Biografija Ive Andrića:

Ivo Andrić (1892-1975) smatra se najznačajnijim srpskim književnikom 20. veka. Osnovnu
školu i gimnaziju završio je u Višegradu i Sarajevu, a studije istorije i književnosti u Gracu. Kao
diplomata službovao je od 1921. do 1941. godine u predstavništima u Rimu, Bukureštu, Gracu,
Parizu i Berlinu. U njegovim delima prepliću se istorija, mit, legenda i modernistička poetika.
Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine za roman „Na Drini ćuprija“. Obrajvio
je zbirke pesmama „Ex ponto“ i „Nemiri“, zbirke pripovedaka „Put Alije Ćereleza“,
„Pripovetke“, „Nove pripovetke“, „Panorama“, „Lica“. Najpoznatiji romani: „Na Drini ćuprija“,
„Travnička hronika“, „Gospođica“, „Prokleta avlija“.

„Koga sad ljubi ona mlada žena...“ :

Ivo Andrić u ovom odlomku opisuje neizmernu ljubvav između njega i nama nepoznate devojke
i, kako kaže, nisu morali pogovoriti ni jednu jedinu reč da bi se razumeli. Ona je ostavila veliki
ožiljak na nejgovoj duši ,ali oni nisu ostali zajedno. Ipak na kraju saznajemo da je Ivo nije
probole i da i dalje misli na nju.
Mitovi:
* Motiv čežnje za drugom osobom
* Motiv samoće
* Motiv slomljenog srca
* Motiv zaljubljenosti

„Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja...“

U ovom delu uviđamo sličnosti između žena, a Ivo Andrić gleda na žene kao na celinu za razliku
na prethodni odlomak gde opisuje samo jednu ženu. One u njemu bude nemir , opisuje ih kao
neuhvatljive i strašne. On govori kako mu je svaka žena slomila srce i ostavila mu doživotan bol,
đto nam govori koliko je Ivo Andrić bio emotivan čovek.
Motivi:
*Motiv patnje
*Motiv ljubavi
*Motiv žene
*Motov emocija
„Epilog“
U ovod delu primećujemo raygovor između oca i sina. Mi neznamo ko je otac sa sugurnošću, ali
je verovatno neka viša sila ovog sveta. Ivo se rayočarava u živom jer shvata da je sve varka do
varke, ali ipak odlučuje da nastavi da živi, jer život čine i dobre i loše stvari, u suprotnom život
bi bio bajka, a bajke ne postoje.
Motivi:
*Motiv višesile
*Motiv razočaranja
*Motiv bolne istine
*Motiv prolaznosti svega