PET MENTALNIH PREPREKA

I NJIHOVO UKLANJANJE

Izabrani tekstovi iz pali kanona i komentari

Sakupio i priredio:
Nyanaponika Thera

The Wheel publication No. 26

© 1993 Buddhist Publication Society

Prevod
Rastislav Kobac

Samo za besplatnu distribuciju.

Ovaj tekst možete kopirati samo za lične potrebe. Možete ga formatirati i distribuirati za
korišćenje na računarima i računarskim mrežama, ukoliko ne uzimate nadoknadu za njegovu
distribuciju ili korištenje. U suprotnom, sva prava su rezervisana.

Ovo izdanje je preuzeto iz štampanog izdanja iz 1994 pod okriljem DharmaNet Dharma
Book Transcription projekta, sa ljubaznim dopuštenjem Buddhist Publication Society.

SADRŽAJ

Uvod
Pet prepreka
I. Osnovni tekstovi
II. Prepreke
1. Želja za čulnim zadovoljstvima
2. Ljutnja
3. Lenjost i tromost
4. Uznemirenost i kajanje
5. Sumnja
Iz Samanjaphala sute
I. Sutta
II. Komentari

Skraćenice:
AN – Anguttara nikaya
MN – Majjhima nikaya
SN – Samyutta nikaya
Vism – Visuddhimagga
 Uvod

Nepokolebljivo oslobođenje uma je najveći cilj Budinog Učenja. Ovde oslobođenje

znači slobodu uma od svih ograničenja, okova, i granica koje ga vežu za točak patnje, za
krug ponovnih rođenja. Znači čišćenje uma od svih nečistoća koje mute njegovu bistrinu;
uklanjanje svih smetnji koje sprečavaju njegovo napredovanje od uobičajene (lokiya) ka
višoj svesti (lokuttara-citta), ka dosezanju stupnja svetosti (arahant).
Mnogo je teškoća koje blokiraju put duhovnog napretka, ali pet njih se pod imenom
prepreke (nivarana) naročito često spominju u budističkoj literaturi:

1. Želja za čulnim zadovoljstvima (kamacchanda)

2. Zlovolja (byapada)
3. Tupost-i-tromost (thina-middha)
4. Nespokojstvo-i-kajanje (uddhacca-kukkucca)
5. Sumnja (vicikiccha)

Zovu se “prepreke” zato što ometaju i obavijaju um na mnogo načina, sprečavajući

njegov razvoj (bhavana). Prema budističkom učenju, duhovni razvoj je dvostruk: kroz
spokojstvo (samatha-bhavana) i kroz uvid (vipassana-bhavana). Spokojstvo se postiže
potpunom koncentracijom uma za vreme meditativnih zadubljena (jhana). Za postizanje
ovakvih zadubljenja prevazilaženje pet prepreka, makar privremeno, početni je preduslov.
Upravo u kontekstu postizanja zadubljenja Buda u svojim govorima često spominje pet
prepreka.
Postoji pet mentalnih činilaca koji su glavni reprezenti prvog meditativnog
zadubljenja, i zbog toga su nazvani faktori zadubljenja (jhananga). Za svaki od njih
postoji, prema budističkoj komentarskoj tradiciji, jedna od pet prepreka koja im posebno
šteti i koja isključuje njihov viši razvoj i usavršavanje do stepena potrebnog za jhanu; na
drugoj strani, negovanje ovih pet faktora izvan njihovog uobičajenog nivoa postaje
protivotrov za prepreke, pripremanje puta za jhanu. Odnosi između ove dve petočlane grupe
su u ovoj antologiji objašnjeni u poglavlju “Prepreke”.
Ovih pet prepreka ne ometaju samo meditativna zadubljenja, već i niže stupnjeve
mentalne koncentracije. Isto je i sa “graničnom” (ili “pristupnom”) koncentracijom
(upacarasamadhi), koja je početni nivo za potpuno zadubljenu koncentraciju (appana)
dostignutu u jhani. Takođe, lišena prepreka je i trenutna koncentracija (khanikasamadhi),
koja ima snagu granične koncentracije i potrebna je za razvijeni uvid (vipassana). Ali sem
ovih viših stanja mentalnog razvoja, i bilo koji ozbiljniji pokušaj jasnog razmišljanja i
harmoničnog življenja biće ozbiljno ometen prisustvom ovih pet prepreka.
Ovako široki štetan uticaj pet prepreka ukazuje na hitnu potrebu za slamanjem
njihove moći kroz stalni napor. Niko ne bi trebalo da veruje kako je dovoljno da posveti
pažnju preprekama jedino u momentu kada seda da meditira. Takav zakasneli napor u
suzbijanju prepreka retko će biti uspešan ukoliko nije potpomognut prethodnim
nastojanjima tokom svakodnevnog života.
Onaj ko ozbiljno stremi nepokolebljivom oslobođenju uma bi zato trebalo da izabere
određeno “polje delovanja” koje za njega ima direktnu i praktičnu važnost: kammatthanu1 u
svom najširem značenju, na kojoj će struktura njegovog celokupnog života biti zasnovana.
Čvrsto držanje za to “polje delovanja”, nikada zadugo ne gubeći ga iz vida, samo po sebi bi
bilo značajan i ohrabrujući napredak u kontroli i razvoju uma, zato što bi na taj način
energije koje usmeravaju i podstiču um bile značajno ojačane. Onaj ko je izabrao pobedu
nad pet prepreka za svoje “polje delovanja” trebalo bi da ispita koja od njih je najsnažnija u
njegovom slučaju. Zatim bi trebalo pažljivo da posmatra kako se, u kojim uslovima, one
obično javljaju. Takođe bi unapred trebalo da upozna pozitivne sile u sopstvenom umu,
kojima svaka od ovih prepreka može najbolje biti neutralisana i, konačno, pobeđena; i isto
tako bi trebalo da ispita sopstveni život, tražeći šansu za razvoj onih kvaliteta koji su niže

1
Tj. objekat meditacije: doslovno “polje delovanja”.
označeni imenima: duhovne sposobnosti (indriya), faktori zadubljenja (jhananga) i
faktori prosvetljenja (bojjhanga). U nekim slučajevima dodani su objekti meditacije, što
će biti od pomoći u prevazilaženju pojedinačnih prepreka.
“Zarobljenik života” (puthujjana)2, ipak, jedino može postići privremeno uklanjanje
i delimično slabljenje prepreka. Njihovo konačno i potpuno iskorenjivanje se dešava tek na
različitim stupnjevima svetosti (ariyamagga) :

Sumnja se eliminiše na prvom stupnju, na putu ulaska u struju (sotapatti-magga).

Čulna želja, ljutnja i kajanje se elimišu na trećem stupnju, na putu sa koga više
nema povratka u krug preporađanja (anagami-magga).

Lenjost i tromost, kao i uznemirenost se iskorenjuju na putu arhanta (arahatta-

magga).

Prema tome, nagrada za borbu protiv prepreka nije ograničena samo na mogućnost
kraće ili duže meditacije, već nas svaki korak u slabljenju ovih prepreka vodi bliže stanju
svetosti, gde je oslobođenje od ovih prepreka konačno.
Mada je većina ovde citiranih tekstova, a prevedenih iz Budinih govora i kanonskih
komentara, namenjena monasima, oni su takođe korisni za one koji žive svetovnim životom.
Kao što kažu stari učitelji: “Monah (bhikku) je spomenut ovde kao primer onih koji su
posvećeni vežbanju Učenja. Bilo ko da preduzme tu praksu je ovde obuhvaćen nazivom
‘monah’.”

PET PREPREKA

I. Osnovni tekstovi

Postoji pet smetnji i prepreka, “korova” uma koji osujećuju uvid. Kojih pet?
Čulna želja je smetnja i prepreka, “korov” uma koji osujećuje uvid. Ljutnja...
Lenjost i tromost... Uznemirenost i kajanje... Sumnja je smetnja i prepreka, “korov” uma
koji osujećuje uvid.
Bez prevazilaženja ovih pet prepreka nemoguće je za monaha, čiji uvid stoga gubi
snagu i moć, da zna sopstveno dobro, dobro za druge, dobro i za sebe i za druge; niti će on
biti sposoban da dostigne ono nadljudsko stanje osobitog postignuća, znanje i uvid koji
omogućuju postizanje svetosti.
Ali ako je monah prevazišao ovih pet smetnji i poteškoća, ove “korove” uma koji
osujećuju uvid, tada je moguće, da svojim snažnim uvidom zna sopstveno dobro, dobro za
druge, dobro i za sebe i za druge; i on će biti sposoban da dostigne ono nadljudsko stanje
osobitog postignuća, znanje i uvid koji omogućuju postizanje svetosti.

AN 5:51

Onaj čije je srce preplavljeno neobuzdanom željom radiće ono što ne bi trebalo da radi i
zanemarivaće ono što bi trebalo da radi. I tako, njegovo ugled i njegova sreća će propasti.
Onaj čije je srce preplavljeno ljutnjom... lenjošću i tromošću... uznemirenošću i
kajanjem ... sumnjom radiće ono što ne bi trebalo da radi i zanemarivaće ono što bi trebalo
da radi. I tako, njegov ugled i njegova sreća će propasti.
Ali ako plemeniti učenik vidi ovih pet prepreka kao zagađivače uma, on će ih
napustiti. Čineći tako, biće cenjen kao neko sa velikom mudrošću, neko prebogat mudrošću,
sa jasnim shvatanjema, kao neko dobro opskrbljen mudrošću. To se naziva “opskrbljenost
mudrošću”.
2
“Zarobljenik života” ili puthujjana, koji može biti monah ili laik, jeste onaj koji još nije dosegnuo prvi stupanj svetosti, put ulaska u
struju (sotapatti-magga).
 AN 4:61

Postoji pet nečistoća u zlatu, zbog kojih je ono teško za obradu i rukovanje, manje je
blistavo, lomljivo je i ne može se dobro kovati. Kojih je to pet nečistoća? Gvožđe, bakar,
kalaj, olovo i srebro.
Ali ako se zlato oslobodi ovih pet nečistoća, tada će ono biti lako za obradu i
rukovanje, više će blistati, biće čvršće i moći će se dobro kovati. Kakve bilo ukrase neko
želeo da napravi od njega, bilo da su to dijademe, naušnice, ogrlice ili zlatni lanac, ono će
poslužiti svrsi.
Slično tome, postoji pet nečistoća uma, njegovih slabljenja usled kojih um nije lak za
obradu i rukovanje, manje je blistav, jasan i nepokolebljiv, i ne može se dobro
skoncentrisati na iskorenjivanje nečistoća (asava). A koje su to nečistoće? To su: želja,
ljutnja, lenjost i tromost, uznemirenost i kajanje i, na kraju, sumnja.
Ali, ako je um slobodan od ovih pet nečistoća, on će biti lak za obradu i rukovanje,
blistaviji, jasniji i nepokolebljiviji, i moći će se dobro skoncentrisati na iskorenjivanje
nečistoća (asava). Kojem god stanju, ostvarivom višim mentalnim sposobnostima, da se
usmeri takav um, u svakom slučaju će zadobiti sposobnost njihovog ostvarenja, ako su
(drugi) uslovi ispunjeni.
AN 5:23

A kako monah praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za

pet prepreka?
Tako što, kada se u njemu javi čulna želja, monah zna: ‘U meni je čulna želja’, ili
kada čulne želje nema, on zna: ‘U meni nema čulne želje’. On zna kako se još nepostojeća
čulna želja pojavljuje; on zna kako se postojeća čulna želja napušta; i on zna kako se
napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje.
Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: ‘U meni je ljutnja’, ili kada ljutnje nema,
on zna: ‘U meni nema ljutnje’. On zna kako se još nepostojeća ljutnja pojavljuje; on zna
kako se postojeća ljutnja napušta; i on zna kako se napuštena ljutnja u budućnosti više ne
pojavljuje.
Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: ‘U meni su lenjost i tromost’, ili
kada lenjosti i tromosti nema, on zna: ‘U meni nema lenjosti i tromosti’. On zna kako se još
nepostojeća lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojeća lenjost i tromost
napuštaju; i on zna kako se napuštena lenjost i tromost u budućnosti više ne pojavljuju.
Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah zna: ‘U meni su nespokojstvo i
kajanje, ili kada nespokojstva i kajanja nema, on zna: ‘U meni nema nespokojstva i kajanja.
On zna kako se još nepostojeća nespokojstvo i kajanje pojavljuju; on zna kako se postojeće
nespokojstvo i kajanje napuštaju; i on zna kako se napušteni nespokojstvo i kajanje u
budućnosti više ne pojavljuju.
Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: ‘U meni je sumnja’, ili kada sumnje
nema, on zna: ‘U meni nema sumnje’. On zna kako se još nepostojeća sumnja pojavljuje; on
zna kako se postojeća sumnja napušta; i on zna kako se napuštena sumnja u budućnosti više
ne pojavljuje.
Satipatthana sutta, MN 10

Pažljivo i blagovremeno registrovanje nastajanja neke ovih prepreka, kao što je

preporučeno u prethodnom tekstu, jednostavan je ali i vrlo efikasan metod neutralisanja ovih
i drugih zagađenja uma. Tako zaustavljamo nesmetano produžavanje štetnih misli i budnost
uma u odnosu na njihov povratak jača. Ovaj metod je zasnovan na jednostavnoj psihološkoj
činjenici naglašenoj u komentarima na sledeći način: “Dobra i zla misao ne mogu se pojaviti
zajedno. Tako, u trenutku prepoznavanja čulne želje (koja se javila u prethodnom
momentu), ta čulna želja više ne postoji (nego samo čin prepoznavanja).”
II Prepreke

Kao što, monasi, ovo telo preživljava hranjenjem, preživljava zaviseći od hranjenja,
ne preživljava bez hranjenja – na isti način, monasi, pet prepreka opstaje hranjenjem, zavisi
od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja.
SN 46:2

1. Čulna želja

Hranjenje požude

Postoje prelepi predmeti; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za

nastajanje požude koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje požude koja je već
nastala.
SN 46:51

Izgladnjivanje požude

Postoje neprijatni predmeti (korišteni za meditaciju); često im se posvećuje

odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja požude koja još nije nastala, i
sprečavanje uvećanja i snaženja požude koja je već nastala.
SN 46:51

Šest stvari vodi ka napuštanju čulne želje:

1. Učenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima
2. Predanost meditaciji nad neprijatnim
3. Stražarenje na vratima čula
4. Umerenost u jelu
5. Prijateljstvo sa mudrima
6. Razgovor o korisnom

Komentar Satipatthana sutte

1. Učenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima

2. Predanost meditaciji nad neprijatnim

(a) Neprijatni objekti

U onome ko je posvećen meditaciji nad neprijatnim objektima odbojnost prema

privlačnim objektima je čvrsto utvrđena. Ovo je posledica.
AN 5:36

Pod “neprijatnim objektima” se, ovde, podrazumeva meditiranje3 na groblju, kao što je
opisano u Satipatthana sutti i objašnjeno u Visuddhimaggi; ali se ovo odnosi i na
odbojne aspekte objekata čula uopšte.

(b) Odvratnost tela

Tako, monasi, monah razmišlja upravo o ovom telu, ograničenom kožom i punom
različitih prljavština od tabana naviše i od vrha glave naniže: “U ovom telu su: dlake

3
Misli se na kontemplaciju nad leševima u raznim fazama raspadanja. (prim. prev.)
 glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra,
rebra, slezina, pluća, creva, stomak, izmet, žuč, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa,
pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća (i mozak u lobanji).”

MN 10

Od kostiju i tetiva ispleteno,

mesom i tkivom oblepljeno,
i kožom pokriveno, ovo telose
ne otkriva kakvo je stvarno...
Budala misli da je prelepo,
Neznanje njegovo ga je zavaralo...
Sutta nipata, v.194, 199

(c) Različite kontemplacije

Objekti čula daju malo užitka, ali mnogo bola i mnogo očaja; opasnost u njima
prevladava.

MN 14

Neprijatnost savladava neobazrivog čoveka pričinjavajući mu se kao prijatnost,

neugodnost ga obuzima pod maskom ugodnosti, a bolno pod maskom užitka.
Udana, 2:8

3. Stražarenje na vratima čula

Kako se stražari na vratima čula? Tako što se, monah, videvši oblik, ne vezuje za
njegovu (varljivu) spoljašnjost u celini, niti u detaljima. Ukoliko mu je čulo vida bez
kontrole, čežnja, tuga i druga rđava stanja će uploviti u njega. Zato on vežba da ga
kontroliše, motri nad čulom vida, prihvata se njegove kontrole. Čuvši zvuk... miris...
okusivši ukus ... osetivši dodir ... prepoznavši neki objekat uma, on se ne vezuje za njegovu
(varljivu) spoljašnjost u celini... On se prihvata njegove kontrole.
SN 35:120

Postoje oblici vidljivi okom, koji su poželjni, ljupki, prijatni, dopadljivi, povezani sa
žudnjom, izazivaju želju. Ukoliko monah nije njima zaslepljen, nije vezan za njih, ne raduje
im se, tada se u onome ko nije zaslepljen njima, nije vezan za njih i ne raduje im se,
uživanje (u ovim oblicima) prekida; ako uživanja nema, nema ni vezanosti. Postoje zvuci
dostupni uhu... objekti uma dostupni umu... ukoliko uživanja nema, nema ni vezanosti.
SN 35:63

4. Umerenost u jelu
Kako je on umeren u jelu? Tako što monah uzima svoju hranu nakon razboritog
razmatranja: ne radi uživanja, gordosti ili ulepšavanja tela ili njegovog ukrašavanja
(mišićima); nego jedino u cilju održavanja i potpomaganja ovog tela, izbegavanja
oštećivanja i kao potporu svetačkom življenju, razmišljajući: “Ovako ću uništiti staro bolno
osećanje i neću dopustiti novom da se razvije. Imaću dug život, besprekoran i blagosloven.
MN 2; MN 39

5. Prijateljstvo s mudrima
Ovde je naglasak posebno na takvim prijateljima koji imaju iskustvo i mogu biti
uzor i pomoć u prevazilaženju čulne želje, posebno u meditaciji o neprijatnom. Takođe se
ovo odnosi i na plemenito prijateljstvo opšte. Isto ovo dvostruko objašnjenje, uz
odgovarajuće izmene, važi i za druge prepreke.
 Celokupni svetački život, Ananda, jeste plemenito prijateljstvo, plemenito
drugarstvo, plemenito savezništvo. Za onog monaha, Ananda, koji ima plemenitog
prijatelja, plemenitog druga, plemenitog saveznika, može se očekivati da će negovati i
praktikovati plemeniti osmostruki put.
SN 45:2

6. Razgovor o korisnom

Ovde je naglasak, konkretno, na razgovaranju o prevazilaženju čulne želje, posebno

o meditaciji nad neprijatnim. Takođe se ovo tiče i svakog razgovora koji je koristan za naše
napredovanje putem. Uz odgovarajuće izmene, ovo objašnjenje važi i za druge prepreke.

Ukoliko je karakter monaha sklon pričanju, on (bi trebalo da zapamti sledeće):

“Razgovor koji je nizak, grub, neplemenit, nekoristan, koji ne vodi udaljavanji, niti
oslobađanju od strasti, ne vodi utrnuću, niti spokojstvu, niti višem znanju, niti prosvetljenju,
niti nibbani, konkretno, razgovor o kraljevima, o razbojnicima i ministrima, o armijama,
opasnostima i ratu, o hrani i piću, odeći, ležajevima, vencima, mirisima, rođacima, kolima,
selima, varošima, gradovima i provincijama, o ženama i vinu, o glasinama, o precima,
raznim sitnicama, pričama o nastanku sveta i okeana, pričama o onome što se desilo i što se
nije desilo – u takvim i sličnim razgovorima ja neću učestvovati.” U njemu oko ovoga nema
nikakvog kolebanja.
Ali razgovor o isposničkom životu, razgovor koristan za oslobađanje uma, razgovor
koji je koristan za potpunu nevezanost, za slobodu od strasti, utrnuće, spokojstvo, više
znanje, prosvetljenje i nibbanu, konkretno, razgovor o umerenom životu, smirenosti, samoći,
izdvojenosti iz društva, ohrabrivanju, razgovor o vrlini, koncentraciji, mudrosti,
oslobođenju, o uvidu i znanju koje donosi uvid – u takvim i sličnim razgovorima ću
učestvovati.” U njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja.
MN 122

Sledeće stvari su, takođe, korisne u obuzdavanju čulne želje:

Usredsređenost uma, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);

Sabranost pažnje, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Sabranost pažnje, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

A. Poređenje

Ukoliko je voda u loncu pomešana sa crvenom, žutom, plavom ili narandžastom

bojom, čovek sa normalnom sposobnošćui vida, gledajući u lonac, ne može da prepozna i
vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut čulnom željom, preplavljen
čulnom željom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz čulne želje koja je nastala; tada on
pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih;
takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju oni koje i nisu
zapamćene.

SN 46:55

2. Ljutnja

A. Hranjenje ljutnje

Postoje objekti koji izazivaju odbojnost; često im se posvećuje preterana pažnja –

ovo je hrana za nastajanje ljutnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje
ljutnje koja je već nastala.
 SN 46:51

Izgladnjivanje ljutnje

Postoji oslobođenje srca ljubavlju; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je

sprečavanje nastajanja ljutnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja
ljutnje koja je već nastala.
SN 46:51

Razvijajte meditaciju ljubavi! Razvijanjem meditacije ljubavi, ljutnja nestaje.

Razvijajte meditaciju saosećanja! Razvijanjem meditacije saosećanja, okrutnost nestaje.
Razvijajte meditaciju radosti nad srećom svojom i srećom drugih! Razvojem meditacije
radosti, neraspoloženje nestaje. Razvijajte meditaciju spokojstva! Razvijanjem meditacije
spokojstva, bes nestaje.
MN 62

Šest stvari pomaže u savladavanju ljutnje:

1. Znanje kako da se meditira o ljubavi;

2. Predanost meditaciji ljubavi;
3. Razumevanje da je svako gospodar i naslednik svojih dela (kamma);
4. Često razmišljanje o tome (na sledeći način):

Ovako bi trebalo razmišljati: “Ljut si na nekoga, šta možeš da mu učiniš? Možeš li

uništiti njegovu vrlinu i njegove druge dobre osobine? Zar nisi dospeo u sadašnje stanje
zahvaljujući sopstvenim delima, i neće li i ubuduće tako biti? Ljutnja spram drugog isto je
kao i kada neko želi da udari drugoga, pa se maši za vreli kamen ili užareno gvožđe ili za
izmet. Na isti način, ukoliko je druga osoba ljuta na tebe, šta može da ti učini? Može li
uništiti tvoju vrlinu i tvoje dobre osobine? I ona je dospela u svoje sadašnje stanje
zahvaljujući sopstvenim delima i tako će biti i ubuduće. Kao i neprimljen poklon ili kao
šaka prljavštine bačena nasuprot vetru, njegova ljutnja će mu se vratiti pravo u lice.

5. Prijateljstvo s mudrima;
6. Razgovor o korisnom

Komentar Satipatthana sutte

Sledeće stvari su takođe od pomoći pri kroćenju ljutnje:

Ushićenje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);

Vera, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Ushićenje i staloženost, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

Poređenje

Ukoliko se lonac vode greje na vatri, voda kipi i ključa, i čovek sa normalnom
sposobnošću vida, gledajući u nju, ne može da prepozna i vidi svoj lik. Na isti način, kada je
nečiji um opsednut zlovoljom, preplavljen zlovoljom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz
iz zlovolje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro
drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke zapamćene pre mnogo vremena mu ne
dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene.
 SN 46:55

3. Lenjost i tromost

A. Hranjenje lenjosti i tromosti

Tu nastaje mlitavost, klonulost, lenjo protezanje tela, pospanost nakon jela, mentalna
usporenost; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje
lenjosti-i-tromosti koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje lenjosti-i-
tromosti koja je već nastala.
SN 46:51

B. Izgladnjivanje lenjosti-i-tromosti

Postoji element pobuđenja nečije energije, element delovanja, element neprekidnog

delovanja; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja lenjosti-
i-tromosti koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja lenjosti-i-tromosti koja je
već nastala.
SN 46:51

“Može da ništa ne ostane osim kože i mišića i kostiju; mogu meso i krv da se sasuše
u telu! Pre nego što se dostigne ono što se može dostići odvažnom snagom, odvažnom
energijom, odvažnim delovanjem – neka moja energija ne utrne!”
MN 70

Šest stvari je korisno za napuštanje lenjosti-i-tromosti:

1. Znanje da je prejedanje njen uzrok.

2. Menjanje poloћaja tela.
3. Razmiљljanje o percepcepciji svetlosti.
4. Ostajanje na sveћem vazduhu.
5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.

Sledeće dve stvari su, takođe, korisne u nadvladavanju lenjsoti-i-tromosti:

1. Podsećanje na smrt

Danas bi napor trebalo uložiti,

ko zna hoće li možda sutra smrt nastupiti?
MN 131

2. Uočavanje patnje u nestalnosti

U monahu koji je navikao da vidi patnju u nestalnosti i koji je često predan ovoj
kontemplaciji, učvrstiće se takvo revnosno shvatanje opasnosti od lenjosti, dokolice,
klonulosti, nehata i neobazrivosti, baš kao da mu preti ubojica sa izvučenim mačem.
AN 7:46
3. Saradost. Radost zbog sreće svoje i onih oko nas

Razvijajte meditaciju saradosti! Razvijajući je, mlitavost će nestati.

MN 62

Usmerena misao o faktorima zadubljenja (jhananga)

Energija duhovnih moći (indriya)
Istraživanje stvarnosti, energija i ushićenje nad faktorima probuđenja (bojjhanga)

Kada je um lenj, nije pogodno vreme za razvijanje sledećih faktora probuđenja:

smirenost, koncentracija i ravnodušnost, jer lenj um njima teško da može biti inspirisan.
SN 46:53

4. Razmišljanje o duhovnom putovanju

Hodaću putem kojim su Bude, Paccekabuddhe i veliki učenici nestali; ali nehajna osoba
tim putem ne može da hodi.“
Vism. IV,55

5. Razmišljanje o Učiteljevoj veličini

“Maksimalno ulaganje energije propovedao je naš Učitelj, i on je nenadmašiv u svojim
poukama i velika nam je pomoć. Iskazujemo mu poštovanje praktikovanjem Dhamme i
nikako drugačije.

Ibid.

6. Razmišljanje o veličini nasledstva

“Steći ću posed nad Velikim nasledstvom, zvanim Dobra Dhamma. No onaj ko je

nehatan ne može postati njen vlasnik .

Ibid.

7. Kako podstaći um?

Kako se podstiče um onda kada um treba podstrek? Ako usled sporosti u primeni
mudrosti ili usled nepostizanja sreće spokojstva um postane tup, tada bi ga on trebao
pobuditi kroz razmišljanje o osam podstičućih objekata. Tih osam objekata su: rođenje,
propadanje, bolest i smrt; patnja u nižim svetovima; patnja prošlosti ukorenjena u
krugu postojanja; patnja budućnosti ukorenjena u krugu postojanja; patnja sadašnjosti
ukorenjena u potrazi za hranom.

Vism. IV,63

8. Kako prevazići pospanost?

Jednom se Uzvišeni ovako obratio Uvaženom Maha-Moggalani: “Da li si pospan,

Moggalana? Da li si pospan Moggalana?”

”Da, uvaženi gospodine.”

(1) “Onda, Moggallano, kakva god otupljujuća misao ti se javila, takvoj misli ne bi
trebalo poklanjati pažnju, ne bi joj se trebalo često vraćati. Tada je moguće da, čineći
tako, tromost nestane.”
 (2) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da misliš i promišljaš o
Dhammi o kojoj si slušao i učio, i trebalo bi je ponovo preispitati. Tada je moguće da,
čineći tako, tromost nestane.”

(3) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebao bi srcem naučiti Dhammu, o
kojoj si slušao i učio, u svoj svojoj potpunosti.Tada je moguće, da čineći tako, učmalost
nestane.”

(4) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, tada bi trebalo da protrljaš svoje uši i
dlanovima izmasiraš svoje udove. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

(5) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da ustaneš sa svoga mesta, i
nakon umivanja vodom, trebalo bi da pogledaš oko sebe u svim pravcima, kao i gore ka
zvezdama na nebu. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

(6) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da čvrsto utvrditi
(unutrašnju) percepciju svetla: kako po danu, tako i po noći; kako po noći, tako i po
danu. Tako sa umom čistim i neometenim, trebalo bi da razvijaš svesnost koja je puna
svetlosti. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

(7) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da, svestan onoga što je
napred i nazad, hodaš gore-dole, sa čulima okrenutim ka unutra i sa umom koji se ne
usmerava van. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

(8) “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, mogao bi leći dole na svoju desnu
stranu, i zauzeti lavlji položaj, prekrivajući nogu nogom – pažljivo, jasne svesti, držeći u
umu misao o ustajanju. A kad se opet probudiš, trebalo bi brzo da ustaneš, s mišlju:
“Neću se prepustiti užitku ležanja i počivanja, užitku spavanja!”

“Tako bi, Moggalano, trebalo da vežbaš!”

AN 7:58
1. Pet opasnosti

“Ukoliko, monasi, monah uviđa ovih pet opasnosti, to mu je dovoljno da živi

obazrivo, predano, sa srcem rešenim da dostigne nedostignuto, da dosegne nedosegnuto, da
shvati neshvaćeno. Kojih su to pet opasnosti?”

(1) “Tako, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada sam mlad, mladić, mlad po
godinama, crnokos, u cvetu mladosti, u prvoj fazi života. Ali doći će vreme kada će ovo
telo ščepati starost. A onaj ko je obuzet starošću ne može lako da se udubljuje u učenje
Bude; nije mu lako da živi u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre
nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju
energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje
neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u starosti.”

(2) “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada sam slobodan od iznurenosti,
slobodan od bolesti, moje probavne sposobnosti rade ujednačeno, moja telesni sklop
nije ni previše hladan ni previše vruć, on je urazvnotežen i sposoban za napor. Ali, doći
će vreme kada će ovo telo biti obuzeto bolešću. I onaj ko je bolestan nije u stanju da se
bez poteškoća udubljuje u Učenje Bude; nije mu lako da živi u divljini, u šumi, u džungli
ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i
neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje
nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno
čak i u bolesti.”
 (3) “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada je tu izobilje hrane, dobre
žetve, lako je dostupan isprošeni obrok, lako je živeti od sakupljene hrane i darova. Ali
doći će vreme kada će zavladati glad, loša žetva, biće teško isprositi obrok, biće teško
živeti od sakupljene hrane i darova. U oskudici ljudi se sele u naselja gde ima hrane u
izobilju, i takva naselja postaju prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima pretrpanima i
prenaseljenim ne može se lako udubljivati u Učenje Bude. Pre nego što se ova neželjena
stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje
nedostignutog, za postizanje nepostignutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako,
posedujući ova stanja, živet ću srećno čak i u oskudici.”

(4) “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada ljudi žive u skladu i
prijateljstvu, u skladnom društvu, kao da teče med i mleko, i gledaju jedni druge sa
naklonošću. Ali doći će vreme opasnosti, vreme nemira između plemena kada će ljudi
upregnuti svoja kola i odvesti se dalje i kada će se strahom obuzeti pomerati ka mestu
sigurnosti, i tada će takva naselja postati prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima
pretrpanim i prenaseljenim se ne može lako udubljivati u učenje Bude. Pre nego što se
ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za
dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako,
posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u vreme opasnosti.”

(5) “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada zajednica monaha živi u slozi i
prijateljstvu, bez svađi, živi sretno pod jednim Učenjem. Ali doći će vreme kada
će nastati razdor u zajednici. I kada je zajednica u razdoru ne može se lako
udubljivati u učenje Bude; nije lako živeti u divljini, u šumi, u džungli ili u
usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i
neprijatna, pojave, sakupiću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za
dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova
stanja, živet ću srećno čak ako dođe do rascepa u monaško jzajednici.” 4

AN 5:78

Ove stari su, takođe, korisne u prevladavanju lenjosti-i-tromosti:

Primenjena misao, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);

Energija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Istraživanje realnosti,energija i ushićenje, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).

Kada je um lenj, nije pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: spokojstva,
koncentracije i staloženosti, zato što lenji um teško može biti pokrenut njima.

Kada je um lenj, pravo je vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: istraživanja

realnosti, energije i ushićenja, zato što lenj um može lako biti pokrenut njima.

SN 46:53

A. Poređenje

Ukoliko je posuda sa vodom prekrivena mahovinom i vodenim biljkama, čovek sa

normalnom sposobnošću vida, gledajući u vodu, ne može da prepozna i vidi sopstveni lik.
Na isti način, kada je nečiji um opsednut lenjošću i tromošću, preplavljen lenjošću i
4
Ovaj govor je jedan od sedam kanonskih tekstova preporučenih od cara Ašoke u drugom bhiaratskom klesanom ediktu: "Uvažena
gospodo, ovo su odlomci Zakona: -- Strahovi od onoga što se može desiti (anagata-bhayani) ... na koje je ukazao poštovani Buda, -- o
njima, uvažena gospodo, želim da mnogi monasi i monahinje često slušaju i kontempliraju; isto tako bi i laici, bilo muški ili ženski, trebalo
da rade (Vincent A. Smith, Asoka. 3rd ed., p. 54)
tromošću, on ne može pravilno da uoči spasenje od lenjosti i tromosti koji su se razvili, tada
on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih;
takođe, pouke zapamćene pre mnogo vremena mu ne dolaze u svest, da se ne spominju one
koje i nisu zapamćene.

SN 46:55

4. Uznemirenost i kajanje

A. Hranjenje uznemirenosti i kajanja

Postoji nemir uma; često mu se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje
uznemirenosti i kajanja koje još nije nastalo i hrana za povećanje i snaženje
uznemirenosti i kajanja koje je već nastalo.

SN 46:51

B. Izgladnjivanje uznemirenosti i kajanja

Postoji utihnulost uma; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje

nastajanja uznemirenosti i kajanja koje još se nije razvilo, i sprečavanje uvećanja i
snaženja uznemirenosti i kajanja koje se već javilo.

SN 46:51

Šest je stvari korisnih za napuštanje uznemirenosti i kajanja:

1. Poznavanje budističkih spisa (učenja i discipline);

2. Postavljanje pitanja o njima;
3. Bliskost sa Vinayom (pravilnik monaške discipline, kao i za sledbenike,
sa principima moralnog ponašanja );
4. Povezanost sa zrelima po godinama i iskustvu, koji poseduju dostojanstvo,
uzdržanost i smirenost;
5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.

Sledeće stvari su, takođe, od pomoći u prevladavanju uznemirenosti i kajanja:

Ushićenost, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);

Koncentracija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Spokojstvo, koncentracija i ravnodušnost, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).

Kada je um uznemiren, tada nije pravo vreme za razvijanje sledećih faktora

prosvetljenja: istraživanje učenja, energija i ushićenost, zato što uzbuđen um teško da
njima može biti smiren.

Kada je um uznemiren, tada je pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja:

spokojstva, koncentracije i ravnodušnosti, zato što uznemireni um može lako biti smiren
njima.
SN 46:53
C. Poređenje

Ukoliko se voda u posudi, uskomešana vetrom, pokreće, mreška i talasa, čovek sa

normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada
je nečiji um opsednut uznemirenošću i kajanjem, preplavljen uznemirenošću i kajanjem,
tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz uznemirenosti i kajanja koji su nastali; tada on ne
razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe,
pouke davno zapamćene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu
zapamćene.

1. Sumnja

A. Hranjenje sumnje

Postoje stvari koje prouzrokuju sumnju; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je
hrana za nastajanje sumnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje sumnje
koja je već nastala.
SN 46:51
B. Izgladnjivanje sumnje

Postoje stvari koje su korisne ili nekorisne, besprekorne ili iskvarene, plemenite ili
niske, i (drugi) kontrasti između tame i svetla; često pridavanje pažnje njima – to je
sprečavanje nastajanja sumnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja
ljutnje koja je već nastala.

Od šest stvari korisnih za odbacivanje sumnje, prve tri i poslednje dve su identične sa
onima datim za uznemirenost i kajanje. Ovo je četvrta:

4. Čvrsto poverenje u Buddhu, Dhammu i Sanghu.

Kao dodatak, sledeće je korisno u pokoravanju Sumnje:

Razmišljanje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);

Mudrost, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Istraživanje realnosti, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

C. Poređenje

Ukoliko lonac sa vodom koja je mutna, uskomešana i prljava stavimo na mračno

mesto, tada čovek sa normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik.
Na isti način, kada je nečiji um opsednut sumnjom, preplavljen sumnjom, tada on ne može
pravilno da uoči izlaz iz sumnje koja je nastala; tada on ne razume i ne vidi sopstveno
dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne
dolaze u um, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene.

SN 46:55
 Iz Govora o plodovima isposničkog života
Samanna phala sutta (DN 2)
[Ceo text Govora]

I. Sutta

Oplemenjen tom cjelinom vrline, oplemenjen zaštitom osjetila, oplemenjen pažnjom i

promišljenošću, oplemenjen zadovoljstvom skromnosti, isposnik odabire osamljeno
boravište u podnožju stabla u šumi, na obronku brijega, u planinskoj spilji, na groblju, na
proplanku, pod vedrim nebom uz plast sijena. Poslije jela, kad se vrai iz prošnje hrane, tu
sjedne skrštenih nogu, tijelo drži uspravno, a pažnju ustaljenu pred sobom.

Pošto se riješio čežnje za svijetom, ćud mu ostaje odvraćena od čežnje, duh mu se

pročišćava od čežnje.

Pošto se riješio mrzovolje, duh mu ostaje bez zlih namjera. Milosrdan prema svim
živim bićima, pročišćava duh od mrzovolje.

Pošto se riješio krutosti i učmalosti, ostaje istrgnut iz krutosti i učmalosti, razbistren,

pažljiv i razborit; duh mu se pročišćava od krutosti i učmalosti.

Pošto se riješio nemira i brige, ostaje neuzbuđen; u unutarnjem spokojstvu duh mu

se pročišćava od nemira i briga.

Pošto se riješio kolebljivosti, postaje nepokolebljiv, bez sumnje o onome što je dobro
pročišćava duh od kolebljivosti.

Kao kad se, maha-rađa, neki čovjek zaduži da poduzme neki posao, pa mu taj posao
uspije, te ne samo da može da otplati raniji dug, nego mu još i pretekne zarada, tako da
može izdržavati i ženu,... pa se tom uspjehu raduje i veseli.
Ili, maha-rađa, kao čovek koji se razboli, muči ga teška bolest, ne može da jede,
tijelo mu iznemogne; ali nakon nekog vremena se oporavi od te bolesti, hrana močne da mu
prija, a tijelo mu ojača,... pa se tom oporavku raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao kad čovjek zatvoren u tamnici nakon nekog vremena bude pušten
na slobodu, živ i zdrav, a ni imanje mu nije pretrpelo štetu,... pa se tome raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao čovjek u ropstvu, koji nije svoj gospodar, nego je pod tuđim
gospodstvom i ne može da ide kudakuda želi; ali se nakon nekog vremena oslobodi ropstva i
postanesvoj gospodar, i nezavisan od tuđeg gospodstva slobodno pođe kuda želi,... pa se toj
slobodfi raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao čovjek koji se uputi s novcem i i metkom na put koji vodi kroz
pustinju gdje će teško doći do hrane i naići na razne opasnosti; ali u predviđenom roku
prođe kroz tu pustinju i sretno stigne na odredište gdje se osjeća mirno i sigurno,... pa se
tom uspjehu raduje i veseli:

Isto tako i isposnik smatra sam sebe dužnikom, bolesnikom, zatočenikom, robom,
patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne riješi tih pet prepreka. Ali kad se riješi tih
pet prepreka, onda se smatra nedužnim, zdravim, puštenim iz tamnice, slobodnim čovjekom
na pouzdanom tlu.

 
 VI
Kad uvidi da se riješio tih pet smetnji, osjeti radost. Iz te se radosti rađa prijatan
osjećaj. Kad se duh osjeća prijatno, smiruje se i tijelo. Smireno tijelo oseća zadovoljstvo.
Ko je zadovoljan, postiže i postojanu sabranost duha.

Tako razdružen od strasti, razdružen od neispravnih postupaka, postiže i zadržava

prvi stepen zadubljenja (jhanam), na kojem (još) postoji zamišljanje i razmišljanje. To
zadubljenje izvire iz osame, a obilježja su mu prijatnost i zadovoljstvo.

II. Komentari

A. Poređenja koja se odnose na prepreke

U Govoru se kaže: “Isto tako i isposnik smatra sam sebe dužnikom, bolesnikom,
zatočenikom, robom, patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne riješi tih pet
prepreka.”

Ovim Blaženi pokazuje da nenapuštena prepreka čulne želje jeste slična dugovanju;
a druge prepreke su slične bolovanju, i tako dalje. Ova poređenja bi trebala ovako biti
shvaćena:

1. Čulna želja

Postoji čovek koji je dužan, ali je propao. Njegovi zajmodavci kada mu govore da
im vrati dug, obraćaju mu se grubo ili ga zlostavljaju i tuku, a on je nemoćan da se
suprostavi i treba sve da podnese. Njegov dug prouzrokuje ovakvo podnošenje.

Na isti način, ukoliko je čovek ispunjen čulnom čežnjom za određenom osobom, on

će, pun strasne žudnje za objektom svoje čežnje, biti vezan za njega. Čak i ako mu se ta
osoba obraća grubo ili ako bude mučen ili pretučen, on će sve to podneti. Njegova čulna
želja prouzrokuje ovakvo podnošenje. Na taj način, čulna želja jednaka je dugovanju.

2. Ljutnja

Ukoliko čovek pati od mnogih bolesti, i ponudi mu se čak i med i šećer, on neće
uživati u njihovom ukusu, zbog svoje teške bolesti; on će sve odbacivati žaleći se: “Gorko
je, gorko!”

Na isti način, ukoliko je neko srditog temperamenta čak i neznatno opomenut od

svoga učitelja ili nastavnika koji mu želi najbolje, on ne prihvata savet. Govori : “Previše
me mučiš!”, pa će napustiće monaški red ili će se otići i jadikovati. Kao što bolesna osoba
ne uživa u ukusu meda i šećera, tako i onaj koji ima bolest ljutnje neće uživati u ukusu
Budinih darova, koji se sastoje od sreće meditativnog zadubljenja itd. Na ovaj način,
zlovolja odgovara bolesti.

3. Lenjost i tromost
 Osoba je zadržana u zatvoru za vreme prazničnog dana, tako da nije mogla videti niti
početak, niti sredinu, niti kraj praznika. Ukoliko ona bude oslobođena sledećeg dana i čuje
ljude kako govore: “Oh, kako je prekrasna bila jučerašnja svečanost! O, ti plesovi i pesme!”
neće dati bilo kakav odgovor. Zašto neće? Zato što lično nije uživala u slavlju.

Slično, čak i ako sluša vrlo rečit govor o Dhammi, monah obuzet lenjošću i
tromošću neće znati ni za početak, ni za sredinu, ni za kraj. Ukoliko nakon govora, čuje
njegovu pohvalu: “Kako je prijatno bilo slušati Dhammu! Kako je interesantna bila tema i
kako su dobra poređenja!” on neće biti sposoban da kaže ni jednu jedinu reč. A zašto neće?
Zato što, zahvaljući svojoj lenjosti i tromosti, nije uživao u govoru. Na taj način, lenjost i
tromost su uporedivi sa zatočeništvom.

1. Uznemirenost i kajanje

Robu koji želi da se provede na dan praznika reče gospodar: “Idi brzo na to i to
mesto! Ima hitan posao da se obavi. Ukoliko ne odeš, odseći ću ti i ruke i noge, kao i uši i
nos!” Čuvši tako, rob će brzo požuriti kao što mu je naređeno, i neće biti u mogućnosti da
uživa u bilo kom delu festivala. To je zbog njegove zavisnosti o drugima.
Slično je i sa monahom neupućenim dobro u Vinayu (monaška pravila ponašanja),
koji je otišao u šumu imajući u vidu osamljivanje. Ukoliko u bilo čemu, pa makar i u pitanju
dozvoljenog mesa (npr. svinjetina) on pomisli da ono nije dozvoljeno (zamenjajući ga
medveđim mesom), on mora da prekine svoju osamljenost i, da bi pročistio svoje ponašanje,
ode do nekoga dobro upoznatog sa Vinayom. Stoga on neće biti u mogućnosti da uživa u
sreći usamljenosti zato što će biti savladan uznemirenošću i kajanjem. Na taj način su
uznemirenost i kajanje isti kao i ropstvo.

5. Sumnja

Čovek što putuje kroz pustinju, uplašen da bi putnici mogli biti opljačkani ili ubijeni
ili orobljeni, na svaki zvuk grančice ili ptice, postaće nespokojan i pun straha, obuzet
razmišljanjem: “Pljačkaši su došli!” On će hodati nekoliko koraka, a zatim u strahu stati, i
tako će se celim putem ponašati; ili će se možda čak i vratiti. Stojeći više nego hodajući, sa
mnogo umora i teškoća će dostići bezbedno mesto ili ga čak neće ni dostići.

Slično je i sa onim u kome se sumnja razvila u vezi sa jednim od osam objekata

5
sumnje . Sumnjajući da je Učitelj prosvetljen ili ne, on ne može da ga prihvati sa
pouzdanjem, sa poverenjem. Nesposoban da to učini, on ne postiže puteve i plodove
svetosti. Stoga, kao što je i putnik u pustinji nesiguran da li su pljačkaši u okolini ili ne, on
proizvodi u svom umu, ponovo i ponovo, stanje kolebanja i premišljanja, pomanjkanja
odlučnosti, stanje napetosti; i stoga stvara u sebi prepreku za postizanje sigurnog tla svetosti
(ariya-bhumi). Na ovaj način, skeptična sumnja jeste kao i putovanje kroz pustinju.

B. Prevladavanje prepreka

U Govoru se kaže: “Ali kad se riješi tih pet prepreka, onda se smatra nedužnim,
zdravim, puštenim iz tamnice, slobodnim čovjekom na pouzdanom tlu.”

1. Napuštanje čulne želje

5
To su, prema Vibhangi: sumnja u Buddhu, Dhammu, Sanghu, trostruko uvežbavanje, u prošlost, budućnost, i prošlost i budućnost, i u
uslovljavanje zavisno od nastalih fenomena.
 Čovek, uzevši pozajmicu, koristi je za svoj posao i dolazi do napretka. On razmišlja:
“Ovaj dug je uzrok neprijatnosti.” On vraća pozajmicu zajedno sa kamatom i ispunjava
svoje obećanje. Nakon toga on niti šalje glasnika niti pismo svojim zajmodavcima; čak
ako ih i sretne, od njegove volje zavisi da li će ustati sa svoga mesta da ih pozdravi ili
ne. A zašto? On im više ništa ne duguje, niti zavisi od njih.
Slično tome, monah razmišlja: “Čulna želja je uzrok smetnji.” On tada razvija šest stvari
koje vode ka njenom napuštanju i uklanja prepreku čulne želje. Kao što i onaj koji se
oslobodio dugovanja više ne oseća strah i nervozu pri susretu sa svojim nekadašnjim
zajmodavcima, tako i onaj koji je ostavio čulnu želju više nije vezan i zarobljen
objektima svoje čežnje; čak ako i ugleda prelepe oblike, strast ga neće obuzeti.

Stoga je Blaženi uporedio napuštanje čulne želje sa slobodom od dugovanja.

2. Prevazilaženje ljutnje

Kao što će osobi koja pati od teških bolesti, izlečenoj uzimanjem lekova, biti povraćen
ukus za med i šećer, slično i monah razmišlja: “Ova zlovolja prouzrokuje mnogo štete” i
razvija šest stvari koje vode ka napuštanju i uklanjanju prepreke ljutnje. Isto kao što
izlečeni pacijent uzimajući med i šećer razlikuje ukus, tako i monah prima sa
poštovanjem pravila obučavanja i posmatra (njihovu vrednost) sa poštovanjem. Stoga je
Blaženi uporedio napuštanje ljutnje sa oporavljanjem zdravlja.

3. Napuštanje lenjosti i tromosti

Postoji pojedinac koja je jedanput, na praznični dan, bio u zatvoru. Ali kada oslobođen
bude slavio praznik sledećom prilikom, razmišljaće ovako: “Ranije, zbog greške mog
bezumlja, bio sam u zatvoru na dan praznika i nisam mogao da uživam u slavlju. Sada
ću biti razuman.” I pojedinac ostaje razuman u svom ponašanju tako da ništa štetno ne
pronalazi put do njegovog uma. Uživajući u slavlju govori: “O, kako je prekrasan
praznik bio!” Slično i monah shvativši da lenjost i tromost čine veliku štetu, razvija šest
stvari koje im se suprostavljaju i tako uklanja prepreku tuposti i tromosti. Isto kao što
čovek oslobođen iz zatvora uživa u celom trajanju praznika, čak ako i traje sedam dana,
tako je i monah koji je napustio lenjost i tromost sposoban da uživa u početku, u sredini,
i na kraju Praznika Dhamme (dhamma-nakkhatta) i konačno postiže stanje arahanta,
zajedno sa četvorostrukim znanjem uvida (patisambhida). Stoga je Blaženi govorio o
napuštanju lenjosti i tromosti, poredeći ga sa oslobođenjem iz zatvora.

4. Napuštanje uznemirenosti i kajanja

Rob, koji uz pomoć prijatelja, plati otkup svom gospodaru i postane slobodan čovek,
ubuduće je u mogućnosti da radi šta želi. Slično i monah, razumevajući veliku smetnju
prouzrokovanu uznemirenošću i kajanjem, razvija šest stvari koje im se suprostavljaju i
tako prevazilazi uznemirenost i kajanje. Prevazišavši ih, on je kao istinski slobodan
čovek sposoban da radi ono što želi. Kao što niko ne može sprečiti slobodnog čoveka da
radi šta želi, tako i uznemirenost i kajanje ne sprečavaju više monaha u hodanju sretnim
putem samoodricanja (sukhanekkhamma-patipada).
Stoga je Blaženi objasnio prevazilaženje uznemirenosti i kajanja kao slično oslobođenju
iz ropstva.

5. Prevazilaženje sumnje
 Snažan čovek, koji sa svojim prtljagom u rukama i dobro naoružan, putuje sa
društvom kroz divljinu. Ukoliko ga pljačkaši vide, makar i iz daleka, oni će pobeći. Prošavši
bezbedno kroz divljinu i stigavši na bezbedno mesto, on će se obradovati svom sretnom
dolasku. Slično i monah, videvši da je sumnja uzrok velike štete, razvija šest stvari koje su
njen protivotrov i napušta sumnju. Kao što će snažan čovek, naoružan i u društvu, koji
razmišlja o pljačkašima koliko i o travi na zemlji, bezbedno izaći iz divljine ka sigurnom
mestu; slično će i monah, prošavši kroz divljinu lošeg ponašanja, konačno dostignuti stanje
najviše sigurnosti, besmrtno područje Nibbane. Stoga je Blaženi uporedio prevazilaženje
sumnje sa dolaskom na sigurno mesto.