VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

SEMINARSKI RAD

Predmet: Praktična nastava

Tema: Platni promet

Profesor: Student:
mr Dobrica Radovanović Katarina Jovanović 19/16 f/j

Jovana Milosavljevič 14/17 f/j

Jagodina, 2018
 SADRŽAJ:

UVOD........................................................................................................................................2

1. Pojam platnog prometa...................................................................................................3

2. Klasifikacija platnog prometa.........................................................................................4
3. Načelo organizovanja i ciljevi platnog prometa.............................................................5
4. Poslovi platnog prometa.................................................................................................6
5. Nosioci platnog prometa................................................................................................7
5.1. Uloga Narodne banke u sistemu platnog prometa..................................................7
5.2. Banke kao nosioci platnog prometa........................................................................8
6. Instrumenti platnog prometa..........................................................................................9
6.1. Instrumenti gotovinskog platnog prometa.............................................................9
6.2. Instrumenti bezgotovinskog platnog prometa......................................................10
6.3. Instrumenti plaćanja.............................................................................................11
6.3.1. Ček.............................................................................................................11
6.3.2. Platne kartice..............................................................................................12
6.3.2.1. Debitne
kartice...................................................................................13
6.3.2.2. Kreditne
kartice..................................................................................13
6.3.3. Akreditiv....................................................................................................14
7. Elektronski platni promet.............................................................................................15
7.1. Elektronske
poruke...............................................................................................15
7.2. Elektronske
transakcije.........................................................................................15
8. Obračunska plaćanja.....................................................................................................16
9. Međunarodna plaćanja..................................................................................................17
10. Kontrola platnog prometa.............................................................................................18

Zaključak............................................................................................................................19
Literatura............................................................................................................................20
 Uvod

Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadržinom bankarskih poslova i institucija, što

zajedno čini sadržaj bankarskog sistema. Pri tom, njihov značaj i uloga povezani su sa novcem i
kreditom kao bitnim činiocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga upravo da
reprodukciju snabdevaju potrebnom količinom novca i kredita.
Osnovna posrednička funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava i otuda
imamo osnovne bankarske poslove, u koje ubrajamo:

 Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava

 Kreiranje novca i odobravanje kredita
 Obavljanje platnog prometa

“Platni promet predstavlja sva plaćanja koja se vrše u novcu (gotovinski i bezgotovinski)
između domaćih (fizičkih i pravnih) lica, kao i između domaćih i inostranih lica.” 1 Do
plaćanja između pravnih i fizičkih lica u platnom prometu dolazi po osnovu plaćanja robe i
usluga, kao i plaćanja po osnovu finansijskih transakcija.
Učesnici u platnom prometu u zemlji su: pravna lica, radnje i fizička lica koja u skladu
sa propisima vrše plaćanje preko računa. Novim Zakonom o platnom prometu utvrđeno je da su
nosioci platnog prometa Narodna banka, banke, štedionice i druge finansijske organizacije.

________________
1
Dušanić J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Srpsko Sarajevo – Beograd, 2003. s. 215
 2

1. Pojam platnog prometa

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Sa
gledišta mesta gde se nalaze lica koja u njemu učestvuju platni promet može biti unutrašnji i
međunarodni.
Unutrašnji platni promet podrazumeva sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja između
pravnih ili fizičkih lica unutar jedne zemlje, dok međunarodni platni promet podrazumeva sva
plaćanja i naplate između fizičkih i pravnih lica sa sedištem u zemlji i lica koja se nalaze u
drugoj državi, bez obzira na kom osnovu se odvija plaćanje.

U vršenju platnog prometa neophodne su dve strane, jedna koja vrši plaćanje - platioc i
druga koja prima - primaoc, pri čemu te strane mogu biti bilo fizička ili pravna lica, bilo domaća
ili strana.
Sistem platnog prometa utiče na visinu potrebne količine novca. Ako je platni promet u
zemlji neefikasan i usporen, to deluje u pravcu povećannja tražnje za novcem, odnosno za
normalno obavljanje plaćanja potrebno je obezbediti veću količinu novca.

Platni promet ima značajan uticaj na finansijsku stabilnost zemlje. Ukoliko bi došlo do
poremećaja u funkcionisanju platnog prometa, to bi izazvalo prekid u plaćanjima obaveza
učesnika u platnom prometu. Posledica toga je gubitak poverenja na celom tržištu što bi se
ispoljilo svom snagom naročito na našem još nedovoljno razvijenom finansijskom tržištu.
Neefikasan i nepouzdan platni promet može da proizvede veliki negativan uticaj i na
funkcionisanje privrede.
 3

2. Klasifikacija platnog prometa

Platni promet možemo klasifikovati na više načina, ali izdvajaju se tri podele i to:

 Na osnovu načina plaćanja

 Na osnovu vrste plaćanja i
 Na osnovu mesta plaćanja.

Na osnovu načina plaćanja razlikujemo neposredni i posredni platni promet. Neposredni

platni promet podrazumeva neposredno plaćanje između platioca i primaoca, dok su kod
posrednog platnog prometa prilikom obavljanja platnog prometa, pored njih, uključene još jedna
ili više organizacija preko kojih i pomoću kojih se vrši sama isplata, tj. naplata. 

Na osnovu vrste plaćanja platni promet može biti gotovinski ili bezgotovinski.
Gotovinski platni promet je karakterističan za mala preduzeća i to naročito između stanovništva i
vrši se u gotovom novcu. Kod bezgotovinskog platnog prometa plaćanje se vrši prenosom
određenog novčanog iznosa sa jednog na drugi račun, tj. sa računa dužnika na račun poverioca.
Bezgotovinski platni promet možemo razvrstati na tri grupe: žiro promet, čekovni promet i
klirinški promet.

Na osnovu mesta plaćanja razlikujemo međunarodni i unutrašnji platni promet, a

kriterijum za ovakvu klasifikaciju je mesto gde se nalaze lica koja u njemu učestvuju. Unutrašnji
platni promet podrazumeva sva plaćanja koja se obavljaju u granicama jedne zemlje, putem
domaće valute, a međunarodni platni promet podrazumeva sva plaćanja koja se obavljaju između
lica koja se nalaze u dve ili više država i to u stranoj valuti.
 4

3. Načelo organizovanja i ciljevi platnog prometa

Obavljanje platnog prometa u zemlji vrši se primenom jedinstvenog plana računa i

jedinstvenih instrumenata platnog prometa, a zasniva se na:

 Jedinstvenoj i racionalnoj tehnologiji obavljanja platnog prometa

 Racionalnoj mreži organizacionih jedinica nosilaca platnog prometa
 Promeni međunarodnih i domaćih finansijskih standarda u izvršavanju platnog prometa
 Jedinstvenoj komunikacionoj mreži za prenos sredstava i obradu podataka u platnom
prometu
 Brzom, sigurnom i racionalnom prenosu sredstava između učesnika u platnom prometu
 Slobodnom raspolaganju sredstava na računu i
 Obezbeđivanju finansijskih podataka i njihovoj obradi.

Ovim načelima utvrđuju se i osnovni ciljevi koji se postižu izvršavanjem poslova platnog
prometa, a to su :
- Pravo učesnika u platnom prometu da imaju više računa kod više nosilaca platnog
prometa preko kojih vrše plaćanja;
- Pravo učesnika u platnom prometu da biraju nosioce platnog prometa (banke) kod
kojih će voditi svoje račune;
- Sloboda u raspolaganju sredstvima sa računa;
- Dovođenje u zavisnost likvidnost učesnika u platnom prometu sa likvidnošću
nosioca platnog prometa (banka) kod koga se vodi račun tog učesnika (tzv.
dvojno pokriće), čime se izbegava kreditni i sistemski rizik u sistemu plaćanja;
- Primena jedinstvenih, a pre svega, svetskih standarda u plaćanjima, sa
usmerenjem na standarde koji se primenjuju u elektronskoj razmeni podataka;
- Obavljanje platnog prometa putem jedinstvene računarsko komunikacione mreže
za prijem, procesiranje obračun i razmenu podataka u platnom prometu, sa
mogućnošću povezivanja sa mrežom drugih nosilaca i učesnika u platnom
prometu;
- Efikasnije obavljanje regulativne i kontrolne funkcije Narodne banke u sistemu
plaćanja i platnom prometu.
 5

4. Poslovi platnog prometa

Poslovi platnog prometa koji se obavljaju preko poslovnih banaka spadaju u grupu
neutralnih bankarskih poslova, odnosno posredničke bankarske poslove u kojima se banka
pojavljuje u ulozi posrednika između platioca i primaoca novca, a koje obavlja u ime i za račun
svojih klijenata.

Zavisno u kom obliku se pojavljuje novac kod plaćanja razlikuju se:

 gotovinski platni promet i

 bezgotovinski (prenosivi ili virmanski) platni promet.

Gotovinski platni promet se smanjuje obimom i gubi na značaju u savremenim uslovima i

susreće se još kod sitnijih plaćanja između fizičkih i pravnih lica. Bezgotovinski platni promet se
obavlja virmanski, prenosom novčanih sredstava sa računa isplatioca na račun primaoca na
osnovu naloga. Ovaj promet se obimom uvećao i u plaćanjima na malo pojavom elektronskih
platnih kartica.

Prema tome ko su isplatioci, odnosno primaoci razlikuju se:

- unutrašnji platni promet u zemlji, gde je reč o plaćanjima između domaćih pravnih i
fizičkih lica i
- međunarodni platni promet, gde je reč o plaćanjima između domaćih pravnih i fizičkih
lica i inostranih (pravnih i fizičkih)lica.

Poslovi platnog prometa su:

• Otvaranje i vođenje računa kod nosilaca platnog prometa;

• Prenos novčanih sredstava sa jednog na drugi račun;
• Obračun obaveza i potraživanja preko računa;
• Naplata;
• Uplata;
• Isplata;
• Praćenje i utvrđivanje likvidnosti učesnika i nosioca platnog prometa;
• Informisanje po osnovu izvršenog platnog prometa;
• Drugi poslovi platnog prometa.

Platni promet se obavlja upotrebom jedinstvenog plana računa i jedinstvenih instrumenata

platnog prometa koji propisuje centralna banka. Poslovi platnog prometa se mogu obavljati u
dinarima i stranoj valuti.
 6

5. Nosioci platnog prometa

“Nosioci platnog prometa u skladu sa Zakonom o platnom prometu su: Narodna banka
Srbije, banke, ovlašćeni agenti i preduzeća PTT saobraćaja. Istovremeno učesnici platnog
prometa preko računa kod nosilaca platnog prometa su pravna lica, preduzetnici i fizička lica
koja vrše plaćanja.”2

U poslove platnog prometa spadaju:

 otvaranje i zatvaranje računa,

 plaćanja sa jednog na drugi račun – prenos, naplata, obračun, uplata i is-plata,
 evidentiranje prometa na računima,
 praćenje likividnosti učesnika i nosilaca platnog prometa

5.1. Uloga Narodne banke u sistemu platnog prometa

Centralna banka je osnovna i jedina monetarna vlast na monetarnom i valutnom

prostoru. Njena značajna uloga proizilazi iz ovlašćenja koje na nju prenose državni organi. Njoj
je zakonom omogućena nezavisna pozicija u odnosu na Skupštinu, ali postoji obaveza
podnošenja izveštaja Skupštini o monetarnoj politici rezultatima svoga rada, kao i o stanju u
celokupnom finansijskom sistemu zemlje. “Ona se u platnom prometu pojavljuje kao:

1. korisnik platnog sistema (tako što platni sistem koristi kao i svi za razne uplate i isplate u
korist i na teret računa)
2. član platnog sistema (prima uplate i vrši plaćanje za klijente koje kod nje otvaraju račune,
račun Republike Srbije.
3. u ulozi obezbeđivanja usluga plaćanja (kao imalac računarske mreže obezbeđuje usluge
bankama kod prijema i slanja naloga za plaćanje za njihove klijente, izvršava naloge za
kliring).
4. čuvar javnih interesa ( vrši kontrolu banaka i drugih nosilaca platnog prometa, na osnovu
izveštja koje banke moraju da joj dostavljaju ili kojima sama raspolaže. Ova kontrola
obuhvata kontrolu pravilnosti otvaranja, vođenja i gašenja računa klijenta).”3

_____________
2
Prof.dr.Miruljub Hadžić – Bankrastvo, Beograd 2009, str.249
3
Prof.dr.Miruljub Hadžić – Bankrastvo, Beograd 2009, str.257
 7

5.2. Banke kao nosioci platnog prometa

Banka je ustanova koja se bavi kreditnim i novčanim poslovima. Delokrug poslovanja:

1. prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava

2. kreiranje novca i odobravanje kredita
3. obavljanje platnog prometa

Novim Zakonom o platnom prometu one poslove platnog prometa proširuju ne samo sa
fizičkim već i sa pravnim licima. Da bi mogle da obavljaju platni promet one moraju imati
licencu NBS.

Postoje banke sa ovašćenjem koje direktno učestvuju u konačnom obračunu preko računa
koji se vodi kod NBS dok one bez ovlašćenja te poslove obavljaju preko bnaka koje imaju
ovlašćenje.

Zakonom je propisano da banke obavljaju sledeće poslove:

1. vode račune pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost

2. vode račune fizičkih lica koja neobavljaju delatnost
3. učestvuju, za račune u međubankarskom kliringu
4. utvrđuju za svakog klijenta dnevni promet i o tome ga obaveštavaju
5. primaju od fizičkih lica uplate u korist računa kod druge banke
6. primaju uplate u korist računa fizičkih lica koji se vode u toj banci
7. obavljaju gotovinska plaćanja
8. obavljaju blagajničko-trezorske poslove
9. primaju i naplaćuju čekove
10. organizuju izdavanje platnih kartica.
 8

6. Instrumenti platnog prometa

Na osnovu Zakona o platnom prometu Narodna banka Srbije, posebnom odlukom

propisuje oblik, sadržinu i način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa kojima se
vrše plaćanja ili naplate sa računa – gotovim novcem i bezgotovinski.

Propisane su dve vrste instrumenata platnog prometa i to :

 instrumenti gotovinskog platnog prometa,

 instrumenti bezgotovinskog platnog prometa.

6.1. Instrumenti gotovinskog platnog prometa

Instrumenti gotovinskog platnog prometa su nalog za uplatu i nalog za isplatu.

Nalog za uplatu koristi se za uplate u gotovom novcu u korist računa primaoca novčanih
sredstava (uplate dnevnog pazara, plaćanje obaveza u gotovom novcu i druge uplate u korist
računa koji se vode kod banaka).

Nalog za isplatu je gotovinski instrument kojim pravno ili fizičko lice podiže sredstva sa svog
računa u gotovom novcu ili kojim na teret svog računa nalaže isplatu u gotovom novcu primaocu
koji nema račun kod banke.
 9
6.2. Instrumenti bezgotovinskog platnog prometa

Instrumenti bezgotovinskog platnog prometa su nalog za prenos i nalog za naplatu.

Nalog za prenos koristi se kada dužnik nalaže banci da na teret njegovog računa prenese sredstva
u korist računa poverioca, za prenos sredstava između dva računa istog klijenta i u slučaju
kompenzacije, odnosno obračuna kod kojeg se vrši zaduženje i odobrenje računa istog klijenta za
određeni iznos.

Nalog za naplatu je bezgotovinski instrument platnog prometa koji izdaje poverilac i kojim
inicira zaduživanje računa dužnika i odobravanje sredstava na svom računu (npr. provizija za
usluge platnog prometa, naplata izvršnih sudskih rešenja). Nalog za naplatu uvek se izdaje uz
ovlašćenje koje je dužnik dao poveriocu ovlašćujući ga da raspolaže sredstvima sa njegovog
računa.

Instrumente platnog prometa potpisuju ovlašćena lica, čiji su potpisi deponovani kod banke kod
koje se vodi račun klijenta i na njima pored potpisa mora biti stavljen i pečat nalogodavca koji je
deponovan u banci (osim ako je u pitanju fizičko lice koje nema pečat).

Instrumenti platnog prometa mogu biti u pisanoj formi i elektronski. Instrumenti u pisanoj formi
su obrasci jedinstvenih dimenzija.

Elektronski instrumenti platnog prometa podrazumevaju transakciju plaćanja u kojoj se prenos

naloga za plaćanje vrši telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i ostalih nosilaca
podataka.
 10

6.3. Instrumenti plaćanja

Odlukom o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa, osim
propisana četiri instrumenta platnog prometa, opredeljeni su instrumenti plaćanja i to:

 ček,
 platna kartica
 i akreditiv.

Ček, platna kartica i akreditiv su instrumenti plaćanja, odnosno instrumenti za raspolaganje

sredstvima sa računa na osnovu kojih se ispostavljaju navedeni instrumenti.

6.3.1. Ček

Ček je instrument plaćanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi, u kojoj njegov izdavalac
(trasant) daje nalog banci (trasatu), da na teret njegovog pokrića kod te banke isplati određeni
iznos novca korisniku čeka (remitentu), samom izdavaocu čeka ili donosiocu.

Ček koriste fizička lica za bezgotovinska plaćanja i za isplatu gotovog novca na teret računa.
Oblik, sadržinu i način upotrebe utvrđuje banka u skladu sa potrebama i Zakonom o čeku.

Ček treba da sadrži sledeće osnovne elemente:

 oznaka čeka, 
 bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote novca, 
 ime lice koji treba da plati (trasat), 
 datum i mesto izdavanja, 
 potpis izdavaoca čeka (trasant).

Ček može glasiti na ime, po naredbi ili na donosioca. Prenos čeka može se vršiti:
indosamentom, cesijom ili običnom predajom iz ruke u ruku.

Indosament je kada se vlasništvo i ostala prava dotadašnjeg imaoca –indosanta prenose na drugo
lice-indosatora. Postoji: puni, blanko i rekta indosament.

 puni sadrži ime lica na koje se ček prenosi(indosatora) i potpis lica koje ga prenosi
(indosanta)
 blanko sadrži samo potpis indosanta
  rekta podrazumeva klauzulu „ne po naredbi“ i potpis indosanta.

11

Cesija je kada se ček prenosi na osovu ugovora, samo kada na njemu stoji klauzula „ne po
naredbi“.

Aval je izjava jednog lica (avaliste) koje svojim potpisom na čeku garantuje isplatu određenog
iznosa.

Barirani ček je onaj koji je s prednje strane precrtan sa dve paralelne linije koje idu iz donjeg
levog ugla u gornji desni ugao, korsti se za prenos sredstava sa računa trasanta na račun
korisnika remitenta. Precrtavanje može biti opšte (ako između paralelnih lnija stoji samo banka a
nije određena koja) i posebno (ako je određena banka).

Gotovinski ček se koristi u slučajevima kada se podiže gotov novac sa računa kako bi se isplatile
zarade zaposlenima ili neki materijalni troškovi u gotovini, kao i u situacijama kada se daje nalog
banci da se na teret sopstvenog računa isplati određen iznos sredstava vlasnika čeka.

Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja, kao i plaćanja između pravnih lica.
Njega izdaje privredni subjekat dužnik na teret svog računa u korist drugog privrednog subjekta
– poverioca. O roku dospeća poverilac podnosi obračunski ček na naplatu.

6.3.2. Platne kartice

Platna kartica je instrument bezgotovinskog načina plaćanja i instrument za podizanje gotovog

novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata.

Brojni su razlozi za korišćenje platnih kartica:

 ušteda vremena i za korisnike i za trgovce,

 jednostavnost i komfor pri upotrebi,
 sigurnost u slučaju eventualnog gubitka i
 raspoloživost svim sredstvima na računu 24 časa dnevno.

Prilikom plaćanja može koristiti sva novčana sredstva kojima raspolaže na računu (uključujući
dozvoljeni minus, odnosno kreditni limit), a ne samo gotovinu koju ima u novčaniku. 

U platne kartice spadaju debitne i kreditne kartice.

 12

6.3.2.1. Debitne kartice

Debitna kartica (tzv."bankomat-kartica") - kartica koju banka izdaje vlasniku tekućeg ili

deviznog računa,  kako bi svojim sredstvima mogao raspolagati nezavisno od radnog vremena
banke. Služi za podizanje gotovine na bankomatu (ATM), kao i plaćanje robe i usluge u
prodavnicama (preko POS terminala).

Prilikom korišćenja debitne kartice zadužuje se tekući račun vlasnika i to odmah po obavljenom
plaćanju pod uslovom da na računu postoji pokriće. U suprotnom, transakcija će biti odbijena.
U našoj zemlji banke izdaju sledeće debitne katice:

 Visa electron
 Maestro
 Dina.

6.3.2.2. Kreditne kartice

Kod kreditnih kartica banka odobrava korisniku kreditni limit za potrošnju u određenom
iznosu.Kreditna kartica je vezana za kreditni račun i omogućuje naknadno plaćanje za kupljene
proizvode putem otplate kredita (u celosti do određenog datuma ili u ratama). 

Koriste se za plaćanje preko POS terminala i podizanje novca preko ATM-a (bankomat).
U našoj zemlji banke izdaju sledeće kreditne katice:

 Visa
 MasterCard
 American express
 Diners.

Vrste kreditnih kartica: klasik i revolving.

 13

6.3.3. Akreditiv

Akreditiv se koristi kada klijent nalaže banci kod koje ima otvoren račun da određena sredstva,
uz određene uslove, stavi na raspolaganje pravnom ili fizičkom licu kod iste ili druge banke.

Vrstu akreditiva, uslove otvaranja i način korišćenja utvrđuju banka i klijent (nalogodavac).

Može biti:

 običan
 dokumentarni-robni
 opozivi-neopozivi
 permanentni-trajni

Obični su takvi gde suma koja je na njemu naznačena nije ničim uslovljena.

Dokumentarni su takvi kod kojih korisnik akreditiva mora podneti banci određenu
dokumentaciju da bi mogao da raspolaže njima.

Opozivi je takav što se mogu izmenti uslovi njegovog korišćenja i može biti poništen bez
prethodnog obaveštavanja korisnika akreditiva. Najduži rok važenja 1 godina.

Neopozivi su oni koji se ne mogu menjati bez saglasnosti korisnika, ali to ne znači da mogu
neograničeno trajati. Na svakom mora biti označen rok trajanja. Može trajati duže od 1 godine.

Permanentni-trajni se obnavlja dnevno, nedeljno ili mesečno do isteka roka trajanja. On je

karakterističan po tome šo se po iscrpljivanju iznosa ne gasi, već se automatski obnavlja.
Prilikom njegovog otvaranja nalogodavac određuje posle kog vremenskog intervala će se
obnavljati, kao i rok njegovog trajanja.
 14

7. Elektronski platni promet

Elektronski platni promet predstavlja elektronski način obavljanja platnog prometa i obavlja se
razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika u transakciji plaćanja.

Cilj elektronskog platnog prometa je uspostavljanje tržišne konkurencije među bankama radi
dobijanja efikasnijeg i jeftinijeg platnog prometa, kao i razvoj elektronskog bankarstva.
Elektronski platni promet predstavlja brži i pouzdaniji način plaćanja i uvid u stanje i dnevne
promene na računu.

Elektronskim platnim prometom podstiče se bezgotovinski platni promet, a prednosti su

mnogobrojne – ušteda vremena, smanjenje troškova bankarskih transakcija i lakše obrade
finansijskih naloga.

7.1. Elektronske poruke

Elektronskom porukom smatra se informacija koja je elektronski generisana, poslata, proverena,

primljena i sačuvana (elektronski nalog za plaćanje).

U elektronskoj poruci, odnosno elektronskom nalogu, svi podaci se unose u tačno određenom
numeričkom redosledu. Informacioni sistem je tako realizovan da unete podatke potpuno tačno
interpretira, jer se sve unapred propisuje.

Elektronske poruke razmenjuju se kroz mrežu Narodne banke Srbije ili kroz SWIFT mrežu.
SWIFT softver obezbeđuje proveru autentičnosti i ispravnosti prenosa elektronskih poruka kroz
SWIFT mrežu tehnologijom javnih ključeva. Sertifikaciju javnih ključeva koji se koriste u
elektronskom platnom prometu između Narodne banke Srbije i učesnika vrši Narodna banka
Srbije.

7.2. Elektronska transakcija

Elektronski prenos novčanih sredstava između učesnika u platnom prometu predstavlja

elektronsku transakciju.Elektronska platna transakcija smatra se završenom kada krajnji subjekt
primi elektronsku poruku.
Elektronska poruka smatra se primljenom kada pošiljalac primi potvrdu o njenom prijemu.

15

8. Obračunska plaćanja

U obračunska plaćanja spada izmirivanje dugova putem:

 poravnanja-kompenzacije
 ustupanje potraživanja-cesija
 upućivanje-asignacija
 prenos hartija od vrednosti

Kompenzacija predstavlja prestanak uzajamnih obaveza putem poravnanja jedna drugoj. Ona se
može sprovoditi kada dve strane imaju jedna prema drugoj u isto vreme i položaj dužnika i
poverioca. Može biti:

 zakonska koja je utvrđena zaknom

 sudska na osnovu sudske odluke.
 ugovorna nastaje ugovorom o kompenzaciji uz saglasnost obe strane.

Bilateralna komenzacija je kompenzacija u kojoj učestvuju dva klijenta.

Multilateralna kompenzacija podrazumeva učešće više klijenata u kompenzaciji, najmanje tri.

Cesija je ustupanje potraživanja, tj.. prenos prava potraživanja sa poverioca na drugo lice. Za
njenu punovažnost potrebna je saglasnost i starog(cedent) i novog(cesionar) poverioca, a
saglasnost dužnika(cesus) ne, on jedino treaba da bude obavešten o cesiji da bi znao kome
duguje. Cesija može biti teretna ako je prvi poverilac dužan drugom poveriocu i cesijom vraća
dug i dobročina ako daje na poklon.

Asignacija predstavlja obračunsko plaćanje kojim jedno lice uputilac (asignant) ovlašćuje drugo
lice (asignat) da u njegovo ime izmiri obavezu prema trećem licu (asignatar). Moraju svi da
pristanu.
 16

9. Međunarodna plaćanja

Pod međunarodnim plaćanjem se podrazumevaju plaćanja koja se vrše između privrednih

subjekata različitih zemalja. Ovim poslovima se bave banke koje su u većini zemalja i jedine
ovlašćene institucije za ovu vrstu posla. Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama
zaključuju posebne sporazume o međusobnoj saradnji. Takvim sporazumom između banaka se
uspostavlja poslovni korespodentski odnos a takve banke se nazivaju korespodentske banke.

Vrste međunarodnih plaćanja:

1. Slobodno devizna plaćanja (konvertibilan sistem plaćanja)

2. Klirinška plaćanja
3. Plaćanja putem kompenzacija

Slobodno devizna plaćanja (konvertibilan sistem plaćanja) su takva plaćanja kod kojih se
potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Ovo se
praktično ostvaruje preko tekućih računa koje banka jedne zemlje drži kod inostrane banke-svog
korespodenta.Plaćanja se vrše u konvertibilnoj valuti.

Klirinška plaćanja - vezana plaćanja se koriste između dve ili više zemalja u slučaju da ne postoji
konvertibilnost valuta. Kliring omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju domaćim,
nacionalnim valutama, bez upotrebe deviza.(bilateralni i multilateralni) Preko centralne banke.
Negativna strana kliringa je što se potraživanja stečena u jednoj zemlji ne mogu koristiti za
plaćanja u nekoj drugoj zemlji gde su uslovi povoljniji.

Plaćanja putem kompenzacija. Kompenzacijom se vrši razmena jedne robe za drugu a da se pri
tome ne koristi novac kao sredstvo plaćanja. Razlika između nje i kliringa je u tome što se
kompenzacija zasniva na nivou preduzeća a ne na nivou zemalja. Ove poslove odobrava nadležni
organ, a finansijske transakcije u vezi sa tim poslovima -NB.
 17

10. Kontrola platnog prometa

Kontrolu obavljanja poslova platnog prometa banaka vrši Narodna banka Srbije kontrolom
podataka, izveštaja i druge dokumentacije koje su banke dužne da dostavljaju Narodnoj banci
Srbije, kao i neposrednom kontrolom podataka, izveštaja i druge dokumentacije u banci.

Kontrola obavljanja poslova platnog prometa obuhvata:

• kontrolu pravilnosti otvaranja, vođenja i gašenja računa za obavljanje poslova platnog

prometa,
• kontrolu ispravnosti ispostavljanja, popunjavanja i korišćenja instrumenata platnog
prometa,
• kontrolu poslova gotovim novcem(isplate sa računa pravnih i fizičkih lica),
• kontrolu prijema i izvršenja naloga za plaćanje prema datumu dospeća i redosledu
prijema,
• kontrolu izvršavanja plaćanja kada na računu klijenta nema dovoljno sredstava za
izvršenje svih naloga za plaćanje,
• kontrolu pravilnosti i blagovremenosti dostavljanja propisanih podataka ,
• kontrolu drugih poslova platnog prometa utvrđenih Zakonom.
 18

Zaključak

Platni promet spada u osnovne bankarske poslove, pri čemu je reč o neutralnom poslu.
Uobičajeno je da se poslovi platnog prometa u zemlji u bankama organizuju u okviru posebnog
sektora, odnosno službe, a klijentima se nudi veći broj usluga vezanih za platni promet. Ukoliko
na nekoj teritoriji nema organizacionih jedinica banka klijentima za obavljanje poslova platnog
prometa nudi uslugu agenta ili se kroz elektronsko poslovanje omogućavaju ove vrste usluga.
Kao jedinstveni instrumenti platnog prometa se koriste: nalog za uplatu, za isplatu, za prenos i za
naplatu. Sistem velikih plaćanja, koji je neposredno organizovan od strane NBS, koristi se za sva
plaćanja koja pojedinačno prelaze iznos od 250.000 dinara, dok je sistem malih plaćanja
organizovan od strane samih poslovnih banaka, a NBS je uključena posredno.
 19

Literatura

http://www.skolaknjigovodstva.com/wp-content/uploads/2013/09/Platni-promet.pdf

https://finansijskaucionica.wordpress.com/2012/12/05/41/

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/EKONOMIJA/PlatniPrometSrbija.html

Knjiga Bankarstvo, Miroljub Hadžić

https://platniprometm.wordpress.com/2012/03/26/ucesnici-i-nosioci-platnog-prometa/