Oznaka PG. 1. Nazivne struje i strujna opteretivost Li. Osnove Nazivna struja (J,) opreme ili provodnika je ona trajna struja, koja pri osnovnoj temperaturi okoline (1,.) 1 osnovnim uslovima hladenja, zagreje opremu ili provodnike do granitne Temperature (fy), odnosno izazove graniéno povisenje temperature opreme ili provodnika wodnosu na okolinu (At...) Ukoliko se temperatura (1,) azlikuje od osnovne (1), odnosno uslovi hladenja razlikuju od osnovnih, oprema ili provodnici se mogu trajno opteretiti strujom koja se razlikuje od nazivne, pri Cemu zagrevanje odnosno povisenje temperature ne sme preci granitnu temperturu (‘) odnosno graniéno povisenje temperature (My, Tako odredena struja jeste strujna opteretivost opreme ili provodnika (). Faktorima redukcije i faktorima korekeije se visi ispravka nazivne struje, yj, odreduje strujna opteretivost za uslove hladenja i temperaturt okoline razlidite od osnovnih, Ukoliko se temperatura odn. povisenje temperature ne meri ili strujno opteresenje ne Uupravlja uredajima koji automatski odreduju strujnu operetivost u zavisnosti od temperature okoline i uslova hladenja, tada se strujna opteretivost odreduje prema najnepovoljnijim uslovima, koji mogu da nastanu, Energetski transformatori Dozvoljeno povigenje temperature (At) energetskih transformatora, prirodno hladenih, dato jeu tablici PG 1.2.1a,i PG 1.2.16, Tablica PG 1.2.1a, Suvi transformatori DEO NACINHLADENIA | _TERMICKA NAIVECE KLASA POVISENIE IZOLACUE | TEMPERATURE ck) NAMOTAII a 60 (Povisenje VAZDUHOM E 8 temperature PRIRODNO ILI B 80 rmereno metod. PRISILNO F 100 promene o1pomost H 1s G 150% 3) ite vrednost JEZGRA 1 OSTALI kao i za namotaje DELOVI: ) temper. ne sme 2) udodiru sa SVE VRSTE. nikada dosti takvu namotajima vrednost koja bi mogla by nisu u dodinu sa Stet jezgra namotajima stale ili susedne namoiaje ¥Zaneke izolacione materijale mogu se odrediti | temperature koje prelaze 150” K Sto se utvrduje dogovorom izmedu proizvodata i narutioca ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Tablica PG 1.2.1b, Uljni transformatori DEO NAIVECE POVISENJE TEMPERATURE (°K) NAMOTAJL Termitka klasa izolacije A (Povisenje temperature mereno metodom promene otpomosti) 65 Kada je strujanje ulja pritodno ili prisilno 70 Kada je strujanje ulja dirigovano Ulje uw najyisem nivou (Povisenje temperature mereno termometrom) 60 Kada transformator ima kondenzator ili je ulje 2astigeno od pristupa vazduha 55 Kada transformator nema kondenzator niti je ulje zastiéeno od pristupa vazduha SUSEDNI MATERUALL JEZGRA, METALNI DELOVII “Temperatura ne sme nikada dostic takvu vrednost koja bi mogla oStetiti jezgra ili okolne metale Nazivne struje transformatora 110/20 i 110/35 kV date su u tablicama: PG 1.2.2a. i PG 1.2.2b. Tablica PG 1.2.2a. S. 1,,- namota LOY, 20kV KVA A A 10.000 52,5 288,7 20,000 105 577.3 31,500 165.5 909.3 63.000 331 1.8186 Tablica PG 1.2.2b. 1, -namota HOkKV 35kV kVA A A 10.000 52.5 157 20.000 105 315 31.500 1655 495 63.000 331 oo ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD(Oznaka PG 1.2.3, Nazivne struje transformatora 35/10 kV i 35/20 kV date su u tablicama: PG 1.2.3ai PG 1.2.3b. Tablica PG 1.2.3a 1, - namotaja 10kV, KVA x 630 35 800 44 1.000 55 1250 o 1600 88 2.000 110 2.500 138 3.150 173 4.000 20 5.000 25 6.300 347 8.000 440 Tablica PG 1.2.3 s, 1, - namotaja 35kV A - 104 132 165 206 26.4 330 413 52.0 660 82.6 1040 132.1 165.0 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 1.2.4, Nazivne struje transformatora 10/0,4 kV i 20/0,4 kV date uu tablicama: PG 1.2.4ai PG 1.2.40, Tablica PG 1.2.40 iS; 1, -namotaja 10kV 0,4 kV oe KVA A A 10 0.6 145 20 2 29 50 29 2 80 46 116 100 58 145 125 | 72. 181 160 93 231 200 116 289 250 145 361 315, 18,2 435 400 23,1 S78 500 289 ns 630 364 910 800 46,3 1.156 1,000 578 1.445 Tablica PG 1.2.4b s, 1, - namotaja 20kV 0.4 kV KVA A A 10 03 145 20 0.6 29 50 14 n 80 23 16 100 29 145 125 36 181 160 46 231 200 58 289 250 72 361 315 9 455 400 ns 58 500 14a nn 630 18,2 910 800 23,1 1.156 1.000 28,9 1.445 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 5 1.2.5, Zagrevanje simetritno optere¢enih transformatora, hladenih prirodnom cirkulacijom ulja, ne sme preéi granicu pri kojoj temperatura ulja u gornjem sloju (ispod poklopca kotla transformatora) dostize 75°C Izuzetno kada to pogonske prilike zahtevaju, temperatura ulja u gomnjem sloju mode biti i viga, ali ne preko 95°C. Ukotiko temperatura ulja u gornjem sloju kod simetrigno optereéeni transformatora prede 75°C, transformator se mora rasteretti ili iskljudit. 1.2.6. Nesimetrigno optereéeni transformatori (trofazni transformatori napajaju jednofazna wosila) rade w reZimu preopterecenja ukoliko struja u ma kojoj fazi prede naziviu siny transformatora Ukoliko struja uw ma kojoj fazi nesimetritno optereéenog transformatora prede vrednost nazivne struje, transformator se mora iskljuiti najdalje nakon 15 minuta, 1.2.7. Moguénosti preopteregenja energetskog transformatora 12.7.1, Uvod Osnovni smisao ove analize jeste da se utvrdi kakve su reaine moguénosti za preopterecenje transformatori i da se u skladu sa vazecim preporukama i propisima izrade dijagrami i tabele koje ée dispeéerima, u slucaju potrebe, a naroéito u havarijskim rezimima, omoguciti vecu operativnu efikasnost i sigumost pri vodenju elektroenergetskog sistema, U tom cilju potrebno je odrediti analitigke izraze za dobijanje temperaturno-vremenskihy karakteristika transformatora u funkeiji sledeéih parametara: ~ temperature okoline transformatora - prethodnog optereéenja transformatora - nating hladenja transformatora uz uvazavanje slede¢ih ogranigenja: ~ temperatura najtoplije taéke namota ne sme preéi 140°C. temperatura ulja u gomjem sloju ne sme preci 115°C ruja transformatora ne sme biti veta od 1.5 « I,, odniosno 2 «I, pri nuznom-havarijskom pogonu + brzina starenja izolacije ne sme biti poveéana, Obzirom na napred postavljene zahteve analiza je podeljena u dva dela. U prvom delu puna puznja je posvegena samom procesu zagrevanja transformatora uz definisanje, kvalitativno i kvantitativno odredivanje svib relevantnih veligina koje na taj proces utigu. Rezultat ovog razmatranja je analiticki igre 2a temperatumo - vremensku karakteristiku iransformatora, Drugi deo se odnosi na razmatranja vezana za brzinu starenja izolacije transformatora kao funkeiju opterecenja, odnosno temperature najtoplije tacke. ‘Takode je iznet opti zakon starenja izolacije u domenu karakteristicnih temperatura, dok su brojne vrednosti konstanti usvojene prema TEC preporukama, U Eetvrtom poglavlju izneta su uputsiva za praktiéno koriStenje tabela i dijagrama prikazanih w petom poglavlju. ELEKTROVOVODINA NOVI SADOznaka PG 6 7.2. Proces zagrevanja i hladenja transformarora Jako tronsformator ne predstavija homogeno telo, jer je sastavijen iz razligitih materijala, ipak se rezultati razmatranja o zagrevanju i hladenju homogenih tela mogu korisno primeniti i na transformatore, Ozigledno je da se karakteristike temperatura - vreme, ne mogu dobiti iz podataka ubrzanog ogleda zagrevanja transformatora, kako se on uobigajeno izvodi. Informacije dobijene iz ovog ogleda, medutim, ipak dozvoljavaju da se izratunaju temperature pri pretpostavljenim uslovima opterecivanja. Taéna izratunavanja bila bi odveé komplikovana i zameina, ali se dovoljno taéni rezultati mogu dobiti upotrebom proksimativnih metoda za odredivanje temperatura koje se dostizu pod promenljivim uslovima opterecenja, promenijivim temperaturama okoline, itd Kod homogenog tela koligina toplote koja se proizvede u elementu vremena (Q . dt) jednaka je zbirw koligine toplote koja je potrebna za povisenje temperature samog tela za 4(A@ ) i koligine toplote Koju telo daje okolnoj sredini kada je razlika temperature tela i okoline sredine A , ili Q-dt =m-¢-d(4O)+5-p-(A@)-dt Qu de je Q -toplomna snaga, tj. koli¢nik izmedu toplote i vremena u kome je proizvedena m- masa tela S - povrsing hladenja p - specifigna snaga odnoSenja toplote (zavisi od natina i uslova hladenja) Pri_ustaljenom termi’kom stanju, kada je toplota koju telo proizvodi jednaka toploti koju okolna stedina ‘odnese sa tela prirast temperature tela jednak je nuli d(@ ) = 0. Tada je porast temperature tela u odnostt na sambijent maksimalan (© pax ili prema (2.1): Q=5.. (9 Iau Uvrstavanjem u (2.1) se dobija: mec d(A@) a, st 3) SP (QO)eq, 30 ea Uvedemo li smenu: ise T = (2.4) sp (ade velitina T ima dimenzije vremen: ce revi) ima se aziva se vremenska konstanta. O njoj ée kasnije biti d(a®) dt = T ————_ tT 20mm —A0 ee Resenje postavljene diferencijalne jednadine je: t= TI, [4@)pae AO] +C 2.6) Konstantu integracije C odredujemo iz poteinih uslova. Ako je za O temperatura tela A@ = A o sledi: C=T-1, [A )max- AB 0] a7 pa je konatno resenje + 74, COnn = 88, eT RO) pn =O cel ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG z ‘Ako poslediju jednadinu reSimo po porastu temperature A® dobija se AO =(AO),, [Ce ']+A0,¢ 29) Jednadina (2.9) predstavlja osnovnu jednaéinu, teorijsku krivu vreme-temperatura, koja se koristi w analizi zagrevanja transformatora Odigiedno da se 201 = 3 -T dostite praktiéno temperatura A@ = AO ax (tan A® =0.95 (AO uh Predhodno izvodenje bilo je 2asnovano na pretpostavei da je temperatura svih dleova transformatora ist, odnosno da je transformator homogeno ‘elo. Ovo, naravno, nije slutaj. Kada se poveéa opteresenye transformatora, temperatura u bakru, veca je od temperature okolnih delova, a kada se opterecenje spxanji i temperatura bakra je bliska temperaturi okolnih delova, Isto tako, gomji i donji sloj ulja imaju razligite temperature. Zbog toga se obitno uzima, da jednatina (2.9) odgovara porastu temperature gornje povrsine ulja, (Sada se veligine A® g, (A® )may A® iT odnose na gorji sloj ulja). Konacni porast temperature gornjeg sloja ulja nije direktno proporcionalan gubicima (kako bi se to moglo ovekivati) za sve viste transformatora, nego se taCnije moze proceniti relacijom. (26), de je (40 )amax ~ maksimalno povikenje temperature gomnjeg sloja ulja 2a nominalno optereéenje. P_ - gubici transformatora pri proizvoljnom optereéenju P. , - gubici transformatora pri nominalnom opterecenjur 0.8 za ONAN q=40.9 2a ONAF | za OPAF Da bi se odredila kriva porasta nadtemperature gornjeg sloja ulja z& proizvoljni teret, neophodno je tacnije poznavati vremensku konstantu T. Eksplicitno se prema relaciji (2.4) ona ne moze odrediti, pa zbog toga Koristimo podatke iz ogleda zagrevanja transformatora. Ako pretpostavimo da je odvedena toplota direkino proporcionalna porastu temperature transformatora iznad temperature okoline, Konstanta odvodenja toplote moze se dobiti iz ogleda zagrevanja, poznavajuci P. , (4 max)o Pra (A na a ako sa M obeledimo termicki kapacitet (kWh/'C) tada konstantu T modemo definisati kao ddnos Qu) 2.12) Dakle, problem odredivanja vremenske konstante svodi se na problem odredivanja termitkog kapaciteta M. obzitom da je konstanta radijacije r poznata iz ogleda zagrevanja. Toplotni kapacitet M zavisan je od toplotnih kapaciteta raznih delova transformatora. Radi pogodnosti pretpostavljeno je da se transformator moze podeliti u tri elementa: jezgro sa namotom, sud sa delovima 2a pritvrscenje i ulje. Posto u razligitim transformatorima postoji praktiéno konstantan odnos ut elementima Gezgro, namot, izolacija) moguée je uzeti jedinstveni teziéni koeficijent za toplotni kapacitet za namotaj, Jezgr0 i izolaciju. Na osnovu toga Westinghouse Electric Corporation preporuguje sledeéu relaciju ELEKTROVOVODINA NOVI SAD(Oznaka PG. 8 M= 21 (0,06 m, + 0,04 m, + 0,17 m) (2.13) ‘ade je m, ~ masa aktivnog dela u tonama m, - masa kotla sa delovima za priévrS¢enje u tonama ‘m, ~ masa ulja u tonama \Vrednosti 2a r i M nadene na opisani natin mogu se uvrstiti u jednaéinu (2.12) da bi se odredila vremenska konstanta. Medutim, vrlo esto podaci o navedenim teZinama nisu poznati, jer se ne nalaze u atestima transformatora, pa formula (2.12) postaje neupotrebljiva. Ipak na osnovu podataka 0 potrebnim teZinama, dobijenih iz fabrike "Minel", za sve tipove transformatora ugradenih w postrojenja Elektrodistribucije "Novi Sad", nazivnih snaga od 4 MVA do 31.5 MVA, i spomenute empirijske formule (2.12), moze se konstatovati da se vremenske konstante kre¢u u granicama od 2,5h- 4h, pri Gemu se veGe vrednosti odnose na starije tipove, a manje na novije tipove transformatora U elektrotehni¢kim priruénicima vremenska konstanta se kreée u granicama 2,5 - 3,5 h za transformatore tipa ONAN i ONAF, 22a OFAF oko 2h. Po preporukama IEC-a vrednosti vremenskih konstanti sa kojima treba visiti proragun su: T=3hza ONAN i ONAF T=2hzaOFAF Da bi se dobio konaéni teorijski izraz koji opisuje proces zagrevanja transformatora (ovde se misli na formiranje izraza za odredivanje nadtemperature gomjeg sloja ulja) neophodno je odrediti gubitke P, kao funkeiju opterecenja, Naime, sy () Pear +Pren (2.14) ‘de je S, ~nominaina snaga transformatora Poa gubici u bakru pri nominalnom optereGenju Py.4 ~ gubici u gvozdu pri nominalnom naponu. Ovde se podrazumeva, sto je uobitajeno, da se pri promeni optereGenja napon ne thenja, ‘Ako odnos. = (to je isto kao i odnos i ) oznagimo sa k i relaciju (2.14) uvrstimo u (2.10) pa zatim w (2.9) dobija se konatno izraz za nadtemperaturu gomjeg sloja ulja u funkeiji optereéenja i vremena. Pren +K? Pov ] ; ; 10 =(A@, 1-e7)+A@,-e 7 ( | Pres * Peo ¢ +40, (2.15) Relacija (2.15) se obiéno koristi u modifikovanom obliku koji se dobija kada se odnos nominalaih gubitaka u bakru i gvozdu oznati sa d: L4d-k? led de sve oznake imaju ranije navedeni smiszo. 4 = (AO ns Ja “C }8-(I-e 7) +40, 2.16) Obzirom da je za brzinu starenja izolacije merodavna temperatura izolacije, potrebno je odrediti veli¢inu nactemperature izolacije u odnosu na gomji sloj ulja Povikenje temperature najtoplije taéke bakra iznad temperature gornjeg sloja ulja poznato je kao gradijent najtoplije taéke bakra i pri nominalnom optereéenju, za stacionirani toplotni proces, moze se odrediti iz relacije’ ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 9 AO nin = AQ pun + A 17) de je: A yy, ~ gradijent natoplije taéke bakra pri nominalnom optere¢enju, 4 y- prividni temperatumi gradijent pri nominalnom opterecenju, A - konstanta, Koja prema dokumentu IEC-a ima vrednost 13°C. Prividni temperaturni gradijent bakra pri nominalnom opterecenju (Ops,) je razlika izmedu prosetnog porasta temperature bakra i porasta temperature gornjeg sloja ulja, gde Su oba porasta odredena ogledom zagrevanja Standardi zahtevaju da proseéan porast temperature bakra iznad temperature okoline pri punom optereéenju ne prede 65°C za klasu izolacije A, dok je dozvoljen porast temperature ulja u najvigem sloju 55°C za ansformatore Gije je ulje za8tiéeno od dodira sa vazduhom (iransformatora sa konzervatorom), odnosno 50°C za transformatore Eije je ulje u dodiru sa vazduhom, Upotreba ovih vrednosti za dobijanje prividnoy gradijenta bakra uglavnom vodi ka pesimistitkim rezultatima, obzirom da su stvame vrednosti obicno ispod dozvoljenih granica. Zbog toga je preporucljivo upotrebljavati vrednosti izmerene ogledom zagrevanja Za ma koji odnos stvamog i nazivnog optereéenja (k) gradijent najtoplije tatke bakra moze se izraCunati iz relacije: A@ nn = A@ nn KY (2.18) de y ima slede¢e vrednosti: y = 0,8 za ONAN i ONAF y = 0,9 za OFAF i OFWF Obzirom da je konstanta zagrevanja bakra reda nekoliko minuta mozemo je zanemariti w odnosu na vremensku konstantu ulja, koja iznosi nekoliko Casova i smatrati da se za odredeno optereéenje, praktiéno ‘renutno dostigne stacionama vrednost gradijenta najtoplije tatke bakra. Koristeéi pomenuti rezon, moze se, konatno, formirati izraz za izragunavanje apsulutne temperature najtoplije tatke bakra, odnosno izolacije, koja je merodavna za brzinu starenja najosetljivijes dela transformatora, Led Re (101) 400, 07 +O yy, ke I+d ©, = ©, +(40, 2.19) ax Da Ova relacija predstavija wazenu karakteristiku temperatura - vreme i predstavlja osnov za izraéunavanje dozvoljenih vrednosti optereéenja kao funkciju njihovog trajanja, predhodnog optere¢enja transformatora, temperature ambijenta i nadina hladenja (sa © , oznatena je temperatura ambijenta).. 1.2.7.3, Brzina starenja izolacije transformatora Analiza veka trajanja pojednih delova transformatora pokazuje da je najkritiGniji deo izolacija, Namot je izlozen procesu starenja koji bitno zavisi od temperature. Ovo termitko starenje se kod tipigne izolacije klase A, prakti¢no ne odrazava na dielektrignu évistocu, veé na njena mehanitka svojstva (izolacija postaje kria, naprsla). OpSti zakon starenja, odnosno veka trajanja raznih vrsta izolacije dao je Amhenius, ali se 2a praktiéne svrhe, posebno u domenu interesantnih temperatura od 80°C do 140°C upotrebljava relacija Montsingera: , BL) kde je: Vo - nominalni vek trajanja transformatora (izolacije) ©. temperatura najtoplije tatke pri kojoj se postize nominalno starenje (98°C za klasu A) © x - temperatura najtoplije take V - vek trajanja pri temperaturi © y a konstanta koja zavisi od klase izolacije ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG to Da bi se odredila konstanta a potrebno je ustanoviti pri kom povisenju temperature u odnost na © x, izolacija dva puta brée stari, odnosno tro8i. Obigno se za najinteresantniji temperaturni domen u pogledu moguénosti dobrog opteresivanja i preoptere¢ivanja transformatora tj. u okolini temperature 98°C, kao normalizovane temperature najtoplije take usvajalo za izolaciju Klase A A@=8"C (prema samom Montsingeru), kao priblino temperaturno povetanje koje udvostrutuje starenje, Neki autori su preporudivali jo$ vi8u vrednost A® = 9 - 11°C. IEC preporuke usvajaju svega 6°C, vrednost koja se prema navedenom Cini dovoljno obazsivom. (Ova vrednost je trenutno opste prihvaéena i prema njoj treba vrSiti analize. Dakle, iz prethodno navedenog sledi’ : Vo=Vo° 3.2) - (2=61rC) Sada relacija Montsingera glasi: -- 63) Ww Zakljutujemo da se za svakih 6'C povikenje temperature transformatora (tatnije njegove najtoplije ta2ke) smanjuje vek trajanja na polovinu, ali i obmuto, za svakih 6'C snidenje temperature najtoplije tatke twansformatora vek trajanja se dva puta produZava! Primera radi, na baai predhodnog razmatranja moze se sastaviti sledeca tabela relativnog utroSka (relativne brzine utroska) "Zivota” izolacije u okolini temperature 98°C koja se uzima kao temperatura najtoplije tatke pri kojoj se ima nominelan utroSak, 1j. U,, = 1 a za svakih 6°C poviSenja temperature dva puta brdi utrosak Sa k je oznaéeno relativno optereéenje u odnosu na nominalnu snagu koje odgovara datoj temperaturi namoia pri © , = 20°C. Vrednosti relativnog opterecenja su trajnc i odnose se na transformatore tipa ONAN TABLICA PG 1. Tablica PG 1.2.7.3 O izolacije (CO) U, K 80 04125 0.835 86 025 0.895 2 045 0.946 104 1045 ho 1,095, 116 14a 12 16 1,190 128 2 1,231 134 64 1,273 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG ut Treba podvuti da se transformatori bladeni prirodnom cirkulacijom ulja (ONAN i ONAF) projektuju pored naznagenih uslova (gde se temperatura okolnog vazduha od 20°C podrazumeva praktiéno kao srednja godinja - JUS, IEC, VDE) jo8 i za vise temperature: srednju dnevnu od 30°C, a najvisu dnevau do 40°C, tuzimajuéi i nadalje nominalno opterecenje. To 2nati (imajuei u vidu da se pri istom opterecenju imaju isie temperature razlike, odnosno povitenja) da i temperatura najtoplije take moze za neko kre vreme niajtoplijih dana dostiéi 98°C + (40°C-20°C) = 118°C, ili bar 115°C ragunajuéi preciznije sa vremenskom konstantom zagrevanja. Odavde sledi da se povremeno i pri nominalnom opterecenju transformator “trosi” i outs 27 puta intenzivnije nego pri prose¢nim uslovima, RaCuna se, naime, da su ovakvi povremeni periodi ubrzanog starenja kompenzovani periodima usporenog starenja u vreme niskih temperatura. Kombinovanjem relacije (3.3) i relacije (2.19) iz prethodnog odeljka, dobija se relacija koja pokazuje relativan utroSak izolacije transformatora kao funkeije optereéenja, temperature ambijenta i vremena i slu2i kao osnova za analizu moguénosti preoptere¢enja transformatora, Sto je jos vaznije, ona nam omoguéaje da pogodnim opteresivanjem transformatora, ist'a potpsnosti, ili Sto Je mioguée bole, iskoristimo u toku njegovog veka eksploatacje Inieresantno je uotiti da se izolacija neSto sporije tro8i ako je temperatura Konstanta, nego pri istoj temperaturi kao srednjoj vrednosti promenljivih temperatura. Tako bi, na primer, izolacija najtoplije tazke za 24h pri konstantnoj temperaturi od 98°C utrosila je 24 h svoga veka, a pri upotrebi 12h sa © =92"Ci 12h sa @ = 104°C (srednja dnevna temperatura izolacije je i dalje 98°C) 12 -0,5 + 12-2 =6 + 24+ 30 h svoga veka tj. vie za 25%, Stoga bi se pri ravunima sa srednjim vrednostima temperatura mogle napraviti znatne greske, koje nist na strani sigurnosti, Naime transformator se realno vise troSi nego Sto bi to ovakav proraéun pokazio. izlozZenog namecu se dve osnovne moguénosti 24 preopterecenje transformatora bez utieaja na Ini vek trajanja transformatora: L. Temperatura okoline 2. Promentjivo optereéenje Te moguénosti razradene su na medunarodnom planu i tabelamo sredene u publikaciji [EC-a 354. Poslo se od uproscenog dnevnog dijagrama optereéenja DUAGRAM PG 1.2.7.3.1.d pri emu su K, manje i K, vece relativno optereéenje (sistematskog) povremeno preopteretivanog transformatora dok je sa t oznaceno trajanje vegeg optereéenja uz uslov da transformator ima dnevno “nominalna” trosenje izolacije. Dijagram PG 1.2.7.3.1.4 Ki 24% Na Dijagramu PG 1.2.7.3.1.d prikazana je promena temperatura namota ©, { ulja u gomjem najvisem sloju ©. dok je sa © , oznavena konstanina temperatura ambijenta ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 2 Dijagram PG 1.2.7.3.2.4 Dakle, IEC preporuke, au skladu sa njima i JUS propisi, govore 0 moguénos uz dve idealizovane pretpostavke: - konstantnost predhodnog optereéenja transformatora - konstantnost temperature ambijenta. Moguénost prevazilaZenja ovih idealizacija odnosno kori8éenje tabela u realnim uslovima biée objasnjeno u sledeéem poglavlju. 1.2.7.4, KoriSéenje tabela U prilogu ove analize date su tabelame vrednosti dozvoljenih preoptereéenja u relativnim jedinicama (K,) codnosu na nazivno optereéenje, kao i njihovo dopusteno trajanje (t). Ove dve veligine date su u funkciji konstantne temperature ambijenta (@,) i konstantnog predhodnog relativnog optereéenja (K,) uz uslov nominalnog dnevnog starenja izolacije. Tabelame vrednosti i dijagrami, za temperature ambijenta 0, 10, 20, 301 40°C date su direktno iz IEC preporuka, dok su za vrednost temperature ambijenta od -10°C proragunom dobijene na osnovu vet izvedene teorijske krive zagrevanja transformatora, Cija je tatnost verifikovana pomenutim preporukama. Obzirom da su vrednosti dozvoljenih preopterecenja ratunate za uproséeni dnevni dijagram optereéenja (Dijagram PG 1.2.7.3.1.d) i nepromenjenu temperatura ambijenta (Dijagram PG 1.2.7.3.2.d) tokom preoptere¢ivanja postavijaju se dva problema: preoptereéenja transformatora a, problem usvajanja ekvivalentne konstantne temperature ambijenta za vreme trajanja preopterecenja, b, problem odredivanja ekvivalentnog relativnog opterecenja koje je predhodilo preoptere¢enju u uslovima promenljivog dijagrama opterecenja, 12.7.4.a, Sto se tite temperature ambijenta, treba napomenuti da je to temperatura u neposrednoj blizini transformatora. (O ovome posebno teba voditi raSuna ut toku letnjeg perioda, kada temperatura u okolini transformatora koji je izlozen suncu, moze biti i 2a Citavih 20°C veéa od temperature u hladu!) Konstanta ckvivalenta temperatura ambijenta u toku preopterecenja nije jednaka stednjoj vrednosti temperature u toku posmatranog periodu, Vve€ je 2a oko 20% veéa od ove vrednosti kao Sto je u predhodnom poglaviju pokszano. To praktiéno znati da u periodu preoptereéenja treba, na osnovu trenda spoljne temperature (doba dana), proceniti stednju vrednost temperature ambijenta, zatim je poveéati za oko 20% i tu vrednost usvojiti za Konstantnu ekvivalentnu, temperatura ambijenta, 1.2.7.4.b, Jedine relevante informacije koje su dostupne dispederu su trenutno optereéenje transformatora koji se Zeli preopteretiti i njegova temperatura ulja. Obzirom da je vremenska konstanta zagrevanja i hladenja transformatora reda 3 h, ova temperatura moze priblizno reprezentovati predhodno optereéenje transformatora iz. perioda od nekoliko Easova. Tz teorijske krive zagrevanja je za data ekvivalenta optereéenja ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG B izragunata i temperatura ulja i uneta u tabele, tako da se iz ove temperature moze priblizno odrediti traeno ekvivalentno (fiktivno) optereéenje. Medutim, promene optereéenja u predhodnih pola Casa u odnosu na trenutak posmatranja, nisu u stanju da fosetno promene temperaturu ulja, dok temperatura izolacije (merodavnu za brzinu starenja) znatajnije menjaju. Ipak se na osnovu trenutne vrednosti struje i Sto je jo vainije, procenjenog trenda opterecenja i temperature ulja mode proceniti prethodno ekvivalentno opterecenje transformatora (vrednost K,). U operativnoj primeni prikazanih tabela, izbor viednosti ekvivalentnog prethodnog optereéenja, ne moze se egzaktno unapred odrediti veé se konazno opredeljenje ostavlja dispederu, koji w komunikeciji sa osobljem na objektu i datih okolnosti, donosi odgovarajucu odluku. Tabele date u prilogu, sortirane su prema temepraturama ambijenta, odnose se samo na transformatore tipa ONAN i ONAE *, Meta u tabelama oznagena zvezdicom znage da je vrednost dozvoljenog preoptereéenja, u relativnim vrednostima, veéa od 2. Vrednosti preoptereéenja iznad kojih je znak + u tabelama treba koristiti samo u sluéaju nuZnog pogona jer su te vrednosti veée od 1.5 -S, (u dijagramima je to oznaéeno sa isprekidanim linijama). Primer kori8éenja tabele: Uzmimo do transformator 35/10 kV, S, = 8 MVA Zelimo do preopteretimo u toku 6 Zasova pri temperaturi ambijenta od 10°C uz ekvivalentno predhodno optereéenje od 4 MVA. Elementi za kori8enje tabele su sledeéi: Q=10C K,=05t=6h Iz tabele IIT vidimo da ovim vrednostima odgovara vrednost K, = 1.29, Dakle, dozvoljeno preoptereéenje iznosi S=K,-S,= 1.29: 8=10.32MVA* U iauzeino teskim havarijskim stanjima, transformatore je moguée opteretti i vi8e nego Sto je to naznateno u prikazanim tabelama i dijagramima. Osnovu za dodatna preoptereéenja predstavlja relativno malo godisnje ‘tino optereéenje transformatora u nasim TS. Naime, u TS 110/X kV veéina transformatora je opterecena ispod 50% svoje nominalne snage, dok su transformatori u TS 35/10 kV uglavnom optereceni ispod 80% svoje nominaine snage i to u periodu niskih temperatura, Prema prethodnoj analizi (poglavljc 3, slika 3.1) pokazuje se da na8i transformatori, taénije njihova izolacija stati od 4 - 20 puta sporije od nominalnog. Upravo u ovoj Cinjenici, naravno uz odgovarajuéa ogranitenja prema IEC-u, leze moguénosti dodatnog preoptereéenja, jer su vrednosti ovog preopterecenja date uz uslov nominalnog dnevnog troSenja izolacije. Osnovni ograniavajuéi faktor visine preoptere¢enja je temperatura najtoplije take namota, Naime, ova temperatura, ni u kom sluéaju ne sme preci 140°C jer se u suprotnom mogu oécktivati znaina oSteéenja izolacije namota. Kako je ovu temperaturt u realnom pogonu nemoguée meriti veé se ona samo moze izragunati na osnovu jednagine zagrevanja, vrednosti u tabelama ne treba prekoraéiti pre konsultacije sa odgovarajacim strutnim sluzbama Ukoliko bi, na primer, u toku nekoliko dana trebalo preopteretiti neki transformator, to bi se moglo uéiniti prema prikazanoj Tablici PG 1.2.7.4 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 14 Tablica PG 1.2.7.4. © inolacije < 140°C © ulja SOC “Temperatura ambijenta Tmaks, vrednosii trajno doz. co Narayno, pri ovim optereéenjima, izolacija stari oko 120 puta brée od nominalne vrednosti, pa ukoliko bi ovakay pogon trajao tri dana izolacija bi ostarila godinu dana, sto obzirom na napred regeno ne bi predstavljalo ozbiljniji problem. Taxes ube json Waray TTS TOS FV Now Sada Gok we von HHL Oran RGN ATTA se ox rafomitre nate RO ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG 15 1.2.75. Tabelare vrednosti dozvoljenih preoptereCenja. transformatora \Vrednosti dozvoljenih optereéenja za , = -10°C Tablica PG 1.2.7.5.1. + 2B 24 30 Temper ule prethod. copter K, 08 Dijagram PG 1.2.7.5.1d ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Vrednosti dozvoljenin optereéenja za ©, = 0'C Temper. ula Tablica PG 1.2.7.5.2. prethod, opter K, 05 16 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 7 ‘Vrednosti dozvoljenih opterecenja za ®, = 10°C Temper. ul Tablica PG 1.2.7.5.3. prethod. opter K, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG ‘Vrednosti dozvoljenih optereéenja 2a ©, Tablica PG 1.2.7.5.4. Temper ule 4 prethod opter K, Or + 1,93" 1,80" | 1,70" 1,53" 1,46 131 127 7 121 118 1,16 15 1,13 1,12 109 1,08 107 1,00 1,00 1,00 Dijagram PG 1.2.7.5.44 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Vrednosti dozvoljenih opterecenja za ©, = 30°C Tablica PG 1.2.7.5.5. Temper ulja a = ae 70 7 =] prethod rer, 025 os or os 1 ‘ 19 [178 1.26 - 17s [tes [ass [14s [10 9 [12 [ise [i260 [199 za [iar [oe [on [9s 7 iia [at [08 [10a [093 : 10s [106 [10+ [or [093 7 ror | 100 | 09 | 097 | 092 7 or | on | os | on | om 7 19 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Vrednosti dozvoljenih opteresenja za ©, Tablica PG 1.2. Dijagram PG 1.2.7.5.6d 20 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 2 13. 13:1, ABA. 13.1.2. 13.1.3. 13.14. 13.1.5. 13.1.6. fsldizs 13.1.8, 13.1.9. 13.110, |. Po potrebi pored ispitivanja ulja vi Izolaciono ulje Opsti zahtevi U novim transformatorima mogu da se koriste samo nova ulja, Ne dozvoljava se kori meSavina novi ulja. nje U transformatorima w pogonu mogu da se primenjuju koriSéena wlja, kao i meSavine alja, ali samo, uz postovanje uslova postavljenih ovim priruenikom (taéke 1.3.3 11.3.8) Izbor ulja za transformatore visi se prema kvalitet ulja koji se utvrduje na osnovi atesta proizvodata ulja. Ovaj atest ne sme da bude stariji od 6 (est) meseci i treba da sadrdi sledei podatke: = naziv i adresu proizvodata ulja, ~ naziv i oznaku ulja, - podatak da li je ulje inhibirano ili ne (ako je ulje inhibirano mora postojati i podatak 0 vrsti i koligini inkibitora), = specifikacione karakteristike ulja prema tabelama 1.3.1 ili 1.3.2, = naziv i adresu ovlaséene laboratorije koja je izdala atest i = datum izdavanja atesta. Ispitivanje ulja se sastoji w uivrdivanju njegovog kvalitets i upotrebljivosti. Utvrdivanje kvaliteta novog ulja viSi se ispitivanjem preradenog uzorka ulja (poste otklanjanja évestih primesa i vode laboratoriji prema JUS IEC 422, tatka 11). Ispitivanje upotrebljivosti novih i koriScenih ulja iz transformatora vii se na nepreradenom uzorku ulja. Ispitivanje kvaliteta ulja vi8i se za nova ulja sa ciljem da se proveri da li ta ulja, pod normatnim pogonskim uslovima, garantuju dug i pouzdan rad transformatora sa aspekta kvaliteta njegove izolacije. Utvidivanje upotrebljivosti ulja vrSi se 2a nova i za kori8¢ena ulja iz transformatora sa ciljem da se utvrdi da li ova ulja odgovaraju zahtevima 2a neposrednu pogonsku sigumost transformatora, Ispitivanje ulja vrSi se u sledeéim sluéajevima: = prijemna ispitivanja, ~ ispitivanje pred puStanje transformatora u pogon, = periodigna ispitivanja, + ispitivanje ulja iz havarisanih transformatora, - ispitivanje pri godi8njim pregledima i revizijama i = ispitivanje meSavina uj. Ispitivanje ulja se sastoji u odredivanju fizikih hemijskih i elektritnih karakteristika ulja (FHE analiza) po metodama navedenim u tabelama 1.3.1, 1.3.2 i 1.3.3 u zavisnosti da li se radi o novom ulju ili o ulju transformaiora iz pogona. © svakom ispitivanom ulju vodi radnom veku transformatora, se evidencija koja sluzi za praéenje promena kvalitera ulja w se i ispitivanje izolacionog sistema transformatora, ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG 22 1.3.2. Prijemna ispitivanja 1.3.2.1 Prijemna ispitivanja novog ulja isporucenog « cisternama ili Zeliénim batvama Prijemna ispitivanja novog ulja isporutenog u cisternama ili Zelignim baévama vise se poste prerade uzoraka ulja u laboratoriji (prema taéki 1.3.14 ovog priruénika), radi_utvrdivanja njegovog kvaliteta, Ispitivanje se vi8i prema tabeli 1.3.1, od N"l do N'11 Kada se koristi novo ulje 2a nalivanje ili dolivanje transformatora na licu mesta i ukoliko dielektricna Cvrstoéa ne zadovoljava, ono se mota preraditi, pri Cemu se prerada ulja kontrolise uivrdivanjem vrednosti probojnog napona (dielektrigne Evrstoée). Nalivanje ili dolivanje je dozvoljeno tek kada probojni napon (dielektritna Evrsto¢a) ovog ulja dostigne vrednost datu w tabeli 1.3.1. NB. Prijemna ispitivanja novog ulja u transformatoru Kvalitet_novog ulja isporuSenog u novom transformatoru utvrduje se na osnovu vrednosti karakteristika ulja dobijenib ispitivanjem preradenog uzorka ulja prema tabeli 1.3.2. od N°l do N"3. Upotrebljivost novog ulja isporuéenog u novom transformatoru proverava se. ispitivanjem elektritnih karakteristika nepreradenog uzorka ulja prema tebeli 1.3.2. N'12 i N'1O. Novo ulje isporufeno u koriSéenom transformatoru. ispituje’ se na isti natin kao novo ulje isporugeno u novom transformatoru prema tabeli 1.3.2. od N°l do N"13 i kao korl8éeno ulje prema tabeli 1.3.3 od N’l do N°IL. Ulje mora da zadovolji granigne vrednosti ulja bar druge grupe, tnbela 1.3.4, kao i granitne vrednosti navedene u tabeli 1.3.1. od N°l do N°S. 1.3.2.3 Prijemna ispitivanja ulja transformatora iz pogona Koriséeno ulje iz. transformatora je upotrebljivo za nalivanje generalno_remontove-nih transformatora i dolivanje transformatora u pogonu na licu esta ako se ispitivanjem preradenog uzorka ulja prema tabeli 1.3.3. od N°l do N’L1 utvrdi da ulje pripada prvoj ili drugoj grupi prema tabeli 1.3.4. Ulje se pre nalivanja ili dolivanja mora preraditi pri Cemu se prerada ulja kontrolise utvrdivanjem weednosti probojnog napona (dielektritne évrstoée). Nalivanje ili dolivanje je dozvoljeno tek kada probojni napon (dielektriéna évrsto¢a) dostigne vrednost datu u tabeli 1.3.1. N°8 Ukoliko se pri nalivanju ili dolivanju koriSéenog ulja vrSi meSanje ulja, moraju se zadovoljit zahtevi iz tavke 1.3.8. ovog priruenika. 1,3.3._Ispitivanje ulja pred p tanje transformatora u pogon 1.3.3.1 Neposredno pred prvo pustanje u pogon novog transformatora ili pred putanje u pogon koriSéenog, transformatora posle generalnog remonta, prerade ili zamene ulja, ulje se ispituje prema tabeli 1.3.3. od N°L do N°I1, Ovo ispitivanje je istovremeno prvo ispitivanje ulja u okviru njegove kasnije perioditne sistematske kontrole. Rezultati ovih ispitivanja evidentiraju se prema tacki 13.19, 2 Pored ispitivanja ulja pred prvo puStanje u pogon novog ili generalno remontovanog transformatora, potrebno je izviSiti i ispitivanje izolacionog sistema transformatora, Neposredno pre ukljucenja transformatora koji je bio van pogona duze od dva meseca, weba proveriti dalju upotebljivost ulja ispitivanjem dielektriéne Evrstoge nepreradenog uzorka. ulja prema tabeli 1.3.3. N'2. 1.3.4. Ispitivanje pri godiSnjim pregledima i revizijama U toku godin pregleda ii revizija transformatora treba pre i posle zavrSetka radova utvrditi dalju upotrebljivostulja ispitivanjem dielektritne Evrstoge ulja prema tabeli 1.3.3. N'2 Ako se pri tome dobije vrednost manja od specificirane, ulje se mora podvréi kompletnom ispitivanju prema tabeli 1.3.3 i ako prema evidenciji to jo§ ne bi bilo potrebno. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka 135. 13.5.1 Grupa 1 ‘Stanje: PG 23 Periodiéna ispitivanja Periodigna ispitivanja ulja radi preventivne Kontrole izolacionog sistema transformatora viSe se po pravilu 2a transformatore snage poCevsi od 1 MVA i vige i napona 35 kV i vi8ih prema tabeli 1.3.3. ‘od N'l do N’11. Za sluéaj transformatora manjih snaga i nizih napona ova ispitivanja se svode na ispitivanje dielektriéne Evrstoée ulja prema tabeli 1.3.3. N'2. Po potrebi, ako je polozaj ovog transformatora u mrezi od posebnog znaéaja, mogu se vrSiti i ostala ispitivanja prema tabeli 1.3.3. od N'l doN"1L Prvo perioditno ispitivanje ulja treba izv ‘meseca posle puStanja transformatora u pogon. Na ‘osnovu rezultata ispitivanja ulja pre pustanja transformatora u pogon i prvog perioditnog ispitivanja, ulja (odnosno, transformatori) se razvrstavaju u 4 grupe: ulje u dobrom pogonskom stanju, zadovoljava za dalju upotrebu Viaénost: suvo ulje sa visokim probojnim naponom, odn. dobrom dielektrigénom évrstocom, Ostarelost: novo ulje ili umereno ostarelo ulje pod pogonskim uslovima. Mere: sledeée laboratorijsko ispitivanje uzorka ulja kroz 4 (€etiri) godine pogona wz jednogodisnju proveru dielektrigne évrstoce ulja ispitivanje na licu mesta u pogonu. Grupa 2: Stanje: ne zadovoljava za dalju upotrebu u postojegem stanju. Viaznost: viazno ulje sa niskim probojnim naponom, odn. dobrom dielektri¢nom évrstoom ispod granice Ostarelost: viednosti za odgovarajuéi naponski nivo. Posle susenja i filtriranja ulje je i dalje upotrebljivo. novo ulje ili umereno ostarelo ulje pod pogonskim uslovima. Mere: ponoviti ispitivanje dielektrigne Evrsto¢e ulja na uzorcima uzetim iz sva tri nivoa trafo suda (ukoliko ima vise ispusta za uzimanje uzoraka ulja). Ukoliko se dobije zadovoljavajuéa vrednost ulje se razvrstava w 1. grupu kvaliteta. U protivnom, preduzima se suSenje ulja uz dobro susenje i ispiranje aktivnog dela transfor-matora, Ako ulje potiée iz transformatora na kome je vréen generalni remont ili je visena prerada ili zamena ulja, sledeée perioditno ispitivanje treba obaviti godinu dana posle pus transformatora u pogon. Grupa 3: Stanje: _ostarelo ulje, ali joS uvek upotrebljivo. Viagnost: suvo ulje sa visokim probojnim naponom, odn. dobrom dielektriénom &vrsto¢om, ili ovlazeno ulje sa dielektriénom ¢vrsto¢om iznad granitnih vrednosti definisanih za odgovarajuci naponski Ostarelost: Znatno ostarelo ulje pod pogonskim uslovima ali vrednost vetine karakteristika ulja sw iznad ¢grani¢nih Mere: _U zavisnosti od raznih faktora (starost transformatora, cena novog ulja, troskovi regeneracije i inhibiranja) teba rezmotriti opravdanost jednog od sledecih postupaka: ~ ne preduzimati nista, uzorak ulja laboratorijski ispitivati svake 2 (dve) godine ukoliko je dobra vrednost dielektrigne évrstoge koja se proverava jednom godisnje, ~ izviSiti suSenje, regeneraciju i inhibiranje ulja uz ispiranje i suSenje aktivnog dela transformatora i samog transformatorskog suda. iavi8iti zamenu ulja novim uljem wz ispiranje i suSenje aktivnog dela transformatora i samog transformatorskog suda, Grupa 4; Stanje: _ulje ne zadovoljava za dalju upotrebu. Viaénost: suvo ulje sa visokim probojnim naponom, odn. dobrom dielektrignom évrsto¢om ili jako vlazno ulje sa nezadovoljavajuéom vrednoséu dielektri¢ne évrsto¢e. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 24 ‘Ostarelost: jako ostarelo ulje pod pogonskim uslovima sa vredno¥éu vegine karakteristika izvan granitnih Mere: 136. 13.6.1 13.6.2 13.63 13.7, 13.7.1 13.7.2 13.73 13.74 13.7.5 vrednosti Ulje obitno nije za obradu vet, u zavisnosti od ekonomskih faktora, treba izvrSiti zamenu ulja novim uljem. Ispitivanje ulja havarisanih transformatora Neposredno posle havarije transformatora treba izvrSiti ispitivanje uzoraka ulja da bi se utvrdila njegova dalja upotrebljivost. Ovo ispitivanje se vrSi za sluéaj ulja koja su prema rezultatima ranijih ispitivanja pripadala prvoj ili drugoj grupi, kao i za slutaj ulja koja su pripadala treéoj ili Setvrtoj sgtupi, ali samo zbog viaznosti Ispitivanje se vrSi na preradenom uzorku ulja (taéka 1.3.1.4) prema tabeli 1.3.3. od N°l do NLL Ulje je upotrebljivo ako pripada prvoj ili drugoj grupi prema tabeli 1.3.4. ‘Ukoliko pregled ili opravka havarisanog transformatora zahteva delimino ili potpuno istakanje ulja na licu mesta ili u fabrici, izvodat radova je duzan da istakanje ulja vrSi samo u porpuno Cisie Geligne batve ili cisteme. Izuzetno, u sluéaju ako je ulje prema rezultatima ranijih ispitivanja vee pripadalo tre¢oj ili Cetvrtoj grupi zbog ostarelosti, ili je ispitivanjem neposredno posle havarije utvrdeno da pripada tre¢oj ili Cetvrtoj grupi, na izbor i stanje posuda ne treba obraéati paznju. Ako je Koli&ina kori8éenog preradenog ulja iz transformatora nedovoljna 2a nalivanje i dolivanje istog transformatora poste generalnog remonta, dozvoljeno je dolivanje drugog ipa novog ili koril¢enog ulja pod uslovima koji vaze za meSanje ulja (tatka 1.3.8). Pre nalivanja treba izvisiti meSanje u laboratoriji u odgovarajucem odnosu i na osnovu rezultata ispitivanja meSavine doneti odiuku 0 njenoj upotrebljivosti. Do donokenja odluke o upotrebljivosti meSavine ulja nije dozvoljeno nalivanje u transformator ni jedne od komponenti meSavine. Gasnohromatografska (GH) kontrola transformatora U transformatorskom ulju uvek se nalazi izvesna kolitina rastvorenog vazduha, tj kiseonika (O;) i azota (N;), kao i gasova produkata starenja ulja koji se rastvaraja w ulju. Glavni gasovi produkti starenja ulja su vodonuk (H), metan (CH,), etilen (CsH,) i etan (CsH,), a glavni gasovi produkti starenja celulozne izolacije su ugljen-monoksid (CO) i uglien-dioksid (CO). Kod transformatora sa regulacionom preklopkom, éiji teretni prekidaé nije hermetitki odvojen od glavnog suda, u ulju iz glavnog suda mogu se naéi i manje Kolitine gasova iz regulacione preklopke kao Sto su acetilen (C;H,) i vodonik (H,) Sto se smatra normalnim. Usled kvarova termiéke i elektrigne prirode u transformatorima se stvaraju vee koligine neki ili svih napred navedenih gasova, Sto zavisi od pri kvara ostaju rastvoreni u ulju, a ponekad se izdvajaju iz ulja i sakupljaju u gasnom releju, Dijagnoza o stanju transformatora se donosi tada, na osnovu: apsolutnih koncentracija gasova kvara, «© brzine njihovog stvaranja i « Karakteristi¢nih odnosa rastvorenih gasova wu ulju, Granigne vrednosti rastvorenih gasova w uljy, ispod kojih se transformator smatra ispravnim, zavise od niza faktora, kao Sto su © potetne vrednosti izmerene pre puStanja transformatora u pogon ili kratko vreme posle toga, * rezim rada transformatora, ‘© vreme provedeno u pogonu, © konstruktivne karakteristike transformatora i © prethodni radovi na transformatoru, ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD.Oznaka PG 25 1.3.7.6 Kada se na osnovu regenog oceni da je transformator sumnjiv na kvar ili neispravan, preduzimaju se mere u zavisnosti od konkretnog siuzaja: © utvrdivanje brzine stvaranja gasova kvara, utvrdivanje vremena do zasi¢enja ulja gasovima, tip eventualno prisutnog kvara i © lociranje kvara, | Na osnovu toga, u vetini slutajeva, neophodno je ponavijanje GH ispitivanja u kracim | vremenskim intervalima, a ponckad i druga dodatna ispitivanja (merenje omskih otpora namotaja, greéke prenosnog odnosa, termovizijska snimanja itd.). 1.3.7.7 Tipitni sluéajevi kvara u tansformatorima, sa odgovarajuéim odnosima koncentracija gasova kvara dati su u tabeli 13.5. 1.3.7.8 Tabela 1.3.6 pokazuje dijagram toka koji sumira odluke koje treba preduzeti poste uzimanja rutinskog uzorka ulja i korake koji slede posto dijagnoza pokaze kvar. 1.3.7.9. Ispravni transformatori ispituju se jedanput u toku prve godine ruda, ukoliko je moguée pre isteka ‘garantnog roka transformatora, a zatim svake druge godine u okviru redovne periodicne kontrole. Kod sumnjivih ili neispravnih transformatora udestanost ispitivanja se odreduje za svaki konkretan sluéaj posebno u zavisnosti od prethodnih rezultata GH kontrole i drugih faktora, 1.3.8. MeSanje ulja 1.3.8.1. U novim wansformatorima mogu da se koriste samo nova ulja, Ne dozvoljava se kori meSavina novin ulja enje 1.3.8.2, Za dolivanje se koristi prvenstveno novo izolaciono ulje, a ni u kom sluéaju osobine naknadno dodatog ulja ne smeju biti lo8ije od osobina postojeéeg ulja u opremi. U transformator se moze doliti najvise do 5% ukupne koliine ulja bez prethodnog ispitivanja karakteristika meSavine. 1.3.8.3. U transformator se moze di za meXanje ula. i vie od 5% ukupne kolidine ulja pridrZavajuéi se sledecih zahteva Inhibirana ulja se mogu meSati samo ako su inhibirana istim inhibitorom. MeSanje ulja, bez obzira da li su inhibirana ili neinhibirana, w odnosima veéim od S%/95% dozvoljava se samo posle ispitivanja karakteristika meSavine u laboratori ispitivanje meSavine u laboratorijskim uslovima, treba napra biti upotrebijen i u transformatoru. im uslovima. Za i meSavinu u stanju i odnosw koji ée MeSanje ulja se dozvoljava ako su rezultati ispitivanja meSavine jednaki ispitivanja loSijeg ulja iz meSavine. bolji od rezuliata 1.3.9. Uximanje uzoraka ulja 2a FHE analizu 1.3.9.1, Mora se uéiniti sve da uzorei ulja koji se uzimaju iz uredaja budu u najveéoj moguéoj meri reprezentativni. Iskustvo pokazuje da se vise puta uzorkovano ulje neopravdano odbacuje zbox nestrucnog uzimanja uzorka. NebriZ\jivo uzimanje uzoraka ili zagadenje posude za uzorak dovodi do pogreSnih zakljutaka o kvalitetu, oduzima vreme i izaziva dodatne napore i troskove njegovog transporta i analize, Stoga se preporuéuje strogo pridrZavanje postupaka i mera opreza koje st podvutene u standardu TEC 475. Nagin uzimanja uzoraka za odredivanje vode niskog sadréaja (manje od 15 ppm) i za analizu rastvorenih gasova treba viSiti saglasno standardu IEC $67, 1.3.9.2, Uzimanje uzoraka najbolje je vrsiti za vreme pogona ili vrlo brz0 poste iskljuéenja uredaja iz pogona. Taj zahtev je narovito znaéajan kada se sadréaj vode ili Karakteristike koje zavise od njega ‘menjaju i u tim sluéajevima potrebno je zabeleziti i temperature ulja i vreme wzimanja uzorka. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 26 13.9.3. 13.9.4. 1.3.9.5. 13.9.6. 13.9.7 13.9.8. Kada postoje treba da se uzmu u obzir i uputstva proizvodaga uredaja. To je pre svega potrebno za iavesne tipove uredaja kao Sto su memi transformatori, ili zbog malog sadréaja ulja, ili zbog specifignih konstrukcionih karakteristika. Uzorci ulja (1 ili 2 litra, zavisno od broja i vrste potrebnih ispitivanja) uzimaju se obigno preko ventila 22 uzimanje uzorake ulja ili iz donjeg ventila, vodedi ratuna pri tome da se ispune sledeci opsti zahtevi: © Uzimanje uzoraka ulja moze viSiti samo ovlas¢eno strutno lice sa iskustvom, + Treba izbogavati uzimanje uzoraka po ki8i, magli, vejavici ili jakom vetru. Ako se uzimanje po takvom vremenu, potrebno je preduzeti mere zaStite (cirada, Satorsko Krilo i © Upottebljavaju se samo suve, tiste staklene boce ili metalne beSavne posude. Plasti¢ne posude mogu se koristiti ako je prethodno utvrdena njihova podesnost. Staklene prozime boce treba obloziti neprovidnim omotatem. + Treba preduzeti mere predostroznosti da bi se sprevilo zagadenje posuda j uzoraka pri samom uzimanju. © Uzorak ulja se uzima sa mesta gde je ulje najvise zagadeno, ‘© Ispustiti dovoljnu koli¢inu ulja da se isperu netistoée koje su se mogle nagomilati na izlazu vemtila 2a wzimanje uzoraka ul, ‘© Isprati posudu i zapusaé uljem koje se wzima ‘+ Napuniti posudu i dopustiti, ako je moguée, da se tetnost prelije preko zidova posude da bi se izbacili mehuriéi vazduha, Boce treba da budu napunjene do 95% zapremine. + Posle uzimanja uzoraka, ventil treba dobro zatvorit ‘* Staviti boce na tamno mesto ako su od prozimnog stakla. Priprema posuda za uzorke obavija se na slede¢i nadin: © posuda se ispere pogodnim rasivaraéem, © posuda se opere toplom vodom i deterdZentom, a ako je neophodno i koncentrovanom, sumpornom kiselinom, © posuda se ispere obignom, a zatim i destilovanom vodom, © posuda se osusi u susionici i zatvori odgovarajucim zapusaéem. Mesta na objektu sa kojih se uzima wzorak, broj uzoreka i koligina ulja koja se uzima kao uzorak zavise od vrste ispitivanja i viste objekta iz koga se uzima ueorak a specificirani su u tabeli 1.3.6. Pri uzimanju ulja iz energetskog transformatora, uvek se wzima uzorak sa dna suda (donja slavina), 2 po potrebi wzimaju se uzorci sa srednjeg i gornjeg nivoa (iz odgovarajucih slavina), pri Semu treba voditi ratuna da se ispusti svo ulje iz cevi izmedu ventila i odgovarajuéeg nivoa u trafo-sudu. Obelezavanje uzoraka Ukoliko uzorak ulja sludi za redovna ispitivanja u sopstvenoj laboratoriji, dovoljno je posudu za uzorak obeleZiti arapskim brojem tako da se ne moze izbrisati vodom ili uljem, a podai braze za uzimanje uzoraka sa brojem koji odgovara brojui na posudi se unose Ako se uzorsk uzima iz, buradi ili standardom JUS B.H8.011. istene, obelezavanje treba da obuhvati podatke specificirane ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 2 1.3.10. 1.3.10. Uzorak uzet iz transformatora, mora biti obelezen karticom sa sledeéim podacima: © primalac i adresa primaoca, jalac i njegova adresa, © pr # prenosni odnos i snaga transformatora, codaé, tip i fabritki broj transformatora, © godina proizvodnje i godina prvog pustanja u rad transformatora, © koligina ulje u transformatoru, tip ulja i proizvodaé ulja, ‘© mesto (nivo) sa koga je uzet uzorak, ‘© temperatura ulja u momentu uzimanja wzorka, © datum uzimanja uzorka, Kartica sa podacima ne sme da se lepi na bocu, veé mora da se pove%e Zicom ili kanapom za zapuat boce, ili drugo pogodno mesto (grlié boce). Kada uzorak slu2i u arbitraZne svrhe, kartica sa podacima se vezuje za zapuiat, a krajevi Zice ili kanapa se plombiraju tako da se posuda zastiti od zamene sadrZine. Podaci na kartici su isti kao za normalna ispitivanja, Otprema uzorka treba da bude takva da u transportu ne dode do otvaranja posude, a pogotovo ne do oSteéenja. Zato na ambaladi za transport mora da bude vidna oznaka "LOMLILVO" ili "STAKLO" i oznaka polozaja kao "kiSobran” ili reéi “GORE”, "DOLE". Otvaranje boce sa uzorkom ulja u laboratoriji visi se samo kada je to neophodno u cilju ispitivanja ulja, s kojim se moze otpoéeti tek kada temperatura uzorka ulja u boci dostigne temperaturu okoline. Za potrebe odredivanja sadréaja vode u izolacionom ulju uzorei ulja se uzimaju prema taoki 13.10.3, Uzimanje uzoraka ulja za gasnohromatografsku analizu (GH analiza) Postupei uzimanja uzoraka gasova razlikuju se veé prema tome da li se radio uzimanju woraka slobodnih gasova nagomilanih u gasnom releju ili uzoraka gasova rastvorenih u izolacionom ulju transformatora. U svakom sluéaju wimanje i priprema uzorka visi se a zatvorenim sistemima, a po postupcima Kojima se obezbeduje zaStita uzorka od promene uw vremenu od trenutaka wzimanja uzoraka u pogonu pa do trenutka ispitivanja u laboratorij. 1.3.10.2, Uzimanje uzoraka gasova iz gasnog releja (Buholea) Uzorke gasa iz gasnog releja treba uzeti neposredno posle sakupljanja gasova u releju, da ne bi doSlo do promena u sastavu ovih gasova usied resorpcionog dejstva izolacionog ulja sa kojim su gasovi u dodiru, Pri uzimanju uzoraka treba zapisati koliGinw uzetog gasa i navesti da li je ta koligina gasa uzeta odjednom ili u vise puta, Kako je u gasnoj smeSi prisutan i kiseonik, treba spreviti njegovo oksidaciono delovanje zaStitom uzorka od svetlosti obmotavanjem Sprica aluminijumskom folijom Uzorak gasa treba propisno obele¥iti i ispitati Sto je moguée pre, a najkasnije kroz dve nedelje. Za uzimanje uzorka gasova koristi se gasni Spric, nepropustan na gasove, zapremine 25 - 250 cm’, Najbolje je da je Spric i klip u njemu od stakla i da je snabdeven zaptivatem otpornim na ulje Za vezu Sprica sa gasnim relejem koriste se plastigna ili gumena creva, koja treba da su Sto kraéa, Spric se puni gasom pod pritiskom samog gasa, Pri tome treba voditi raguna da gas ne istisne klip iz Sprica ako je pritisak gasa velik. U suprotom, ako je pritisak gasa mali, treba se poslutiti Klipom Sprica kao pumpom, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 28 1.3.10.3. Uzimanje uzoraka ulja iz transformatora Uzorak ulja u kome su rastvoreni gasovi treba da dobro reprezentuje ukupno ulje u transformatoru U nekim slutajevima se od ovog odstupa kada se Zeli locirati mesto kvara u transformatoru Uzimanje uzorka ulja vr8i se dok je transformator u normalnim radnim uslovima, Sto je posebno vaino kada se utvrduje brzina stvaranja gasova. Kako je u uzorku ulja obitivo rastvoren i kiseonik, treba spreéiti njegovo oksidaciono delovanje zaStitom uzorka od uticaja svetlosti obmotavanjem posude sa uzorkom aluminijumskom folijom. Uzorak ulja treba propisno obeleziti Za uzimanje uzoraka ulja koristi se gasni Spric, nepropustan na gasove, zapremine 250 cm Najbolje da Spric i klip u njemu budu od stakla i da je Spric snabdeven zaptivaéem otpornim na ulje. Ako je neposredno pre uzimanja uzorka ulja vréena degazacija potrebno je uzeti dva uzorka, Za vezu Sprica sa otvorom za uzimanje ulja koriste se plastina ili gumena creva, koja treba da su Sto kraéa, Posto se Spric pomogu creva veze sa olvorom za uzimanje ulja ispusti se prvo dva litra ulja kao otpadno. Potom se i sam Spric ispere uljem i na kraju napuni uljem. 1.3.10.4. ObeleZavanje uzoraka ulja Uzorei gasa i ulja za GH analizu treba da se obeleze na odgovarajuéi natin odmah po uzimanju uzoraka pre dostavljanja na ispitivanje u laboratoriju. Potrebno je navesti sledeée podatke: © naziv korisnika transformatora, * lokacija transformatora, + identifikacija transformatora (proizvodaé, tip, fabriéki broj, prenosni odnos, snaga, godina proizvodnje i godina putanja u pogon, da li je sa ili bez regulacije pod optereéenjem i podatak éa li je u prethodnom periodu neSto radeno sa uljem), ‘+ koli8ina (zapremina) ulja u transformatoru i tip ulja, + opterecenje transformatora u vreme ili neposredno pre uzimanja uzorka, © temperatura ulja u vreme uzimanja uzorka, © mesto sa kog je uzorak wet i © datum uzimanja uzorka ulja, 1.3.10.5. Priprema uzorka ulja za analize Uzorci gasova ispituju se u stanju u kome su dopremljeni u taboratoriju bez neke prethodne pripreme. Uzorci ulja zahtevaju prethodnu pripremu koju treba izvesti saglasno standardu JUS IEC.567, tatka 6. Ispitivanje uzoraka vr8i se gasnim hromatografom na natin opisan standardom JUS IEC 567 tatka 7 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG. 29 ‘Tabela 1.3.1 - Potrebne karakteristike novih izolacionih ulja KARAKTERISTIKA ULJA ISPITNAMETODA | KRITERWUMI (asa 11 A) 1. | teglea = JUS B.H3.561 Bistro, bez.suspendovanih materia i taloge 2, | Gustina na 20°C Ckgiim') JUS B.H3.561 0.895 D 3. | Kinematiéka viskoznost (mm/s) na 40°C = 165 me JUS B.H3.561 oe na - 15°C = 800 4, | Tatka paljenja CO) JUS B.H3.561 = 140 5. | Tatka sinjavanja CC) JUS BH3.561 2-30 6, | Neuiralizacioni broj (mgKOH/) JUS B.H3.561 S003 7, | Korozivan sumpor JUS B.H3.561 nekorozivno indeks bakame trake JUS B.H8.042, <2 8, | Probojai napon (kV) 2) (dielektriéna évrstoéa (kV/em) = ulje wstanja isporuke JUS B.H3.561 230 (120) = posle preéiséavanja + 260 (240) 9, | Fakior dielekirinin gubitaka E (es mac) JUS B.H3.561 < 0.005 10. | Antioksidacioni aditivi (erm/m) 3) ‘© neinhibirana ulja JUS B.H3.561 < 008 | + inhibirana ulja 0.15 -0.40 1. | Oksidaciona stabilnost a + neinhibirana ulja* = neutr, broj (mgkOH/g) JUS B.H3.561 s 03 = talog (% mv) 2 0.08 + iohibirana ulja =_indukeioni period (h) 2 120 12. | Sadr2aj vode (ppm) 3 = lj ispor. u cistemnama JUS B.H3.561 s 30 ule ispor. u buradima <4 NAPOMENA: » 2 3 4 5) ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD Najveéa vrednos! gustine se zahteva zhog smanjenja opasnosti od pojave kristala leds na povrsini ula, kada je clekiriéna oprema izlozena veoma niskim temperaturama. Ovo ispitivanje se zahteva samo kads uzorci uzeti pri isporuei imaju probojni napon ispod 30 kV i kada se eli pokazati da se kontaminanti mogu uklonitirelativno jednostavnim tretiranjem. Prema standardu IEC 296, lutvidena vreénost probojnog napona je 2 50 kV ( 2 200 kViem ). Prema standardu IEC 296, u neinhibiranim uljima sadr2aj antioksidanata mora biti neprimetan, a u inhibiranim uljima se vrsta i sadr2aj antioksidanate odreduju dogovorom proizvodata i korisnika ulja Prema standardu IEC 296, 2a neinhibirana ulja, vrednost neutalizacionog broje je S 0.40 mgKOH/g, taloga < 010 % ( mim }, a vrednost indukcionog petioda od min. 120 h navedena je keo orijentaciona vrednos. Za inhibirana uja dogovorom se moze definisati i vrednost faktoradielektrignin gubitaka. Za sagr¥aj vode u ulju vrednost nije utvrdena, jer je uobifajeno da se ulje presiséava pre uputrebe. Dati Ieiterijumo primenjuju se “po pravilu” U sluéaju kad se oksidaciona stabilnost procenjuje pomocu fakiors dielekticnih gubitaka (ig8), vredost treba uuvrditi dogovorom izmedu proizvodata i kori,Oznaka PG 30 Tabela 1.3.2 - Potrebne karakteristike izolacionih ulja u novim energetskim transformatorima KARAKTERISTIKA ULIA ISPITNA METODA KRITERUUM 1. | tegled TUSIEC 422 | Biro, bez Gustin primesa 2, | Baja TUS TEC 422 = 20 3, | Gustina na 20°C (kell) 30S B.A. 561 2 0895 4. | Kinematitka viskoznoxt Cams) ma AC JUS B.H3,561 < 165 ma 20°C < 40 me - 1S < 300 5, | Takka paljenja CO) TUS BHSS6I > 140 6. | Tatka sinjavanja CO TUS B.H3.561 = 30 7_| Newializacioni broj (mgKOHe) TUS B.B.561 = 003 8, | Sadréaj vode (opm) D TUS TEC 422, 5 9,_| Medupovitinski pon (mN/m ) TUS BBO 35 10. | Fkior diel, gubivaka ig 51na 90°C) 2) TUS TEC 2 = 0015 TH. | Specifigna clekirgna otpomost JUS IEC 422 1a 90°C (Gm) af cued T2- | Probojni napon (kV) D (dieletrigna Gvrstoga (kViem) = do 72.5 KV JUS IEC «22 > 40 (160) = 1a 72.5 KV do 170 kV 250 (200), 13. | Oksiduciona subitnost + neinhibiranaulja = neat. bro} (mgKOH/s) sus EC 422 s 0.40 = alg (% ma) = 00 + inhibirana uja = indukcioni period (hb) 2 120 1) Za upouebu uw transformatorima ispod 725 kV maks. sadriaj vode prema dogovoru izmedu korisnika i proizvodaéa, zavisno od lokalnih uslova, 2) Visi faktor gubitaka moze znaéiti prekomerno onediséenje ili primenu neodgovarajuéih konstruk-cionih muterijal, Sto treba istrazit 3) Medunarodni standard sadr2i samo vrednosti za probojni napon, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 31 ‘Tabela 1.3.3 - Potrebne karakteristike izolacionih ulja transformatora iz pogona KARAKTERISTIKA ULIA ISPITNA METODA, KRITERUUMI 1, | tzgled, boja JUS IEC 422 Bistro, bez vidljivog onetiscenja Probojni napon (kV) 7 2, | -do725kV JUS IEC 422 2 30(2 120 kV/em) = 20 72,5 kV do 170 kV 2 50( 2200 kV/em) 3,__ | Faktor dielektrignity Gubitaka, 1g8 na 90°C JUS TEC 422 = D0 72,5 kV < 2872,5 kV do 170 KV s J] Specifitna elektriéna oipomost (GAm) TUS TEC 422 © na 20°C = do 72,5 kV 260 + 2272,3 KV do 170 kV 2200 © na 90°C = do 72,5 kV + 2a.72,5 KV do 170 kV 210 Maks, dozvoljeno sma 5. | Tatka paljenja JUS IEC 422 njenje 15°C u odnosu na, yrednost kod novog ulja 6._| Neutralizacioni broj (mg KOH/g ulja) TOS TEC 422, <05 7,_| Talog u ulju nerastvoran iil rastvoran JUS TEC 422, Nemaili samo u tragovima®™ B__ | MedapovrSinski napon (mNim) JUS TEC 422 E15 ‘9 | Prisuinost inhibitora™* JUS B.H3.561 ‘Sadrdaj vode ( ppm) 10. | - do72.5kV JUS IEC 422 bez slobodne vlage na sobnoj temperaturi = 2a72,5 kV do 170 kV 20 Hemijska stabilnost®** 11. | + neinhibirana ulja JUS B.H8.231-48h, + inhibirana ulja IEC 10A (C,0.)23 NAPOMENA: * Odreduje se kvalitativno, Vrednos ispod 0,02% po masi mogu se zanemariti. Ispituje se samo ako je prijemnim ispitivanjem utvrdeno prisustvo inhibitora. +** Ispituje se prema potrebi. Za neinhibirana ulja se uporeduju vrednosti dobijene za talog i neutralizacioni broj sa istim vrednostima pre veStatkog starenja. Za inhibirana ulja se odreduje duzina indukcionog perioda u Casovima. ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD(Oznaka PG bela 1.3.4 Kriterijumi 2a razvrstavanje ispitanih ulja u grupe kvaliteta Tankedaiioue gum! ewe? |u| aroma Probojni napon «“) (Dielekrgna Cvrsioga) (kViem) do 110kV 230020) | <30¢120) | 2300120) | <30(020) 2 IOKV 240160) | <4080) | >40c160) | <40 80) 28.220 KV vite 250200) | <30@200) | >50(200) | <50(200) 3, | Specie’ eleurita!otpor 5 2 202 <02 na 90°C (Gam) ae iets re 02 3, | Satinitelydiclekuignih gobtaka a eal z a (igb.n0 90°C) “| Newintizacioni broj (mg KOH) | __$020 5020 302 3030 5, | Talog nerestvoran wulja nema | ima(eemay | nema ima Talog s4n-heptanom nema ena ima imma Medupovisinski upon (mim) | 220 320 <20 <15 “TIPION PRIMER Pradnjenje w Supjnama ispunjenim gasom. koje aasaju zhog nepoxpune impregiacie ‘i nadzasenj i Supjkavos ill visoke i vig | Kao wore it dovodi do wekings (ivan provodait sta) il perforcja ese | flac a | Koninusino varigeaje w uj izmeda tin | spojeve na azhivom pote ih na | Nebdecem potencjla. Pro) ulj ized vtsh mate Satna pradaenja. Lutni probe) ule “aneda namoisj ili kalemova i imedu alenova i zemlje. Probojaa sruja Arve selekro (ez preklopku). Uopiteno pregevanje izolovanog pro: vonika Linea pegrevanejezgrazhog kon- | cent kes, Poveeanye temperature | if | ae =| ‘Norman | eli aka; promene od mils vre-tih Tatak rate veza u jengt, reye-vanja baka 250g velo sj, losin Odnositarskeraini gnova | a ° arn t ee Speer ee cette oe SME | KARAKTERISTICAN KVAR 0 Nematvara” Pg 1 Pooja paafeis energie iske |) eisine atic zaatajno | | | 2 arcana prance 1 1 0 ‘ote sine | | é { 3 | Praingnjemile mesic 1) ) 1-2 PO p12 Pet. I | 4 Piadnjenie wee Serie poy o fa 5 | Teri var niske aT OTTO a temperate < 130°C 7 6 T Termithi kvar uw opsegu nike |” O 2 semperatare 1SO°C = 800°C 3) | 7 [temists war opsege sean | 0 2 1 temperate OC = TOE 8 | Temithitvarvisokevemperawe | Q 2 2 mC NAPOMENE ontakatvspojeva (pro igko svaranje agen ur Jegroliklacioh srt 32 1h U ovo) abel odnoy G:C, ima tendenciu da ese od vednost ined 0.113 do ianad Si odnos CHJC\H, of vedhost izmedu 0.113 do Tanad 3 kada rast intenaitet venice. 2) Uovom sucajegasovi nasa pretezno reztaganjem cvmte zac Cine se objasjavaviednost odnoss CHC, 5) Ovo sae hvara se nomial pokazue povecaniny koncentracijama gusa. Odnos CHB, je normalno oko 1, sien vedo! in il ispod jedinice zvisi of mnogo fakora kao slo su nin Cavan la, tempera kvalitlji 44) Povecane joss CH: moze da pokaze da semper vob atakaizaad IOQO*C. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 33 (OPSTE NAPOMENE 1) Navedene mate vednostodnosa reba smart samo 2a pine 2} Transfomato soabdeventreglacionam preklophom, mestenom x sd, moge pokazivati kvarove ipa 202/102 zavisno ed cure ii die rodakata nog razlaganis a weretnog prekidatau wansformtorsi sud. 3 Upraks e mode jevitt Kombinarja odnsa koa nije obutvacens ation I nterpretacja akvib Rombincia je w provtavan, Tabela 1.3.6 - Uzimanje uzoraka izolacionih ulja u zavisnosti od vrste ispitivanja N Vista ispitivanja Vssta uzorka broj uzoraka 1, | Prijemno ispitivanje LLL. iz-cisterne donji 1 1.2. iz batvi broj baévi I doniji broj baévi 2-5 donji broj batvi 6-20 donji bbroj batvi 21-50 broj baévi 51-100 broj baévi 101-200 broj baévi 201-400 broj batvi 401 i vise 1.3, i2 transformatora Ispitivanje pred prvo puStanje Transformatora u pogon gomji L 3. | Periodiz a ispitivanja ~ prvo perioditno ispitivanje donji 1 ~ drugo periodiéno ispitivanje donji 1 =I grupa donji 1 “Il grupa donji l - IT grupa donji (gomji) 10) -1V grupa donji (gomji) 1a) 4. | Ispitivanje za slutaj havarisanih ‘Transformetora 1 5. | Ispitivanje pri godinjim Pregledima i revizijama ili pri PuStanju transformatora u pogon Posle stajanja duzeg od 2 meseca donji 1 6. | Ispitivanje komponenti ulja 2a Mesanje Svaka komponenta NAPOMENA: — Koli¢ina ulja koja je potrebna za sva ispitivanja iznosi 2 litra. Izuzetno u N°S. dovoljna je koligina ulja od 1 fitra ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG esa sr naa ee segesuun sem tips aca ag Toms soyamuniger goin | ‘oom img 2 oyomuni 0H ‘Seon pane eoren rang uapiuns spt yor wise - ELEKTROVOJVODINA,Oznaka PG 35 1.4, Regulacija napona 1.4.1. Naponske granice 1.4.1.1. NajviSi pogonski naponi (U,) za visokonaponsku mrezu nazivnog napona (U,) i postoci raalike najviéeg pogonskog i nazivnog napona mreze (U,) dati su w tablici PG 1.4.1.1 Tablica PG 1.4.1.1. U, __ Stupanj olacije U, ws KV nv 0 SI 123 13 +1182 a5 SL 38 38 48,57 2» Sl 2 4 +20,00 10 SI 2 2 +20,00 1.4.1.2, Dozvoljeno odstupanje napona na mestu predaje elektr. energije, na vise (U,) i na nize (U,), kao i procenti odstupanja gomje (U,) i donje (U,) granice u odnosnu na nazivni napon mreze (U,), dati su u tablici PG 1.4.1.2. Tablica PG 1.4.1.2. ‘Odstapanje od U, Gomja granica donja granica U, uy, Us uy v v % v % +10 109.000 10 +10 31,500 10 +10 18.000 “10 +10 9.000 10 +10 360 10 +10 201 0 1.4.2. Postupak regulacije 1.4.2.1, Za slugaj jednog voda ili jedne deonice, regulacija napona treba da pokrije 4! ade je: A,!= rasipanje pada napona (%) U sux = pad napona pri maksimalnom optereéenju tog voda ili deonice (%) i 1, = pad napona pri minimalnom optereéenju tog voda ili deonice (%). Pri tome su padovi napone uvek negativaog predznaka a preraunavaju se za neka stvamna optereéenja ili opterecenja koja se ofekuju. Ne posmatraju se padovi napona w rezimu kratkog spoja ili praznog hoda mreze. 1.4.2.2, Regulacija napona u srednjenaponskim mrezama se. pretezno vrSi_ regulacionim uansformatorima, dok se Korigovanje napona visi besteretnim menjaéem napona na cenergetskim transformatorima. ELEKTROVOIVODINA NOVI SAD(Oznaka PG 36 1.4.2.3. Kompenzacija pada napona pri maksimalnom optereéenju (¢',,.) je dovoljna, ukoliko je foun 2 Uy! ug a kompenzacija pada napona pri minimalnom optereéenju (C';yq), nije prekomema ukoliko je Ul aia nin S Uy. Na mestima gde se ne vrSi isporuka elektritne energije, © pin MOLE DIE Clyyy S Uy ~ Why 1.42.4. Opseg regulacije (0!) je prema tome: 0, =) + (Was Ure) = BFA! ili ade je’ g = dozvoljeno rasipanje napona na mestu predaje (%), 1, = postotak razlike najviseg pogonskog i nazivnog napona mreze prema PG 2.4.1.1. (%) i A,! = rasipanje pada napona prema PG 2.4.2.1. (%). 1.42.5. Ukoliko se vige vodova (1,2, ..... ) napaja iz iste trafostanice, a padovi napona su pri istovremenom maksimalnom odnosno minimalnom opterecenju respektivno. ct nat Ue na Ua i pad napona u transformatoru te trafostanice, pri maksimalnom odnosno minimainom, optereéenju je respektivno Va ay tada regulacija napona treba da pokrije Ag = (ona ~ Bon) + (Wyant ~ Us) ade je: ‘A =rasipanje pada napona za istovremeno maksimelno odnosno istovremeno minimalno optereéenje (1,2, ... i) koji se napajaju iz trafostanice (%), m= pad napona u vodu na kojem se pri istovremenom maksimalnom. optere¢enju javlja najveéi pad napona (%), pad napona ut vodu na kojem se pri istovremenom minimalnom opteresenja javija najmanji pad napona (%), jos = Pad napona u transformatoru pri maksimalnom optere¢enju (%) i Uye = pad napona u transformatoru pri minimalnom opteresenju (%). U tom sluéaju je opseg regulacije o=gtA, ili o=utA, ‘ade oznake g i u; imaju isto znatenje kao iu PG 1.4.2.4, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 37 14.26. 1.4.2.7, 143. 143.1. Rad regulacionih transformatora u okviru opsega regulacije i poloZaj bestereinih menjata napona energetskih transformatora, se odreduje tako da bude pokriveno rasipanje napona. Pri tom naponi za bilo koje optereéenje izmedu maksimalnog i minimalnog, ne treba da predu donju odnosno gomju granicu napona na mestima predaje elektriéne energije ili najvi8i pogonski napon na mestima gde predaje elektrigne energije nema. Regulacija napona putem regulacionih transformatora moze biti ruéna ili automatska, U prvom slutaju se regulacija vr8i po tatno utvrdenom programu regulacije (vozni red napona), dok u drugom sluéaju automatika obezbeduje rad regulatora u zavisnosti od izlaznog napona (stabilisan napon) ili od napona i struje (sloZena regulacija). Automatska regulacija moze da se odvija i prema utvrdenom programu regulacije (programska regulacija), Podaci o regulatorima i menjatima Podaci o nekim regulacionim transformatorima 110/35 kV dati su u tablici PG 1.4.3.1 Tablica PG 1.4.3.1. Ulaznit lazni stepen polozaj transfor Namot namot tip A tipB macija Vv W. % - 126.500, 124.850 123.200 121.550 119,900 118.250 116.600 114.950 113.300 111.650 108.350 106.700 105.050 103,400 101.750. ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG 1.4.3.2. Podaci o nekim regulacionim transformatorima 110/20 kV dati su u tablici PG 1.4.3.2. Tablica PG 1.4.3.2. Naponi praznog hoda Regulacija izlazni namot uulazni namot ‘Odnos transformacije 127.600 “ud 1 125.824 94 2 124,080 78 3 122.320 “62 4 120.560 46 5 118.800 30 6 117.040 “4 7 115.280 +02 8 113.520 +18 9 111.760 184 10 110,000 21.000 15.0 Habe 108.240 6.6 2 106.480 +82, 13 104.720 +98 14 102.960 +a 15 101,200 13,0 16 99.440 1146 7 97.680 +162 18 95.920 78 19 94.160 H94 20 92.400 ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD) 38Oznaka PG 39 1.4.3.3. Podaci o energetskim transformatorima 35/10 kV sa besteretnim menjatem napona, dati su u tablici PG 1.4.3.3. ‘Naponi praznog hoda Tablica PG 1 Polozaj ulazni namot izlazni namot Odnos transformacije 1.4.3.4. Podaci o energetskim transformatorima 10/0.4 KV sa besteretnim menjaéem rnapona, dati su u tablici PG 1.4.3.4 ‘Naponi praznog hoda uulazni namot Tabl ialaznit namot lica PG 1.4.3.4. 400/231 ‘Odnos: transformacije ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 40 1.4.3.5, Podaci o energetskim transformatorima 20/0,4 kV sa besteretnim menjaéem, 15. 1S napona, dati su u tablici PG 1.4.3.5. Tablica PG 1.4.3.5. ‘Naponi praznog hoda Menjaé Odnos ulazninamot | izlazninamot | Stepen polozaj transformacije 52,5/90,909 54.25/88,744 400231 50,00/86,580 48,75/84,415 47,5/82.251 Prekidatr Oudrzavanje malouljnih prekidata obuhvata niz. operacija i vi8i se jednom u 2 godine. Kao ‘osnovna potreba odréavanja ovih prekidaéa se javlja izmena izolacionog ulja u malouljnim. prekidadima, Izmena se vrSi kada osobine ulja izgube svojstva neophodina za ispravan rad prekidata. Postupak izmene izolacionog ulja se odvija kako sledi. Po8to se prethodno oslobodi napona, prekidat se aktivira (ukljuti - iskljudi) 3 do 5 puta, a zatim ispusti staro ulje. Zabranjeno je ukljudivanje ili iskljuéivanje prekidaéa bez ulja. Nakon Sto se ulje ocedi tunutrainji delovi prekidaéa se isperu Cistim uljem. Tecnost kojom se prekidat ispira naliva se kroz gomji otvor. Pritom otvor za ispustanje tetnosti mora biti otvoren kako bi ulje slobodno oticalo. Ispiranje prekidaéa je zavréeno kada teénost kojom se prekidat ispira postane gotovo cista (bez sadrzaja gareZi, mulja i Zestica). U tako pripremljen prekidaé doliva se sveze ulje. Tzolaciono ulje kojim se nalivaju matouljni prekidati mora biti preti8éeno i osuseno, 2 dielektriéna &vrstoga mu ne sme biti manja od 120 kV/cm. Iskustva pokazuju da se za 110 1 35 kV prekidate, zbog vece kolitine ulja, zamena ulja visi tek na osnovu merenja dielektritne évrstoge ulja Merenje dielektritne Evrsto¢e ulja vrSiti svake druge godine. Za 6, 10 i 20 kV prekidaée izolaciono ulje menjati jednom u dve godine bez merenja dielektrigne Evrstoée ulja ili posle 10 iskljutenja prekidata usled delovanja kratkospojne zatite, u skladu sa uputstvom proizvodata prekidata Obrada ili zamena kontaktata u prekidatima se viSi natin kako je 10 propisao proizvodat prekidata trafostanici Trogenje kontakata zavisi od struje prekidanja tokom niza prekidanja (kumulativna struja) U principu bi se trebalo dréati uputstva proizvodata prekidata gde se posle odredenog broja prekida prekidaéa, pod normalnim i uslovima kratkog spoja, pristupa pregledu komtakata otvaranjem pola prekida¢a, a zatim po potrebi obradi ili zameni kontakata, Ako imamo u vidu da u uslovima nerazvijene SN mreze svako iskljutenje prekidaa zahteva zastoj u isporuci elektriéne energije moramo sebi postaviti zadatak da se prekidaé owara samo onda kada mora. Moramo imati u vidu da su prekidati Gesto u odnosu na nominalne performanse neiskoriSéeni. Recimo mnogo su manje struje u toku njegovog rada od nominalne, a 6esto i snaga kratkog spoja je mnogo manja od one koju moze prekidaé da izdr2i. 1 specijalizovanim radionicama, na ii prilikom redovnog odrZavanja u Na osnovu iskustva u eksploataciji distributivnih ptekidaéa preporuéuje se da se otvaranju prekidata radi provere istroSenosti kontakata pristupi ukoliko ne zadovoljava provera pada napona (koju treba visiti svake druge godine) ili termovizijsko snimanje, a obavezno svakih 6 godina. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG at Ukoliko su prekidati u tolikoj meri nadgledani de se pouzdano zna koliko je bilo iskljuSenja prekidaéa u normalnom pogonu, a koliko pri kratkim spojevima sa raznim vrednostima struja kratkog spoja moge se voditi preciznija evidencija koja ée pokazati kada treba pristupiti otvaranja prekidata radi kontrole istroSenosti Kontakata, UveS¢emo pojam ‘ckvivalentni broj (n) iskljuéivanja na prazno koji je dat izrazom n= 300 (1/,) ade je I - efektivna vrednost struje koja se prekida, a I, - efektivna vrednost nazivne moti prekidanja simetrigne struje kratkog spoja prekidata, pri nominalnom naponu prekidaéa, Za raane odnose If, u !%! dobija se ekvivalentni broj iskljuéenja na prazno: Odnos ik mA, In, % n % 1 % n 0 1 20 20 60, 150 3 2 30 50 70 175 5 3 0 5 80 200 10 10 50 100 90 250 100 300 Kada zbir vrednosti ne prede dozvoljeni ekvivalentni broj iskljuéivanja koji se uglavnom kreée oko 1500, treba pristupiti otvaranju polova prekidata radi kontrole istro%enosti kontakata i eventualne zamene ili obrade kontakata. Manji broj distribucija e moti da obezbedi ovakvo pracenje svih svojih prekidaéa u radu, Korisno bi bilo pratiti na ovakav natin prekidate Koji isklapaju kondenzatorske baterije ili nadzemne vodove sa mnogo ispada Sto je mnogo lakSe nego pratiti sve prekidate, Cissenje ili zamena komora 7a gaSenje luka je takode mazajna sa glediSta odréavanja prekidaéa i viki se po potrebi, a na natin kako je to propisano proizvodaé prekidaéa PodeXavanje i podmazivanje mehanizma za ukljuéenje, odnosno iskljutenje vrSi se u skladu. sa fabriékim uputstvima, Prilikom vrSenja ovih radova izmedu ostalog izvrSiti ~ kontrolu pogonskog mehanizma sa &i8éenjem i podmazivanjem, - podeSavanje zapora za ukljuéenje i iskljutenje, proveru reduktora 2a navijanje opruge i po potrebi doliti ulj ili izvrsiti podmazivanje, - provera komande prekidaéem na licu mesta, iz komandnog ormana i sa komandne table, - kontrolu grejanja pogonskog mehanizma i komandnog razv. ormana, - proveru svih elemenata u komandnom razv. ormanu sa &i8éenjem elemenata, - proveru i podeSavanje elemenata pneumatskih pogona. U okviru ostalih radova na odréavanju prekidata vr8i se: - popravka ili zamena oSteéenja uljokaza, - Ei8éenje spoljne izolacije polova, + zamena zaptivata jedom fest godina, - pritezanje prikljutaka i zamena dotrajalog prikljuénog materijala, = ue - pritezanje ili zamena signalno upravijatke sklopke, - popraka ili zamena oznaka “ukljuteno - iskljuéeno” - popravka zaitite od korozije. Scivanje prekidaéa za postolje i postolja za temelj, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 42 1.5.2, Odrkavanje SF6 prekidata obuhvata preglede i odrZavaje prema uputsivu proizodata, a deli se na’ Polo?. prekid. UNUTRA Na otvoren. prost, Vista pregl godina isklopi godina Isklopi | rutinska provera 3 : 4 malo odreavaje 10 1500 8 1500 veliko odraavanje 20 3000 16 3000 provera ulirazvakom 2 7 7 7 j Sve ostalo iz oblasti odrZavanja se vi8i kao i za malouljne prekidate. 1.5.3. Odrdavanje vakumskih prekidata obuhvata preglede odrZavanje prema upustvu proizodata Ovakvi prekidaéi mogu izvrsiti oko 10000 isklopa nominalne struje, a na svakih 5000 isklopa treba pristupiti odrZavanju pogonskog mehanizma. Tada se obigno izvisi i revizija pada napona na kontaktima i merenja vremena zatvaranja i otvaraja prekidata i najvainije odr2avaje pogonskog mehanizma 1.6. Provodnici nadzemnih vodova 16.1 Provodnici nadzemnih vodova se mogu trajno opteretiti pri temperaturi mimog vazduha 40°C, 2 da se pri tome zagreju na 80°C, nazivnim strujama (I,) prema tablici PG 1.6.1 Tablica PG 1 PRESEK ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 3 1.62. Pri temperaturi vazduha ispod 40°C, provodnici nadzemnih vodova se mogu trajno opteretiti strujom (1) vecom od nazivne (J,), prema relaciji I= k 1, gde je k - korekcioni faktor za temperatura okoline (t,) 1.6.2.1. Korekeioni faktori za t, manje od 40°C dati su u tablici PG 1.6.2.1 Tablica 1.6.2.1 (se | a0 35 [ 30 | 25 | 2 | is | wo | 5 k roo [106 | 12 | ais [123 [128 | a3 [137 u [ec ° 5 [ to | a5 [20 | 25 | -30 | 35 k rar | 146 [150 | 154 | 158 | 162 [166 | 1.70 1.63. “Ukoliko strujno opterecenje provodnika nadzemnog voda premasi nazivnu strujut (I,) odnosno, korigovanu vrednost za temperatura ispod 40°C, vod se mora rasteretiti ili iskljuditi 17. Sabimice 17.1. Nazivne struje Sabimice se mogu opteretiti trajnom strujom, pri temperaturi okolnog vazduha 35°C, a da se pritom zagreju na 65°C, sledeéim nazivnim strujama (I, L711, Nazivne straje 2a kruzni presek date su u tablici PG 1.7.1.1 Tablici PG 1.7.1.1. Masivni okrugli provodnici 2a unutraSnju montaéu Poekeiks | ‘Bresek Bakamni provodnici Aluminijumski provodnici D Masa | Crs | Obey | Gol] Mae | Com] Oboi- ] Gat mm | mm? |xym] | a | a lem) oa [a 5 19.6 0.175 | 370 | 95 85, 0,053 | 110 75 67 3s [903 370 | 179 [158 [os6| 110 | 12 | 128 10 | 785 370 | 243 | 213 [oa] 10 | aa | 167 16 | 201 300 | 464 | a1 [oa] 9 | 370 | an a4 300 | 029 | 539 |oses| 90 | soa | 2s 804 300 | 1160 | 976 | 217 | os | os4 | tao s0__| 1960 | 17,5 | 300 | 1930 | 1610 | 5,30| 65 | 1680 | 1360 ELEKTROVOVODINA NOVI SADOznaka PG 1.7.1.2. Nazivne struje za cevi date su w tablici PG 1.7.1.2. Tablica PG 1.7.1.2. Ceyne sabirnice Bakamne cov “Aluminijumske evi DxS | Pre | Masa | Oboj. [Oba | Goli_| Masa] Obo, [Obo | Gol sek Unu. anyska Unutr rake mont_|__Montaza mont montaza, mm | mmr | kim) A a AW [gin [A a x 20x | _113_] 1.01 | 38s] 460 | 449 [0305] 305 | 365 ase 0x3] 160 1.43-| 457 [548 | 535 [0433 | 363 | 435 | 421 2x4 | 201] 179 | 52 | 613_| 599 fossa [407 | 478 | 472 188] 1.68 | 602 | 679 | 600 [0,509 | 478539 [519 3203 | 273 | 244 | 725 | 818 | 794 [0,739 | 575_| 649] 024 ‘aa | 352] 3.14 | 821 | 927 | 900 [0.950 | 653 | 737 | 708, 3x3 | 302 | 2.68 | 630 | - zi - 35x5_|_471_f 3.71 | 1000 | = . 50x3|_443_[ 3.95 | 1120 [1190 _| 7150, 948 0x4 | 587 | 5.16 | 1270 [ 1360_[ 1310 1080 S50x5_ | 707 6.31_| 1410 [1500] 1450 1190 3x3 | 565 | 5.04 | 1390 | 1440] 1390. 1140 axs_| 731 | 661 | 1590 | 1650 | 1590. 1310 63x | 91 8.13 | 1760 | 1820 [1750 1450 BOxs | 1180 10.5 [2230 [ 2230 | 2140 1780 BOx10_| 2200 {19.6 | 2980_|-2990_| 2860 2420, 100x3_| 1490 | 13.3 | 2760 | 2700_| 2580 2150 |“100x8[~2310_| 20.6 | 3410_[3330_[ 3180) 2670 120x10 | 3460 | 30.8 | 4400 [4190 [3990 3420 1.7.1.3. Nazivne struje za pravougaoni presek date su u tablici PG 1.7.1.3. ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD45 znaka PG. wu Og mowed n vorunges YR Voap npauzy yeu ‘oro [ ovsy | osee | oss | o9c9] oser | oot [ cose | oor] orce | owe | opei | ois] ouch | osce | oie | oo On0zT osis | cose | ose | oon | ores | oor | oree | over | ogse | ooze | osve | ost | ocse| ozee | osec | o1s1 | oof ‘orxo01 osse_| ouee | O18) osoe | osez | oor | over | oste | osoz | ect | oor | ooce| osiz | orc | oe: | ooe Sx001 oszr | ove | osec | over | osrr | acre | oeee | osei | osre | see | o1rz | over | oese | ozte | oie | oost | oo ono oore | osst | vest | cos | ousz | oset | over | osor | osez| oser | ouri | sas | ocez] ocst | oso | ocor | oe x08 ooze | oose | oosi | ooo [oo OSL osee | oxse | over | ozor | osse | ocee | ocr | occ | osc | ooee | ozet | sao | once | o19z | oom | ost | oor 01x09 ‘oer | cost | ott | 969 | osoc | oasi | over | oes | orze | ovri | osit | ea | orec| oisi | oer | ozs | 008 $09 oxee | ort | see ‘sec | oear | osor [009 | ovoc | orst | esa | osez | ocec | ozcr | ocor | oor 01x05 over | ozor | 8s ro eo [cor | over | v6 | eas | o10c] ocet uo [| 00E S*0S ose | oser | sz ooo | vest [sox | osec | oct | oncr [siz [ oasz] oooz | over | ose | ove 010% cou | sve ter wou | 996 | 9s osor | 968 [car ori | ese | ees | one SOP 163 | 919 | One 0s6 | 99 | 8hP 68 | cu9 | 61k ves [0 | a | ole S*OE sos | tip | sre ves | ocr | ese sor [ cir | sve ses [or | cae | one Ose tev | ave | 07 cor | roe | cee ver [ are | toe ror | tor | cee | oe x02 soe [ eax [ wor ase _[ ore | cer te | zez | zor wee [ore [car | ove OST m [a [Tt am a 7 m]m ft m [4 T wu | w/8y | ww eal ee e (oe a €[< Tt t z T N VIsOUd [OU VildO€d (OWE VIdO¥d (08a VidOwd TOW 13-9 xH ‘WIOD AOINMIGVS_ “ENIOMO TINUTEVS F109 FOINUIEVS ENS(OdO AINGIAVS | vivire 7H eit “ALVIN | wood 91_VENLIS VNQINANZIVN I VNYAWSONGAL ZH 09 OG VIMLS WNQINAWNZIVN WOOL “saad |v V_VINWIS VNIVUL Sin | vuns-4 FO.GE = 'A BUHOY sue 1 yourzes “vIUOyO af Y jadiuay zn euefiroysoud we uiges rung fiqap = moyed yeu Q-g po 59 = {A vorunges nimmrodwar “VL Od Bonde, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 46 1.7.2. Redukeioni faktori 1.7.2.1, _U zavisnosti od naéina postavljanja sabimice, nazivna struja se smanjuje prema relaciji k I, gce je k redukcioni faktor za nagin postavijanja sabimica, dat u tablici PG 1.7.2.1 Tabliea PG 1.7. ‘okomito, na dudini preko 3 m. jedna sabimnica pravougeonog preseka sa Sitom stranom postavljenom vodoravno: - obojena - neobojena 1.7.2.2. Redukcioni faktori za slog sabimnica pravougaonog preseka, kao i strajna opterativost 2a radnu temperaturu okoline razlifitu od osnovne (30°C) su dati u KAJZEROVOM. PRIRUCNIKU na strani 601. 1.7.3. Ukoliko strujno opterecenje sabimnica prema8i nazivnu struju, odnosno strujnu opteretivost, sabimice se moraju rasteretiti ili iskljudit 1.8. Energetski kablovi visokog (srednjeg) napona 1.8.1. Strujno optereéenje kablova Opite Strujno opterecenje kabla treba tako da je ogranigeno, da je na svim mestima duz kabla obezbedeno siguino odvodenje toplote razvijene u kablu, Odvodenje toplote zavisi od unutrasnjeg termickog oipora izmedu provodnika i spoljne povrSine kabla i spoljnog termitkog otpora koji karakterise odavanje toplote w okolinu, Unutrasnji termitki otpor odreden je konstrukcijom kabla i osobinama ‘materijala. On je prakti¢no konstantan. Spoljni termicki otpor, medutim, zavisi od mnogih okolnosti uz trase kabla te, pored ostalog, treba voditi raéuna: ~ _ ozavisnosti specifitne termicke otpomnosti tla od njegove veste i viaznosti, = onejednakosti specificnog termi¢kog otpora duz trase usled razligitog sastava zemlje, razligitog pokrivanja kao i usled razligitih rovova. = 0 akumulaciji toplote u vazdusnim meduprostorima ispod 2aitiinih pokrivaca, u kanalima cevima, blokovima, itd. = otemperaturi okolnog zemijita, odnosno vazduha, =o dodatnom zagrevanju od strane drugih kablova (polaganje vie kablova paralelno), cevi za grejanje itd. kao j usled sunéevog zravenja, = oeventualnim preporukama odvodenja toplote kod kablova polozenih u vazdubu. Za taéno odredivanje ovih okolnosti potrebno je izvesti niz. merenja specifine termitke otpomosti tla i temperature okoline, dui cele kablovske trase, i to najmanje u jednom ciklusu godignjih doba Osnove pri proragunu ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG ‘Strujna opteresenja dobijena su na bazi sledeéih podataka ~ dubina polaganja w zemlju ~ specifitna termitka otpomost zemljista + spec. termigka otpomost PVC izolacije i plasta + specifigna term iéka otpomost termoplastisnog, i mrenog polietilena PVC 47 70.em 100°K.em/w 600°K.cm/W 350°K.cm/W ‘Temperature su prema tabeli PG 1.8.1.1. Tabela PG 1.8.1.1. Temperature provodnika Nazivni napon UU KV eo Temper provodnika °C 70. Povecanje temperature _provodnika pri polaganju wzemljuod | u vazduhu ed 20°C 30°C “C c PE 52035 70 XPE 52085 90 Taratunavanja su banana ma TEC Preporakan, Pub Tezacunavanje ene dozvolenih tru ukablovina fakin verecenja 100") Thai 247 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 18.1.2. Strujno optereéenje trozilnih PVC kablova nazivnog napona 3,6/6 kV i 6/10 kV Nazivat presek UJU = 3,6/6 KV UJU= 6/10 kV provodnika Opieredenjeu A mm? emi wyazduiu | wzemiji [Lo vazdun 35 150 130 150 135 50 175, 155, 175, 165, 70. 215 195, 215 205 95 260 240 255 250 120 295 275 290 285 150 335, 315, 325 320 jumski provodnict 240 300 400 ‘Temperatura okoline ELEXTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 49 Tabela PG 1.8.1.3. Strujno opterecenje trozilnih PVC kablova nazivnog napona 3,6/6 kV i 6/10 kV Nain polaganja tri kabla u trouglastom snopu Nazivai presek UU = 3.6/6 kV provodnika Optereéen; u vazdubu. 120 250) 240) 240 150 280 215 270 265 185 320 315 305, 305 240 370 380) 355) 365 300 420 435 400 415 400 480 520 460, 500) Temperatura okoline 0" 30°C 20'c 30°C ELEKTROVOIVODINA NOVI SADQznaka PG Strujno optere¢enje trozil Tabela PG 1.8.1.4. napona 3,6/6 kV i 6/10 kV Navin polaganja tri kabla u ravni Pes PsA Nazivni presek 6/6 KV ih PVC kablova nazivnog U zemijis uu vazduhu UYU = 6/10 kV. provodnika Optereéenj eu A mm? u vazduhu_ 16 25, 35 50 70 95 120 150 185, 240 300 400 Temperatura okoline 50 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 51 Tabela PG 1.8.1.5. Strujno optereéenje jednozilnih PE kablova nazivnog napona 6/10 KV, 12/20 kV i 20/35 kV © atin polaganja tri kabla u trouglastom snopa eo [ Nazivni presek UJU = 12720 kV UJU = 20/35 kV provodnika Opteredenje uA uzemiji_| Vazdutu | uzemiji_| vazduhu_| uzemiji_|_vazdubu Bakami_provodnici Fry 150 140 Seas 35 180 170 170 170 = 50 210 205 205 200 205 205 70 260 255 250 255 255 95 310 305 305 305 310 120 350 345 350 345 355, 150) 390 385 395 385 400 18s 440 460 435 455 435 460 240 505 540 505 335 500 535 300 570 620 565 605 360 600 3 120) 7 ~ 35 140 130 135 130 F 50. 165, 160 160 155 160 70 200 195 200 195; 195 95 240 240 235 235 235 120. 275, 275 270 275 265 150 305; 35 300 310 300 185, 345 360 340 355 340 240 405 430 395 420 395 450 490 445 480 485 20°C 20°C Vati za medusobno spojene elektrigne zastite sva tri kabla na oba kraja kablovske linije i uzemljenje nna najmanje jednom kraju. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 52 Tabela PG 1.8.1. Strujno optereéenje jednoyilnih PE kablova nazivnog napona 6/10 kV, 12/20 kV i 20/35 kV Nagin polaganja tri kabla u ravni ° © U zemiji Ot aaa sae u vazduhu s Tem Naziva presek UJU = 6/0 KV. UU = 12/20 kV UJU = 20/35 kV provodnika ‘Opteredenje u A Vazdunu | uzemiji_|_vazduhu Vaii za medusobno spojene elektrigne 2a8tite sva tri kabla na oba kraja kablovske linije uzemiljene na najmanje jednom kraju. ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 1.8. Strujno optere¢enje jednozilnih XPE kablova nazivnog napona 6/10 kV, 12/20 kV i 20/35 kV © Nagin polaganja tri kabla u trouglastom snopu oo Nazivni presek UJU= 6/10 kV uju= 53 PO kV UJU = 20/35 kV provodnika Opteresenje uA uzemiji Vazdubu Bakami_provodnici uzemiji_| vazdunu_| uw zemiji vazduha 185 240 300 Temp. okoline Vati za medusobno spojene elektriéne zaitite sva tri kabla na oba kraja kablovske linije i uzemijene na najmanje jednom kraju, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG napona 6/10 kV, 12/20 kV i 20/35 kV Tabela PG 1.8.1.8. Strujno opterecenje jednozilnih XPE kablova nazivnog Nasin polaganje tri kabla w ravni ©, oO athe s odie s © aid ke U zemijis u vazduhu s 54 cm Nazivn ‘Alumini presek UJU= 6/10 kV UJU= 1220kV UJU = 20/35 kV provodinik ‘Opieredenje uA uzemiji_| Vazdunu | uzemyji_[ vazdunu | u zemyji_| vazdubu Bakarni_provodnict 200 = : 245 220 240 2 = 295 255 280 245 280 360 310 350 305 350 450 370 420 360 420 500 415, 485 410 480. 565; 450 340 450 530 185 505 640 505 620 495, 60s 740, m5 570 705, \Vadi za medusobno spojene elektrigne zaStite sva tri kabla na oba kraja kablovske linije i uzemljene na najmanje jednom kraje. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 55 1.8.2, Redukcioni faktori za natin polaganja 1.8.2.1, Nazivna struja energetskih kablova ([,) se smanjuje ukoliko j - vise kablova u zemlji polozeno uporedo, - kabl polozen pojedinatno u vazduhu i - vige kablova u vazdubu (na zidu ili konstrukeiji, u kanal ili cevi) polozeno uporedo 1.8.2.2, Faktori za preragunavanje 1, Kablovi u zemlji Pri pogonskom uslovima koji odstupaju. od pretpostavki_ navedenih u odeljku "Tabele strujnog optereéenja” na primer u pogledu termitke otpomosti zemljista, temperature okoline ili pri polaganju vise kablova paralelno, treba primeniti faktore za preraSunavanje iz. tabele PG 1.7.2.1. do PG 1.7.2.6. Kada su kablovi u zemlji trajno optere¢eni strujama tada zemljiSte moze jako da se isu8i i da se, usled poveéanja termi¢ke otpomosti zemljista, temperatura kabla poveca znatno iznad dozvoljene Sto dovodi do bitnog skraéenja veka trajanja kabla, Stoga efekat isuSivanja zemljigta treba uzeti u obzir odabiranjem dovoljno visoke specifitne termitke otpomosti zemlje i izvrSiti korekciju strujnog optere¢enja pomogu faktora iz table PG 1.8.1.2. U suprotnom, strujno optereéenje iz tabele PG 1.8.1.2. do PG 18.1.8. treba korigovati mnoZenjem sa faktorom 0,75. Ukoliko se kabl pokriva kablovs zastitnicima i ukoliko je prostor izmedu kabla i zastitnika dovoljno ispunjen peskom, primeniti faktor 0.9 Ukoliko, pak, ovaj prostor nije dovoljno ispunjen pa postoje vazdune Supljine, primeniti korekcioni faktor 0.8. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 56 Tabela PG 1.8.2.1. Zavisnost strajnog optereéenja od specifigne termicke otpornosti zemljista Ukoliko se termitka otpomost zemljista razlikuje od 100°C cm/W, treba strujno opterevenje dato u predhodnim tabelama mnoZiti faktorom A (za presek) i faktorom B (za tip i napon). ‘Specifitna termitke otpomost zemjista "Cems Nazivai presek provodnika mm? do25 (od 35 do 95 ‘ad 120 do 240 ‘od 300 do 500. Tip i napon ‘Trovilni kabl sa pojedinaéno ekranizovanim ilama za Uo/U = 3,6/6 kV i 6/10 kV Sistem od th jednozilna nearmirana kabla 2a 3,6/5 kV 6/10 KV 12/20 kV i 20/25 kV Tabela PG 1.8.2.2. Faktori za preraéunavanje strujnog optereéenja u zavisnosti od temperature zemlje oko kabla Temperatura okoline 'C ‘Korekeioni faktor ZaPVC kablove UJU = 3.6/6 KV i UJU = 6/10 kV Za PE kablove do UJU=20/35kV Za XPE kablova do U/U=20/35kV ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 1.8.2.2.a Faktor za preraéunavanje strujnog opterecenja vigedilnih kablova pri grupisanju veéeg broja kablova wu zemlji Broj kablova urova Za rastojanje izmedu Kablova od. Oem (kablovi u dodinu 079 | 069 | 0.63 | 0.58 oss | 050 | 046 em (deblj. opeke) oss | 075 | 068 | 064 | 060 | 056 | 053 25cm os7_| 079 | 0.75 | 0.72 | 069 | 066 | 0.64 * Vabi za vrednosti iz tabela PG 1.8.1.2. i PG 1.8.1.3. Tabela PG 1. Faktori za preracunavanje strujnog opterecenja jednodilnih kablova u trofaznom sistemu pri grupisanju veéeg broja sistema u zemlji ri polaganju vive sistema od po 3 kabla u jednoj ravni na odstupanju Tem faktori vaze za vrednost iz tabele 11,13 115 ri polaganju vite sistema od po 3 kabla u snopu na rastojanju 25 cm faktori vaze za vrednost iz tabele 10, 121 14 0.72 Tabela PG 1. Zavisnosti struinog optereéenja od temperature okoline pri polaganju kablova u vazdubu “Temperatura okoline"C Korekcioni faktor Za PVC kablove Za PE kablove do UJU = 20/35 kV 1,06 L 0.94 og? Za XPE kablove do UU = 20/35 kV. 104 L 0.96 0.91 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 58 Tabela PG 1.8.2.5. Strujno optereéenje pri grupisanju vise kablova u vazduhu* za vigezilne kablove. Korekcioni faktori vaze iztabele PG 1.8.1.3 Raspored kablova Meduproston preénik abla (d) odstojanje od zida 2 cm Broj Kablova jedan TT?73 7) 67] 9 pored drugoy Kablovi leze na zemiljt 095 | 090 | O88 | 08S | ORF Kablovi leze | Brop nna pregradama | pregr. (sprevena T [095 [090] ORS | OAS | Ose cirkulacia 7} 090 | ORS | 08S | OAT | 080 vazduha) 3 0.88 | 0.83 | 0.81 | 0.79 | 0.78 © | 086 | oRt [O79 | 0.77 | 0.76 Broj real Kablovi lede 1 1,00 | 0,98 | 0.96 | 0,93 | 0.92 na regalima T [100 [O95] O95 | O90 | ORT [100 [094 | O92 | Oa) | ORE © [10d | OSE | OMT | ORT | ORS Bro kablova jedan iznad drugo vfa2fs fof] je. Oo Kablows lee nn ° nosaima ili su prigvrséeni | 1,00 | 0,93 | 0.90 | 0.87 | 0.86 | [20m ta zid Nagin polaganja 2a Broj kablova jeden iznad © koje nije potrebna Drugog je proizvoljan Se korekeija* ° Yen * Ovi podaci vaze pod predpostavkom da se okolna temperatuta bitnije ne menja usled gubitaka u kablovima ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 1.8.2.5, (nastavak) Raspored Kablova ‘Kablovi se dodiruju medusobno i sa zidom Broj Kablova jedan T)2])3]) 6] 9 pored drugog Kablovi lee na zemilji 0,90 | 084 | 0.80 | 075 | O73 Kablovileze | Broj na pregradama | Pregr. (presena T [095 [084] 0.80 | 075 [073 cirkulacija 2 [095 [080 | 076 | O71 | 069 vazduha) 3 | 095 | 0.78 [0.74 | 0,70 | 068 6 | 095 | 078 | O72 | 068 | 066 Brop Regala Kablovi leze TY [095 [O84 | 080 | 075 | O73 na regalia, 2 | 095 [080 | 076 | 071 | O69 3 | 095 [078 | 074 | 0,70 | O68 6 | 095 [076] 072 | 068 | 066 Broj kablova jedan iznad drugog 1}2]3 | 6] 9 Kablovi lete na rnosaima ili su prigvrséeni | 195 | 0,78 | 0,73 | 0,68 | 0,66 uza tid Nagin polaganja 20 Broj kablova jedan iznad koje nije potrebna Drugog je proizvoljan korekeija* * Ovi podaci vaze pod predpostavkom da se okolna temperatura bitnije ne ‘menja usled gubitaka u kablovima 59 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 1.8.2.6. Strujno optereéenje pri grupisanju vise kablova u vazduhu* za jednoZilne kablove u trofaznim sistemima Korekcioni faktori vaze za vrednosti iz tabela PG 1.8.1.3. do PG 1.8.1.8. Raxpored kablova Polaganje w isto) tava meduprostor =d, odstojanje od zida = 2 em’ Bro) sistema jedan pored drugog 1 ai 3 wee LQL29'99 Sistemi leze na zemalji 092 | 089 | 0,88 Sistemi ledena | pregr. Pregradama T [| 092 | 089 | o8e (sprevena 2 [| oa7 | oat | 083 cirkutacija 3 | 084 | 082 | 0.79 vvazduba) 100 O87 0.96 oF 097 9 098 O5T 0.96 a3 0.92 090 item [ede na regalima Pri polaganju u istoj ravni sa povecanim ‘odslojanjima smanjeno medusobno zagrevanje se koje nije potrebna kompencuje pove¢anim gubicima w elektri¢nim zastitama otuda se ovde ne mogu dati podaci za koje ravine polayanja nije potrebna redukeija Natin polaganja za korekeija 60 Broj sistem eee jedan iznad 1 drugog ] oO Sistem leze na Q* rnosaéimea ili su poe | asi | ae © pritviscent q * Ovi podaci vaze pod predpostavkom da se okolna temperatura bitnije ne menja usled gubitaka u kablovima ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 1.8.2.6. (nastavak) Raspored kablova Polaganje u istoj Tarn Meduprostor=d, odstojanje od zidt Broj sistema jedan sored drug 1 Sistemi lete na zen 09s | 090 | oss Bry Sistem tezena | Pregr pregradana T | oas | 090 | ons (spreéena 2900s cinkulacia 3 ose Ons | oat vazduha) © | 086 | ost | 079 Br} Regala Sisteni ete | 100 [ose [096 ra seglina 2 [| 100 | 095 | 093 3 1,00 0.94 092 © | 100 [093 | 090 Natini polaganja za koje nije potee- bona korekeija Bryson jedan ienad 1] 3 Grugog Sistemi lede na rosatimna ii su | 089 | 086 | 094 pritvrséeni * Ovi podaci vaze pod predpostavkom da se okolna temperatura bitnije ne menja usled gubitaka u kablovima ELEKTROVO3VODINA NOVI SAD)Oznaka PG 62 1.8.3. Preoptere¢enje kablovskih vodova 1.8.3.1, Ukoliko strujno optere¢enje kablovskog yoda 35 kV prema8i strujnu opteretivost (1) dobijenu primenom faktora redukcije i korekcije za datu trasu, vod se mora rasteretiti iskljutiti, 1.8.3.2. Ukoliko strujno optereéenje kablovskog voda 10 kV, 20 kV ili 1 kV premaii strujnu opteretivost (1) dobijenu primenom svih fakiora redukeije i korekcije za datu trast, vod se ‘mora rasteretiti ili iskljutiti najduze posle 15 minuta od trenutka kad je preoptereéenje nastalo 1.9. Energetski kablovi niskog napona polozeni u zemlju 1.9.1. Opsti zahtevi JUS N. B2. 752 1752/1) Struje koja protazi kroz bilo koji provodnik tokom neprekidnog rada ne sme izazvati veée temperature od onih koje su navedene u tabeli PG 1.9.1 Tabela PG 1.9.1. Najvece dozvoljene temperature Tip izolacije Najveta dozvoljena ‘Temperatura!’ co) PVC-masa i prirodna guma TO na provodniku Umredeni_polietilen i etilen-propilen ‘90 na provodniku Mineralna (sa PVC-omotaéem ili metalnim plastom kada se kablovi dodinuju) fuangreue Mineralna (sa_metalnim plaStom 1 kada se * f 105 na izoleeiji kablovi ne dodiraju) 05 na izolaeij T)Najvese dozvoljne tomperatare dew tabell Tr osnova ta vredhowalveenew digi Wel 2) 72 provodniteizolovane minerlnom izoaejom u anon radu. dozvoljene st vise temperature prema mperatumin kanalertikan provednka,prikljcaka, slova okoline i dru polls wea Smatra se da je zahtev iz prethodnog stava zadovoljen ako struja izolovanih provodnika ili kablova bez armature nije veca od odgovarajuce vrednosti izabrane iz tabele PG 1.9.2. i korigovanih, ako je to neophodno, Korekcionim faktorima na nadin kako sledi 1.8.2. Temperatura okoline Kada se koriste vrednosti trajno dozvoljenih struja iz tabela ovog priruénika, a temperatura okoline sredine u kojoj se polaze kabl ili izolovani provodnik se razlikuje od sledecih: = Zaizolovane provodnike i kablove u vazduhu bez obzira Na nagin polaganja - 30°C, - Za kablove koji su ukopani u zemlju ili polozeni kroz Kablovice pod zemljom ve 20°C Primenjuju se odgovarajuéi korekcioni faktori prema tabeli PG 1.9.4. \Vrednost temperature okoline koja se koristi je temperatura stedine koja okruzuje izolovani provodnik ili kabl kada nije opterecen Za slutajeve koji nisu obuhvaéeni u tabelama, trajno dozvoljene struje mogu se odtediti ispitivanjem, pri emu se uzimaju u obzir karakteristike opterecenja, a za kablove koji se ukopavaju i termicka otpomnost tl. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 63 ‘Trajno dozvoljene struje moge se odrediti i proracunom prema standardu [EC 287, pri emu se moraju poznavati karakteristike opterecenja i termi&ka otpornost tla. Ovaj proraéun se narotito koristi za odredivanje preseka kablova velikog preseka i velike duzine. Tabela PG 1.9.2. - Trajno dozvoljena struja (u A) za izolaciju provodnika od PVC, prirodne gume i umrezenog polietilena Presek Bro) optereéenih provodnika t vista izolacije Wa, PVC tr, PVC ava, umrezeni ‘ri, umrezeni guma guma polietilen polietilen Bakar 15 2 18 26 2 25 2» py 34 29 4 38 31 4 37 6 47 39 56 46 10 6 52 3 ot 16 81 67 95 » 25 104 86 121 ol 35 Is 103 146 12 50 14s 12 173 lag 70 183 151 213 178, 95 216 179 252 ai 120 246 203 287 240 150 278 230 324 m 185 312 257 363 304 240 360 297 419 351 300 407 336 414 396 ‘Aluminijum Ee 15 a 4 20 165 5 2 6 26 2 4 2» 4 34 9 6 36 30 2 36 | 10 48 0 56 7 16 2 52 B 61 25 80 65 93 78 | 35 96 80 112 94 | 50 13 94 132 12 70 140 7 163 138 95 166 138 193, 64 120 189 157 220 186 150 213 178 249 210 185 240 200 219 236 240 2m 230 321 m 300 313 260 364 308 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 64 Tabela PG 1.9.3. - Korekcioni faktori za grupe od nekoliko strujnih kola ili nekoliko vigezilnih kablova za tipove elektri¢nih razvoda iz tabela PG 1.9.2. ‘Navin postavljanja kbla Broj strujnih kola ili vi8ezilnih kablova ] i [| ea [als fe [ala fe | 1. Ukopaniitizaivoreni_ | 1.00 | 080 | 0.70 | 0.70 | 055 | 0.50 | 045 | 0.40 | 0.40 Tabela PG 1.9.4. - Korekcioni faktori za temperaturu okoline kada se razlikuje od 20°C, za kablove polagane u tlo [Temperatura tla Ht Taolacija ia a ‘Umrezeni polietilen co pyc i etilen-propilen 10 110 1.07 15 1.05 104 25 095 0.96 30 0x9 093 35 0.84 089 40 07 08s 45 on 0.80 50 0.63 0.76 55 035 on 0 045 0.65 6 - 0,60 70 - 0,53 5 0.46 80 - | 0338 Korekcioni faktori u tabelama PG 1.9.4. ne uzimaju u obzir povecanje temperature koje potite od solamog zragenja ili drugih infracrvenih 2ragenja, Tamo gde su izolovani. provodnici ili kablovi izlozeni ovakvom zra8enju,trajno dozvoljene struje moraju se proraéunat ili odreditiisptivanjima, 1.93. ‘Termi¢ka otpomost tla Vrednosti trajno dozvoljenih struja viseZilnih i jednozilnih kablova direkino ukopanit w zemlju ili poloZenih u kablovice u zemlji zasnovane su na vrednosti oipornosti tla 2,5 K my/W, Sto odgovara tlu od suvog peska Za tla druge termitke otpornosti moraju se koristiti faktori Korekcije za trajno dozvoljene struje prema tabeli PG 1.9.5. ovog prirutnika. Trajno dozvoljene struje date u tabeli PG 1.9.2. odnose se na jedno strujno kolo sastavljeno od: ~ _ dva izolovana provodnika ili dva jednoditna kabla ili dvozilnog kabla; = triizolovana provodnika, ili ti jedno¥ilna kabla ili troZitnog kabla. Pri elekiritnom razvodu vite izolovanih provodnika ili kablova zajedno, u isto} grupi, mora se primeniti odgovarajuéi korekcioni faktor dat u tabelama, Faktor korekcije za grupni elektrigni razvod prema tabeli PG 1.9.3. izragunat je na osnove uslova ustaljenog stanja pri 100% -inom optereéenju svih provodnika pod naponom. Za optereGenja manja od 100%, kao rezultat uslova rada elektriéne instalacije, korekcioni faktor moze biti vi8i. Pri postavijanju provodnika u instalacione cevi ili kanale od PVC, trajno dozvoljena struja mora biti kao za PVC-provodnike. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 65 1.9.4, Broj opteresenih provodnika Broj optereéenih provodnika je broj provodnika kroz. koje protige struja opterecenja. Kada je uravnotezen sistem u viSefaznim sistemima, pripadni neutralni provodnik se ne smatra optereéenim provodnikom i ne uzima se u obzir u pogledu trajno dozvoljene struje, Tako se iz tabela trajno dozvoljenih struja za tri izolovana provodnika podrazumeva i vrednost 2a uravnotezeni trofazni sistem sa neutralnim provodnikom; takode Getvorizilni kabl ima istu trajno dozvoljenu struju kao trozilni kabl &iji su fazni provodnici istog preseka. Tamo gde kroz neutraini provodnik protige struja, bez odgovarajuée redukcije optereéenja faznih provodnika, neutralni provodnik se smatra optere¢enim provodnikom. Minimalni presek zastitnog provodnika je prema standardu JUS N.B2.754, Napomena: Ove struje mogu biti izazvane, npr. od struja visih harmonika w trofaenim, sistemima. Provodnici koji se Koriste u svrhu zastite (zaStini provodnik, PE-provodnik) ne uzimaju se u obzir u pogledu trajno dozvoljene struje. Zastitno neutralni provodnik (PEN-provodnik) tretira se na isti nacin kao i neutralni provodnici, 1.9.5. Provodnici postavijeni paralelno Kada se vie provodnika poveze paralelno na istu fazu ili isti pol, oni se moraju ravnomemo opteretit Tabela PG 1.9.5. - Faktor korekcije za kablove koji se ukopavaju u tla raznih sastava i vlaznosti u zavisnosti od termigke otpornosti » » » Termicha Otpornost tla Faktor korekeije Pretezni sastav i viwénost tla K-m/W 04 178 motvara, barustina, vod 05 173 jako vlazna zemlja, jako vlazan pesak 0.7 1.61 viatna zemlja (viazna ilovaéa)(vlazan pesak) O85 1,50 norman zemlja 1.00. 1a suva zemlja a 120 134 suvailovaca, Savi etna iz 1,50 1.23 ‘rlo suva meSavina zemlje, ovate, kretnjaka, pevka, Sjake i pepela 2.00 109 ‘lo suva zemlja, vilo suv pepeo Shaka | 25 1,00 ‘rlo suvi pessk, vilo suvi pepeo i Saka 1 0 3 suva sjaka Napomena: ‘Vrednost ie ove able st pak sam aproksimativne rednosli 28 kablove velikug prescka dutinapotebni a piscine pods Za kabel hoje pads u raitta vad hoefiejenkorehce ij je teria olpomost nave pe era ne hte dine polaginjs do m-inemara Nek proizvotst kablova zisnivaa trsjo dozvojenu sing keblova nt temnitkeofpomosi 1 K mvW. pa je tjao dorsalis stuje priv vec 1.9.6. Promene instalacijskih uslova du poloZenih izolovanih provodnika ili kablova Tamo gde su uslovi u pogledu hladenja razligiti duz trase polaganja izolovanih provodnika ili kablova, trajno dozvoljena struja mora se odabrati prema delu trase sa. najlosijim uslovima, 19.7. Trajno dozvoljena struja izolovanih provodnika i kablova u zavisnosti od izolacije provodnika i tipa primenjenog elektriénog razvoda ELEKTROVOJVODINA NOVI SADQznaka PG 66 Trajno dozvoljene struje utvrdene su u tabeli PG 1.9.2. prema tipu izolecije provodnika i tipu elekuritnog razvoda koji se Koristi najéeSe u praksi. Ove trajno dozvoljene struje odnose se na ustaljeno stanje pri 100 %-tnom opterecenju za jednosmemnu struju i naizmeniénu siruju frekvencije 50 Hz. Napomena: svi sluéajevi koji nisu obuhvageni ovim poglavijem, obuhvaéeni su u JUS N.B2.752/86 ‘Tabela primene topljivih NV gG osigurata za Setvoro%ilne kablove PP OO polozene u normalnu zemlju pri temperaturi tla od 15 i 30° C (JUS N. B2. 743) ito a) do Getiri kabla u rovu i éetiri u kablovici transformatorske stanice pri 15°C, ) do Getiri kabla u rovu i Zetiri u kablovici transformatorske stanice pri 30° C ‘Tabela P.G. 1.9.6. Ce Cu Al Al mm a b a B 16 80 50 6 0 | 5 100 & 80 30 | 35 100(125) 80 80 B | 30 125 100 100 80 70 160 125 125 100 95 200 125 160 100 120 160 160 15 224(200) 150 250 160 200 125 185 300 200 200 160 240 300 224(250) 250 160200) Prilikom izbora osiguraéa moraju se uzeti u obzir sledeée éinjenice: 1) kablovi poloZeni u viazniju zemlju povecavaju dezvoljenu struju kroz kabl (P, G. 1. 9. 5.), 2) kablovi poloZeni u tlo manje temperature oko kabla povecavaju dozvoljenu struju kroz kabl (P. G. 1.9.4), 3) vike kablova u rovu smanjuje dozvoljenu struju kroz kabl (P. G. 1. 9. 3.) ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 67 Pri tom treba zadovoljiti uslove : ade su: Ig - Struja za koju je strujno kolo projektovano, 1, nazivna struja za8titnog uredaja, J, - trajno podnosiva struja kabla, Ig struja koje odreduje pouzdano delovanje zaStitnog uredaja. U praksi se uzima da Je jednaka: radnoj struji u toku utvrdenog vremena za prekidate, sraji osigurata u toku utvrdenog vremena za osigurate tipa gl, - 0,9 puta struja osiguraéa u toku utvrdenog vremena za osiguraée tipa gil. (Prema JUS N. E5. 210 za konvencionalno vreme topljenja, konvencionalna struja za topljive umetke gG je 1,6 I,.) Zastita paralelnih provodnika Ako isti za8titni uredaj Stitt nekoliko provodnike spojenih paralelno, vrednost 1, je suma trajno podnosivih struja razligitih provodnika. Ovo se primenjuje samo ako su provodnici tsko odabrani da prenose jednaku struju. (Ovaj zahtey ne iskljutuje kori8enje strujnih kola prstenaste mreze. Tabela P. G. 1. 9. 6. daje izbor osigurata uz navedene uslove 2a zaStitu od struje preopteredenja. Za zadovoljenje zahteva za zastitu od struja kratkih spojeva primeniti JUS N. B2. 743 (1986), ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 68 2. Kratki spojevi 2.1. Osnove 2.1.1, Snaga tropolnog kratkog spoja sk = Ee (MVA, kV, 2/9) 2.1.2, Naizmenigna komponenta udame struje tropalnog kratkog spoja. 1 oe. Se Maze ¥3U 2.1.3. Amplituda udame struje tropolnog kratkog spoja (kA, KV, MVA, Q/f) (kA, MVA, kV) 2.1.4. Najmanja struja kratkog spoja (dvopolni kratki spoj bez dodira zemlje). u_s lhan == kA, KV, MVA, © nin "37 “300 @ uf 2.1.5. Uzima se da su straja iskljutenja (I,) i trajna struja kratkog spoja (I,) jednake naizmenignoj komponenti udarne struje tropolnog kratkog spoja (udaljeni izvori, predhodi mreza velike snage),t fy 2.1.6. Srednja vrednost struje kratkog spoja (1,,), uz uslove iz PG 2.1.5. i sa vremenom by Sh iskljufenja koje se moZe postiéi prekidacima, priblizno je naizmeniénoj komponenti tudame struje tropolnog kratkog spoja, t. eh 2.1.7. U predhodnim retacijama znati: U = nazivni napon mreze - inijski (KV) Z=VR +x? R= aktivni otpor jedne faze kola u kratkom spoju (O/f) ukupna impedansa jedne faze kola u kratkom spoju (Qf) X = induktivni otpor jedne faze kola u kratkom spoju (2/8) K = udami broj, koji zavisi od kolitnika R/X kola u kratkom spoju, tj kolitnika q/p (induktivna snaga k.saktivna snage k.s.). 2.2, Korig¢enje osnovnih veligina 2.2.1. Prema naizmenitnoj komponenti udame struje tropolnog kratkog spoja (1,) vrSi se provera opreme, aparata i provodnika sa stanovista termi’kog naprezanja. 2.2.2. Amplituda udarne struje kratkog spoja (1,,) odreduje mehani¢ka naprezanja opreme aparata i provodnika, 2.2.3, Najmanja struja kratkog spoja (Uk ais 28 dvopolni kratki spoj bez dodira zemlje) sluzi za proveru proradivanja prekostrujne za8tite, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 69 2.3, Proraéun kratkog spoja Kratki spojevi u mrezi U trofaznoj mrezi se mogu pojaviti sledece vrste kratkih spojeva: = tropolni kratki spoj -/3F/, = dvopolni kratki spoj -/2F/, - dvopolni kratki spoj s istovremenim spojem sa zemljom -/2FZ/, - jednopolni kratki spoj -/1F/, Tropolni kratki spoj s istovremenim spojem sa zemljom /3FZ/, je posmatrajuti naponske i strujne prilike, poipuno identian sa tropolnim kratkim spojem /3E/. Kod spojeva /3F/ i /2F/ nije vazno da li Je zvezdiste mteZe uzemljeno ili izolovano, Za spoj [2FZ/, ako je zvezdiste mreze uzemljeno, kroz njega tebe struja kratkog spoja, medutim ako je zveadiste izolovano kroz njega ne tete struja kratkog spoja. Jednopolni kratki spoj /1F/, kod uuzemljenih mreza predstavlja zemljospoj, dok kod izolovanih ili kompenzovanih mreza nema smisao klasitnog kratkog spoja, jer se pri njemu pojavijuju relativno male kapacitivne struje, koje su reda velitine svega nekoliko procenata pogonske struje. 2.3.1. Tropolni kratki spoj /3F/ ‘Tropolni kratki spoj prikazan je Semom na sli Prikaz tropolnog kratkog spoja, sa dijagramom naponskih i strujnih prilika ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 70 Radi preglednije analize, elektroenergetski sistem /EES) je ptedstavljen generatorom /e.m.s. ~ - £,,8,,6,i impendansom generatora - Z,/ i vodom, koji je predstavijen koncentrisanom impedansom -2 , Relacije koje definisu tropolni kratki spoj su: U, =0,, =U, -0 RAL HK +7Mks +i%Kt =O 2.2 Pri odredivanju struje i napona tropolnog kratkog spoja pogodno je Koristiti metodu simewritnih komponenti u kojoj su: ~ napon direkinog sistema Lis tt yoy = Uae +AU yy +O Uy) 23} - napon inverznog sistema U, iG, +a’-U,,+a-U,) RAL = napon nultnog sistema L Duy = 5 Oy +04 +0 y) 2.5/ - struja direktnog sis. Pet = Oe aT oa 261 - struja inverznog sis. Py =O ta? 1%, ta] ay ~ struja nuliog sistema Pee =e $I + TP) 2B! de je operator - a definisan -0,5 + 0,866 29 Pored navedene metode simetritnih komponenti koriste se relacije koje povezuju simetti¢ni sistem napona sa simettignim sistemom struja. Naime, bilo kakay nesimetrigni sistem, moguée je prikazati sa tui trofazna sistema, rastavljanjem na simetriéne komponente. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 71 9 ‘Trofazne Seme sistema simetriénih komponenti, a) direktnog, b) inverznog, c) nultog redosleda Umesto da se posmatraju trofazne Seme, dovoljno je posmatrati jednu fazu iz sva tri simetri¢na sistema, pa se mogu napisati jednatine: E,=0,+1,2, Aaor E,=0, +12 PAW E,=0,+1,2, PAY Impedanse naznatene kao Z4.Z ,.Z., su impedanse direktnog, inverznog odnosno nultnog redosteda. Ako pretpostavimo da generator proizvodi simetritne elektromotome sile, Sto je najéeS¢i sluaj, tada je RAB RAat P.ASt em napona sa simetri¢nim sistemom struje su sada: P16 Oa1Z, RAW 6, =-1,-2, p18) Ako se relacije /2.16/ do /2.18/ primene na tropolni kratki spoj, imace oblik lag Ey p.19/ ReSavanjem relacija /2.1/ do /2.9/ i /2.19/ do /2.21/, dobijaju se naponi odnosno struje pri spoju /3F. O,=0, R22 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 72 PO sa DF sa Te 12.23 Ige 2a ‘Treba jo naglasiti da je impedansa Z, ukupna /sumama/ impedansa direktnog redosleda izmedu smesta kvara /K/ i zvezdiSta generatora 2yaZa tla 72.24) 2.3.2. Dyopolni kratki spoj /2F/ Prikaz. dvopolnog kratkog spoja dat je na slici Prikaz. dvopolnog kratkog spoja, sa dijagramom naponskih i strajnih prilika Relacije koje definiSu dvopolni kratki spoj su: Os = Orr 2.25} Tha, =O. 12.261 a, +1") 2 Pri odredivanju struja i napona dvopolnog kratkog spoja, Koriste se kao i kod spoja -3F medota simetrinih komponenti /jednaéine 2.3 i 2,9/ i relacije koje povezuju simetrigan sistem struja [jednagine 2.16 i 2.18/. Konatno, naponi odnosno struje pri spoju /2F/ su: /2.28/ ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG B 12.29) 72.30 3 U poslednjim jednaginama je sa Z, oznagena ukupna /sumama/ impedansa inverznog redosleda: 2, =2,4+2, 12.32) 2.3.3. Dvopolni kratki spoj s spojem sa zemljom /2FZ/ Prikaz. dvopolnog kratkog spoja s spojem sa zemljom dat je na slci: Prikaz évopolnog zemiljospoja, sa dijagramom naponskih i strujnihprilika Relacie koje definiSu dvopolni zemljospoj su: Gesen =Uxr =0 2.33 gg =0 12.34) Primenom metode simetrignih komponenti /2.3/ do /2.9/ i telacija /2.16/ do /2.18/, dobijaju se izrazi 2a 2.35! ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 74 Ogg =3- gp 2.36) Zy-Z,+Zq-Z,+Z,-Z, 237) (12.38/ 12.39) 2.3.4, Jednopolni kratki spoj /1F/ A. Sluéaj mreze sa uzemljenim zvezdistem: Prikaz jednopolnog kratkog spoja je dat na slici: Prikaz jednopolnog kratkog spoja, sa dijagramom naponskih i strujnih prilika Relacije koje definiSu jednopolni kratki spoj su: U R40 xr! =0 PAL Primenom metode simetrignih komponenti /2.3/ do /2.9/ i relacije /2.16/ i /2.18/, dobijaju se izrazi 22 mnapone i 2.42) ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 15 2.A3l PA PAS Abt 2447, +Z, U poslednjim jednatinama je sa Z, - naznatena ukupna /sumama/ impedansa nultog redosleda Z,-2q +2, nat B. Slu¢aj mreze sa izolovanim zvezdi8tem: Prikaz jednopolnog kratkog spoja sa dijagramom naponskih i strujnih prilika Napon zvezdista odredujemo iz relacij: Uy =U, -E, =-E, 12.48/ Gade je pad napona na impedansi generatora zanemariv. Naponi na zdravim fazama su: U,=U, +8, =E,-E, Ad 2.50/ ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 76 ig Ot + Bg!” + Ugg!” =0 psu Struje u fazama Si T koje se zatvaraju preko poduinih kapaciteta Cs su: Tyg? =j-@-CsUs (2.52) Ty"? =j-0-C.0_ 2.531 Zamenom /2.51/ i /2.52/ « /2.50/ dobija set Iya =-j-@-Cs(Us +05) 12.541 ‘Ako se posmatraju apsolutne vrednost: Iqq =@-C,/3-U, =3-@-C, Ug 2255! Mote se zakljuéiti da pri ovom spoju imamo relativno male struje koje su obitno oko nekoliko procenata od nazivne struje, dok su naponi "zdravih faza 3 puta veéi. Pregled kratkih spojeva sa konagnim izrazima za struje i napone pojedinih faza prikazan je tabelamo u tabeli PG 2.3.4.0. Treba napomenuti da se proragun kratkog spoja vr8i uz pretpostavku da je posmatrana mreza w praznom hodu, Sto podrazumeva da je elektromotoma sila Ey jednaka po vrednosti nazivnom faznom naponu U, generatora. Kada bi se proratun kratkog spoja visio uz postavku da je mreza ‘optereéena, prema nemaékim propisima, umesto napona U, trebalo bi staviti 10% vi8i napon, zbog pada napona na poéetnoj reaktansi /Lit.1/. ‘Takode treba napomenuti da se struje kratkog spoja mogu ratunati u odnosu na bilo koji naponski nivo u mrezi, ali se tada sve impedanse moraju svesti na taj naponski nivo prema jednadini: Z=Zuyuy 22.561 ade je: U - napon koji viada na mestu impedanse Z, U! - napon na koji Zelimo preraSunati impedansu Z. Najpovoljnije je da se za napon -U' izabere onaj koji se najéeSée javija u mredi, jer 6e se na taj natin najmanje preraéunavati. ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD7 Qznaka PG op AT-fods oD ‘ezey ytumpafod exeay vliing (3) exeay msour vu 795 YrUIpafod ruoden, wads Foypesy a1s1A zy} yumpafod auodeu 1 afans ve wueer2| ws “waafods yryresy poloug OPET Da PPAR, At-fods ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD78 Oznaka PG exeay fuodeu | afnuis nfeunges as 1foy eu nsoupo n euodeu Zouarzeu sozey ~ “agt= "a “N= all age= "0 “noto= SL o= . 2Z+'Z+'Z y Oe70= H+ Ze ZtZe"Z ig re o= "0 o- "0 o= "0 s at fods eras) o S 247 fods ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 79 2.4, Termiéka naprezanja pri kratkom spoju 2.4.1. Bnergetski transformatori Zastitni uredaji treba da deluju iu slutaju kratkog spoja na sabimicama N.N., tako da vreme iskljuenja bude kra¢e od dozvoljenog trajanja kratkog spoja, prema babeli: Tabela PG 2.4.1. TTasy*]*]*]7]*)> || "]2| 5] 8 Ma. [285 [as [20 [io | wa [as [foo] 9 [as faa [72 1 : 14 | 18 | 28 | 40 55 72 9] IL} 13] 16 | 19 | 22 2.4.2. Sabirnice i vodovi Termitko naprezanje sabimica i vodova pod kratkim spojem ¢e ostati u dozvoljenim granicama, ukoliko ne dolazi do prekoraéenja graniéne temperature ©, na kraju kratkog spoja. 2.4.2.1, Vodovi i kablovi imaju dovoljnu termitku Evrstocu ako je gustina struje zadovoljena prema relaciji 8,2 10rtos VF 4 In) A= presek umm? Ja ~ ekvivalentna termitka struja kao zamisljena efektivna vrednost struje u (kA) T= vreme trajanja kratkog spoja u (S) S, se otitava iz dijagrama PG 2.4.2.1.d u zavisnosti od podetne (@,)i graniéne temperature (@). ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 80 Dijagram PG 2.4.2.1.d Nima — 0 6, 30 ave 0 nw 70 ww CCRTEANO ZA CHLIK, AL ALS, AIMS | | zansxano, | | | aie katte teres Aan 20) Tas VT 2.4.2.3. Maksimalna struj I, koju vod preseka A podnosi kroz T, sekundi, bez prekoraéenje graniéne temperature , je: (kA) A jeu (mm®) ‘TK jeu (S) Faktori za C dati su u tabeli 2.4,2.3, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Tabela PG 2.4.2.3. “Temperatura C Kabel izalovan Pogon. © granié Q, PVC 10 10 160 a9 | 133 PE 35 70 150 93 | 137 XPE 35 90 250 72 | 109 EPDM. 35 90 250 gr | 5.7 Kabel | iol papirom pojasni 0 180 86 pojasni 10 65 165 85 3-olovni 20 65 165 87 H-kabel 35 0 140, 92. TInstalacijski Kabel G 60 160 83 P 70 160 87. ‘Sabimice c, 65 200 14 Al 65 180 Goli provodnisi G, © 170 80 optereéeni, 50 170 7.6 >10N mu 0 130 - 50 130, z Aluéel © 160, > 50 160 81 Kompaudni kabeli IPO odvode za vreme kratkog spoja deo toplote u izolaciju. Usled toga se moze njihov presek A smanjiti redukeionim faktorom po tablici PG 2.4.2.4 Tabela PG 2.4.2.4. Faktor fy ma T-s 2) 3 Posle osiguraéa koji ograniGavaju struju kratkog spoja, ne treba raéunati termitku évrstoCu postrojenja 2.4.2.4, Dozvoljene struje kratkog spoja Dozvoljene struje kratkog spoja u kabelu odredene su: - Najvecom dopustenom temperaturom provodnika za pojedine izolacione materijale (trajanje kratkog spoja najvi8e 5 sec.) - Temperaturom provodnika pre kratkog spoja - Vrstom materijala provodnika - Presekom provodnika i vremenom trajanja kratkog spoja ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 82 Tabela PG 2.4.2.5. Gustina struje kratkog spoja Temper] Dozvale “Trajanje Kr spoje (see) Vista provod | temper. [OI [02 [05] 1 215, izolacionog pre provod. ‘materijala w kratkog | u kratk Gust, struje kabelu spoja spoj k.s. (A/mm?) Provodnici od bakra 70 160 | 364 | 257 | 163] us | si | sis 70 150 | 345 | 244 | isa] uo [ 77 | 49 XPE 90 250 | 44 [ 321 | 203 [14a [tor | os EPDM 90 250 | 454 [ 321 | 203 | 143 | 101 | 64 P | pojasi okV 80 iso | 376 | 266 | 16s | 199 | 84 [53 A. [_ pojasni 10kV 65 ws | 385 [ 272 [172 | 122 | 86 | saa P Solovni 65 155 | 367 | 260 [ 164] 116 | 82 | 52 1 30kV Wkabel 60 35kV Provodnici od alumini pvc 70 160 236 | 167 | 105 | 745 | 52.7 | 33.3 PE 70 150 | 224 | 158 | 100 | 70,7 | 500 XPE 90 250 | 293 | 207 | 131 | 925 | 654 | 414 EPDM 90, 250 | 293 | 207 | 131 | 925 | 654 | 414 Pojasni 6 kV 80 10" | 243 | 172 | 109 | 768 | 543 | 343 P| pojasni 1OkV 65 ves* | 248 | 176 | | 7as | 555 | 35 A Bolovni 65 155 237 | 168 | 106 | 75 | 53 | 335 B 30kV I H-kabel 60 140 | 227 | 160 | 101 | 71,7 | so7 | 32 R 35kV (Podaci: ELKA-ZAGREB) * Kod mekog lemiljenja provodnika dozvoljena temperatura je 160°C ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 83 2.4.3, Izbor aparata s obzirom na struju kratkog spoja 2.4.3.1, Prekidati a) Nazivna prekidna moé prekidata, yj. nazivna prekidna struja u kA mora biti veéa od prekidne struje J, mre2i na mestu ugradnje prekidata, Nazivna prekidna mo¢ prekidata u kA vaai kod nazivnog napona i ne menja se ni kod nizeg napona. b) Ako je prekidna moé prekidata jo¥ naznafena u MVA, tada mora bi ugradnje, a koja je S,,= V3 UI,,S,.(MVA), U u(kV), I, (kA). c) Nazivna uklopna struja kratkog spoja prekidata mora biti ve¢a od udarne struje I, na mestu ugradnje prekidaca. 2.4.3.2. Rastavijati ‘eéa od S,, na mestu 4) Dozvoljena udama struja, koja sme pro¢i kroz rastavljat’, mora biti veta od udame struje I, na mestu ugradnje rastavljaéa, b) Dozvoljena termigka siruja Tey koju rastavijaé podnosi kroz 1 s, mora bit: Jean 2 law Ty 2.4.3.3. Aparati i memi transformatori Ekvivalentna termicka struja Jy, ne sme biti veéa od garantovane struje lag U (KA) Koju aparat izdrdi 1 s po formulama: Voom feth0 Je, 2 18 odnosno, Tags Slim sOKoje Ty < Is. Tea Ako je u katalogu aparata umesto Iq, 2a Is navedena druga st I vt 2.5. Mehanitka naprezanja pri kratkom spoju ja 1, 2a t> 1s, dobije se 1 2.5.1, Elektriéna oprema Mehanitka naprezanja elektrigne opreme (energetski i meri transformatori, prekidadi, rastavljati, kondenzatorske baterije i priguinice) u kolu kratkog spoje ostaju u dozvoljenim granicama, ukoliko udama struja kratkog spoja (I,) nije veéa od vrednosti udame struje kratkog spoja date atestom, natpisnom plotom ili fabri¢kim katalogom (I din) elektritne opreme koja se proverava, Ukoliko je oprema ugradena posle osigurata ili drugih uredaja koji ograniéavaju struju, umesto udame struje uzima se amplituda propustene struje. 2.5.2. Provodnici Mehanigka naprezanja provodnika i izolacije (sabimnice, potpomi i provodni izolatori, nadzemni vodovi, Kablovski vodovi) kolu kratkog spoja ostaju u dozvoljenim granicama ukoliko mehanitki cefekti (savijanje, istezanje) udame struje kratkog spoja ([,) ne naprezu provodnike i izolaciju preko granice koju dozvoljava mehanitka otpomost materijala od kojeg su natinjeni provodnici odnosno, izolacija. Dozvoljena mehanitka naprezanja meterijala i mehanicki efekti udarne struje kratkog spoja, kao i proragun dati su u struénoj literaturi Ukoliko je oprema ugradena posle osigurata ili drugih uredaja koji ograniavaju struju, umesto udame struje, uzima se amplituda propustene struje. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 84 | 3. Zemljospoj 3.1. VN mreza s izolovanom nultom taékom 3.1.1, Struja zemljospoja 3.LL. U VIN mredi sa izolovanom nultom tatkom straju zemljospoja (1,) &ini zbir kapacitivnih struja zemijospoja (I.,) galvanski vezanih vodova. Dold) 3.1.1.2, Struja zemljospoja nadzemnih vodova se ravuna prema: i, =V3-2m-f-C,-U-1-10 (A) | C, - poduani kapacitet voda prema zemlji u (\WF/km) | 1 - duzina voda u (km) U - Linijski napon u (kV) f - frekvencija u (Hz) ili se meri nekom od poznatih metoda. 3.1.1.3. Kapacitet nadzemnih vodova raéuna se prema: _ 55,55-10 ! | a (HE km) c r 2 - srednji geometrijski razmak vodova u (mm) as - polupreénik provodnike u (mm) 3.1.1.4. Priblizne vrednosti kapacitivnih struja zemljospoja nadzemnih vodova: ~ sa zaétitnim wietom, 0,3 A/KV na svakih 100 km. ~ bez zaitimnog wieta 0,25 A/KV na svakih 100 km 3.1.1.5, Struja zemljospoja kablova raéuna se prema: V3-2m-f-Cy)-U-1-107(A) odnosno V3 -2m-F-C,U-110%(A) Cy = kapacitet jedne Zile prema armaturi ili olovnom plaStu u (HF/km) , - pogonski kapacitet simetriénih pojasnih kablova u (jE/km) CG, - Cy #3C, ” , - je medusobni kapacitet dveju Zila Za kablove koji imaju oko svake Zile metalni plast je Cip 3.1.1.6. Kapacitet energetskih kablova Kapacitet po fazi jednozilnih i trozilnih kablova je u tabelama PG 3.1.1.6. i PG 3.1.17. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG. 85 Tab. PG3.1.1.6. Kapacitet po fazi jednozitnih i tozilnih kablova s izolacijom od PVC, XPE, PE i etilen propilena Kapacitet energetskih kablova PEE To [1 +3-2ilni 23 [on oa | oat 026 35, O18 0,38 0,28 0,16 0,297 | 0.21 . 50 0,20 0,43 0,25 018 012 | 0,328 | 0,23 70, 0,22 0,48 0,29 0,20 | 0,14 | 0,372 | 0.26 95 | 028 053 0a | om | ate | oai7 | 028 120 0.26 0,58 0,35, 0,24 0.18 | 0,460 | 031 150__| 028 048 | 039 | 026 | oa | 0508 | 038 185 031 0,69 0,42 0,28 0.20 | 0,550 | 0,36 [20 [oa os_| 047 | ot | 022 | osis | 040 300 0,52 0,34 0,23 0,73 0.44 | 030 60 037 | 036 [o2s [oma [oa [on | ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 86 ‘Tabela PG 3.1.7. Kapaciteti po fazi trozilnih pojasnih i H-kabela izolovanih impregniranim papirom Kabeli sa jednim olov. plaStom Troolovni i H-kabeli TOKV ORV Co=G, Co Cw 6kV | 10kV | 20kV | 35kV 3.1.2, Pogon BL. 3.1.2.2. U VN medi sa izolovanom nultom tatkom se dozvoljava pogon u rezimu jednofaznog zemljospoja, sve dok se ne pronade mesto zemljospoja, ukoliko je struja zemljospoja tolika dda ne podrZava el, luk, tj, ako dolazi do samogaéenja luka. Pronalazenju mesta zemljospoja se prilazi odmah, a nakon Sto se mesto zemljospoja pronade, elektroenergetski objekat ili deo objekta koji je u zemljospoju se iskljucuje. Ukoliko vreme trajanja jednofaznog zemljospoja nije ogranieno na najvise 2h* ili ako se dvostruki_zemljospoj ne iskljuZuje delovanjem zastite bez vremenskog odlaganja, uzemijivaée treba dimenzionisati na termiéka naprezanja za sluéaj dvostrukog zemiljospoja. ‘Takode je moguéa i primena brze zemijospojne zaStite, Gime se eliminise moguénost pojave dvostrukog zemljospoja VN mreZa sa kompenzacijom kapacitivne struje zemljospoja Steuja zemljospoja U VN mredi sa kompenzacijom struje zemljospoja (L,) ini preostala struja zemljospoja. Struja zemljospoja moze se izmeriti nekom od poznatih metoda, ili se preracunava prema: 1,=1q4 i, - D0) (A) A) ELEKTROV /OWVODINA NOVI SADOznaka PG 87 I, - Induktivna struja podeSena na uredaju za kompenzaciju kapacitivne struje (Petersenov kalem) u (A) EL, - Kapacitivna struja zemljospoja galvanske vezane mreze u (A) I,_- Aktivna komponenta struje zemljospoje u (A) na éiju veliginu uti - gubici u bakru i gvozdu uredaja za kompenzaciju, - gubici na uzemljenju uredaje za kompenzaciju, + gubiei a zemlji kao povratnom vodu, - odvod preko izolacije, - gubici u dielektriku, - gubici usred korone, - gubici u vodovima, - gubici w transformatorima, - dopunski gubici u transformatoru na koji je prikijuten uredaj za kompenzaciju Aktivna komponenta struje zemljospoja I, kreée se u granicama’ Tq= (O41 -0,15) Ely, @ po nekim pokazateljima i Ig = (0,05 - 0,1) B 3.2.2. Kompenzacija struje zemljospoja 3.2.2.1. Rezonanca u kolu zemljospoje nastupa u sluéaju kada je kapacitivna struja zemljospoja (21,) jednaka podeSenoj struji induktiviteta (I) tj. Bh, = 3.2.2.2. Disonanea se javlja kada su kapacitivne i induktivne struje razliite. Nadkompenzacija se javija kada je, > EI.,,a podkompenzacija se javija kada je EL, > I. 3.2.2.3. Zbog izbegavanja opasnih prenapona treba teZiti da kolo bude nadkompenzovano tj. da I, > E.. 3.2.3. Pogon 3.23.1. U_VN mwreti sa kompenzacijom struje zemljospoja dozvoljava se pogon u rezimu Jednofaznog zemiljospoja, do pronalazenja mesta zemljospoja, 3.2.3.2. Pronalazenju mesta zemljospoja se odmah pristupa, a nakon pronalaZenja, elektroenengetski objekat ili deonica koja je u zemljospoju se iskljuduje. 3.3. VIN mreZa sa uzemljenom nultom taékom 3.3.1. Struja zemljospoja 3.3.1.1. Nulta tatka VN mure%e moze biti uzemljena direktno ili preko malog otpora 3.3.1.2. U uzemljenim mre%ama struji zemljospoja odgovara struja jednopolnog kratkog spoja, koja se raCuna prema: [a ede Fog obi rede 60-10 km, a rete manjegobina mode dude ems (apr edn 20k do 24 tS ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 88 . tly3U (a) W°DZ4Z,43-Le U~ inijski napon u (kV) Z- otpor kratkospojnog kruga u (O/fazi) je vektorski zbir svih otpora kojima tete struja kratkog spoja od izvora el. energije do mesta kratkog spoja. Kod trofaznih sistema ovaj ‘orpor jednak je otporu strujnih krugova pod pretpostavkom simetritnog optereéenja sistema, odnosno, za rotacione masine stvamoj impendanciji maSine u momenta nastanka kratkog spoja. Z=R+jX(Q) AR? +X? (Q) ‘Ako R £0,3 X - omski otpori se mogu zanemariti za proraéun [y. Z Z, -nulta impedancija kratkospojnog kruga u (O/fazi) je vektorski zbir nultih impedansi kojima tege struja kratkog spoja. Z, treba ratunati samo za one delove mreze gde postoji put za protok nulte struje: npr. od mesta. zemnog kratkog spoja do direktno ili preko Z,, zemiljenih taZaka, Z,=Ry+jX, (Q) 2, =\RI+X? @ Z,,~ impedansa uzemljenja (Qhiazi) Eg Res te (Q) Za = AR in +Xee @ Kod direkinog uzemljenja Z., = 0. Ako je 1, > 2. |,, bar jednog generatora, kratki spoj se naziva u "blizini generatora” Ako je, <2. 1, kratki spoj je "daleko od generatora” 3.3.2, Otpori u kolu zemljospoja 3.3.2.1. Direkine impedanse a) Sinhroni generator: Omski otpor Rg = 0,05%q ako je Sq 2 100 MVA Rg=0,07X« ako je Sg> 100 MVA Za proratun I, je zanemarljiv, a utiée na udarnu struju ina odnos R =) x Pogetna reaktansa XWUG x, Xia i © = 7008, oa ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 89 Su- snaga generatora u (MVA) Uc - pogonski napon u (kV) X/) - subtrazijentna reaktansa u (%) Prosetne vrednosti za X'y su: - turbogeneratori X', = 12 do 15% - hidrogeneratori X', = 17 do 24% ‘Vise paralelnih generatora snaga P,, Ps... P, sa istim X') , moze se zameniti sa jednim generatorom ukupne snage +P, EP=P,+Pi+ Kod razliitih X’, snage treba proratunati na X’, veée jedinice u odnosu: - predpostavljajuéi da je P, najveéa jedinica, a ukupna snaga SP=P,+P,+Py+..+Pyy - sinhrone rotacione maine X,, = 27 do 28% ») Transformatori ‘Transformator dvonamotni: 2 Omski oipor Ry = 8 UL oF tari 100-S, %: Reaktansa xX, = 8 UT faz 100-S, S, je snaga transformatora u MVA. U, je pogonski napon transformatora u KV. u, aktivni pad napona transformatora u % u,= 100 P.JS; P.,, su gubici zbog optereéenja (%) ‘ransformatora u MVA = induktivni pad napona transform. = uj —u?% 1u, je napon kratkog spoja trans. u % ako u, > 5%. u~ us Rp ~ 0 Prosetne vrednosti: U, 5020 35 110-220 400 kV. uy 4do6 6do? 10do12 1idol4 10,5 do 16% 2, 025 063 2,5 6,3 31,5 MVA 125415; 1414; 0.9411; 0,740.85; 0,640.7; 0,440,55% ELEKTROVO3VODINA NOVI SADOznaka PG ‘Transformator tronamotni: Aktivni otpor: Ry zanemarivo mali 22) Os fati S,, je prolazna snaga u MVA u,, pripadni napon u, u % ©) Priguinica Omski orporR, ~0; R/X, ~ 0,03) uy-U? Reaktancija X, = eaktancij 00-5 (Q1 fazi) S,~ prolazna snaga prigusnice u (MVA) U- pogonski napon u kV u, -rasipni napon prigusnice u (%) 4) Kabel Omski otpor “r" po fazi dat je u tabeli PG 3.3.2.1. Rel (O/km, km) ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 91 Tabela PG 3.3.2.1. Naiman] Spal Najvedi_oipor "F provodnika na 20°C pists | uredaea | spreenik: Bakarni provodnici Alu. provodnici ni | upro- |” pro- presek | vodniku | vodnika Meal, prev. 7 gole Hee m ckrsti | mm | om | fm | orm | o/Km 1 7 12 | 212 | 26 15 7 1s | 36 | 138 25 7 201 | zat | 756 Ba 4 7 25 | 460 | 470 755 6 7 3a | 305 | 3 499 10 7 a 2.96 16 7 3a | ia | 16 137 25 7 64 | 0719 | 0734 Lis 35 7 75__| 0519 | 0529 0851 30 19 39 | 0383 | 0307 0,628 70 19 10,7 0,265 0,270 0,435 95 19 12,6 O19) 0,195 0,313 120 37 142_[_oast_| 0154 0248 130 7 157 | 0423 | 0126 0.202 185 37 17.6 | 0.0982 | 0,100 0.161 240 6 202_| 00747 | 00762 300 6 2.7 _| 0.0595 | 0.0602 0.0976 0.0465 | 00475 0.0763 Faktori poveéanja otpora K, provodnika zbog porasta temperature "C20 304050550608 Ky 10 104 108 112 114 116 118 1,20 1,24 Reaktansa X po fazi data je u tabeli X=xel (Qfkm, km) 90100 128 1.32 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG Induktiyni otpor kabela Tabela PG 3. 3. Induktivni otpor kabela sa izolacijom od impregniranog papira 92 Pre PVC XPE XPE PE EPDM sek TK ‘GkV | 10kV TRV TORY [___20kV 35K z>y74Pr3 3737413 mm? | ziti | xiini_| ziti | stint | zitni_| zitni_|_zitni ‘Olkm fava kod SOHZ. 15 | 0,108 | 0,115 (0,103 | 0,108 25 | 0,104 | 0,110 (0,096 | 0,101 4 | 0,100 | 0,107 0.091 | 0,096 7 6 | 0,094 | 0,100 0,085 | 0,090 : 10 | 0,088 | 0,094 | 0,137 0,080 | 0,085 2 16 | 0,083 | 0,090 | 0,120 | 0,148 | 0.077 | 0,081 25 | 0,080 | 0.086 | 0,115 | 0.129 | 0,077 | 0,081 | 0,125 35. | 0,07 | 0,083 | 0,110 | 0,123 | 0,073 | 0,081 | 0,118 | 0,240 | 0,150 7 50 | 0,077 | 0,083 | 0,104 | 0,115 | 0,072 | 0,076 | 0,110 | 0,230 | 0,130 | 0,230 | 0,150 70 | 0,074 | 0,082 | 0,099 | 0,108 | 0,071 | 0.075 | 0,104 | 0,220 | 0,130 | 0,220 | 0.140 95 | 0.074 | 0,082 | 0,097 | 0,105 | 0,069 | 0,073 | 0,099 | 0,200 | 0,120 | 0.210 | 0.130 120 | 0,072 | 0,080 | 0,094 | 0,102 | 0,069 | 0,073 | 0,096 | 0,200 | 0,120 | 0,200 | 0.130 150 | 0,072 | 0,080 | 0,091 | 0.099 | 0.069 | 0,073 | 0,093 | 0,190 | 0,110 | 0,200 | 0,130 185 | 0,072 [| 0,080 | 0,090 | 0.099 | 0.069 | 0,072 | 0,090 | 0.190 | 0,110 | 0.190 | 0,120 240 | 0,072 | 0,079 | 0.088 | 0,093 | 0.069 | 0,072 | 0,087 | 0,180 | 0,100 | 0,190 | 0,120 300 | 0.072 | 0,079 | 0,080 | 0,091 | 0.68 | 0,072 | 0.085 | 0,170 | 0,100 | 0,180 | 0,110 400 0,160 | 0,100 | 0,170 | 0,110 ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD93 Tt) Ocewoe z | setexoz Z| serexoz z | osexpe z_| ovexoe zc | oreo c | oo'exoz z | oorexoz z | ouzxoe z | ocexor Z| oecexoz 7 | eecxoe 1 | op'exzt z | we z | prem S776 t_ | oreert OC XL 1] ocerer U9 TX z | sree OUeee z_|_srzwe OFTNGT T_|_oezear Pe IXL z | sere ones z | spec os'ext 1 "exo FECKL 1 | tezeer ore I oreo onexe 1 | sever oceee 1_| oczezt OFTXL | o0eerr i 'ex9 9 i st'zx9 9 seu L 089 9 1 3 L 9 z we 3.0c =U oudnyyy ‘org yujaid | afoys | omy yu ougiqud sowodio BuQUI¥EI9 1 fora forq_| -gaidy39 nv uanye efupais a WHE BUTT WHET mozn nseur | Somajdwox | Sougnag | wysoud | yosord « BUznpod viogn yosard ,tysungey eID yRSOY ugnpod ya soupo | _uarzen Oznaka PG (S8/TSE'TI'N SAL) PeZn eUDHEINTY “PTET Od VIAAVL ELEKTROVOJVODINA NOVI SADounyag eased wponztad 1109 eat quan ase eponz 1 npreponseiandefznod aud woe yy Leo oszro'o ozrro'o zs0s0'0 ToL oF'2x6r LR'TXL, BOTXL OF PEL oorxrs orrxsy zworxsy SHISPOT 8/089 si0s9 ovlous cPIsOO. OO Or exRy o9'exrs osi09s ouoss SrI01S sasisos selsor O11/066 solosr ovlosy ssiser EeISRE os/oge LSIO9E LSIO9e og/ose Qznaka PG PLOT OF/ore OvISoE asioot sersoz MVAVISVN "PEE Dd VIAAVL ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD95 OC OT o0'exoz o0rex9z ou'zxoe ou'exoz ou'ex9¢ SeOTe crs oe/sat EE COE o9'exzi pr'exo7 pe'zxoz Orextl Oc exXCI ost L € udm [ep ‘are “alos saupaid fora | fog BORE BURT) as: viogn eseur uur iagn eidzaf Fouaidwox | fours wnogn yaad rpIMITY omaRes BUENO apa ypsoud SoupQ ar toga yosaud TUAZEN, Oznaka PG. (S8/TSP'TO'N SAL) pezn euHE2 - AIS BWV -'s'7'e'€ Od VIGAVL ELEKTROVOJVODINA NOVI SADoC p12 - aS Hong ‘aid eye iunap seu mpoxmond #18919 'N SOE + Hoge MUA aIGAHAIY MSE ee BOHYE) FSUNDEAGO | LOH LOIN S) 4 sizeoo Soot | esp | oSrOr WoL y | OEPxeE oe SHIStOT zr6rO'o gro. | os | o'sz9 Ov 2X61 £ | oorrxps ore s8l089 969 | coh | se9s Ls'xL £ OF rxsr ore srloso Lois | Soe 80°TNL £ | zorrxcr cee ovlos ‘Sor OOEXL © | OS exer ce ‘osio9s ele o9exe £ | ovtexps vee ou/oss esp Lg £ | gotexgr Loe srlo1s p'gas RTX16 Z| sexe ber sasisos ree OTL £ | pvexsp 66t Sers6y Tur ELT T SSPXOE tit ‘Or/O6F or) op'exe € | op'exrs vor s9/06r S68 89°CXL € sexe Le orlose 9s. Ovex £__|_ ocexrs 82 ssisey Tee POL € | Oce*r C9r Suse Sob o0'exe € | oo'exrs osiose us 96° 1X61 z | octexaz LS/O9E ros Oc ExXL Z| actpxoz LS/09¢ ra OF ZX6 z Ss'exor ogrose 8 6e € OOExaF OE/OPE See & | go'zxps orlSoe Sor @ o8'exor os/ooe Tee bLexbe Se/soz e9S 7 OC EOE ‘SS/OPZ Lop Z| setexoz ov/ove SE Z| srexoz ov/ovz 860 Z| osexrz oe/oEz sor z__ | ovrexoe oso1z (Oznaka PG MVAVISVN -'S'7'€'E Od VIAAVL ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 9 TABELA PG 3.3.2.6. AIMgSIE - uzad (JUS N.C1.402/85) Presek ueta Brojipretnik | Pretrik | Poduina | Poduina sednja mm ice” waeta | masa uaeta® | aktivna elektrigna otpomost na 20°C" Nazivni__|_ratunski” mm mm gym Qik 1 2 3 4 5 6 16 15.89 F170 Br rr 70902 1785 71,80 54 9 18644 18,80 TAL.85 56 52 1.7650, bry 24,25 72,10 63 oT 133698 27186 742.25 68 76, 131932 35 34,36 742,50 75 94 0.9665 40/04 742.70 81 110. 0.8286 30 48,36 19x1,80 9.0 133 0.6902 49,48 743,00 9.0 135 0.6712 56:30 773,20 96 154 0.5899 5132 73,23 on 137 0.5790 59:70 1952.00 10.0 165 0.5591 70 05,82 19x2,10 10,5 181 0.5071 73.24 73.65 10 200 0.4534 78,89 1932.30 us 218 0.4227 81,00 192,33 7 222 o4il9 814d 773,85 116 223, 0.4075 35 93.27 19x2,50 125 256 0.3578 108,72 19x2,70 135 209 0.3068 120 117,00 193280 140 322 0.2852 134,24 193,00 150 369 0.2485 138,35 1x70 153, 382 02421 150 147.10 F225 15,7 406 02273 17241 1933.40 170 414 0.1935 172,90 3742.44 17 477 0.1935 135 11,60 37%2,50 175 SOL 0.1842 211,70 3742.20 18,9 583 0.1579 227,70 3742,80 196 ou 0.1468 20 22,50 61x2.25 20,3 610 0.1382 24237 3732.89 20,2 668 0.1378 279.10 3753.10 217 769 0.1198 285,10 o1x2.44 220 787 0.1175 300 297.60 3753.20 24 B19 ‘O.1128 299,40. 66132550 22,5 827 0.1103 302,99 3743.23 26 835 0.1103 335,74 3733.40 BB 925 0,09956 349,04 61x2.70, 243 $64 0.09597 00 400,10 6152.89 25.0 1105 0.08377 430,50 3753.85 270 1186 0.0765 430,97 61x3,00 270 1190 0.07774 460,12 61x3,10 279 1270 0.07281 300 490,32 1x3.20 288 1354 0,06833 499,80 61x3,23 29,1 1381 0.06708 553,50 613.40 306 1528 0,06052 569,92 6133.45 BIL 1573, 0.05878 600 586,58 61x3.50 313 r619 0.05712 601,29 37K4 55 319 1656 0.05559 620.55. 6133.60 32.4 1713, 0.05399 700 710,00 6153.85 347 1959 0.04720, ELEKTROVOIVODINA NOVI SADOznaka PG 98 » » a ” Ravunki preseh ute je sir nativnihprscks wpteblenih ica prema standard JUS N.C1.AOL, Prema standard Jus C1401 Posutna mass utes inrafunate je mnofenjem mae upoteljen Rice prema standard JUS N.CI.AD] i obragunskog foktors 2 mas prem tbe §JUSN.CLA02 “Tolerance masu abd anos! # 2% Podudna sednjaaktvna elena otpomost utes inratunata je mnozenjem poduane sednje aktivne ofprmosti fice (prem JUS IN.CL.401) 1 obracunskogfaktre za orporiost prema abel 3 JUS N.CLAD2 Nevedene vednost iaratunate sa 28 jednosmeru str, ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD99 TY) OretE Fae rr zt | srexoz 9 z | srexoz 9 z | ostexz Be | 2 | oo'sx0e ep c | orexz 9 Z| oe 9 zc | ooexz 9 z | oLexoe er z | onzxoe 9 Z| ovexsz 9 7 | ctor ey I oo'exzt “1 z | teex9z 9 zt] prex9r 9 1] orexst I 1] ocexct cr zc | stexoz 9 z 9 1 560 z 9 z 9 L 9 uRyes 3.07 oumgae rsouiodyo eupiayay2 ayusaid 1 fog : viogn witzat | Qalsty euanye efupais Pore BUDA anv Fouardwoy | Souja | ~ exasaxd «BUENOS niegn yosard rysungey er ION, waa soupo uarze Qznaka PG (S8/ISS'TO'N SAL) PeEN - AT BLY -“L'7'E'€ Od WIAEVL ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD100 Oznaka PG oud eg wigan ase epoazoud £1019 (NS 1s519 ep ino asi ef azn afioynasuey 1 Foysungeyo | 10S IN SH upass euznpog Nn mp 2 tts ZNO DaTeOD e060] ESF y | oreeer SHISOT evo. | 098 | cores 8/089 $309 esp | oenxsr sh1059 L019 soe ¢_| wxsr vious © | oR exer ‘05/095 £ | o'exrs ousoss £ | so8xgy Sp/OIs z | use s8s/s05 € | peexsy SEIS Z| SsPtOE o11/067 & | overs so/0sb e | Srexsy ab/0st £_| ocexrs ssisep © | 0cexer sersee & | ooexes osiose z | ocex9z es/098 z | ocexsz Ls/09% z_|_seevoe os/ose g © | otxsr oe/ore E € | ozs ov/soe z | oRexoz os/ooe z_ | perenne sessoz MVAVISWN -“LTE'E Od VITAL ELEKTROVOVODINA NOVI SADOznaka PG 101 8. E.AIMgl - uzad (JUS N.C1.502/90) Presek wzeta Brojipretnik | Ratunski | Poduina Poduina mm? Bice? pretnik | masa udeta” | aktivna elektri¢na zeta” ‘otpornost na 20°C" nazivni__|_ ratunski!” mm, mm. kg/km fk 10" i 2 3 4 5 6 16 15.89 TRI, 70 31 4 0st 1785 781,80 54 49 1.8325 18,80 7x1 85 5.6, 52 17348 5 24,25 772,10 63 67 27.86 742.25 68 76 35 34,36 742,50 75 94 40,04 742.70 81 110 30 48,36 191,80 9.0 133 49.48 7%3,00 90 135 56,30 783,20 96 134 5732 753,23 9.7 157 5970 192,00 10.0 165 70 65.82 1952.10 105 181 71:50 7%3,60 ug 195 78189 195230 ns 218 81,00 1912.33 ny 222 8144 743,85 116 223 95 93,27 19x2,50, 125 256 108.72 1952.70. 35 299 He 120 117,00 1932.80 14,0 322 134.24 1913.00 15,0 369 138,35. 61x1,70 153 382 150 147,10 372,25, 15,7 406 172,41 1943.40 170 474 17290 372.44 171 arr 185 181,60 3752.50 175 301 211,70 37x2,70 189 583 227.70 377x280 196 627 240 242,50 61x2,25 203 670 242/37 3732.89 202 668 279,10 3753.10 217 769 285.10 61x2.44 22.0 787 300 297,60 373,20 22,4 819 299,40 61x20 22,5 827 302,99 37x33 26 835 335,74 3713.40 28 928 34904 61x2,70 243 964 0.09433, 400 40010 61x2,89 26,0 105 0,08234 430,50 373.85 27.0 1186 0,07632 430,97 61x3,00 270 1190 0.07641 460,12 613,10 279 1270 0.07156 500 490,32 61x3,20 28,8 1354 0.06716 499,80 61x3.23 2911 1381 0.06592 553,50 61x3.40 306 1528 0.05949 569,92 61x3.45 3 1573, 0.05778 600 386,58 61x3,50 315 1619 0.05617 601,29 3704.55 319 1656 0.05464 620.55 613,60 32.4 173 0.05306 700 710.00 613.85 347 1959 0.04639 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 102 1) Rabunsi presk udeta je bir naziih preseke upotebljnih Sica prema tandardu JUS N.C S01 2) Prema standardu JUS N.C1.SO1 3) Prenik eta mora itu grnicama 2 15% od nazvnog prenika,sanajmanji odsupanjem mera + Q,1 mm, 4) Podutna masa uzets zratuataje mnotenjem mase upotebljene Sie prema standardu JUS N.C1SO1 i obratunskogfaktora 22 manu ‘prema tel 3 JUS N.C1 S02 15) Podutne aktivns cikriéna otpomost aéeainafunsta je mnofenjem elekuiéne o1pornost ce (prema standardu JUS N.C103) ‘batunsho laktora ca podudn aktivn cekrina oipocnost prema labeli3 JUS N.C1S02 ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 103 TABELA PG 3.3.2.1. CEAL - uzad (JUS N.C1.602/85) Presek wzeta Brojipretnik | Pretnik Poduina | Poduina srednja mm ice” wzeta | masa uzeta” | aktivnaelektri¢na ‘otpornost nazivni ragunski? mm mm. kg/km Obkm 1 2 3 4 5 6 16 15,89 TRI70 30 Ti 3.4060 1785 781,80 54 125 4'8220 18,80 7aL.85 5.6 132 4.5649 5 24.25 72,10 63 170 3.5427 2786 742,25 68 193 3.0861 35 34,36 7x2,50 75 239 2.4998 40,04 752,70 8 280 21413 30 48,36 T9x1,80 9.0 338 1.7852 49.48 7%3,00 9.0 343 1.7359 56,30 7x3,20 9.6 392 13257 37,32 753,23 97 400 1.4975 59°70 1952.00 10.0 420 1.4860 70 65.82 1952.82 105 461 13116 73.28 753,05 110 509 Lie 78,89 1952.30 1s 555 1.0934 81.00 192.33 "7 565 1.0654 8144 73,85 116 567 1.0541 5 93,27 1952.50 1s 651 09254 108.72 1982.70 135 761 0.7934 120 117.00 19x2,80 140 B19 0.7378 134.24 193.00 150 939 0.6827 138,35 611,70 153 om 0.6262 150 147,10 37x2,25 13.7 1035 0.5880 17241 193.40 170 1206 0.5003 172,90 3752.44 171 1214 0.5000 185 181,60 37x2.50 17S 1275 0.4763 211,70 37%270 188 1483 0.4083 227.70 372,80 196 1595 0.3797 240 242,50 61x2.25 20,3, 1705 0.3574 242,57 3712.89 202 1700 0.3564 279,10 3733.10 27 1957 0.3098 285.10 61x2.44 22.0 2002 0.3040 300 297,60 37%3.20 224 2084 0.2907 299.40 61x2.50 225 2 100 0.2895 302,99 3913.23, 26 2125 335,74 3713.40 238 2153 349,04 612.70 243 2453 400 400,10 61x2,89 26.0 2812 430,50 31K3.85 270 3018 430.97 613,00 270 3.028 460,12 61x3.10 279 3231 300 490,32 61x3,20 288 3445 499,80 61x3.23 291 3514 553.50 61x3.40 30.6 3 888. 569,92 61x3.45 3 4002 600 586,58 613,50 315 419 601.29 374.55 319 4214 620/55 6133.60 324 4359 700. 710,00 613.85 347 4985 ELEKTROVOVODINA NOVI SADOznaka PG 104 [Ragunshi prosecute abienaziomihpresska apotreblenih ica prem Prema sundardu JUS N.C1.601 Words 1US N.C1.601 3) Podhuans masa eis iratunata je rnodenjem mave upoteljene fice prema standardu JUS N.C1.601 i obvatunskog faktos 20 ms pret abel $US N.C1,601, Toeraneia 2a manu inosi = 2 4) Podutna sednj siivna elektviénsotpomes! uta iraéunata je mnozenjem podtne sede ative osporost Ace (prema wantaréu IWS N.CL@OI) 4 obracenskog faKors 25 poduanu akuvnu elekiiénu ofporost prensa fabeli 3 JUS N.CL.602 Navedene vednost feraanate st 24 jeanonmienu sr ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD | |Oznaka PG 105 TABELA PG 3.3.2.9. - Aluminijumska uzad (JUS N.C1.302/90) Presek uzeta Broj i preénik Ragunski Poduina masa Ravunska mn tica® pretnik zeta * poduzna elektri zeta” Ena otpornost”” na 20°C nazivni_| rasanski mm mm kg/km Qim_. 10" 1 2 3 a 3 6 16 15,89 x17 Su 44 1.8018 25 2425 Tx2,1 63 67 1.1808 35 34,36 92,5 15 94 038332 50 49.48 IK3 90 135 0.5786 48,36 19x18 90 133 05950 0 65,82 19x2,1 105 181 0.4371 95 93,27 1942.5 123 256 0.3085 120 116,99 19x28 140 322 0.2459 150 147,11 3742.25 157 406 0.1961 185 181,62 372, 175 501 0.1587 240 242,54 61x2,25 202 670 0.1192 300 299,43 61x2,5 25 827 0.0965 400 400,14 61x2,89 260 1105 0.0722 500 499,83 61x3,23, 29.1 1381 0.0578, 1) Rovunskiprsck tet je chi nazvnih proses upoteljenih ca prem standards JUS N.CI.201 2) Prema stindards JUS N.C1.301 1) Pres iets mora granicama + 158 of aaivnog pesmi, ss mjmsanjim odstuponjem mera od 1 au 4) Padutna musa uiot izratunats je amotenjem muse uptebjene Bie prema standardu JUS N.CI.301 i obraéunskug blr 24 mis prema abel SJUS NCI 10 5) Podutna akivna elekrcna olpomos! ude iaratunata fe mnobenje raCunske podu2ne aktvne elktritae otpomos2ce (pens sada JUS N.C1.301) i obraturskog faktora 2a podudnw elektriénu otpomost prema abel 3 JUS N.C1.802. ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD(Oznaka PG TABELA PG 3.3.2.10. - Celiéna uzZad (JUS N.C1.702/85) 106 1) Rafunskipresek usta irafunave se kao 2bir neivnh peseks upotreblenih Hc 2) Broji preoik ica ieabrani su to dase mogs piblitneobezbedt nazivn preseci ules. Presek uzeta Pregnik Poduzna™ uzeta masa zeta nazivai | ratunski”” mm’ mm? mm mm kg/km 1 2 3 4 5 16 16.89 7x1,70, 31 126 25 24.25 “7x210 63 192 24.12, 121,60 66 193 35 34,36 732,50 75 272 3401 12x1,90 79 2 36.19 12x1,96 al 389 35,83 19x55, 78 285 30 49,48 723,00 90 391 49.83 12x2,30 95 398, 48.32 191,80, 90 384 70 7122 733,60 10.8 563 68,67 12x2,70 2 548 55,82 19x2,10 10,5 523 69.78 371,55 10.9 356 5 93,47 T2x3,15 13,1 745; 93.27 19%2,50 12,5 7 94,11 371,80 12.6 749 120 12,1 12x3,60 149) 73 1170 192,80 140 929 16.2 372,00 140 925 150 148.0 193,15 15.8 T1176 147.0 37x2,25 15.8 1170 148.3, 61x1,76, 15.8 1183 185 182,7 19%3,30 17,5) 1451 185 37x2,50 1755 1445 1840 61x1,96, 176 1467 240 24,3 372,90 20,3 1944 61x2,25 203 1933 300 Dia 37x3,20 22,4 2367 299.3 612,50, 225 2387 3) Podutna masa wetaiaratunata je mnotenjem poduine mass edne tice i obratunskog fakes 25 mas prem label JUS N.CI.702, Primer: Za ude 16 may upowebljno je 7 Bia peaks 1,70 mmo ia je 2apreminska mass 78-10" kn! PPoduana masa 2ice presi 1,70 mm inosi 17,7 ky obratanski faktor 2x mas je 7.091, Kads se ove vrednosi pomnote obi se poduina masa uieta od kek, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 107 TABELA PG 3.3.2.11.- Bakarna uzad (prema priruéniku "Konéar") Naziv | Ratunski Konstr Spoljni Masa ‘Srednji omski Presek presek precnik zeta otpor Br fica | Pref Zica] — wheta pri 20°C mm’ mm* mm mm kg/km ike. i 2 3 4 5 6 7 10 10,02 7 135 4,05 90 : 16 15,89 7 7 3 13 1135) 25 24,25 7 2 63 219 0.744 35 34,36 7 25 75 310 0.525 30 49.48 7 30 9.0 447 03365 50 48.36 19 18 9.0 438 0375 70 65.82 19 2 105 597 0275 95 93.27 19 25 25 846 oi | 120) 117,00 19 28 140) 1061 0.155 150, 147.10 37 225) 15,7 1337 on | 185; 181.6 37 2,50 175 1651 0.100 240 242.5 6 225 205) 2208 0.075 300 2904 1 2,50 25 2726 (0.0607 400 400.1 6 2,80 26.0 3643 (0.0854 500 4998 61 323) 29.1 4551 0.0364 Reaktansa X jednostrukih vodova X=oL=f-n,-(, —*+0,25) (Qlksa) X- f - frekvencija mreze u Hz H - magnetska konstanta (permeabilnost) vakuuma je 0,4 (ju H/km) \duktivni otpor jednog provodnika a ~ srednji geomettijski razmak vodova u (mm) = pregnik provodnika u (mm) Induktivni otpor se odnosi na fazni napon (napon prema zemiji) Za dati prefnik i srednji geometrijski razmak provodnika induktivitet se moze otitati iz dijagrama PG 3.3.2.5.1.d x -1(Q; Q/km; km) ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 108 Dijagram PG 3.3.2.5.1.4 Za priblizni proragun moze se uzeti: 3 Qfkm i fazi do 1 kV 35 Ofkm i fazi do 35 kV 4 Ofkm i fazi iznad 35 kV x= ) Sabimice Omski otpor R se raéuna: (2) ~ po fazi 1 - dugina sabimnica u (m) ‘A presek sabimica u (mm) Omm 1p - specifigni otpor u ( za bakar = 0,018 za aluminijum = 0,03 Reaktansa X se raéuna X=2-n-f1-L,() 1 - dudina sabimice u (m) L, - induktivitet u (H/m) f - frekvencija u (Hz) duktivnosti provodnika ae ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 109 Dijagram PG 3.3.2.5.2.d laity fe eee (ee it oaw ows oe ou Xwn ira v He cm Asniau em) A = Xiao) se mote eat gram (Siemens Pormac-n, ‘Tabetenbach 1960), 003) 10 "W/m ita Za pribliZan proraéun X = 0,15 Qykm i fazi, 2a postrojenje NN, a za VN postrojenje R = 3.3.2.6, Nulte impedanse a) Sinhroni generatori i motori Nultu reaktansu X, u (C/fazi) odreduje proizvodat.. Prose’ne vrednosti za X, u (%) ako je zvezdiste uzemljeno: - Turbogeneratori + Hidrogeneratori + Kompenzatori - Sinhroni motori b) Transformator Vodovi koji su prikljuéeni na namotaj u spoju trougao, ili u spoju Y ili Z sa neuzemijenim zvezdistem, ne mogu voditi nue struje, pa je Z, = 00. * Nulta reaktansa transformatora sa uzemljenim zvezdistem zavisi od konstrukcije i spoja transformatora, gledano sa mesta greSke. Orijentacioni podaci su u tabeli PG 3,3.2.6.a, b * Osim za sluta) autotransformatora gde za spregu YY i izolovano zvezdiste, nulte struje mogu da se zatvore jer su namoti fizi¢ki spregnuti ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 110 Tabela PG 3.3.2.6.a ‘Nulte reaktanse dvonamotnih transformatora Vesta, ‘Sprege Uzemijena XK, Ry Jergra tacka _gledano sa strane z N a ae Yu N 0.8.1 N 2 Dy a © n 2 Ye N 3.15 ° 05 ‘Trostubno Ye a © OL. 15 Os Nea 1 1 2 yy! N 5.15 ~ 2 a cS 5.15 ‘Ogmuto ili Yy N 40.100 - 5 stubno ili Ye 2 0,1. 0415 1 3 Yd N 1 « jednofa. Nulte reaktanse Ty Neprikladno za Krato uzemiljenje 2bog zagrevanja kola Tabela PG 3.3.2.6.b tronamotnih transformatora, trostubnih d je pomocni namot oznake po tatki 3.2.2.1.b Spoj Uzenaljenja * namota tacka Gledano sa strane nee i 2 3 N KitK ° « Yoy @ iM Xi +X X+X, * Ya @ N » © ©) PriguSnica Dozemna impedansa prigusnica Z,, = Ry + jXw izmedu zvezdi8ta transformatora i zemlje ulaze w formulu za jednopolni kratki spoj s trostrukom vrednosti: 3Ry, i 3-X,p. 4) Kablovi Null otpori R, i X, u (O/fazi) definisani su samo za kablove I kV, ako se nulta struja vraéa iskljudivo kroz neutralni (nulti) vod: R=R,43R, i X,=3X, R, i X; su otpori u (O/fazi) direktnog sistema, a R, je otpor neutralnog voda. Vrednosti za R,, Ry i X,, su dati u tablicama pod ta’kom 3.3.2.1d. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG itt Put povratka nulte struje kroz neutralni vod i zemlju, ili kroz armaturu, vodljivi plast kabla i zemlju znatno utige na odnose RJR, i XJX,. Za razliite vrste kablova i razliéite puteve povratne struje nulte impedanse su date u tabelama PG 3.3.2.7a i PG 3.3.2.7. Tabefla PG 3.3.2.7a Nulte impedanse kabela 1 kV Kabel PP IRV TPO 13 1kV Presek Povraiak multe struje preko mm a provodaika i zemlje 4kprov.plaitaizem | R x R apa ta ~a ta [Tato [a | 18 | - | moo| - : - 2 25 [235 297 2aa_| a7 | 1293 | 1597 35 | 2m [ 212 | 1002 | 1547 [ 296 | 248 | 1268 | 1588 so | 295 | 248 | 701 | i199 | 338 | 261 | 928 | 1259 7 | 318 | 284 | 568 | 863 | 397 | 3.19 | 736 9 | 329 | 307 | 463 | 651 | 442 | 368 | 576 | 793 v0 | 335 | 3a9 [ 421 [553 | 432 | 379 | ase | 593 150 | 338 | 326 [ 394 [ 468 | 496 | 432 | 450 | 565 185 | 31 374 [43s [| 480 | 434 | 387 | ass Tabela PG 3.3.2.7b Orijentacioni podaci za nulte impedanse kabela > 1 kV aiesaSSSSsasseacaiae Pov Trodilnt pojasnt H kabel ratak oa TORV 20 KV 20KV 30RY_| nut | nosi mam mane sire s0 | 30 [ so | 300 | s0 | 300 | s0 | 300 ma [Re | s [i] s | iu fs fe] s fo xm | 13 | 2 [ae fa fafa fa [ou pat | RR | 27 | wo [3s fo | sf» [3] e zemlju i 1 uu | xX, | 16 | 9 | wo | s | wo] s 4 e) Nadzemni vod Nulta impedansa nadzemnog voda zavisi od geometrijskog rasporeda vodova, uticaja zastitnog wzeta i vodljivosti terena, Nuhti otpor R,. se raéuna prema: Ru =(R, + 0,15) u (km) R, - otpor voda prema tablici pod taékom 3.3.2.1.e. Nulta reaktansa X,, data je u tabeli PG 3.3.2.8, ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 42 Tabela PG 3.3.2.8a. Nulte reaktanse nadzemnog voda X u M/km bez zastitnog wéera nim 35 KV TLOKV 220 kV 35, 15-do 172, 2 70 1,50 do 1,71 1,40 do 1,60) 95; 1.49 do 1.69) 1.39 do 1.59 7 185 1.46 do 1.67 1,36 do 1,57 300 - 134 do 1.54 1.27 do 148 340 : 1,25 do Lad Prva navedena vrednost vazi za vlazno zemljiste (50 © m) a draga za suvo (500 © m). Geligna zastitna uZad smanjena X,, faktorom 0,85 do 0,95, a aluéelitna faktorom 0,7 do 0,85. 3.3.2.9. Vrednost impedanse uzemljerija nulte tatke Z kod usvojene nazivne ogranigene struje jednopolnog kratkog spoja I, (struja jednopotnog kratkog spoja) ratuna se prema U;- fazni napon u (KY) U - linijski napon u (kV) I, Nazivna vrednost ogranigene struje u (KA) 3.3.3. Osnove proratuna struje zemljospoja 3.3.3.1. U mredi razlititih nazivain napona otpore treba svesti na nazivni napon dela mreze u kojoj se dogodio zemljospoj, odnosno na nazivni napon tatke za koju se v18i provera struje zemljospoja. Napon na koji se veSi svodenje otpora je osnovni napon U, Otpor Z sveden na osnovni napon, dobija se relacijom: u ay @ Z,--svedeni otpor u (Q) Z - otpor dela mreZe sa nazivnim U u (Q) U, - osnovni napon u (kV) U - nazivni napon dela mreZe sa poznatim otporom Z u (kV). 3.3.3.2, Struje zemljospoja, analogno otporima svode se prema relaciji: 1-1 (kA; kV) I, -struja svedena na nazivni napon taéke w kojoj viSimo provera 1 - struja u delu mreze nazivnog napona U, razligitog od napona U, na koji se vi8i svodenje. ELEXTROVOJVODINA NOVI SADOznaka 33.33. 33.3.4. PG 113 Kod vodova (nadzemnih ili kablovskih) celokupna struja jednopolnog kratkog spoja proti¢e kroz provodnik koji je w zemljospoju. Kod nadzemnih vodova sa zaititnim uZetom i kablovskih vodova sa olovnim plastom ili, cekranom se uzima da celokupna struja zemljospoja protiée kroz. uzemljenje stuba na kojem se dogodilo zemljospoj, odnosno kroz olovni plat ili ekran kabla u kojem je doSlo do zemljospoja. 4.0. Padovi napona 4.1. Energetski vodovi Pad napona trofaznih simetritno opteresenih vodova ratuna se prema’ P-é (rex 100(%) peer +x tB9)100(%) P - opterecenje u (MW) ¢- dutina voda u (km) U - linijski napon u (kV) 1 - omski otpor voda u (O/km) prema 3.3.2.1 x - induktivni otpor voda w (O/km) prema 3.3.2.1 ~ fazni pomeraj struje i napona 4.2. Energetski transformatori Pad napone u simetriéno optereéenom energetskom transformatoru raGuna se prema: 8 u=2[[U, -cose+U, sing) +0,005(U, -cos@-U, -sing)? bo Dovoljna taénost se postize: zanemarivanjem Elana 0,005(U , -cos@-U, sing)? ede su S, - nazivna snaga transformatora (prividna) u (kVA) S_ - opterecenje transformatora (prividno) u (kVA) U, - aktivna komponenta napona kratkog spoja u (%) P, *-100(%) S, 1%) P,, - gubici u bakru (gubici kratkog spoja) U, - jlova komponenta napona kratkog spoja u (%) YU -UF@%) U Uy -mapon kratkog spoja u (%) ‘9 - fazni pomeraj struje i napona ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 14 4.2.1. Pribligne vrednosti relatvnih aktivnih (U,) i induktivnih (U,) komponenti napona kratkog spoja za energetske transformatore 20/10/0,4 kV date su u tablici PG 4.2.1. Tablica PG 4.2.1. NAZIVNA SNAGA Us v, Us 1.600) 6 124 587 1,000) 6 135 5.85 630 4 1,03 3.86 400 4 Las 3.83 250 4 131 3.78 160 4 147 3,72 100 4 175 3.60 50 4 2.10 3,40 4.2.2, Priblizne vrednosti relativnih aktivnih (U,) i induktivnih (U,) komponenti napona kratkog spoja za energetske transformatore 35/10 kV date su u tablici PG 4.2.2. Tablica PG 4.2.2. NAZIVNA SNAGA UY U, uy KVA % %e & 8.000 7 0,675 7 6.300) 6 073 95 4.000 6 0,825 5.94 2500 6 0.96 o 1.600) 6 109 5.90) 1.000 6 42 5.89 4.2.2a Pribligne vrednosti relativnih aktivnih (U,) i ins napona kratkog spoja za energetske transformatore 35/20 kV, date su u tablici \duktivnih (U,) komponenti PG 4.2.2a, Tablica PG 4.2.2a NAZIV SNAGA| u U, u kVA % % 8.000 6.50 5.89 2.76 10.000+ 2.76 2.03 12 ¥ Autotransformator ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG us 4.2.4, Priblizne vrednosti napona kratkog spoja za tronamotne energetske transformatore 110/20/10 kV date su u tablici PG 4.2.3. Tablica PG 4.2.3 NAZIVNA SNAGA Tha tha Us. MVA % “ % 315 148 78 2 ‘a gubici u bakra Pew o 180 KW 10/35/10 kV date su u tablici PG 4.1.2.4, a PG 42.4 NAZIVNA SNAGA Un Un Ue: MVA % % % 20 110 72 26 31S 110 sree 35 @ 18 in 6 5.0, Paralelni rad 5.1, Energetski transformatori $.1.1. Uslovi za paralelan rad Sad. S112. Energetski transformatori rade paralelno ako su primamo i sekundamo spojeni na zajednitke sabimnice. Paralelno mogu raditi transformatori gradeni za iste nazivne napone i ako imaju: a) Istu spojnu grupu (satni broj) b) Odnos transformacije u granicama tolerancije (0,5%) ©) PribliZno jednak-napon kratkog spoja U, (dozvoljena razlika je 10% od aritmeti¢ke sredine U, svih transformatora. Povoljno je da manji transformatori ima veéi U,). 4) Odnos nazivnih snaga ne veéi od 1 : 2 ‘Transformatori razligitih spojnih grupa mogu raditi paralelno, ukoliko se nalaze w istoj grupi, prema tabeli: PG 5.1.1.2, Tabela PG 5.1.1.2. Grupa Spojna grupa 1 0 4 8 1 6 10 2 UL 1 5 Vv 7 i U ovom slutaju fazna jednakost se postize permutacijom prikljutaka transformatora. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADOznaka PG 116 5.1.1.3. Odnos snaga i kratkih spojeva dat je relacijom: DS _ Su, Soy, So tat Ue Un Ue Un - ES, - zbir nazivnih snaga transformatora koji rade paralelno - U, - rezultatni napon kratkog spoja ~ Sy do Sy. - nazivne snage pojedinih transformatora = Uj, do Uj, - naponi kratkog spoja pojedinih transformatora 5.1.1.4. Raspodela opterecenja S na pojedine transformatore: 8 =e Sack Fs, U, S,; Us re S=S,+S,+ 5.1.1.5. Najveéa snaga S, koju transformatori u paralelnom radu mogu zajedno preneti, ada nijedan ne bude preoptereéen: By= 8h i Ua UE ade je U, 5.1.1.6, Struja izjednatenja izmedu dva transformatora u paralelnom radu u slutaju nejednakog prenosnog odnosa: AU Tp Ur, Uae Tat tna + najmanji od svih napona kratkog spoja, pojedinih transformatora truja iajednatenja u (A) AU - razlika napona U (%) {u, i Us ~ maponi kratkog spoja transformatora uw % yi fy ~nazivne struje transformatora u (A) 5.2. Energetski vodovi 5.2.1.1. Energetski vodovi rade paralelno ako polaze iz iste tatke i napajaju neku drugu zajednicku tatku. 5.2.1.2, Paralelan rad je mogué ako postoji fazna jednakost vodova u paralelnom radu. 5.2.2. Raspodela struja 5.2.2.1. Ukupna straja (1) se rasporeduje na vi8e vodova u paralelnom radu u zavisnosti od impedanse tih vodova, prema: (a) 1, struja posmatrane grane u (A) T - ukupna struja u (A) Z-- ukupna impedansa paralelno spojenih grana u (2) Z,- impedansa posmatrane grane u () ELEKTROVOJVODINA NOVI SAD(Oznaka PG 5.2.22, 17 Ukupna impedansa se dobija kao paralelni spoj pojedinih impedansi vodova koji su u paralelnom radu. Tabele strujnog opterecenja \Vrednosti strujnog optereéenja date u tabelama vate 2a pojedinatno polozene kablove odnosno sisteme pod uslovom ravnomemosti i nepromenjivosti okoinih uslova. Osnove na Kojima su bazirane tabele su tako odabrane, da se navedene jatine struje pri normalnim uslovima pogona u vecini sluéajeva ne mogu proraéunavati. Vrednost od 100°C. cm W odraZava najéeSce odnose vezane za zemlje. Date vrednosti strujnih optereéenja vaze za kabel poloZen direktno u zemlju u sloj peska, Pokriven opekama, a duz trase eventualno prolazi kroz samo nekoliko cevi od po najvise 6 m duzine Navedene vrednosti strujnih optereéenja u vazduhu, za kablove 1 kV, odnose se na sluéaj polaganja kablova neposredno na zid (ili na regale). Za kablove nazivnog napona preko 1 kV navedene vrednosti strujnih opterecenja u vazduhu vaze za slobodno polozene kablove, pod time se podrazumeva da: odavanje toplote konvekcijom i zratenjem nije nitim spreteno, da temperatura okoline ne raste, i da nema strujnih izvora toplote, odnosno, da su ispunjene sledece pretpostavke: ~ da odstojanje kabla od 2ida, ta ili pokrivke nije manje od 2 cm. ~ da kod kablova koji leZe jedan pored drugog medusprostor nije manji od dvostrukog pretnika kabia. ~ da kod kablova koji leZe jedan iznad dragog vertikalno odstojanje kablova nije manje od dvostrukog pretnika kabla i da rastojanje izmedu slojeva kabla nije manje od 20 em, ~ da je kabel zaStiéen od direktnog sunvevog zraéenja ~ da usled toplotnih gubitaka kablova ne dolazi do pove¢anja temperature okoline, ‘odnosno, da su prostorije dovoljno velike i provetrene Pri polaganju u zemlju i u vazdubu, u svim slutajevima kada postoje nepovoljne okolnosti ut pogonu ili polaganju (npr. grupisanje odnosno nagomilavanje kablova) treba primeniti faktor za preratunavanje Elektri¢na za8tita od 6 mm* bakra kod kablova nazivnog napona preko 0,6/1 kV sme se pri Punom optereéenju kabla opteretti trajno strujom zemljospoja od najvise 15 A Strujno optereéenje kablova sa izolacijom od umrezenog polietilena za nazivni napon 0,6/1 KV mote se dovoljno tadno odrediti keda se vrednosti strujnih optereéenja iz tabele PG 1.5.12. pomnoze faktorom 1,15 ako se kablovi polazu u zémlju, odnosno 1,22 ako se kablovi polagu u vazduhu na zidu. ELEKTROVOJVODINA NOVI SADSADRZAJ 1. Nazivne struje i strujna opteretivost LL. Osnove 1.2, Bnergetski transformatori 1.3. Izolaciono ulje 1.4, Regulacija napona 1S. Prekidati 1.6. Provodnici nadzemnih vodova 1.7. Sabirnice 1.8. Energetski kablovi visokog (srednjeg) napona 1.9, Energetski kablovi niskog napona polozeni u zemlju 2. Kratki spojevi 2.1, Osnove 2.2. Koriséenje osnovnih veligina 2.3, Proraéun kratkog spoja 2.4, Termiéka naprezanja pri kratkom spoju 2.5, Mehaniéka naprezanja pri kratkom spoju ‘Zemljospoj 3.1. VN mrefa sa izolovanom nultom taékom 3.2. VN mreia sa kompozicijom kapacitivne struje zemljospoja 3.3. VN mrefa sa uzemljenom nultom taékom 4, Padovi napona 4.1, Energetski vodovi 4.2, Ener getski transformatori 5. Paralelni rad 5.1, Energetski transformatori 5,2. Energetski vodovi 21 35 40 45 48. 64 0 70 70 n 81 85 86 86 88 89 116 116 116 118 8 ug