Стечај

1. Приједлог за отварање поступка реструктурирања?

2. Пан финансијског и оперативног реструктурирања.
3. Органи поступка реструктурирања.
4. Процедура усвајања и потврде поравнања о реструктурирању, правне посљедице
покретања и отварања поступка реструктурирања.
5. Услови за отварање стечајног поступка.
6. Претходни поступак.
7. Стечајна маса и распоређивање повјерилаца.
8. Отварање стечајног поступка.
9. Органи стечајног поступка. Правне посљедице отварања стечајног поступка.
10. Управљање и уновчавање стечајне масе.
11. Намирење повјерилаца.
12. Закључење стечајног поступка.
13. Припрема реорганизације стечајног дужника.
14. Прихватање и потврда стечајног плана. Учинци потврђеног плана и надзор над
испуњењем плана.
15. Међународни стечај.
16. Поступак ликвидације пословних субјеката.
17. Судови.
18. Опште одредбе.
19. Организација и надлежност судова.
20. Парнични поступак: странке, законски заступници и пуномоћници.
21. Достављање писмена и разматрање списа.
22. Судско поравнање.
23. Поступак у привредним споровима.

Извршни поступак.
24. Покретање поступка и основна начела извршног поступка.
25. Приједлог за извршење.
26. Спровођење извршења.
27. Извршење на основу вјеродостојне исправе.
28. Поступак обезбјеђења (заложно право на непокретностима, претходне мјере, привремене
мјере).

Ванпарнични поступак.
29. Врсте ванпарничних поступака.
30. Диоба непокретности.
31. Полагања новчаних средстава на депозит суда.
Радно и социјално право:
32. Уговор о раду.
 33. Колективни уговори.
34. Плате.
35. Престанак уговора о раду.
36. Радни стаж и увезивање радног стажа.
37. Здравствено и пензијско-инвалидско осигурање.

ОСНОВИ РАЧУНОВОДСТВА И ФИНАНСИЈА

1. Међународни рачуноводствени стандарди и Међународни стандарди финансијског

извјештавања који се примјењују у Републици Српској.

Међународни рачуноводствени стандарди и Међународни стандарди финансијског

извјештавања који се примјењују у Републици Српској су:

1 Међународни рачуноводствени стандарди;

2 Међународни стандард финансијског извјештавања за мале и средње ентитете;
3 Међународни рачуноводствени стандард за јавни сектор;
4 Међународни стандард вредновања;
5 Међународни стандард ревизије;
6 Међународни стандард за професионалну праксу интерне ревизије;
7 Концептуални оквир за финансијско извјештавање и
8 Кодекс етике за професионалне рачуновође.

1 Међународни рачуноводствени стандарди;

MRS 1 Prezentacija finansijskih izvještaja

MRS 2 Zalihe
MRS 7 Izvještaj o novčanim tokovima
MRS 8 Računovodstvene politike, promjene računovodstvenih procjena i greške
MRS 10 Događaji nakon izvještajnog perioda
MRS 11 Ugovori o građenju
MRS 12 Porezi na dobit
Priznavanje odgođene porezne imovine za nerealizirane gubitke
MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema
MRS 17 Najmovi
MRS 18 Prihodi
MRS 19 Primanja zaposlenih
Izmjene i dopune MRS-a 19- Izmjene, ograničenja ili izmirenja plana
MRS 20 Računovodstvo državnih bespovratnih davanja i objavljivanje državne pomoći
MRS 21 Efekti promjena kurseva stranih valuta
MRS 23 Troškovi pozajmljivanja
MRS 24 Objavljivanje povezanih strana
MRS 26 Računovodstvo i izvještavanje o penzijskim planovima
MRS 27 Odvojeni finansijski izvještaji
MRS 28 Ulaganja u pridružene subjekte i zajedničke poduhvate
Izmjene i dopune MRS-a 28- Dugoročni udjeli u pridruženim subjektima i zajedničkim
poduhvatima
MRS 29 Finansijsko izvještavanje u hiperinflacionim privredama
MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija
MRS 33 Zarade po dionici
MRS 34 Finansijsko izvještavanje za periode tokom godine
MRS 36 Umanjenje vrijednosti imovine
MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
MRS 38 Nematerijalna imovina
MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i mjerenje
MRS 40 Ulaganja u nekretnine
Izmjene i dopune MRS-a 40- Prijenosi ulaganja u nekretnine
MRS 41 Poljoprivreda
2 Међународни стандарди финансијског извјештавања;

MSFI 1 Prva primjena Međunarodnih standarda finansijskog izvještavanja

MSFI 2 Plaćanje temeljeno na dionicama
Klasifikacija i mjerenje plaćanja temeljenog na dionicama
MSFI 3 Poslovne kombinacije
MSFI 4 Ugovori o osiguranju
MSFI 5 Dugotrajna imovina namijenjena prodaji i prekinuto poslovanje
MSFI 6 Istraživanje i procjena mineralnih resursa
MSFI 7 Finansijski instrumenti: Objavljivanja
MSFI 8 Poslovni segmenti
MSFI 9 Financijski instrumenti
MSFI 10 Konsolidirani finansijski izvještaji
MSFI 11 Zajednički aranžmani
MSFI 12 Objavljivanje udjela u drugim subjektima
MSFI 13 Mjerenje fer vrijednosti
MSFI 14 Regulirana vremenska razgraničenja
MSFI 15 Prihodi od ugovara s kupcima
Pojašnjenja MSFI-ja 15
MSFI 16 Najmovi

3 Међународни стандард финансијског извјештавања за мале и средње ентитете;

4 Међународни рачуноводствени стандард за јавни сектор;
5 Међународни стандард вредновања;
6 Међународни стандард ревизије;
7 Међународни стандард за професионалну праксу интерне ревизије;
8 Концептуални оквир за финансијско извјештавање и
9 Кодекс етике за професионалне рачуновође.
2. Финансијско извјештавање правних лица у Републици Српској (законска и
професионална регулатива, садржај и форма финансијског извјештавања).
Обавеза финансијског извјештавања је утврђена Законом о рачуноводству и ревизији
Републике Српске, а што се тиче професионалне регулативе начин сачињавања извјештаја
дефинисан је међународним стандардима финансијског извјештавања који су у примјени
у Републици Српској. Правна лица иначе доносе опште акте којима се уређује поступак
припреме, сачињавања и презентације финансијских извјештаја који морају бити у складу
са законским и професионалним оквирима који их дефинишу. (Члан 7. ЗРИР). Министар
доноси правилнике којима прописује садржину и форму финансијских извјештаја који се
сачињавају и презентују у складу са Законом. Предузетници који се у складу са овим
законом опредјеле да воде двојно књиговодство, своје финансијске извјештаје
приипремају на одговарајућим обрасцима финансијских извјештаја прописаним за правна
лица (Члан 21 ЗРИР).
Обавеза правног лица или предузетника који води двојно књиговодство је да сачини и
презентује јавности финансијске извјештаје за пословну годину завршену 31. 12. текуће
године са упоредним подацима за претходну годину, а изузетно зависно правно лице чије
матично предузеће са сједиштем у иностранству има пословну годину различиту од
календарске може уз сагласност министра да сачињава и презентује финансијске
извјештаје за период који је различит од периода од 1.1 до 31.12. Правно лице код ког
настану статусне промјене, промјене правне форме или отварање стечаја или ликвидације
поред ових финансијских извјештаја сачињава и презентује извјештаје сачињене на дан
статусне промјене, промјене правне форме или отварања стечаја или ликвидације. (Члан
19. ЗРИР).
Годишњи финансијски извјештај чини:
- Биланс стања,
- Биланс успјеха,
- Биланс токова готовине,
- Извјештај о промјенама на капиталу,
- Напомене уз финансијске извјештаје.

Изузетно од овога предузетници који воде двојно књиговодство, ЗЕВ, синдикалне

организације и друга удружења грађана финансијске извјештаје презентују кроз

- Биланс стања и
- Биланс успјеха.

Услов за ово је (просјечан број од пет радника, просјечна вриједност пословне имовине
250.000КМ и укупан годишњи приход 500.000 КМ). Правно лице сачињава и посебне
извјештаје за републички завод за статистику, као и посебне врсте извјештаја уколико је
то посебним прописима регулисано. (Члан 19 ЗРИР).
3. Појединачни и консолидовани финансијски извјештаји.
Консолидовани финансијски извјештаји су финансијски извјештаји групе у којима су
имовина, обавезе, сопствени капитал, приходи, расходи и токови готовине матичног
правног лица и његових зависних правних лица презентовани као да су једна економска
цјелина. Групу чине матично правно лице и његова зависна правна лица над којима
матично правно лице остварује контролу, у складу са ИАС односно ИФРС. Матична
правна лица имају обавезу да сачињавају, презентују, објављују и достављају
косолидоване финансијске извјештаје у складу са одговарајућим ИАС, односно ИФРС и
одредбама Закона о рачуноводству и ревизији РС. Обавеза сачињавања, презентовања,
објављивања и достављања консолидованих финансијских извјештаја настаје у години у
којој је матично правно лице остварило контролу над зависним правним лицем или више
зависних правних лица, а престаје достављањем консолидованог финансијског извјештаја
за годину у којој матично правно лице изгуби контролу над свим зависним правним
лицима (Члан 20. ЗРИР). Министар доноси правилнике којима прописује садржину и
форму финансијских извјештаја који се сачињавају и презентују у складу са Законом.
Предузетници који се у складу са законом опредјеле да воде двојно књиговодство, своје
финансијске извјештаје приипремају на одговарајућим обрасцима финансијских
извјештаја прописаним за правна лица (Члан 21 ЗРИР).

4. Финансијско извјештавање правних лица над којима је отворен стечајни или

ликвидациони поступак.
Правно лице код ког настану статусне промјене, промјене правне форме, стечај или
ликвидација поред финансијских извјештаја за период од 1.1. до 31.12. године сачињавају
и презентују и финансијске извјештаје на дан статусне промјене, промјене правне форме,
или отварања стечаја или ликвидације. Одредбе које се односе на финансијско
извјештавање правних лица се односе и на извјештавање правних лица над којима је
отворен стечај.

5. Рачуноводствени и порески третман правних лица над којима је отворен стечајни

или ликвидациони поступак у Републици Српској.
Ако наступи ликвидација или стечај пореског обвезника, добит или губитак утврђује се у
периоду док траје поступак ликвидације или стечаја и он се наставља на последњи
порески период. Почетни биланс за период ликвидације или стечаја идентичан је билансу
на крају претходног пореског периода, ако такав биланс не постоји, вриједност имовине и
обавеза утврђује се процјеном. Завршни биланс периода ликвидације или стечаја показује
имовину која се расподјељује на ликвидациону добит или ликвидацијски губитак.
Имовина се на крају периода ликвидације или стечаја процјењује по тржишној
вриједности.
6. Пословне књиге, књиговодствене исправе, рокови и начин чувања пословних
књига, књиговодствених исправа и финансијских извјештаја.
Пословне књиге су једнообразне евиденције о стању и промјенама на имовини, обавезама
и властитом капиталу, као и оствареним приходима и насталим расходима. Пословне
књиге чине:
- дневник,
- главна књига и
- помоћне књиге.

Дневник и главна књига воде се по систему двојног књиговодства.

Дневник је пословна књига у коју се пословни догађаји настали у току обрачунског

периода уносе хронолошки, према редоследу њиговог настанка.

Главна књига је систематска евиденција у којој се приказују стање и промјене на

имовини, обавезама, властитом капиталу, приходима и расходима у току обрачунског
периода и која представља основу за израду финансијског извјештаја. (Члан 11. ЗРИРРС).

Помоћне књиге су аналитичке евиденције које се воде за нематеријална средства,

непокретности, постројења и опрему, инвестиционе некретнине, финансијске пласмане,
залихе, потраживања, готовину и готовинске еквиваленте, обавезе капитал и друге
билансне позиције. Број и садржај помоћних књига, начин њиховог вођења и повезивања
са главном књигом и слично, правно лице или предузетник уређују својим општим актом
у складу са законом. Дневник благајне је помоћна књига у којој се приказује стање и
промјене на готовини и еквивалентима готовине, која се закључује на крају сваког дана у
којем је било промјена у благајни, а књиговодству на књижење доставља се најкасније
наредног дана. Књиговодствене исправе су писани докуметни у материјалном или
електронском облику о насталом пословном догађају којим су обухваћени сви подаци
неопходни за књижење у пословним књигама, потписан од лица која су овлашћена за
сачињавање и контролу књиговодствених исправа. Књиговодствене исправе се
сачињавају на мејсту и у вријеме настанка пословног догађаја, осим оних исправа које се
сачињавају у књиговодству правног лица. Фотокопија књиговодствене исправе може бити
основ за књижење пословног догађаја само под условом да је на њој наведено мјесто
чувања оригиналне исправе, са потписом одговорног лица. Књиговодствена исправа
примљена у електронском облику сматра се вјеродостојном под условом да је потписана
на начин утврђен прописима о електронском потпису Републике. (Члан 8. ЗРИРРС).

Пословне књиге и финансијски извјештаји воде се, припремају и чувају у пословним

просторијама правног лица, организационог дјела правног лица, предузетника или лица
коме је повјерено вођење пословних књига у Републици. Ако се воде у електронској
форми, правно лице, односно организациони дио правног лица или предузетник, дужни су
 да овлашћеним контролним органима обезбједе приступ централној бази података ради
несметане контроле пословних књига.
Дневник и главна књига чувају се најмање десет година;
Помоћне књиге се чувају најмање пет година и
Финансијски извјештаји и извјештаји о извршеној ревизији чувају се трајно у
оригиналном облику. (Члан 22. ЗРИРРС)

7. Попис имовине и обавезa.

Правно лице или предузетник дужни су да на почетку пословања, као и најмање једном
годишње, са стањем на дан када се завршава пословна година или неки други обрачунски
период одређен у складу са ЗРИРРС изврше попис имовине и обавеза, с циљем да утврде
њихово стварно стање, те да стање у пословним књигама ускладе са стварним стањем
утврђеним пописом. (Члан 17. ЗРИРРС).

8. Имовина и обавезе правног лица.

Правно лице мора имати своју сопстевену имовину којом одговара за обавезе у правном
промету. Имовина правног лица припада само правном лицу као посебном субјекту права
и одвојена је од имовине оснивача и чланова који га чине. Изузеци су код ортачког
друштва и код командитног друштва.
Ортаци, чланови и акционари привредног друштва дужни су да уложе своје уговорене
улоге у имовину друштва у складу са законом, оснивачким актом, уговором или другим
актом друштва и на основу тих улога стичу удиоу друштву, односно акције друштва.
Акционари који не уложе уговорене неновчане улоге могу, уз сагласност друштва,
унијети улог у новцу. Када је предмет улога својина, сви унесени улози у имовину
привредног друшта су својина дуруштва и акционари, чланови и ортаци не мог
располагати њима као личном имовином. Основни капитал друштва јесте укупна
вриједност улога, односно акција у друштву.
Нето капитал друштва је разлика између укупне вриједности имовине и укупних обавеза
душтва. Члан 13. ЗПДРС.
Правно лице има способност да буде носилац одређених права и обавеза која су утврђена
актом о оснивању, статутом и законом. Стање и промјене на имовини, обавезама и
властитом капиталу, као и оствареним приходима и насталим расходима се евидентирају
у пословне киге које су по својој природи једнообразне евиденције за евидентирање
наведених вриједности.
(Члан 11. ЗРИРРС).
Оснивачи друштва и друга лица за обавезе преузете у вези са оснивањем привредног
друштва одговарају солидарно цјелокупном својом имовином, ако уговором са трећим
лицима која имају потраживања по том основу није другачије одређено.
Привредно друштво одговара солидарно са оснивачима за обавезе преузете у вези са
оснивањем привредног друштва уколико након оснивања преузме те обавезе.
Правно лице или предузетник дужни су да на почетку пословања, као и најмање једном
годишње, са стањем на дан када се завршава пословна година као или неки други
обрачунски период одређен у складу са Законом, изврше попис имовине и обавеза, с
 циљем да утврде њихово стварно стање, те да стање у пословним књигама ускладе са
стварним стањем утврђеним пописом. (Члан 17. ЗРИРРС).
Просјечна вриједност пословне имовине правног лица је од значаја за разврставање
правних лица у

9. Капитал привредног друштва (начин формирања капитала, промјене на капиталу и

одржање капитала).

Минимални новчани улог основног капитала износи 1 КМ за ДОО, 20.000 КМ за

затворено АД, 50.000 за отворено АД, а посебним прописима може се одредити и већи
износ основног капитала за финансијске и осигуравајуће организације као и привредна
друштва која обављају одређене дјелатности као акционарска друштва. Основни капитал
друштва је укупна вриједност удјела, односно акција у друштву, а нето капитал друштва
је разлика између укупне вриједности имовине и укупних обавеза друштва. Основни
капитал свих правних форми привредних друштава може се повећати на начин утврђен
Законом о привредним друштвима као и претварањем потраживања повјерилаца у удјеле,
односно акције, без ограничења у односу на висину основног капитала, у складу са
законом којим се уређује поступак реструктурирања и реорганизације дужника у
стечајном поступку.
Основни капитал ДОО може се повећати новим улозима чланова који могу бити новчани
или неновчани или претварањем расположивих резерви за ове намјене у основни капитал,
а на основу одлуке скупштине чланова.
Повећање основног капитала ДОО може се вршити и претварањем потраживања у удио и
то, у току године, највише до половине основног капитала који постоји у тренутку
доношења одлуке скупштине чланова друштва.
Основни капитал ДОО може се и смањити одлуком скупштине чланова, али не испод
законом прописаног минимума основног капитала.
Смањење основног капитала ДОО по једном основу може се извршити истовремено са
повећањем његовог основног капитала по другом основу у складу са законом о
привредним друштвима. Регистрација повећања из средстава друштва врши се једном
годишње и то у року од 30 дана од дана одржавања годишње скупштине чланова друштва.
Ортак ортачког друштва није дужан да повећа улог изнад износа одређеног оснивачким
актом нити је дужан да повећа улог изнад износа одређеног оснивачким актом ради
покривања губитака друштва. Ортак ортачког друштва не може смањити свој улог без
сагласности свих осталих ортака.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećava se odlukom
skupštine akcionara,
osim u slučaju odobrenog kapitala kada takvu odluku može donijeti i upravni
odbor, u skladu sa
članom 200. st. 4. do 6. ovog zakona.
(2) Odluka skupštine o promjeni na osnovnom kapitalu (smanjenje i povećanje
osnovnog
kapitala) ima za posljedicu izmjenu osnivačkog akta u dijelu u kojem je uređen
osnovni kapital
društva.
(3) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
određuje se iznos
povećanja, način povećanja, vrijeme uplate, kao i druga pitanja u skladu sa
zakonom kojim se
uređuje tržište hartija od vrijednosti.
(4) Odluka o novoj emisiji akcija po osnovu novih uloga može se donijeti tek nakon
potpune
uplate već upisanih akcija iz prethodne uspjele emisije, osim ako je osnivačkim
aktom ili odlukom
o emisiji predviđeno da se osnovni kapital može povećati ako je uplaćeno
najmanje 9/10 upisanih
akcija.
https://advokat-prnjavorac.com
(5) Ograničenje iz stava 4. ovog člana ne primjenjuje se prilikom povećanja
osnovnog kapitala pri
statusnim promjenama, kao i u slučaju povećanja osnovnog kapitala izdavanjem
akcija
zaposlenima u društvu i povezanim društvima.
Načini povećanja
Član 233
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se povećati:
a) novim ulozima,
b) pretvaranjem zamjenljivih obveznica u akcije i upisom akcija po osnovu prava
imalaca varanata
na takav upis (uslovno povećanje) i
v) iz sredstava društva.
(2) Pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva vrši se
izdavanje novih
akcija ili se povećava nominalna vrijednost postojećih akcija.
Vrste emisije
Član 234
(1) Akcije otvorenog akcionarskog društva pri povećanju osnovnog kapitala mogu
se izdavati
putem privatne (zatvorene) emisije i javne (otvorene) emisije.
(2) Privatna emisija akcija u smislu stava 1. ovog člana je emisija namijenjena
postojećim
akcionarima i imaocima varanata i zamjenljivih obveznica i / ili ograničenom broju
institucionalnih investitora kojima takav status utvrdi Komisija za hartije od
vrijednosti, u skladu
sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrijednosti.
(3) Javna emisija iz stava 1. ovog člana je emisija u kojoj se upis i uplata akcija
vrši na osnovu
javne ponude neodređenom broju lica.
(4) Zatvoreno akcionarsko društvo može da vrši privatnu emisiju, a otvoreno
akcionarsko
društvo pored javne emisije može da vrši i privatnu emisiju.
Vrijednost akcija iz nove emisije
Član 235
Akcije iz nove emisije prodaju se po tržišnoj cijeni utvrđenoj u skladu sa
propisima kojima se
uređuje tržište hartija od vrijednosti.
9.2.2. Povećanje osnovnog kapitala novim ulozima
Povećanje osnovnog kapitala ulozima u novcu
Član 236
https://advokat-prnjavorac.com
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećava se novim ulozima
koji mogu biti
samo novčani u skladu sa odlukom o povećanju tog kapitala.
(2) Odluka iz stava 1. ovog člana je ništava ako se povećanje kapitala ne upiše u
registar u roku od
šest mjeseci od dana donošenja odluke.
(3) Rok iz stava 2. ovog člana ne teče za vrijeme dok traje spor po tužbi kojom se
ta odluka
pobija i za vrijeme dok se ne dobije odobrenje Komisije za hartije od vrijednosti.
Upis novih akcija
Član 237
(1) Akcije iz emisije kojom se osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva
povećava novim
ulozima upisuju se i izdaju, u skladu s ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
tržište hartija
od vrijednosti.
(2) Emisija iz stava 1. ovog člana po osnovu povećanja je uspjela ako se ispune
uslovi iz odluke o
emisiji i objavljenog prospekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od
vrijednosti.
(3) Upisane akcije iz emisije iz stava 1. ovog člana novim ulozima uplaćuju se u
skladu s odlukom
o emisiji i sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od
vrijednosti.
(4) Akcije otvorenog akcionarskog društva po osnovu novih uloga mogu se
izdavati i
preuzimaocima emisije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od
vrijednosti.
(5) Ako se nove akcije pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva novim
ulozima izdaju po višoj prodajnoj cijeni od nominalne vrijednosti, taj višak
predstavlja premiju
emisije.
(6) Ako se akcije nove emisije pri povećanju osnovnog kapitala izdaju iznad
nominalne
vrijednosti, višak mora da bude uplaćen prije registracije povećanja osnovnog
kapitala.
Obavještavanje Komisije za hartije od vrijednosti i upis u Centralni registar
Član 238
(1) Ako je emisija akcija po osnovu novih uloga uspjela u skladu sa ovim zakonom,
o tome se
obavještava Komisija za hartije od vrijednosti, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje tržište
hartija od vrijednosti.
(2) Po prijemu rješenja Komisije za hartije od vrijednosti o uspješnosti emisije
akcija po osnovu
novih uloga, podnosi se zahtjev Centralnom registru, radi upisa novoizdatih akcija
u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrijednosti.
(3) Promjene iz stava 1. ovog člana upisuju se i u knjigu akcionara.

10. Приходи, расходи, добит и губитак привредног друштва.

11. Интерна и екстерна ревизија.
12. Извори финансирања пословања правног лица.
13. Платни промет и платне трансакције.
14. Средства плаћања и инструменти обезбјеђења плаћања.
15. Плаћање и одржавање ликвидности и солвентности.
16. Директни и индиректни порези.