sila čija -F
-F
F
je rezultanta u
pravcu ose štapa
Smicanje
 Ako deluju samo

transferzalne +F
(poprečne) sile,
naprezanje je čisto
smicanje
-F
7
10/24/2009
Uvijanje - torzija
 Ako u preseku deluje

samo moment torzije
naprezanje je čisto -F
uvijanje - torzija
A mt
mA B
+F
Savijanje
 Ako u preseku deluje

samo moment
savijanja naprezanje je
čisto savijanje
A
mA B
mB
8
10/24/2009
Izvijanje
+F  Ako je štap napregnut
aksijalnim silama a poprečni
presek štapa mali u odnosu
na dužinu štapa (vitki
štapovi) nastaće slučaj
izvijanja vlakana, jer vlakna
prelaze u krive linije
-F
Savijanje proste grede silama

 Savijanje i smicanje
Postojanje momenta savijanja
izaziva savijanje
Postojanje transverzalne sile - izaziva
smicanje
F1 F2
A B
9
10/24/2009
Savijanje konzole silom

 Savijanje i smicanje
Postojanje momenta savijanja
izaziva savijanje
Postojanje transverzalne sile - izaziva
smicanje
F
A
Uvijanje konzole silom na kraku

 Savijanje, uvijanje i
smicanje
F Postojanje momenta
uvijanja izaziva uvijanje
B Postojanje momenta
A savijanja izaziva savijanje
Postojanje transverzalne
sile - izaziva smicanje
10
10/24/2009
Unutrašnje sile. Metoda preseka

 Preseći telo zamišljenom ravni na mestu gde
treba odrediti unutrašnje sile
 Odbaciti jedan deo
 Dejstvo odbačenog dela zameniti silama
 Postaviti statičke jednačine ravnoteže
 Odrediti unutrašnje sile, komponente glavnog
vektora i glavnog momenta

 Preseći telo zamišljenom ravni na mestu gde
treba odrediti unutrašnje sile
F1
Fn
I II
Fo
F2
F3 Fm
11
10/24/2009

 Odbaciti jedan deo
 Dejstvo odbačenog dela zameniti silama
F1
I
F2
F3

 Postaviti statičke jednačine ravnoteže
 Odrediti unutrašnje sile, komponente glavnog
vektora i glavnog momenta
F1
SFx = 0
SFy = 0 FR
I SFx = 0
F2
SM x = 0
F3 SM y = 0 MR
SM z = 0
12
10/24/2009
y y
F1
My Fn
Fy M x x x
Fx
I z M z Fz z
C Fz M z Fy II Fo
Fx
F2 Mx
My
F3 Fm
Naponi, sile u preseku

 Odnos unutrašnje
F1 sile i površine na
koju ona deluje,
I DA n mera intenziteta sile,
M a DF
je srednji napon psr
F2  Ukupan napon p je
F3
t
vektor kolinearan je
p sr =
DF
p = lim
DF
=
dF sa vektorom sile F
DA DA 0 DA dA
13
10/24/2009
Napon
 Odnos unutrašnje sile DF koja deluje na površinu
DA preseka opterećenog tela, ako veličina ove
površine teži ka nekoj graničnoj vrednosti - ako
ovu površinu smanjujemo do beskonačno malih
dimenzija, sužavajući njenu konturu oko tačke
M.
 Granična vrednost ovog odnosa, koju definiše
intenzitet unutrašnjih sila koje deluju na datu
površinu u posmatranoj tački M, zove se NAPON.
Naponi, normalni i tangencijalni
F1
M
I DA s n
t a
F2 p
 Normalni napon s
t (sigma) - izduženje
F3
ili skraćenje
Tangencijalni napon
s t 
2 2
p= +
t (tau)
14
10/24/2009
Geometrijske karakteristike
poprečnog preseka
Geometrijske karakteristike
poprečnog preseka
 Površina poprečnog preseka

 Statički moment poprečnog preseka
 Momenti inercije poprečnog preseka
1
10/24/2009
Površina poprečnog preseka

y A
2
A2 A1 , A2 , A3 , . . . An
C2
C5
1
Cn
A1 C Ck C n
1 C n-1 An
C3
3 A3 x
C1x1; y1 C1x2 ; y2  C1x3 ; y3  . . . Cn xn ; yn 
Površina poprečnog preseka

n
A   Ai  A1  A2  A3  . . .  An
i 1
A   dA
A
Dimenzija L  2
Jedinica m  2
2
10/24/2009
Statički moment površine za osu

y
A S x   ydA
x dA A
S y   xdA
r
x A
Dimenzija L 
3
Jedinica m  3
Statički moment
Za složenu površinu koja se sastoji od više prostih

površina, statički moment za neku osu jednak je zbiru
statičkih momenata pojedinih prostih površina u
odnosu na istu osu
n
S x   ydA   ydA   ydA   ydA  ...   ydA  A1 y1  A2 y2  ... An yn   Ai yi
A 1 2 3 n i 1
n
S y   xdA   xdA   xdA   xdA  ...   xdA  A1 x1  A2 x2  ...  An xn   Ai xi
A 1 2 3 n i 1
3
10/24/2009
Koordinate težišta
y
 xdA Sy
A xC  A

x dA
 dA
A
A
C
 ydA
r
y Sx
yC yC  A

 dA
A
A
x
xC
Po Varinjonovoj teoremi:
(moment rezultante jednak je zbiru momenata komponenata)
Primer :
6
2
2
R2
4
10/24/2009
Brojni primer:
6
y
3
C1
2
C3 1 x
4
C2
0.67
R2
2
A1  12 C1 3;1
A2  6 C 22;  0.67 
A3  6,28 C1  0.85; 0
Brojni primer:
A  A1  A2  A3  12  6  6.28  24,28 cm 2
S x1  A1 y1  12 1  12 cm 3 S y1  A1 x1  12  3  36 cm 3
S x 2  A2 y2  6  (0.67)  4.02 cm 3 S y 2  A2 x2  6  2  12 cm 3
S x 3  A3 y3  6.28  0  0 cm 3 S y 3  A3 x3  6.28  (0.85)  5.34 cm 3
S x  S x1  S x 2  S x3  12  4.02  0  7.98 cm3

S y  S y1  S y 2  S y 3  36  12  5.34  42.66 cm3
5
10/24/2009
Brojni primer:
y h
C1
C x
C3 x
C2
Sy 42.66
xC   1.75 cm
A 24.28
Sx 7.98
yC    0.32 cm
A 24.28
Karakteristike statičkih
momenata poprečnog preseka
 Za osu simetrije statički moment površine jednak

je nuli jer ova osa prolazi kroz težište.
 Ako površina ima dve ose simetrije ili više takvih
osa, težište se nalazi u presečnoj tački tih osa
 Kososimetrične površine imaju težište u tački
kose ose simetrije
 Ako osa prolazi kroz težište statički moment
površine za tu osu jednak je nuli
6
10/24/2009
Momenti inercije ravnih povšina
2 2
 Aksijalni moment inercije I x   y dA I y   x dA
A A
 Centrifugalni moment inercije I xy   xydA

A
 Polarni moment inercije I o   r dA

A
Aksijalni moment inercije

y
x dA
r
y I x   y 2 dA I y   x 2 dA
O A A
Aksijalni moment inercije površine predstavlja zbir proizvoda

svih elementarnih površina i kvadrata njihovih rastojanja od
odgovarajuće ose u ravni te površine
Dimenzija L 
4
Jedinica m  4
7
10/24/2009
Centrifugalni moment inercije

y
A
I x y   x y dA
x dA A
r
y
O
x
Centrifugalni moment površine predstavlja zbir proizvoda

svih elementarnih površina i oba njihova rastojanja od osa
u ravni te površine
Dimenzija L 4
Jedinica m  4
Polarni moment inercije

y
A I O   r 2 dA
A
x dA
r  x2  y2
2
r
y  
I O   x 2  y 2 dA   x 2 dA   y 2 dA  I x  I y
A A A
O
x
Polarni moment inercije u odnosu na pol O u ravni te

površine predstavlja proizvod svih elementarnih površina i
m 
kvadrata njihovih rastojanja od tog pola
Dimenzija L 4
Jedinica
4
8
10/24/2009
Karakteristike momenata inercije
 Aksijalni i polarni moment inercije su uvek

pozitivni
 Centrifugalni moment inercije može biti veći,
manji ili jednak nuli
 Svaka površina ima bar jedan par osa za koje je
centrifugalni moment inercije jednak nuli
Znak polarnog momenta inercije
y y
Ixy>0
Ixy<0 x
Ixy>0
y
x
Ixy<0
Ixy<0
x
Ixy>0
9
10/24/2009
Momenti inercije za paralelno pomeren

koordinatni sistem (Štajnerova teorema)
 Moment inercije za ose y x x=a+ x

a
A
težišne xOh x x dA
h
I x  h 2 dA O1 h
A
C y
Ih   x dA
2
y=b+ h
b
A x
O
I xh   xh dA
A
Ako osa prolazi kroz težište statički
moment površine za tu osu jednak je nuli

y x x=a+ x
a
A
U izrazima za
momente inercije x x dA
za X i Y osu h
vrednosti O1 h
koordinata x i y
C y
zamenjujemo
vrednostima, y=b+ h
b
prema slici O x
x  a  x y  b h
10
10/24/2009

y b h
I x   y 2 dA   b  h  dA
2
A A
I x  h dA  2b hdA  b 2  dA
2
A A A
I x  Ix  2b Sx  b A 2
Ako osa prolazi kroz težište statički moment površine

za tu osu jednak je nuli, a b je udaljenost x ose od
paralelne težišne ose z
I x  Ix  b 2 A

x  a x
I y   x 2 dA   a  x  dA
2
A A
I y   x 2 dA  2a  xdA  a 2  dA  Ih  2a Sh  a 2 A
A A A
Ako osa prolazi kroz težište statički moment površine

za tu osu jednak je nuli, a b je udaljenost x ose od
paralelne težišne ose z
I y  Ih  a 2 A
11
10/24/2009

x  a  x y  b h
I x y   xydA   a  x b  h dA

A A
I x y   xh dA  a hdA  b  xdA  ab  dA
A A A A
I xy  Ixh  aSx  b Sh  abA

Ako osa prolazi kroz težište statički moment površine za tu
osu jednak je nuli, a b je udaljenost x ose od paralelne
težišne ose z, dok je a udaljenost yose od paralelne težišne
ose h,
I xy  Ixh  abA

y x x=a+ x
 Kada se koordinatni a
A
početak sistema xO1h
x x dA
poklapa sa težištem tada
su ose x i h težišne ose h
 Statički moment za težišne
O1 h
ose jednak je nuli, a C y
koordinate
y=b+ h
b
yc  b; xc  a O x
Sx  Sh  0
12
10/24/2009

 Momenti Ix , Ih i Ixh y x x=a+ x

a
A
sopstveni momenti x
x dA
inercije
h
Proizvod površine O1 h
preseka i udaljenosti od C y
ose – osa naziva se
y=b+ h
položajni moment
b
O x
inercije
b 2 A, a 2 A, abA

kada su x, h težišne
 Momenti inercije za y
a
x ose
težišne ose xOh A
nazivaju se sopstveni x
momenti inercije
x=a O1 dA h
 Momenti inercije za C
vantežišne ose jednaki y
y=b
su zbiru sopstvenih
b
O x
momenata inercije i
položajnih momenata
inercije
13
10/24/2009

xa y b
Za težišne ose x, h za paralelno pomeren koordinatni sistem
izrazi za momente dobijaju oblik
I x  Ix  b 2 A
I y  Ih  a 2 A
I xy  Ixh  abA
Moment inercije za paralelno pomeren koordinatni sistem
jednak je zbiru sopstvenog momenta inercije(uvek za
težišne ose) i položajnog momenta inercije

 Moment inercije za vantežišne paralelne ose

jednak je zbiru sopstvenih momenata inercije
(težišnih) i položajnih momenata inercije
I x  I x  yC2 A
I y  Ih  xC2 A Napomena: rastojanja xc i yc
uzimati sa svojim znakom
I xy  I xh  xC yC A
14
10/24/2009

 Moment inercije za paralelne težišne ose jednak je

razlici momenata inercije za vantežišne paralelne
ose i položajnih momenata inercije
I x  I x  yC2 A
Ih  I y  xC2 A Napomena: rastojanja xc i yc
I xh  I xy  xC yC A
Momenti inercije za zaokrenuti

koordinatni sistem (za težišne ose)
y
A
u
 Poznati su momenti
inercije za težišne
x dA v
ose xCy Ix, Iy, Ixy u v
y
j N
 Za neki zaokrenuti M
za ugao j j
P
Q x
koordinatni sistem C
uCv treba odrediti

momente inercije Iu,
Iv, Iuv
15
10/24/2009

y
u x dA
u v
y
j N v
M
j
Q x
P
C
u  MN  CM  PQ  CM  y sin j  x cos j
u  SQ  NQ  SQ  MP  y cos j  x sin j

Koristeći transformaciju koordinata dobijaju se:
I u   v 2 dA    y cos j  x sin j  dA  cos 2 j  y 2 dA  sin 2 j  x 2 dA  2 sin j cos j  xydA

2
A A A A A
I u  I x cos j  I y sin j  I xy 2 sin j cos j

2 2
I v   u 2 dA    y sin j  x cos j  dA  sin 2 j  y 2 dA  cos 2 j  x 2 dA  2 sin j cos j  xydA

2
A A A A A
I v  I x sin 2 j  I y cos 2 j  I xy 2 sin j cos j

 
 
I uv   uvdA  sin j cos j   y 2 dA   x 2 dA   cos 2 j  sin 2 j xydA
A A A 
I uv  I x  I y sin j cos j  I xy cos 2 j  sin 2 j 
16
10/24/2009
Momenti inercije za za okrenuti

Kako je:
cos 2 j 
1
1  cos 2j , sin 2 j 
1
1  cos 2j ,
2 2
2 sin j cos j  sin 2j cos 2 j  sin 2 j  cos 2j
Izrazi za izračunavanje težišnih momenata inercije za zaokrenute ose sada su
Iu 
1
I x  I y   1 I x  I y cos 2j  I xy sin 2j
2 2
1
I x  I y  1 I x  I y cos 2j  I xy sin 2j
Iv 
2 2
I uv  I x  I y sin 2j  I xy cos 2j
1
2
Ako su poznati momenti inercije za jedan par težišnih osa bez integraljenja
mogu se izračunati momenti inercije za zaokrenute težišne ose
Glavni momenti
inercije i glavne ose inercije
Kako se drugi izraz za moment može dobiti iz prvog zamenom j sa j+90o
analiziraju se drugi i treći izraz
1
  
1

I u  I x  I y  I x  I y cos 2j  I xy sin 2j
2 2
1
 
I uv  I x  I y sin 2j  I xy cos 2j
2
Navedeni izrazi su neprekidne funkcije ugla j pa se mogu odrediti ekstremne

vrednosti:
 I x  I y sin 2j  2 I xy cos 2j  0

dI u
dj
argument j koji zadovoljava ovu jednačinu obeležimo sa a
 I x  I y sin 2  2I xy cos 2  0 : cos 2

 2 I xy
tg 2 
Ix  Iy
17
10/24/2009
Glavni momenti
Ugao  određuje položaj glavnih težišnih osa  2 I xy
tg 2 
1 Ix  Iy Ix  Iy
cos 2  
 1  tg 2 2  I  I y   4 I xy2
2
2
x
2
tg
tg 2  2 I xy 1 tg 2
sin 2  
 1  tg 2 2  I x  I y   4 I xy
2 2 2
I max  I1 
1
I x  I y  1 I x  I y   4 I xy2
2
2 2
I min  I 2 
1
I x  I y  1 I x  I y   4 I xy2
2
2 2
I uv j   I12  0
Glavni momenti
 Za težišne ose za koje aksijalni momenti inercije
imaju ekstremne vrednosti, centrifugalni moment
inercije je jednak nuli.
 I obrnuto ako je za dve upravne težišne ose
centrifugalni moment inercije jednak nuli, onda
aksijalni momenti za te ose imaju ekstreme
18
10/24/2009
Elipsa inercije (2)

Za površinu A poznate su glavne težišne ose y
(1) i (2) i glavni težišni momenti inercije I1 i I2 . u
Za proizvoljnu težišnu osu u pod uglom j dobija
se j
I u  I1 cos 2 j  I 2 sin 2 j
Deljenjem leve i desne strane sa
površinom A dobija se
N(x,y)
i1
I1 I2
i1  , i2 
A A
y
C
Poluprečnici inercije za glavne ose x
(1)
i1
Iu Poluprečnik inercije za osu u x
iu 
A
i2
i2
iu  i1 cos j  i2 sin j 2 2
Momenti inercije pravougaonika

A  bh, xC  b2 , yC  h2
y x dx
h h
bh 3
Ix  y dA  b  y 2 dy  , dA  bdy
2
A 0
3
b
hb 3
Iy  x dA  h  x 2 dx  , dA  hdx
2
A 0
3
b h
b2 h 2b 2
I xy   xydA   b
2 ydA 
2  ydy  4
, dA  bdy
C x A 0 0
h
Za težišne ose x i h
dy
bh3 h 2 bh3
yC
I x  I x  yC2 A   bh 
3 4 12
y
hb3 b 2 hb3
Ih  I y  xC2 A   bh 
xC x 3 4 12
b h 2b 3 b h
Ixh  I xy  xC yC A   bh  0
4 22
19
10/24/2009
Momenti inercije i elipsa inercije

pravougaonika
y
iy Za težišne ose obeležene sa x i y
D momenti inercije iznose:
bh3 b3h
Ix  , Iy  , I xy  0
iD 12 12
Poluprečnici inercije su
ix
C x bh 3
h
2
Ix 12  h  3 h  0,29h
ix  i1  
A bh 12 6
T
b3h
2
Iy 12  b  3 b  0,29b
i y  i2  
A bh 12 6
Za proizvoljnu osu tangenta paralelna sa

b odabranom osom, i rastojanje od C do tačke dodira
tangente T je iD.
I D  A  iD2
Podaci iz tablica za krug
D 2
y A  r 2
4
R
C x D 4 r 4
Ix  Iy    0,0491D 4  0,7854r 4
64 4
D I xy  0
D r
ix  i y  
4 2
20
10/24/2009
Podaci iz tablica za polovinu kruga

D 2 r 2
A 
8 2
y 4r
e1   0.2122 D; e2  r  e1  0.2878D
3
R  8  4
Ix      r  0.1098r  0.0069 D
4 4
e2
C x  8 9 
e1
x1 r 4 D 4
Iy    0.392r 4  0.025D 4
8 128
r 4 D 4
I x1    0.392r 4  0.025D 4
8 128
Postupak pri određivanju momenata

inercije složene površine
1. Izabrati koordinatni sistem Oxy i odrediti položaj
težišta
2. Odrediti momente inercije za težišne ose svake
površine, pa primenom Štajnerove teoreme
odrediti momente inercije za težišne ose složene
površine
3. Odrediti ugao glavnih centralnih osa inercije
4. Odrediti glavne centralne momente inercije
5. Odrediti poluprečnike elipse inercije i nacrtati
elipsu inercije
21
10/24/2009
Primer izračunavanja momenata za

složenu površinu
y Odabrati ose x i y i odrediti težište
3.5
C2
A1  12 1  12; C1 0;0,
1
A2  8 1  8; C2  3.5;6.5,
A3  8 1  8; C3 3.5;6.5
6.5
S x1  0cm 3 , S y1  0cm 3 ,
x
14
C1
S x 2  28cm 3 , S y 2  52cm 3
S x 3  28cm 3 , S y 3  52cm 3
6.5
C3
S x1  S x 2  S x 3 0  28  28
xC   0
A1  A2  A3 12  8  8
1
3.5
S y1  S y 2  S y 3 0  52  52
yC   0
A1  A2  A3 12  8  8

složenu površinu
y
3.5
C2
Odrediti momente inercije za ose x i y
1
I x  I x1  I x 2  yC2 2 A2  I x3  yC2 3 A3
6.5
I y  I y1  I y 2  xC2 2 A2  I y 3  xC2 3 A3
x
14
C1
I xy  I xy1  I xy 2  xC 2 yC 2 A2  I xy 3  xC 3 yC 3 A3
6.5
C3
1
3.5
22
10/24/2009

složenu površinu
y = y1
bh3 1123
I x1    144cm 4
12 12
b3h 13 12
I y1    1cm 4
x = x1 12 12
C1
12
I x1 y1  0cm 4

složenu površinu
y bh3 8 13
2
I x 2  I x3    0.66 cm 4
12 12
C2
x
b3h 83 1
2
I y 2  I y3    42.66 cm 4
1
12 12
8
I x 2 y 2  I x3 y 3  0 cm 4
23
10/24/2009

složenu površinu
y Odrediti momente inercije za ose x i y
3.5
C2
I x  144  0.66  6.528  0.66  6.528
1
I x  822 cm 4
6.5
x I y  1  42.66  3.528  42.66  3.528

14
C1
C
I x  282 cm 4
6.5
C3
1
I xy  0  0   3.5  6.5  8  0  3.5   6.5  8

3.5
I xy  364 cm 4

složenu površinu
(2) y Odrediti ugao glavnih osa
 2 I xy  2 364
tg 2    1.3481
Ix  Iy 821.33  282
(1)
2  arctg 1.3481  53.433   26.72
o
26.72
C x I max  I1 
1
I x  I y  1 I x  I y   4 I xy2
2
2 2
I max  I1 
1
822  282  1 822  2822  4  3642
2 2
I min  I 2 
1
I x  I y  1 I x  I y 2  4I xy2
2 2
I max  I1  1006cm 4
 I1  822  282  822  2822  4  3642

1 1
I max
2 2
I min  I 2  99cm 4
I uv j   I12  0
I uv j   I12  0
24
10/24/2009

složenu površinu
(2) y
Poluprečnici inercije
I1 1006
i1    5.66 cm
(1) A 28
o
26.72
I2 99
C x i2    1.88 cm
A 28

1. Podeliti složenu površinu na određen broj
manjih površina za koje je lako odrediti:
Težište površine
Statičke momente inercije površina za težišne ose
Sopstvene momente inercije površine za težišne ose
Aksijalne momente inercije površine za težišne ose
Centrifugalne momente inercije površine za težišne
ose
Polarne momente inercije površine za težišne ose
25
10/24/2009

težišta
3. Odrediti momente inercija za težišne ose svake
površine pa primenom Štajnerove teoreme
površine
elipsu inercije
Napomene pri određivanju momenata

Treba koristiti simetriju – težište složene površine
je uvek na osi simetrije
Osa simetrije je ujedno i jedna glavna osa inercije,
a druga glavna osa prolazi kroz težište i upravna
je na prvu
Ako površina ima više osa simetrije težište je u
njihovom preseku a one su ujedno i glavne ose
inercije
Za glavne ose uvek je centrifugalni moment
inercije jednak nuli
26
10/24/2009
Primer :
6
2
2
R2
Brojni primer:
6
y
3
C1
2
1
C3 x
4
C2
0.67
R2
2
A1  12 C1 3;1
A2  6 C 22;  0.67 
A3  6,28 C1  0.85; 0
27
10/24/2009
Brojni primer:
y h
C1
C x
C3 x
C2
Sy 42.66
xC   1.75 cm
A 24.28
Sx 7.98
yC    0.32 cm
A 24.28
Brojni primer:
A1  12 cm 2 C1 1.24; 0.67
y1 h bh3 6  23
I x1    4 cm 4
12 12
C1
x1
b 3 h 63  2
I y1    36 cm 4
x 12 12
C
I x1 y1  0
28
10/24/2009
Brojni primer:
A2  6 cm 2 C1 0.24;. 1
y2
h bh3 6  23
I x2    1.33 cm 4
36 36
C x b 3 h 63  2
I y2    12 cm 4
C2 x2 36 36
b2h2 62  22
I x2 y2     2 cm 4
72 72
Brojni primer:
y3
h
C x A1  6.28 cm 2 C1  2.61; 0
x3 r 4 24 
C3 I x3    6.28 cm 4
8 8
I y3 
r4
72
9 2  64 
24
72
9 2  64  1.76 cm 4
I x3 y 3  0
29
10/24/2009
Brojni primer:
Ix  I x1  h12 A1  I x 2  h22 A2  I x3  h32 A3

Ix  4  5.38  1.33  6  6.28  23 cm 4
Ih  I y1  x12 A1  I y 2  x 22 A2  I y 3  h32 A3
Ih  36  18.45  12  0.34  42.78  1.75  111.3 cm 4
Ixh  I x1 y1  x1h1 A1  I x 2 y 2  x 2h2 A2  I x3 y 3  x3h3 A2

Ixh  0  1.24  0.67 12  2  0.24  6 1  0  6.28   2.61 0  10.53 cm 4
Rezime
 Površina poprečnog preseka
 Statički moment površine poprečnog preseka
 Težište površine
 Aksijalni moment inercije
 Centrifugalni moment inercije
 Polarni moment inercije
 Štajnerova teorema - sopstveni + položajni
 Momenti inercije za zaokrenuti koordinatni sistem
 Glavni momenti inercije i glavne ose inercije
 Elipsa inercije i glavne težišne ose
30
10/24/2009

težišta
2. Odrediti momente inercija za težišne ose svake
površine, pa primenom Štajnerove teoreme
površine
elipsu inercije
31
11/1/2009
 Zatezanje
 Pritisak
z +F
F +F
-F
F -F
 Aksijalno naprezanje (zatezanje ili
pritisak) je takvo naprezanje pri kome
se u poprečnim presecima
opterećenog dela, najčešće štapa,
javljaju samo aksijalne unutrašnje sile
(unutrašnje sile su u pravcu uzdužne
ose štapa)
4
11/1/2009
izazivaju sile kolinearne +F
sa osom štapa ili više
z
sila čija je rezultanta u

pravcu ose štapa F +F
-F
F -F
Kod aksijalnog naprezanja

postoje samo normalni naponi
F1
M
I A s n
F2
F3
 Normalni napon s (sigma) - izduženje ili skraćenje

 Nema tangencijalnih napona t (tau)
5
11/1/2009
Unutrašnje sile i naponi

 Ravnoteža spoljašnjih i
unutrašnjih sila
FA
A
I  Dijagram promene aksijalne sile
F
F
B
I
z  F  FA  0
F
Fa
z  F  Fa  0
FA + F
A B
Zanemaren je uticaj težine štapa,
posmatra se homogeni štap konstantnog
poprečnog preseka

 Za proizvoljni zamišljeni
FA
A
I normalni presek važe uslovi
F ravnoteže:
I B
Fa
I
F F z  F  FA  0
I B F z  F  Fa  0
I
s F
I B
6
11/1/2009

 Normalni napon konstantan u
A svakoj tački poprečnog preseka
FA I
F  Poprečni presek nepromenljiv
B
čitavom dužinom štapa
I
 Normalan napon dobija se kao
Fa
I
F
odnos sile po površini
I B
Fa   s dA  s  dA  s  A
I A A
s F
s
Fa
Jedinica MPa
I B A Stare jedinice: kp/mm2
i kg/cm2
Deformacije kod aksijalnog naprezanja
 Čelični štap dužine l

deformisaće se pod F
F
dejstvom sile
zatezanja F F
l
 Dužina će se F
povećati za l l l
 Ukoliko su veće l1
aksijalne sile utoliko

su veća i izduženja
7
11/1/2009
 Čelični štap dužine l F F
deformisaće se pod
dejstvom sile l
pritiskanja F
 Dužina će se F F
smanjiti za l
 Ukoliko su veće l
pritisne aksijalne sile l
utoliko su veća i
skraćenja
 Deformacija (u oba slučaja) je u promeni

dužine štapa
 Deformacija je zavisna od veličine aksijalnih
sila te raste ukoliko su sile veće
 Uz odgovarajuću opremu moguće je snimiti
zavisnost izmeĎu spoljašnjeg opterećenja
(aksijalnih sila) i odgovarajućih deformacija
8
11/1/2009
Dijagram sile i deformacije čelične šipke
F
kN
l
mm
Dijagrami napona i dilatacije
 Dijagram sile i izduženja zavisi od dimenzija

šipke
 Za svaku ispitivanu šipku dobio bi se sličan
dijagram
 Da bi se otklonile neusaglašenosti i dobile
poredive vrednosti izvršena je
standardizacija metodologije ispitivanja
i epruvete koje se koriste
9
11/1/2009
Dijagrami napona i dilatacije
 Za debele materijale propisane su prave

cilindrične epruvete
 Za limove propisane su pljosnate epruvete
 Propisane su i dužine epruveta i to:
 DUGAČKE l0  10  d 0
 KRATKE l0  5  d 0
Standardna epruveta za ispitivanje zatezanjem
10
11/1/2009
Ispitivanje zatezanjem na hidrauličnoj kidalici
Savremene mašine za ispitivanje

zatezanjem
11
11/1/2009
Dijagrami sila - izduženje za različite

materijale
Dijagram sila – izduženje

dijagram napon - dilatacija
 Umesto izduženja naneti odnos

izduženja i prvobitne dužine
l0
e
l0
 e – Dilatacija, neimenovan broj
12
11/1/2009
Dijagram sila – izduženje

dijagram napon - dilatacija
 Umesto sile naneti odnos sile i

površine poprečnog preseka
F
s
A0
 s – Napon MPa
Prema važećim standardima napon se označava sa R
Dijagram napon - dilatacija
s
M Pa
Dijagram napon - dilatacija za meki čelik
13
11/1/2009
Karakteristične tačke na dijagramu

napon - dilatacija
s M Pa
M
TG P - granica proporcionalnosti
E E - granica elastičnosti
TD
P Tg -gornja granica tečenja
sM
Td - donja granica tečenja

M - maksimalna čvrstoća
sE
sP
K - tačka prekida
a
tga=E e
Hukov zakon
 Od koordinatnog početka
do tačke P postoji
proporcionalnost izmeĎu
napona i dilatacije
 E – koeficijent
proporcionalnosti
s  E e
MODUL ELASTIČNOSTI
ili Jungov modul
dimenzija MPa
14
11/1/2009
Hukov zakon
 Hukov zakon u obliku s=Ee
 Zamenom u izrazu za dilataciju kao e=l/lo
 Napon kao odnos s=F/A
 Dobija se izraz za Hukov zakon u obliku
F l
l 
EA
Dužina šipke posle prekida
l1  l  l  l  e  l  l 1  e 
Poasonov koeficijent m l1
l
b
epb
eph
h
e – uzdužna dilatacija e p  m  e
eP – poprečna dilatacija
 koeficijent zavisnosti poprečne dilatacije od uzdužne
 Poasonov koeficijent je neimenovan broj
15
11/1/2009
Poasonov koeficijent
Izračunavanjem zapremina pre i posle

deformacije dobija se zapreminska dilatacija
kao
V  l b h
V l 1b1  h1  l  b  h1  e 1  me 
2
V V1  V
eV  
V V
eV  e 1 2m 
Poasonov koeficijent i modul elastičnosti
Materijal m [-] E [ M Pa ]
5
Čelik 0,3 2.1 . 10
5
Aluminijum 0,34 0.7 . 10
5
Bakar 0,33 1.1 . 10
5
Mesing 0,37 1.0 . 10
5
Sivi liv 0,25 1.0 . 10
5
Beton 1/6 0.3. 10
16
11/1/2009
Dimenzionisanje aksijalno napregnutog

štapa, dozvoljeni napon, stepen sigurnosti
 Obrasci u otpornosti materijala izvedeni su

na osnovu Hukovog (Robert Hooke)
zakona, to jest zakona proporcionalnosti
 Pri dimenzionisanju delova treba to
poštovati, pa dozvoljeni napon merodavan
za proračun mora biti manji od napona na
granici proporcionalnosti što se postiže
uvoĎenjem stepena sigurnosti
Dozvoljeni napon mora biti manji od

napona na granici proporcionalnosti
s M Pa
M
TG P - granica proporcionalnosti
E E - granica elastičnosti
TD
P Tg -gornja granica tečenja
sM
Td - donja granica tečenja

M - maksimalna čvrstoća
sE
sP
K - tačka prekida
a
tga=E e
17
11/1/2009
Dimenzionisanje aksijalno napregnutog

štapa, dozvoljeni napon, stepen sigurnosti
Stepen sigurnosti je količnik jačine na

kidanje, zatezne čvrstoće, ili granice
tečenja materijala od kog je
proračunavani štap i dozvoljenog
napona
sM sT
M  T 
s doz s doz
Dozvoljeni napon
Dozvoljeni napon je količnik jačine na

kidanje, zatezne čvrstoće, od kog je
proračunavani deo i stepena sigurnosti
sM
s doz  s d 

18
11/1/2009
Stepen sigurnosti
Zavisno od toga na koju karakteristiku se

odnosi, razlikuju se:
 Stepen sigurnosti u odnosu na zateznu
čvrstoću
 Stepen sigurnosti u odnosu na granicu
tečenja
sM sT
M  T 
s doz s doz
Na izbor veličine
stepena sigurnosti utiču
 Tačnost odreĎivanja spoljašnjih sila

 Način dejstva spoljašnjih sila
 Namena projektovane konstrukcije
 Zakonska regulativa za odreĎene
projekte
 Osobine primenjenih materijala
19
11/1/2009
Stepen sigurnosti
prema vrsti opterećenja
1. Mirno opterećenje
2. Jednosmerno promenljivo
3. Naizmenično promenljivo
Stepeni sigurnosti
 U okviru ovog kursa biće korišćeni

stepeni sigurnosti u odnosu na zateznu
čvrstoću
 Biće rešavani primeri sa mirnim
opterećenjima
20
11/1/2009
Stepen sigurnosti
Vrednosti stepena sigurnosti u odnosu na zateznu

čvrstoću koji se sreću u literaturi:
Za čelik termički neobraĎen
 za mirno opterećenje 2.5-3
 za naizmenično promenljivo 5-6
Za liveno gvožĎe
 za mirno opterećenje 3-6
 za naizmenično promenljivo 5-12
Primer primene stepena sigurnosti
 Iz tablica karakteristika materijala za odreĎen

materijal očitava se zatezna čvrstoća
 Primer za Č.0545
 sM = 500-600 MPa seH=280-300 MPa
s M 500
s doz    176 MPa
 3
21
11/1/2009
Napon aksijalno napregnutog štapa
 Napon aksijalno napregnutog dela mora biti

manji ili jednak dozvoljenom naponu
 Normalni napon ili napon kod zatezanja
predstavlja količnik aksijalne sile i površine
poprečnog preseka
F MPa
s   s doz
A
Kod aksijalnog naprezanja

postoje tri osnovna zadatka
 Poznato je opterećenje i poprečni F

presek štapa i treba odrediti veličinu s
napona
A
Poznato je opterećenje, oblik poprečnog F

A
preseka i materijal, a potrebno je s doz
odrediti dimenzije tog preseka
 Poznati su poprečni presek i dozvoljeni
napon, a potrebno je odrediti vrednost
maksimalne sile F s  A doz
22
11/1/2009
Definisanje veličine napona

aksijalno napregnutog štapa
 Odrediti vrednosti opterećenja odnosno

aksijalnu silu koja deluje na štap
 Izračunati površinu poprečnog preseka štapa
 Izračunati napon koji nastaje delovanjem
aksijalne sile
 Uporediti vrednost sa odreĎenim dozvoljenim
naponom
F
s  s doz MPa
A
Dimenzionisanje
aksijalno napregnutog štapa
 Odrediti vrednost aksijalne sile koja deluje na

štap
 Odrediti dozvoljeni napon za odabrani
materijal
 Sračunati potrebnu površinu preseka
F
A m2
s doz
23
11/1/2009
Za dimenzionisani štap odrediti

vrednost aksijalne sile
 Odrediti površinu preseka

 Odrediti dozvoljeni napon za poznati materijal
i definisani stepen sigurnosti
 Sračunati maksimalnu aksijalnu silu
F  s doz  A N
Preporuke pri dimenzionisanju
1. Veličina aksijalnog opterećenja - statika

2. Površina poprečnog preseka
3. Normalni napon za poprečni presek -
stepen sigurnosti 
4. Za odabrani materijal dozvoljeni napon
5. Veličina poprečnog preseka
6. Veličina opterećenja za poznatu
površinu i materijal
24
11/1/2009
Uticaj temperature na deformacije i

napone
 Pod uticajem toplote sva tela se šire

 Širenje zavisi od materijala i
temperaturne razlike
 Promena dužine štapa proporcionalna
je dužini štapa, vrsti materijala i
promeni temperature

napone
l  a  l  t
l  l1  l
l l l
e  a  t
l
l1
25
11/1/2009

napone
 Koeficijent linearnog širenja

a o C 1 
Materijal a[ o -1
C ]
-6
Čelik 12 . 10
-6
Aluminijum 23 . 10
-6
Bakar 17. 10
-6
Mesing 19. 10
-6
Sivi liv 9. 10
Unutrašnje sile i naponi usled zagrevanja

 Ravnoteža spoljašnjih i
unutrašnjih sila
 Dijagram promene aksijalne sile
za statički neodreĎen nosač
F z  FA  FB  0
F z  F  Fa  0
 Usled promene toplote nastaje

izduženje štapa
 Pošto izmeĎu oslonaca ne dolazi
do izduženja, raste napon u
samom štapu
26
11/1/2009
Unutrašnje sile i naponi usled zagrevanja
t  t2  t1 Ako je nastala deformacija u

zoni elastičnosti materijala, za
l  l  a  t postojeću temperaturnu razliku
l nastala bi dilatacija
e  a  t
l Prema Hukovom zakonu napon
s  E e je definisan kao proizvod
modula elastičnosti i dilatacije
s  E  a  t
Fa Može se odrediti i unutrašnja
s  Fa  s  Ao
Ao sila
Napon u kosom preseku aksijalno

napregnutog štapa
F
F F s

A
Ako analiziramo aksijalno napregnut F

štap i neki presek pod uglom  p
A
27
11/1/2009

napregnutog štapa
 U svakoj tački poprečnog preseka

aksijalno napregnutog štapa javlja se
normalni napon s, a tangentnog F
napona t nema s
A
 (napon je vektorska veličina ima
pravac, smer i intenzitet)
 U kosom preseku aksijalno
napregnutog štapa javlja se totalni F
p
napon p A

napregnutog štapa
F
F F s

A
Ako analiziramo aksijalno napregnut F

štap i neki presek pod uglom  p
A
28
11/1/2009

napregnutog štapa
Ako analiziramo aksijalno napregnut

štap i neki presek pod uglom 
F
s
A
F
p
A

napregnutog štapa
 Ako analiziramo uočeni normalni presek i kosi

presek pod uglom 
F F
s p
A A
s p F z  p  A  s  A  0
 A
A 
cos 
A A
p s s  s cos 
A A
cos 
29
11/1/2009

napregnutog štapa
 Komponente napona u pravcu normale i

tangente na posmatrani kosi presek
A A n
s
s p
 t
s p  p cos   s cos 2   s 1  cos 2 
1
t 2
1
t p  p sin   s sin  cos   s sin 2
2

napregnutog štapa
 Analizom dobijenih izraza u funkciji ugla 

s p  s 1  cos 2  i t p  s sin 2
1 1
2 2
imajući na umu p  s 2  t 2
 Najveći normalni naponi su za =0o smax=s ,

a najmanji, odnosno jednaki nuli za =90o smin=0
 Najveći tangencijalni i najmanji naponi su za
=45o tmax,min=+- 1/2 s
30
11/1/2009
Grafički prikaz – Morov krug napona
s p  s 1  cos 2 
1
2
1
t p  s sin 2
2
p  s 2  t 2

napregnutog štapa
 Kod krtih materijala

90o
(kaljenih čelika, sivog
F F
liva ili kamena) prekid
je poprečan
 Kod plastičnih, mekih,
materijala (meki čelik,
o
45
F F bakar, aluminijum)
pucaju pod uglom od
45o
31
11/4/2009
Naprezanje u dva pravca
Naponi i deformacije
Glavni naponi
Naprezanje sudova male debljine
Naprezanje u dva pravca (ravansko)
 Zatezanje u dva pravca

 Pritisak u dva pravca
 Zatezanje i pritisak (smicanje)
1
11/4/2009
Zatezanje u dva pravca
 Tanka ploča, debljine d,

napregnuta je silama
jednako podeljenim po
površinama osnova u
pravcu:
 Ox ose
 Oy ose
Zatezanje u dva pravca

 Veličine sila na jedinicu površine
označimo sa sx, odnosno sy
 u pravcu Ox imamo silu X
 u pravcu Oy silu Y
 Sile X ne izazivaju napone u ravni u-u
 Sile y ne izazivaju napone u ravni p-p
2
11/4/2009
Hukov zakon
 Od koordinatnog početka do tačke P (granice
proporcionalnosti) postoji proporcionalnost
izmeĎu napona i dilatacije
s  E 
 E – koeficijent proporcionalnosti MODUL
ELASTIČNOSTI ili Jungov modul
Dimenzija napona MPa
Poasonov koeficijent
l1
m
l
b
pb
ph
h
 – uzdužna dilatacija
P – poprečna dilatacija
 p  m  
 koeficijent zavisnosti poprečne dilatacije od uzdužne
3
11/4/2009
Dilatacija u pravcu Ox
Na osnovu pokazanih zavisnosti,
dobija se: sx
 Pozitivna dilatacija u pravcu Ox E
Negativna poprečna dilatacija u

sy
pravcu Ox ose kao posledica m
istezanja u pravcu Oy ose E
 Ukupna dilatacija u pravcu Ox ose
sx sy s x  ms y
x  m 
E E E
Dilatacija u pravcu Oy
dobija se: sy
 Pozitivna dilatacija u pravcu Oy
E
 Negativna poprečna dilatacija u
pravcu Oy ose kao posledica sx
m
istezanja u pravcu Ox ose E
 Ukupna dilatacija u pravcu Oy ose
sy sx s y  ms x
y  m 
E E E
4
11/4/2009
Dilatacija u pravcu osa Ox i Oy
sx sy s x  ms y
x  m 
E E E
sy sx s y  ms x
y  m 
E E E
Komponentni naponi u kosom preseku –

zatezanje u dva pravca
 Ako iz tanke ploče,

debljine d, napregnute
silama jednako
podeljenim po
pravcu osa Ox i Oy,
izdvojimo prizmu male
debljine d i ispitamo
ravnotežu
5
11/4/2009
Komponentni naponi u kosom preseku
Ax=c d cosj
Ay=c d sinj

X i  s x cd cos j  s n cb cos j   cd sin j  0
Y  s
i y cd sin j  s n cb sin j   cd cos j  0
6
11/4/2009

 X  s cd cos j  s cb cos j  cd sin j  0

i x n
Y  s cd sin j  s cb sin j   cd cos j  0

i y n
s n cos j   sin j  s x cos j

s n sin j   cos j  s y sin j

s n cos j   sin j  s x cos j  cos j

s n sin j   cos j  s y sin j  sin j
sin 2 j  cos 2 j  1
Saberemo jednačine i dobijamo normalni
napon
s n  s x cos 2 j  s y sin 2 j
7
11/4/2009

s n cos j   sin j  s x cos j  sin j

s n sin j   cos j  s y sin j  cos j
1
sin j cos j  sin 2j
2
Oduzmemo drugu jednačinu od prve i dobijamo
tangencijalni napon
 n  s x  s y sin 2j
1
2

s n  s x cos 2 j  s y sin 2 j
 n  s x  s y sin 2j
1
2
8
11/4/2009

zatezanje u dva pravca - Morov krug
n 
1
s x  s y sin 2j
2
s n  s y  BD cos j  s y  s x  s y cos 2 j  s x cos 2 j  s y sin 2 j
Pritisak u dva pravca

pravcu:
 Ox ose
 Oy ose
9
11/4/2009
kod pritiska u dva pravca

dobija se: sx
 Negativna dilatacija u pravcu Ox 
E
 Pozitivna poprečna dilatacija u
pravcu Ox ose kao posledica sy
m
pritiska u pravcu Oy ose E
sx sy s x  ms y
x   m 
E E E

dobija se:
sy
 Negativna dilatacija, skraćenje, u 
pravcu Oy E
 Pozitivna poprečna dilatacija u
pravcu Oy ose kao posledica sx
m
sabijanja u pravcu Ox ose E
sy sx s y  ms x
y   m 
E E E
10
11/4/2009

sx sy s x  ms y
x   m 
E E E
sy sx s y  ms x
y   m 
E E E
Po apsolutnoj vrednosti ove dilatacije su
jednake zbiru dilatacija kod zatezanja u dva
pravca samo suprotnog znaka
Zatezanje i pritisak

pravcu:
 Ox ose
 Oy ose
11
11/4/2009
dobija se: sx
 Pozitivna dilatacija u pravcu Ox E
Pozitivna poprečna dilatacija u

sy
pravcu Ox ose kao posledica m
pritiska u pravcu Oy ose E
sx sy s x  ms y
x  m 
E E E
dobija se: sy
 Negativna dilatacija u pravcu Oy 
E
 Negativna poprečna dilatacija u
pravcu Oy ose kao posledica
sx
m
istezanja u pravcu Ox ose E
sy sx s y  ms x
y   m 
E E E
12
11/4/2009
sx sy s x  ms y
x  m 
E E E
sy sx s y  ms x
y   m 
E E E

zatezanje i pritisak - Morov krug
s n  s x cos 2 j  s y sin 2 j n 
1
s x  s y sin 2j
2
13
11/4/2009
Zatezanje i pritisak
 Važan slučaj je kada su

s x  s y  s
pritisni i zatežući napon
jednaki po apsolutnoj
vrednosti

kada su pritisni i zatežući naponi jednaki
s x  s y  s
1  m s y  
1  m s
x  E
E
Po apsolutnoj vrednosti jednake su i dilatacije,
samo suprotnog znaka kod po apsolutnoj
vrednosti jednakih zatežućih i pritisnih napona
14
11/4/2009
Komponentni naponi u kosom preseku – jednakih

napona na zatezanje i pritisak - Morov krug
s n  s cos 2 j  s sin 2 j  s cos 2j
n 
1
s  s sin 2j  s sin 2j
2
Jednaki naponi na zatezanje i pritisak

– za slučaj j=45o
s n  s cos 2j sin 90o  1 cos 90o  0

 n  s sin 2j
sn  0
n  s
Čisto smicanje
15
11/9/2011
primer I zadatka za grafički
Momenti inercije složene ravne površi
Složena površ čiji moment inercije se traži
1
11/9/2011
Podeliti na poznate površi
Odrediti težište složene površi
 xdA Sy
xC  A

 dA
A
A
 ydA Sx
yC  A

 dA
A
A
2
11/9/2011
Iz tablica očitati vrednosti momenata za težišne

ose svake površi

 Moment inercije za vantežišne paralelne ose jednak je

zbiru sopstvenih momenata inercije (težišnih) i
položajnih momenata inercije
I x  I   yC2 A
I y  I  xC2 A Napomena: rastojanja xc i yc
I xy  I   xC yC A
3
11/9/2011
Za težišne ose odrediti momente inercije No1
4
11/9/2011
Za težišne ose odrediti momente inercije
5
11/9/2011
Glavni momenti
Kako se drugi izraz za moment može dobiti iz prvog zamenom j sa
j+90o analiziraju se drugi i treći izraz
I u  I x  I y   I x  I y cos 2j  I xy sin 2j
1 1
2 2
I uv  I x  I y sin 2j  I xy cos 2j
1
2
Navedeni izrazi su neprekidne funkcije ugla j pa se mogu odrediti
ekstremne vrednosti:
 I x  I y sin 2j  2 I xy cos 2j  0
dI u
dj
argument j koji zadovoljava ovu jednačinu obeležimo sa a
 I x  I y sin 2a  2I xy cos 2a  0 : cos 2a
 2 I xy
tg 2a 
Ix  Iy
Glavne centralne ose inercije
 2 I xy
tg 2a 
Ix  Iy
U primeru tg2a<0
6
11/9/2011
Poluprečnici inercije
Elipsa inercije
7
11/9/2011
Elipsa inercije za dati primer
Smicanje
Unutrašnje sile i naponi,

deformacije, modul klizanja,
dimenzionisanje
8
11/9/2011
Osnovne vrste naprezanja:
 Smicanje
 Uvijanje
 Savijanje
 Izvijanje
Smicanje
 Ako deluju samo

transverzalne +F
(poprečne) sile,
naprezanje je čisto
smicanje
-F
9
11/9/2011
Analiza naprezanja u dva pravca,

ravansko naprezanje
 Zatezanje u dva pravca

 Pritisak u dva pravca
 Zatezanje i pritisak - odakle se dobija
odnos modula elastičnosti i modula
klizanja
Smicanje
 Za razliku od dilatacija kod zatezanja, kod
čistog smicanja nema promene zapremine
već se deformacija ogleda u promeni oblika
 Deformacija se naziva klizanje i registruje
kroz ugao klizanja ili kraće klizanje g
 Klizanje se može dovesti u vezu sa
tangencijalnim naponom
 Klizanje je vrlo mali ugao
12
11/9/2011
Modul klizanja
 Klizanje je srazmerno
tangencijalnom naponu
 Kao i kod aksijalnog
naprezanja važi Hukov
zakon
  G g
 Koeficijent srazmere
naziva se modul
klizanja G
Veza modula
elastičnosti i modula klizanja
E MPa
G
21  2m 
 G – modul klizanja MPa
 E – modul elastičnosti MPa
 m - Poasonov koeficijent
13
11/9/2011
Materijal m [-] E [ M Pa ]
5
Čelik 0,3 2.1 . 10
5
5
Bakar 0,33 1.1 . 10
5
Mesing 0,37 1.0 . 10
5
Sivi liv 0,25 1.0 . 10
5
Beton 1/6 0.3. 10
Moduli klizanja i elastičnosti za čelik
E E N
G   4 108  Pa
21  2m  2,6 m2
 G=8 104 MPa– modul klizanja MPa
 E=2,1 105 MPa - modul elastičnosti
 m=0,3 Poasonov koeficijent
u starim jedinicama E=2,1 106 kp/cm2 G=8 105 kp/cm2
14
11/9/2011
Zatezna čvrstoća i smicajna čvrstoća

 Kao i kod zatezanja mogu se snimiti
dijagrami zavisnosti tangencijalnog napona
i klizanja pri čistom smicanju
 Granica razvlačenja je mnogo niža, oko
80% od granice tečenja kod zatezanja
 Pošto se u tablicama češće nalaze vrednosti
zatezne čvrstoće za odreĎeni materijal od
vrednosti smicajne čvrstoće koristi se njihov
odnos
Dozvoljeni napon kod zatezanja

kidanje, zatezne čvrstoće materijala, od
kog je proračunavani deo i stepena
sigurnosti
M
 doz   d 

15
11/9/2011
Dozvoljeni napon kod uvijanja (torzije)

torziju, smicajne torzione čvrstoće
materijala, od kog je proračunavani
deo i stepena sigurnosti
M
 doz   d 

Dozvoljeni smičući napon

 Najčešće se koristi vrednost dozvoljenog
napona na zatezanje umanjena na 80%
 ds  0,75  0,80 de
16
11/9/2011
Smičući napon
 Napon dela izloženog smicanju mora biti manji

ili jednak dozvoljenom naponu
 Tangencijalni napon smicanja predstavlja
količnik smičuće sile i površine poprečnog
preseka
F
    doz MPa
A
Primeri čisto smičućeg napona

 Zakivci i zakovane Zakivak
konstrukcije F
lim
lim F
 Izrada rezervoara A1 =
d p
2
 Izrada ramnih i nosećih

konstrukcija zakivanjem d
(sada sve češće F F
ustupaju mesto varenim

konstrukcijama)
F
   doz
nA1
17
11/9/2011

 Proračun tačkasto zavareno sočivo
zavarenog spoja F lim F
(jezgro zavarenog lim
spoja čini sočivo

stopljenog zavareno sočivo
materijala izloženo F lim F
čistom smicanju) lim
d2 p
d A1 =
F 4
   doz
nA1

 Primena zavrtnjeva za
osiguranje od preopterećenja
neke konstrukcije
 Za prekid pri montaži da bi
se sprečila demontaža
(montaža brave pod
volanom)
F
  M
A
18
11/9/2011
Kod smičućeg naprezanja

1. Poznato je opterećenje i poprečni presek
smičuće površine i treba odrediti veličinu
napona
2. Poznato je opterećenje, oblik poprečnog
preseka i materijal, a potrebno je odrediti
dimenzije tog preseka (broj elemenata)
3. Poznati su poprečni presek i dozvoljeni napon,
a potrebno je odrediti vrednost maksimalne
sile smicanja
Definisanje veličine napona

dela izloženog čistom smicanju
 Odrediti vrednosti opterećenja odnosno

smičuću silu koja deluje na deo
 Izračunati površinu poprečnog preseka dela
 Sračunati napon koji nastaje delovanjem
poprečne sile
 Uporediti vrednost sa odreĎenim dozvoljenim
naponom
F
   doz MPa
A
19
11/9/2011
Dimenzionisanje
dela napregnutog na smicanje
 Odrediti vrednost poprečne - smičuće sile koja

deluje na deo
 Odrediti dozvoljeni napon za odabrani
materijal
 Sračunati potrebnu površinu preseka
F
A m2
 doz
Odrediti smičuću silu koju može da

prenese deo
 Odrediti površinu preseka

 Odrediti dozvoljeni napon za poznati materijal
i definisani stepen sigurnosti
 Sračunati maksimalnu smičuću (poprečnu) silu
F   doz  A N
20
11/9/2011
Preporuke pri dimenzionisanju
1. Veličina smičućeg opterećenja - statika

2. Površina poprečnog preseka
3. Tangencijalni napon za poprečni presek
4. Stepen sigurnosti 
5. Za odabrani materijal dozvoljeni tangencijalni napon
6. Veličina poprečnog preseka
7. Veličina opterećenja za poznatu površinu i materijal
Rezime
 Spoljašnjoj smičućoj sili suprostavlja se unutrašnja
sila - proizvod napona i površine
 Smičući napon max ravnomerno je rasporeĎen po
površini
 G – modul klizanja
 Hukov zakon: Napon je proporcionalan proizvodu
modula klizanja i ugla klizanja
 Maksimalni smičući napon je količnik sile smicanja F i
površine poprečnog preseka
21
11/22/2009
Uvijanje - torzija
 Obrtni moment i moment uvijanja

 Uvijanje grede kružnog poprečnog
preseka
 Odnos modula elastičnosti i modula
klizanja
 Dimenzionisanje delova izloženih
čistom uvijanju
Uvijanje - torzija
 Ako u preseku
deluje samo moment -F
torzije naprezanje je
mt
čisto uvijanje - A
torzija
mA B
+F
1
11/22/2009
Definicija uvijanja
 Uvijanje je naprezanje pri kome se u
svakom poprečnom preseku štapa
javlja samo moment koji obrće oko
ose štapa – moment uvijanja ili
moment torzije Mt
Obrtni moment i moment uvijanja

 Kod štapa koji je izložen uvijanju ili
torziji deluje samo moment uvijanja
dok ostale unutrašnje sile - aksijalna
sila, transverzalna i moment savijanja
ne postoje.
 Uzročnici naprezanja su spoljašnji
obrtni momenti koji deluju na štap u
ravnima upravnim na njegovu osu
2
11/22/2009
F1  Štap izložen dejstvu dva

sprega
F2  Da bi štap bio u ravnoteži
momenti ovih spregova
1
d
F1
treba da budu
međusobno jednaki po
intenzitetu, a suprotnih
F1 d1 = F2 d2 = M
2
d
smerova
F2
 Da bi se odredio
unutrašnji moment
M
uvijanja iskorišćena je
R metoda preseka
 Štap se preseca
zamišljenom ravni R
M z
3
11/22/2009
 Svaki od delova treba da

bude u ravnoteži
M  To je moguće ako je
unutrašnji moment u
uočenom preseku jednak
Mt
Mt obrtnom momentu suprotnog
Mt = M smera
M
 Momenti se razlikuju samo po
Mt = M smeru saglasno zakonu akcije
i reakcije
M M  Moment uvijanja Mt,

unutrašnji moment,
z
smatra se pozitivnim ako
obrće u smeru kazaljke
na časovniku posmatran
Mt iz vrha normale na ravan
momenta
M M
+
 Dijagram momenta
uvijanja analiziranog
štapa
4
11/22/2009

izlaz ulaz izlaz
M2 =2kNm M1 =5kNm M3 =3kNm
 Primer transmisije gde se
A B pogoni vratilo sa 5 kNm, a
na dva izlaza prosleđuje 3
polje I polje II odnosno 2 kNm
Mt
 Raspodela torzionog
momenta merodavna za
3 kNm M tI
3 kNm
M2 + M1
određivanje dimenzija
M tII
vratila i napona u
M3
presecima ima izgled kao
na slici
-2kNm -2kNm
Uvijanje grede kružnog poprečnog preseka

 Moment uvijanja Mt=MA
deluje u ravni B
A
B -F
 Nastaje deformacija – pa
vlakno se ab na
spoljašnjem omotaču
Mt
b'
UVIJA na ab’, a vlakno
d'
q C cd na cd’ za ugao g
c
a
g1
b
d
 Istovremeno se u ravni B
zakrene Cd na Cb’ za
MA ugao q
l F
5
11/22/2009

 Iz trouglova Dabb’ i
DCbb’ jednaki
A
B -F lukovi bb’
 Lg1=Rq odnosno na
Mt
nekom prečniku
b'
d'
Lg=rq
c
q
d
C
 Ugao naginjanja
g1
a
b srazmeran je
udaljenju od ose
MA
r
g  g1 za r  0  g  0
l F
 Tangencijalni, smicajni napon

po poprečnom preseku se
menja po zakonu prave linije
1
 Za vlakno koje se poklapa sa
geometrijskom osom
tangencijalni napon je jednak C
nuli
1
 Najveći je za r=R, max=1
 g r  = 1 r
 
 g1 R R
6
11/22/2009

 Između tangencijalnog
napona i deformacije –
klizanja postoji odnos
b'
d' R
bb' = Rq = lg1
dd' = rq = lg
=Gg - Hukov zakon
q Klizanje je srazmerno
b
d
r C g= g
1
r
R tangencijalnom naponu
 G - modul klizanja
 E – modul elastičnosti
 Hukov zakon s=Ee
 Modul klizanja E
G
21   
 Tangencijalni napon 
deluje na dA, elementarnu  = 1 r
R
površinu na nekom 1
prečniku r
 Ovo se svodi na
elementarnu silu dA dA
C
 Zbir momenata r
1
elementarnih sila za tačku
O daje moment torzije Mt
1 1
M t     rdA 
R A
r 2 dA  Io
A
R Io – polarni moment inercije
7
11/22/2009
Najveći tangencijalni smicajni napon
Mt R Mt
 max  1  MPa
I0 W0
 1= max maksimalni tangencijalni

napon, MPa
 I0 – polarni moment inercije, m4
 W0 – polarni otporni moment W
0  I0
R
m3
Ugao uvijanja u rad
M t l l  max
q  rad
GI0 R G
 1= max maksimalni tangencijalni napon,

MPa
 G – modul klizanja, MPa
 L - dužina, m
8
11/22/2009
Ugao uvijanja u stepenima
o
180 M t l 180 l  max
q    
 GI0  R G
 1= max maksimalni tangencijalni napon,
MPa
 L - dužina, m
Poasonov koeficijent 
l1
l
b
epb
eph
h
e – uzdužna dilatacija
e p  -  e
eP – poprečna dilatacija
 koeficijent zavisnosti poprečne dilatacije od
uzdužne
9
11/22/2009
Materijal  [-] E [ M Pa ]
5
Čelik 0,3 2.1 . 10
5
5
Bakar 0,33 1.1 . 10
5
Mesing 0,37 1.0 . 10
5
Sivi liv 0,25 1.0 . 10
5
Beton 1/6 0.3. 10
Veza modula elastičnosti i modula klizanja
E
G MPa
21  2 
 E – modul elastičnosti, MPa
  - Poasonov koeficijent
10
11/22/2009
Moduli klizanja i elastičnosti za čelik
E E N
G   4 108  Pa
21  2  2,6 m2
 G=8 104 MPa– modul klizanja

 E=2,1 105 MPa - modul elastičnosti
 =0,3 Poasonov koeficijent
u starim jedinicama E=2,1 106 kp/cm2 G=8 105 kp/cm2
Zatezna čvrstoća i uvojna (torziona) čvrstoća

 Pošto se u tablicama češće nalaze
vrednosti zatezne čvrstoće za određeni
materijal od vrednosti uvojne čvrstoće
koristi se njihov odnos
 M  0,5 - 0,6s M
11
11/22/2009
Dozvoljeni napon kod zatezanja

kidanje, zatezne čvrstoće, od kog je
proračunavani deo i stepena
sigurnosti
sM
s doz  s d 

Dozvoljeni napon kod uvijanja (torzije)

torziju, smicajne (torzione) čvrstoće, od
kog je proračunavani deo i stepena
sigurnosti
M
 doz   d 

12
11/22/2009
Dozvoljeni torzioni (smicajni) napon

 Pošto se u tablicama češće nalaze
vrednosti dozvoljenog napona na
zatezanje koristi se odnos
 d  0,5 - 0,6s d
Dimenzionisanje vratila i štapova pri uvijanju

 Dimenzionisanje dela prema
maksimalnom torzionom naponu - uslov
čvrstoće
 Dimenzionisanje prema dozvoljenom uglu
uvijanja po jedinici dužine - uslov
deformabilnosti
 ODABRATI NEPOVOLJNIJI KRITERIJUM
– ODNOSNO VEĆE DIMENZIJE
13
11/22/2009
Dimenzionisanje prema najvećem torzionom

naponu
 Najveći napon pri uvijanju

Mt
 max  1   doz
W0
 Dobija se poprečni presek
Mt
WO 
 Za kružni poprečni presek  doz
16M t
D3
 doz
Dimenzionisanje prema dozvoljenoj

deformabilnosti – dozvoljeni ugao uvijanja
 Najveći ugao pri

uvijanju Mt
 rad 
q  
 q doz
 
q doz GI0
 m 
Mt
 Dobija se poprečni IO 
presek Gq doz
'
 Za kružni poprečni 32M t

presek D 3

Gq doz
14
11/22/2009
Dimenzionisanje
Nakon određivanja prethodne dve
vrednosti dimenzija poprečnog
preseka iz:
 Uslova čvrstoće
 Uslova deformabilnosti
bira se računom dobijena veća vrednost
Kod torzionog naprezanja
1. Poznato je opterećenje i poprečni presek

štapa i treba odrediti veličinu napona i
ugla deformacije
2. Poznato je opterećenje, oblik poprečnog
preseka i materijal, a potrebno je odrediti
dimenzije tog preseka
3. Poznat je poprečni presek i dozvoljeni
napon, a potrebno je odrediti vrednost
maksimalnog torzionog momenta
15
11/22/2009
1. Određivanje veličine napona i ugla
deformacije
Poznato je opterećenje i poprečni presek štapa i

treba odrediti veličinu napona i ugla
deformacije
Mt Mt
 MPa q  rad
W0 GI0
2. Određivanje veličine poprečnog
preseka
Poznato je opterećenje, oblik poprečnog preseka

i materijal, a potrebno je odrediti dimenzije tog
preseka
Mt
WO  m3
 doz
Mt  rad 
IO  m4  
q doz
Gq doz  m 
'
16
11/22/2009
3. Određivanje veličine torzionog
momenta koji deo sme da prenese
Poznat je poprečni presek i dozvoljeni napon, a

potrebno je odrediti vrednost maksimalnog
torzionog momenta
M t  W0  doz Nm
 rad 
 
Mt q doz
M t  I O  G q '
 m 
Gq doz
doz '
Kao merodavna uzima se manja vrednost
Veza između obrtnog momenta i snage
Kada je poznata snaga koju prenosi analizirani

deo (vratilo, štap) poznat je i obrtni moment
P  M W 1 
 
s
P
M Nm odnosno J

17
11/22/2009
Veza između obrtnog momenta i snage
Kada je poznata snaga koju prenosi analizirani

deo (vratilo, štap) poznat je i obrtni moment
 n
PM
30
W  o 
n
 min 

n min -1 
30 P
M Nm
 n
Rezime
 Moment uvijanja jednak je spoljašnjem obrtnom momentu
suprotnog smera Mt=M
 Kod uvijanja najviše se deformišu (uvijaju) spoljašnja
vlakna, vlakna u osi se ne deformišu
 Smicajni napon max najveći je na spoljašnjim vlaknima
 G – modul klizanja
 Hukov zakon: napon je proporcionalan proizvodu modula
klizanja i ugla uvijanja
 Maksimalni smičući napon je količnik momenta Mt torzije i
W0 polarnog otpornog momenta
 Maksimalni ugao uvijanja je količnik momenta torzije Mt i
proizvoda modula klizanja i polarnog momenta inercije GI0
18
11/29/2009
Ravni nosači
 Klasifikacija nosača
 Klasifikacija opterećenja
 Sile i momenti u poprečnom preseku
Pojam statičkog nosača
 Nosači su tela, u okviru konstrukcije ili

mašine koja primaju opterećenja i prenose ih
na oslonce
 Svako kruto telo vezano za nepokretnu ravan
i opterećeno silama, zove se nosač
1
11/29/2009
Noseće konstrukcije
 Kućišta mašina  Mostovi

 Karoserije automobila  Nadvožnjaci i
 Noseće konstrukcije podvožnjaci
graĎevinskih mašina  Krovne konstrukcije
 Vagoni i cisterne  Dalekovodi
 Dizalična postrojenja  Nosači nadzemnih
 Pretovarni mostovi toplovoda
Karoserija automobila - nosači složenog

oblika kod automobia
2
11/29/2009

Sistem zadnjeg oslanjanja - nosači

složenog oblika kod automobila
3
11/29/2009

Podela nosača
 Prema položaju opterećenja

 Prema obliku
 Prema obliku poprečnog preseka
4
11/29/2009
Podela nosača prema položaju

opterećenja
 Ravanske - imaju ravan simetrije i napadne

linije svih sila nalaze se u toj ravni
 Prostorne – napadne linije sila koje deluju na
nosač ne nalaze se u istoj ravni
Podela nosača prema obliku
 Pune – imaju “pun” poprečni presek. Puni

nosači su najčešće prizmatičnog ili
cilindričnog oblika
 Rešetkaste – sastavljene od lakih nosača –
štapova meĎusobno zglobno povezanih tako
da čine jednu krutu konstrukciju
5
11/29/2009
Podela nosača prema obliku nosača
 Prosti
 Složeni
Pojam linijskog nosača

Ukoliko je dimenzija poprečnog preseka nosača daleko
manja od njegove treće dimenzije, onda je takav nosač
linijski nosač. Najčešći primeri u mašinstvu su vratila,
poluge, osovine
Prosti nosači
 Prosta greda
 Greda sa prepustima
 Konzola
 Okvirni nosač – ram
 Rešetkasti nosač
6
11/29/2009
Primer okvirnog nosača - rama
Primer rešetkastog nosača
7
11/29/2009
Prosta greda
 To je nosač koji je na svojim krajevima vezan

nepokretnim i pokretnim osloncem
 Rastojanje izmeĎu oslonaca zove se raspon grede
y
F a
A B z
Prosta greda sa prepustima
 To je nosač koji je na svojim krajevima vezan

nepokretnim i pokretnim osloncem
 Rastojanje izmeĎu oslonaca zove se raspon grede,
a van oslonca prepust, sa jedne ili sa dve strane
y M
F1 F2 a
A B z
e1 a e2
8
11/29/2009
Konzola
 To je nosač koji je na svom kraju uklješten
y M
F1 a
A
z
Složeni nosači – dva ili više prostih

nosača povezanih zglobovima
 Gerberova greda a M F3
F1 F2
G
 Gerberova greda sa A B B
prepustima
 Konzola sa Gerberovim F1 a F2 M F3
G
zglobom A B B
 Okvirni nosač sa
Gerberovim zglobovima A
F1 M F2
G
F3 a
– ram sa Gerberovim
B
zglobovima
9
11/29/2009
Vrste opterećenja
 Koncentrisano opterećenje – dejstvo sile se

prenosi na veoma mali deo dužine nosača,
kaže se da opterećenje deluje u jednoj tački
 Kontinualno - teret je rasporeĎen po izvesnoj
dužini nosača
Koncentrisano opterećenje
y
F M F1
a
A B x
-F1
 Koncentrisana sila L
 Moment
 Spreg sila
10
11/29/2009
Kontinualno opterećenje
y
A B z
A B z
 Ravnomerno rasporeĎeno na odreĎenoj dužini

 Promenljivo opterećenje na odreĎenoj dužini
Kontinualno opterećenje
q
y
Specifično opterećenje A B z
z
q kN/m
Ravnomerno rasporeĎeno na y q=q(z)
z
odreĎenoj dužini q=const. A B
Promenljivo opterećenje na y q=q(z)
odreĎenoj dužini q=q(z) A B x
11
11/29/2009
Vrste delovanja opterećenja
F2
F1
 Direktno – neposredno A B
F3
F2
F1
 Indirektno - posredno A B
F3
Jednačine ravnoteže za proste

nosače y
F M F1
a
A B z
Z  0 i L -F1
Y  0
F M
i a
A
M  0
x
i a
y F
M
a
A B z
12
11/29/2009
Veze i reakcije veza

Cilindrični zglob u ravni
 Cilindrični zglob je veza dva tela sa
osovinom u ravni
 Reakcija veze je ravanska sila
  
F  Fy j  Fz k

Pokretni cilindrični zglob u ravni
 Pokretni cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni i mogućnošću kretanja po
ležištu  
 Reakcija veze je normalna sila F  Fz k
13
11/29/2009

Uklještenje u ravni
 Veza uklještenja je kada

se zavari profil za
noseću konstrukciju ili
uzida greda u zid
 Reakcije veze su
1. Sila u ravni
2. Moment u ravni
     
M  M xi F  0i  Fy j  Fz k
Osnovne statičke veličine u

poprečnom preseku
 Transverzalna (poprečna) sila

 Aksijalna (uzdužna) sila
 Napadni moment
Promene osnovnih statičkih veličina duž nosača prikazuju se
odgovarajućim dijagramima
14
11/29/2009
Konvencija o znacima za opterećenja grede

Levo od preseka Desno od preseka
Konvencija o znacima popterećenja grede

Mf
Mf F1 F3
F2 F4 FT
+ FT
+
FAK FAK
p FB
FA
 D
  FTL     Yi L   FT     Yi D
 Transverzalna sila se  Transverzalna sila se
definiše kao algebarski definiše kao algebarski
zbir svih spoljašnjih sila zbir svih spoljašnjih sila
upravnih na osu grede upravnih na osu grede
koje deluju sa leve koje deluju sa desne
strane od preseka p-p strane od preseka p-p
15
11/29/2009

Mf
Mf F1 F3
F2 F4 FT
+ FT
+
FAK FAK
p FB
FA
L D
  FAK     ZiL   FAK     Z iD
 Aksijalna sila se  Aksijalna sila se
definiše kao algebarski definiše kao algebarski
zbir svih spoljašnjih sila zbir svih spoljašnjih sila
koje deluju u pravcu koje deluju u pravcu
ose grede sa leve ose grede sa desne
strane od preseka p-p strane od preseka p-p

Mf
Mf F1 F3
F2 F4 FT
+ FT
+
FAK FAK
p FB
FA
 M Df   M iD  M Lf   M iL
 Moment savijanja sa  Moment savijanja sa
leve strane se definiše desne strane se definiše
kao algebarski zbir svih kao algebarski zbir svih
momenata spoljašnjih sila momenata spoljašnjih sila
i momenata koji deluju na i momenata koji deluju na
gredu sa leve strane od gredu sa desne strane od
preseka p-p preseka p-p
16
11/29/2009
Savijanje
Čisto savijanje (spregovima)

Osnovne jednačine savijanja
Savijanje silama
Dimenzionisanje nosača izloženih savijanju
Savijanje
 Savijanje se najčešće analizira kod nosača

već izučavanih u okviru mehanike I ili statike
 Noseće konstrukcije mašina i postrojenja se
se po principima statike prevode u prostorne i
ravanske proste nosače
 Opterećenja se prevode u odgovarajuće:
koncentrisane sile, kontinualna opterećenja,
momente i spregove
17
11/29/2009
Čisto savijanje
Ravan savijanja
Neutralna ravan
Neutralna osa
Neutralna (elastična) linija
Čisto savijanje
 Ako deluje samo moment savijanja, naprezanje je

čisto savijanje
 Na gredu deluju dva sprega jednakih intenziteta a
suprotnih smerova u vertikalnoj ravni
A mB
mA B
z
18
11/29/2009
Čisto savijanje proste grede spregovima
 Spregovi istog intenziteta, a suprotnih

smerova deluju u vertikalnoj ravni koja prolazi
kroz uzdužnu osu nosača Az
 Ova vertikalna ravan je RAVAN SAVIJANJA
 Horizontalna osa u ravni koja sadrži uzdužnu
osu, a upravna je na nju (obeležena sa x)
naziva se NEUTRALNA OSA
19
11/29/2009
- M +M
Y  Y  F  0  Y   F
i A B A B
A
B Z  Z  0  Z  0
i A A
l
 M  M  M  l  F  0
A B
-M -M
FB  0  YA  0
-M z
M f  M
FTR
z FTR  0
Čisto savijanje
 Ovakvo opterećenje grede moguće je ostvariti

kod grede sa dva jednaka prepusta na čijim
krajevima deluju jednake sile F
F F
B
A
c l c
20
11/29/2009
Čisto savijanje grede

F F
B
A FB
c YA l c
Y   F  Y
i A  FB  F  0  YA   FB
Z  Z  0  Z  0
i A A
 M  F  c  F c  l   l  F
A B 0
FB   F  YA   F
Čisto savijanje
 Statički dijagrami za ovu gredu sa prepustima
F F
B
A FB
c YA l c
I polje II polje III polje Za II polje

-M -M
-M z M f   F c  z   F  z   F  c
FTR
-F
z
-F FTR   F  F  0
21
11/29/2009
Čisto savijanje
Deformacija usled savijanja momentima

 Pod dejstvom prikazanih spregova greda se
deformiše tako što vlakna menjaju svoju dužinu
 Dužina jednih vlakana se povećava, a dužina
drugih se smanjuje
 Vlakna koja se niti izdužuju niti skraćuju zovu se
neutralna vlakna
22
11/29/2009
Deformacija usled savijanja momentima u ravni

savijanja
 Uočava se i utoliko veće izduženje vlakana ukoliko

je vlakno udaljenije od neutralne ose sa spoljašnje
strane (a-a veće od b-b)
 Sa druge strane, sa unutrašnje strane skraćenje
vlakana je veće što su vlakna udaljenija od
neutralne linije (c-c veće od d-d)
 Najviše se izdužuju spoljašnja vlakna

 Uočena vlakna čija je dilatacija jednaka nuli (niti se
izdužuju niti skraćuju)
 Neutralna vlakna se pojavljuju po čitavom
poprečnom preseku
 Obrazuju neutralnu površinu
 Presečna linija ravni savijanja i neutralnih linija
savijanja naziva se neutralnom linijom ili
ELASTIČNOM LINIJOM
23
11/29/2009
Čisto savijanje nastaje
 Kada je ravan dejstva spregova (ravan savijanja)

istovremeno i ravan simetrije grede
 Kada ravan savijanja prolazi kroz geometrijsku osu
Az grede
Veza izmeĎu aksijalne deformacije i napona

I jednačina savijanja - promena normalnog
napona
II jednačina savijanja – krivina elastične
linije
24
11/29/2009
Prizmatična greda opterećena na čisto

savijanje
 Nastaju deformacije izduženja ili skraćenja
vlakana
 Poprečni preseci unutar grede su zaokrenuti
jedan u odnosu na drugi
 Dilatacija posmatranih vlakna na nekom
udaljenju y od neutralne linije može se
dovesti u vezu sa modulom elastičnosti
(Hukov zakon) i poluprečnikom krivine
elastične linije
Prva jednačina savijanja

M
s y
Ix
 Normalni napon u nekoj tački poprečnog
preseka s
 M – moment sprega
 Ix – aksijalni moment inercije površine za tu
osu
 y – udaljenost posmatranog vlakna od ose
25
11/29/2009
Druga jednačina savijanja

1 Μ Μ
K  
Rk E  I x B
 K- krivina elastične linije
osu
 E – modul elastičnosti
 B=E.Ix – krutost savijanja grede
 Rk – poluprečnik krivine
26
12/6/2009
Konvencija o znacima za opterećenja grede

Levo od preseka Desno od preseka
Savijanje
Čisto savijanje (spregovima)

Savijanje silama
Dimenzionisanje nosača izloženih savijanju
1
12/6/2009
Savijanje
 Savijanje se najčešće analizira kod nosača

već izučavanih u okviru mehanike I ili statike
 Noseće konstrukcije mašina i postrojenja se
se po principima statike prevode u prostorne i
ravanske proste nosače
 Opterećenja se prevode u odgovarajuće:
koncentrisane sile, kontinualna opterećenja,
momente i spregove
Čisto savijanje
Ravan savijanja
Neutralna ravan
Neutralna osa
Neutralna (elastična) linija
2
12/6/2009
Čisto savijanje
 Ako deluje samo moment savijanja, naprezanje je

čisto savijanje
 Na gredu deluju dva sprega jednakih intenziteta, a
suprotnih smerova u vertikalnoj ravni
A mB
mA B
z
 Spregovi istog intenziteta, a suprotnih

smerova deluju u vertikalnoj ravni koja prolazi
kroz uzdužnu osu nosača Az
 Ova vertikalna ravan je RAVAN SAVIJANJA
 Horizontalna osa u ravni koja sadrži uzdužnu
osu, a upravna je na nju (obeležena sa x)
naziva se NEUTRALNA OSA
3
12/6/2009
- M +M
Y  Y  F  0  Y   F
i A B A B
A
B Z  Z  0  Z  0
i A A
l
 M  M  M  l  F  0
A B
-M -M
FB  0  YA  0
-M z
M f  M
FTR
z FTR  0
4
12/6/2009
Čisto savijanje
 Ovakvo opterećenje grede moguće je ostvariti

kod grede sa dva jednaka prepusta na čijim
krajevima deluju jednake sile F
F F
B
A
c l c
Čisto savijanje grede

F F
B
A FB
c YA l c
Y   F  Y
i A  FB  F  0  YA   FB
Z  Z  0  Z  0
i A A
 M  F  c  F c  l   l  F
A B 0
FB   F  YA   F
5
12/6/2009
Čisto savijanje
 Statički dijagrami za ovu gredu sa prepustima
F F
B
A FB
c YA l c
I polje II polje III polje Za II polje

-M -M
-M z M f   F c  z   F  z   F  c
FTR
-F
z
-F FTR   F  F  0
Čisto savijanje
6
12/6/2009

 Pod dejstvom prikazanih spregova greda se
deformiše tako što vlakna menjaju svoju dužinu
 Dužina jednih vlakana se povećava, a dužina
drugih se smanjuje
 Vlakna koja se niti izdužuju niti skraćuju zovu se
neutralna vlakna
Deformacija usled savijanja momentima u ravni

savijanja
 Uočava se utoliko veće izduženje vlakana ukoliko

je vlakno udaljenije od neutralne ose sa spoljašnje
strane (a-a veće od b-b)
 Sa druge strane, sa unutrašnje strane skraćenje
vlakana je veće što su vlakna udaljenija od
neutralne linije (c-c veće od d-d)
 Najviše se izdužuju spoljašnja vlakna
7
12/6/2009

 Uočena vlakna čija je dilatacija jednaka nuli (niti se
izdužuju niti skraćuju)
 Neutralna vlakna se pojavljuju po čitavom
poprečnom preseku
 Obrazuju neutralnu površinu
 Presečna linija ravni savijanja i neutralnih linija
savijanja naziva se neutralnom linijom ili
ELASTIČNOM LINIJOM
Čisto savijanje nastaje
 Kada je ravan dejstva spregova (ravan savijanja)

istovremeno i ravan simetrije grede
 Kada ravan savijanja prolazi kroz geometrijsku osu
Az grede
8
12/6/2009
Veza izmeĎu aksijalne deformacije i napona

I jednačina savijanja - promena normalnog
napona
II jednačina savijanja – krivina elastične
linije
Prizmatična greda opterećena na čisto

savijanje
 Nastaju deformacije - izduženja ili skraćenja
vlakana
 Poprečni preseci unutar grede su zaokrenuti
jedan u odnosu na drugi
 Dilatacija posmatranih vlakana na nekom
udaljenju y od neutralne linije može se
dovesti u vezu sa modulom elastičnosti
(Hukov zakon) i poluprečnikom krivine
elastične linije
9
12/6/2009

M
sz  y
Ix
preseka s
osu

1 Μ Μ
K  
Rk E  I x B
osu
10
12/6/2009
Prva jednačina savijanja M

pokazuje da: sz  y
Ix
preseka proporcionalan je napadnom
momentu M savijanja i udaljenju y od
neutralne ose
 Normalni napon je obrnuto proporcionalan
momentu inercije poprečnog preseka za
neutralnu osu Ix koja se poklapa sa
težišnom osom

M
pokazuje da: sz  y
Ix
 Kod čistog savijanja napadni moment je u
svakom preseku isti, pa normalan napon ne
zavisi od koordinate z
 To znači da ne zavisi i od udaljenosti poprečnog
preseka od oslonca
 Normalni napon ne zavisi od koordinate x, što
znači da je isti u svim tačkama ravni paralelnoj
koordinatnoj ravni Axz kroz osu grede Az
11
12/6/2009

pokazuje da: M
sz  y
Ix
 Normalni napon zavisi samo od udaljenosti
vlakana od neutralne ose Cx
 U tačkama neutralne ose Cx, on je jednak 0
 Zbog toga se ti naponi nazivaju i ivični naponi
Druga glavna jednačina savijanja pokazuje

da:
1 Μ Μ
K  
Rk E  I x B
 Usled savijanja osa Az se krivi i postaje

elastična linija grede
 Druga glavna jednačina služi za odreĎivanje
krivine te elastične linije
 Za gredu konstantnog poprečnog preseka i
konstantan napadni moment:
K =const.
12
12/6/2009
Druga glavna jednačina savijanja

pokazuje da:
1 Μ Μ
K  
Rk E  I x B
 Krivina elastične linije je konstantna

 Ovu osobinu ima samo kružni luk koji prolazi
kroz oslonce A i B.
 Kod čistog savijanja elastična linija je kružni
luk koji prolazi kroz oslonce A i B.
Savijanje vertikalnim teretima
koncentrisanim silama;
kontinualnim opterećenjima
u vertikalnoj ravni
13
12/6/2009
Primer grede sa dve koncentrisane sile
Y  F  F  F  F  0
i A B 1 2
 M  F  2a  F 4a  6a  F
A 1 2 B 0
FA  30kN FB  40kN
Maksimalni moment
savijanja
Mfmax = 80 kNm
Maksimalna
transverzalna sila
Ftmax = 40 kN
14
12/6/2009
Promena transverzalne sile i momenta

savijanja duž podužne ose nosača:
 U svakom poprečnom preseku imamo
odgovarajuću transverzalnu silu
 U svakom poprečnom preseku imamo
odgovarajući moment savijanja.
 Transverzalna sila izaziva smicanje
 Moment savijanja izaziva savijanje
nosača oko poprečne težišne ose
Jednačine savijanja važe i kod savijanja

silama i moraju biti ispunjeni uslovi:
 Da neutralna linija prolazi kroz težište svih
poprečnih preseka
 Da je neutralna osa težišna osa poprečnog
preseka
 Da je neutralna osa, osa simetrije poprečnog
preseka tj. glavna centralna ose inercije
preseka.
15
12/6/2009
Glavne jednačine savijanja
M
sz  y
Ix
1 Μf
K 
Rk E  I x
Treća glavna jednačina

F  S
 T x
Ix b
 - Tangencijalni napon grede opterećene na savijanje

S x - Moment inercije površine A’ za neutralnu osu Cx
b - širina poprečnog preseka za neutralnu osu
16
12/6/2009
Raspored normalnog napona po

poprečnom preseku
M
sz  y
Ix
Raspored normalnog napona po

poprečnom preseku
Odnos Ix/ymax zavisi od oblika poprečnog preseka

i naziva se
OTPORNI MOMENT POPREČNOG PRESEKA
Ix
Wx  L3
ymax
17
12/6/2009
Otporni moment različitih ravnih preseka
 pravougaonik
 kvadrat
18
12/6/2009
 Krug i kružni prsten
Raspodela tangencijalnog napona po

poprečnom preseku
FT  S x

I x 
FT – Transverzalna sila
 - Tangencijalni napon grede opterećene na savijanje
S x - Moment inercije površine A’ za neutralnu osu Cx
 - promenljiva širina poprečnog preseka za
neutralnu osu
19
12/6/2009
Maksimalni normalni napon nosača

izloženog opterećenju na savijanje
M max
s max 
Wx
 Maksimalni normalni napon
 Maksimalni moment savijanja
 Otporni moment poprečnog preseka

poprečnom preseku pravougaonika
  y 
2
 max 
2 FT max    max 1  4  
3 A   h  
20
12/6/2009

poprečnom preseku kruga
  y 2 
 max 
4 FT max    max 1    
3 A   R  

poprečnom preseku limenog nosača
FT max
 max 
A0
21
12/6/2009
Dimenzionisanje nosača opterećenih

na savijanje
 Postoje dva različita zadatka:
1. Poznato je opterećenje koje deluje na
nosač, a treba odrediti vrednosti najvećeg
normalnog i tangencijalnog napona koji se
javljaju
2. Poznato je opterećenje, raspon, način
oslanjanja i oblik nosača koji se mora
upotrebiti, a traže se dimenzije poprečnog
preseka
OdreĎivanje veličina normalnog i

tangencijalnog napona ako je poznato
opterećenje M F  S
s max  max  T x
Wx I x 
 Najveći normalni napon javlja se u opasnom
preseku, u najudaljenijem vlaknu
 Najveći tangencijalni napon javlja se u
preseku u kome je najveća tangencijalna sila
 Opasni presek – najveći moment savijanja i
najveća transverzalna sila definišu se iz
statičkih dijagrama nosača
22
12/6/2009
OdreĎivanje dimenzija poprečnog

preseka nosača s  s
max fdoz
Maksimalni napon manji od dozvoljenog
M
s max  max  s fdoz M max
Wx Wx 
s fdoz
 Prema definisanom opterećenju izračunati
otporni moment preseka
 Po odreĎivanju dimenzija proveriti da li je
tangencijalni napon manji od dozvoljenog
 max   fdoz
Provera tangencijalnih napona
 Kod čeličnih konstrukcija tangencijalni naponi

su vrlo mali pa se ova provera često i ne vrši
 Proveru obavezno vršiti kod drvenih
konstrukcija
23
12/6/2009
Rezime: Dimenzionisanje nosača
 Odrediti otpore oslonaca

 Nacrtati statičke dijagrame i iz njih odrediti
najveći napadni moment i najveću
transverzalnu silu
 Prema izabranom materijalu definisati
dozvoljene napone na savijanje
 Odrediti otporni moment poprečnog preseka
 Proveriti da li su najveći normalni i
tangencijalni napon manji od dozvoljenih
24
12/11/2010
Savijanje – elastične linije
Analitička metoda odreĎivanja elastične linije

Izračunavanje ugiba i nagiba uz pomoć tablica

M
sz  y
Ix
preseka s
osu
1
12/11/2010

1 Μ Μ
K  
Rk E  I x B
osu
Diferencijalna jednačina elastične linije
 Pomoću druge glavne jednačine definisana je krivina

elastične linije savijenog nosača
 Iz matematike je poznato da se pod krivinom
podrazumeva odnos
ds 1 Μ Μ
Gde je: K   
da R E  Ix B
 R poluprečnik krivine
 ds elementarni luk
 da elementarna promena ugla
2
12/11/2010
Nagib tangente krive prema Ox osi iz

matematike
 Nagib tangente krive f(x) je prvi izvod funkcije koja
predstavlja krivu
1 da
tga  y ,   y
cos a dx
2
 Kako je element luka krive

ds  dx 2  dy 2  dx 1  y2
 Odatle je krivina
1 da ydx cos 2 a y
K   
R ds ds 1  y 
2

 Usled savijanja težište nekog preseka se spušta (u
peavcu y ose) za dužinu koju nazivamo
ugib elastične linije (strela)

 tangenta sa osom Az gradi ugao koji se naziva
nagib grede
3
12/11/2010

proste grede
M Lf M Lf
y    By  M Lf
E I x B
Gde su:
 Mf moment savijanja u preseku z
 B = E.Ix savojna krutost grede
Analitičko odreĎivanje elastične linije
 Odrediti otpore oslonaca za rešavani nosač

 Napisati izraze za promenu momenta
savijanja u funkciji od podužne koordinate z
 Proizvod savojne krutosti i drugog izvoda
jednak je negativnom momentu savijanja i to
predstavlja diferencijalnu jednačinu elastične
linije
B y  M Lf
4
12/11/2010
Analitičko odreĎivanje elastične linije
 Integraljenjem dobija se jednačina promene

nagiba u zavisnosti od koordinate z
 Ponovnim integraljenjem dobija se jednačina
promene ugiba u zavisnosti od koordinate z
 Integracione konstante odreĎuju se iz uslova
da su ugibi oslonaca jednaki nuli i kod
nosača u nekom preseku na kraju polja
promene opterećenja oba kraja moraju imati
isti ugib i nagib
Primer jednačine elastične linije proste

grede
Otpori oslonaca
b
FA  F
L
a
FB  F
L
I polje 0 za
b
M 1  FA  z  F z
L II polje azL
M 2  FA  z  F z  a   F  z  F z  a 
b
L
5
12/11/2010

grede
Oba izraza za moment mogu se objediniti

M  FA  z  F z  a   F  z  F z  a 
a
L
 Uvedena je Klebšova crta ili masna crta
 Ona obeležava kraj prvog polja i početak
drugog polja

grede:
Diferencijalna jednačina By  M Lf
By  M   FA  z  F z  a    F  z  F z  a 
a
L
 Izvršiti integraciju
 u I polju pre crte po z
 u II polju posle crte po (z-a)
6
12/11/2010

grede
a z2
By   F   C1  F
z  a  2
L 2 2
a z3
By   F   C1  z  C2  F
z  a  3
L 6 6
 Integracione konstante se uvek stavljaju
ispred crte z  0, y  0
 OdreĎuju se iz graničnih uslova z  L, y  0

grede
Uslov za z=0 pripada prvom polju pa se primenjuje na deo
ispred crte 3
a 0
y  0  By   F   C1  0  C2  0  C2  0
L 6
Uslov za z=L pripada drugo polju pa se primenjuje ceo
izraz – briše se crta
a L3
y  L  By   F   C1  L  0  F
z  a   0 3
L 6 6
b b3
C1   F  L  F 0
6 6L
7
12/11/2010

grede
JEDNAČINA NAGIBA
FL2 b   b   z    za 

2 2 2

y   1     3    3  
6 B 
 L   L   L    L  

grede
Iz jednačine ugiba zamenom z=a dobije se

ugib ispod sile
2 2
FL3  b   b 
y z a     
3 B  L   L 
8
12/11/2010

grede
u osloncima zamenom z = 0 dobijamo nagib u
osloncu A
FL2 a b  b 
a  yz 0    1  
6 B L L  L 
u osloncima zamenom z = L dobijamo nagib u

osloncu B
FL2 a b  b 
  yz  L    1  
6 B L L  L 
Elastične linije statički odreĎenih

nosača
 U tablicama iz Otpornosti materijala postoje
obraĎeni karakteristični nosači i definisane
jednačine elastične linije, ugiba i nagiba.
 Za odreĎivanje karakteristične vrednosti
potrebnog ugiba ili nagiba za konkretan
nosač sa definisanim opterećenjima treba
koristiti princip superpozicije (sabiranja
dejstava)
9
12/11/2010
Elastične linije statički odreĎenih

nosača
 Za posmatrani nosač uočiti koja opterećenja
deluju
 Uzeti kolika su udaljenja opterećenja od
oslonaca
 Za svako opterećenje na nosaču povaditi
podatke iz tablica
 Napraviti konačan zbir na željenoj poziciji
Primer rešavanja istog zadatka
Primenom metode direktne integracije

Korišćenjem gotovih izraza u tablicama
10
12/11/2010
Postavka zadatka
 Za datu gredu sa dve

sile odrediti ugib
ispod sile 2 i ugao
nagiba ispod sile 1
 Primenom direktne
integracije
 Korišćenjem tablica
Za dati nosač
 OdreĎivanje otpora oslonaca i osnovnih
statičkih dijagrama
 Pošto nije poznat poprečni presek izvršiti
dimenzionisanje kako bi se odredila savojna
krutost B
 Poznato je da je greda od čelika sdoz =120 MPa
i E=2 .105 MPa, i da je greda kružnog
poprečnog preseka
11
12/11/2010
Maksimalni moment
savijanja
Mfmax = 80 kNm
Maksimalna
transverzalna sila
Ftmax = 40 kN

preseka
 U datom slučaju
 Mfmax = 80 kNm
Mf Mf 80 103 2 3
s s dozW x   10
Wx s doz 120 106 3
3
32  2  10
d 3  0.189m
3
 Standardno najbliže veće je d=0.2m
12
12/11/2010

preseka grede
 Za dobijeno d=0.2m moment inercije za x osu
d 4   0.2 4  
Ix  
64 64
 Savojna krutost je
d 4 
B  E  I x  2 10 
11
 15707963 Nm 2
64
B  15707,963 kNm2
OdreĎivanje jednačine elastične linije
 Za odreĎene otpore oslonaca napisati izraz

za moment savijanja po poljima
M1  FA  z  30  z
M 2 FA  z  F1 z  2a   30  z  20z  2
M 3  FA  z  F1 z  2a   F 2 z  4a 
13
12/11/2010
Rešavanje zadatka direktnom

integracijom
 Napisati izraze za momente savijanja po

poljima
 Izvršiti integraciju po promenljivim
 Odrediti integracione konstante iz graničnih
uslova
 Odrediti tražene vrednosti nagiba i ugiba

By  M Lf
 Izraz za moment predstavlja diferencijalnu
jednačinu elastične linije
 Izraz za moment možemo napisati
predvajanjem momenata po poljima
Klebšovom ili masnom crtom
M 3  FA  z  F 1 z  2a   F 2 z  4a 
14
12/11/2010

By  M Lf
 Diferencijalna jednačina elastične linije dobija
oblik
By   FA  z  F 1 z  2a   F 2 z  4a 
 Za konkretan slučaj zamenimo vrednosti
By  30  z 20z  2 50z  4
 Izvršiti integaljenje po promenljivoj z za prvo

polje, po (z-2) za drugo i (z-4) za treće polje
By  30  z 20z  2 50z  4

z2
By  30  C1  20
z  2 50 z  4
2 2
2 2 2
z 3
By  30  C1z  C2  20
 z  2
3
50
 z  4
3
6 6 6
15
12/11/2010
 Integracione konstante odreĎuju se iz

graničnih uslova
z 0 y 0
 Pošto je to u prvom polju, uzima se izraz do
prve Klebšove crte
03
By z  0  30  C10  C2  0  C2  0
6
 Integracione konstante odreĎuju se iz

graničnih uslova
z  L6 y 0
 Pošto je to u trećem polju, uzima se ceo izraz
63
By z  6  30  C1z  C2  20
6  2  50 6  4  0
3 3
6 6 6
4800
C1 
36
16
12/11/2010
 Konačan oblik za dati primer je
By  30  z 20z  2 50z  4
z 2 4800
By  30    20
z  2 50 z  4
2 2
2 36 2 2
z 3 4800
By  30   z  20
z  2 50 z  4
3 3
6 36 6 6
Prema dobijenim izrazima izračunava se:
 Ugib ispod sile 2 za koje je z=4, pripada kraju

drugog polja, pa se uzima izraz do druge
masne crte
z 3 4800
By  30   z  20
z  2 50 z  4
3 3
6 36 6 6
43 4800
By  30   4  20
4  2  240 kNm3
3
6 36 6
17
12/11/2010
 Nabib ispod sile 1 za koje je z=2, pripada

kraju prvog polja, pa se uzima izraz do prve
masne crte
z 2 4800
By  30    20
z  2 50 z  4
2 2
2 36 2 2
22 4800 2640
By  30   
2 36 36
Ugib ispod sile 2

240 kNm3 240 kNm3
y   0.01527m  15.27mm
B 15707
 Nabib ispod sile 1

2640 2640
y   0.00468rad  0.267 o
36  B 36 15707
18
12/11/2010
Rešavanje zadatka korišćenjem tablica
 Odrediti položaje i uticaj opterećenja

 Očitati izraze za rešavani zadatak
 Izvršiti zamenu vrednosti u primeru za mesto
dejstva sile 2
Prosta greda
tab1
19
12/11/2010
Prosta greda
Prosta greda
20
12/11/2010
OdreĎivanje ugiba na mestu sile 2
 Primer je u tablicama na 43. strani

Fl 3 
b z   b   z    za 
2 2 3

y    
     
1   
6B   l l   l   l    l  

 Izračunavamo ugib koji sila 1 pravi na mestu
sile 2
 Izračunavamo ugib koji sila 2 pravi na mestu 2
 Kao zbir odreĎujemo ukupni ugib

sile 2, gde je a=2, b=4 mesto dejstva sile 1
od 20 kN i traženo z=4,
Fl 3 
b z   b   z    z  a  
2 2 3

y   1          
6B   l l   l   l    l   
20  63 
4 4   4   4    4  2   20  6 7
2 2 3 2
yF1    1           
6B   6 6   6   6    6    6B 81
21
12/11/2010

od 50 kN i traženo z=4, pošto je to sada na
kraju polja 1 koristi se izraz do crte
Fl 3 
b z   b   z    za 
2 2 3

y    
     
1   
6B   l l   l   l    l  

50  63 
 2 4   2   4    20  6 8
2 2 2
y F 2   1          
6B   6 6 
  6   6  
 6B 81
 Ukupan ugib je zbir koji prave obe sile za z=4
20  63 7 50  63 8 240
y  yF1  yF 2     
6B 81 6B 81 B
By  240 kNm3
22
12/11/2010
OdreĎivanje nagiba na mestu sile 1

ugao u rad
 Primer je u tablicama na 43. strani
Fl 2 
b   b 
2
 z   za 
2 2

y     
1   3     3  
6B  l   l 
  l    l  
 Izračunavamo nagib koji sila 1 pravi na mestu
sile 1
1
 Kao zbir odreĎujemo ukupan nagib

od 20 kN i traženo z=2, i pripada prvom polju
Fl 2 
b   b 
2
 z   za 
2 2

yF 1   1     3    3  
6B  l   l 
  l    l  
20  6 2 
4   4 
2
 2  
2
 20  6 4
2
yF 1   1     3     
6B  6   6 
  6   
 6B 27
23
12/11/2010

od 50 kN i traženo z=2, i pripada prvom polju
Fl 2 
b   b 
2
 z   za 
2 2

yF 2     
1   3     3  
6B  l   l 
  l    l  
50  6 2 
2   2 
2
 2  
2
 F6 5
2
yF 2     
1   3    
6B  6
    6   6  
 6B 27
 Ukupan nagib je zbir koji prave obe sile na

z=4
20  62 4 50  62 5 1980
y  yF 1  yF 2     
6B 27 6B 27 27 B
1980
By  kNm2  73.3333 kNm2
27
24
12/11/2010
 Ugib ispod sile 2
240 kNm3 240 kNm3

y   0.01527m  15.27mm
B 15707
 Nagib ispod sile 1
1980 1980
y    0.00468rad  0.267 o
27  B 27 15707
Rezime:
 Za odreĎivanje ugiba i nagiba nekog

statički odreĎenog nosača:
 Prvo odrediti otpore oslonaca i nacrtati
statičke dijagrame
 Dimenzionisati nosač ako to nije već učinjeno
 Definisati savojnu krutost
25
12/11/2010
Rezime: Metoda direktne integracije
 Napisati izraze za momente savijanja po

poljima
 Izvršiti integraciju po promenljivim
 Odrediti integracione konstante iz graničnih
uslova
 Odrediti tražene vrednosti nagiba i ugiba
Rezime: Rešavanje korišćenjem tablica
 Odrediti položaje i uticaj opterećenja

 Očitati izraze za rešavani zadatak za sva
definisana opterećenja
 Izvršiti zamenu vrednosti
 Sabrati dobijene ugibe, odnosno nagibe
26
12/26/2009
Izvijanje
Kritična sila
Kritični napon
Dimenzionisanje
Kritična sila izvijanja
 Greda opterećena aksijalnim pritisnim silama

 Nastupa aksijalno naprezanje
 Nastaje i aksijalna deformacija - skraćenje
 Ležišta ne dozvoljavaju pomeranje grede
F
 Postoji samo normalni napon

A
1
12/26/2009

F

A
 Zbog velike dužine i neidealnosti grede dolazi
i do ugiba jer sila nije idealno centrična
 Velika dužina i odstupanje od pravca pri
izradi
 Materijal nije homogen
 Sila ne deluje idealno u centru površine
 Ovo je kod velike dužine samo teorijski

moguće
 Greda se krivi i u pojedinim presecima,
momenti savijanja izazivaju ugibe
Mf  Fy
 Normalni naponi nisu podjednako
raspoređeni po preseku
2
12/26/2009
 Ovakav slučaj aksijalnog naprezanja naziva

se IZVIJANJE
M f  Fy
 Javlja se kod dugačkih štapova
 Kod debelih ređe, kada aksijalna sila pređe
kritičnu vrednost
 Kritična sila izvijanja dobija se iz izraza za

ugib i zavisi samo od krutosti grede B=EIx
 Prema Ojlerovom obrascu kritična sila je
E  I min
F k  2
l2
3
12/26/2009
 Kritična sila izvijanja dobijena za slučaj

zglobno vezanog štapa na oba kraja
E  I min
F k  2 lr  l
l2
 Kritična sila izvijanja dobijena za konzolno

uklješten štap
E  I min
F k  2
4l2 lr  2  l
4
12/26/2009
 Kritična sila izvijanja dobijena za dvostrano

uklješten štap
4  E  I min
F k  2 1
4l2 lr   l
2
 Kritična sila izvijanja dobijena za konzolno

uklješten štap na jednom i zglobno uklješten
na drugom kraju
2  E  I min
F k  2
4  l 2 lr  0.71 l
5
12/26/2009
 U Ojlerove formule uvodi se slobodna –

redukovana dužina
 Predstavlja polovinu dužine talasa sinusne
linije savijanja
 Tehnički predstavlja dužinu nosača koja
stvarno učestvuje u izvijanju i jednaka je
dužini elastične linije između prevojnih tačaka
Kritični napon izvijanja
 Količnik između kritične sile izvijanja i

površine poprečnog preseka naziva se kritični
napon
FK  2  E  I min
 k 
A  lr
2
A
6
12/26/2009
 Napon je obrnuto srazmeran kvadratu

redukovane dužine
 Kao što je poznato
I min  A  imin
2
Zamenom dobija se
 2  E  i 2 min 2 E

 k  2
lr
2
R
 Jedinica za napon izvijanja je MPa
 2  E  i 2 min 2 E
 k  2
lr
2
R
7
12/26/2009
Određivanje kritične sile
 Poznata je:
 2  E  I min
 Dužina grede F k 2
 Poprečni presek
l r
 Način oslanjanja grede
 Materijal od koga je greda napravljena
Određivanje kritične sile

 Ovo je ekstremna vrednost koju
Fk
konstrukcija može da izdrži a da ne
nastupi izvijanje
 Izvijanje je opasno, pa se ne sme dozvoliti
u konstrukciji
 Uvodi se stepen sigurnosti; maksimalna
sila koja se dozvoljava je 3 do 10 puta
manja od maksimalne: n=3-10
F
F k
n
9
Kritični napon izvijanja - vitkost
Odnos redukovane dužine štapa i najmanjeg

poluprečnika inercije
lr
r 
imin
naziva se VITKOST ŠTAPA

12/26/2009
Za definisanu kritičnu silu
 Za poznatu silu i stepen sigurnosti dobija

se najmanji moment inercije
Fk  lr2 n  F  lr2
I min  2  2
 E  E
 Odnosno poprečni presek nosača
I min n  F 2
A  2  2  r
imin   E
Dimenzionisanje štapova
napregnutih na izvijanje
 Postoje tri metode dimenzionisanja:
 Prema Ojlerovim obrascima

 Prema Tetmajerovim obrascima
 Prema omega postupku
10
12/26/2009
Dimenzionisanje štapova po
Tetmajerovim obrascima
 Radi prevazilaženja problema
dimenzionisanja štapova male vitkosti
(kratki i debeli štapovi) razvijen je
 k A  B
Tetmajerov postupak
 U izrazu su konstante za materijale

dobijene nakon niza eksperimenata
Dimenzionisanje štapova po
Tetmajerovim obrascima
 Postupak se izvodi prvo po Ojlerovim
obrascima
 Kada se ustanovi kolika je vitkost:
 Za vitkost veću od kritične primeniti n F
A
Ojlerove obrasce k
 Za vitkost manju od kritične primeniti
Tetmajerov postupak i odrediti kritični
napon, a onda i površinu pop.preseka
12
12/26/2009
Dimenzionisanje štapova po omega

postupku
 Po ovom postupku dozvoljeni napon kod
izvijanja uzima se w puta manji od
dozvoljenog napona na pritisak
F wF
A 
 dk  dc
 Vrednost koeficijenta proporcionalnosti w
zavisi od vitkosti i vrste materijala i daje se
tabelarno
Rezime:
 Konstrukcije sa aksijalno napregnutim

štapovima na pritisak nose rizik pojave savijanja
 Ovakav slučaj naprezanja naziva se izvijanje
 Ovako napregnute štapove treba proračunati na
izvijanje
 Izvijanje je veoma opasno i ne sme se dozvoliti
 Prema tipu konstrukcije definisati slobodnu –
redukovanu dužinu štapa
13
12/26/2009
Rezime:
 Pri proračunu treba ustanoviti vitkost

posmatranog štapa
 Ako je vitkost veća od kritične, onda je napon
manji od napona na granici proporcionalnosti na
pritisak i primenjuju se Ojlerovi obrasci
 Ako je vitkost manja od kritične, primenjuje se
Tetmajerov postupak
14

Mehanika Otpornost PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanika Otpornost PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Otpornost materijala

Osnovni pojmovi, spoljašnje i

Zadatak otpornosti materijala

 Proračun krutosti (deformabilnosti)

 Izotropnost materijala (u svim

Podela sila koje deluju

 Pretpostavka o linearnoj zavisnosti

Spoljašnje sile se dele:

Po mestu delovanja Po karakteru dejstva

Spoljašnje i unutrašnje sile

 Telo je u ravnoteži kada na

sile koje se odupiru dejstvu

Naprezanja, naponi i deformacije

Osnovne vrste naprezanja:

 Ako deluju samo

 Ako u preseku deluje

 Ako u preseku deluje

Savijanje proste grede silama

Savijanje konzole silom

Uvijanje konzole silom na kraku

Unutrašnje sile. Metoda preseka

Unutrašnje sile. Metoda preseka

Unutrašnje sile. Metoda preseka

Unutrašnje sile. Metoda preseka

Unutrašnje sile. Metoda preseka

Naponi, sile u preseku

Naponi, normalni i tangencijalni

 Površina poprečnog preseka

Površina poprečnog preseka

C1x1; y1 C1x2 ; y2  C1x3 ; y3  . . . Cn xn ; yn 

Površina poprečnog preseka

Statički moment površine za osu

Za složenu površinu koja se sastoji od više prostih

S x  S x1  S x 2  S x3  12  4.02  0  7.98 cm3

 Za osu simetrije statički moment površine jednak

Momenti inercije ravnih povšina

 Centrifugalni moment inercije I xy   xydA

 Polarni moment inercije I o   r dA

Aksijalni moment inercije

Aksijalni moment inercije površine predstavlja zbir proizvoda

Centrifugalni moment inercije

Centrifugalni moment površine predstavlja zbir proizvoda

Polarni moment inercije

Polarni moment inercije u odnosu na pol O u ravni te

Karakteristike momenata inercije

 Aksijalni i polarni moment inercije su uvek

Znak polarnog momenta inercije

Momenti inercije za paralelno pomeren

 Moment inercije za ose y x x=a+ x

Momenti inercije za paralelno pomeren

Momenti inercije za paralelno pomeren

Ako osa prolazi kroz težište statički moment površine

Momenti inercije za paralelno pomeren

Ako osa prolazi kroz težište statički moment površine

Momenti inercije za paralelno pomeren

I x y   xydA   a  x b  h dA

I xy  Ixh  aSx  b Sh  abA

Momenti inercije za paralelno pomeren

Momenti inercije za paralelno pomeren

 Momenti Ix , Ih i Ixh y x x=a+ x

Momenti inercije za paralelno pomeren

Momenti inercije za paralelno pomeren

Momenti inercije za paralelno pomeren