VISOKATEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Nastavni predmet: ZAŠTITA OD POŽARA I EKSPLOZIJA

Studijski program: Inženjerstvo zaštite na radu

IZVORI I UZROCI POŽARA

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT,Br indeksa:

dr Miodrag Kovačević Davidović Sara,ZR 27/17

U Zrenjaninu, novembar 2019.god.

Sadržaj
UVOD.........................................................................................................................................................3
1. Izvori paljenja požara..........................................................................................................................4
1.1. Spoljašnji izvori...........................................................................................................................5
1.2. Unutrašnji izvori paljenja.............................................................................................................6
1.3. Parcijalni izvori paljenja..............................................................................................................7
2. Uzroci požara......................................................................................................................................8
3. Uzroci požara prema načinu stvaranja toplote...................................................................................12
3.1. Direktan kontakt gorive materije sa plamenom, užarenom materijom ili usijanim predmetom. 12
3.2. Samozapaljenje i hemijske reakcije...........................................................................................13
3.3. Eksplozija kao uzrok požara......................................................................................................13
3.4. Električna energija kao uzrok požara.........................................................................................15
3.5. Atmosfersko pražnjenje elektriciteta..........................................................................................16
3.6. Statički elektricitet.....................................................................................................................17
3.7. Mehanički urok požara..............................................................................................................17
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................18
LITERATURA..........................................................................................................................................19

~2~
UVOD
Elementarne nepogode predstavljaju samo jedan od oblika koji utiču na život ljudi,
materijalna dobra i životnu sredinu. One mogu nastati prirodnim putem, ali sve veći uzročnik
jeste čovekova nepažnja. Požari spadaju u tehničko-tehnološku grupu elementarih nepogoda i
predstavljaju proces nekontrolisanog sagorevanja koji ugrožava sve oko sebe.

Požar predstavlja nestacionirani proces gorenja koji se odvija u određenom prostoru i

vremenu, a za čiji je nastanak potrebno ispunjenje sledećih uslova:

 postojanje gorive materije

 neprekidno doticanje kiseonika u zonu požara i
 potrebna energija za nastajanje požara i oslobađanje toplotne energije

Osnovni faktori koji utiču na razvijanje požara su:

 gorive materije (brzina gorenja, intezitet i širenje požara, količina oslobođene toplote, kao
i sastav produkata gorenja u požaru)
 strujanje i izmena vazduha u zoni požara (utiču na intezitet i razvoj požara, predstavlja
posledicu povećane temperature i odvija se u smeru strujanja ka žarištu)
 karakter prostora gde je požar nastao (odredjen je konstrukcionim rešenjem prostora i
izborom materijala od koga je izgrađen)
 propratne pojave (produkti gorenja koji se oslobađaju u zoni požara. Produkti gorenja su
gasovite, čvrste i tečne materije).

Kod nastajanja požara izvori i uzroci požara su od najvećeg značaja. U praksi je potrebno
napraviti razliku između pojma izvora požara i pojma uzroka požara. Npr. ako je nastao požar
zbog kvara na elektromotoru, onda je izvor paljenja elektromotor, a uzrok kvar na elektromotoru.
Na osnovu ovog primera zaključuje se da izvor paljenja predstavlja određeni predmet odnosno
objekat, a uzrok paljenja određeni proces.

Proces paljenja sastoji se iz prelaza energije od izvora paljenja na požarni objekat odn.
zapaljivu materiju. Energija je najčešće toplotna, tako da izvor paljenja vrši neophodnu pripremu
za izbijanje požara.

~3~
 1. Izvori paljenja požara

Da bi došlo do paljenja potrebno je gorivoj materiji, uz određenu količinu oksidansa

(kiseonika), dovesti potrebnu količinu energije, odnosno izvor energije paljenja. Prilikom
paljenja stvara se dovoljna količina toplotne energije za nesmetano trajanje procesa gorenja.
Osim otvorenog plamena, cigareta, užarenih predmeta, izvori mogu biti potpuno neočekivani:

- iskra električnih uređaj koji se automatski uključuju (zamrzivač, hladnjak, električni

grejač vode)
- isključena, ali ugrejana ploča električne grejalice
- džepna baterijska lapma
- usled udarca ili trenja alata
- iskra iz vozila koja prolazi u blizini.

Prema udaljenosti izvora paljenja od požarnog objekta, izvori paljenja podeljeni su u tri
grupe. U okviru svake grupe izvršena je podela prema energiji sa kojom je izvor sposoban da
izvrši paljenje:

- Spoljašni izvori paljenja ( ako se paljenje požarnog objekta sa izvora paljenja udaljenog
od požarnog objekta ili su razdvojeni nekom pregradom),
- Unutrašnji izvori paljenja (ako se paljenje vrši iz samog požarnog objekta, odn. požarni
objekat poseduje svoj izvor paljenja),
- Parcijalni izvori paljenja (paljenja koja su između spoljašnjeg i unutrašnjeg izvora, gde se
izvori paljenja nalaze delimično u sastavu požarnog objekta).

Na slici prikazani su izvori paljenja sa podelom unutar grupe.

~4~
 Slika 1. Izvori paljenja

1.1. Spoljašnji izvori

Spoljašnji izvori paljenja predstavljaju izvor koji je udaljen od požarnog objekta-

zapaljive materije. Spoljašnje izvore čine izvori sa toplotnom energijom, izvori sa energijom iz
zračenja i izvori čija energija proizilazi iz rada i kretanja.

a) Toplotni izvori paljenja

Izvor paljenja ima određenu količinu toplote koja dolazi iz mehaničke, električne ili neke
druge energije. Prenos toplote sa izvora paljenja na požari objekat može se vršiti preko
materijalnog posrednika ili bez njega.

Dovođenje toplote posrednikom na relaciji izvor paljenja-požarni objekat kod kretanja

zagrejanog ili užarenog tela je prema požarnom objektu. To su najjednostavniji slučajevi
dovođenja toplote posrednikom, na primer plamen u neposrednoj blizini požarnog objekta
(plamen kod zavarivanja, šibica, baklja, užareni otpaci), vreli gasovi, zapaljivi gasovi itd. U ovim
primerima najčešče je slučaj da se izvor paljenja kreće, a požarni objekat miruje, mada može biti
i obrnuto.

b) Optički izvori paljenja

Razlika između termičkog zračenja i termičkog zračenja iz optičkih izvora paljenja je u

talasnim dužinama elektromagnetnih talasa koji se pri ovim zračenjima emituju. Talasne dužine
elektromagnetnog zračenja iz optičkih izvora paljenja obuhvataju infracrveni domen, domen
~5~
vidljive svetlosti i ultraljubičasti. Pod pojmom termičkog zračenja ovde ne podrazumevamo
toplotu, već elektrmagnetni talasni proces. Tek kada se ovo zračenje apsorbuje od strane nekog
tela, nastaje u tom telu toplota, odnosno, energija zračenja pretvara se u toplotu prilikom
apsorpcije. Primer optičkog izvora paljenja je vatrena lopta koja nastaje prilikom nuklearne
eksplozije, zatim svi infracrveni grejači, radijatori kod zagrevanja prostorija, blic lampe,
električni svetlosni lukovi i sl.

c) Mehanički rad kao izvor paljenja

Mehaničkim radom ( sudarom, udarom, pritiskom, savijanjem, rezanjem, vibracijom) postiže

se da se energija, dovedena požarnom objektu, pretvara u toplotu. Povećanje toplote na
požarnom objektu dovodi do temperature paljenja. Dovod mehaničke energije može izazvati
paljenje i eksplozije prilikom mehaničke obrade pirotehničkih materijala, prilikom presovanja
celuloida kao i u drugim granama tehnike i proizvodnje.

1.2. Unutrašnji izvori paljenja

Izvor paljenja nalazi se u sastavu samog požarnog objekta, odnosno sam požarni objekat je
sposoban za samopaljenje. Ova osobina može biti stalna i povremena.

a) Požarni objekti koji se sami zagrevaju do temperature paljenja (kod samozapaljivog

požarnog objekta imamo hemijske procese- oksidaciju, koji stvaraju male količine
toplote. Ako spoljne okolnosti ne dozvoljavaju odvođenje tj. rasipanje ove toplote, ona,
iako mala, dovodi do porasta temperature, a time i do povećanja brzine hemijske
reakcije),
b) Piromorfne materije (Piromorfne materije su elementi legure ili jedinjenja koja se
najčešće pale trenutno ili posle vrlo kratkog vremena. Iz tog razloga piromorfne materije
čuvaju se u zatvorenim posudama, tako da kiseonik iz vazduha ne može da dopre do
njih),
c) Požarni objekti sa sposobnošću samoaktiviranja. Primer za ovakav vid samopaljenja je
kada se pamučne krpe (pucval), natopljene uljem, produvavaju kiseonikom iz aparata za
autogeno zavarivanje. Ulje pri tome oksidira i dolazi do brzog zagrevanja, paljenja i
žestokog sagorevanja.

1.3. Parcijalni izvori paljenja

Paljenja koja su između spoljašnjih i unutrašnjih izvora. Slučajevi u kojima su izvori

delimično u sastavu požarnog objekta. Postoje slučajevi kada je požarni objekat u celini ili
~6~
delimično u sastavu izvora paljenja. Ovde energija potiče iz sadržaja energije jednog
kompleksnog sistema koji se sastoji iz požarnog objekta ili njegovog dela i još jedne komponente
koja nije sastavni deo požarnog objekta. Ipak nije uvek lako povući granice između požarnih
objekta ili sistema. Primeri su paljenje putem elektrostatičke energije, atmosfersko pražnjenje
elektricitetom i sl.

~7~
 2. Uzroci požara

Uzroci požara mogu se definisati kao pojave koje dovode do nekontrolisanog sagorevanja.
Prva faza borbe protiv požara jeste njihova eliminacija. Za uspešnu eliminaciju uzroka požara
potrebno je poznavanje njegovog nastajanja,kako i gde se javio. Za ove podatke potrebno je
izvršiti analizu požara, gde se na osnovu statičkih podataka o uzrocima požara vrše stručne
obrade radi preuzimanja preventivnih mera. Kao i svi statički podaci i podaci o uzrocima požara
zavise od metodologije, broja požara, perioda vremena itd.

Na osnovu ovoga izvršeno je osnovno grupisanje uzroka požara:

- tehničke neispravnosti (kvarovi)

- tehnički nedostaci (nepoštovanje tehničkih propisa ,loš kvalitet)
- ljudski faktor (nepažnja, nehat, dečija igra)
- organizacioni nedostaci (odsustvo kontrole, nepoštovanje zakona)
- prirodni uzročnici (grom, zemljotres, Sunce)

Usled navođenja osnovnih uzroka požara nije moguće odvojiti objektivne od subjektivnih
faktora, jer bi npr. tehnički nedostatak mogao biti tretiram kao subjektivni faktor, a neznanje kao
objektivni. Pitanjima uzroka požara bavi se požarna preventiva. Ona se ograničeno obrađuje, jer
postoji posebna stručna literatura za požarnu preventivu. Sledeći pregled uzroka požara zasniva
se na jednoj analizi više od 25 000 evidentiranih požara u periodu od 10godina jednoj visoko
razvijenoj industriji. Verodostojnost ove analize čini broj posmatranih požara i period vremena,
sa napomenom da se većina požara desila u industriji.

Analiza daje sledeće podatke o uzrocima požara :

1. ELEKTRICITET– 23%

Jedan je od glavnih uzročnika požara. Najveći broj požara nastaje u instalacijama

provodnika, motorima, postrojenjima za prenos, transformaciju i raspodelu električne energije.
Elektroenergetska postrojenja, instalacije i uređaji čine „nervni sistem" u industriji- tehnološkim
procesima i skladištima. Zbog ovog se njima posvećuje posebna pažnja tokom njihovog
izvođenja, upotrebe, održavanja, posebno za opasne tehnološke procese i skladišta. Na taj način
se mogućnosti za izbijanje požara i eksplozija mogu svesti na najmanju meru.

2. PUŠENJE- 18%

Pušenje predstavlja potencijalni uzrok požara svuda oko nas. Eliminisanje, odnosno
smanjenje ovog uzročnika postiže se obrazovno- vaspitnom metodom i kontrolom. Veoma su

~8~
korisna iskustva
kod

industrija sa visokim stepenom požarne opasnosti i sa mogućnošću eksplozija, a koja su kod

ovog problema postigle uspeh.

Slika 2. Cigareta jedan od najvećih uzročnika požara u Srbiji

3. TRENJE- 10%

Zagrevanje metalnih površina nastaje usled trenja, zbog neodržavanja i nepodmazivanja, na

primer rotirajućih delova mašina, zbog loše prilagođenih prenosnika itd. Trenje može stvoriti
visoke temperature dovoljne za paljenje. Sprečavanje ovog uzročnika vrši se poštovanjem
upustva za održavanje i kontrolom.

4. PREGREJANI METALI- 8%

~9~
 Tehnološki procesi imaju abnormalno visoke temperature mogu biti uzročnici požara,
posebno ako oni uključuju zagrejane zapaljive tečnosti i materijale. Ovde se uzroci požara
sprečavaju svakodnevnim nadgledanjem tehnološkog procesa, stručnim osposobljavanjem
osoblja i dobrim održavanjem uređaja i instrumenata za kontrolu toplote.

5. ZAGREJANE POVRŠINE- 7%

Toplota iz kotlova, peći, zagrejanih kanala i tokova, električnih lampi, toplota pri topljenju
metala može biti uzrok paljenja zapaljivih tečnosti i drugih materijala. Sprečavanje ovih uzroka
paljenja vrši se odgovarajućim oblikovanjem i dobrim održavanjem cevovoda za protok
zapaljivih tečnosti. Održavanje se postiže pročišćavanjem kanala i prolaza, kao i dobrom
cirkulacijom vazduha (ventilacija).

6. OTVORENl PLAMEN - 7%

Nepravilna upotreba prenosnih gorionika, kotlova, uređaja za sušenje, peći, prenosnih

grejnih tela, plamen od gasa ili zapaljene nafte spada u ovu grupu uzročnika požara. Pravilnim
postupkom u radu kao i primenom odgovarajućih propisa, redovnim održavanjem uređaja,
adekvatnom ventilacijom, pravilnim skladištenjem zapaljivih materija i čuvanjem otvorenog
plamena od zapaljivih materija otklanjaju uzročnike požara ove grupe.

7. ZAPALJIVE VARNICE – 5%

Varnice koje izlaze iz peći, ognjišta, različite procesne opreme, industrijskih prevoznih
sredstava pripadaju ovoj grupi uzročnika požara. Sprečavanje paljenja varnicama vrši se dobrom
konstrukcijom uređaja i zatvaranjem komora za sagorevanje.

8. SAMOPALJENJE - 4%

Spontano paljenje vrši se industrijskim i drugim otpacima, ostacima iz sušara, česticama i

materijalima koji su skloni da se pri zagrevanju pale. Ovaj uzrok paljenja sprečava se dnevnim
uklanjanjem otpadaka i prljavštine, poštovanjem tehnološkog i radnog procesa, izolacijom
skladišta i materijala sklonih samopaljenju.

9. SEČENJE I ZAVARIVANJE - 4%

Užarene čestice, varnice i rastopljene kapi metala nose toplotu i mogu izazvati paljenje.
Sprečavanje paljenja vrši se kontrolom ispravnosti opreme, alata, instalacija i postupaka, kao i
poštovanjem tehnološke i požarne bezbednosti.

10. IZLOŽENOST VATRI - 3%

Zapaljivi materijali izloženi neposrednom uticaju vatre, uzročnik su požara iz ove grupe.
Najefikasnija barijera vatri su goli zidovi zaštićeni sprinklerima ili armiranim staklom u
zavisnosti od jačine izloženosti vatri.

~ 10 ~
 11. NAMERNO PALJENJE - 3%

To je zlonamerno izazvan požor od strane raznih lica i iz raznih pobuda. Sprečava se

osmatranjem, organizacijom čuvarske službe, postavljenjem ograda i drugim bezbednosnim
merama.

12. MEHANIČKE ČESTICE - 2%

Čestice od stranog metalnog tela u mašinama pri, operacijama drobljenja i mrvljenja, mogu
biti uzrok nastanka požara. Sprečava se držanjem materijala za drobljenje čistim i uklanjanjem
stranih metalnih materijala magnetom ili nekim postupkom separacije.

13. KLJUČALI MATERIJALI - 2%

Požar je u ovom slučaju izazvan prelivanjem metala iz oštećenih peći ili lošim rukovanjem.
Sprečava se pravilnim radom i održavanjem opreme.

14. HEMIJSKl PROCESI -1%

Požar mogu izazvati nekontrolisani hemijski

procesi, hemijske reakcije sa drugim materijalima,
razlaganje nepostojanih materijala. Sprečava se
pravilnim radom i kontrolom, pažljivim
rukovanjem i skladištenjem uz izbegavanje uticaja
toplote i udara.

15. STATIČKI ELEKTRICITET - 1 %

Paljenje zapaljivih gasova, para i prašine,

nastaje usled oslobađanja nagomilanog statičkog
elektriciteta na opremi, materijalima ili ljudskom telu. Sprečava se uzemljenjem, jonizacijom.

16. MUNJA - 1%

Direktni udari groma, varnice od indukovane struje u električnim kolima i opremi mogu
izazvati požar. Zaštita se vrši gromobranima, kondenzatorima i uzemljenjem.

17. RAZNl UZROCI -1%

To su neuobičajeni i relativno beznačajni uzroci neuključeni u gornje klasifikacije.

~ 11 ~
 Slika 3. Električne instalacije kao čest uzročnik požara

Slika 4. Statički elektricitet

3. Uzroci požara prema načinu stvaranja toplote

Toplota je jedan od najbitnih faktora koji utiče na obrazovanje požara. U normalnim

uslovima mnoge gorive materije su okružene vazduhom (kiseonikom), da bi došlo do samog
procesa sagorevanja potrebno je toj gorivoj materiji dovesti određenu količinu toplote kako bi se
zagrejala do temperature paljenja.

Načini na koji se stvara toplota sistematizovani su u sledeće grupe:

- Direktan kontakt gorive materije sa

plamenom, užarenom materijom ili
usijanim predmetom
- Samozapaljenje i hemijske reakcije
- Eksplozije
- Atmosfersko pražnjenje elektriciteta
- Električna energija
- Statički elektricitet
- Mehanički uzrok požara (udar, trenje,
pritisak)
- Prirodni uzrok požara (Sunce, zemljotres)

~ 12 ~
 3.1. Direktan kontakt gorive materije sa plamenom, užarenom materijom
ili usijanim predmetom

Otvoreni plamen predstavlja vidljivi plamen od usijanijih zapaljivih gasova nastao

sagorevanjem čvrste materije, zapaljive tečnosti i zapaljivih gasova (sagorevanje drveta, papira,
plamena sveće, plamen gorionika za gasovito i tečno gorivo itd.).

Užareni materijal predstavlja čvrsti zapaljivi materijlal koji sagoreva bez plamena (drvo,
papiru u uslovima kada je smanjeno prisustvo vazduha). Najtipičniji predstavnik užarenog
materijala jeste opušak cigarete. Pored opuška užareni materijal predstavlja užareno drvo,
užareni ugalj. Usijani predmet predstavlja bilo koji negorivi predmet koji se javlja prilikom
zavarivanja i rezanja, kod električnog zavarivanja i brušenja.

Direktan kontakt otvorenog plamena, užarenog materijala ili usijanog predmeta sa

gorivom materijom posle određenog vremenskog intervala dovodi do pripaljivanja. Požar se
može razvijati kao tinjajući i plamteći, a najčešće kombinovan.

Ovi užareni toplotni izvori su veoma opasni jer u većini slučajeva požar počinje
neprimetno, bez spoljašnih manifestacija (plamena,dima), razvija se kao tinjajući požar. Kada se
neki materijal pripali užarenim izvorom toplote on nastavlja da gori žareći. Žareći požar u
zatvorenoj prostoriji će trajati duže vreme zbog nedostatka kiseonika potrebnog za ovakvo
gorenje. Ovakvi požari mogu da traju do nekoliko dana zavisno od materijala koji je upaljen
žarećim izvorom i strujanja vazduha. U slučaju da se u prostoriju dovede kiseonik požar postaje
plamteći i naglo se razvija u celom prostoru (pucanje stakla na prozorima).

3.2. Samozapaljenje i hemijske reakcije

Samozapaljenje je proces ukoji dovodi do gorenja materije na običnoj ili malo povišenoj
temperaturi kao posledica bioloških, fizičkih i hemijskih reakcija koji se dešavaju pod određenim
uslovima.

Rekacija se odvija uz oslobađanje toplote koja se manifestuje, i koja se delom odvodi u

okolinu, a najviše sakuplja (akumulira) u unutrašnjosti gomile materijala. Sam proces odvija se u
dve faze. Kod prve faze dolazi do samozagrevanja koja često dugo traje, a u drugoj do
samozapaljenja, stvaranja takozvanih užarenih jezgara. Kod prvog procesa samozapaljenja nema
dovođenja toplote iz okoline. Česti su slučajevi da materijali koji su skloni samozapaljenju budu
dovođeni u takvo stanje, uticajem spoljnih izvora toplote, da se proces samozapaljenja ubrzava.

~ 13 ~
U ovom slučaju uticaj spoljne temperature gorive materije se zagreva do temperature paljenja, pa
bi tada došlo do samog paljenja, a ne do zapaljenja.

Najtipičniji oblici samozapaljenja su:

- Samozapaljenje masti i ulja (laneno ulje, suncokretovo ulje, maslinovo ulje, ovčiji loj)
- Samozapaljenje materijala biljnog porekla (seno, detelina,žitarice)
- Samozapaljenje uglja
- Samozapaljenje prašine (čestice metala, prašina od žitarica, pamuka)
- Samozapaljenje
raznih hemijskih materijala
(sulfid gvoždja, beli fosfor,
prah aluminijuma)

3.3. Eksplozija kao

uzrok požara

Sve eksplozije se mogu podeliti u

dve grupe :

- Mehaničke
- Hemijske

Mehaničke eksplozije praćene su efektima razaranja i odbacivanja sudova pod pritiskom,

rušenjem objekata, pojavom udarnog talasa.. Kod mehaničkih eksplozija nema oslobađanja
toplote. Ukoliko dođe do eksplozije sudova pod pritiskom u kojima se nalazi neki zapaljivi gas,
požar može nastati kao posledica paljenja zapaljivog gasa od varnice koja nastaje od cepanja
sudova. U praksi može doći do eksplozije bojlera u domaćinstvima, koji nastaje ukoliko
sigurnosni ventil nije pravilno ugrađen i ako je došlo do kvara na termostatu bojlera. Ako ova
dva uslova nisu ispunjena ni u kom slučaju ne može doći do eksplozije.

~ 14 ~
 Slika 5. Primer mehaničke
eksplozije na pumpi

Hemijske eksplozije jesu procesi sagorevanja određenih materijala velikom brzinom pri
čemu se oslobađa velika količina toplote i stvara veliki nadpritisak. Ove eksplozije praćene su
udarnim talasima usled čega se javljaju zvučni efekti.

Materije koje mogu proizvesti hemijsku eksploziju svrstavaju se u sledeće grupe:

- eksplozivne materija
- zapaljivi gasovi i pare lakozapaljive tečnosti
- prašine organskog porekla i prašine metala

Slik a 6. Primer hemijske eksplozije u fabrici

~ 15 ~
 3.4. Električna energija kao uzrok požara

Električna struja pri prolazu kroz provodnik ili prilikom korišćena u mašinama i
uredjajima delom se pretvara u toplotnu energiju. Svakoj vrednosti električne struje odgovara
odredjeni porast temperature. Ovaj porast temeperature se mora ograničiti kako ne bi došlo do
oštećenja izolacije a time i do izazivanja požara.

Električna struja može izazvati požar na sledeće načine:

- Zagrevanjem električnih provodnika, namotaja i drugih uređaja kroz koje protiče

električna struja
- Kratki spoj
- Veliki prelazni otpor
- Varničenje
- Elektrotermički uređaji

Slika 7. Izbijanje požara kratkim spojem

3.5. Atmosfersko pražnjenje elektriciteta

Munja je električno pražnjenje izmedju dva oblaka

koji su suprotno naelektrisani, dok je udar groma pražnjenje
izmedju naelektrisanog oblaka i zemlje koja je uvek
negativno naelektrisana. Javljaju se većinom tokom
vremenskih nepogoda, stoga je obavezno utvrditi vremenske
uslove tokom požara, jer se upravo vremenske nepogode
koriste za podmetanje požara.

~ 16 ~
 Usled udara groma na mestu požara ostaju vrlo karakteristični tragovi na osnovu kojih
zaključujemo da je udar groma uzrok požara.

Specifični tragovi udara groma su:

- istopljeni metalni delovi u centru požara ( temperatura topljenja veća od temperature koje
su vladale u požaru).
- vrlo česta oštećenja na objektu u vidu rupa na zidovima i krovu
- na staklu se mogu pronaći otopljene rupe ili je staklo prslo u najsitnije djelove.
- svi električni uredjaji koji su priključeni u električnu instalaciju preko koje je izvršeno
pražnjenje atmosverskog elektriciteta pregorijevaju i često se pale.

Slika 8. Atmosfersko pražnjenje

3.6. Statički
elektricitet

Štetni uticaj pojave

elektrostatičkog naelektrisanja u
opasnom, ekspolzivno ugroženom prostoru, može da u određenim uslovima bude uzročnik
paljenja i izazivač eksplozije i požara. Sam postupak i metodološki pristup dokazivanju ovog
uzroka je veoma složen, jer podrazumeva potpunu primenu različitih metoda, zaključno sa
metodom eliminacije.

~ 17 ~
 Stvaranje statičkog elektriciteta može nastati:

- trenjem čestice ili trenjem dve površine,

- dodirivanjem i rastavljanjem dve razlčite supstance,
- proticanjem lako zapaljivih tečnosti,
- strujanjem prašina.

3.7. Mehanički urok požara

Mehanički načini koji dovode do požara jesu trenje, pritisak i udar gde se mehanički rad
pretvara u toplotu. Mehanički uzroci su kada se gasna smeša zapali prilikom sabijanja, kada se
usled toplote prilikom trenja zapali goriva materija ili usled udara dođe do iniciranja eksploziva
ili se stvori varnica koja ima dovoljnu energiju da zapali gorivu materiju.

U ove uzroke spadaju i mehaničke eksplozije sudova pod pritiskom sa zapaljivim

tečnostima i gasovima koje se pale usled varnice nastale prilikom kidanja materijala. Vrlo česti
požari usled trenja su požari na trakastim transporterima usled blokiranja jedne od rolnica (valjak
preko koje traka prolazi).

~ 18 ~
ZAKLJUČAK

Jedan od najvažnijih svetskih problema i činioca daljeg održivog razvoja naše

civilizacije, kako u svetu, tako i na našim prostorima, predstavlja učestala pojava prirodnih
katastrofa i požara. Požari kao pojava predstavljaju društevni, ekonomski i tehničko-tehnološki
problem svake društvene zajednice, pa je zaštita od požara nešto od suštinskog značaja za
društveni interes, kojom se štiti radna i životna sredina.

U skladu sa tim, veliki interes javnosti vezan je za uticaj požara na životnu sredinu pri
čemu se kontrola dejstva požara na životnu sredinu postiže, sa određenim uspehom, kroz
nacionalne i nadnacionalne aktivnosti na definisanju i sprovođenju standarda i propisa.

Činjenicu da čovek nikada neće moći da u potpunosti kontroliše prirodu između ostalog
dokazuju i požari, kao elementarna nepogoda, koji iz dana u dan zahvataju sve veće površine, ne
štedeći nijedan deo Zemljine kugle.

Takođe, čovek svojim delovanjem i sve većom nepažnjom utiče na stvaranje požara.
Dovoljan je jedan trenutak nepažnje, bačen pikavac, ostavljena ringla, nekontrolisano korišćenje
pirotehničkih sredstava, posebno petardi na javnim mestima, na stadionima, u halama… Požari
imaju velike negativne posledice, pre svega ljudske i materijalne žrtve, koje za sobom ostavljaju
brojne posledice.

~ 19 ~
LITERATURA

1. Sistem civilne odbrane,Dr. Vladimir Jakovljevic,Beograd 2006.

2. Uzroci požara Dr Božidar Banović, Milan Žarković, Mr LJubinka Stupar: Kriminalistika,
priručnik 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Viša škola unutrašnjih poslova,2005. god.
Zemun
3. Centar za razvoj zaštite od požara „Zaštita od požara, zaštita životne sredine i bezbednost
objekata“, Subotica 1998.
4. Zakon o zaštiti od požara, („ Sr glasnik RS“ br 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018-
dr.zakoni)

Internet izvori:

1. https://prekucavanje.files.wordpress.com/2012/10/uzroci-pozara.pdf
2. file:///C:/Users/pc/Downloads/Jedanaesto%20predavanje%202016%20(2).pdf
3. http://www.contangorudnik.rs/dokumenta/Rudnik%20doo%20-%20BiZNR%20-
%20Prirucnik%20za%20obuku%20iz%20zastite%20od%20pozara.pdf
4. http://www.ppztk.net/ppztk/izvori.htm

Izvori slika:

1. Slika 1. https://prekucavanje.files.wordpress.com/2012/10/uzroci-pozara.pdf
2. Slika 2. http://rs.n1info.com/Vesti/a283568/Cigareta-cest-uzrok-pozara-u-Srbiji.html
3. Slika 3. Priručnik za osnovnu obuku zaposlenih iz oblasti zaštite od požara, Zoran
Nedeljković, Radoslav Živanović, Rudnik 2014.
4. Slika 4. https://www.espreso.rs/lifestyle/zivot/118587/gde-se-i-zasto-javlja-staticki-
elektricitet-foto-gif
5. Slika5 https://srpskainfo.com/prikljucen-na-aparate-tesko-stanje-pacijenta-povrijedjenog-
u-eksploziji-na-pumpi/
6. Slika 6. https://pink.rs/svet/72661/eksplozija-u-fabrici-eksploziva-kod-ankare-ima-
povreenih
7. Slika 7. http://www.niri.rs/grom.html

~ 20 ~