Београд, 2019

43
 Гласник Друштва конзерватора Србије

glasnikdks@gmail.com

УРЕДНИК

др Марина Нешковић

СЕКРЕТАР
др Марина Павловић

РЕДАКЦИЈА

др Невена Дебљовић Ристић

Ненад Лајбеншпергер
др Светлана Пејић
др Даница Поповић
Нада Живковић
Марина Бунарџић

Илустрација на предњим корицама:

Поглед на Београдску тврђаву и Калемегданску терасу са Савског шеталишта
(М. Нешковић, 2014)

Илустрације на задњим корицама:

Савско шеталиште на разгледницама Београда
(Вицић, С., Вицић, Д. (2008). Поздрав из Београда: 1895 – 1941)

Београд, 2019
34 ГЛАСНИК ДКС 43

Владан Видосављевић, Угљеша Војводић 069.01:004.946(497.11)

ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ РАС*

Прва теренска проу чавања на про стору Старог
Раса започео је, још као студент, П. Ж. Петровић 1921.
године, потпомогнут од стране Јована Цвијића и Јована
Ердељановића. Своја истраживања Петровић је обједи-
њено објавио у делу Рашка, антропогеографска проуча-
вања, које представља први збирни преглед географских
и геолошких особина Рашке области, допуњен подаци-
ма из историјских извора и оновремене литературе, као
и ауторовим запа жањима са терена о антропогеограф-
ским и етнолошким појавама.1 Нешто касније, 1951.
године, у циљу припреме едиције Археолошки спомени-
ци и налазишта у Србији, започета су и прва системат-
ска археолошка рекогносцирања простора Старог Раса
под руководством проф. Ђурђа Бошковића. Током тих
обилазака терена била је прикупљена обимна докумен-
тација, која је, нажалост, у то време остала необјављена.
Осамдесетих година 20. века Археолошки институт
обновио је пројекат Археолошка налазишта југозападне
Србије, након чега је почело интензивније рекогносци-
рање подручја око Новог Пазара, Тутина и Сјенице.
Између 1981. и 1986. године рекогносциран је највећи
део наведене територије, при чему је констатован зна-
чајан број локалитета.2 Допунска рекогносцирања овог
простора, која су обухватила дотада нерекогносцира-
на подручја, спроведена су од 2008. до 2010. године, а
спорадично су настављена и до почетка 2014. године.
У том периоду стварана је документација о споменици-
ма културе према тада важећим стандардима. Стручни
обиласци терена били су праћени бројним извештаји-
ма у Новопазарском зборнику, да би 2014. године били
финализовани публикацијом Драгице Премовић Алек-
сић Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјени-
це, у којој су први пут сакупљени подаци о преко 1.500
археолошких локалитета са тог простора.3
Објављивање публикације није означио крај инте-
ресовања за археолошко наслеђе подручја око Новог
Пазара. Штавише, приликом каснијих посе та поје-
диним локалитетима утврђено је да је у међувремену
дошло до њихове знатне девастације. На тај начин су
многи подаци о прошлости овог значајног подручја
изгу бљени пре но што су на одговарајући начин пре-
зентовани стручној и научној јавности. Наведене чиње-
нице упу тиле су на неопходност и хитност сачињавања
потпуније дигиталне документације путем које ће пре-
цизни подаци о културом наслеђу остати сачувани и у
слу чају његовог физичког уништења. Потреба за ства-
рањем, чувањем и презентовањем дигиталне грађе која
настаје коришћењем савремених метода документова-
ња утолико је већа што не постоје реални изгледи да ће
читаво подручје у скоријој будућности бити системат-
ски археолошки истра жено.
Подстакну ти наведеним чињеницама, стручњаци
Археолошког институ та у Београду дошли су на иде-
ју да се формира Виртуелни музеј Рас у циљу стварања
савремене дигиталне документације као и презентације
споменика културе под надлежношћу матичног Музеја
Рас у Новом Пазару, али и о археолошкој грађи која се
чува у Музеју. Почетна успешна сарадња и размена идеја
међу стручњацима из Археолошког институ та и Музеја
Рас проширена је укљу чивањем Географског институ-
та „Јован Цвијић“ САНУ, чиме су коначно уобличени
циљеви и правци којима пројекат треба да тежи.
Циљ пројекта био је да споменици културе и музеј-
ска грађа с подручја Новог Пазара буду снимљени мето-
дом фотограметрије, која подразумева бележење, мере-
ње, анализу и интерпретацију фотографских снимака,
који се потом коришћењем одређених рачунарских
програма претварају у веома прецизне тродимензио-
налне моделе. Такав методолошки приступ обезбеђује
валиднију и квалитетнију документацију, која, поред
тога што се користи у научне сврхе, омогућава и пред-
стављање покретног и непокретног споменичког насле-
ђа ван простора на којем се оно физички налази. На тај
начин представљено наслеђе постаје лакше доступно
широј јавности, као и особама с инвалидитетом.
Од нарочите важности је чињеница да је фотограме-
тријска документација о непокретним културним добри-
ма геореференцирана, што значи да, за разлику од уоби-
чајене фото-документације која чува податке о изгледу,
она чува и прецизне податке о димензијама, тачном

* Извођење пројекта Виртуелни музеј Рас у износу од 600.000 динара финансирало је Министарство културе и информисања Репу блике
Србије; теренски радови извођени су у периоду од 5.11. до 11.12.2018.
1 П. Ж. Петровић, Рашка, антропогеографска проучавања, Београд 1984.
2 Oпширније о историјату истра живања простора средњовековног Раса погледати код: M. Popović, Tvrđava Ras, Beograd 1999, 11-27.
3 Д. Премовић-Алексић, Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице, Нови Пазар 2014.
Културна баштина и друштво 35

положају и односу између документованих целина.4 Због

тога је посебна пажња била посвећена геореференцира-
њу добијене дигиталне документације, то јест њеном
постављању у референтни државни координатни систем
у одговарајућем софтверу на основу наменски извођених
геодетских мерења на терену, а у сарадњи с колегама из
Географског институ та „Јован Цвијић“ САНУ.5
У оквиру поставке Виртуелног музеја Рас наћи ће
се дигитални модели најрепрезентативнијих спомени-
ка из праисторијског и историјског доба, попут праи-
сторијских налаза с локалитета Шарски крш, Хумпа и
Латинско гробље у Глоговику, затим предмети откриве-
ни на локалитетима Подграђе Тврђаве Рас, Црква Св.
апостола Петра и Павла у Попама и Јужац из античког
периода, керамичке посуде са средњовековног Тргови-
шта, Арапов гроб са Паричког гробља у Новом Пазару
(Сл. 1), надгробни споменици – нишани из дворишта
Алтун-алем и Паричке џамије, као и налази турских лу-
ла са Новопазарске тврђаве (Сл. 2).
Први корак у извођењу пројекта, након набављања
неопходне техничке опреме, било је спровођење струч- Сл. 1 „Арапов“ гроб са Паричког гробља у Новом Пазару.
не анализе, процене стања и одабира грађе која ће бити А: полигонални модел, Б: модел са текстуром (фотографија
дигитализована. Закљу чено је да би у првој фази ваљало аутора текста)
дигитализовати најугроженије локалитете, попут сред-
њовековног насеља Трговиште и пећинског Манасти-
ра Св. Арханђела Михаила испод Тврђаве Рас. С тим у
вези, подсећамо да је део манастирског комплекса који
се зове Орлово гнездо недавно био миниран, највероват-
није од стране трагача за драгоценостима, и да је том
приликом уништен један његов део.6
С друге стране, неопходност дигитализовања архео-
лошких остатака на локалитету Трговиште наметнула се
већ приликом обиласка и поготово током делимичног
чишћења локалитета, које је 2017. године извела група
волонтера а које је подржала Аустралијска амбасада.7 Том
приликом уочена су значајна оштећења на зидовима обје-
ката који су били конзервирани, сада већ давних, седам-
десетих и осамдесетих година прошлог века (Сл. 3, 3a).
Алармантно стање у којем се налазе најрепрезента-
тивнији споменици културе из средњовековног перио-
да на простору око Новог Пазара поново је уочено то-
ком детаљног физичког чишћења предвиђених локаци-
ја (Сл. 4 и 5), које је било неопходно како би се стекли
услови за израду фотограметријских модела. Нажалост, Сл. 2 Тродимензионални модел луле откривене на
ограничена средства условила су знатно мањи опсег Новопазарској тврђави. А: полигонални модел, Б: модел са
радова него што је било потребно (Сл. 6 и 7). Током текстуром (фотографија аутора текста)

4 О значају примене фотограметрије у документовању археолошких целина опширније погледати код: В. Иванишевић, А. Стаменко-
вић, С. Јовановић, Примена дигиталне археологије у заштитним истраживањима: пример Мале Копашнице, Саопштења XLIX, Београд
2017, 229-249.
5 О значају и примени геоинформационих система у археолошкој документацији погледати: М. Мarić, Primena geografskih informacionih
sistema u arheološkoj terenskoj dokumentaciji, Beograd 2011.
6 В. Иванишевић, И. Бугарски, Дигитална фотограметријска снимања античких и средњовековних лока литета у Србији, Саопштења
XLVII , Београд 2015, 175-178, сл. 12⁄2.
7 Делимично чишћење средњовековног Трговишта и још неколико локалитета спроведено је у оквиру пројекта „Очисти и упознај свој
Нови Пазар“ на иницијативу Удружења грађана „Репер“.
36 ГЛАСНИК ДКС 43

Сл. 3, 3a Изглед појединих партија зидова објеката на локалитету Трговиште након чишћења (фотографија аутора текста)

Сл. 4 Остаци меморије на Трговишту испуњени рецентним Сл. 5 Затечено стање на локалитету Трговиште.
отпадом (фотографија аутора текста) Поглед ка западу (фотографија аутора текста)

спровођења пројекта извршено је и писање пропратних
текстова које ће посетиоци Виртуелног музеја моћи да
виде у оквиру новоформираног одељка на музејској
интернет страници.
Кроз извођење пројекта дигитализације наслеђа у
новопазарском крају створили су се услови да се науч-
ној и широј јавности приближи историја и култура
Срба, Бошњака, Јевреја и других етничких и верских
група на овом простору. Надамо се да ће то остварење
у великој мери допринети бољем упознавању споменич-
ког наслеђа с овог простора као и потцртати важност
даљег проу чавања.
Спровођењем пројекта у наредним годинама, уз
неопходну подршку Министарства културе и информи-
сања Репу блике Србије, предвиђено је стварање диги-
талне библиотеке Музеја Рас, у коју ће се уносити и трај-
но чувати дигиталне збирке с подацима о покретним и
непокретним културним добрима која су окарактериса-
на као најзначајнија и најугроженија. Приступ тој збир-
ци био би могућ преко новоформираног одељка Вир-
туелни музеј Рас у оквиру већ постојећег сајта Музеја.
Другим речима, стварање нове дигиталне и превођење
постојеће аналогне документације у дигиталну форму,
у складу са прописаним стандардима, омогућиће ње-
ну ширу употребу, лакшу размену података с другим
институцијама, као и њено презентовање научној и
широј јавности уз афирмацију значаја очувања споме-
ника културе.

А Б
Сл. 6 Остаци пећинског Манастира Св. Арханђела Михаила испод Тврђаве Рас. А: затечено стање, Б: изглед пре снимања
Културна баштина и друштво 37

Сл. 7 Изглед локалитета Трговиште из ваздуха након спровођења радова 2018. године (фотографија аутора текста)

Сл. 8 Остаци пећинског Манастира Св. Арханђела Михаила испод Тврђаве Рас. Tродимензионални модел пећинског манастира
(фотографија аутора текста)