Четврта година //филозофија// недељни фонд часова: 2 // прва недеља наставе

на даљину (16-20.март 2020.)

Тема: Модерна филозофија

Наставна јединица: Џон Лок

1. Дефиниши гносеологију.

2. Kаква је разлика између простих и сложених идеја?

3. Kаква је улога разума у сазнању?

4. На којем аргументу Лок заснива тврдњу о постојању спољашњег света?

5. Kако настаје идеја ствари, тј. супстанције?

1. Гносеологија (теорија знања или епистемологија) је филозофска дисциплина која

истражује порекло, извесност и домет људског сазнања. Она се бави проблемом
сазнања а њеним оснивачем сматра се Џон Лок. Нека од питања на која гносеологија
покушава да одговори су: како се може сазнати да је нека тврдња истинита, шта је
доказ о истинитости неке тврдње, може ли тврдња бити проверена, шта значи 'знати
нешто'... У односу на извор сазнања имамо гносеолошка становишта емпиризам и
рационализам, а у односу на поузданост сазнања – догматизам и скептицизам.

2. Разум током процеса пријема простих идеја је потпуно пасиван што није случај и са
сложеним идејама. Код сложених идеја разум је и те како активан а он нам помаже да
комбинујемо и поредимо просте идеје или да дајемо заједничка имена појединачним
стварима и идејама.

3. Разум служи да прикупи и сачува утиске (идеје сензације и идеје рефлексије).

4. Лок сматра да 'ничег није било у разуму што претходно није било у чулима' и да
постојање спољашњег света (идеја) уочавамо (чулима) искључиво искуством тј. да не
постоје урођене идеје. Разум је у почетку као неисписана табла (tabula rasa) која се
пуни писањем креде која симболизује утиске. Лок се пита зашто бисмо 'откривали'
математичке теореме и зашто бисмо све учили ако постоје урођене идеје. Овим
питањима он аргументује своју теорију.

5. Идеје супстанције су сложене идеје које могу бити индивидуалне и основне, а

настају поређењем и комбиновањем простих идеја.

Милица Ристић 4/2