ПЕДАГОГИЈА

1. Предмет дидактике су настава и образовање.

2. Општи задатак дидактике је да развија научну теорију и да допринесе
прогресивном мењању наставне праксе образовног процеса уопште, што се
остварује фундаменталним, развојним и примењеним дидактичким
истраживањима.
3. Дидактика је најчешће повезана са школском педагогијом с једне стране и
са методикама наставе појединих предмета, с друге стране. Дидактика је
међусобно повезана са општом педагогијом, историјом педагогије,
предшколском педагогијом, компаративном педагогијом, андрагогијом.
Дидактика је повезана и са логиком, социологијом, информатиком,
архитектуром и са другим наукама.
4. Основни дидактички појмови су образовање, настава, ученик, наставник,
наставни садржај и материјално техничка основа наставе.
5. Настава је јединствен васпитно-образовни процес који се под руководством
наставника одвија плански и систематски са једном релативно сталном
групом ученика у циљу њиховог усвајања друштвено верификованих
програмских садржаја и развијања свих њихових потенцијала до личних
максимума.
6. Материјално-техничка основа наставе обухвата наставне објекте
(учионице, кабинете, спортске дворане и сл.), уређење за наставу
(проекторе, графоскопе, ТВ апарате и сл.), наставна помагала (табла,
сталци, епрувете, геометријски алати и сл.), наставна средства (уџбеник)
и дидактички материјал (текстови и задаци за вежбу).
7. Однос дидактике и методике? Општу или дидактичку теорију о учењу и
проучавању, методика наставе примењује на ужу област – на одрежђени
предмет. Методика наставе изучава иста питања као и дидактика, али у
односу на специфичност саджаја одређеног наставног предмета.
Дидактика даје методици теоријску основу.
8. Однос дидактичког материјализма и дидактичког функционализма?
Дидактички материјализам је истицао што веће запамћивање и стицање
што веће количине чињеничног знања, док је дидактички функционализам
отишао у другу крајност и од ученика у настави је захтеван минимум
знања, а развијање ученикових психофизичких функција.
9. Задаци наставе су:
1. образовни (материјални);
2. развојни (функционални);
3. васпитни (одгојни)
10. Образовни (материјални) задатак наставе састоји се у стицању знања,
вештина и навика. Њиховим активним усвајањем ученици упознају и
схватају, појаве, процесе и законитости у природи, друштву, култури,
људској делатности итд. Истовремено се припремају за прогресивно
мењање своје околине и себе.
11. Примљена стечена знања, вештина и навика не може се остваривати ако
се ученикове наслеђене диспозиције у наставном процесу не развију у

©Јована Буквић 1
 психофизичке способности. А то се постиже реализацијом развојног
задатка наставе која подразумева: физичке способности, интелектуалне
способности, говорне способности, математичке способности,
специјалних мисаоних способности, стваралачких способности, естетско-
уметничке способности, психомоторне способности.
12. Васпитни задатак наставе је да ученике васпитава интелектуално, физички,
морално, радно, естетски.
13. Когнитивистичка теорија Жана Пијажеа темељи се на тврдњи о
независности интелектуалног развоја ученика од наставног процеса.У
оквиру ове теорија настава се посматра као спољашњи процес који мора
бити усклађен са током дечијег развоја. Пијаже разликује три периода
когнитивног развоја: 1. сензомоторна фаза (0-2 године); 2. фаза
конкретних операција (2-11 година); 3. етапа формалних операција.
14. Према теорији о идентичности наставе и учениковог развоја наства заправо
јесте развој, јер је потпуно сливена са учениковим развојем. Развој се своди
на нагомилавање разних навика. Сваки корак у настави одговара кораку у
развоју.
15. Према теорији о развијајућој настави (Виготски) развој припрема и чини
могућим наставни процес, а настава стимулише и унапређује процес
развоја.
16. Научни закон је потврђени хипотетички општи став који се односи на
одређену класу појава. Закон изражава општу, константну и нужну
правилност стварне узрочно-последичне везе између појава у природној или
друштвеној реалности.
17. Закон у дидактици је општа тенденција кретања у настави која
произилази из природе наставног процеса и оквира које је дидактика
обликовала, а друштво прихватило и и обезбедило услове за њихово
стваралачко остваривање.
18. Дидактички принципи су основна начела којима се руководи наставник у
наставном плану како би ученици успешно усвојили наставне садржаје,
формирали навике и интензивирали развој способности.
19. Дидактичка правила су смернице за конкретнију наставникову
ангажованост у подстицању и усмеравању активности ученика у
одређеним етапама наставе и наставним ситуацијама.
20. Фактори наставе се најчешће класификују на непосредне и посредне.
Непосредни фактори наставе су: ученик, наставник, садржај наставе и
материјално-техничка основа наставе.
21. Према институцијама у којима се изводи настава разликујемо врсте наставе:
1. усмерене активности у предшколским установама;
2. основношколска настава;
3. средњошколска настава;
4. универзитетска настава;
5. специјалистичке и постдипломске студије.
22. Према функцији разликујемо врсте наставе:
1. редовна настава;
2. допунска настава;

©Јована Буквић 2
 3. додатна настава;
4. продужена настава;
5. припремна настава;
6. курсна настава.
23. Наставни план је основи или главни школски документ трајније вредности
којим се одређује списак наставних предмета, њихов редослед по разредима,
седмични и годишњи број часова по предметима, разредима и укупно, за сваку
врсту и ниво школе.
24. Наставни план садржи:
1. тачан назив сваког предмета и њихов редослед за за сваки разред;
2. недељни и(ли) годишњи фонд часова за сваки предмет, разред;
3. сажето објашњење концепцијенаставног плана, појединих врста
наставе и подручја васпитно-образовног рада.
25. Приликом израде наставног плана неопходно је уважити захтеве:
1. Наставни план треба да обухвати оне предметекоји могу највише
допринети остваривању општих, посебних и појединачних циљева и
задатака образовно-васпитног рада у одређеној врсти и нивоу школе.
2. При одређивању броја предмета и часова треба уважавати психо-
физичке могућности и карактеристике ученика одређеног узраста.
3. Узајамна повезаност наставних предмета у наставном плану треба
да чини споне релативно хетерогеној структури предмета.
4. У одређеним школама, посебно стручним, треба обухватити и
предмете релевантне за струку и занимање.
26. По сукцесивном плану наставни предмети се изучавају један за другим,
постепено. А по комбинованом плану у сваком разреду се изучава више
предмета.
27. Наставни програм је трајнији школски документ којим се одређују и
конкретизирају обим, структура, дубина и редослед садржаја наставних
предмета заступљених у наставном плану и дају сажета дидактичко-
методичка упутства за њихову обраду.
28. При изради наставног програма сусрећу се два кључна питања:
1. које садржаје треба укључити у програм наставног предмета; и
2. по ком критеријуму и редоследу поредати садржаје у оквиру предмета.
29. Најпознатији начини распоређивања садржаја у наставном програму су:
1. сукцесивни распоред програмских садржаја;
2. симултани распоред наставних садржаја;
3. концентрични распоред програмских садржаја;
4. спирални распоред програмских садржаја;
5. комбиновани распоред програмских садржаја.
30. Фронтални облик наставног рада је такав организациони модел наставе у
коме наставник истовремено за све полазнике једног одељења излаже,
образлаже, показује или процењује одређени наставни садржај.
31. Групни облик наставног рада насатје поделом одељења ученика на више
група које самостално изражавају од наставника добијене радне задатке.
32. Индивидуални облик наставног рада односи се на појединачни, засебан,
релативно самосталан рад сваког ученика у одељењу.

©Јована Буквић 3
 33. Рад у паровима (тандемима) је такав облик рада у коме добијени задатак
извршавају заједно двојица ученика.
34. Под термином наставни систем подразумевамо целовито обликовање или
структуирање наставног процеса.
35. Хеуристичка настава је такав наставни систем у коме ученици самостално
траже пут сазнања, а наставник их тако води да они имају утисак да су
сами открили сазнање.
36. У програмираној настави ученик се мисаоно-логички води до схватања и
усвајања наставних садржаја путем самосталног проучавања специјално
припремљеног односно програмираног градива.
37. Концепцијом егземпларне наставе покушава се решавање супротности између
повећања обимности наставног програма и захтева да се не повећава
временска оптерећеност ученика приликом реализације програма.
38. Проблемска настава је наставни систем у оквиру ког ученици решавају
теоријске и практичне проблеме на нов начин.
39. Карактеристике проблемске наставе су:
1. постојање тешкоће и противречности између познатог и непознатог;
2. свесна, стваралачка, самостална активност усмерена увиђању односа
између датог и задатог, познатог и непознатог, узрока и последице.
40. Индивидуализована настава састоји се од тога да се за сваког ученика бира
рад који му највише одговара.
41. Настава различитих нивоа сложености је теоријски заснован, васпитно-
образовни рад наставника и ученика различитих нивоа и структура знања и
осталих фактора битних за оптималну унутрашњу диференцијацију
колективног наставног рада.
42. Компјутеризована настава је један од савремених наставних система.
Настаје кориштењем рачунара у процесу учења у настави.
43. Тимска настава је систем наставног рада у коме више наставика реализује
програмске садржаје једног или више сродних предмета.
44. Респонсибилна настава је препознатљива по одговорности ученика и
наставника за партиципацију у демократском избору и активном
остваривању педагошки релевантних и дидактичко-методички прикладних
активностиприпремања, извођења и вредновања наставе.
45. Основна карактеристика менторске наставе је да се ученик на основу
сугестија наставника опредељује за проучавање одређеног проблема и да
путем консултација са наставником контролише начине свог рада.
46. 30.
47. 31.
48. Варијанте индивидуалног облика наставног рада:
1. директна комуникација једног ученика са наставником;
2. индивидуалан рад сваког ученика у одељењу на истим задацима;
3. индивидуални рад сваког ученика на различитим задацима,
прилагођеним предзнању и индивидуалним способностима.
49. У првој фази индивудалног облика наставног рада наставник упознаје ученика
са задацима рада; у другој фази доминирају самосталне активности ученика;
и у трећој фази се врши процена успешности обављеног посла.

©Јована Буквић 4
 50. Предности и мане индивидуалног облика наставног рада?
51. Постоје бројни социолошки, педагошки, психолошки и дидактички разлози
органиозовања тандемске наставе.
52. 34.
53. Навести наставне системе (објаснити, навести предности и слабости)?
Хеуристичка, програмирана, егземпларна, проблемска, индивидуализована,
компјутеризована, тимска, респонсибилна, менторска.
54. Наставне методе су научно и практично проверени начини рада ученика и
наставника у наставном процесу, којима се остварује оптимална успешност
у усвајању знања.
55. Наставне методе:
1. методе усменог излагања;
2. метода наставног разговора;
3. метода рада на тексту у настави;
4. метода писаних радова;
5. метода илустрације у настави;
6. метода демонстрације у настави;
7. метода лабораторијских радова;
8. метода практичних радова.
56. Варијанте методе усменог излагања су: теоријско предавање; предавање са
употребом наставних средстава; предавање прожето разговором;
приповедање; усмено описивање; и објашњавање.
57. Метода наставног рзговора је једна од вербалних метода у оквиру које се
помоћу питања и одговора одвија наставни процес и остварују васпитно-
образовни циљеви и задаци наставе.
58. Питања у оквиру методе наставног разговора: једноставна или једнозначна;
вишезначна; категорички одређена; алтернативна или дисјунктивна;
реторичка; вишеструка или сложена.
59. Метода рада на тексту.
- предности:
1. усвајање знања веће прецизности и прегледности;
2. могућност чешћег понављања истих садржаја;
3. богаћење речника;
4. стицање навика служења књигом.
-слабости:
1. не могу је користити ученици који нису савладали вештину читања;
2. теже је прилагодити интересовањима, предзнањима и
способностима ученика;
3. тражи већи ментални напор и концентрацију ученика.
60. Метода писаних радова је такав поступак у наставикојим се васпитно-
образовни задаци реализују писаним путем,односно обликовањем и
повезивањем писаних симбола којима се означавају људски гласови и речи.
61. Метода илустрације у настави је поступак којим се због сложености
удаљености или других разлога објективна реалност замењује и проучава
помоћу наставних средстава као дидактички обликоване изворне
стварности.

©Јована Буквић 5
 62. Метода демонстрације у настави је поступак показивања свега онога што се
може перцептивно доживети, чиме се повећава мобилност спознајног
потенцијала појединаца, група и колектива ученика, и интензивира њихово
посматрање, запажање и стваралачко испољавање.
63. Методом лабораторијских радова означава се начин наставне активности у
којој ученици, под руководством наставника или стручњака, рада на
материјалу с одговарајућим инструментима у циљу дубљег упознавања
структуре, облика и других својстава материје која се проучава.
64. Метода практичних радова? Практични радови су начин стицања одређених
знања, вештина, радних навика и способности у условима посматрања и
реализације производних, услужних, друштвених, културних, здравствених и
других активности и послова.
65. Наставни објекти се најчешће класификују у три групе:
1. наставни објекти у школској згради;
2. наставни објекти у школској околини;
3. наставни објекти у друштвеној средини.
66. Техничка помагала и уређаји у настави?
Техничка помагала: демонстрациони сто, геометријске справе, апликатори,
оквири, алати...
Уређаји: магнетофон, радио и ТВ апарат, видеорекордер, рачунар,
микроскоп, графоскоп, фонолабораторије...
67. Наставна средства су извори знања, носиоци информација, медијуми у
настави, дидактичко – методички обликована стварност. Она омогућују
очигледност и индуктиван пут сазнања у настави.
68. Класификација наставних средстава?
~ Према карактеру рада у настави:
1. демонстративна;
2. лабораторијско – експериментална;
3. наставно – радна;
4. манипулативна.
69. Етапе наставног процеса:
1. планирање наставе;
2. припремање наставе;
3. увод ученика у наставни рад;
4. обрада нових программских илинаставних садржаја;
5. понављање обрађеног градива;
6. вежбање у настави;
7. вредновање наставног рада.
70. Планирање наставе може бити:
1. глобално, оријентационо, макропланирање, годишње;
2. оперативно или микропланирање.

71. Оријентациона структура писмене припреме:

1. општи елементи припреме: назив и место школе, датум, сат, разред и
одељење; наставник и реализатор; наставни предмет, подручје,

©Јована Буквић 6
 теме; тип часа, циљ наставног рада; задаци; облици наставног рада;
наставна средстав; наставне методе;
2. ток рада на часу или организација и структура наставног рада на
часу: увод, главни део, завршни део.
72. У кратким цртама описати уводни део наставног рада? На почетку часа
неопходно ја за што краће време ефектно увести ученике у суштину
наставне јединице. Основана сврха ове етапе јесте интелектуална и
емоционална припрема ученика за наставни ангажман.
73. Обрада новог градива је етапа наставног процеса у којој ученици под
руководством наставника усвајају нова знања, повезују их са претходно
наученим градивом и класификују у сопствени систем сазнања, стичу
вештине, учвршћују навике, развијају способности и особине личности.
74. Према обиму обухваћеног градива, понављање може бити
1. комплексно;
2. тематско;
3. фрагментарно.
75. С обзиром на количину обрађеног градива, разликује се понављање:
1. понављање после утврђиване наставне јединице;
2. понављање после обрађене теме;
3. понављање после обрађене обасти;
4. понављање после обрађених више области.
76. Према временској реализацији, понављање може бити:
1. понављање градива на почетку школске године;
2. текуће понављање;
3. понављање после већих наставних целина;
4. завршно понављање.
77. Вежбања могу бити: усмена, писмена, графичка, лабораторијска и техничка.
78. Проверавање је етапа наставног процеса у којој се утврђује остваривање
образовних, функционалних и васпитних задатака насатаве. С обзиром на
место и сврху, може бити: претходно, текуће и завршно. С обзиром на
технику извођења: усмено, писмено, практично и комбиновано.
79. Функције оцене: дијагностичка, информативна, развојно – стимулативна,
регулативна.
80. Врсте оцењивања које се примењују: бројчано или нумеричко и описно и ли
дескриптивно.
81. Типови наставних часова према етапама наставног предмета:
1. часови за обраду новог градива;
2. часови за утврђивање градива;
3. мешовити часови.
82. Наставни час је основана организационо – временска и дидактичка јединица
наставног рада која најчешће траје 45 минута.

Јована Буквић™®

©Јована Буквић 7