INVESTICIONI PROJEKAT Investicioni Projekat Sadrzi tehnicko tehnoloski,organizacioni,finansijski I pravni i jskih mesta uspostavljaju poduhvat tokom cije realizacije se na jednom razliciti proizvodni procesi. Projckat je svaki proces u kojem se postize cil ili grupa ciljeva. Gradj.Projckat predstavija niz, medjusobno tehinoloski povezanih aktivnosti od ideje 0 ‘odredjenom invest. Poslu, izradepredinvest studija,planske i projekine dokumentacije ugovaranja,izgradnje,opremanja,obuke kadrova do pustanja objekta u rad, Cn=(Cpc#+Cmeh+Cmaterijala)(1+f) 9254 Ekonomija se bavi problemima domacinstva, upravljanjem gazdinstvima ili vestinom Ck=CpetCmehCmaterijala pribavijana dnbara potrebnih za zivot. Zadatak ckonomije je postizanje max efektivnosti koriscenjem resursa za postizanje nase ciljeva, Ekonomija proucava kretanje u ecloj privredi, trendove kretanja cena , proizvodnju, nezapostenost,devizni kurs i spoljnu trgovinu, Ekonomifa je znanje izbora kako Idi vise izbor roba i usluga , kako odabiraju oskudne raspodelu 2a razne zi. robe i izvrsil i ogranicene proizvodne resurse da bi proizveli r polrebe ukljuctijuei i izvoz. 1 gradjevinarstvu su razlic razvoja. JR je interna stopa povracaja ulozenog kapitala. suanita feral reds wee nape Ekonomija je proveavanje trgovine medju drzavama, resavaju pitanje zasto neke dreave icka dobra uvoze a neka izvoze Ekonomija je vestacko privredjivanje 7ivol. Ekonomija omogucava sagledavanje svih uslova kako treba ostvariti max rezultate uz minimalno ulaganje materijalnih,kapitalnih I kadrovskih potencijala,tj.Kako da se sa raspolozivim kolicinama resursa ostvari sto veci pozitivan ekonomski rezultat u razlicitim trzisnim strukturama, Ekonomija je naucna disciplina koja proucava osnovna pravila poniasanja I ekonomske zavisnosti u funkcionisanju preduzeca nacionalne I globalne ekonomije. U svakoj cpohi razvoja ckonomija proucava ckonomske aktivnosti kako drustvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje I raspodele dobara I usluga medju élanovima drustava, MIKROEKONOMIJA Izucavanje pojedinacnih ckonomskih pojava, vestina | odnosa vezanih za pojedince I preduzeca, Proucava privredne subjekte sa stanovistva troskova proizvodnje, formiranja I raspodele profit I stednje, formiranja cena, proizvodnje I distribucije roba | Usluga, pojedinacna Lrzistay,individualnu stednju, zivotni standard 1 potrosnju. ~ iy i) materijali koji se koriste u gradjevinarstvu. Ekonomija je navka o hankarstvy, transportu novca i kapitalu, finansiranju privrednog t |. Sposobnost pribavljanja eophodaik dobara za¢ MAKROEKONOMIJA phi se proucavanjem problema nacionalne T svetke privrede.U tom smnisl rilakroekonomija se bavi izicavanjem, pjava, proces problema kao sto su:Bruto domaci pyoizvodi, bruto nacionalni proizvod, “sacionalni dohodak, potrosnja, stednja, kamata, evesticije, ekomski rast, spalino-trgovinska razmens, devizni kursevi, platai bilansi, fibkalna I monetama politika, budzet. | prvoklasne kompanije 100% vracaju kredit Bieamo 10 % nece moci dé vrati Kredit 25 % nece moci da vratt kredit |-kompanije pred. ‘stecajera 50 % nece moci da vrute kredit kompanije u stecaju nedaju im se brediti Laem arzave-je plan potgosnje u jednoj draavi Budaet se puni fiskalno,poreskom politikom. i Tezava je uapesna ako je planiprihodu il je plan > prihoda. avi u makroekonomskom sinislu treba prozvodnja. ELEMENTL PRIVREDNOG SISTEMA Phivredeni sistem je materijalni organizam koji obezbedj je proizvodnju ili promet. INPUT i AUTPUT u privredi ulazne Komponente + jalazi proces rada.Cinioci pfoizvodnje a to su:zemija, rad , kapitalni resursi. ao erveint resursi su trajoh dobra privrede proizvedeni sa nanierom da se proizvedu druga materijalna dobra. Freeh ati su razlcite protzvodnje robe i usluga koji sei tose i proizvodnju kao i Input.” Fresiste prestavija skup kulpaca i proizvoda koji se dogoveA/5 PO kojim se cenama razemnjivati robe i usluge.Trziste je ekonosmksa institucija.Ono podmiruje interese ponudjaca i potrosaca sa ‘tehnoloskim mogucnostima. Preduzece donosi odluke 6 svorn pojavijivanju na treistu i nacinu uskladjivanja i Jslovijava sa :troskovima,cenom proizvoda i usluga,trzisnom potrosaca Banke su finansijske kreditne ustanove preko Kkojih cirkulisu noveans sredstva potrebna, zh normalno funkeionisanje privrede, ie au jedan od oblika fuakcionisanja finansijskog trast jer obezbedjuju ‘Hajpovoljniju alokaciu regursa.Tu ‘spadaju razni fondovi i osiguravajuca drustva. Hoe omsie aktivnosti uprivrednom sistemu odvijaju se ¥: proizvodnji,rspodeli,razmeni,potrosa Osnoyne ekonomske akfivnosti-odvijaju se kroz :privredu,potrosnju,raspodelu,razment. Thstitucije privrednog sistema su strziste,planiranje,viasnistvo Peadvidjanie fe sastavni deo strategija preduzeca i drugih privrednih subjekata u okviru Koje se ‘prognoziraalokacija resursa da bi se postigao najvisi stepen efikasnosti privredjivanja, i Siasnistvo je institucija Kpjom se odredjuje nacin Koriscenja,upoirebe i raspolaganjem Fivarima, novcem , nepokgetnostima i dr. ortuniteni trosak je iagubljena mogucnost 23 drugim dobrom zato sto smo se odlucili Za prvo.0n predstavija dobit alternativne upotrebe resurse. Erodulativnost rada predstavija kolicnik ostvarenoB proizvoda i utroska radne sage, Han ino reo je o produkivnosti Koja pokazuje odnos izmedju obima i kolicine hee rada P=Q/L.; upotrebljavaju za daljuRast fonda k Ekonomicnost ic veednost proizvodnic. Rentabilnost je mera o tom ReD/S __D-dohodak ili profi OSNOVEP. paca I prot Trriste predstavija skup ku menjati robe I usluge. Sastayni clem Vrste trai kupoprodaj nekim utvrdjenim cenama ; pri odlozenim placanjem. Funkeije trzista su zinformali Posledice kaznja nekreativni. Pri prirodnoj raspo osnoww koji vlasni Privreda funkeio! Trziste nesvesno koor ‘dini ena,kvaliteta,ponude i (raz) su ztrziste rol t deli dru: i sticu dol ra Proifyodna vrednost ievougenja radova ;j nkista,trosk ~ idjaljesnaknada za obenbe éstih instalacija,Troskovi tInvesticioni program koj ; Bokument za upravijanie Struktura inv. nna kojoj se gradi i propisa koje propisuje nekoliko up ‘yrednost projekta izrazi i pt trukturu cone jedn Nb ‘uredjenje gradjevinskog, i j:na kojoj se gradi,troskovi jekt ol tala i telinoloski razvo} VT V-stvamna vie 1c kolika je dobit ostvarens renti trvista su:traznja,pe ba i usluga il a roba i usluga,novea i dr. se oni koji su ekonomski nce se na mesovit nacin. VREDN' 4 gradjevinskog objekta v 'e pored izvodjaca covi izrade i overu t djenje cl opremanja | jm se analizira i izucay rograma za koji obavezujy rava ;osim form! reko m2. zemnijista,trosko ivnost rada_ da bi se ostvarila -njim se povecava produkt dnost proizvoda T-troskovl E>=1 4 av odnosu na utroseni Kapital. it. ONUDE 1 POTRAZNE Javaca Koji se dogovaraju po Kojim ce cenama onasanje kupaca,ponuda,ponasanje kupaca. triste dobara,iziste inputa finansijsko trzise ‘cdvija v nekom vremenskom periodt Po Uvek se na moze abaviti odmah, ili odlozeno,sa tome se razmer ivna,distributivya. una selektivna,alokali {ikasni nedovoljnio produkt t init jizvoda formiraju se cene proizvodnje na tvenog pro} hada. ‘aktivnostima preduzeca i pojedinca preko sisitema | ie za robom i uslugama. Bt j gt GRADIEVINSKOG OBJEKTA, ezana za proces gradjenja odnosno dova maknada za uredjenje gradjevinskog sieicke dokumentacije,troskovi pripremanja energije daljinskog greajanjatelefonskow saobracaja jokacije,ostali troskovi. = a cena jednog projekt je finansijskom pogledu. rae ernoloskih karakteristika objekata,lokaclje So regulisanje naknade i iznosa participecije iranja ukupne cene Kostanja Korisno je da se \ | | | | | kljucni ijom u isi od tehnit | im preduzecime za i ekta i infrastrukture na ta ha Lokaeiji,troskovi | ini :parti¢ipacije naknade javs vi pripreme i izeradnje Ob} gradnje infrastrukturnih objeka tali prateci troskovi. 2 Seal jckta ciiv 1" ‘Trotkovi izgradnie infrastrukturnih objekats zroskovi izgradnje inertnih ; Jaobracajnica,iroskovi uredjenja slobodnih povrsina sa rasyetom ozelenjavanja,troskovi izgrhdnje lokalnih yodovodnjh mreza,troskovi iagradnje kisnih i fekalnih kanalizacija u ciljy povezivanja na gradsku analizaciju,troskovi i2gradnje telefonske mreze u cilju povezivanjy na gradsku mrezu,troskovi nadzora u toku gradjenja,administrativni troskovi. ei covi.groiektovania i izgradnje objckta sl2rada i overs tehnicke dokumeniacije- Taat qesenje...glavni projekat..;2vadacki projekat...projekal izvedenog objekta,troskovi aréitinja cbjekta-radna snaga...mehanizacija. “coprema. ..materijal,nadzor nad izvodjacem radova. Troskovi gradjenia :Troskbvi izvodjenia erubih radova. zespljani.betonsk..esarskd..2idarski radovi,troskovi izvodienja pradjevinsko aah radova-izolaterski,,-swolarsk...parkearski.keramicarski...mosald roskovi jzvodienja instalaterskih radoya-vodovod...kanalizacija.. “elektro instalacije...specijalne © sklomista. i TROSKOVI IZGRADNiE OBJEKTA Jana snage,materijal,tcoskovi rada mehanizacije } opreme Capa kostanja izgradnje Ck-EpetEmeht Emat Céna prodaje Cp=Ck(1+f) £0.2 do 0.5 | Cp=(Epe+EmattEmeh) (1+f) f-faktor rezije I profita a ckonomija prouiéava ciljeve i naueno objasnjava kako priveeda Funkeionise.Bavi se time kako drustvo stvara ‘odluke o potrosnji,proizvodnjiraspodeli i airevni roba i usluga.[stovremeno, pozitivna ekenomija obajsnjava kako privreda radi, a dhpustai predvidja kako e¢ privreda reagovati ne razne promene.Pozitivaa ekonomija se bavi proucavanjem uzroka’ | posledica. Normativna ekonomiia ide korak dalje.ona daje ocene i preporuke | funkeionisanju | privrede 2asnovane na licnom proracuna i misljenlt I si INVESTICIJE Bod investicijom se podragumeva noveano vlaganje w osnovn sredstva koja su u __formiranju, zy Prema nameni lavesticije se dele na :kapitalne objekte,objekti infrastrukture,privredni gbjektisneprivredni objekti. Prema strulcturi investicije se dele na -gradjevinske objekte,oprema Prema yrsti izvodjenia radova ‘Nove investicije,prosirenja jeapaciteta,rekonstrukelje,adaplacije,investicone odrzavanje. | Finansije— ‘gazdovanje,analiza prihoda i rashoda,noveano stanje,analiza noveanog pyriliva,budzet,izvori finagsixanja i ulagenja | Rinansijeri se bave ulazam i izlazov,budzetom.. LI . 4 ' }~ Eastoigprosecne norme u gradjevinastvu,normativn standard radjnorme a zanatske U trzisnoj privredi svaka roba, usluga ima svoju cenu,koja predstaylja rieku.vrednost nnekog rada izvrsenog u noveanom pogiedu.Ta cena odredjuje se medjuudelom kupca i prodavea. Cone su ravnotezni {as na vagi treisnog mehanizma.Cene rastu ~ trazhja pada i obfuto. Cene po kojim kupei zele da kupe tacno onoliko koliko prodavci zele da prodaju ,postizu ravnotezu poriude i traznje. Elasticnost traznje pokazuje spremnost trzista da prihvata robu pri promeni cena. | ! i | | TRZISTE CENE 1 KONKURENCIJA j , | | 1242/9, |, dafg-procentualna promena kolicine dp/p- % promena cene i Keficijent clasticnosti traznje Ep=(dQ/dP) (P/Q) ‘Ako jc >1% clesticna traznja,Ako je =1% ,Ako je <1% neelasticna traznja -MAKROEKONOMSKI BILANSI Promene w traznji za dobrima prouzrokuju promene u proizvodnji.Promene dohotka.Promene dohotka vode u promene traznje za dobrima. Bruto nacionalni proizvod se oznacava BNP Bruto domaci proizved BDP ion je izuzeino vazan ,agregatan ekonomska velicina zbog | donosenja veoma znacajnih odluka u makrockonomskoj analizi i ekonomskoj politici na | nivou nacionalne ckonomije.BNP sagieda ,predstavija (rzisnu vrednost svih fiskalnih, | proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odredjenom vremenskom periodu.Meri | se u noveu.On je najvaznija tekuca varijanta u ekonomiji.Qna nam govori koliko evra tece kroz kruzni tok u jedinici vremena, BDP sastavni delovi :potrosnja C, investicije 1,vladina kupovina G,neto izvoz NV. investicije u zalihe IZ. BNP je 27% veci od BOP Potrosnja je vrednost svih roba i usluga kupljenih odstrane porodice ili domacinstva. Investicije :Investicije fiksnog kapitala,stabilne investicije,investicije u inventar. } Viadina kupovina :vodovodi,kanalizacije,brane,zeleznicke pruge,autoputevi,aerodromi Neto izvoz ;razlika izmedju izvoza i uvoza. | NORMIRANE U GRAD|EVINARSTVU: | | i Odredjuje ucesce radne snage,utrosak materi Gradj norme definisu tehnoloske procese I odredjuju prosecan utrosak radnog vremena,materijala | mehanizacije za izradu jedinice mere gradj projekta, uzimajuci u obzir uslove I nacin izvodjenja radova, a prema vrsti rada. $4 Norme daju podatke:Za odredjivanje trajanja izrade jedinice mere pozicije za radnikeI | masine,za odredjivanje kolicine materijala za izradu jedinice mere fozicije. Norme se mogu koristiti za:za planiranje gradj proizvodnje,za organizaciju proizvodnih | procesa na gradilistu i proizvodnim poligonima,za obracun u odnosit na analizu cena | pozicffa prilikom utvrdjivanja troskova gradjenja objekta i formiranja obracuna i izradu ponudgza ugovaranje rada. i ‘ompanija. oi \vrsne norme,norme za gradjevinske masine,inteme norm a |@ era unaincie Anat Rites ape 3 rea GROME Gober Ph 3eH4 2) aura ae ee cele’, Spe be busceor om, ee waTA Hye Byatt fo Pe “ana a ipsa PORE, tugenonpnyge w oe as Be nate a ida Mt ET nom A) Mepago. BpSouerey TACO. Teoe ema MCUutiuboina, Bet ouuima 2) OOP iscciee foMeYCUABEE 3g 2 Tay tel d es POMC 2) Pesmraboire eee Bee De Pe ePtea bra tor a 4) WaposrnBe MOHCARGUEUTC LA Zekuerx poy ee Orga Oo me TRoT exp | Bren Cobparig oe 1 age tee oe BT leas Sire9 besser en “Prawcts pap