TEMA: BETONIRANJE U ZIMSKIM USLOVIMA

SADRŽAJ SEMINARSKOG RAD A

1. Uvod

2. Problematika zimskog betoniranja

3. Tehnologija

4. Proizvodnja betona

5. Transport betona

6. Ugradnja i nega betona

6.1 Mere zaštite betona pri niskim temperaturama

6.2 Protivmrazni dodaci i postupci sa smrznutim betonom

6.3 Uticaj temperature na stvrdnjavanje betona

7. Kontrola kvaliteta

8. Jedan od prvih radova u zimskom betoniranju

9. Izgradnja jednog od mnogobrojnih objekata u zimskim uslovima Literatura

Betoniranj e u zimskim uslovima

2
 1. UVOD

Pravilnikom za beton i armirani beton PBAB 87 u članu 268 defimsana je proizvodnja I ugradnja betona u posebmm
uslovima. Posebmm uslovima smatraju se klimatski uslovi takvi da je temperatura okoline duže vreme mza od +5C° ill
viša od +30C°. Za betomranje u takvim uslovima treba osigurati zaštitne mere (potpune ill delimi čne) u zavisnosti od
problematike koju treba rešiti u vezi proizvodnje, transporta I skladištenja (deponovanja) komponentnih materyala,
fabnke betona, transporta betona do gradilišta, ubacivanja betona u oplatu, ugradnje u konstruktivm element, negovanja
ugradenog betona, kontrole kvaliteta, davanja mstrukcija u vidu uputstava (pisamh) svih učesmka u procesu betomranja.

Betomranje u posebmm uslovima mora biti dobro osmišljeno, orgamzovano I sprovedeno na svim mvoima ovog I onako
osetljivog tehnološkog procesa. Pravilmm sagledavanjem ukupne problematike I spremnosti da se odgovon svim
zahtevima donosi se odluka: betomrati ill ne. Odluka o betomranju ne sme biti donešena na osnovu snage autonteta,
subjektivne odluke ill biti prepuštena slučaju već argumentovati mogućnost lzvodenja sa aspekta lzvodljivosti sagledanu
kroz tehnološku, tehmčku, kadrovsku, materyalnu I ekonomsku komponentu.

Za odluku mje merodavan jednostran pogled na

problematiku već konačan efekat koji uključuje
nzik pojave negativmh posledica.

Doskora se malo znalo o fenomenu delovanja mskih temperatura na svežu betonsku masu I na mlade betone. Poslednjih
dvadeset godina u svetskoj nauci, naročito u nekoliko razvyemh zemalja, izvršem su značajm istraživač-ki radovi kojima
je razjašnjeno nekoliko problema u ovoj oblasti. Razvile su se metode I postupci kojima mogu da se lzvode radovi u
betonu na mskim temperaturama. Danas je ova oblast u intenzivnom

razvoju. Zimski period u našoj zemlji traje oko tn meseca, a u severmm zemljama period mskih temperatura lznosi i 120
do 150 dana, pa se vidi neophodnost upoznavanja problematike zimskog betomranja, kao I potreba za osvajanjem
postupaka I metoda da bi se I na mskim temperaturama kontinualno odvyali gradevinski radovi.

O samoj tehnologyi biće više reči na naredmm stramcama, kao I o samim metodama koje predstavljaju neizbežnost pn
betomranju u zimskim uslovima.

Betoniranj e u zimskim uslovima

3
 2. PROBLEMATIKA ZIMSKOG BETONIRANJA

Ključni problem vezan za tehnologyu betona u zimskim uslovima je pnsutnost vode. Voda je jedna od
osnovnih komponenti betona, osnovno je sredstvo za pranje 1 održavanje gradevinskih mašina (betonara,
miksera, pumpi za beton, alata 1 pnbora), kao atmosferski faktor otežava rad (magla, kiša, sneg, led),
ima fenomen menjanja agregatnog stanja (para, tečnost, led), služi kao sredstvo za negu betona (svežeg 1
očvrslog) 1 postaje značajan ekonomski problem (cena, tretman otpadne vode, ekološki aspekt).
Poznajući njene fizičke, hemyske, mehamčke, hidrauličke 1 ostale karaktenstike u kombinaciji sa
preostalim komponentama betona 1 procesa koji se u ovim uslovima menjaju možemo dosledmm
sprovodenjem mera 1 postupaka betomranje 1 u ovim uslovima učiniti mogućim. Temperature mze od
15°C stvaraju odredenu problematiku vezanu za pnmenu aditiva na polimernoj osnovi, temperature od
+4°C su se tradicionalno smatrale za idealne pn betomranju masivmh blokova, na 0°C voda menja
agregatno stanje, do -10°C troškovi u svakom segmentu proizvodnje 1 ugradnje betona se povećavaju za
cca 30%, za rad na temperaturama mzim od -10°C uputno je odložiti betomranje za naša klimatska
područja. Ponašanje komponentmh materyala na mžim temperaturama, zbog svojih termičkih
karaktenstika, u penodu povećanja temperature mogu stvonti uslove za pojavu dodatmh unutrašnjih
napona.

Voda kao atmosferski faktor

Osnovm parametn lokalno očekivane vremenske prognoze su sadržaj vode u vazduhu (vlažnost),
atmosferski pntisak, temperatura vazduha, brzina I smer vetra te pnsustvo oblaka sa visokim sadržajem
vode I trenutno opšte klimatsko stanje u odnosu na godišnje doba. Za gradevinsku praksu je uobičajeno
da u okviru dinamičkih planova lzvodenja radova u ovom penodu povećamo broj dana za lzvodenje. U
penodu mskih temperatura na već zatečenom stanju padavina (kiša, sneg, pnsustvo leda) ill njihovom
skorašnjem prestanku imamo potrebu da obezbedimo nesmetano odvyanje svih tehnoloških faza u
procesu betomranja. U realno očekivanoj mogućoj ill nastaloj promem vremenskih uslova često smo u
pnlici da dodatmm merama I postupcima omogućimo već započeti proces betomranja.

Planskim pnstupom rešavanju ove problematike, vezane za penodična godišnja ponavljanja mskih
temperatura, omogućavamo odvyanje procesa betomranja u ovim (otežamm) uslovima proizvodnje.
Pozivanje na "lznenadnost” u pojavi mskih temperatura, padavina I svega što karaktenše klimatske
uslove vezane za ovaj period godišnjeg doba su pnznanje ”nespremnosti” I “neorgamzovanosti” za
kvalitetno lzvodenje betomranja. Odluka o betomranju donešena na osnovu realnog sagledavanja svih
tehnoloških faza, njihovog stepena pouzdanosti u funkciomsanju, kadrovskoj I tehmčkoj opremljenosti,
u ovoj, uslovno rečeno prvoj fazi odlučivanja, determimsana vremenskim pnlikama, sadrži svesno
preuzetu odgovornost.

Tehnologija proizvodnje betona je osetljiv proces. Održavanje kvahteta proizvedenog I ugradenog

betona je veština. Kvalitet lzvedenog elementa, odnosno betonske konstrukcije u celim je imperativ I

Betoniranj e u zimskim uslovima

4
konacm cilj. Niske temperature, bliske “null", stvaraju uslove za prelaz vode IZ tečnog u čvrsto
agregatno stanje-led. Medutim, i temperature blisko lznad “nule” uz pnsustvo jakog vetra imaju isti
efekat u stvaranju otežanih uslova za proces proizvodnje 1 ugradnje betona.

Zamrznuta voda povećava zapreminu za 9%, što ruši strukturu betona ako je nedovoljno očvrsnuo. Sve
ovo ima za posledicu prestanak pnrasta čvrstoće, nepovratan gubitak konačne čvrstoće betona čak i pn
kasmjem održavanju u normalmm uslovima, značajno smzavanje otpornosti na mraz i narušavanje
adhezye betona sa armaturom.

3. TEHNOLOGIJA

Pnlikom pnpreme za proizvodnju betona 1 betomranje na mskim temperaturama moramo imati

metodološki razraden pnstup tehnologyi betona za takve vremenske uslove. Rešavajući problem vode
omogućavamo elementarno funkciomsanje hemyskih reakcya 1 stvaramo preduslove za dobro
funkciomsanje proizvodnje, transporta, ugradnje 1 nege betona uz imperativ da kvalitet proizvedenog 1
očvrslog betona bude zadržan, odnosno da konstruktivm element nema negativmh posledica na
stabilnost, funkcionalnost 1 estetske efekte.

Pravilnim izborom kombinacije cementa 1 odgovarajućih aditiva je dobar all ne 1 dovoljan preduslov za
uspeh. Održavanjem temperature betona na 20 °C do ugradnje je ujedno I pokazatelj koliko smo uspeli u
sprovodenju mera I postupaka za zimske uslove betomranja. Postići i održati ovakvu temperaturu svežeg
betona je veština koja se postiže adekvatnom pnmenom dostignuća moderne tehnologije betona.

Pojedim cementi sadrže supstance koje mu poboljšavaju karaktenstike potrebne za proizvodnju na mzim
temperaturama. Hemijska industrija je proizvela aditive za beton sa razmm osnovama. Pojedine
gradivne supstance se različito ponašaju na različitim temperaturama. Mogućnost pnmene odredemh
aditiva mora se laboratory ski i praktično proventi I dokazati da utiču na poboljšanje karaktenstika
svežeg I očvrslog betona. Redosled doziranja aditiva, dužina mešanja, početna temperatura mešavine su
samo neki od parametara uticajmh na efekat aditiva.

Smanjenje vodo-cementnog faktora uz pomoć hiperplastifikatora I pnmenom ubrzivača očvrscavanja, uz

prateće mere I postupke, omogućavamo svežem i mladom betonu postizanje potrebne čvrstoće na
zatezanje. Upotreba ubrzivača vezivanja ima negativan odraz na poroznost cementnog kamena a time I na
konačne čvrstoće. Pnmena aeranata je vrlo osetljiv metod poboljšanja trenutmh i budućih karaktenstika
betona all u ispravnoj kombinaciji sa ostalim aditivima mora dovesti do zadržavanja ill povećanja
zapreminske mase betona. Razlog pnmene aeranta je da stvori kontinuiran raspored vazduha I srvori
mikroporoznost. Beton sa uobičajenom količinom vazduha od 2 % i beton sa istom količinom vazduha
dobijen upotrebom aeranata ima razhčite karaktensike svežeg I očvrslog betona.

Aeranti sa sintetičkom osnovom imaju pad karaktenstika nakon 45 minuta od zamešavanja betona I pn
njihovoj pnmem se mora biti obazriv.

Betoniranj e u zimskim uslovima

5
Frakcye sa kojima spravljamo beton u penodu niskih temperatura moraju imati povećan sadržaj sitnih
čestica. Upotreba frakcye 0-2 mm znatno utiče na fliudnost svežeg betona all istovremeno komplikuje
manipulaciju na utovarmm i dozirmm sredstvima. U PBAB-u 87 o kriteryumu za sadržaj sitnih čestica u
frakcyi 0-2 i 0-4 mm neadekvatna je formulacya o istom ogramčenju na 5 (10) %. Stvaranje centara
knstalizacye I omogućavanja prodora vode put cementne čestice upravo se povećava pnmenom čestica
<0,09 mm i ujedno se smanjuje potreba za povećanom dozažom cementa.

Pre početka spravljanja betona, pn mskim temperaturama uobičajena je pnmena betona sa odredemm
protivmrazmm i drugim dodacima, kao I upotreba betonskih mešavina spravljemh sa prethodno
zagrejamm komponentama. Kada temperatura vazduha nye mza od -1°C, početna temperatura svežeg
betona Tbo može se skoro uvek postići samo pnmenom zagrejane vode; ovo zagrevanje se po pravilu
vrši do temperature od 40-70°C. Ako se, pak, radi o mzim temperaturama, treba ICI I na zagrevanje
agregata. Ovo zagrevanje se može realizovati na razne načine, pn čemu najveću pnmenu imaju sistemi
koji vrše zagrevanje putem vodene pare.

do\ipd pare duvod pare

zagrevanj e agregata u operal^riirn bunkerima sema raz\7oda pare za

zagrevanj e agregata u radij alnim
boksovima

U ovakvim slučajevima para zagreva agregat izlazeći IZ perfonramh čelicmh cevi postavljemh kroz
operativne bunkere (slika levo), ill izlazeći kroz odgovarajući sistem perfonramh cevi proveden kroz
masu agregata deponovanog na orvorenom prostoru.

Takav je, na primer, slučaj pnkazan na slici (desno), koji predstavlja šemu razvoda zagrejane vodene
pare koja se pnmenjuje u pogomma za proizvodnju betona koji imaju radijalne boksove za smeštaj
agregata. Pnkazam načim zagrevanja agregata, kao I pnmena zagrejane vode, podrazumevaju da u
pogonu za proizvodnju betona pre nastupanja zimskog penoda treba da bude instalisana sva oprema
neophodna za rad na mskim temperaturama. Ovo, izmedu ostalog, pretpostavlja I lzvodenje termičke
zaštite bunkera za agregat I silosa za cement, pošto se na taj način ostvaruju znatne uštede u toplotnoj
energiji potrebnoj za obezbedenje zahtevanog mvoa temperature Tbo.

Betoniranj e u zimskim uslovima

6
 4. PROIZVODNJA BETONA

Spravljanje betona u proizvodnim pogonima vrši se na osnovu receptura potvrdenih u postupku prethodnih
proba 1 u postupku lzrade radnog sastava za odredenu dozažu komponentnih materyala. Recepture koje su
predvidene za rad na niskim temperaturama moraju imati višestruku proveru u proizvodnom pogonu pn čemu
kvalitet proizvedenog 1 očvrslog betona mora biti jednak ill veći u odnosu na normalne uslove pnvredivanja.
Dodatnim angažovanjem kadrova, držanjem tima servisera u pnpravnosti, obezbedenim rezervnim delovima 1
brzom razmenom informacija o zastojima uz veliku mobilnost svih timova 1 u slučaju kvarova u proizvodnji
zastoji se minimiziraju. Pravovremenom dostavom komponentnih materyala 1 njihovim pravilmm
deponovanjem i skladištenjem omogućujemo smanjenje troškova 1 ne utičemo negativno na kvalitet
komponenti.

Ukoliko se betonski radovi lzvode na temperaturama ispod 5°C, treba se pndržavati sledećih pravila:

• konstiti cemente viših toplota hidratacye, što znači cemente viših klasa 1 cemente sa manjim procentima dodatka
zgure,
• cemente sa dodatkom pucolana 1 pucolanske cemente izbegavati,
• upotrebljavati veće količine cementa
• ići na mze vodocementne faktore, što znači da smanjivanje sadržaja vode u betonu treba kom-penzovati
konsćenjem dodataka betonu tipa plastifikatora 1 superplastifikatora, primer:
Sika Viscocrete 20HE - superplastifikator treće generacye na bazi modifikovamh karboksilmh kiselina
koji daje efekte izuzetno ubrzanog vezivanja kod očvršćavanja betona. Izuzetno ubrzava pnraštaj ramh
čvrstoća bez negativnog uticaja na krajnje čvrstoće. Izuzetno je podoban za proizvodnju
prefabnkovamh betonskih elemenata gde je potrebna visoka redukcya vode (do 30%) i izuzetna
razlivnost. Pospešuje karaktenstike skupljanja, vodonepropusnost kao I akceleratorsko povećanje ramh
čvrstoća. Doziranje zavisi od zahteva, temperature betona, spoljne temperature, vrste cementa i si.
• konstiti aditive ubrzivače vezivanja I očvršćavanja betona (akceleratore), kako bi beton u što
kraćem roku postigao odredem mvo čvrstoće, na primer:
Sika Rapid 2 - aditiv za izuzetno ubrzano očvršćavanje betona I maltera bez negativnog uticaja na
krajnu čvrstoću. Može se dodavati direktno u mikser ih u fabnci betona gde je potrebno dosti ći
izuzetno visoke čvrstoće betona u penodu izmedu 6 i 24h. Može se konstiti u kombinaciji sa
adekvatmm superplastifikatonma.

Opis Boja Gustina Potrošnja/doziranje Pakovanje

tečnost žuta 1.40 kg/1 1.0-3.0% u odnosu na masu PVC kanta 25kg i
cementa burad 220kg

Betoniranj e u zimskim uslovima

7
 • upotrebljavati specifične dodatke betonu za zimsko betoniranje - antifnze, putem kojih ce se
delovati na snižavanje tačke smrzavanja tečne faze pnsutne u svežem betonu.

U savremenom gradevinarstvu spravljanje betonske mešavine vrši se lsključivo mašinskim putem, pn

čemu se ovaj postupak svodi na mešanje 1 doziranje komponentmh matenjala u cilju dobyanja homo-
gene mase. Ova operacya se lzvodi u specyalno organizovamm gradevinskim punktovima pn gradilištu
ill u posebmm fabnkama betona, koje su u stanju da snabdeju 1 više od jednog gradilišta betonom.
Odvojeno mešanje smese je pokazalo da mešanje cementa 1 vode u pastu pre dodavanja agregata
povećava čvrstoću betona na pntisak. Pasta bi trebalo da se meša pn velikim brzinama u posebmm
miskenma. A kasnye tako napravljena pasta da se sjedim sa agregatom i ostatkom vode, u klasicmm
miksenma.

U zimskom penodu, pn spravljanju betona doziranje tople vode u mešalicu vrši se uvek posle doziranja
agregata, dok se doziranje cementa vrši na kraju, tj. tek kada se voda dovoljno ohladi, jer ne sme se
dozvoliti da dode do kontakta izmedu cementa 1 vode čija je temperatura veća od 30°C.

5. TRANSPORT BETONA

Pojavom novih tipova kamionskih miksera za prevoz betona učinjeno je poboljšanje u kvalitetu mešanja
betona u toku transporta kao 1 smanjenju pnonljivosti na zidove 1 unutrašnjost miksera. Radi se o
separatnom nekontinualnom tipu pobudivača mešanja patentiranog od strane Schwing-Stettera2 koji
omogućava “toliko željem" pretovar i veću lskonsćenost miksera u vreme povećane ill ubrzane
isporuke. Za transport u uslovima izuzetno mskih (Sibirskih) temperatura uradena je posebna
konstrukcija miksera za održavanje temperature betona.

Dotrajali miksen imaju povećanu lepljivost betona 1 teže lh je održavati. Repanranje miksera, odnosno
njihova zamena je vrlo pnhvatljivo rešenje pre nastupanja penoda mskih temperatura. Pnlikom otpreme
miksera potrebno je da svi vozači dobiju interventnu količinu odgovarajućeg aditiva sa uputsrvom za
upotrebu, potrebnu u slučaju dužeg neplamranog zastoja.

Betoniranj e u zimskim uslovima

8
Transport svežeg betona mora da bude tako orga-nizovan da tokom transporta ne dode do velikog gubitka
toplote mešavine. Zato konstimo transport-na sredstva sa odredenim sistemima termičke zaštite. Ukoliko su u
pitanju veće transportne dužine može doći 1 do preteranog hladenja meša-vine usled mešanja sa hladmm
vazduhom. Zato je često konsnye da se beton po lzlasku IZ mešalice transportuje bez ikakvih dodatnih
intervencya u smislu obezbedenja njegove homogenosti.

6. UGRADNJA I NEGA BETONA

Pnlikom ugradnje betona na niskim temperaturama potrebno je ispuniti nekoliko zahteva kako bi ugradnja
betona bila kvalitetna:

• Na armatun ne sme biti zaledenih mesta, snega ill onečišćenja.

• Po postavljanju armature lzvršiti preknvanje pvc folijama 1 slicmm poknvačima.
• Ako je potrebno grejmm telima ill prskanjem toplom vodom odstramti eventualna zaledena mesta.
• Ako su temperaturm gradyenti veliki, oplata može biti dodatno obložena stiroporom ill grejana nekim
grejmm telom.
• Revibnranjem slojeva ugradenog betona se dodatno istiskuje eventualna zatečena voda u betonskoj
masi.
• Pn ugradnji betona upotrebiti utovarno sredsrvo za ubacivanje u oplatu koje ima kraći vremenski ciklus
(pumpa za beton).
• U slučaju upotrebe pretovarnog silosa za beton isti mora biti prmudno zagrevan i da ima osobinu
zadržavanja temperature betona.

U dosadašnjem razvoju u tehnologyi lzvodenja radova u betonu u zimskim uslovima pnmenjuju se

sledeće metode:
a) Metode pn kojima se dovodi toplota u svež beton u penodu očvršćavanja:
■ zapanvanje
■ elektrodno zagrevanje
■ prethodno elektrozagrevanje
■ infracrveno zračenje
■ indukciono zagrevanje
■ unošenje pare u beton

Betoniranj e u zimskim uslovima

9
b) Termos-metode
c) Metode pn kojima se konste hemyski dodaci za zaštitu betona
d) Kombinovane metode (jednovremeno konšćenje više metoda IZ prve tn grupe)

Izbor optimalnih metoda zimskog betomranja, za konkretne uslove lzvodenja radova, zavisi od više
faktora, od kojih su najznačajniji: masivnost konstrukcye koja se betomra, čvrstoća betona na pntisak
koja je potrebna za lzvodenje naredmh radova, mogućnost obezbedenja energetskih resursa 1 opreme.
Evo nekoliko reči o jednoj od njih:

Termos metoda

Ova metoda se primenjuje pn betoniranju masivnih konstrukcya u zimskim uslovima sa modulom

površine MP=F/V, gde je F površina preseka u (m2), a V zapremina mase betona u (m3).

Metoda se sastoji u negovanju ugradenog betona. Pnmenom toplotne zaštite prethodno zagrejan beton se
čuva od hladenja, a toplota koja se srvara tokom hidratacye cementa konsti se za proces otvrdnjavanja
betona.

Termos metoda se naročito uspešno primenjuje pn izvodenju konstrukcya kod kojih je Mp<6.

Pnmena termos-metode zasmva se na stavu da ukupna količina toplote u betonu treba da bude jednaka
gubicima toplote koje će imati konstrukcya pn svome hladenju do 0°C, a za lzvesno vreme hladenja
th..Tokom ovog vremena, dakle, beton treba stalno da ima pozitivnu temperaturu, njegova čvrstoća treba
da dostigne lzvesnu unapred utvrdenu vrednost. Termos-metoda se ne primenjuje kod lakih skeletmh
konstrukcya, jer je orgamzovanje zaštite svežeg betona teško 1 neekonomično.

6 1 Mere zaštite betona pri niskim temperaturama

Odmah posle ugradivanja betona treba preduzeti odgovarajuće mere da beton ne bude oštećen dejstvom
mskih temperatura 1 da se stvore potrebm uslovi (odgovarajuća temepratura 1 vlažnost) za normalm tok
procesa hidratacye.

Ovo se može postići na više načina:

• prekrivanjem otvoremh površina betona, pa čak i celokupmh elemenata 1 konstrukcya, pnkladmm

izolaciomm materyalima,
• lzradom oplata sa dodatmm izolaciomm slojevima, što se u prvom redu odnosi na metalne opiate,
• postavljanjem izbetomramh elemenata 1 konstrukcya u zarvorene prostore koji se eventualno mogu 1
zagrevati (nadstresmce, šaton i slično),
• direktmm zagrevanjem elemenata 1 konstrukcya putem vodene pare, otvorene vatre, elektnčne struje (na
primer, pomoću elektncmh grejalica) 1 drugog.

Betoniranj e u zimskim uslovima

10
6.2 Protivmrazni dodaci i postupci sa smrznutim betonom

Ni naši propisi m propisi drugih zemalja ne preporučuju da se betonu dodaju pnmese kao što su:
kuhinjska so, kalcijum-hlond, "betonit" 1 drugi preparati. Iako oni u prvo vreme održavanjem toplote,
omogućuju cementu da vezuje, docnye najčešće štetno utiču na beton.

Kao primer se navodi da je potrebno 14kg soli na lm 3 agregata koji sadrži 5% pnrodne vlage, da bi se
sprečilo mržnjenje agregata na -5 °C. Ovo znači da će pn nižoj temperatun nastupiti mržnjenje agregata
I pn ovoj količim soli. Medutim, so nagnza armaturu I umanjuje čvrstoću betona.

Kad se ne preduzmu sve mere predostrožnosti može se dogoditi da se beton smrzne. Mržnjenje betona
najčešće nastupa usled lznenadnog mraza, pa se prema tome u praksi dogadaju različiti stadijumi
mržnjenja. Kad nastupi mraz, prva mera mora biti da se beton odmah zaštiti od daljeg smrzavanja, a
smrznuti deo treba što pre raskraviti zagrevanjem, ponovo ga nabiti I zaštititi od daljeg dejstva mraza.

Obično beton posle potpunog mržnjenja I docmjeg raskravljivanja postaje šupljikav, jer pn mržnjenju
beton povećava zapreminu. Ova poroznost betona se može popraviti na taj način, što će se ovakav beton
polivati dugo cementmm mlekom, koje će postepeno popumti šupljine.

Kontrola o lzvršenoj popravci je proba na vodonepropustljivost, koja se može postići.

6 3 Uticaj temperature na stvrdnjavanje betona

Šta zapravo treba znati o betonu, odnosno cementu u vezi sa mskim temperaturama?

Treba znati da se normalan proces vezivanja cementa, odnosno najpovoljniji proces vezivanja razvija
pri srednjoj temperaturi vode, cementa i vazduha od +14 do + 20 °C.
Povećanje ove takozvane normalne temperature ubrzava proces vezivanja, a smzavanje ima za posledicu
znatno usporavanje procesa vezivanja. Znači, graditelji moraju da znaju da pn mskim temperaturama od
+5°C do 0°C nastupa znatno usporavanje procesa vezivanja.
U sledećoj tabeli se pnkazuje kako smžavanje temperature spoljne sredine utiče na usporavanje brzine
hemijskih reakcija u betonu, odnosno kako se smanjuje čvrstoća betona na pntisak posle 28 dana:

t (°C) 20 5 0 -5

% MB 100 70-80 40-50 6-12

Betoniranj e u zimskim uslovima

11
Tabela koja prikazuje uticaj temperature na stvrdnjavanje betona
Trajanje stvrdnjavanja u Temperatura pnlikom stvrdnjavanja u °C
danima
1 5 10 15 20 25 30 35
Dostignut % čvrstoće od kp28
- - - 25 30 35 40 45
2 kp28 označava marku betona,

3 10 15 25 33 39 45 50 55 koji se stvrdnjava 28 dana na

5 20 28 33 50 55 60 65 70 temperatun od

7 30 39 48 60 68 75 80 85 +15°C

10 38 49 60 72 80 85 89 92

15 50 60 70 82 90 95 97 100

28 65 80 90 100 105 110 - -

Šta pokazuju podaci IZ tablice?

1. da je kraći rok za stvrdnjavanje betona ukoliko je viša temperatura;

2. da beton postiže već posle 15 dana svoju marku (kp28),ako stvrdnjava na temperatun od 35°C;
1. da je kod zimskih radova utoliko kraći rok zagrevanja, ukoliko je viša temperatura pn kojoj beton
stvrdnjava;
3. da beton postiže 50% od svoje marke (kp28) ako mu se obezbedi od trenutka stvrdnjavanja:

dana stalne temperatureod

10 + 5°C
7 +10°C
5 +15°C
4,4 +20°C
3,7 +25°C
3 +30°C
2,5 +35°C

Najzad, na osnovu izloženog s pravom možemo da lzvedemo zaključakmože se betomrati zimi i po

mrazu, ako se obezbedi da se proces vezivanja I stvrdnjavanja u betonu obavlja pn temperaturama I u
rokovima kako je napred navedeno.

Betoniranje u zimskim uslovima

12
 U našoj gradevinskoj praksi se nedovoljno poklanja pažnja za
negu betona 1 posledice su neminovne. Razlozi za pojavu prslina
koje prelaze u otvorene pukotine se obično traže u komponentnim
matenjalima a ne u stvarnom uzroku “ne sprovodenju mera nege”.
Ilustrativno na slid (levo) pnkazana je uobičajena posledica
nesprovodenja mera nege betona. Pojavom ovakvih propusta u
lzvodenju su pokazatelj da IZVO-dač nije osposobljen za lzvodenje
betonskih konstrukcya, bez obzira na licence koje lzdaju nadležni
organi i da su direktno ugroženi stabilnost, sigurnost 1
funkcionalnost konstrukcye.
Kao što postoji procedura lzdavanja licence za lzvodenje zbog ovakvih slučajeva bi se moralo
razmišljati 1 o uvodenju procedure za oduzimanje licence.

Ključno za razumevanje procesa koji se odvya je da su naponi koji nastaju usled migracye vode ill stvaranja
leda znatno veći od čvrstoće betona na zatezanje. Prsline koje nastaju u mladom betonu ostaju trajno pnsutne 1
smanjuju njegove karaktenstike 1 omogućuju detenoracyu očvrslog betona. Na slid (dole) pnkazan je grafik na
kojem je vidljiva “kntična zona” od prvih 12-15 časova do kada beton treba da postigne mm 5 MPa kako bi
mogao preuzeti napone zatezanja.

Rast čvrstoće betona pn zatezanju 1 napona zatezanja

Ugrañivanje betona u zimskim uslovima

Betoniranj e u zimskim uslovima

13
 7. KONTROLA KVALITETA

Zbog specificmh uslova ugradnje betona u toku zime, potrebne su 1 dopunske mere kontrole kvaliteta
betona. Merenjem temperature agregata 1 vode pred spravljanje betona, temperature svežeg betona pn
izlazu IZ mešalice u toku transports kao 1 merenjem temperature pn ugradnji u konstrukcyu kontroliše se 1
obezbeduje da se betonska smeša ne ugradi sa temperaturom koja je mza od potrebne.

Dužina negovanja betona u zimskim uslovima utvrduje se ekspenmentalno 1 računskim putem. Ukoliko se
radi o eksperimentalnoj metodi odredivanje vremena negovanja betona, men se čvrstoća betonskih kocaka
koje se drže u uslovima maksimalno bliskim orvrdnjavanju betona u konstrukcyi. Pored ovih merenja,
obavlja se 1 merenje čvrstoće betona u konstrukcyi, primenjujući metode lspitivanja bez razaranja.

U slučaju računske metode temperatura betona se men u odredemm vremenskim razmacima. U cilju
čestih merenja u beton su urvrdene metalne cevčice sa zarvorenim dnom i ispunjene mineralmm uljem.
Upuštanjem termometra u cev men se temperatura u betonu.

Vrlo česta greška koju lzvodači čine je prerano skidanje opiate što dovodi do gubitka temperature
betomranog elementa 1 smanjenja kvaliteta. Površine betona su usled preranog skidanja opiate neravne,
sa stvoremm mikropukotinama 1 estetski nepnhvatljivog lzgleda.

Usled naglih temperaturmh promena na mladom betonu narušava se kompatibilnost deformacya betona 1
armature 1 generalno imamo pad nosivosti takvog elementa.

8. JEDAN OD PRVIH RADOVA IT ZIMSKOM BETONIRANJU

Jedan od prvih radova u zimskom betomranju bila su lstrazivanja austnjskog naucmka Tetmaiera, koji je
krajem XIX veka utvrdio da se sa smzavanjem temperature do 0°C procesi vezivanja betonske smeše
usporavaju, a da se na temperaturama ispod 0°C prekidaju. Pn kasnyem podizanju temperature 0°C
vezivanje betonske smeše se nastavlja.

Početkom ovog veka LA. Kireenko je svojim radovima 1 prakticmm rezultatima ukazao na nove
mogućnosti, a velikim i brojmm ispitivanjima dopnneo formiranju osnove za razvoj metoda zimskog
betomranja. Njegova je zasluga za uvodenje termos-metode. Prvi opit sa lzvodenjem radova u betonu na
mrazu učimo je LA. Kireenko 1910. godine u gradu Tarašč, kada je pn betomranju mosta upotrebljavao
zagrejanu vodu I pesak. Srednja spoljna temperatura pn radu bila je -6 °C. Metoda zagrevanja materyala
sa udelom egzotermye bila je osnova prvih tehmckih uslova za lzvodenje radova u zimskim uslovima.

Na pitanjima razrade metoda zimskog betomranja radili su mnogi vodeći naucmci kao: B.G. Skramtajev,
LA. Kireenko, S.A. Mironov, V.N. Sizov, S.V. Šestoperov, V.M. Moskvin i mnogi drugi, a održavam su I
medunarodm simpozyumi o problemima lzvodenja radova u armiranom betonu u zimskim uslovima.

Betoniranje u zimskim uslovima

14
 9. PRIMER IZGRADNJE U ZIMSKIM USLOVIMA

HOTEL ''KOSMOS'' MOSKVA

Hotel ''Kosmos'' je grañen od aprila 1976. god. do jula 1979. god. Na ovom poslu u okviru firme ''Sefri''
iz Pariza poslovi našeg izvoñača su bili: projektovanje konstrukcije objekta, izvoñenje armirano-
betonskih radova na objektu i jednog dela zanatskih radova. Objekat ima 28 spratova 130.000 m 2
korisne površine. Armirano-betonski radovi su izvoñeni u toku 22 meseca, od septembra 1976. god. do
jula 1978. god. i u tom periodu u objekat je ugrañeno 80.000 m3 betona.

U vreme izvoñenja betonskih radova na objektu temperatura spoljnjeg vazduha je bila ispod 0 °C u toku
14 meseci. Na objektu su intenzivno izvoñeni betonski radovi u zimskim uslovima. U celom periodu
grañenja radovi nisu izvoñeni samo 3 dana.

Za grañenje hotela ''Kosmos'' predložene su i primenjene tri metode zimskog betoniranja: termos-
metoda, protivmrazni dodaci i infra grejanje. Na gradilištu su bile postavljene i dve poligone fabrike
betona kapaciteta po 40 m3/h. Uz jednu fabriku instaliran je kotao kapaciteta 3t pare/h. Temperatura
sveže betonske mase, na izlazu iz mešalice, 20-40°C. Na objektu kao protivmrazni dodatak korišćen je
natrijum nitrit (NaNO2), koji je u zavisnosti od spoljnih temperatura doziran u količinama 4-8%.
Natrijum nitrit spada u grupu otrova, pa su u toku rada sa njim preduzimane posebne zaštitne mere.

U objekat je ugradeno oko 15.000 m3 betona uz pnmenu NaN02. Na objektu je konsćeno pet kompleta
sa po 23 grejača tipa BSH 908 I BSH 904 (od 100.800 KJ/h). Na sveže ugradeni beton postavljena je
plastična folija i time je sprečavano lsušivanje betona, ltd.. Evo I nekih slika samog hotela.......

Betoniranj e u zimskim uslovima 15

Literatura:

[1] Dr Muravljov Mhailo: "Osnovi teonje 1 tehnologye betona", Beograd 2000.

[2] Dipl. Inž. Furundžić Božidar: "Osnovi tehnologye betona", Beograd 1978.
[3] Dr Otović Slobodan: "Tehnologija gradenja", Beograd 1999.
[4] PBAB 87
[5] Petar S. Petrović: "Hidrotehmcke konstrukcye prvi deo", Beograd 1997.
[6] Google pretraživač

Betoniranj e u zimskim uslovima

16