r

ALEF Mirea ELIJADE

Biblioteka casopisa Gradac
Urednik Branko Kukic Mefistofeles i Androgin
32. knjiga

Prevela sa francuskog
Slavica Miletic

~
ALEF
GRADAC
Zastitni znak Biblioteke je 1996
alhemijski znak za SubJimadju
Mirca Elijade MefislofeJes i Androgin
NasJov originaJa Mefistofeles i Androgin
Mircea Eliade Mephistopheles et J'Androgyne
Oprema Mile Grozdanic
Izd:lV3li
Dom kulrure Caeak
limetnicko drustvo Gmd:lc
.!>~t;U11P<1
Zuhm Beograd, Vitanovacka 15
Izdavanje ove knjige pomogao je
Fond Z:l otvoreno drwiftvo, Beograd
 71

Predgovor A.N.Vajthed je rekao da istorlja

zapadne filozofije, sve u svemu,
nije niSta drugo do niz napo­
mena uz P)atonovu filozofiju.
MaIo je verovatno da ce zapadna misao i ubuduce moa da
sc odrZi u toj "{\ldcsnoj izolaciji". Po tome sc modemo doba
i te kako rnzUkuje od onih koja su mu prethodila: njemu
je svojstveno suceljavanje s "nepoznatima", sa "stranci­
ma" i njihovim svetovima; s neobiCnim, rudim, egzotic­
nim iii arhajskim univerzumima. Otkriea dubinske psiholo­
gije, bas kao i prispevanje vanevropskih etnickih grupa na
horizont Istorije, uistinu oznacavaju nadiranje "nepoznatih"
u polje zapadne svesti, koje je ranije za njih bilo zatvoreno.
Kao sto je vise puta primeeeno, zapadni svet je na puru
da se radikalno promeni posle tih otkrica i susreta. Od kra­
ja prethodnog veka, istraiivanja orijentaIista postepeno su
upoznavaIa Zapad sa ekscentricnoscu i mastovitoscu a7ij­
skih drustava i kultura. Modema etnologija je, sa svoje stra­
ne, otkrivala neznane i tajanstvene duhovne svetove, univer­
zume koji, cak i ako nisu bili proizvod preIogickog menta­
liteta, kao sto je u datom trenutku verovao Levi-Bril (Levy
Bruhl), nisu bili niSta manje cudnovato razliciti od kul­
turnih pejzaia poznatih EvropIjanima.
Medutim, dubinska psihologija jc otkrila najviSe terrae
ignot:zei podstakla najviSe suceljavanja. Otkrice nesvesnog
moglo/bi se po znacaju uporediti s pomorskim otkricima
renesanse i sa astronomskim otkricima koja su usledila po
pronalasku teleskopa. Nairne, svako od tih otkrica iznelo
je na svetlost dana svctove za koje sc dode nije znalo cak
ni da postoje. Svako je izvrSilo neku vrstu "reza", razbija­
juCi tradicionalnu sliku sveta i otkrivajuCi strukture jed.nog
dotad nezarnislivog univerzuma. Medutim, takvi "rezovi"
nisu ostali bez posledica. Astronomska i geografska otkrica
renesanse nisu sarno potpuno izmenila sliku univerzuma
i pojam prostora; ona su osiguraia, najmanje za tri nared­
11a veka, naucnu, ekonomsku i politicku prevlast Zapada,
i istovreme11o otvorila put koji neminovno vodi ka jcdin­
stvu sveta.
Frojdova otkrica donela su drugi man "prodor", uranja­
nje u skrivene svetove nesvesnog. Tehnika pSihoanalize
oznacila je pocetak jedne nove vrste silaska u pakao (de­
scensus .ldin/eros). Kada je Jung otkrio postojanje kolek­
tivnog nesvesnog, istraiiv:!IJlje drevnih riznica - mitova,
simbola, slika arhajskog covecanstva - poeclo je da lici na
okeanografske i spclcoloske tehnike. Kao sto su ronjcnje
u morske dubine iii istraiivanje peCina otkriH elemcntame
organizme, odavno iscezle s lica Zemlje, analize su izvukle
 8/
na povrsinu dubinske oblike psihickog zivota, koji su ra­
nije bili nedostupni proucavanju. Spelcologija je stavila
biolozima na raspolaganje tercijame, pa cak i sekundame
organizme, primitivne zoomorfne oblike koji nim podia­
zni [osiJizaciji, to jest, oblike koji su netragom iscezli sa
Zemljine povrsine. Otkrieem "zivih fosHa" speleologija je
znatno unapredila poznavanje drevnih modaliteta zivota.
Na isti naein, arhajski modaliteti psihickog Zivota, ko;i su se
sa('Uvali u tminama nesvesnog, postali su dostupni prou­
cavanju zahvaljujuei tehnikama koje je izgradila dubinska
psihologija.
Znaeajno je da su se plodovi psihoanalize u kulturi, kao
i sve veee zanimanje za proucavanje simbola i mitova, u ve­
likoj meri poklopili sa stupanjem Azije u Istoriju i, pre sve­
ga, s politic kim i duhovnim budenjem "primitivnih" naro­
da. Posle Drugog svetskog rata, susret sa "drugima", sa "ne­
poznatima" postao je za zapadnjake istorijska neminov­
nost. Stavise, tokom poslednjih nekoliko godina, zapad­
njaci ne samo da sve zivlje oseeaju sta znati suceljavanje
sa "strancima", vee postaju svesni da ovi, u nekim slucaje­
vima, njima dominiraju. To ne znaci nuzno da ee se o'ni
naCi u podredenoj ulozi iii da ee biti potlaceni, vee sarno
da ee osetiti' pritisak jedne "tude", nezapadnjacke duhov­
nosti. Naime, susret - ili sudar - civilizacija uvek je, na kraju
krajeva, susret izmedu duhovnosti, to jest religija.
Pravi susret podrazumeva dijalog. Da bi se pokrenuo
jedan valjan dijalog sa predstavnicima vanevropskih kul­
tura, te kulture se moraju upoznavati i razumevati. Her­
meneutika je odgovor zapadnog coveka - jedini razuman
odgovor - na zahteve savremene istorije, na anjeniru da je
Zapad predodreden (a postojalo je iskusenje da se ka.ze
osuden) za suceljavanje s kulturnim vrednostima "drugih".
Medutim, u ovom odredenom sluca;u, henneneutika na­
lazi svoju najdragoceniju saradniru u istoriji religija. Kad
istorija religija postane "totalna disciplina" kakva bi treba­
10 da bude, shvatieemo da se l>'Vetovi "nesvesnog", kao i
"tudi" svetovi nezapadnjaka, mogu bolje analizirati na pla­
nu religijskih vrednosti i postupaka.
.los ne postoji jasna svest 0 tome da se "prodori" naci­
njeni otkriCima psihologa i istra.zivaca arhajske misli po­
dudaraju s masovnim stupanjem neevropskih naroda u
Istoriju; dakle, da nije rec sarno 0 7.Jlatnom prosirenju nauc­
nog horizonta (kakvo su izazvala geografska i astronom­
ska otkriea renesanse), vee takode, i pre svega, 0 iskustvu
susreta s "nepoznatima". Medutlm, susret s "potpuno druk­
eijim", bilo da 0 tome postoji svest iii ne, povlaCi jedno
iskustvo eija je struktura religijska. Nije iskljuceno da ee
9/
naSe doba preCi u proslost kao prvo kOje je iznova otkrilo
"difuzna religijska iskustva", ponistena trijumfom hrisean­
stva. Nije iskljuceno da ee se interesovanje za aktivnosti
nesvesnog, zanimanje za mitove i simbole, odusevljenje
za egzoticno, primitivno, arhajsko, susreti s "Drugima" i sva
ambivalentna osetanja kOja oni podrazumevaju - nije isklju­
ceno da ee se sve to jednog dana pojaviti kao nova vrsta
religioznosti.
U ovom trenutku, predoseearno da svi ti elementi pri­
premaju razmah jednog novog humanizma koji neee biti
replika starog. Nairne, sad je, pre svega, potrebno pove­
zati istraZivanja orijentalista, etnologa, dubinskih pSiho­
loga, istoricara religije, kako bi se dospelo do sveobuh­
vatnog saznanja 0 coveku. Ti naucnici neprestano osvetlja­
vaju covekov svet, psiholosku "istinu" i duhovnu vrednost
mnogih simbola, mitova, boZanskih figura i tehnika, pot­
vrdenih koliko kod Azijata toliko i kod "primitivnih" naro­
da. Ta svedocanstva 0 Ijudskom rodu ranije su prouea­
vana s ledenom distancom i ravnodusnoseu s kakvima su
naturalisti XIX veka pristupali proucavanju insekata. Sad
postajemo svesni da ona izra.zavaju egzemplarne eovekove
situacije, kOje sustinski pripadaju istoriji duha. Medutim,
postupak pogodan za shvatanje smisla egzemplarne ljud­
ske situacije nije "objektivnost" naturaliste, vee inteligen­
tna simpatija egzegete, tumaca. Postupak je ono sto se mo­
ra promeniti. Nairne, i najfudnovatije ponasanje, ono koje
u najvecoj meri odstupa od uobicajenog, mora se posma­
trati kao specificno Ijudska Cinjenica. Neeemo ga razumeti
ako ga posmatramo kao zoolosku pojavu ill teratoloSki slucaj.
Pristupiti jednom arhajskom simbolu, mitu ill ponaSanju
kao izrazu egzistencijalnih situacija, to vee znaCi priznati im
Ijudsko dostojanstvo i filozofsko znacenje. Takav staY bio bi
besmislen i smdan jednom istraZivafu iz XIX veka. Za njega
"divljaStvo" iii "prvobitna glupost" ne mogu predstavljati ni­
sta do embrionalnu, dakle, "akulturnu" fazu covecanstva.
Ali, kao sto smo vec rekli, sad je mno da se uoblice i
poveZu rezultati ovih istra.zivanja, vodenih u sasvim druk­
cijem duhu od onoga koji je vladao u XIX veku, kako bi
se doslo do egzaktnijeg znanja 0 coveku. U bliskoj budu­
enosti, Zapad ee ne samo morati da upozna i razume kul­
tume univerzume nezapadnjaka, nego ee biti prinuden
da ih vrednuje kao sastavni deo istorije Ijudskog duha; ne­
ce ih viSe smatrati infantill)iln epizodama iii stramputicama
jedne uzome Istorije C6veka. To nije sve: suceljavanje s
"drugima" poma.Ze zapadnom coveku da bolje spozna sarn
sebc. Napor ulozen da se bolje razumeju nacini mi~jenja
tudi zapadnoj racionalistickoj tradidji, to jest, u prvom re­
 p
10/
du da se desifruje znacenje mitova i simbola, ima za po­
sledicu znatno bogaeenje svestL Svakako, dubinski pSi­
holozi su prionuli na izucavanje struktura simbola i see­
narija mitova, da bi dokucili dinamizam nesvesnog. Ali,
suceljavanje sa nezapadnim kulturama, kojima upravljaju
simboli i koje se hrane mitovima, mora se zbivati na dru­
gom planu: nije viSe rec 0 tome da se "analiziraju" te kul­
ture onako kako se analiziraju snovi pojedinea, da bi se
"sveli" na znake koji odaju izvesne promene u dubokoj psi­
hi; sad se radi 0 tome da se kulturne tvorevine nezapad­
nih naroda razmatraju po sebi, da se prione na njihovo tu­
macenje sa istom intelektualnom straScu kOja je ulozena
u razumevanje homerskog sveta, izraelskih propovednika,
mistieke filozofije Majstora Ekharta. Drugim reeima, oke­
anijskim iii afriekim simbolima, mitovima i obredima mo­
ramo priti - a srecom, poceli smo to i da radimo - s jedna­
kim postovanjem i jednakom ieljom za ucenjem kakvu
smo vee posvedociH u pogledu zapadnih kulturnih tvore­
vina. Iako ponekad pokazuju zastrasujuee iii aberantne
strane, ti mitovi i obredi ipak izraiavaju egzemplarne situ­
acije ljudi koji pripadaju drukcijim drusMma i koji su vo­
deni drukcijim istorijskim silama od onih koje su iskovale
istoriju zapadnog sveta.
Volja da se dobro razumeju "drugi" ima za posledieu,
rekIi smo, bogaeenje zapadne svesti. Taj susret bi cak mo­
gao da donese obnavljanje filozofske problematike, upravo
kao sto je otkriee egzoticnih i primitivnih umetnosti otvo­
rjIo, pre pola veka, nove perspektive evropskoj umetnosti.
Cini nam se, na primer, da bi produbljeno izueavanje pri­
rode i funkcije simbola moglo podstaCi zapadnu filozof­
sku mlsao i prosiriti njen horizont. Krajnje je neobieno da
su upravo istorieari religija osetili potrebu da ukaZu na sme­
Ie koneepcije "primitivnih" naroda i istocnjaka 0 strukturi
eovekove eg7istencije, 0 padu u temporalnost, 0 nuinosti
da se spozna "smrt" pre nego sto se pristupi svetu duha; tu
prepoznajemo ideje prilicno bliske onima koje se danas
nalaze u samom srediStu zapadnih filozofskih istraZivanja.
A kad u arhajskim i istocnim reHgijskim ideologijama pro­
nademo pojmove koji se mogu uporediti s pojmovima "kia­
siene" zapadne filozofije, suceljavanje je izuzetno znacajno,
jer te koncepcije ne potieu iz istih premisa. Na primer,
kad indijska misao iii neke "primitivne" mitologije objav­
Ijuju da se presudni cin, koji je utemeljio sada.';nji cove­
kov polmaj u svetu, odigrao u prvobitnoj proslosti, dakle,
da ,'iUstina. prethodi a.ktuelnom Ijudskom poloZaju, za za­
padnog filozofa iii teologa bilo bi vrlo zanimljivo da nauci
kako se - i zaSto - doslo do te koneepcije.
11/
Ako je otkriee nesvesnog nateralo zapadnog coveka
da se suceli sa sopstvenom tajnom i larvalnom "poveSeu"
susret sa vanzapadnim kulturama ee ga prisiliti da dubo­
ko prodre u istoriju ljudskog duha ida, mozda, ubedi sebe
da prihvati tu istoriju kao sastavni deo sopstyenog bica. U
stvari, problem koji se vee postavlja, i koji ee se sve ostrije
nametati buduCim L<;traZivaama, moze se ovako definisati:
kojim sredstvima saeuvati sve ono sto se jos moze saeu­
vati u duhovnoj istoriji cove canstva? Za to postoje dva ra­
zloga: 1. zapadni covek neee moci beskraj no dugo da zivi
lisen jednog vainog dela sebe, onog koji je saCinjen od
fragmenata jedne duhovne istorije eije znacenje i poruku
on nije kadar da odgonetne; 2. kad-tad, dijalog s "drugi­
rna" - predstavnicima tradicionalnih, azijskih ili "primitiv­
nih" kultura - morace da zapocne ne vise u danaSnjem em­
pirijskom i utilitarnom jeziku (koji je kadar da dosegne
samo drustvene, ekonomske, politicke, zdravstvene itd. re­
alitete), vee u jednom kulturnom jeziku sposobnom da
izrazi ljudske realitete i duhovne vrednosti. Takav dijalog je
neizbdan; on je upisan u neumitnosti istorije. Bila bi tra­
gicna naivnost verovati da on beskonacno dugo moze os­
tati na mentalnom nivou na kojem se sad nalazi.
Studije okupljene u ovo; knjiZici ilustruju postupak jed­
nog istoricara reHgija zaokupljenog zadatkom da uani poj­
mljivim jedan broj religijskih ponaSanja i duhovnih vred­
nosti ne-Evropljana. NL<;mo okIevali da po'Lovemo u pomoe
poznate kulturne Cinjenice zapadne tradicije svaki put
kad su one nudHe neki clan poredenja pogodan da osvetli
istraZivanje. Zahvaljujuei takvim poredenjima otvaraju se
per~ektive jednog novog buduceg humanizma.
Cetiri prva poglavlja izlozena su u okviru Eranosa iz
Askone, od 1957. do 1960; otud njihov govorni stH. Iako je
iskusenje bilo veliko, nismo pokusali, prilikom njihovog
okupljanja u knjigu, da ih preradimo iii dopunimo; posto­
jala bi opasnost da sv-....ko od ovih malih izlaganja preraste
u citavu knjigu. Zadovoljili smo se time da u novijim izda­
njima dodamo nekoliko napomena. v
I ovog puta, naS dragi i uceni prijatelj dr Zan Gujar
Oean Gouillard) bio je tako ljubazan da doprinese boljoj
franeuskoj prezentaciji ovih stranica; ovde mu za to izra­
iavamo iskrenu zahvalnost.
Mirca EUjade
Univerzitet u Cikagu. novembl!i960.
 12/
l. Dozivljaj misticne svetlosti
Jedansan
Sredinom proslog veka, jedan americki prodavac, star
trideset i dye godine, usnio je ovakav san: "Nalazio sam
sen, piSe on, "iza tezge u svojoj radnji; bilo je svetIo sun­
cano popodne; u tren oka sve je postalo mracnije od
najcrnje noCi, mracnije nego u rudniku. Gospodin s ko­
jim sam razgovarao istrcao je na ulicu. Krenuo sam za njim
i, uprkos pomrcini, opazio stotine i hiljade ljudi kako
naviru u ulicu, pita;uCi se sta se zbiva. U tom trenutku,
spazih na nebu, daleko prema jugozapadu, svetlost koja
je blistala kao zvezda veliCine mog dIana. Nacas mi se uci­
ni da svetIost raste i pribliZava se, a onda ;e pocela da raz­
goni mrak. Kad je dostigla veliCinu muskog'Sesira, pode­
lila se na dvanaest manjih svetlosti, s jednom vecom u
sredistu, i zatim se veoma brzo uvecavala - tad sam shva­
tio da je to Hristov dolazak. Tek sto to pomislih, citavo
nebo na ;ugozapadu ispuni se sjajnom gomilom, au sre­
distu je bio Hrist sa dvanaest apostola. Sad je bilo svetlije
nego po najsjajni;em danu ko;i se moze zamisliti i, dok je
blistava gomila napredovala ka zenitu, prijatelj s ko;im
sam razgovar.iO uzviknu: 'To ;e moj Spasitelj!' - i u istom
trenu odvoji se od svog tela i uspe se na nebo, a ja pomis­
lih kako nisam bio dovoljno dobar da bih posao s njim.
U tom casu se probudih".
Neko vreme, Covek je bio pod takvim utiskom da se ni­
je usudivao nikome da isprica svoj san. Posle petnaestak
dana, poverio ga je svojoj zeni, a zatim i drugima. Tri go­
dine posle toga, jedan njegov poznanik, na glasu kao du­
boko religiozan covek, obratio se njegovoj zeni: "Vas sup­
rug", rekao joj je, "ponovo je roden a da to i ne zna. On je
jedno duhovno detence, oci su mu jos zatvorene, ali us­
koro ce i sam shvatiti". I zaista, tri nedelje posle toga, dok
je setao sa svojom zenom Drugom avenijom u Njujorku,
prodavac je iznenada uzviknuo: "a! ja imam vecni zivot!"
Osetio je u tom casu da je Hrist vaskrsnuo u njemu i da
ce veCito saeuvati svest (would remain in everlasting con­
sciousness). Tri godine posle tog dogadaja, dok se na­
lazio na jednom brodu, okruZen m,nostvom ljudi, imao je
novi duhovni i mentalni dozivljaj: ucinilo mu se da su
njegova dusa i telo preplavljeni svetloseu. Medutim, u ovoj
autobiografskoj prici ko;u smo saZeto naveli, on dodaje
13/
da ti doZivljaji u budnom stanju nikad nisu potisnuli onaj
prvi, koji je iskusio u snu l .
Odlucio sam da pocnem ovim primerom spontanog
dozivl;aja svetlosti pre svega iz dva razloga: 1. rec je 0 jed­
nom prodavcu koji ;e zadovol;an svojim poslom i koga
oCigledno nista nije pripremilo za jedno polumisticko
prosvetl;enje; 2. njegov prvi doZivljaj svetlosti odigrao se
u snu. Izgleda da je on bio veoma impresioniran tim doziv­
ljajem, ali nije shvatio njegovo znacenje. ledino je osecao
da mu se dogodilo nesto sudbonosno, neSto sto se tice
spasa njegove duSe. Pomisao da je rec 0 duhovnom rode­
nju javila mu se tek kad je saznao sta je onaj poznanik
rekao njegovo; zent Tek posle nagovestaja koji je dosao
od osobe upucene u te stvari - a njegov poznanik je to
zaista bio - imao je, u svesnom stanju, dozivljaj Hristovog
prisustva i, konacno, posle tri godine, dozivljaj natpriro­
dne svetlosti koja mu je preplavila dusu i telo 2.
PSiholog bi imao da We mnogo zanimljivih stvaIi 0
dubokom znacenju tog doZivljaja. Sa svoje strane, istoricar
religije ce uociti da slucaj americkog prodavca izvanredno
ilustru;e polozaj modernog coveka, ko;i sebe smatra - ili ze­
Ii da se smatra - areligioznim: kod njega je religijsko ose­
canje egzistencije bilo potisnuto, iii ;e odbeglo u nesvesne
zone pSihickog zivota. Ili, kako We profesor K.G. lung,
nesvesno je uvek religiozno. Moglo bi se dugo raspredati
o prividnom nestajanju religijskog osecan;a kod moder­
nog coveka iii, tacnije, 0 povlacen;u religioznosti u dubo­
ka podrucja psihe. Ali, taj problem izlazi iz okvira naSe
teme3 . Moja;e namera da izlozim jedan komentar spon­
tanog doZivljaja unutraSnje svetlosti sa stanovista istorica­
ra religija. Primer koji sam naveo odmah nas uvodi u samu
srz problema: videli smo kako je susret sa svetloseu - iako
se odigrao u snu - doveo do radikalne promene jedne ljud­
ske egzistencije, otvorivsi je ka svetu Duha. Medutim, svi
dozivljaji natprirodne svetlosti pokazuju taj zajedniCki ime­
nilac; onaj ko je upoznao takav dozivljaj pretrpeo je on­
tolosku mutaciju: stekao je drugi nacin bivstvovanja koji
mu omogueuje pristup svetu duha. Sta stvarno znaci onto­
loska mutacija pojedinca i duh kojem on na taj nacin pri­
stupa, sasvim je drugo pitanje, 0 kojem cemo kasnije ras­
pravljati. ZadrZimo se, za sada, na sledecoj cinjenici: cak
I) Ovaj mali autobiografskl tekst objavio je R.M. Bueke u The Lbsmic Consciousness
(Filadelfija, 1901, st<. 261·262. Vid. nttlIiolllm drugih dozivljaja ,vetlo,ti u ,novima
j njihovo tumacenJe u C,G. )ung, Psychology andAkhemy (Njujork·tondon, 1953)
st<. 86, 89, 165, 177. NaSe izd., Psihologija j akademija, Naprijed, Zagreb, 1984,
2) Obratite paZnju na ucestalost broJa "tri", •
3) Up. niISu knJigu Das Hejfjge and da.< ProJime (Rowohlt Deutsche Eozyk/opiidie.
1957).
 14/
i jednom tipienom zapadnjaku XX veka, susret sa svet­
loscu ukazuje na novo duhovno rodenje.
Ovaj primer nije usamljen: postoje brojni slieni slu­
eajevi, i imaeu priliku da navedem neke od njih. Ali, ja toj
stvari prilazim kao istoriear religija. Pre svega je vaino
znati kakva znaeenja ima unutraSnja iii natprirodna svet­
lost u razliCitim religijskim tradicijama. 'tb je nepregledna
tema; moramo jc, dakle, suzitL Jedna iscrpna studija 0 reli­
gijskim vrednostima unutraSnjc svetlosti morala bi da obu­
hvati nc sarno pa.zljivo ispitivanjc svih varijcteta takvog isku­
stva, vee i opisivanje obrcda i, pre svega, razlieitih mitologi­
ja Svetlosti. Naime, upravo religijske ideologijc opravdavaju
i, u krajnjoj liniji, overaY'aju mistieka iskustva. Koliko mi je
to moguec, pokusaeu da ukratko podsctim na ideoloske
kontekste razHeitih dozivljaja svedosti u nckim velikim
religijama. Ali, mnogi aspekti ovde neee biti pomcnutL Nc­
Cu govoriti 0 mitologijama Svetlosti, niti 0 solarnim mitovi­
ma, niti 0 obrednim svetiljkama iIi vatrama. Neeu nista vi­
se govoriti ni 0 religijskom znaecnju lunarnc I>vetlosti Hi
munje, iako sve te svetlosne epifanijc imaju veliki znaeaj
za nas predmet.
Kaumanek
Ono sto nas na prvom mcstu zanima jeste mitologija, iii
taenije, metaflzika munje. Trenutnost duhovnog prosvet­
Ijenja uporedivana je u mnogim religijama s munjom. Sta­
vise: nagli bljesak munje koji para tamu ocenjivan je kao
mysterium tremendum koji, preobra.zavajuei svet, ispu­
njava dusu svetim uZllSom. Smatralo se da zrtve groma uz­
nose na Nebo bogovi oluje, i njihovi ostaci su postovani
kao relikvije. Onaj ko prezivi udar groma potpuno je pro­
menjen; u stvari, on poeinje novu cgzistenciju, postaje novi
eovek. Jedan .Takut koga je grom udario, ali ne i ozledio, is­
prieao je da je Bog sisao s neba, raskomadao njegovo telo,
a zatim ga vaskrsnuo - po toj smrti i inicijacijskom vaskrs­
nueu, postao je Saman. "Sada", nastavlja on svoju prieu,
"vidim sve sto se zbiva u okolini, trideset vrsta daleko"'\
Znaeajno je <la u ovom primeru trenutne inidjacije dobro
poznatu tcmu smrti i vaskrsnuca prati i dopunjava motiv
iznenadnog prosvedjcnjaj zaslepljujuea svetlost munje iza­
ziva duhovnu promenu kojom covek zadobija vidovitost.
"Videti na udaljenosti od trideset vrsta" tradidonalna je
formula sibirskog samanizma za izra.zavanje vidovitosti.
4) C. W lC.enofontov, Legendy i raskazi 0 shamanach u jakutvv (2. izd., Moskva, 1930)
sfr. '76. i dal,e.
15/
Kod Eskima, ta vrsta vidovitosti je rezultat mistiCkog do­
zivljaja nazvanog "munja" iii "obasjanje" (kaumanek Iqau­
manek!) , bez kojeg niko ne maZe postati samano Prema oba­
vestenjima 0 eskimskim samanima Iglulik, kOja je prikupio
Rasmusen, kaumanek eini "tajanstvcna svedost koju saman
iznenada oseti u svom telu, u unutf"aSnjosti svoje glave, u
samom srediStu mozga, jedan neobjaSnjivi snop svetlosti,
blistavi piamen koji mu omogueuje da vidi po noCi, u do­
slovnom i prenosnom smislu, eak i zatvorenih oCiju, da
vidi kroz pomreinu i da opa.za buduee stvari i dogadaje,
skrivene od drugih Ijudskih bieaj na neki naCin, on jedna­
ko dobro moze da spozna buduenost kao i da pronikne
u tude tajne" 5.
Kad iskusenik prvi put doZivi tu mistienu svedost, "kao
da se iznenada podigne koliba u kojoj se nalazi; on vidi pri­
lieno daleko pred sobom, kroz planine, kao da je Zemlja
velika ravnica, i njegov pogled dopire do kraja sveta. Nista
mu viSe nije skriveno. Ne sarno sto je kadar da vidi veoma
daleko, vee jednako moze i da otkriva Olete duse, bilo da
su one skrivene u dalekim, nepoznatim podruejima, bilo
da su prcnesene gore Hi dole u zemlje mrtvih"u.
Obratimo pa.znju na osnovne crte ovog dozivljaja mi­
stienog prosvetljenja: a) ono je rezultat duge pripreme,
ali uvek nastupa iznenada, poput "munje"; b) ree je 0 unu­
trasnjoj svetlosti kOja se oseea u celom telu, a naroeito u
glavi; c) kad se prvi put iskusi, praceno je doZivljajem us­
pinjanja; d) ree je, u isti mah, 0 videnju na daljinu i 0 vido­
vitosti: saman vidi svuda i veoma daleko, ali podjednako
opa.za i nevidljive entitete (duse bolesnih, duhove), pa
eak i buduee dogadaje.
Dodajmo ito da je kaumanekpovezan s jednom dru­
gom, specifieno samanskom duhovnom vemom, sposob­
noseu da se posmatra sosptveno telo svedeno na stanje
skeleta. 'tb je drugi naein da se me kako je saman kadar
da "vidi" ono sto je trenutno nevidljivo. To mozemo shva­
titi dvojako: iii on, poput X-zraka, vidi kroz put, iii vidi sta
ee, u daljoj buduenosti, posle njegove smrti, postati nje­
govo telo. Kako god bilo, ta sposobnost je takode jedna
vrsta vidovitosti koju daje prosvetljenje. Na tome treba
insistirati: iako je doZivljeno kao unutraSnja svedost i CuI­
no opa.zeno kao sjajna pojava u gotovo fiziekom smislu
reCi, prosvetljenje podaruje eskimskom Samanu u isti mah
paragnomieke sposobnos~!.ljedno znanje mistienog reda.
'5) Rassmusen, navod iz naSe knjige Chamanisme (Pariz, 1951), stt. 69.
6) Rassmusen, u Chamanisme. stt. 71.
 16/
''Otvrsla svetlo!u"
Ovo sarnansko iskustvo prosto nas uvodi u indijske
koncepcije unutraSnje svetlosti. 1\1 eemo se sresti sa is­
tom povezanoseu izmedu dozivljaja svetlosti, gnose i pre­
vazilaienja Ijudskog stanja. Ali, ze1eo bih da se na trenu­
tak zadrZim na jednoj drugoj grupi cinjenica koje su veza­
ne za arhajska drustva, a narocito na inicijaciji australijskih
vraceva (medicine-men). Nisu mi poznati australijski pri­
meri koji bi se mogli uporediti sa "prosvetljenjem" sarna­
na Iglulik, mozda zbog toga sto nedovoljno poznajemo au­
stralijske medicine-men. Ipak, imamo razloga da ih upo­
redimo sa sibirskim i arktickim samanima; ne sarno da u
inicijacijarna jednih i drugih ima zajednickih tacaka, vee im
se pripisuju i slicne parapsiholoske moo: hodanje po vatri,
nestajanje i pojavljivanje po volji, vidovitost, sposobnost da
citaju tude misli ltd?
Medutim, u inicijacijskim ritualima australijskih vraceva,
misticna svetlost igra vainu ulogu. Medicine-men zamis­
ljaju Bajarna, uCitelja inicijacije, kao biee koje po svemu li­
ci na sve druge Carobnjake, "osim po svetlosti koja mu zraCi
iz ociju"s. Drugim recima, oni oseeaju povezanost izmedu
stanja jednog natprirodnog bica i izobilja svetlosti. Bajam
vrsi inicijaciju mladih kandidata tako 8tO ih skropi "svetom
i mocnom vodom", koja je, kako kaiu medicine-men, te­
cni kvarc9. Kvarc igra znacajnu ulogu u inicijacijama. Misli
se da iskusenika ubija jedno natprirodno biee, sece ga na
komade i puni kristallma kamena; kad se povrati u zivot,
kadar je da vidi duhove, da cita tude misli, da uzleti na ne­
bo, da se ucini nevidljivim itd. Zahvaljujuei karnenim kris­
talima koji jacaju njegovo telo, a narocito glavu, medicine­
-man poseduje drukciji nacin egzistencije od ostalih smr­
tnika. Kvarc duguje taj izuzetan ugled svom nebeskom po­
reklu. Bajamov presto je napravljen od kristala, a sam Ba­
jam lspusta na zemlju odvaljene komade tog prestola lO .
Drugim recima, smatra se da kristali padaju s nebeskog
svoda; oni su u izvesnom smislu "oCvrsla svetlost".
I doista, primorski Dajaci zovu kristale "kamenjem-svet­
loseu" l l . 13. evrsta svetlost u kvarcu smatra se natprirod­
nom: zahvaljujuCi njoj, medicine-man moze da vidi duse,
cak i na velikim rastojanjima (na primer, kad dU8a nekog
bolesnika odluta u dZunglu iIi kad je ugrabe demoni). Sta­
vise, zahvaljujuci kristalima, medicine-men su kadri da se
7) Up. A. P. Elkin, A1)original Men ofHigh Degree (Sydney, 1946), Sir. 52. i dal;e.
8) Elkin, naY. delo, sir. 96.
9) lsto, str. 96.
10) Up. naSu knjigu Ie Chamanisme, str. 135.
12) Ie Chamanisme, str. 135.
11) 1510. str. 135.
17/
uspnu na Nebo - verovanje koje je jednako potvrdeno u
Severnoj Americi 12. Videti na velikoj udaljenosti, uspeti
se na nebo, videti duhovne entitete (duse umrlih, demo­
ne, bogove) - to, u krajnjoj liniji, znaCi da medicine-man
nije vise zatocenik Univerzuma profanog coveka, vee da
ucestvuje u stanju visih Biea. On zadobija taj povlaSeen
polozaj zahvaljujuCi inicijacijskoj smrti, kad biva ispunjen
supstancama koje se smatraju oCvrslom svetloseu: kad
misticno vaskrsne, moglo bi se reei da se iznutra kupa u
natprirodnoj svetlosti.
Tako kod australijskih medicine-men nalazimo istu ve­
zu izmedu duhovne svetlosti, gnose, uspenja, vidovitosti
i metagnomickih sposobnosti koje smo sreli kod eskim­
skih samana - ali, element koji nas zanima, duhovna svet­
lost, ovde ima sasvim drukCiju vrednost. Australijski isku­
Senik nije smatrao da je doZiveo prosvetljenje koje bi se mo­
glo uporediti sa kaumanekom eskimskih samana: on prima
natprirodnu svetlost neposredno u svoje telo, u obliku ka­
menih kristala. Ne radi se, dakle, 0 mistickom dozivljaju
svetlosti - vee 0 inicijacijskojsmrti tokom koje je telo isku­
senika napunjeno kristalima, sirnbolima nebeske i bozan­
ske svetlosti. U ovom slucaju imamo posla s jednim obre­
dom ekstaticke strukture; iako "mrtav" i isecen na komade,
iskusenik vidi ono sto mu se dogada: vidi natprirodna bi­
ea kako mu pune telo kvarcom a, kad se vrati u zivot, po­
seduje moCi manje iIi vise jednake onima koje eskimski
saman zadobija prosvetljenjem. Naglasak je ovde na obre­
du koji vrSe natprirodna Bib - dok je prosvetljenje eskim­
skog sarnana dozivljaj koji se postiZe u osami, kao rezultat
duge askeze. Ali, ponovieemo, posledice ova dva tipa ini­
djacije mogu se smatrati slicnima: eskimski saman, kao i
australijski medicine-man, postaje novi covek kojl "vidi",
shvata i zna na natprirodan nacin i poseduje natcovecan­
ske sposobnosti.
Indija: fiivctlofiit i atman
U indijskim religijarna i fllozofijarna - kao sto se, uosta­
10m, moze 1 ocekivati - mistika svetlosti mnogo je sloienija.
Th, pre svega, nalazimo osnovnu zarnisao da je svetlost tvo­
raeka. "Svetlost ie radanje" (dotir pradanaman /jyotir praja­
nanJa11;'), we Satapatha B{;ll:unana (VIII, 7, 2, 16-17). Ona
je "radalacka moe" (Taitiffja Sanmita, VIII, 1, 1, 1). Vee Ri­
gveda (I, 115, 1) potvrduju da je Sunce Zivot iIi atl11an ­


18/
- Sopstvo - svih stvari. Upani§ade insistiraju, pre svega, na
ovoj temi: da se bivstvo ocituje cistom Svetloseu i da ga
covek postaje svestan kroz dozivljaj natprirodne SvetIosti.
Medutim, We Chandogja [lpani.'iada (III, 13, 7), "svetlost
koja sija iznad ovog Neba, iznad svega, u najviSim sveto­
vima nad kojirna nerna visih, uistinu je ista ona svetlost ko­
ja sija u unutraSnjosti coveka".
Poimanje istovetnosti unutraSnje i transkosmicke sve­
tIosti prate dva dobro poznata fenomena suptilne fizioJo­
gije: zagrevanje tela i slusanje mistickih zvukova (ihid, III,
13, 8). To nam ukazuje da otkrovenje atman-bmhn13lla kao
Svetlosti nije, naprosto, 6n metafizicke svesti, vee jedan
dubI;i dozivljaj u kojem covek angaiuje svoje egzistencijal­
no ustrojstvo. Vrhunska gnosa donosi promenu modusa
bivstvovanja. Kao sto ka.ze Brhad3nJl1jaka Up. (I, 3, 28), "iz
nebivstva (asal) povedi me u bivstvo (S;ll), iz tame u svet­
lost (t.mL7so ma juotir ganwja lyuotir g;lmaya/), iz smrti u
besmrtnost".
Svetlost je, dakle, identicna s bivstvom i besmrtnoseu.
Challdogja Up. (III, 17, 7) navodi dva rigved'ika stiha u
kojima se govori 0 kontemplaciji "Svetlosti sto sija na ve­
eOj visini nego nebo", i dodaje: "PosmatrajuCi (tu) Najvi8u
Svetlost, s one strane Tame, dospevamo do Sunca, boga
nad bogovima... " Prema Cuvenom iskazu iz Brhdarallja.k7
Up. (IY, 3, 7), atman je osoba kOja se nalazi u srcu coveka, u
obliku jedne 'svetlosti u srcu' (hrdy;mtarjyotih purusah).
"To spokojno biee kOje se uzdize iz svog tela i doseze naj­
visu svetlost, pojavljuje se u sopstvenom oblieju (svella
I11pelllihhinispadyaJe). Ono je atm.m. To je besmrtni, neu­
stral;ivi. To je Brahnlan. Zapravo, ime Brahnlana je Isti­
niti" (Challdogja Up., ( VIII, 3, 4 13). 1.5 trenutku smrti, We
nam dalje Chandogja Up. (VIII, 6, 5), dusa se uspinje uz
Suneeve zrake i pribliZava se Suncu, "Vratnicama Sveta".
Oni koji znaju mogu da udu, ali vratnice su zatvorene za
one koji ne znaju.
Ree je, dakle, 0 jednom znanju transcendentnog i ini­
cijacijskog reda, jer onaj koji ga je stekao ne zadobija sa­
mo svest, vee takode, i pre svega, novi i viSi naCin bivstvo­
vanja. Otkrjvenje je iznenadno i zato se poredi s munjom
- a u drngom kontekstu smo anatizirali indijski simbo­
Iizam "trenutnog prosvetljenja"14. I sam Buda je doZiveo
prosvedjenje u jednom bezvremenom trenutku - kad je u
zorn, posle noei provedene u meditaciji, ustao sa oeima
13) Sankara tumaci "uzdizanje iz srog tela" (SatiraJ sanJuthaja) kao "napuStanje pojma
L~lOvelnosti Sopstva i tela".
14) I IfJ. Images et Symboles. IisSaL< sur Ie if;mbollmre magico-religieux (Pariz. 1952),
Sir. 97, 106
,...
19/
uperenim u Nebo i najednom opazio zvezdu zornjacu,
Napisano je na hiljade strana 0 misteriji tog prosvedjenja u
zorn. 1.5 mahajanskoj filozofiji, svetlost neba u zorn, kad ne­
rna mesecine, simbolizuje '~lasnu Svetlost nazvanu Univer­
zalna. praznjna". Drngim reeima: Budino sranje, poloiaj ono­
ga ko se oslobodio svake uslovljenosti, simboHzovano je
svetlosCu koju je Gautama opazio u trenutku svog prosvet­
ljenja. Ta Svetlost je opisana kao "jasna", "cista", to znaei ne sa­
mo nepomueena i bez senki, vee i bez ikakve bOje, bez ika­
kvog odredenja. Zato je ona nazvana "Univerzalna Prazni­
na", jer reC "praznina" (tiunja /sunya/) oznaeava upravo ono
sto je liSeno svih atributa, svih speeifikacija: to je Urgrulld,
krajnja realnost. Poimanje univerzalne Praznine - baS kao i
svest 0 istovetnosti bmhnlan-af111an u Upani(adanw - trenu­
tni je cin, koji se moze uporediti s munjom. Kao 8to nista
ne priprema zaslepljujuCi bljesak koji iznenada cepa mrklu
tminu - oeigledno je da nista ne priprema ni dozivljaj pro­
svetljenja: on pripada jednom drugom planu referencije;
ne postoji kontinuitet izmedu vremena koje mu prethodi
i vanvremenskog trenutka u kojem se ono ostvaruje.
joga i "misticlle svetIosti"
Medutim, barem u nekim indijskim skolama, preokret
ko;i nastaje prosvedjenjem moze se predosetiti. Asketa se
priprema dugim meditacijama i jogom, i na svom duhov­
nom putu ponekad susreee znake koji mu ukazuju na pri­
bliZavan;e krajn;eg otkrivenja. Najznacajniji takav predznak
je dozivljaj svetlosti koja moze biti razlieito obojena. /ive­
tfL,(V3tara Upa.ni§,,7da (II, 11) briZljivo beldi "prethodne ob­
like (rupiini pura..,>.<;.ufim) Brahm.wti' koji se ocituju, tokom
uprainjavanja joge, kao svetlosne epifanije. To su: magla,
dim, sunce, vatra, fosforeseentni insekti, munje, kristal i
mesee. Mandala Brahn13113 Up. (II, 1) daje sasvim drnkCiji
spisak: stika jedne zvezde, dijamantsko ogledalo, disk pu­
nog meseea, podnevno sunce, krug od pla.menova, kristal,
emi krug, zatim tacka (hilldu), prst (kalii), jedna zvezda (no­
kastra) , i ponovo sunee, svetiljka, oko, bljesak sunea i de­
vet dragih kamenova 1s,
Kao sto vidimo, nema evrstih pravila u sledu svetlosnih
dozivljaja. Pored toga, red kojim su navedene svetlosne
epifanije ne odgovara postepenom poveeavanju fotiekog
s. Radakrishnan. The Prindpall!p~~~ads (Njujork, 1953), Sir. 721. navodi jedan
fragment iz L:mkavatara-sutre, po kojem jogin, mkom ~vojih veibi. vidi "obllk Sunca
iIi Meseca iIi neeeg slicnog lotosu iIi drugog (fJodzernnog) sveta iIi razliCite ~blik:e
. POfJut nebeskog plamena iIi sliene .tvari. Kild sve to zanemari. i kad nastupi jedno
stanie bez slika ( ... ), tada ce se okupiti Bude iz svih svojih zemalja, i svojim plamte.
tim rukama dodirnuce joginovu g1avu:
 20/
intenziteta. Po 5vetaSV;J.ta.ra (Up.), svetlost Meseea se opaia
dugo posle svetlosti Sunea. U Mandala Brahmana Up.,
sled svetlosnih epifanija jOs viSe zbunjuje. To ;e jOs jedan
dokaz, reIdi bismo, da se ne radi 0 fiziekim svetlostima, ko­
je pripada;u prirodnom svetu, vec 0 doZivljajima ko;i ima­
ju mistieku strukturu.
Razlieite skole joge pominju epifani;e unutraSnje svetlo­
sti. Tako komentariStiCiJoga-sutru (I, 36), Vjasa (Vy.lsa) go­
vorl 0 usredsrernvanju na lotos srea, kojim se postlZe do­
Zivtjaj eiste svetlosti. U drugom kontekstu (III, 1), on pomi­
nje "svetlost glave" medu objektima na koje jogin treba da se
usredsredi. Budistieki spisi insistiraju na znaeaju koji maZe
imati jedan svetlosni znak za uspeh meditacije. "Ne gu­
bite iz vida znake svetlosti", eitamo u ~}-avakabhumi, "bilo
da je to svetlost svetiljke, sjaj plarnena ili solamog dlska,,16!
Sarno se po sebi razume da ti svetlosni znaci sluie tek
kao polaziste za razlicite jogisticke meditacije. Jedna raspra­
va jogaV;J.C<ue (yogaV;J.GlIa) podrobno opisuje hromatizam
mistienih svetlosti koje je iskusio monah tokom askeze.
Osobenost tog jogavaeara priruenika jeste meditacija 0 kos­
mickim elementima: on izlaie znatan broj vdbi, od kojih
svaku Cine tri dela, a svaki deo se odlikuje doZivljajem sve­
tIosti razliCite bOje. Na drugom mestu smo raspravl;ali 0
metodi ovog spisa jogaV;J.care7 , i nepotrebno je da se na to
ovde vracamo. Recimo sarno da se prodiranje u krajnju
strukturu svakog kosmiekog elementa - prodiranje koje
se ostvaruje pomoCu jogistieke meditacije - ocituje doZivlja­
jem jedne svetlosti koja moze biti razli6to obojena. Ra­
zumeeemo 7...llaCenje i soterlolosku vrednost tog uranjanja
u krajnju strukturu kosmicke supstanee kad se prisetimo
da su, po Mahajani, kosmicki elementi - skandha iii dhatu
- istovetni sa lathagatama: jogistioo meditirati 0 kosmioom
elementima, to zapravo znaci otkrivati sebi sarnu sustinu
Tathagata, to jest, napredovati na putu oslobadanja. Me­
dutim, krajnja stvarnost Tathagate je svetlost koja moze
biti razlicito obojena. "Sve Tathagate su pet svetlosti", piSe
Candrakirti 18 . Dharmadhatu, to jest transeendentni oblik
Vadradhare, jeste Cista Svetlost, potpuno bezbojna Sve­
tIost. Candrakini pik: "Dharmadhatu je blistava svetlost
- a jOglcka sabranost je opaianje te svetlosti"19. To znaci da
sc bivstvo moze pojmiti sarno pomoCu jednog dozivljaja
llli.'Iticne prirode - i da se to poimanje bivstva ocituje do-
I· \laveo A. J. Wayn •.. " .' 1/, '.' on the Sanskrit term jiiana ("Journal of the Ameri­
U hiljadarna boja, zarklh ociju,,,
can Unelllal~' .' ;...v" ,v. 75. 1)1'55, str, 253·268), stt, 261, beleSka,
17) Vi,t M. Ill""" Ix loga. [mmortaliti: et Liberti: (pariz, 1954) stt, 198 i dalje.
Kad ti vidim usta, zube UZasne,
18) Teks naveden .. G. 'flied, Some Glosses upon Guhyasamiija ('M<inoires Bouddhi­
K'o Vremena oganj sto svet gura sav... (24-25)
~es et Chinoises". sv. III, 1935, str. 339-353). Str. 348.
Ill) Thcci, isto, str, 348,
21/
zivljajem apsolutne SvetlostL Podsetimo se da su u Upa­
nisadaJ113 brahman iii atman poistoveceni sa svetlosCu.
Ovde, dakle, imamo posla s jednom panindijskom kon­
eepcijom koja se m07..e saZeto iskazao na sledeci naein: Ci­
sto bivstvo, krajnja realnost, moze se spoznati, pre svega,
kroz doZivljaj Ciste svetlosti; proees njegovog kosmickog
ispoljavanja sastoji se, u krajnjoj liniji, od niza svetlosnih
epifanija, a kosrnicka resorpcija ponavlja epifanije tih razli·
eito obojenih svetloso_ Prema jednoj tradiciji, ocuvanoj u
Dighanikaji (I, 2, 2), posto je Svet unisten, u njemu su ops­
tala sarno sjajna bica nazvana Abhasare: ona su imala eteri­
ena tela, letela su kroz vazduh zraceCi sopstvenu svetlost
i zivela su beskonacno dugo. Resorpcija na mikrokosmic·
koj lestvici takode se zbiva u trenutku smrti - i kao sto cemo
uskoro video, proces smrti zaista ani niz doZivljaja svetlosti.
Nekoliko korolara proizlazi iz ove panindijske meta­
fIzike Svetlosti, a posebno: 1. da je Svetlost najadekvatnije
otkrivenje bozanstva; 2. da su oni koji su dospeli do viso­
kog stupnja duhovnosti - to jest, indijskim reCima, koji su
ostvarili polozaj "oslobodenog" iii Bude, ill su mu se ba­
rem prlbliZili - takode kadri da odaju Svetlost; 3. na kraju,
da je kosmogonija podudarna s jednom svetlosnom epi­
fanijom. Ilustrujmo primerima svaki od ovih korolara.
Svetloime teofanije
Svi Citaoci BhagaV;J.d-gite znaju da je egzemplarna teo­
fanija blistava bujiea svetlosti. Prisetimo se slavne Xl glave
u kojoj se Krisna otkriva Arduni u svom pravom oblicju,
to jest kao plamen.
Sunaca da tisuc hoce
U mah jedan zasijati,
To bi jedva nalik bilo
Na sjaj ovog Czvisenog! /(Xl, 12)
Tebe gledarn s krunom, zezlom, diskom, gde
Na sve strane HjeS mlaze svetlosti;
Bljesak silni sunea, vatre odasvud,
Neizmerni, oci mi zaslepljuje. (17)
Kraja nemaS, pocetka ni sredine,
Bezgranicne snage, ruku bezbrojnih;
Sunce, mesee kao 06 sluze Ti,
A far usta tvojih pcii kosmos sav.(19)
Kad vidim gde k nebu §.eZes, goreci
(prev. Miroslav Markovic)
 ~
22/
I
23/
Ali, ovo nije najslavniji primer medu bezbrojnim svet­
losnim teofanijama Mahabharate i Purana. Harivanl.~a go­
vori 0 putovanju KriSne, Ardune i jednog brahmana ka se­
vernom okeanu. KriSna nareduje talasima da se povuku,
i njih trojica prolaze kroz okean kao izmedu dva vodena
zida. StiZu pred velicanstvene planine i, po KriSninom nare­
denju, planine iscezavaju. Konacno dolaze u oblast magle
i konji zastaju. KriSna udara maglu svojom eakrom (cakra)
i rastvara je - i tada Arduna i brahman ugledaju izvanredno
blistavu svetlost u kojoj se Krisna na kraju rastapa. Kasnije,
KriSna otkriva Arduni da je ta svetlost bila njegovo pravo
sopstvo zo .
U XlI knjizi Mahabharate, ViSnu se pojavljuje u bljesku
koji se moze uporediti sa sijanjem hiljadu sunaca. U tekstu
dalje stoji: "prodiruCi u tu svetlost, smrtnici upuceni u jogu
postiZu konacno oslobodenje"z1. Ista knjiga Mahabharate
pripoveda pricu 0 tri mudraca, koji su, u jednoj zemlji
severno od planine Moru, uprainjavali askezu tokom hilja­
du godina, kako bi mogli da kontempliraju-stvarnu formu
Narajane. Jedan glas s neba nalaie im da odu na sever Mle­
cnog okeana, na Svetadvipu, tajanstveno "Belo ostrvo" in­
dijske mitologije, ciji simbolizarn u isti mah pripada meta­
fizici svetlosti i soterio\oskoj gnosi. Mudraci dolaze u Sve­
tadvipu ali, tek sto su stigli, oslepljuje ih munja koju ispu­
sta Narajana. Oni se, zatim, odaju askezi jos stotinu godina
i poCinju da razaznaju ljude bele kao mesec. "Sjaj svakog od
tih ljudi", jasno stoji u tekstu, "liCio je na bljesak kakav odaje
Sunce kad se primice trenutak raspadanja Univerzuma".
Najednom, tri mudraca ugledaju svetlost koja se moze upo­
rediti sa sjajem hiljadu sunaca. To je epifanija Narajane - i
citav narod Svetadvipe dotrcava u susret svetlosti i iska­
zuje joj postovanje klecanjem i molitvama22 .
Ovaj poslednji primer ilustruje dye cinjenice: da je sve­
tlost sarna stiStina bozanstva, ali i da mistiCki savrSena bica
zrace svetloscu. Slika Svetadvipe23 potvrduje istovetnost
svetlosti i duhovnog savrSenstva: ta zemlja je "bela" zato sto
je nastanjuju savrSeni ljudi. A dovoljno je da se prisetimo
drugih "BeUh ostrva" indoevropske tradicije - Leuke, Avalon
- kako bismo shvatili da je mit 0 transcendentnim podru­
cjima, predelima koji viSe ne pripadaju svetovnoj geogra­
fiji, povezan s misticnom vrednosCu dodeljenoj be\oj boji
koja simbolizuje onostranost, savrSenstvo i svetost.
Z(l) Hariv.7fIl.i.1 1(,9 (2, 186·1!!i1); up. Mahabharata, XII, 353,10; XIII, 14,382·383.
217; A. C. Soper, Aspects ofLight Symbolism in Gandhiran Sculpture ('Atribus Asi·
Vidi i WE. Clark. Sakad'ipa and ••'vetadvipa ('Journal of American Oriental Society",
ae", XII, 1949), str. 269. Taj simbolizam su verovatno umetnici Gandhare primenili
39) 1919, str. 202.242), str. 226. i dalje
na Budu, da hi pIasticno izrazili njegovo zracenje. Ali "plamena svetlost" onih koji
21 Mahibhirata, XII, 336, str. 39·40.
su nadmaiiili Ijudsko stanje jeste panindijska ideja.
22) Mahibhirata, XII, 336; up. WE. Clark, nay. delo, str. 233 i dalje.
23) 0 ovom problemu vid. naiie knjige Le Chamanisme, str. 367 i dalje; Yoga, str. 397.
Budizam
Sa slicnim idejama srecemo se i u budizmu. Sam Buda
We u Dighanikaji da je znak koji najavljuje ocitovanje
Brahme "svetlost sto se uzdiZe i sjaj sto blista"24. Jedna kine­
ska sutra potvrduje da "u Rupaloki, zahvaljujuCi praksi kon­
templacije i odsustvu svake neCiste zelje, bogovi (deve)
postiZu (neku vrstu) samadhija poznatu pod imenom 'blje­
sak vatre' (agnidhatu samadhl) i njihova tela postaju sjaj­
nija od Sunca i Meseca. Taj izvrsni sjaj dolazi od potpune Ci­
stote njihovih srca"25. Prema Abhidharmakosi, bogovi iz kla­
se Brahma beli su kao srebro, dok su oni koji pripadaju
Rupadhatu futi i beli 26 . Po drugim budistickim spisima,
osamnaest klasa bogova imaju tela koja sijaju ~oput srebra
i nastanjuju palate koje su zute poput zlata2 .
A fortiori, Buda se zamislja kao da zraCi svetlosCu. U
Amaravatiju je prikazan u obliku plamenog stuba. Posle
jedne rasprave, pripoveda on, "postao sam plarnen i uz­
digao sam se u vazduh do visine sedam palmi" (Dighani­
kaja, III, 27). Dve slike prevazilaienja ljudskog stanja ­
plamena svetlost ("plarnsanje") i uspenje - ovde su udru­
zene. Budina blistavost gotovo je opste mesto u tekstovi­
rna (up. /DivjavadaJul/Divy;ivadana 46-47, 75; Dhamapa­
da/Dhammapad.1/, XXVI, 51 itd). Kipovi skole iz Gandhare
prikazuju rslamenove koji izlaze iz Budinog tela, posebno
iz ramena 8. Na zidnim freskama srednje Azije, pored Bu­
da, i Arhati su prikazani s plamenovima razliCitih boja koji
im izbijaju iz tela. Neke Bude su naslikane kako lete kroz
vazduh, te je nastala izvesna zbrka plamenova i krila29 .
Mnogi tekstovi potvrduju da je ta svetlost jogisticka
sustina, to jest rezultat eksperimentalnog ostvarenja jed­
nog transcendentnog, neuslovljenog stanja. Kad je Buda
u sanladhiju, kaie Lalitavistara, "jedan zrak nazvan 'Ukras
Svetlosti Gnose' (ldnjanaloka..lankranl/ jniiniiiokiiianiikrJIIl
nama rasmih), koji izlazi iz otvora na lobanjskom ispup­
24) 24. Dlghanikay.. XIX, 15 ('Dialogues of the Buddha", II, str. 264).
25) S. BeaI, A Catena ofBuddhi<t Scriptures fum the Chinese (London, 1871), sO". 87.
26) Beal, Catena, str. 87.
27) Beal, isto, str. 97.
28) up. B. Rowland, Jr., The Iconography ofthe Flame Halo ("The Bulletin of the
Fogg Museum of Art", XI, 1949, str. 10·16). Vid. reprodukciju druge Budine stallle
u katalogu izlozbe L:4rte del Gandhira in Pakistan (Rim, 1958), sl. 3.
29) U ikonografiji iransko·helenistickog sinkretizma, plamenovi koji izbijaju iz ra·
mena bili su karakteristika nekih bogova i vladara Kusana. Up. Ugo Monneret de
Villard, Le monete de; Kushana e I'lfrIPCro romano ('Orientalia", XVII, 1948), str.

 241 251

eenju (wmisa), poigrava nad njegovom glavom"30. Zato iko­
nografija prikazuje Budu s jednim plamenom koji se diZe iz­
nad njegove glave. AX Kumaravami (Coomarawamy) skre­
ee ?afuju na to pitanje /,j'adlwrnapundarike(stf. 467): "Zbog
kOJe gnose (dnjana Ijnana/) blista ispupCenje na lobanji
Tathagate?" - i odgovor nalazi u jednom stihu Bhagavad-gite
(XIv, 11): "kad potekne svetlost znanja. Kroz sve dyed na­
• tea'
seg 1 ,,31 . ZracenJe
• . tela 'Je, dakle, Je
. d an sindrom transcen­
dir~ja svakog uslovljenog stanja: bogovi, ljudi i Bude
zrace kad su u samadhiju, to jest kad su poistoveeeni s
krajnjom realnosCu, s Bivstvom. Po tradicijarna koje je raz­
vio kineski budizam, pet svetlosti sijaju prl rodenju sva­
kog Bude - a jedan plamen izbija iz njegovog lesa32 • A sva­
ki Buda moze da osvetU cltav Univerzum euperkom izmedu
svo!ih obrva33 . Znarno da je Buda bezgranicne Svetlosti,
Amita, srediSnja figura amidizma, misticke !ikole koja prl­
daje kljucni macaj doZivljaju Svetlosti 34 .
Druga misticka tema koja je vaZna za naSe istraZivanje
jeste Indrina poseta Budi dok je ovaj meditlrao u jednoj
peCini (IndraSailaguha). Prema tom mitu, Indra u pratnji
bogova silazi s neba u Magadhu, gde Tathagata meditira u
peeini na planini Vedijaka. Probuden iz svoje meditacije
pevanjem Gandharve, Buda na eudesan nacm poveeava
peCinu, tako da njegovi gosti mogu da udu, i Ijubazno ih
prima. Bljestava svetlost oba.'ljava peCinu. Prema Dighani­
kaji (Saka Panha Suta), svetlost je zracila iz bogova, ali
drugi izvori (Dirghiinan,'l-Sutra, X, itd.) objaSnjavaju njenu
pojavu Budinom "plarnenom ekstazom". "Inddna poseta"
se ne pominje u klasicnim Budinim biografijarna, napisa­
n1m na paliju i sanskritu, ali ta epizoda zauzima znacajno
mesto u umetnosti Gandhare i srednje Azije3S • Ta mitska
tema predstavlja paralelu legendi 0 Hristovom rodenju u
peCini i poseti Tri kealja Maga (vidi dole, str. 61. i dalje).
Kao sto je uocio Monee de Vilar (Monneret de Villard)36,
obe legende govore 0 Kralju Bogova (lndra) iii "Kraljevima,
,,0) Lalita.'istara. I (izd. Lefmann, 1902, str. 3); up. Ananda K. Coomaraswamy, Lilli
ga znaci razumcti njen karaktcr >tigre", to jest slobodne,
pournal of American Oriental Society", 1941, str. 98-101), str. 100.
spontane aktivnosti bozanstva - i, prema tome, podra­
.,1) A. K. Coomaraswamy, lilli. st!. 100.
sinovima Kraljeva" koji ulaze u peemu da bi odali pocast
Spasitelju, i tokom njihove posete peCina je na cudesan
nacin osvetljena. Ta mitska tema svakako je stadja od in­
do-irano-helenistickog sinkretizma; ona je povezana s mi­
tom 0 pobednickom izlasku solarnog Boga iz Prvobitne
PeCine,
Bilo bi dobro da memo nekoliko reci 0 odnosu izme­
du kosmogonije i metafizike svetlosti. Videli smo da Ma­
hajana poistoveeuje 'lath agate s kosmickim elementima
(skandha) ida ih smatra svetlosnim entitetima. To je smela
ontologija koja postaje uistinu pojmljiva tek kada se uz­
me u obzir Citava istorija budisticke misli. Ali, moguee je da
su slime ideje, iii bar predoseeaji te vellcanstvene koncep­
dje kosmogonije kao ocitovanja svetiosti, vee postojale u
jednom starijem dobu. Kumarasvaml je ustanovio bUs­
kost sanskritske reci liIii - "igra", oorocito kosmicka igra - i
korena JeJiiy- "plarnteti", "svctlucati", "sijati". Rec JeJiiymo­
ze da oznaCi pojmove Vatra, Svetlost iii Duh37 . Indijska
misao je, dakle, po svemu sudeCi naslutila izvesnu vezu
izmedu, s jedne strane, kosmickog stvaranja zamiSljenog
kao OOzanska igra - i, s druge strane, igre plarnenova, sjaja
jedne dobro hranjene vatre. Ocigledno je da smo mogli
povezati sUku kosmickog stvaranja kao OOzanske igre sa
slikom igre plamenova sarno zbog toga sto je plamen vee
bio smatran uzornom cpifanijom bozanstva. Posle mdij­
skih cinjenica koje smo naveli, taj zakljucak nam izgleda
dokazanim 38. Dakle, u Indiji, plarnen i svetlost simbolizuju,
kosmicko stvaranje i sarnu sustinu Kosmosa, upravo zato
!ito je Univerzum zamisljen kao sloOO6oo ispoljavanje bo­
zanstva, u krajnjoj Hniji - kao njegova nigra".
]edan paralelan niz slika i pojmova, kristalizovan oko
maje (miiyii) , otkriva slimu viziju: kosmlCko stvaranje je bo­
zanska igra, privid, obmana kojb projektuje bozanstvo.
Poznat je veliki znacaj pojma maje u razvoju indijske on­
tologije i soteriologije. Manje se insistiralo na tome da po­
cepati yeO maje, prodreti u tajnu kosmiCke iluzije, pre svc­

~2) lip. E. J. Eitel, Handbook ofChinese Buddhism (2. izd, london, 1988), str. 136 a,

zavati OOzanski gest i pristupiti slobo& Paradoks mdij­

HilI>.
ske misli je u tome sto je ideja slobod~ tako ugradena u
33) Up,. Eitel. nav. delo, sfr. 188 b. Vee A!;vagoSa uporeduje Budino rodenje S fri·

fumfruntm izlaskorn Sunca koje osvetljava citav "vet (Buddhacarita, I, 28. ird). 0

pojam maje - dakle, iluzije i ropstva· da je potreban dug,

solarnom simbolizrnu legende 0 Budi. vid. B. Rowland. Jr" Buddha and the Sun
zaobilazan put da bi se do nje doslo. U stvari, dovoljno je da
God C'Zalrnoxis", I, 1938, st!. 69·84).
proniknemo u duboko znacenje maje • OOzanske "igre" ­
34) Up. T. Richards. TheN<i=TestamentofHigherBuddhitim(Edinb'l1g, 1910), sO'. 55,

vo. i clalje. lid; H. de Lubac, Amida (Pariz, 19S5), passim.

, ~) laj problem Ie obirnno izueavao A. C. Soper, Aspects ofLight Symbolism in

da bismo se vee naSli na ,sutu oslobadanja.

Gandh'r.m Sculpture CAtribus Asiae", XII. 1949. str. 252-283,314·330; XIU, 1950.
37 ) A. K. Coomaraswamy, Lili, su. 100. '
~tr. 63-85). Autor sugeriSe mitriCki utica; (str, 259. i druje) .
38) Kumarasvarni navooi (gde se Sveti Duh pojavljuje vemidrna u obliku vatrenJh ie·
. 6) ()go Monneret de Villard, Le £eggende Orientali .mi Magi b'vangelici (,Studi e
ziCaka) da bi pokazao kako ruje u pitanju sarno indijskakoncepdja (nav. delo, str. 101).
Testi", 163, Vatikan. 1952). sU. 59·60.

 26/
Svedost i bardo
Po Mahajani, ]asna Svetlost simbolizuje u isti mah kra­
jnju stvarnost i nirvanicku svest. Svi Ijudi se na nekoliko
trenutaka suocavaju s tom Jasnom SvetlosCu u trenutku
smrti; jogiji je dozivljavaju u samadhiju - a Bude nepres­
tan039 . Smrt je jedan proces kosmicke resorpdje; nije ree 0
tome da se telo vraea zemlji, vee da se kosmicki elementi
postepeno rastapaju jedni u drugima: element Zemlje "uti­
ce" u element Vode, Voda u Vatru, i tako daIje. OCigledno
je da !>vak:o stapanje jednog kosmickog e1ementa s drugim
predstavlja novu regresiju i da se na kraju tog procesa
poniStava Kosmos koji je stvorio zivog coveka, kao sto se
ponistavaju Univerzumi na kraju Velikih dklusa (mahaju­
galmahayuga!). Samrtnikfizioloski oseea svaku od tih re­
gresija: na primer, kad se element Zemlje rastvara u ele­
mentu Vode, telo gubi svoju potporu (doslovno, svoj "po­
dupirac"), to jest koheziju4o : ono postaje razglobljeno po­
put marionete (up. dole, gl. IV).
Po zavrietku procesa kosmicke resorpcije, samrtnik
opaia jednu svedost nalik mesecevoj svetlosti, pa drugu na­
lik suncevoj svetlosti, da bi zatim utonuo u tamu. Naglo ga
budi bljestava svetlost41 : to je susret s njegovim vlastitim
Sopstvom, koje je prema panindijskoj doktrini u isti mah i
krajnja realnost. Tibetska knjiga mrtvih naziva tu Svetlost
"Cistom Istinom" i opisuje je kao "sjajnu, jasnu, blistavu,
velicanstvenu i zastraSujueu po bljeStavilu". Tekst nalaie
pokojniku: "Ne budi prepadnut time, niti uZasnut, niti zgra­
nut. To je zracenje tvoje sopstvene istinske prirode. Prepo­
znaj je!" U tom trenutku, iz srediSta svetlosnog avora,
prolama se buka kOja se moze uporediti s praskom hilja­
du istovremenih gromova. "To je prirodni zvuk tvog stvar­
nog Sopstva", razjaSnjava tekst. "Ne plaSi se! < ... > Posto
vise nemaS materijalno telo od mesa i krvi, sta god se do­
godilo - buka, svetlost iii zrake - ne moze ti nauditi. Ne
mozeS umreti. Dovoljno je da spoznas da su te pojave
tvoje vlastite vizije. Prepoznaj to kao bardd'42.
Ali, kao sto se dogada veCini ljudskih biea, pokojnik ne
ume da sprovede te savete u delo. Uslovljen svojom kar­
mickom situadjom, on dopusta da ga povuce krug mani­
festadja karakteristicnih za stanje bardo. Cetvrtog dana
posle smrti, pokojnik biva upozoren da ee videti zracenja
39) up. Evans-Wentz, Tibetan Yoga and Secret Doctrines (Oksford, 1935), sir. 166. cija se ponavlja u trenutl«1 smrti: Svetlost se ukazuje svi­
223.i dalje itd.
40) Ilvans-Wentz, ism. Sir. 235.
41) Isto, str. 235; up. takode WY. Evan-Wentz. The Tibetan Book of The Dead
43) Evans.Wentz, isto, str. 105. j dalJe.
(Qksford, 1927). st<, 102. i dalje,
44) Isto, 110.130; uporedi takode 173·177. i Tibetan Yoga and Secret Doctrines,
'12) fivan.Wentz, The Tibetan Book oftbe ()cad, st<. 104.
st<. 237. i dalle.
27/
i bozanstva. "Citavo ee nebo izgledati tamnoplavo." Videee
Bhagavanu Vairokanu, belog, a zatim ee se, iz njegovog
srca, ukazati Mudrost Dharmadhatua, i dalje bele bOje, bli­
stava, prozirna, sjajna, Cija je svetlost tako jaka da se ne
moze gledati. "u isti mah, jedna mutna bela svetlost kOja
sija iz deva (bogova) udariee te u celo." Zbog moCi lose
karme, dub ce se prepasti sjajne svetlosti Daharmadha­
tua i viSe ce voleti mutnu belu svetlost deva. Ali, tekst opo­
minje umrlog da se ne prikloni svetlosti deva, kako ne bi
bio uvucen u kovitlac Scst Lokija, i da usredsredi svoju mi­
sao na Vairokanu. Na taj nacin on ce se na kraju utopiti - u
jednom oreolu dugine svetlosti - u srce Vairokane i pos­
tici ee stanje Bude u sredistu Sambhoga-kaje43 _
Tokom narednih sest dana umrli ce imati priliku da
bira izmedu Cistih Svetlosti, koje predstavljaju oslobode­
nje, poistovecenje sa Budinom Sllstinom - i necistih !>'Vet­
Iosti, koje simbolizuju nekakav oblik postegzistencije, dru­
gim recima, povratak na Zemlju. Posle bele i plave svet­
losti, ugledaee Zutu, crvenu i zelenu, i na kraju sve svetlo­
sti zajedno 44.
Ovaj izuzetno znacajan tekst ne mozemo komentari­
sati onako kako on to zasluzuje. Moracemo da se ograni­
cimo na nekoliko napomena koje se direktno tieu naSeg
istraiivanja. Kao sto smo upravo videli, svako ima priliku
da postigne oslobodenje u trenutku svoje smrti: za to mu
je dovoljno da se prepozna u ]asnoj Svetlosti koju doziv­
Ijava u tom trenutku. Na prvi pogled, to izgleda paradok­
salno kad imamo na umu znacaj karme za sveukupnu
indijsku misao - a po njoj covek zanje plodove svojihpos­
tupaka. Postupci -pojedinca koji je ziveo u neznanju Cine
karmicko naslede koje se ne moze ponistiti u trenutku
smrti. Ali, zapravo se sve odigrava u skladu sa zakonom
karme: jer dusa neznalice odbacuje poziv]asne Svetlosti
i dopusta da je privuku okaljane svetlosti, koje oznacava­
ju nize moduse egzistencije. S druge strane, oni koji su
praktikovali jogu tokom svog zivota, kadri su da se pre­
poznaju u ]asnoj Svetlosti i, prema tome, da se rastvore
u Budinoj sustini.
Svetlost s kojom se covek suocava u casu smrti jeste,
dakle, ona ista unutraSnja svetlost koju Upanisade pois­
tovecuju sa atmanom: tokom zemaljske egzistencije, ona
je dostiZna sarno onima koji su se za nju pripremili po­
mocu joge iIi gnose. Kad .r;.a,tljivije pogledamo, ista situa­
'
 281 29/

rna, ali je sarno upuceni pcihvataju i pceuzimaju. Istina je muskog semena, boZansku svetlost, pcvobitni bljesak koji
da tokom agonije i u pcvim danima posle smrti, lama cita je stvorio Svet. Po Mahajani, to poistove6vanje misticne
pokojniku Knjigu mrtvih, i to glasno eitanje pcedstavlja svetlosti sa sustinom muskog semena nije besmisleno za­
poslednji poziv; ali, uvek je umcli taj koji odlucuje 0 svojoj to sto su kosmiCki clementi kao i Tathagate i, u kcajnjoj ii­
sudbini. On moca imati volju da izabece Ja.<;nu Svetlost i niji, Urgrund eitave egzistencije i modalitet pcobudene sve­
snagu da se odupce iskusenjima postegzistencije. Drugim sti, svi saCinjeni od Pcvobitne Svetlosti.
ceeima, smrt pruZa eoveku novu mogucnost da se pcosve­ Ta metaflzika i ta soteciologija svetlosti su, svakako, po­
tti, ali ta inicijacija se, kao i svaka druga, sastoji od niza pcoba vezane s jednom dugom i drevnom panindijskom tradici­
s kojima iskusenik moca da se suoci i izboci. Post monem jom. Aipak, kao sto je pokazao pcofesor D. ThCi (G. Tucci),
dozivljaj svetlosti pcedstavlja poslednju, i moZda najteru, Guhjasamada Tantra, a nadasve komentari Candrakirtija
inicijacijsku pcobu. i Cong Kape, pokazuju odvise oCiglednih slienosti s
manihejstvom a da se ne bi posumnjalo na mogu6 iran­
ski uticaj47. Mislimo, pce svega, na pet svetlosnih cleme­
Svedost i maithwla nata koji igraju znacajnu ulogu u manihejskoj kosmologiji
i sotecio-Iogiji, kao i na cinjenicu da je bOZanski den
Tantrizam poznaje drugu mogucnost da se dozivi unu­ coveka, bod-hiCita, poistovecen sa semenom.
tca.linja svetlost, nairne, putem maithune, to jest obcednog
sjcdinjavanja sa miadom devojkom (mudri) koja ovaplo­
ruje Sakti. Naglasimo da nije cec 0 svetovnom cinu, vee 0 nbetski mitovi 0 Covelru-Svedosti
jednom cecemonijalu koji podcaZava bozansku !ligru" , i
koji se ne zavrsaVa izbacivanjem semena45 . KomentaciSu6 Neki tibetski mitovi povezani s porekiom sveta i co­
jedan od najvaZnijih tantriCkih tek.·,tova, Guhjasamada-Tan­ veka verovatno su pretrpeli iranske uticaje. Jedan od tih
tru, Candrakirti (Candrakirti) i Cong Kapa (Ts'on Kapa) in­ mitova pCipoveda da je Pcvobttna Praznina ispustala pla­
sisticaju na tom detalju: u toku maithune zbiva se sjedinje­ vu svetlost koja je proizvela jedno jaje, iz kojeg je nastao
nje mistiekog ceda (samapati Isiimapatti/), a posle njega pac Univeczum. Drugi mit We da je Bela Svetlost stvocila jaje
zadobija nirvanieku svest. Kod muskacca, ta nicvanicka iz kojeg je iZaSao Pcvobitni Covek. Konacno, treCi mit daje
svest, nazvana bodhiCita (bodhicitta), "Misao Budenja", rna­ sledeeu vecziju: izgraznine se rodilo Pcvobitno Biee i ono
nifestuje se jednom kapi, bindu - i na neki naein je s njom je zracilo Svetlost .
istovetna - koja se spusta s vrha glave i ispunjava polne Kao sto vidimo, prema tim mitovima, i Kosmos i Pcvo­
organe snopom petostruke svetlosti. Candrakirti propi­ bitni Covek nastali su iz Svetiosti, dakle, u osnovi, kao
suje: !lTokom sjedinjenja treba meditirati 0 vadri (vajra) i Svetlost. Jedna druga tcadicija objasnjavd. kako se odigrao
padrn.i, buduci da smo iznutra ispunjeni petostrukom pceobcaZaj Coveka-Svetlosti u Ijude kakvi postoje na Ze­
svetlosru"46. mlji. U poeetku, Ijudi su bili bespolni i nisu imali poinih
1a "kap" je identicna nirvanickoj svesti i za nju se pret­ zelja; oni su u sebi imali Svetlost i zcaCili suo Sunce i Mesec
postavija da nastaje na vrhu glave, tamo gde se obicno do­ nisu postojali. Kad se probudio poini nagon, pojavili su se
zivljava unutrasnja svetlost. Dakie, "kap" je Jasna Svetlost poini organi - ali tada se Svetlost ugasiJa u Ijudima, a Sun­
nirvanicke svesti. Ali, u tantrizmu se bodhiCita u isto vre­ ce i Mesec suse pojavili na nebu 49 . Jedan tibetski monah
me poistovecuje sa sustinom muskog semena (semen vir­ dao je P. Matijasu Hermansu (Mathias Hermanns) sledcea
ile). Bilo bi potrebno da udemo u detalje istaneane indij­ dopunska objasnjenja: U pocetku, ljudi su se razmnoza­
ske ftziologije da bismo stekli jasniji pojarn 0 tom paradok­ vaH na sledeci naein: svetlost koja je isijavala iz tela mus­
salnom procesu. Upamtimo barem ovu einjenicu: nirva­ karca prodicala jc u matericu zene, osvctljavala je i oplo­
nieka svest je doZivljaj apsolutne svetlosti, ali kad se zado­ davala. Polni nagon se zadovoIjavao sarno pogledom. Ali
bija pomoeu rnaithune, ona je kadra da pcodre u niZe slo­
jeve organskog zivota i da otkcije, i tamo, u samoj sustini 47) 47. G. Tucci, isto, str. 349 i daljerf-'

48) Up. G. Tucci, Tibetan painted scroUs (Rim, 1949), sv. II, Oodatak I, str. 709. i

dalje; Mathias Hermanns, Mythen und Mysterlen, Magie und Religion der Tibera

45) 0 ideologiji tehnika i istorije maithune. vid. na,u knjigu Le Yoga, sir. 256. i
~ln, 1956), str. 14. i dalje. '

clalje, 395. i dalje.

9) M. Hermanns, Sch6pfi.tngs- und AbstammungsmJ>then der Tibeter ("Anthropos",
46) Ove tek,tove navodi Tucci, Some glosses upon Guhyasamiija, str. 349.
41-44, 1946-1949), sir. 279. i dalje; M,vthen und Mysterien, sir. 16.
 30/
1--­ I
su se ljudi iskvarili i poceli da se dodiruju rukama, da bi
konacno otkrili polno sjedinjavanje 50 .
Prema tim verovanjima, Svetlost i Polnost su dva anta­
gonisticka principa: kad jedan od njih preovladuje drugi
ne moze da se ispolji. Mozda tu treba traZiti objaSnjenje tan­
triCkog obreda koji smo ranije analizirali: ako javljanje pol­
nosti tera svetlost da nestane, ova poslednja se moze naCi
jedino u samoj sustini polnosti, semenu. Sve dok covek,
zaslepljen nagonom, uprafnjava polni Cin kao rna koja
druga Zivotinja, svetlost ostaje skrivena. Ali, ona se otkriva
- u jednom slozenom doZivljaju prosvetljenja, gnose i bla­
zenstva - ako sjedinjenje postane obred, ili bozanska "igra",
to jest ako se, spreeavanjem izbacivanja semena, poniSti
bioloska svrha polnog cina. Sagledana iz te perspektive,
maithuna se pojavljuje kao ocajnicko nastojanje da se po­
novo zadobije prvobitni polozaj, kad su ljudi jos bili svetlo­
sna biea koja su se razmnofavala pomoeu svetlosti.
Izvesno je da Guhjasamaaa (Guhysamaja) Tantr.1, prema
komentarima Candrakirtija i Cong Kape, ne postavlja se­
bi svesno takav cilj. Svetlost koja se dozivljava tokom mai­
thune jeste Jasna Svetlost gnose, nirvanieke svesti - i to je
dovoljno opravdanje za tu odvafnu vdbu. Ali, eitava je­
dna grupa indo-tibetskih verovanja, povezanih u isti mah
s mitom 0 zraeeeem Prvobitnom Coveku i s tantriekim i
alhemijskim ideologijama i tehnikama, govori 0 izvesnim
joginima koji su ostvarili besmrtnost u telu. Ti jogini ne
umiru, oni nestaju na Nebu zaodeveni telom kote je naz­
vano "telo-duga" "nebesko telo" "telo-duh" "telo Ciste Sve­
tlosti" ili "bofan'sko telo"51. av'de prepoz~ajemo ideju 0
astralnom telu - to jest telu saCinjenom od Svetlosti - Pr­
vobitnog Coveka52 .
lndijski doZivljaj misticne :wedosti
Posmatrani u celini, razliCiti doZivljaji i vrednovanja unu­
traSnje Svetlosti potvrdeni u Indiji i u indo-tibetskom bu­
dizmu mogu se objediniti u jedan savrSeno artikulisan si­
stem. DoZivljaj svetlosti oznaeava istinski susret s krajnjom
realnosCu u pravom smislu: zbog toga eovek otkriva unu­
50) M. Hennanns, Myrhen lind Mysrerien, str. 16. Sliene ideje nalazimo kod Mon·
i za sve druge mOgl!ee svetove postegzistencije.
gola; bogovi vode ljubav zagrljajima, smehom i dr:l:anjem za ruke. Up. A. Schiefer.
M6/anges asiatiqlles, I, str. 3%. Ali, izgleda da je ree 0 koncepciji tibetskog porekla;
lip. M. Hennanns, nav. deJo, str. 29. 0 Adamu· svetlosti u ApoJayphon deJean i dru·
,,-!'
gim gnostioom tekstovima, up . .J. Doresse, Les liVl'es secrets des gno..<tiqlles d'Egy­
Kineske tehnike
pte, I, SU. 225 i dalje, 88 (Codex de Bruce), 190 (Revelation bez naslova, posebno
posveeen Pistis Sophia), 217 (SagessedeJesuSi; E. S. Drower, The SecretAdam, A Srudy
ofNasaraean Gnosis (Oksford, 1960), str. 72, 75. i passim.
I u Kini dozivljaj Svetlosti objavljuje prevazilrlenje sve­
51) Up. naSu knjigu Le Yoga, str. 282. i dalje, 312. i dalje.
tovnog stanja. "Kad covek dostigne krajnje spokojstvo",
52) Up. M. Hermanns, Myrhen und Mysterien, str. 42.
31/
traSnju Svetlost kad postane svestan Sopstva (atmana), ili
kad prodre u samu sustinu zivota i kosmickih elemenata
ili, konacno, kad umre. U svim tim okolnostima, yeo iluzi­
je i neznanja se cepa. Covek je najednom zaslepljen Ja­
snom SvetloSCu, to jest uronjen u bivstvo. U izvesnom smi­
slu, moglo bi se reCi da je svetovni, uslovljeni svet transcen­
diran - i da duh stupa u jednu apsolutnu ravan , koja je
u isti mah ravan bivstva i svetog. Brahman, kao i Buda, u
isti mah je oznaka svetosti i bivstva, najvise stvarnosti. In­
dijska misao pOistoveeuje bivstvo, sveto i mistieko sazna­
nje, Cin kojim se zadobija svest 0 realnosti. Zato susreeemo
Svetlost iIi kad meditiramo 0 bivstvu - kao u Upanisada­
rna i u budizmu - iIi kad pokusavamo da otkrijemo sveto,
kao u slueaju nekih oblika joge i u mistiekim skolama. Po­
sto je bivstvo poistoveeeno sa sustinom svetog, bozanstva
su nuzno svetlosne prirode ili se otkrivaju svojim verni­
cima kao svetlosne epifanije. Ali, i ljudi zraee kad uniste
sistem uslovljenosti koji karakteriSe profani eovekov po­
lozaj; to jest, kad zadobiju najvisu svest i stupe u ravan slo­
bode. Za indijsku misao, sloboda je povezana sa sveseu:
onaj koji zna, koji je otkrio svetovne strukture biea, slobo­
dan je u zivotu, nije vise uslovljen kosmiekim zakonima;
on ubuduee poseduje bozansku spontanost, on se viSe ne
kreee kao ljudski automat, po zakonima uzroka i posledi­
ca, vee "igra" poput bogova - iIi plamenova.
IZ¢edimo zakljuCke: za indijsku misao, Svetlost koja se
opaia na mistiean naCin jeste sindrom transcendiranja ovog
profanog, uslovljenog sveta i stupanja u drugu ravan egzi­
stencije: u ravan eistog bivstva, bozanskog, najviSeg sazna­
nja i apsolutne slobode. To je, u pravom smislu, znak ot­
krivenja krajnje realnosti - a ona je liSena svih atributa. Zbog
toga se ona doZivljava kao blistava bela Svetlost u koju pro­
diremo zaslepljeni i u kojoj na kraju iseezavamo, topeCi se
i ne ostavljajuCi traga za sobom. Jer tragovi su vezani za lie­
nu povest pojedinca, dakle za seeanje na efemerne doga­
daje i, u osnovi, nerealni - a sve su to elementi koji nemaju
nikakve vezes bivstvom. Onaj ko sretne Svetlost i u njoj se
prepozna dospeva u transcendentni modus bivstvovanja
koji ne mozemo da zamislimo. Mozemo da razumemo
sarno to da je on konacno mrtav za nas svet - i da je mrtav

 32/
pise Cuang Cu (g1. XXIII), "zraci jednom nebeskom svet­
loseu. Onaj ko odaje tu nebesku svetlost vidi unutrasnjeg
coveka (Stvarno Sopstvo). Sarno pomoeu te duhovne pra­
kse covek moie dostiei veenost". Susret sa Svetloseu moze
biti spontan Hi rezultat duge askeze. Pod dinastijom Ming
(XVI vek), jedan ucenik se nastanio pored uCitelja koji je
vee trideset godina meditirao u peeini. ledne n06, dok je
iSao planinskom stazom, ueenik je "osetio kako munja
kruZi unutar njegovog tela i euo je grmljavinu na vrhu svo­
je glave". Planina, potok, svet i njegovo vlastito jastvo su
nestali. Taj dozivljaj je trajao "koliko je potrebno da sago­
re pet stapiea tarnjana". Zatim je osetio da je postao sasvim
drukCiji covek i da je prociseen sopstvenom Svetloscu. UCi­
telj mu je kasnije objasnio da je, tokom trideset godina
svoje meditacije, cesto imao taj doZivljaj, ali da je nauCio
da se na njega ne obazire - i podueio ga je da se cak i ta
misticna svetlost mora zanemariU53 •
U ovom primeru; dozivljaj unutrasnje Svetlosti ukazuje
na preokret, ali ne mati nuZnO - kao u Indiji - susret s kraj­
njom realnoSCu. Ipak, neke pSiho-fizioloske tehnike koje
je razradio - iii sistematizovao - neotaoizam, pridaju veliki
znacaj doZivljavanju razliCitih unutraSnjih svetlosti. Cita­
va ;edna grupa vezbi, koje imaju nekih slicnosti s jogom,
ide za onim sto se naziva apsorpcija dahova. Ona se sas­
toji u meditiranju 0 dahovima sve dok se ne stigne dotle da
se vide njihove boje - u tom trenutku se oni apsorbuju.
Dahovi se vizuelno predstavljaju kao da dolaze sa cetiri
strane sveta i iz SrediSta - to jest, iz citavog Univerzuma - i
gutaju se tako 8tO se nateruju da prodru u telo. Na taj na­
<:in, kosmicka energija - u isti mah sustina zivota i klica
besmrtnosti - ispunjava unutraSnjost tela, osvetljava ga i
menja; nairne, ideal taoista nije oslobodenje, vee slavan,
uzviSen i neogranicen Zivot, blaienstvo egzistendje koja je
potpuno uklopljena u kosmicke ritmove.
Taj postupak apsorbovanja obojenih dahova izveden
je, po svoj prilici, iz jedne starije tehnike, koja je za eHj
imala upijanje Suncevog daha. Ovako treba postupiti pre­
ma jednom neotaoistickom SpiSU54 : "u osvit (3 do 5 sati
ujutru), u trenutku izlaska sunea, sedeCi iii stojeCi, (ali) us­
redsreduju6 painju, zaSkrgutati zubima devet puta, iz dna
srea prizvati huen sunea koji blista kao biser, zelenim od­
sjajima koji se preobraiavaju u jarko erven prsten, tajan­
stvenu plamtecu sliku; zatim sklopiti oN i driati ih evrsto
53) l:p. Chung-YUan Chang, An Introduction to taoist Yoga ("Review of Religion",
58) Tajna zlatnog cveta (NiS, 1982), prevo David A1bahari.
1956, srr. 131.148) sir. 146-147.
59) Tajna. zla.tnog cveta, Sir. 7.
54) Frngment koji je preveo Henri Ma.~p.ero. Les proddlis de "Nourrir ie Principe ,.;..
60) Ism, sir. 15.
tar dans fa religion tBoiste C'J ouma! AsiJJ.tique", 1937, Sir. 177-252, 353·430), Sir. 374.
331
sklopljene, meditirati 0 tome da se pet boja u suneu pro­
stiru u svetlosni prsten i da sve stizu do tela, dopiruci na­
dole sve do stopala, a nagore sve do vrha glave. Zatim, uCi­
niti da se u sredistu blistave magline pojavi jedan purpurni
oblak sHean zenici oka, itd."
Isti rezultat moze se postiCi upijanjem Sunceve slike
umesto njegovog daha. Znak Sunea upisuje se u jedan kva­
drat iii krug i, "svakog jutra, s lieem prema istoku, s tim
papirom u levoj rud, usredsreduje se na njega tako da on
postaje sarno ;arko sunee; onda se taj papirie guta i za­
drZava na srcu"55. Na kraju, tu je i postupak koji se sastoji
od ponoenog meditiranja "0 tome da sunee ulazi na usta
u sree i osvetljava unutraSnjost Citavog srea, tako da ono
postaje jednako sjajno kao i sunee; neko vreme se ostav­
ljaju zajedno i oseca se kako se sree zagreva"56. C' ovom po­
slednjem primeru stvarno sunee ne igra vise nikakvu ulo­
gu, vee se njegova stika interiorizuje i projektuje u sree,
kako bi probudila unutraSnju svetlost. Drugi tekst dodaje
jednu znacajnu pojedinost: posto je vizuelizovan suncev
disk - erven i ne veei od novCica - koji se nalazi u srediStu
srea, ta stika se pusta da kruzi eitavim telom 57.
Tajna zlatnog cveta
Sta znaci to kruzenje slike u unutraSnjosti tela bolje
cemo razumeti ako se prisetimo postupaka koje taoisti ko­
riste da bi izazvali kruZenje unutraSnje svetlosti. Ti postu­
pci su izlozeni u neotaoistickom spisu Tajna zlatnog cve­
ta, koji je preveo R. Vilhelm (Wilhelm) a komentarisao
K.G. lung5 • Ree je 0 veoma poznatom spisu, te neeemo
insistirati na aspektima koji ne sluie direktno nasoj temL
"Sustina i zivot", We nam se, "ne mogu se videti. Oni
su sadriani u svetlosti nebeskoj. Svetlost nebeska ne moze
se videti. Ona je sadriana u oCima"59. Dakle, uvdbavaee­
mo oci da gledaju ka unutraSnjosti. Dok se meditira na
naein koji je donekle sHean jogiekom (jer treba ritmizirati
disanje), kapei se zatvaraju - te oci ne gledaju ka spoljaS­
njosti, vee osvedjavaju unutraSnji prostor. Tada se otkriva
Svetlost60 . Druga vdba sastoji se u usredsredivanju misli na
prostor izmedu dva oka, sto omogueuje Svetlosti da dubo­
55) 55. H. Maspero, ;"to, str. 374. .
56) Tekst je preveo H. Maspero, ;"to, 9tf.375.
57) Tekst je preveo H. Masp.ero, ;"to. str. 376.

 34/
ko prodre u tel06l . Sustina nije toliko otkriee svetlosti,
koliko navodenje svetlosti da kruZi u unutraSnjosti tela. Za
to se preporuruje vise postupaka, ali najvaZniji je izgleda
ona; koji spis naziva "unazad usmerenim kretanjem", "kre­
tanjem protiv struje". Zahvaljujuei to; psiho-fizioloskoj vez­
bi, misli se okupljaju u sedistu nebeske Svesti, nebeskom
Srcu - a tu je, kaie nam se, Svetlost vladarka62 .
Ovde ne mozemo komentarisati tu metodu koja poka­
zuje slicnosti kako s tantrickom tehnikom ulta-s;ldhan/,3
(doslovno: "hodati protiv struje") tako i sa taoistickim pos­
tupcima "povratka poreklu"64. Napomenimo samo da, zah­
valju;uCi toj vcibi, unutrasnja Svetlost pocinje da kruzi, a
ako joj se omoguCi da se dovoljno dugo kreee ukrug, kri­
stalizuje se, sto znaci da iz nje nastaje ono sto se zove "pri­
rodno Duh-Telo"65. Kruzen;e Svetlosti proizvodi u unutraS­
njosti tela "pravo seme" koje se preobraiava u embrion.
Posto ga grejemo, hranimo i kupamo citavu godinu pre­
rna jednoj metodi koja je izvesno alhemijska (ier u tekstu
nalazimo aluziju na vatru) , embrion dostiZe zrelost66 , sto
ee reCi da se upravo pojavilo jedno novo biee.
.ledan drugi odeljak pojaSnjava da se navodenjem sve­
tlosti da kruzi izaziva kristalizadja kosmickih moei koje
simbolizuju Nebo i Zemlju, i da se stotinu dana kasnije,
u sredistu Svetlosti, rada "biserno seme"67. Vise slika se ko­
risti da nagovesti kristalizadju Svetlosti: zlatni <-'Vet koji
pupi i rascvetava se, seme koje se razvija i postaje zametak
iIi, na kraju, biser. Kosmoloska, embrioloska i alhemijska
simbolika pribliZavaju se jedna drugoj i dopunjuju. Kraj­
nji rezultat je dobijanje Eliksira Besmrtnosti, koji je pois­
toveten sa zlatnim cvetom.
Medutim, rascvetavanje zlatnog cveta odlikuje se jed­
nim dozivljajem Svetlosti. "Cim se covek smiri, svetlost oci­
ju pocinje da bukti, tako da ~;ve pred covekom postaje sas­
vim svetlo kao da se nalazi u kakvom oblaku. Ako covek
ovori o<':i i potraZi telo, nete ga viSe pronaei. To se nazi­
va: 'U Praznoj odaji postaje svetlije'. To je izuzetno povo­
ljan znak. IIi kada, dok covek meditira, telo postane sjaj­
no kao svila iii iad. Tada kao da postaje tesko da se sedi,
kao da nesto vuce navise. To se naziva: 'Duh se vraea i do­
tice neho'. Vremenom se doista moze poleteti uvis." 68
(,1) 61. 1510. str 15.
()2) Isto. Sll'. 8.
70) G. lhcci, Tibetan painted scrnlls. $V, II, su. 730, i dalje, Prcma M. Hermannsu, mi·
63) Pp. na1.u milg" I.e l')ga. Sfr. 31'>.
tovi bon dualistiCke slrukture iranskog su pOfekla; up, Mythen und Mysteri(,n,
".,) lip. MIJ'("~ Eliade. K()I'a<'i i albemicari (Zagreb 1983). prevo Miljenko Mayer, stf.
338, i dalje, ,':
Il,:!. j dalic.
71) Nekoliko primera "dualizma" kod primitivnih naroda nati (emo u Clanku l' Jo·
6'» Tajn" zilltnog n·eta. str. 8.
sepha Henningera, L 'Adversaire du Dieu bon cbez les primitifs ('Satan, Etudes Car·
66) Isto, SIl'. 9
melitaines", XXVII, Pariz, 1948. su. 107-119), Up. takude Hermann Baumann, Das
(7) lsto, su. 13. i dalje. .
doppelte Geschlecbt (Berlin, 1955), str. 229. i dalje, i Ugo Bianchi, II dualismo reli­
68) 'Isto, str. 24. Posto;; i opasnost od lafnih dozivljaja svetlosti, kao sto se We u
g/osa (Rim, 1958), str. 57. i dalje.
35/
Ovi tekstovi sU slozeniji nego sto bi se moglo zaklju­
citi prema naSem odvee saZetom izvcitaju. Ali n3.<;, pre sve­
ga, zanirna doZivljaj unutraSnje Svetlosti. Kako je taj doziv­
Ijaj vrednovan u taoistickim sredinama? Treba primetiti da
te tehnike ne podrazumevaju pomoe, pa cak ni prisustvo
bozanstva. Svetlost horavi na prirodan nacin u covekovoj
unutr3.~njosti, u njegovom srcu. On uspeva da je probudi
i da je navede da kruZi pomoeu jednog procesa koji pripa­
da podrucju misticke kosmo-psihologije. Drugim reCima,
tajna zivota i besmrtnosti upisana je u samu strukturu Kos­
mosa, pa dakle i u strukturu mikrokosmosa koji je svako
Ijudsko biee. Naglasak ovde poCiva na praksi, ne na metafi­
zickom saznanju iii misticnoj kontemplaciji. Ali, za taoizam,
praksa je po sebi misterija - jer ne radi se 0 naporu, volji,
tehnici u svetovnom smislu reci, vee 0 ponovnom zado­
bijanju prvobitne spontanosti koja je izgubljena tokom du­
gog procesa dvilizacije; 0 ponovnom zadobijanju prirodne
mudrosti, to jest one koja jednako proistice iz nagona
kao i iz onoga sto bi se moglo nazvati "mistickom sim­
patijom", zahvaljujuCi kojoj mudrac ne!.'Vesno ozivljava, u
najdubljoj dubini svog biea, sklad sa ritmovima kosmosa.
/r.111
Kako je vee primetio R. Vilhelm, glavna uloga svetlosti
u Tatro zlatnog creta navodi nas da pOmislimo na Per­
siju6 . lranske uticaje smo otkrili i u tibetskim mitovirna 0
Prvobitnom Coveku 0 kojima smo govorili ncito ranijeo.
Ovde se neeemo baviti vrlo slozenim problemom iranskih
uticaja u srednjoj i dalekoistocnoj Azij1. Napomenimo
ipak: 1. ne treba pripisivati iranskom uticaju sve obI ike du­
alizma iIi antagonizma koje susreeemo u Aziji71; 2. tako
isto, ne treba objasnjavati iranskim uticajima sve koncep­
dje koje poistoveeuju Cist duh, iIi bivstvo, sa SvetloSCu.
Videli smo da je Indija, vee na nivou Brahrnana i Upani­
sada, poistovetila bivstvo i duh sa svetloseu. Ali, iranska
komentaru Tajne zlalnog cveta, kad covek, verujuCi da "meditira", duzvoli da ga za·
EfaVO Pfogutaju "fantazije"; up. isto. str. 22,
9) Isto, stf. 39; navodeti P. Y. Saekija, The Nestorian Monument in Cbin" (2. izd
London, 1928), R. Vilhelm ocenjuje da je "religija zlatnug Eliksira Zivota" (Din·Dan·
Diao) nestofijanskog porekla.

 36/
spekulacija razvila je, do stepena koji je drugde nepoznat,
antagonizam Svetlost-Tama, podrazumevajuei pod svet­
10SCu ne samo dobrog Boga i tvQrca, Ahura Mazdu, vee i su­
stinu stvaranja i Zivota i, nadasve, dub i duhovnu energiju.
U viSe svojih Branos predavanja, Anri Korben (Henry Kor­
bin) je briljantno razvio razliCite aspekte i implikadje teolo­
gije Svetlosti u zoroastrizmu i izmailskoj gnosi, i nepotreb­
no je ovde ponavljati rezultate njegovih istra.zivanja72 •
Reei eemo samo da neke slike kojima se sluZi zoroas­
trizam da izrazi konsupstancijaInost duha i svetIosti pod­
secaju na indijske, narocito budisticke slike. Na primer,
Denkartprecizira da je sijanje Zaratustre u majcinoj utro­
bi tri dana pre rodenja bilo tako intenzivno da je osvet­
ljavalo Citavo selo njegovog oca73 . Mudrost, svetost, ukra­
tko - cista duhovnost, ovde su simbolizovane, kao i u In­
diji, najjacom svetIoseu .. I baS kao sto upanisadska doktri­
na poistoveeuje atman i unutraSnju svetlost, jedno po­
glavlje Velikog Bundahisne poistoveeuje dusu sa ksvu'na­
kom (xvarnah)'\ sa "SvetIoscu Slave", "Cistim sjajem od
kojeg su sacinjene tvorevine Ormuzda na svom izvoru"75.
Ali, za razliku od onoga sto znamo 0 Indiji, 0 stvarima koje
se tieu doZivljaja unutraSnje SvetIosti u starom Iranu znamo
re1ativno maI076 .
Ono sto nam se cini izvesnim, jeste da su Irand sma­
trali epifanije Svetlosti i, na prvom mestu, pojavu jedne
natprirodne Zvezde, znakom koji pouzdano najavljuje ro­
denje Kosmokratora i Spasite1ja. I zato sto ee se rodenje
buduceg KraIja-Iskupitelja Sveta dogoditi u jednoj pe­
cin..,7, Zvezda iii Stub Svetlosti sijaee iznad nje. Verovatno
su hriscani preuzeli od Parta slike vezane za rodenje Kos­
mokratora-Iskupitelja i povezali ih sa Hristom (up. Viden­
gren, op. dt, str. 70). Najstariji hriScanski izvori koji situira­
ju rodenje u peeinu su Protojevandelje po]akovu (XVIII,
72) t: p. narocito Terre c6ieste et Corps de R".urrection d'apros quelques tradi·
tions iraniennes ("Eranos·Jahrbucb", 1953, sv. XXIll, str. 151.250).
fectum) mora poticati iz doba pre kraja VI veka (Moore de
73) Denkart, V, 2, 2; VU, 2, 56-58.
Vtlar, str. 52). Sa.zeto eemo prlkazati odeljke koji su zanim­
74) To poreilenje naJazimo vee kod Sedera; up. R. Reitzenstein i H .H. Scbaeder,
Studien zum antiken Synkretlsmus al1S Iran und Giechenland (I.ajpcig, 1926), str.
230, bele8ka 1; lip. takode H. Corbin, Terre c6ieste, str. 110.
sve sto mu je Adam ispricao 0 dolasku Mesije, Set je po­
75) H. Corbin, Terre celeste, st<. 109.
102:io tekst u Peeinu Riznica okultnih Misterija. Preneo je
76) 0 veNto; Svedosti u zoroastrizmll, vid. tekstove u prevodu i s komentarima R.
C. Zaehnera, ZUI'flV1. II zoroastrian D/lJema (Oksford, 1955), st<. 109. i dalje (Grand
Bun(/ahisn, treCa glava), 210. i dalje, 389. i dalje i passim. 0 teologiji Svedosti u
maniheizmu, up. tekstove kOje je komentarisao A. v. Williams Jackson, Reaserche<
in Manichaeism (Njujork, 1932), str. 8 i dalje, 177, 183,191,216, itd. Vid. takode
Geo Widengren, The Great Vohu Manah and the Aposde ofGod (Upsala, 1945),
str. 27 i daljc; H.·Ch. Puecb. I.e ManichCisme (Pariz, 1949), str. 74. i dalje i beleSke 285.
i dalje (str. 159. i dalje).
77) 0 ovom problemu, up. Geo Widengten, Iranisch-:;emitische KUlturbegegnung
in partischer Zeit ("Arbeitsgemeinscbaft Iiir Forscbung der Landes Nordrhein­
Westfalen", Heft 70, Kdn i Opladen, 1960), st<. 62. i dalje. Radi se 0 jednom mit­
sko-rirualnom scenariju koji se, u krajnjoj Iiniji, oslanja na kult Mitre.
37/
Ii daIje), Justin Mucenik i Origen78• Justin je napao ver­
nike Mitrine misterije koji su, "podstaknuti davolom,
obavljaIi svoje inidjadje na jednom mestu koje nazivaJu
Spe/eum,,79. Taj napad dokazuje da su hriSeani vee u II ve­
ku opa.zaIi analogiju izmedu mitricke spilje i vitIejemske
pecine.
Ali su iznad svega Zvezda i svetlost kOja sija nad peCi­
nom igrali znacajnu ulogu u hriSeanskim reIigijskim ve­
rovanjima i ikonografiji. Medutim, kako su u poslednje we­
me pokazaIi Moore de Vilar i Videngren, taj motiv je wlo
verovatno iranski. Protojevandelje (XIX, 2) je govorilo 0 je­
dnoj zaslepljujucoj svetlosti koja je ispunjavala vitlejemsku
petinu. Kad je ona pocela da se povlaci pojavilo se Dete­
-Isus. To zapravo znaci da je Svetlost bila konsupstanci­
jalna sa Isusom, iii da je bila jedna od njegovih epifanija.
Nove elemente - verovatno iranskog porekia - u legendu
uvodi anonimni autor spisa Opus imperfectum in Mattha­
eum (Patr. Gr., LVII, stubac 637-638). Po njemu, dvanaest
KraIjeva-Mudraca su :ljveli u susedstvu "Planine Pobeda".
Oni su poznavali tajno otkrivenje Seta 0 Mesijinom dola­
sku, i svake godine su se peli na Planinu gde se naIazila je­
dna pecina puna izvora i obrasla drvecem. 1\1 su se tri da­
na molili Bogu, tihim glasom, iScekujuCi pojavu Zvezde.
Ona se konacno pojavila u obHku malog deteta koje im
je naIoZilo da idu u Judeju. Vooeni Zvezdom, Kraljevi-Mu­
drad putovali su dye godine. Po povratku kuei pripove­
dati su 0 cudu kOje su videli. I kad je apostol Toma, posle
uskrsnuca, stigao u njihovu zemlju, KraIjevi-Mudrad su za­
traZili da budu pokrsteni (Moore de Vilar, str. 22 i datje).
Uz neka veoma sugestivna prosirenja, ova legenda se
ponovo susrece u Zukninovoj hronici, sirijskom delu koje
je dugo bilo poznato pod imenom Pseudo-Dionisije jz TeI
Mahre. Zukninova hroni.ka. zamava se 774-775. godine, ali
njen prototip (kao uostaIom i prototip spisa Opus imper­
ljivi za naSe istraZivanje: Posto je zapisao u jednu knjigu
svojim sinovima sadrZaj tih misterija, naI02:ivsi im da se
svakog meseca popnu na Planinu i udu u peeinu. Dvana­
est KraIjeva-Mudraca iz zemlje Sir, "Kraljeva kraljevskih
sinova", verno su obavljali ,9bredno penjanje na Planinu,
iscekujuci ispunjenje Adfunovog prorocanstva. Jednog
78) Ugo Monneret de Villard, I.e leggende Orient:lli sui Magi evangelJci, str: 63.
79) Justin Ie Martyr, Dialogue avec Tryphon, gl. LXXVIlI, itd, navedeno kod Mon­
neret de Villard, st<. 63.
 38/
dana spazili su stub svetlosti koji se ne moze reclma
opisati; na njegovom vrhu se nalazila Zvezda Ciji je sjaj
pomraCivao sjaj viSe sunaca. Zvezda je usIa u PeCinu Riz­
nica, i ova se ispunila jarkom svetloseu. Jedan glas pozvao je
Kraljeve da udu. Dok stupaju u peCinu, Kraljevi su zasle­
pljeni svetloscu i spustaju se na kolena. Ali, svetlost se sa­
bira i, nedugo potom, pojavljuje se u oblicju malog i smer­
nog coveka, koji ih obavestava da ga je poslao nebeski
Otac. Savetuje im da uzmu blago koje su polozili u peCi­
nu njihovi preci i da idu u Galileju. Vodeni svetloscu, Kra­
ljevi stiZu u Vitlejem. Tu nalaze spilju slicnu Pecini Riznica,
i fudo se ponavlja: stub svetlosti i Zvezda silaze i ispunja­
vaju spilju. Kraljevi padaju nicice pred slavnim Detetom
i polaZti svoje krune pred njegove noge. Isus ih pozdra­
vlja kao "Sinove Istoka NajviSe Svetlosti", "dostojne da vide
prvobitnu vecnu Svetlost". Za to vreme pecina se potpu­
no osvetljava. Dete, "Sin Svetlosti", dugo im govori, naziva­
juCi ih "onima koji su primili Svetlost i koji su dostojni da
prime savrsenu Svetlost". Kraljevi kreeu na put kucama. Na
prvom odmoristu, dok se zalaZu hranom koju su poneli,
ponovo imaju svetlosne dozivljaje. Jedan od njih vidi ''veliku
Svetlost kakvoj nema rayne u svetu"; drugi "Zvezdu koja je
svojim sjajem pomracila Sunce", itd. Po povratku u svoje
zemlje, Kraljevi pripovedaju 0 onome sto su videli. Kas­
nije, apostolJuda Toma dolazi u Sir i poCinje da propove­
da veru. Kraljevi se pokrstavaju" i jedno dete Svetlosti ta­
da silazi s Neba i govori im BO .
Od te razvucene i neveste price zaddavamo motive ko­
ji se neposredno uklapaju u naSu temu: 1. preovladivanje
svetlosnih epifanija (Stub svetlosti, Zvezda, sjajno Dete,
zaslepljujuca Svetlost itd.), koje sve odraZavaju koncep­
ciju Isusa kao neizrecive Svetlosti; 2. rodenje u peCini; 3.
ime}emlje koja se u Hronici zove Sir zapravo je iskrivlje­
no Siz, mesto Zaratustrino& rodenjaB1 ; "Planina Pobeda"
je, dakle, situirana u zemlju Siz82 ; 4. ta "Planina Pobeda" je,
po svemu sudeCi, replika iranske Kosmicke Planine Hara
Barzaiti, to jest Axis Mundi, koja povezuje Nebo i Zem­
Iju B3 . Dakle, u Sredistu Sveta Set skriva prorocanstvo 0
Mesijinom dolasku, i tu Zvezda najavljuje rodenje Kosmo­
80) Iralijanski prevo G. Levija Della Vide, u lJ. Monneret de Villard, str. 27·49; latin·
ski pr"v. ./ ..B. Chabota, Chrnnicon P.,eudo-Dion}~ianum vulgo dictum (Scriptures
~l)i, Ser. III, I. I, Luven, 1949) str. 4S·70.
G. Widengren. nav. delo, str. 79.
82) L..1. Ringbom. {iraltempe! und Paradies. Beziehungen zwische Iran und Eurn­
ga im Mittelalter (Stokbolm. 19S I), str. 243. i dalje. , 85) lJ lJgaritu se govori 0 gori Sapan iii Baal Sapan, gde Baal seda na presto i posla·
3) 0 tom simbolizmu vid. nase radove I.e Mythe de I'Eternel Retour, S[f. 32. ida·
Ije; Image., et Symboles, str. S2. i dalje; Centre du Monde, Temple, Maison (u L e
Symbolisme Cosmique des Monuments religieux, Rim, 1957, str. S7·82).
39/
krate-Iskupitelja. Prema iranskim tradicijama, k'iVIlI113 iz­
nad svete Planine znak je koji najavljuje Sasohijanta, Isku­
pitelja koji je na cudesan nacin roden iz Zaratustrinog se­
mena. Uocimo, na kraju, i simbolizam periodicnog penja­
nja na Planinu Pobeda: eshatoloska Svetlost se prvi put po­
kazuje u "SrediStu Sveta".
Svi ti elementi Cine sastavni deo velikog sinkretistickog
mita - snaZno iranizovanog - Kosmokrate-Iskupitelja. U ovom
iii onom obliku, taj mit je svakako uticao na pozni judai­
zam i hriseanstvo. Neke od tih religijskih ideja prethode,
medutim, kultu Mitre i irano-semitskom sinkretizmu. Da
navedemo sarno jedan primer, prema jevrejskim tradici­
jama, Mesija ce se pojaviti na vrhu Planine84 . Medutim, ta
ideja izvedena je iz slike bohnske Gore - Siona - koja se
nalazi na "severu" (up.,na primer, psalam 48, 3); ta kon­
cepcija je vec potvrdena kod Kanaanejaca85 , ali poznata i
kod Vavilonjana. Na manje-viSe sistematican nacin, religije
antickog Bliskog istoka povezale su u jedan mitsko-ritu­
alni scenario, sledece elemente: Kosmicka Planina - "Raj"
- Palata vrhovnog Boga ili mesto rodenja Kosmokratora
(lskupitelja) - Spasenje Sveta (kosmicka regeneracija) koje
nastaje sa ustolicenjem novog Vladara. Ono sto nas ovde
zanima jeste cinjenica da su iranskom verzijom legende 0
Rodenju Kosmokratora-Iskupitelja dominirale slike Svet­
losti, Zvezde i peCine, ida su to upravo one slike koje su
popularna hriscanska verovanja preuzela i dalje razvila.
Stari zavet i judaizam
Nemoguce je ukratko izloziti religijske valorizacije
svetlosti i razliCitih mistickih dozivljaja svetlosti u judaiz­
mu, helenistickom sinkretizmu, gnosi i hriScanstvu. Pored
toga sto je ta tema nepregledna i nepogodna za saZima­
nje i letimiene preglede, mnogi zna1ci su se njom oZbiljno
bavill. Dovoljno je da uputimo, za Stari zavet i judaizam, na
dosijee koje je saCinio Sver Alen (Sverre Aalen) u svojoj knji­
zi Die BegriJIe 'Licht' und 'FinsteJ71is' im Alten Testament,
im Spatjudentum und im Rabbinismus (Oslo, 1951)86; za
Filona i misticni dozivljaj bozanske Svetlosti u helenskom
judaizmu, na knjigu profesora Ervina Gudenafa (Erwin
Goodenough) ByLight, Light. The Mystic Gospel ofHeJle­
84) lJp. Harald Riesenfeld,f6'us trallMgur6(Lund, 1941), str. 221. i dalje.
~e kralj bogova i Ijudi.
6) Vid. takode A.M. Gierlich, Der Lichtgedanke in den Psalmen. Eine tenfllnolo­
gisch-exegetische Studie ('Freiburger Theologische Srudien", H. 56, Frajburg,
Brajzgau, 1940).
 40/
nisticjudaism (Nju Hejvn, 1935); za simbolizam Svetlosti
na kraju klasicne antike, na studiju R. Bultmana (Bult­
mann), Ge!iChichte derlichtsymbolikim Altertum87 ; na no­
vije studije a.s. Rankina, J. MorgenSterna (Morgenstern)
i Verblovskog 0 Hanuci, jevrejskoj svetkovini Svetlosti88 ;
na istraZivanja F. J. Delgera (Dolger) 0 simbolizmu Lumen
Christi et SolSaJutis89 - spisak nip05to nije iscrpan. Sad
stupamo u narocito slozena religijska podneblja, i da bi
poredenja razliCitih simbolika i misticnih dozivljaja Svet­
10sH imala svrhe, moramo ih precizno nijansirati. Treba
imati na umu kulturne nesvodivosti 1 divergencije verske
ideologije, ali i mnoge konvergencije i sinkretizme.
Nije rec 0 tome da se pristupi problemu u celini. Zado­
voljieemo se, dakle, nekim napomenama. Tako ie, na pri­
mer, znaeaino uociti da u Starom zavetu Svetlost nije isto­
vetna Bogu i nije zamiSljena kao bozanska moe: nju ie
stvorio Jehova i ona nije svetlost Sunca,jer je Sunce stvo­
reno tek cetvrteg dana,9°. S druge strane, Jehovma borba s
Noel iii s prvobitnim akeanom ne moze se tumaciti ni u
dualistickom smislu. Tarna, kao vodena masa, kao zmaj,
simbolizuje moel haosa - iJehovina borba je, zapravo, kos­
mogonijski Cin. Inace, ~ama je vrlo retko pove~a s p~­
bitnim akeanom i zmaJem9 . Tarna ne predstvalJa BozJeg
protivnika - kao sto je bio slucai u lranu. Velika original­
nost Starog zaveta jeste to sto Jehova radikalno prevazilazi
kosmicku sakralnost. U judaizmu svetlost je posveeena ne
zato sto - usled svog vlastitog modusa bivstvovanja - pred­
stavlja analogiju Duha i duhovnog zivota, nego zato sto je
Bo.zja tvorevina. Po Filonu, Svetlost je jednaka Duhu, ali ona
ima taj ugled sarno zato sto isijava neposredno iz Boga,92.
87) Philologus, XCVlJ. 1948. str. 1 i dalje.
eaninu, i tajna PreobraZenja ustanovl;uje jedan transcen­
88) 0, S, Rankin, The Origins ofthe Festival ofHanukkah. the jewish NewAge Fes·
dentni model duhovnog savrSenstva. PodraZavajuCi Hri­
tival (Edinburg, 1930); Id., The Festival ofHanukkah (u The I:Wyrinth, ured. S,H.
Hooke, London, 1935, str. 159-209); J. Morgenstern, The Chanukkah Festival of
sta, svetac zasluZuje, bozanskom mil05Cu, da bude preo·
the Calendar ofAncient l<rae ("Hebrew Cnion College Annual", XX, 1947, sir, 1. i
braZen cak i u ovom zivotu; tako je barem istocna crkva ra­
dalje; XXI, 1948, Sir. 365. i dalje); R.J. Zwi Werblowsky, Hanouca et Noel oujudais·
zumela misteriju Tavora. Posto PreobraZenje predstavlja
meet Christianisme ("Revue de I'Histoire des Religions", januar-maJ't 1954, str. 3().68).
UP., takode Sverre Aalen, runt. delo, str, 130, i dalje,
osnov cUave hriseanske mistike i teologije bozanske Svet·
89) F. J. Dolger, Sol Saluti.. (Minster, 1920; 2, izd., isto, 1925); Id. Lumen Christi.
losti, bilo bi zanimljivo znati u kom smislu ga je judaizam
Untersuchungen zum abendJichen Licht-Segen in Antike und Christentum. Die
Deo-grJtias-Lampen von SeJinunt in Sizilien und Cureu/ in Numidien ("Antike und
Chri<rentum", V, 1936, str, 1.43); up, takode Die Sonne der Gerechtigkeit und der
Schwarze.- eine religions-geschichdiche Srudie zum Taufge/Dbnis C'Uturgiegesc­
hicbtlicbe Forscbungen", II, Minster, 1918). Vid. i H, Rahner, Das christlicbe My$­
ccriu von Sonne und Mand ("Eranos-Jahrbuch, 1943", sv. X, Sir. 305-404), poseh­
no SIr. 352. i daljc; G. Widengrcn, frani'iCh-semitifChe Kulturbegegnung, scr. 56, i daIje.
90) Vid. H, G, May, The Creation of light in Genesis, J, 3·5 ("oumal of Biblical
Literature", sv. 58, 1939, Sir, 203. i dalje); a narocito Sverre Aalen Die Begriffe
'lichl' und 'Finsternis' im Alten Testament, str. 14, i dalje,
91) Up. S, Aalen, nay. delo, Sir, 12. i dalje, protiv GUnke/a,
92) Up. E.R Goodenough, By Light, light, str. 7. i dalje. 0 mistii'kom d&ivljaju "baZan­
ske Svedosti" (koju je Filon poistovetio 5 bogom) , up. isto, str, 146. i daile, 166. i dalje.
1=--­
! 41/
Krstenje i Preobmienje
Srodne teoloske pozici;e zauzele su i dye druge mono­
teisticke religije, hriscanstvo i islam, Ali, kako nas ovde ne
zanima teologija vee, pre svega, dozivljaj unutrasnje svet­
losti, pogleda;mo kako je on komentarisan i vrednovan u
prvobitnom hriscanstvu. Jedan od sustinskih momenata
hriscanskih misterija ;este epifanija bozanske Svetlosti: to je
Hristovo PreobraZenje. Misticna svetlost ima jednako vaZnu
ulogu i u glavnom hriscanskom sakramentu, krsten;u.
Svakako, simbolika krstenja je krajnje bogata i slo.zena,
ali elementi svetlosti i vatre imaju u n;o; veoma znacajnu
ulogu. Justin, Grigorije iz Nazijanza i drugi crkveni 00 nazi­
vali su krstenje "pro~'Vetljen;em" (fbtismos/pbotisI11os1): oni
se, naravno, oslanjaju na dva odlomka Poslanice jevrejima
(6, 4; 10, 32), gde se oni koji su upueeni u hriStansku miste­
riju, to jest krSteni (ier sirijski prevod tako tumaci ove od­
lomke) i nazivaju photistentes, "prosvetljeni". Vee u dru­
gom veku, Justin (DiaJ., 88) pominje jednu legendu po
kojoj se, za vreme Isusovog krstenja "zapalila vatra uJorda­
nu"9 ." Postoji citava jedna grupa verovanja, simbola i obreda
koji su se kristalizovali oko pojma vatrenog krStenja94 . Sveti
Duh prikazan je kao plamen; posveeenje je izraZeno slika­
rna vatre iii buktanja, Tu imarno jedan od doktrinalnih iz·
vora verovanja da duhovno savrSenstvo - to jest, svetost - ne
sarno Cini dusu sposobnom da vidi Hristovo telo od svet­
losti, vee je praeeno i spolja.snjim pojavama: telo sveca isi·
java svetIost iIi blista kao rasplamsala vatra.
Drugi izvor togverovanja je, svakako, misterija Hristo­
vog preobraZenja na ~ori (k~ja je kas~je poi~toveeen~vs
planmom Tavor5). Posto svaki Isusov CIl1 postaJe uzor hns­
ocekivao iii prikazivao.
Harald Rizenfeld (Riesenfeld) je istakao, u svojoj knjizi
Preobmieni Isus (Lund, 1974), jevrejsku pozadinu te mi­
93) Up. H, llsener, Das Weibnaehtsfe.<t (2, izd, Bon, 1911), stT 62. i dalje,
94) Vid. C. M, Edsman. I.e baptcme rJJ!feu (Upsala-u.jpdg, 1940), str. 182, i dalje,
°
95) Thkstovi jevandelja govore jednoj "visokoj gOti" (Mat., 17, 1; Marko, 9, 2) ili
'svetoj gori' (luka, 9, 28), Za goru Tavor, up, Knjiga 0 sudijama, 4, 6 i dalje; Psalmi
89, 13; Jevandelje Hebrejaca (Hennecke), str. 54. Up. poslednje reference na goru
Tavor, Simeon, isijazam, itd,) u clanku Milia Pulvera, Die lichterfahrung imjoha­
nnes-Emngelium, im Corpus Hermeticum, in der Gnosis und in der O.<tkirche
('Eranos·Jahrbucb", 1944, sv. X, str. 253-296) str, 288. i dalje,
 42/
sterije. Neka od njegovih tumacenja, naroCito ono koje se
tice kulturnih aspekata kraljevstva kod Izraelieana, izazva­
la su rasprave, ali to nema neposrednih posledica za na.~e is­
traZivanje. Kad je ree 0 jevrejskoj pozadini PreobraZenja, tre­
ba upamtiti nekoliko stvari: 1. ideja svetlosti ukljucena je
u pojam bozanske "Slave" i sresti Jehovu znaCi stupiti u Sve­
tlost slave; 2. Adarn je bio stvoren kao svetlosno bice, ali je
zbog greha izgubio Sjal; 3. jednoga dana, Slava ce se pono­
vo pojaviti sa Mesijom koji ce zasijati kao Sunce, zato sto
Mesija jeste Svetlost i donosi Svetlost; 4. pravednid ce imati,
u svetu koji ce nastupiti, sjajna liea, zato sto je svetlost ka­
rakteristican znak buduceg, obnovljenog Sveta; 5. kad je
Mojsije siSao s gore Sinajske (Izlazak, 34, 29 i dalje) njegovo
lice tako je svetlelo da su se Aron i citav narod preplaSili96.
VaZno je ukazati na starozavetni i mesijansld kontekst
lsusovog preobraZenja, jer ce se tako bolje razumeti isto­
rijsld koreni prvobitnog hriscanstva. Aii, kad paZljivije po­
gledamo, uocavamo da starozavetna i mesijanska ideolo­
gija implidtno sadrZana u mistedji gore Tavor, i istorijsld
povezana s religijskim iskustvom lzraela kao i, u izvesnoj
meri, s religijskom protoistorijom Bliskog istoka, nije radi­
kalno tuda drugim re/igijsldm podnebljima. Da je svetlost
egzemplarna epifanija bozanstva - to je, videli smo, kliSe
indijsldh teologija. Sa Adamom koji isiiava Svetlost moze­
mo uporediti Prvobitnog Coveka Svetlosti iz iranskih i indo­
tibetskih mitova; tako iSto, sijanje onih koji su postigli
duhovno savrSenstvo iii primm milost da mogu posma­
trati bozanstvo licem u lice, motiv je koii se cesto srece u
lndiji.
Budimo jasni: nije rec 0 potpunim jednakostima, 0
istovetnosti religijskih sadri.aja iIi ideoloskih formulacija
- vee 0 slicnostima, homo)ogijama, simetrijama. U krajnio;
Iiniji, sve zavisi od teologalne ili metafizicke vrednosti koja
se pridaje misticnom dozivljaju Svetlosti - a uskoro cemo
videti da u nedrima jedne iste religije, hriScanstva, ocene
te vrednosti mogu bili razliCite, pa cak i protivrecne. Aii,
jednako je YaZno da ustanovimo kako postoji bliskost i si­
metrija medu figurama, simbolima, pa cak i ideologijama
azijsldh religija i u pravom smislu otkrivene religije, jevrej­
skog monoteizma, pa dakle i hriscanstva. Ta konstatacija
navodi nas na pretpostavku da, pored izvesnog jedinstva
u ravni samog mistickog dozivljaja, postoji istinska jedna­
kost slika i simbola koji se koriste za izraZavanje takvog do­
zivljaja. Razlike se jasno uocavaju i odstupanja se otkrivaju
pre ~'Vega u pogledu konceptuaIizadje mistiCkog dozivljaja.
96) H. Riesenfeld, Jesus transligur,:, str. 98, i dalje, 110. i dalje, itd,
43/
"PlamteCi" monasi
Vraticemo se tom problemu kad budemo naveli neko­
!iko zakljucaka ovog uporednog istraZivanja. Nastavljamo
sa analizom cinjenica hriscanstva. Ostavicemo po strani
slike i vokabular misticne Svetlosti u prvobitnoj hriScanskoj
literaturi i patristiekoj teologiji. Kao i u drugim religija­
ma, i ovde nas, pre svega, zanimaju dye kategorije cinje­
niea: subjektivni doZlvljaj Svetlosti - i objektivni fenomeni,
to jest svetIost koju su objektivno opazile druge osobe.
Ako se krstenjem covek "prosvetIjuje", ako je Sveti Duh
vizueiizovan kao jedna epifanija vatre, ako Svetlost Preo­
braZenja koju su apostoli videli na gori Tavor, predstavlja
vidljiv oblik Hdstovog bozanstva - misticni zivot savrse­
nog hriscanina morace, po logici stvari, da se oeituje svet­
losnim fenomenima. Ta poslcdica je za egipatske duhov­
nike bila susta ociglednost. Monah, eitamo u Knjizi R;lja
"isijava Svetlost milosti"9 7. Ava Josif obznanjuje da se ne mo­
ze biti monah ada se ne postane rasplamsan poput vatre.
Jedan od braCe koji je posetio jednog dana Avo Arsenija
u pustinji opazio ga je kroz prozor njegove celije "sliCllOg
plamenu"98. NaroCito tokom molitve monah je isijavao ~'Ve­
tIost. Dok je Pisentije bio zadubljen u molitvu, njegova
celija bila je potpuno obasjana99 . lznad mesta gde su se
molili pustinjaci, video se eudesni stub svetlosti. U asket­
skoj Iiteraturi tog vremena, svaki savrSen covek smatran
je plamenim stubom - a ta slika otkriva svoje pravo zna­
cenje kad se prisetimo teofanija iii hristofanija u obHku
vatrenog stuba kakvima obiluju gnostieki i asketsld spisi.
Ava Josif pruzio je jednom ruke ka Nebu i prsti su mu po­
stali naIik plamenovima vatre. Obratio se jednom monahu
i rekao mu: "Ako to zelis, postani potpuno nalik vatri"!100
U svom ZiVOLU Svetog Save, Kiril jz Skitopolisa pripo­
veda kako je Justinijan (godine 530) doziveo "bozansku
milost u obliku munjevite svetlosti; ona je imaIa obrise kru­
ne na glavi starca (Sava je imao vise od osamdeset godina),
krune koja je ispustala sunceve zrake" 101. Kad je Ava Sisoje
bio na samrti, a od sedeli oko njega, "lice mu je zasijaIo
kao sunce. I rekao im je: Evo dolazi brat Antonije. Malo
kasnije je rekao: Evo gde dolazi hor proroka, i lice mu je
97) Wallis Budge, The Book ofParadise, I-II (London. 1904). str, 1009; C-M Eds­
man, Le bapteme de feu, str, 155,
91l) P. G" t, LXV, st. 229 C (up, Budge";'l;av: delo, str, 950, br, 440; Edsman, nav, deIo,
91}) 1:6); P.G., t. LXV, st, 9'SC (Budge, sir, 798, br. 611; Edsman, isco),
OO{.·M Ed.man, nav, delo. sir. 162.
1 I.to, sir, 1'17. 159. i dalje. '
lOl} Vita S, Sabae, ured. E, Schwartz, SU, 173; J. Lemaitre, fJictionnaire de Spiritu­
alite! (1952), st. 18'50,

 44/
jos jace zasijalo. Onda je rekao: Evo gde dolazi hor apos­
tola, i sjaj njegovog lica se udvostruCio". Na kraju je Si­
soje "ispustio dusu i to je nalicilo munji"102.
Nepotrebno je navoditi vise primera. Dodajmo samo da
je jedna hriseanska sekta, sekta mesalijana, otisla tako da­
leko u velicanju misticne SvetIosti da je stepen savrSenstva
duSe odmeravala njenom sposobnoscu da opazi, kao vizi­
ju, Jerusalim, grad svetlosti, iIi Gospodovo sjajno ruho. Za
mesalijane, krajnji cilj je bio ekstaticno sjedinjenje duse
sa Hristovim svetIosnim telom. To velicanje je svakako
pobudilo negodovanje izvesnih zvanicnih teologa protiv
doZivljaja misticne SvetIosti.
PaJama j tavorska svetlost
U XIV veku jedan kalabrijski monah, Varlaam, napao je isi­
haste s planine Alos i optuZio ih za mesalijanstvo; pozvao se
na njihovu izjavu da poseduju viziju nestvorene svetlosti.
Kalabrijski monah je posredno uCinio veliku uslugu istoc­
noj mistickoj teologiji. Nairne, dao je priIiku velikom teolo­
gu Grigoriju Palami, solunskom mitropolitu, da brani isi­
haste s planine Alos na Saboru u Konstantinopolju - i da raz­
vije Citavu jednu misticku teologiju oko tavorske svetlosti.
Palama je bez teskoea pokazao da Sveto pismo vrvi od
pominjanja bozanske svetIosti i Slave Bozje, i da je sam Bog
nazvan svetIosCu. Stavise, on je imao na raspolaganju bo­
gatu misticku i asketsku literaturu - od pustinjskih Otaca
do Simeona Novog Bogoslova - u prilog tvrdenju da se de­
ifikacija od strane Svetog Duha i vidljive manifestacije Mi­
losti odlikuju vizijom nestvorene Svetlosti iIi odavanjem
svetlosti. Za Palamu, pisao je Vladimir Loski (Lossky), ''bo­
zanska Svetlost je Cinjenica mistickog doZivljaja. To je vid­
ljivi karakter boZanstva, energije u kojima se Bog saop­
stava i otkriva onima koji su procistiIi svoja srca"103. Ta
bozanska i bogotvorna svetlost je milost. Isusovo Preobra­
zenje oCiglednopredstavlja sredisnju misteriju Palamine
teologije. Rasprava sa Varlaamom odnosila se, pre svega,
na to pitanje: da Ii je Svetlost PreobraZenja bila stvorena
iIi nestvorena? VeCina Crkvenih Otaca smatrala je da je
Svetlost koju su ugledali apostoli nestvorena i bozanska,
102) P.G., 65, 396 be;). Lemaitre. nav. delo.
103) Vladimir Lossky, La Thklogie de la Lumiere chez .<aint Gregoire Palamas de
Thessalonique ('Dieu Vivant", I, 1945, sir. 93·118), sir. 107. Up. takode, od istog
autora, Essai sur la thr!ologie de Ii;;glise d'Orient (pariz, 1944), narocito sir. 214. i
dalje. Vid. i Jean Meyendorff, Saint Gregoire Palamas et la mystique orrhodoxe (Pa­
riz, 1959), str. 88. i dalje; nak izd.: Jovan Majendorf Sveti Grigorije PaJama i pra­
voslavna mistika, Beograd, 1983.
45/
i Palama se latio razvijanja te problematike 104 . Za njega,
Svetlost je po prirodi svojstvena Bogu, ona postoji izvan
vremena i prostora i ucinjena je vidljivom u teofanijama
Starog zaveta. Na gori Tavor nije se zbila nikakva prome­
na u Isusu, vee jedno preobraZenje u apostolima: oni su
- milosCu Bozjom - dobili sposobnost da vide Isusa onak­
vim kakav je bio, zaslepljujueim u njegovoj svetlosti. Tu je
sposobnost imao Adam pre pada, i ona ee biti vraeena co­
veku u eshatoloskoj buduenosti. To znaCi da je 0paZanje
Boga u njegovoj nestvorenoj Svetlosti povezano sa savr­
senstvom pocetaka i kraja, s Rajem koji je prethodio Isto­
riji i sa eshatonom koji ee okoncati Istoriju. Ali, oni koji
postanu dostojni Bozjeg Carstva zadobiee viziju nestvo­
rene Svetlosti, kao apostoIi na gori Tavor.
Na drugoj strani, razvijajuCi tradiciju egipatskih mona­
ha, Palama potvrduje da viziju nestvorene SvetIosti prati
objektivno sijanje sveca. "Onaj koji ucestvuje u bozanskoj
energiji (oo.) postaje i sam, na neki naCin, svetIost; on je sje­
dinjen sa SvetIoSCu, i sa SvetIoseu potpuno svesno vidi sve
sto ostaje skriveno onima koji nisu zadobili tu milost"105.
Palama se oslanja, pre svega, na misticni doZivljaj Si­
meona Novog Bogoslova. U /)lmeonovom Zivotu koji je na­
pisao Nikita Stetat, nalazimo nekoliko naroCito preciznih
indikacija koje se odnose na taj dozivljaj. 'Jedne noCi dok
se molio i dok je njegov prociseeni Urn bio sjedinjen s
prvim Dmom, video je svetIost odozgo kako najednom, s
visine nebesa, baca na njega svoje zrake, svetlost Cistu i
ogromnu, koja je osvetIjavala sve i stvarala sjaj kao po
danu. Posto je i on bio njome obasjan, Cinilo mu se da je
Citava kuea, s eeIijom u kojoj se nalazio, iscezla i trenut­
no presla u nistavilo, da je on sam bio uznesen u vazduh
i da je potpuno zaboravio svoje telo... " U drugoj prilici,
"u visini je zasijala svetlost nalik zori ( ... ), postepeno je
rasIa, osvetljavajuCi sve vise vazduh, i osetio je da je napu­
stio, s citavim svojim telom, zemaljske stvari. Kako je ta
svetIost nastavila sve Zivlje da sija i postala nad njim slicna
suncu u sjaju njegovog podneva, opazio je sebe u srediStu
svetlosti i ispunjenog radosCu i suzama od blagosti koja
je, tako izhliza, obuhvatala Citavo njegovo telo. Video je
kako se svetIost na neverovatan nacin sjedinjuje s njego­
vim telom i prodire postepeno u njegove udove (oo.).
Video je, dakle, kako ta svetlost na kraju potpuno obuh­
vata citavo njegovo telo, niilgovo srce i utrobu i pretvara
ga sveg u vatru i svetlost; i kao sto je malo pre toga uCi­
104) V. Lossky, La Thklogie de la Lumiere, sir.110. i dalje. '
105) Sermon pour la f&:e de la Presentation au Temple de la Sainte Vierge, tekst u
prevo V. Losskog, nav. deJo, str. 110.
 46/
nila s kucom, tako je sad ueinila da iz~bi osecanje oblika,
poloZaja, gustine, izgleda svog tela". 06
Ta koncepcija se safuvala do dan-danas u pravoslav­
noj crkvi. NaveScu kao primer telesnog sijanja fuveni slucaj
svetog Serafima iz Sarova (poeetak XIX veka). Ucenik koji
je mnije zabeldio "Otkrivenja" ovog sveca pripoveda da
ga je jednom video tako sjajnog da nije mogao da gleda.
Uzviknuo je: "Ne mogu da te gledam, moj Oee; tvoje oCi
izbacuju munje, tvoje lice je postalo blistavije od sunca i
nemam snage da te gledam". Serafim je tada poceo da se
moli i ueenik je mogao da ga posmatra. "Gledao sam", pi­
se, "i spopao me je pobozni uias. Zamislite u srediStu sun­
ca, u sjaju njegovih zarkih podnevnih zraka, lice jednog
coveka koji vam govori. Vidite pokrete njegovih usana, vi­
dite kako se menja izraz njegovih oCiju, fujete njegov glas,
osecate ruke koje vas dde za ramena, ali ne vidite ni te
ruke n1 telo svog sagovomika - samo blistavu svetlost koja
se siri nekoliko hvati uokolo, osvetljavajuCi svojim sjajem
polje pokriveno snegom i bele pahljice koje neprestano
padaju..."107 . Bilo bi izuzetno zanimljivo uporediti ovaj do­
zivljaj ueenika svetog Serafima sa prieom koju kazuje Ardu­
na - u XVI poglavlju Bhagavad-gite - 0 Krisninoj epifaniji.
Napomenlmo i to da se Sri Ramakrisna, savremenik sve­
tog Serafima iz Sarova, ponekad pokazivao kao svetleci iIi
okruzen plamenovima. "Njegovo je telo izgledalo jos vi­
Se, i lako kao tela videno u snu. Dok je postajao sve sjajni­
ji, smeda boja njegove koze preobraZavala se u vrlo sve­
t1u put ( ... ) oker boja njegove odece stapala se sa sjajem
njegovog tela i moglo se pomisliti da jc okruzen plame­
novima" (SaradaJ1Jmda, ,Sri Ramakri!;111l, the Great Ma.'tter,
engl. prev., drugo izmenjeno izdanje, str. 825).
Mi'ttika .wetlm,ti
Jedna fenomenoloska studija misticne svetlosti morala
bi jednako da vodi raeuna 0 svetlosti koja je zaslepila sve­
log PavIa na putu za Damask, kao i 0 razHcitim svetlosnim
dozivljajima svetogJovana Krstitelja; 0 slavnim i tajanstve­
nim Paskalovim (pascal) spisima u kojima je rec "Vatra" na­
pisana velikim slovom, kao i 0 ek.,tazi Jakoba Bemea (Boh­
me) izazvanoj odrazom sunca na jednom tanjiru, i prace­
noj tako potpunim umnim prosvetljenjem da mu se einilo
11)6) Vic de SymcDn Ie Mmve311 Theologien, hr, 5. sir, 8·10. hr. 69. stT 94·95, tek·
sto,ye naveo], Lemaitre, naY, deJo, St, 1852, 1853,
1O!) RinHation de Saint Seraphim de Sarav, fragment prev. \( L05sky, nay, deJo, SU,
111·112, 0 zracenju svernea, ufl, znaeajan dosije koji je sacinio 0, Leroy, La spiro·
dellr corporel!e des 5,1int.< (Pariz, 1936),
47/
kako je razumeo sve misterije; 0 mnogim dru&im manje
poznatim doZivljajima, kakav je, na primer, onaj Casnog Se­
rafima di Dio, karmelicanina s Kaprija (1699), Cije je lice
posle prieesti sijalo kao piamen i Cije su oci bacale vamice
kao vatra108 ; Hi eak 0 dozivljajima nesrecnog Oca Sirina,
koji je, posto je mnogo godina patio od eini davola iz Lu­
dena, upoznao, pri kraju svog zivota, nekoliko blaZenih ea­
SOya: dok se jednog dana setao po vrtu, svetlost sunca po­
stala je tako jaka, tako sjaina a ipak tako blaga, da mu se
ueinilo kako seta u Raju 109 . NiSta manie znaeaine nisu ni
svetlosne vizije muslimanskih mistika koje su pratile raz­
Heite faze dhikre: bilo da je rec 0 sedam "obojenih svetlo­
sU" kOje je, jednu za drugom, opaZalo oko askete u stadiju­
mu dhikre srca llO , bilo 0 eruptivnoj svetlosti kojoj se pri­
stupa tokom dhikre unutraSnjosti, i koja je zaista bozan­
ska svetIost sto se viSe ne gasi 111. I prva i druga dhikra
mogu bili pracene objektivnim sijanjem,
.Spontani dozivJjaji svetlosti
Ali, ovde treba da prestanemo s navodenjem primera
verskih dozivljaja koji su na neki naCin povezani sa svet­
10SCu. \bleo bib da navedem jos nekoHko zanimljivih sluca­
jeva osoba koje su verski ravnodusne iii potpuno neupu­
cene umisticki Zivot iii teologiju. To znaci da cemo se vra·
titi na duhovni horizont americkog prodavca, 0 cijim smo
unutraSnjim avanturama govorili na poeetku ovog rada.
Posebno je pouean slucaj dr R. M. Baka (Bucke, 1837-1902),
jednog od najruvenijih kanadskih psihijatara svih vreme­
na. On je vodio katedru za nervne i mentalne bolesli na
Vestem Univerzitetu, Ontario, a 1890. izabran je za predsed­
nika Ameriekog medicinsko-psiboloskog udruZenja. U dobi
od trideset pet godina doziveo je neSto jedinstveno, neSto
sto je sustinski promenilo njegovo shvatanje Zivota. Nedu­
go pre smrti objavio je jednu knjigu, Kosmicka .west, koju
108) vld. Montague Sumner, The physical Phenomena ofllfysridsm, (2, izd" london,
l~?)' sir, 7L
110 Up, Aldous Huxley, Th~' Devils ofLo,udun (~952), sIr, 306,
) I-OUIS Gardet, La ment10n <ill nom <ilVln (dhikr) dans I" mystiqlle musulmane
("Revue Thomiste", 1952, str, 641-679; 1953, Sir, 197-213), p05ehno 1952, str, 66,
i daIje, 0 "sedam svetlosnih omomCa", up, L Massignon. Recueil de textes tn6dits con·
cernant la mystique en pays d'/slam (Pariz, 1929), .tr, 143, i heJesk'lJ 1 (koja se 00·
nosi na 'Ala allnwla Simnani, hr, 1336, 'prvog mistiCkog pisca kod koga se ocrtava
moderan tip modemog poglavara kopfVeSadie: on paZliivo razvrsrnva "ohojene
tl~osti 0paZene u ekstazi i isprohava'razl!cite ohlUre dhikre),
"Plamen dhlkrese ne gasi I njene svetlostl se ne guhe /J Uvek fes videtl svet·
losti kako rastu i druge kako opadaju; plamenovi koji te okrufuju sU jasm. veoma
topli i hukte" (Jhn Itt,,' All"h, naveden kod Gardeta, nav. deJo, .cr, 677), "Na tom stu·
pnju dejstvo dhikre mme se uporediti s veJikim prosvetljenjima vizantijske tradici·
Ie. Pri tom treba imati u vldu duboke razlike u osnovnoj koncepciji" (Gardet, isto) ,
~-- .... ---------------­
48/
je Vilijam Dze;ms (William James) smatrao "znacajnim do­
prinosom psihologiji". Doktor Bak je procenio da su izve­
sne osobe sklone da stupe na visi plan svesti, ko;i je on
nazvao "kosmicka svest", i 0 Ci;oj se realnosti osvedoCio iz
prve ruke, zahvaljujuCi liroom doZivljaju svetlosti. Njegova
knjiga navodi veliki broj takvih doZivljaja, od Bude i svetog
PavIa do savremenika. Znacaj njegovih analiza i tumacenja
ne ide dalje od osrednjosti, ali knjigu tini dragocenom do­
kumentaci;a koju u njoj nalazimo: on, zapravo, pripoveda
o hrojnim neznanim dozivljajima koje je prikupio, pre sve­
ga, medu savremenicima.
Evo kako dr Bak opisu;e, u treeem lieu, ono sto mu se
dogodilo jedne proleene noei: posle veceri koju je proven
kod prijatelja u zajednickom Citanju poezije - Vordsvorta
(Wordsworth), Selija (Shelley), Kitsa (Keats) i, pre svega,
Vitmana (Withman) - u ponoe je napustio druStvo i krenuo
u dugu setnju taksijem (bilo je to u Engleskoj). "Bio je u
stanju spokojne radosti, gotovo pasivan. Najednom, bez
ikakvog upozorenja, obreo se usred oblaka plamene boje.
Na tren je pomtslio na vatru, na iznenadni pozar u veli­
kom gradu - ali, ubrzo je shvatio da je ta svetlost u njemu
i odmah ga je preplavilo oseeanje ushieenosti, udruieno
sa osecanjem neizmeme radosti i praceno intelektualnim
prosvetljenjem koje je nemoguee opisati. U njegovom moZ­
gu lebdela je iznenadna munja bramanskog sjaja, koja je
od tada obasjavala njegov zivot; na srce mu je kanula kap
bramaoskog blaienstva i ostavila mu zauvek naknadni ukus
Neba (... )Video je, saznao je da Kosmos nije mrtva materi­
ja, vee Zivo Prisustvo; da je ljudska dusa besmrtna (. ..), da je
temeljno nacelo sveta ono sto nazivamo ljubavlju i da je
sreea svakog stvorenja, na dufi rok, apsolutno izvesna. "Na­
ucio je", kaZe nam, "tokom tih nekoliko casaka prosvedje­
nja viSe nego u prethodnim mesecima, pa cak i godina­
ma istraiivackog rada, i naucio je mnogo stvari 0 kojima
nikakvo istraZivanje ne bi moglo da ga pOUCi!ll12.
Dr Bak dodaje da vise nikad nije doziveo nista slicno.
A evo i njegovih zakljucaka: postizanje kosmicke svesti
odaje se covekovim oseeajem da je uronjen u plamen iIi
u ruiicasti oblak iIi, joS bolje, oseeajem da je sam duh
(mind) ispunjen oblakom iii maglom. Taj oseeaj praeen
je emocijom radosti, poverenja, trijumfa, "spasa", a uz nje­
ga ide, iIi ga neposredno prati, intelektualno prosvedje­
nje koje je nemoguee opisati. Trenutnost tog prosvetlje­
nja moze se uporediti samo sa bljeskom munje u tamnoj
noCi, ko;t preplavljuje svetloseu skriveni prede0 1l3.
112) R. M. Bucke. The (.o.<mic Consciousness. str. 7·8,
113) Isto. su. 60-62.
nice. Svetlost je prvi put ugledala u dobi od dvadeset ce­
49/
o ovom doZivljaju moglo bi se mnogo toga reei. Zado­
voljieemo se, medutim, nekolidnom napomena: 1. unutra­
snja svetlost najpre se opaia kao da dolazi spolja; 2. tek kad
je shvatio njen subjektivni karakter, dr Bak je spoznao neob­
jaSnjivo blaienstvo i d07..iveo intelektualno prosvetljenje kOje
je uporedio s munjom sto lebdi u mozgu; 3. to prosvetlje­
nje definitivno je promenilo njegov Zivot, ono ;e izazvalo n0­
vo duhovno rodenje. Ttpoloski, ova; doZivljaj bi se mogao
uporediti s dozivljajem prosvetljenja eskimskih samana i,
do izvesne tacke, sa samootkrivenjam atmana. Dr Bak,
prljatelj i obozavalac Vitmana, govori 0 "kosmickoj svesti"
i "bramanskom sjaju": to su naknadne konceptualizacije,
danak njegovoj ideologiji. U isti mah, Hcan i milosrdan
karakter dozivljaja vise podseea na budisticko podneblje.
Jedan jungovski usmeren psiholog iii katolicki teolog re­
kao bi da se tu radi 0 zadobijanju Sopstva. Medutim, po
naSem miSljenju, osnovno je to sto, zahvaljujuCi dozivlja­
ju unutraSnje svedosti, dr Bak pristupa jednom duhovnom
svetu za koji ranije nije ni slutio da postoji, i sto prlstup tom
transcendentnom svetu za njega znaci incipit vita nova.
Jednako je zanimljiv slucaj jedne zene; dr Bak navodi
samo njene inicijale: A.Dz.s. Kao dete, povredila je kicmu
prilikom pada. Veoma obdarena za pevanje, naporno je
radila na tome da postane umetnica, ali je njena fizicka krh­
kost predstavljala nepremostivu prepreku. Posle udaje, pro­
sla je kfoz nervnu depresiju, i zdravlje joj je bilo opasno
naruSeno, uprkos svoj brizi kojom je bila okruzena. Bo­
lovi u kiCmi postali su tako nepodnosljivi da je potpuno
izgubila san te su morali da je prenesu u sanatorijum. Po­
boljsanje nije nastupalo i ona je vrebala trenutak da digne
ruku na sebe • a onda je nastupio dozivljaj 0 kojem govo­
rimo. Jednoga dana, dok je lezala u krevetu, osetila je iz­
nenada veliki mir. "Zaspala sam i probudila sam se neko­
liko sati kasnije u talasu svetlosti. UplaSila sam se. A onda
mi se uonilo da neprestano Cujem reCi: 'Mir! Budi mirna!'
Ne mogu da kaZem je Ii to bio neld glas, ali sam te reci Cu­
la jasno i razgovetno C...) Ostala sam neko vreme u tom sta­
nju, prilicno dugo, kako mi se ucinilo, a onda sam se, POS-­
tepeno, opet naSla u tami."
Posle te noei njeno zdravlje je naglo krenulo nabolje.
PostaIa je snaina, flZicki i mentalno, ali se njen naon zivo­
ta promenio: do tada je volela vrevu javnog zivota, ubu­
duee ce davati prednost tnirnom unuttaSnjem zivotu i po­
setama malobrojnih prijatelja. Otkrila je u sebi moe da leci
druge: svojim dodirom, a ponekad rtako sto bi im se.za­
gledala u oci, donosila je san onima koji su patili od nesa­
 50/
tiri godine, au tolru zivota jos dva puta. Jednom je njen
mui bio pored nje: pitala ga je da Ii ndto vidi, ali on nije
nista primetio. U svojoj autobiografskoj priei koju je pos­
lala de Baku, priznata je da ne more reeima da iskaZe "ono
sto joj je bilo otkriveno tokom tog dozivljaja i neposredno
po pojavi svetlosti ( ...). To je kao da se gleda na unuttaSnji
naein, i moZda ree hannonija izraZava jedan deo onoga
sto se vidi". I dalje: "Mentalni dozivljaj koji prati svetlost
uvek je sustinski isti; to je snaina zelja da se otkrije eovek u
sebi i da se pomogne onima koji nastoje da pronadu ne­
sto sto zaslufuje da se prozivi u takozvanom 'ovom zi­
votu,,,114
Ono sto izgleda vredno paZnje u tom dozivljaju, nije
samo njegova nereIigiozna atmosfera, to je, pre svega, nje­
gOY moderan i, mogli bismo reCi, "humanitarni" karakter.
Zapravo, svetlost nije imala u sebi nieeg zastraSujueeg, i
glas, veoma Ijudski, nije saopstavao ttanscendentnu poru­
ku, vee je, savinI skromno, preporuCivao smirenost. Bao,
gotovo fudesno ozdravljenje, oznaCilo je takode poeetak
jednog novog zivota, ali to drugo rodenje ogranieilo je
svoje plodove na plan humanitarnih aktivnosti: mlada zena
zadobila je moe da lea, naroato nesanicu, i duhovna poru­
ka njenog prosvetljenja sastojala se u relji da pomogne Iju­
dima da otkriju smisao svog zivota.
Svetlost i vreme
Sad eemo govoriti 0 jednom savremenom iskustvu,
onom koji je V. L. Vilmherst (W'ilmhurst), autor Kontem­
pladja, doziveo u jednoj seoskoj crkvi, tokom pojanja Te
Deum-a. Posmatrao je, "u brodu crkve, na strani na kojoj
je stajao, plavieasti dim koji je izlazio iz prostora izmedu
podnih ploca. ZagledavSi se paZljivije, video sam da to nije
dim, vee nesto jOs tananije, neopipljivije - blaga izmaglica
svetlosti koja nije imala spoljaSnji izvor (self..luminous) , Iju­
bicaste boje, drukCija od svih fiziCkih isparenja. (...) Pomisu,.
vSi da se cadi 0 optiekoj vacci iii trenutnom prividenju, upra­
vio sam pogled citavom duiinom broda, ali i tamo se nata­
zila ista tanana izmaglica ( ... ). Uocio sam sa zaprepasee­
njem da se ona rasprostire i izvan zidova i krova crkvenog
zdanja, to jest da joj oni ne predstavljaju preprelru. Mogao
sam da gledam kroz zidove i da vidim predeo iza njih (... ).
lstovremeno sam video sve tacke svog tela, i to ne samo
oCima(...). Uprkos toj tako snaZnoj moei samoopaZanja,
114) R. M. Bucke, The Cosmic ConsckJusness. st<. 300. i dalje.
51/
nisam izgubio dodir sa svojom fizickom sredinom, niti
svoje fulne mod ( ...). Osetio sam neizrecivu srem i spo­
kojstvo. U tom istom trenutku, plava sjajna magla koja me
je sveg progutala, mene i sve oko mene, preobrazila se u
zlatasti oblak, u neopisiv sjaj ( ...). Pozlaeena svetlost, eija je
ljubi<:asta izmaglica sad izgledala kao yeo iii spoljni obrub,
pomaljala se iz ogromne i blistave sredisnje kugle (...). Ali,
najfudesnije je bilo to sto su zraci i talasi svetlosti, ta velika
fotosfera, pa eak i sarna velika srediSnja kugla, bili ispu­
njeni oblicjima Zivih biea (...). Jedan jedini jasno uoblieen
organizam ispunjavao je eitav prostor, organizam koji je,
medutim, bio sastavljen od bezbroj pojedinaenih egzis­
tencija ( ... ). Video sam, uz to, da je na milijarde tih biea
bilo tu, u crkvi u kojoj sam se nalazio; da su medusobno
izmeSana i da su bez prepreke prolazila kroz mene kao i
kroz druge Ijude ( ... ). Nebeska vojska prolazila je kroz taj
Ijudski sirup kao sto vetar prolazi kroz kakav gaj"115...
Ovde zavrSavam prevodenje odlomaka tog zapanjuju­
eeg kazivanja; stupnjevi koji slede zanimljiviji su za feno­
menologiju mistiekog dozivljaja uopste. Posebnost ovog
doZivljaja je to sto nije nastupio naglo, vee se razvijao u vre­
menu. Nije ree 0 spontanom prosvetljenju, vee 0 prelaZe­
nju plavieaste izmaglice, sliene dimu, u ljubieastu pam i
konaeno u pozlaeenu svetlost kOja sve preplavljuje. Peiro­
da vizije se neprestano menja: u pocetku se prostor, ispu­
njen Ijubieastom svetlosm, siri na sve strane, i autor vidi
u svim pravcima i kroz zidove, dalje od crkve i sela. Posle
tog doZivljaja, on oseea neizrecivu srem i spokojstvo, i dok
je u tom stanju duhovnog mira, svetlost postaje pozlace­
na i on opaZa srediSnju lruglu, a potom i milijarde duhovnih
bica.
Th viziju pratila je jedna druga u kojoj je iz njegove
svesti iscezlo sve ono sto pripada vremenu i prostoru, a
ostale su samo "neopisive i veene stvari". Aduh se, pik on,
"ustremio na poslednju svoju granicu i preSao u bezobli­
ena (fonnJess) podrucja i u nestvoreno". Tada je on izgu­
bio svest 0 okolnom ftziekom svetu, ali to stanje je trajalo
tek nekoliko casaka • nairne, kad je dosao k sebi, Te Deum
je jos trajao. UoCicemo brzinu prelaienja iz jednog mode­
la vizije u drugi, od senzacije fizicke svetlosti do opaZaja a­
stog, transcendentnog sveta, s one strane vremena i pros­
tora. To liti na strelovitu, trenutnu mistieku inicijaciju.
SHean, mada ne tako rapijen doZivljaj, opisao je Vomer
Alen (Warner Allen) u svo}oj knjizi The Timeless Moment
(1946); on se odigrao izmedu dye uzastopne note Be~ove.
115) 'Wl.. WLlmhurst. Contemplations, 5tr. 142. i dalje; R.C-Jobnson. The Imriso­
ned Splendour. (Njujork, 1953), str. 306·307.
 52/
T 53/
nove sedme simfonije a da pei tom nije svesno primeeena
pauza u slusanju muzike. Alen je to ovako opisao: "Sklo­
pio sam oci i opazio srebrnastu svetlost, koja je poprimila
oblik kruga sa sjajnijom ziZom u srediStu. Krug se preo­
bratio u svetlosni tunel koji je polazio od nekog dalekog
Sunca i uticao u srce Sopstva (the heart ofthe Sel1j. Brzo
i blago proveden sam kroz tund; za to vreme, svetlost se
iz zlatne pretvorila u srebmu. lmao sam utisak da crpim
snagu iz beskrajnog mora moei i (imao sam) oseeanje sve
veeeg spokojstva. Svetlost je postajala sjajnija, ali me ni u
jednom trenutku nije ni zaslepila ni uplaSila. Dospeo sam u
tacku u kojoj su vreme i kretanje prestali da postoje (... ).
Upila me je Svetlost Univerzuma, jedna Stvamost blistava
poput vatre usled svesti 0 sebi, a da pei tom nisam pre­
sta~ da budem ono sto jesam, upijen u Sveobuhvatno po­
put kapi zive, a ipak zaseban kao zmo peska u pustinji.
Spokoj koji prevazilazi moe shvatanja i teeperava stvara­
lacka energija bili su u Sredistu ( ... ), tamo gde su sve su­
protnosti izmirene,,116. ' Kako bi se mogao opisati Izvor? Kako opisati njegov
Zanimljivost tog doZivljaja je, pre svega, metafizickog
reda: on nam otkriva paradoks jednog nacina bivstvovanja
u isti mah u Vremenu i izvan Vremena, ndto nalik jedin­
stvu suprotnosti (coincidentia oppositorom); autor ima
svest da je u isto vreme ostao ono sto jeste i bio upijen u
Sveobuhvatnost, on u isti mah poseduje licnu i nadlicnu
svest, i dozivljava istovremeno otkrivenje jednog ontolos­
kog sredista, Urgrund, u kojem su suprotnosti izmirene.
Priprema tog otkrivenja - svetlosni tunel koji je povezao
Sopstvo sa udaljen.im Suncem - zavreduje Citavu studiju.
Ali mi se roei da navedem jos jedan tekst, posebno in­
struktivan, zato sto je njegov autor u isti mah izuzetno paZ­
Ijiv i obavesten posmatrac. U stvari, K.H.M. Vajtman (Whi­
teman), profesor matematike na Univerzitetu u Kejptaunu,
poznaje metaftZiku i misticku teologiju istoka i zapada, i
istovremeno raspolaZe znatnim brojem licnih zapaZanja
koja se tieu razlicitih parapsiholoskih stanja 117 •
116) Warner 1111en. The Timeles$ Moment (London. 1946), scr. 30-33; R.C. Johnson,
The Imprisoned SplendoUJ; str. 309·3lO. Jos nekoliko izuzetno zanimljivih doZiv.
ljaja unutra,nje svetlosti nat'i cemo u Bucke, Cosmic Consdousness, str. 267·273;
Johnson, The Imprisoned Splendour, str. 302 (prema Payneu I Benditu, The Psy­
chif! Sense, London, 1943, str. 183-184).
117) On je objavio i komentarisao nekollko tib doZivljaja u s(\ldljl The Process of
Separation andRerum in experiences fully 'our ofthe body ("Proceedings, Society
for Psychicyl Research", MAy 1956, str. 24(}'274). Neki ad tib doZivljaja "izvan tela"
saddc I dozivljaj svedosti Thko, na primcr, kad je \I dobi od dvanaest godina, dok
Ie cbperimentisao s fo.rorom, izazvao nesret'u, primetio je kako 'svedost u sobi
postaje blistava kao u snu I tog trenutka su mu se usl zagluhnulc" (nav. delo, str.
248). U jednom snu, posto se odvojio od tela i bio odnesen veoma daleko, opazio
je c\ldesnu palatu iii hram, na cijem se vrhu jaka ,vedost izIivala kroz veliki prozor.
Posle nekoliko trenutaka, nastupilo je umno poimanje . i usetlo je da ga obuhvata
avo je prica 0 jednom njegovom dozivljaju kad mu je
bilo dvadeset osam godina. Tokom noei, ali ne u snu, vi­
deo je sebe "odvojenog" od tela, kako se, velo brro, uzdiZe
do velike visine. "]znenada, bez ikakve druge promene, oei
su mi se otvorile. ]znad i ispred mene, a ipak u meni, oko
mene, nalazio se Oblak arhetipske Svetlosti. Nista ne bi
moglo biti svetlost u stvarnijem znacenju, zato sto je ova
svetlost Cinita da svaka druga svetlost bude svetlost. To
nije bila jednolicna materijalna svetlost, vee tvoraCka svet­
lost samog Zivota, kOja je iskricila Ljubavlju i razumevanjem,
i iz svoje supstance radala sve druge Zivote (...). (N.B. - as­
tavljam po strani nastavak analize koji nije neposredno
zanimljiv za naS predmet.) Dole, u daljini, koliko sam u
tim trenucima ne osvreuci se mogao videti, pojavilo se
ndto nalik na povrsinu Zemlje. Ali, to je trajalo samo ca­
sak, bila je to samo vizija koja je trebalo bliZe da odredi og­
romnu visinu na koju se uzdigla dusa, njeno pribliZavanje
Suneu.
pravac? Iako je bio usmeren uvis i unapred, tu nije bio po­
sredi geometrijski pravac koji bi bio u odnosu s necim dru­
gim, vee jedan apsolutni pravac po svojoj vlastitoj arhetip­
skoj peirodi. Bio je to Izvor Zivota i Istine, posto su iz
njega proisticale sve ideje zivota i istine - a ipak ispoljen
u prostoru.
A ohda se, iznenada, bez ikakve promene pravca, svet­
lost mogla videti u jednoj jedinoj tacki. U toj taCki bila je
ideja broja Dvanaest; ne jednog 'dvanaest' koje se moze iz­
brojati iIi koje je izgledalo deljivo na zasebne jedinice, ali
ipak Ideja Dvanaest koja ulazi u sve naSe pojmove dvana­
est; neshvatljiva, osim u BoZanstvu. ProlazeCi i sam kroz tu
Svetlost (...), stigao sam do arhetipske ideje Oca. Ali, tada
su razumevanje i peijemcivost stali da slabe i postepeno
ih je smenila tama duha, usled prodiranja Sopstva. Na teen
mi se ucinilo da vidim, na jednom niZem nivou, predsta­
vu ideje Sedam: medutim, je Ii ona bila objektivna Hi tek
proizvod uobrazilje? Nisam bio u stanju to da procenim.
Nedugo potom, svest se ponovo uspostavila u telU."1l8
Zeleo sam da zavrsim ovim dozivljajem u kojem se
otkriva broj 12 - koji smo vee sreli u snu americkog pro­
jos zivlja svedost, U drugom sn\l, kad mu je bUo cetrdeset tri godine, video je sebe
kako napusta telo i ulazi \I jedan park; "svetlost je bila izuzetno blistava" (str, 252),
U jednoj viziji, ('inilo mu se da pro~i kroz tunel, u stanju slicnom snu, i da izlazi
s druge strane, gde ga je cekao ostiriean predeo, okupan svetlos"" (,tr. 254), U
cetrdeset tremj godini, ,anjao Ie da Ie iznenada postao svestan jednog bljeska
duhovne svetlosti (,tr. 259). U drugoj prilici, ucinilo mu se da moZe da razllkuje
sv~ost drugog sveta od ,vetlosti ftziCkog sveta (str. 266). •
111!) }.H.M. Whiteman, The Vision ofArchetypal Light ("Review of Religion", 18,
1954, str. 145-162), ,tr. 153-154.
 f
54/
davca. Pceciznost i bogatstvo priee zaveeduju paZnju: vidi
se da je autoc matemati ear i da je eitao filozofe i teologe.
Ono lito nam kaZe 0 opaZaju Svetiosti, 0 pravcu svetlos­
nog izvora, 0 izvoru ideja Zivota i Istine, navodi nas na po­
misao da se nepreciznost i neodcedenost kojima se odli­
kuju opisi nekih slienih dozivljaja mogu, pre svega, pripi­
sati nedostatku filozofske kulture njihovih autora. Ono sto
nam se pred.,tavlja kao "neopisivo" iii nedostupno razume­
vanju ne dolazi sarno od sadcZaja datog iskustva, vee i od
filozofske neupueenosti pripovedaea. Za razliku od drugih
modernih primera koje sarn naveo, ovaj dozivljaj je opisao
vernik koji je u isti mah i filozof. Ree je 0 ekstazi jednog
eoveka koji je vee upucen zahvaljujuCi svojim brojnim
doZivljajirna "napustanja tela" - i duhovno pripremljen
svojom verom i svojom verskom filozofijom. Zbog toga ­
prema onome sto nam autor otkriva - taj susret s bozan­
skom Svetloseu nije oznaeio preokcet u njegovom zivotu,
kao na primer u slueaju de Baka: on je sarno produbio nje­
govu veru i filozofski ga prosvetHo.
ZakJjuene napomene
Bacili smo pogled na nekoliko verovanja i dozivljaja
koji se tieu Svetlosti, i pronaSli smo ih svuda u svetu, pove­
zane s raznim religijama, pa eak i nereligijskim ideologi­
jarna1l9 . Pokusajmo sad da vidimo do koje taeke su ti do- ­
zivljaji slicni jedan drugom, au kojoj meri se razlikuju.
Pre svega, vaino je da povueemo razliku izmedu subjek­
tivne svetIosti i ~'Vetlosnih fenomena koje su objektivno
opazili i drugi ljudi. U indijskim, iranskim i hriscanskim tea­
dicijarna, te dve kategorije iskustava su povezane; u osno­
vi, obrazlozenja te povezanosti su sliena: posto je bozan­
stvo (Hi u Indiji bivstvo) Svetlost Hi isijava Syetlost, mud­
raci (Indija) Hi oni koji postlZu unio mystica, zraee Svetlost
(Bhagavad-gita., bhakti; sarnanizam).
Morfologija subjektivnog dozivljaja Svetlosti izuzetno
je velika. Ipak se mogu izdvojiti neke vrste koje se eesce
javljaju.
1. Postoji Svetlost koja je toliko sjajna da na neki na­
on ponistava okolni svet - i onaj kome se takva svetlost ot­
kcije biva zaslepljen. Thkav je, na primer, dozivljaj svetog
Pavia na putu za Damask, kao i mnogih drugih svetaca - iIi,
sarno do izvesne mere, doZivljaj Ardune u Bhagavad-Giti
119) U jed;'oj knjiZici, Ie Cief et fa rerre (franc. prevod, Momo, 1056), OIdos Ha­
rna za koje Dub postoji. VtSe puta smo naglasili da dozivljaj
ksli je pobzao 1110811 as!ih i sjajnih boja II vizionarskim i IImemiCkim doZivljajima.
55/
2. Postoji Svetlost koja preoblicava Svet, ali ga ne ukida:
doZivljaj velo snaZne natprirodne svetlosti, koja osVetljava
najdublje dubine materije, ali u kojoj oblici bivaju oeuva­
ni. To je neka vesta rajske Svetlosti, koja otkriva Svet kakav
je bio u svom prvobitnom savesenstvu - iii, u judeo-hris­
canskoj tradiciji, kakav je bio pre Adarnovog pada. U tu ka­
tegoriju spada vecina svetlosnih doZivljaja mistikii, kako
hrisean-skih tako i nehriscanskih.
3. Ovom tipu dozivljaja veoma je slicno prosvetljenje
(bumanek) eskimskog sarnana, koje ga osposobJjuje da
vidi na veliku daljinu, ali i da opaZa duhovne entitete; ili
vizija, mogIo bi se reci izvancetinska, koja omogueuje da
se vidi ne sarno veorna daleko, vee i u svim pravcima i isto­
veemeno, i u kojoj se na kcaju otkrivaju duhovna biea; iii,
konaeno, razotkrivanje krajnjih struktura rnaterije, koje po­
vlaCi vrtogIav porast razumevanja. A ovde treba dodati jos i
razlike izmedu razlicitih Univerzurna koji se mistieno opa­
zaju tokom dozivljaja: Univerzum cija je struktura izgIe­
da jednaka strukturi prirodnog Univerzurna, sarno sto ga
tek sada uistinu razumemo - i Univerzum koji otkriva
jednu strukturu nedostupnu umu u budnom stanju.
4. Treba jednako povuci razliku izmedu dozivljaja tre­
nutnostii razlieitih vesta svetlosti koje se opaZaju postepe­
no jedna za drugom, eiji intenzitet raste i praeen je oseea­
njem dubokog spokojstva iii izvesnoscu besmrtnosti duse
Hi razumevanjem natprirodnog reda.
5. Konacno, treba uociti razliku izmedu svetlosti koja se
otkriva kao Heno bozansko Prisustvo i svetlosti koja objav­
ljuje bezlicnu svetost - Sveta, Zwota, coveka, stvamosti - u
kcajnjoj liniji, svetost koja se otkriva u Kosmosu kad se on
kontemplira kao bozansko delo.
VaZno je podvuci da dozivljaj Svetiosti, kakva god bila
njegova priroda i jacina, uvek prerasta u versko iskustvo.
U svim vestama dozivljaja svetlosti koje smo naveli nalazi­
mo ovaj zajednicki imenilac: one izvode coveka iz njego­
vog svetovnog Univerzuma iii njegove istorijske situacije,
i projektuju ga u jedan kvalitativno razlicit Univerzum, u
sasvim drukeiji svet, transcendentan i posvecen. Struktu­
ra tog svetog i transcendentnog Univerzurna razlikuje se
od kulture do kultuce, od religije do celigije - to smo vise
puta nagIasili kako bismo izbegIi svaku mogueu zabunu.
Medutim, postoji sledeCi zajednieki element: Univerzum
koji se otkriva u susref:l.l.;sa Svetloscu suprotstavljen je
svetovnom Univerzumu - iii ga teanscendira - usled toga
sto je duhovne pricode, to jest sto je dostupan sarno. oni­
svetlosti radikalno menja ontoloski status subjekta, tako
 if"
[
r
56/
sto ga otvara za svet Duha. U istoriji covecanstva izvesno
je bilo hUjadu naCina da se zamisli iii vrednuje svet Du!'a;
kako bi i moglo biti drukCije kad je svaka koneeptuahza­
cija neizbdno prikovana uz jezik i prema tome, uz kultu­
ru i istoriju. Moglo bi se reCi da je znacenje natprirodne
svetlosti neposredno dato u dusi onoga ko je doZivljava ­
a ipak to znacenje moze potpuno dopreti do svesti tek
kao den jedne odranije postojece ideologije. Paradoks se
satoji u tome da je, kratko receno, znacenje svetlosti je­
dno Hcno otkrice - ada, s druge strane, svako otkriva ono
na sta je duhovno i kultumo bio pripremljen. ]edna cinje­
niea nam se namece kao izuzetno znacajna: kakva god bila
naknadna ideoloska integracija, susret sa SvetloSCu izaziva
preokret u egzistenciji subjekta jer mu otkriva - iIi mu ob­
javljuje jasnije nego ranije - svet Duha, svetog, slobode,
jednom recju: egzistenciju kao bozansko delo, iIi svet osve­
cen Bozjim prisustvom.
57/
II. Me/isto/eles i Androgin iii misterija totaliteta
Me/i<;tofelesova ''simpatija''
Pre dvadesetak godina, dok sam nasumice prelistavao
"Prolog na nebu" iz Fausta, nakon sto sam ponovo proci­
tao Balzakovu (Balzac) Serafitu, ucinilo mi se da nazirem
neku simetriju izmedu ta dva dela, ali nisam uspeo jasno
da je odredim. Ono sto me je u "Prologu na nebu" ocaralo
i u isH mah uznemirilo, bUo je praStanje, stavik, neka vrsta
simpatije koju Bog pokazuje prema Mefistofelesu. "Yon
allen Geistern", me Bog.
Yon allen Geistern, die verneinen,
1st mir der Schalk am wenigsten zur Last.
Des menschen Tatigkeit kann allzuleicht erschlaffen,
Er Hebt sich bald die unbedingte Ruh;
Drum geb' ich gem ihm den Gesellen zu,
Der reizt und winkt und muss als Teufel schaffen.
(Od t;vih duhova-poricaca
najviIe ttpim zlobnog zadevaca
Covekova dekltnost i odvec lako klone
on zaeas u mir bezusloV'dIl tone
Ito podstice te takq iako (/avo, stvara. 1)
Simpatija je, uostalom, uzajamna. Posto se Nebo zatvo­
rilo i arhandeli se razisli, Mefistofeles, ostavSi sam, prizna­
je da ion, s vremena na vreme, rado srece Starog: "Von Zeit
zu Zeit seh' ich den Alten gem..."
Znamo da u Geteovom (Goethe) Faustu nijedna rec
nije neprom.iSijeno upotrebljena. Cinilo mi se, dakle, da po­
navljanje pruoga gern, "rado" - koji prvi put izrice Bog, a
drugi put Mefistofeles - mora imati neko znacenje. Para­
dok;>alno, postoji neocekivana "simpatija" izmedu Boga i
negatorskog Duha.
Svakako, uklopljena u celinu Geteovog dela, ta simpa­
tija postaje razumljiva. Mefistofeles podstice covekovu de­
latnost. Za Getea je zIo produktivno, baS kao i greska. 'Ne
pogrcSis Ii, k pameti doCi neces", kaZe Mefistofeles Homu­
nkulusu (s. 7847). "Proti:v'ft!cje nas cini produktivnima",
poverava Gete Ekermanu 28. marta 1827. A u jednoj od
Maximen (n. 85), beIdi: "Ponekad shvatamo da je greska
1) Gete. Faust, prevod B.ranimira Zivojinoviea. Beograd, 1980.
 T
58/
II
kadra da nas pokrene i navede na delanje jednako kao i is­
tina". Ili jos jasnije: "Priroda se ne plaSi gresaka; ona ih sama nu, koji je Balzak preuzeo od Svedenborga. Nedugo potom,
ispravlja i ne pita se sta je iz svega toga moglo da proizade".
Po Geteovoj zamisli, Meftstofeles je duh koji negira, koji
protestuje, koji nadasve z.1U8tavija proticanje zivota i spre­
cava delanje. Njegova delatnost nije upravljena protiv Bo­
ga, vee protiv Zivota. Meftstofeles je "otac svih prepreka"
(der Vater aUer Hinderni88e, Fau8t, s. 6209). Ono sto Meft­
stofeles traZi od Fausta jeste da Za8tane. "Verweile doch!"
- to je prava formula njegovog nadahnuea. Meftstofeles zna
da ee Faust izgubiti svoju dusu ono~ casa kad se zaustavi.
Ali, zastoj nije negacija Tvorca, vee Zivota. Mefistofeles se
ne suprotstavlja direktno Bogu, vee njegovom najvaZni­
jem delu, Zivotu. On nastoji da umesto kretanja i zivota
nametne poCinak, nepokretnost, smrt. Nairne, onaj ko pre­
stane da se menja i preobraZava, propada i umire. Ta "smrt
za zivota" odaje se duhovnom jalovoseu; u 'krajnjoj liniji,
to je prokletstvo. Onaj ko je dopustio da u njegovoj najdu­
bljoj unutrasnjosti isceznu koreni Zivota dospeva u vlast
negatorskog Duha. Zlocin protiv Zivota, porueuje nam Ge­
te, zloCin je protiv spasenja.
Medutim, kako je cesto uocavano, iako se Mefistofeles
svim svojim sredstvima suprotstavlja strujanju Zivota, on
podstice Zivot. On se bori protiv Dobra, ali na kraju Cini
Dobro. Taj demon koji porice zivot ipak je Bozji saradnik.
Zato ga Bog, u svom bozanskom sveznanju, rado dode­
Ijuje coveku za pratioca.
Lako bi se naSlo viSe tekstova iz kojih se jasno vidi da
su, prema Geteu, grdka i zlo neophodni ne sarno Ijud­
skoj egzistenciji, vee i Kosmosu, onome sto je Gete nazi­
vao "Sve-Jednim". Poznajemo, naravno, izvore, te imanen­
tisticke metaftzike: Dordano Bruno (Giordano Bruno), Ja­
kob Berne, Svedenborg (Swedenborg). Ali, cini mi se da
proucavanje izvora nije najbolja metoda za razumevanje
"simpatije" izmedu Tvorca i Mefistofelesa. Nije mi bila na­
mera da ovde tumaCim Fau8ta, niti da doprinesem istoriji
geteovske misli. Nisam kompetentan za tu vrstu istraZiva­
nja. Zanimalo me je sarno da dovedem u vezu "misteriju"
koja je ocrtana u "Prologu na nebu" s nekim tradicionalnim
koncepcijama u kojima nalazimo slicne '·'misterije".
Da bih uneo red u svoja razmiSljanja, napisao sam je­
dnu malu studiju pod naslovom Bozan8ki poiaritet. Dok
sam je pisao, shvatio sam zasto sam osetio simetriju iz­
medu "Prologa na nebu" iz Faw>la i Balzakove Serafite. U
oba delli rec je 0 misteriji koja se tice jedim>lva .mprot­
n08ti (coincidentia 0pp08itorum) i totaliteta. Ta misterija
se jedva moze uociti u "simpatiji" koja povezuje Boga i Me­
59/
ftstofelesa, ali je potpuno prepoznatljiva u mitu 0 androgi­
objavio sam drugu studiju 0 mitologijama androgina, i
1942. objedinio sam te tekstove u knjiZici pod naslovom
Mit 0 povratku (Mimi Reintegrarii, Bukurest, 1942).
Ne zelim ovde da se vraearn svim temama koje sam raz­
matrao u tom davnaSnjem radu. Predstavio bih sarno ne­
koliko tradicionalnih obreda, mitova i teorija u kojima su
implicitno sadrZani jedinstvo suprotnosti i misterija totali­
teta, ono sto je Nikola Kuzanski nazvao coincidentia oppo8i­
tOfllm. Znamo da je to, prema Nikoli Kuzanskom, namanje
nesavrSena definicija Boga2. Znamo i to da je jedan od nje­
govih izvora nadahnuea bilo delo (pseudo-) Areopagite. Po
reCima Areopagite, jedinstvo suprotnosti u Bogu predsta­
vija jednu misteriju. Medutim, nemam nameru da govorim 0
tim teoloskim i metaftzickim spekulacijama. One su svaka­
ko veoma zanimljive za istoriju zapadne filozofije, ali Cini
mi se da je, pre svega, predistorija filozofije, presistemska
faza misljenja ono sto i dan-danas zaokuplja nasu paZnju.
Nista vise nero insistirati ni na znacaju pojma totali­
teta u delu K.G. Junga. Dovoljno je podsetiti daJung ce­
sto koristi izraze coinddentia oPpo8itofllm, compiexio op­
p08itorum, sjedinjavanje suprotnosti, my.'>terium coniun­
ctioni8, itd., da oznaCi totalitet Sopstva i misteriju Hris­
tove dvostruke prirode. Prema Jungu, proces individuacije
sustinski se sastoji u nekoj vrsti jedifl8tva 8Uprotn08ti, zato
sto Sopstvo obuhvata kako totalitet svesti tako i saddaje
nesvesnog. U P8ychoiogje der Ubertragung i My.'>terium
COniunctiOni8 naCi eemo elaboraciju najpotpunije jungov­
ske teorije 0 jedin8tvu 8uprotno8tikao krajnjem cilju sve­
ukupne psihicke aktivnosti 3 .
Predi8torija pojma coincidentia oppositorum
Za istoricara religija, coinddentia oppo8itofllm iIi mis­
terija totaliteta moze se dokuCiti kako u simbolima, teori­
2) 2. Vee je Heraklit pisao (fr. 67): "Bog je: dan· noe, zima . Ijeto, rat· mir, sitost .
glad (sve suprotnosti (...»" (Diels, Presokratovd, Zagreb, 1983). Up. tekst i komen·
tar II e.S. Kirk i) .E. Raven, The Presocratic Philosophers.
3) Up. e.G. lung, Die Psychologie der Uebertragung, Cirih, 1946; engleski prevod
R. F. C. Hlllla, Psychology ofthe Transference, u The Practice ofPsychotherapy. The
Collected Works of C. G. lung, sv. 16, Njujork, 1954, str. 163-321; Id., Mysterium
Coniunctionis. Untersuchung iiber dif Trennung und Zusammensetzung der see/­
ischen Gegensiitze in der A1chemie';"I~II, Cirih, 1955-1956. Da bismo izbegli sve
nesporazume, dodajmo da nismo llzeli u obzir, na stranicama koje slede, )ungovu
koncepciju "psihiCkog totaliteta". )ungova shvatanja 0 realnosti zla izazvala su ve­
oma zanimljive i zive rasprave. Up., na primer, H.L. Philp, Jung and the Problem
ofEvil (Njujork, 1959); Victor White, Soul and Psyche (London, 1960), naroCito str.
141. i dalje.
 60/
T
II
I
jama i verovanjima koja se odnose na krajnju stvarnost,
GrundboZafistva, tako i u Kosmogoniiama koje objaSnja­
I nog Vremena. To je primer vrhunskog nastojanja iranske
vaju Stvaranje kao rasparcavanje prvobitnog Jedinstva, u
orgijastickim obredima ciji je cHj da izokrenu ljudsko
ponaSanje i stvore zbrku medu vrednostima, u mistickim
tehnikama jedinstva suprotnosti, u mitovima 0 androginu
i obredima androginizacije, ltd. Moze se uopsteno reci da
svi ti mitovi, obredi i verovanja imaju za cHj da podsete
ljude na to da krajnja stvarnost, sveto, bozanstvo, prevazi­
laze njihove mogucnosti racionalnog poimanja, da se Grund
moze shvJ.titi jedino kao misterija i paradoks, da se bo­
zansko savrSenstvo ne moze zamisliti kao zbir osobina i
vrHoa, vee kao apsolutna sloboda, s one strane Dobra i Zla,
da se bozanstvo, apsolut, transcendentno, kvalitativno raz­
likuju od ljudskog, relativnog, neposrednog, zato sto ne
predstavljaju posebne modalitete bica niti kontingentne
situacije. Jednom recju, ti mltovi, obredi i teorije podra­
zumevaju da coincidentia oppo8itorum uCi ljude da ce
najbolje prihvatiti Boga iii krajnju stvarnost ako odustanu,
makar na nekoliko trenutaka, od poimanja i zamisljanja
bofanstva pomoCu kategorija neposrednog iskustva; ta­
kYo iskustvo nije kadro da opazi nista osim delova i nape­
tosti medu njima.
Iz svega toga ne sledi da postoji neposredna svest 0
onome sto se Cini u obredima iii 0 cemu se mitski raz­
miSlja. U nekim kulturama, u nekim istorijskim trenucima,
za neke kategorije pojedinaca, metafizicke implikacije je­
dinstva suprotnosti jasno su shvacene i prihvacene. Indij­
ski primeri kOje cemo uskoro navesti odlicno ilustruju tu
svest. Ali, veti deo naSe grade ne spada u tu kategoriju. Na
primer, mitovi i legende koji se tieu srodnosti Boga iSo­
tone, iii Sveca i DavoHce, iako su nesumnjivo porekH iz uce­
nog nadahnuCa, doziveli su ogroman uspeh u puckim sre­
dinama, sto znaei da su nudili odgovor na jednu mutnu
zelju da se pronikne u misteriju postojanja Zla iii u miste­
riju nesavrSenstva bozanskog Dela. Naravno, za seljake i
pastire koii su ih slusali i dalje prenosiIi, ti mitovi i legen­
de nisu predstavljali filozofske i teoloske teme. Ali se ne
moze reCi ni da su oni za njih bili samo razbibriga, zaba·
va. Religijski folklor uvek sadcii i pouku. Te legende i mi­
tove ljudi slusaju citavim svojim bicem; bilo da se to eini
svesno iii ne, njihova se poruka na kraju uvek odgoneta i
upija.
Jedan primer i:tvrsno ilustruie to sto smo upravo rekli
i odmah !las uvodi u samu sci problema. Rec je 0 funda­
mentalnoj koncepciji iranskog zervanizma, po kojoj su i
Ormuzd i Ahriman proizaSli iz Zervana, boga neogranice·
61/
teologije da prevazide dualizam i da postulira jedinstveno
nacelo objaSnjavanja Sveta. Sta god da se misli 0 poreklu
zervanizma, jedno je izvesno: te fundamentalne doktrine
su promiSljali i razvijali duhovi vicni teologiji i filozofiji.
Uz to, mno je uociti da se slicne doktrine srecu u re­
ligijskom folkloru jugoistocne Evrope. Postoje primeri
rumunskih verovanja i poslovica po kojima su Bog i So­
tona braca4• U tom slucaju imamo stapanje dveju razlici­
tih, ali, povezanih religijskih tema: gnostickog mita 0 brat­
stvu Hrista iSotone i drevnog mita 0 udruZivanju, iIi kva­
zibratstvu Boga i Davola. Uskoro cemo se vratiti na ovaj
drugi mitski motiv. Sto se, pak, tice prvog mita, nalazimo
ga kod bogumila: prema obavestenjima kOja dugujemo
Eutimijusu Zigabenusu, bogumili su verovali da je Sata­
nael bio prvorodeni Bog, a Hrist drugorodeni". Verovanje
u bratstvo Hrist-Sotona delili su i Ebioniti, sto nas navodi
na pretpostavku da je takva koncepcija mogla kruZiti u
judeo-hriscanskoj sredini6. Medutim, kod bogumila je to
verovanje najverovatnije doslo iz iranskog izvora, jer je i u
zervanitskoj tradiciji Ahriman smatran prvorodenim7.
Ali, necemo se zaddavati na problemu porekla takvih
verovanja u srodstvo Hrista iSotone iii u prijateljstvo Bo­
ga i Davola. Vamo je naglasiti cinjenicu da su slicni mitovi
nastavili da kruZe u puckim sredinama Bliskog istoka i
Istocne Evrope sve do prosiog veka. To je dokaz da ti mi­
tovi i legende.predstavljaju odgovor na neku potrebu pucke
duse. Srodstvo predstavnika Dobra i Zia ilustruje i jedan
ciklus legendi ko;e su se kristalizovale oko borbe Sveca i
njegove sestre, f)avolice koja krade i ubija decu. U etiopij­
skoj verziji, ime sveca je Sisnios, a njegova sestra se zove
Uerzelia. Svetac preklinje Isusa da mu podari snagu da
usmrti viastitu sestru. I doista, Sisnios probada f)avolicu
svojim kopljem i ubija jeB. U ovom slucaju, rec je 0 vrlo
starom mitu 0 braCi-nepriiateljima, koji je reinterpretiran
i ukljucen u hriscanstvo. Cinjenica da su Svetac i Demon­
4) Poslovice je salrupio i objavio Zane; up. M. Eliade. Trait6 d'Histoire des Religions.
fariz, 1949; 3. izd.• 1959. SIr. 356.
5} Euthymiu5 Zigabenus, Panoplia, P.G., sV. 130. st. 1290.
6) Up. R. Schaert; Die Gestalt des Satans im Allen Testament, u C. G. lung.
SYmbolik des Geistes, Cirih. 1948. sir. 252, br.60.
f) Up. R. C. Zaehner, Zervan. A zoroastrian Dilemma (Oksford. 1955). sa. 419. i
dalje. U jednom jakutskom mitu, Hrist stvara Svet a SOlOna se naziva njegovim star·
ijim bratom (up. W Schmidt, Ursfml.f!8 der Gotresldee, .v. XII, Minster. 1955, Sir.
34). Najvemvatnije je ree 0 hristijanlzaciji jrone stariie Ironcepcije: Zli Duh kao
~tariji brat DOOmg Duha.
') Vid. M. Eliade, Notes de d6monologie ("Zalmoxis", I. 193B, Sir. 197-20~); Id.,
Mltui ReintelJ1'8rii, st!'. 56. i daIje. wor legende je verovatno iranski; up. HA.
Wmkler, Salomo unci die Karina, Stulgal't, 1931, sir. 154; Erik Peterson, Eis Theos.
Getingen, 1926, sir. 122.
 62/
ka smatrani bratom i sestrom dokazuje da mitska fabula­
cija ponavlja, na razlicitim nivoima i u razlicitim kontek­
stima, tipicnu sliku srodstva Dobra i Zla.
UdroZivanje Boga i Davo/a i kosmogonij.."ko ronjenje
Motiv udruzivanja, stavise prijateljstva Boga i Davola,
posebno je jasno iskazan u jednoj vrsti veoma rasprostra­
njenog kosmogonijskog mita9, koji bi se mogao saZeti na
sledeCi nacin: U poeetku su postojale sarno Vode i po nji­
rna su Setali Bog i Davo. Bog je poslao Davola na dno oke­
ana s naredenjem da donese malo ilovaee, kako bi od nje
napravio Svet. Ostavljarn po strani peripetije tog kosmo­
gonij ronjenja i posledice Davolove saradnje u cinu
S o. Ovde nas zanimaju sarno srednjoazijskc i jugo­
istocnocvropske varijante koje istieu u prvi plan bilo srod­
stvo Boga i Davola, bilo Cinjenicu da Bog i Davo zajedno
postoje u vecnosti, bilo, na kraju, nemoe Boga da stvori
iii domi Svet bcz pomoCi Davola.
Tako, na primer, prema jednom ruskom mitu, ni Bog
ni Davo nisu stvoreni, vee postoje zajedno od pocetka
Vremenal l . Naprotiv; prerna mitovima juinih Altajaca, Aba­
kan-Katzina i Mordvinaca, Davola je stvorio Bog12. NaCin
tog stvaranja mnogo otkriva: nairne, Bog je napravio Da­
vola u izvesnom srnislu od sopstvene supstance. Mordvinci
to ovako pripovedaju: Bog se naSao sam na jednoj steni.
"Kad bih imao brata, stvorio bih Svet!" - rekao je - i pljunuo
u vodu. Iz njegove pljuvacke nastala je planina. Bog ju je
rascepio svojim macem i iz planine je izaSao Davo (So­
tona). tim se pojavio, predlozio je Bogu da budu braea i
da zajedno stvore Svet. "Neeemo mi biti brae a" , odgovo­
rio je Bog, "nego ortaci." I zajedno su pristupili stvaranju
Sveta13 .
U varijanti Cigana iz Transilvanije, Boga tisti sarnoca.
On naglas priznaje da ne zna kako da stvori Svet, niti, uos­
talom, zaSto bi trebalo da ga stvori. Stoga on baca svoj stap
- i iz njega izlazi Davo 14 . U jednoj finskoj varijanti, Bog se og­
9) Oval mie poscavlja izvestan broj problema na kojima se ne mOZemo zaddavati.
Jedini aspekt koji nas ovde zanima j""te tema udruzivanja Boga i Damla u ""'-:Ira·
nbu Sveta. tema koja, niJe potvrdena u starijim verzijama mita.
1 ) sd tog do.ijea nar; u O. Oaehnhardt, Natursagen, I, Lajpdg·Berlin,
1907, str. 1·89; Wilhelm S(·hmidt. Urspnmg ocr Gottesioee, sv. XII, str. 9·173; M.
Eliade, Preistoria lInui motivmlklor/c mmanesc ('Buletinul Bibliotecil Romane din
Freiburg", .v. Ill, 1955·19%, sIr. 41-54).
11) Daehnhardt, nay. del", slr.338. i dalje.
12) W Schmidt, nay. deJa, sIr. 129-130.
13) Daehnhardt, nay. delo, sir, 61. i dalje; 101. i dalje; U. Harva. Die religi6sen
V~rsteUungen der Mordwinen, Helsinki, 1954, sIr. 134-135.
1 ) Daehnhardt, nav. del", sIr. 34. i dalle.
63/
leda u vodi i pita odraz svog lica kako bi mogao da na­
pravi Svet 15 • Ali, bugarske legende su te koje, pre svega,
daju Davolu simpatienu i, sve u svemu, stvaraiaCku ulogu.
Prema jednoj od njih, Bog se setao sam. Kad je opazio
svoju senku, uzviknuo je: "Dai se, drugaru!" Sotona je
ustao iz Bozje senke i zatra7Jo da njih dvojica podele Svet
izmedu sebe: Zemlja njemu, Nebo Bogu; zivi Bogu, mrtvi
njemu. I takavugovor su potpisali 16 . Druge bugarske leg­
ende isticu ono sto bi se moglo nazvati "Bozjom giupo­
SCU". Nairne, posto je stvorio Zemlju, Bog je primetio da
nema viSe mesta za Vodu i, ne znajuti kako da resi taj kos­
mogonijski problem, poslao je andela Rata kOO Sotone da
od njega zatraZi savet17 _
U nekim varijantarna kosmogonijskog mita (Altaj-kiZi,
Burjati, Voguli, transilvanijski Cigani), sarn Bog priznaje
nesposobnost da stvori Svet 18 - i poziva Davola u pomoc.
Taj motiv Bozje kosmogonijske nemoCi povezan je s dru·
gom temom: Bozjim neznanjem u pogledu Davolovog po­
rekla. Ali, to neznanje se na razlicite naeine turnaei u mi­
tovirna, U nekim slueajevima (Altaj-kizi, istoeniJakuti, Vo­
guli, Bukovinci, Ukrajinci), cinjenica da Bog ne zna odak­
Ie dolazi Davo jos jaee isHee njegovu nesposobnost i ne­
moc. U drugim varijantama istog mita (Mordvinci, Cigani,
Bukovinci, Ukrajinci;I~, Bog pokazuje svoju kosmicku
moe, ali mu je ipak nepoznato Davolovo poreklo. To je dru­
gi naein da se We kako Bog nema nika.kve veze s parek­
10m Zia. On ne zna odakle dolazi Davo, dakle, nije odgovo­
ran za postojanje Z1a u svetu. Sve u svemu, to je oeajnieki
napor da se Bog odvoji ad Cinjenice postojanja Zia. 1\1
imamo posla s moralizatorskom reinterpretacijom jedne
starije mitske teme. Bas kao sto se, u nekim a1tajskim i tur­
sko-mongolskim varijantama, einjenica da se Davo rada iz
Bozje pljuvacke ne posmatra vise kao dokaz njegove kon­
supstancijalnosti s Bogom, vee, naprotiv; kao ubedljiv do­
kaz njegove inferiornosti20 .
Svi ti mitovi i legende zavroouju jednu temeljniju anaIi­
zu koju ovdenije moguee preduzeti21 . Dovoljno narn je
to sto smo ustanovili da se, na nivou religijskog folklora,
medu centrainoaziJskim i evropskim stanovnistvom kOje
15) W Schmidt, naY. deJo, str. 49.
16) Daehnhardt, nav. delo, str. 44; W Schmidt, nav. delo, sir. 123.
17) A. Staruss, Die Bulgaren. Lajpcig, 1898, sIr. 6. i dalje; Oaehnhardl, nav. delo,
'i'S)
2. I dalje, "BoZja g1upost" je mitski~a?: Tvorecvog "umom" po dovrlenju Sveta.
19) Up. W Schmidt, nav. delo, sir. 1~137.
Isto, Sir. 126.
20) Isto, sIr. 127; up. takode W Schmidt. UrsprlIng. sv. VI, Sir. 38. i dalie, 0 L<tom
m~livu u severnoamerickim mito10gijama. '
21) Vid. naS (,Janak Freistur/a unui motiv folkloric romanesc i studiiu u pripremi:
Folklore Suo-est-europ&m et mythologies asiatique.
 64/
je odavno islamizovano ili hristijanizovano, oseeala potre­
ba da se doddi uloga Davolu ne samo u stvaranju Sveta ­
sto bi se moglo tumaciti idjom da se objasni poreklo Zla
_vee i u drugovanju s Bogom, te se on prikazuje kao drus..
tvo koje je Bog sebi stvorio da bi se rdio samoee. Za nas
ovde nije mnogo vaino da presudimo da Ii je rec 0 folk­
lornim tvorevinama jeretickog, to jest ucenog porekla.
Vaino je da su takvi mitovi i legende kruiili u puckim sre­
dinama, da su cak imali uspeha, 8to potvrduje Cinjeniea
da neki od njih jOs zive posle sedam iii osam vekova anti­
jeretickih eklezijastickih krstaSkih ratova. Ukratko, ti mi­
tovi i legende cine deo hriseanskog folklora ravnopravno
s drugim mitskim materijalima koje je hriscanstvo "depa­
ganizovalo" i asimilovalo. Ono sto je nama zanimljivo, je­
ste da je pucka dusa nalazila zadovoljstvo u zamisljanju
Stvoritdjeve sarnoee i drugovanja s Davolom - pri cemu
je ovom poslednjem dodeljivana uloga sluge, saradnika, pa
cak i vrhovnog Bozjeg savetnika - kao i u zamisljanju bo­
zanskog porekla Davola, jer je u osnovi Bozja pljuvacka
bozanska materija; na kraju, u zamisljanju izvesne "simp a­
tije" izmedu Boga i Davola kOja nije bez slicnosti sa "simpa­
smatra primerenom Bogu. Kad ustane u zoru, zapisano
tijom" izmedu Gospoda i Mefistofelesa.
je u Satapatha Brahmani (11,3; 1,3 i 6), Sunee "se oslobada
Ponovieemo: sve to pripada folkloru, tom ogromnom
rezervoaru verovanja, mitova i nesistemskih koneepcija,
u isti mah arhajskih i modernih, paganskih i hriseanskih.
Utoliko je znacajnije da pokaZemo da su manje-viSe sHe­
ne teme sluzile kao predmet meditacije duhovnika, mud- ­
raea i indijskih mistika. Medutim, kad se okrenemo ka
Indiji, dekor se radikalno menja.
Deve j asure
Indija je bila opsednuta problemom krajnje stvarnosti,
Bivstva-Jednog, zastrtog mnostvom i raznorodnosCu. Upit­
nisade su tu krajnju stvarnost poistovetile sa Brahman­
-atmanom. Mnogo kasnije, filozofski sistemi objaSnjavaee
mnostvo bilo kao Vedanta - kosmickom Huzijom, majom,
bilo kao Sankhja (sa.mkhya) iJoga. - dinam1kom Materije
u neprestanom kretanju, koja se neprestano preobraZava
kako bi podstakla coveka da traga za oslobodenjem. Me­
dutim, za naSe istraZivanje jos je vainija presistemska etapa
indijske misli. U Vedama i Brahmana.ma., doktrina jedin­
stvene stvarnosti sadrZana je u mitovima i simbolima. Ved­
ska mitologija i religija prikazuju nam jednu situaciju ko­
ja je na prvi pogled paradoksalna. Na jednoj strani, posto­
je razlika, suprotnost i sukob izmedu deva i asura, bogova
65/
i "demona", moCi Svetlosti i moei Tame. Znatan deo Rig­
vede posveeen je pobednickim bitkama vrhovnog Boga
Indre protiv Zmaja Vritre i asura. Ali, s druge strane, broj­
ni mitovi ukazuju na konsupstancijalnost ill bratstvo deva
i asura. Imamo utisak da vedska doktrina nastoji da uspo­
stavi dvostruku perspektivu: ako su u neposrednoj stvar­
nosti, u onome sto se pokazuje naSim ocima, deve i asure
nepomirljivi, ako su tu njihove prirode razliCite i ako su osu­
deni na uzajamnu borbu, u pocetku Vremena, to jest pre
Stvaranja iii pre nego sto je Svet dobio svoJ sadaSnji ob­
11k, oni su, naprotiv, bili konsupstancijalni 2 .
U stvari, oni su sinovi Pradapatija ill TvaStrija; dakle, bra­
ea po ocu. Aditje - to jest sinovi Aditi, lSWlca" - bili su prvo­
bitno Zmije. Kad su svukli svoje stare koze - to jest kad su
zadobili besmrtnost ("pobedili Smrt") - postali su bogovi,
"deve" (PancavimSa Bra.hmana.., xxv, 15, IV). U vedskoj Indi­
ji, kao i u mnogim drugim tradicijama, svuCi koZu znaci
osloboditi se "starog coveka" i pronaei mladost iii stupiti
u visi modus bivstvovanja. Ta se slika cesto javlja u ved­
skim tekstovima. Neobicno je, ipak, da se ta reptilska stika
NoeL-baS kao sto se Ahi (Zroija) oslobada svoje koze".
Tako se isto, bog Soma "baS kao i Ahi, wlaci iz svoje stare
koie"23. Cin menjanja zivotinjske koze, njenog sviacenja,
ima vaZriu obrednu ulogu: onaj koji ga obavlja oslobada se
svetovnog stanja, grehova iii starost!-. Ali, ne ponaSa se bog
Soma sarno kao mitska Zmija Ahi: Satapati11l Brahmana
doslovno poistovefuje s Vritrom, prvobitnim Zmajem2 .
r­
To paradoksalno poistoveeivanje jednog boga sa egzem­
plarnim Zmajem nije izuzetak. Vee Rigvecla. opisuje Agnija
kao "svestenika asura" (VII, 30,3), a Sunee kao "asurskog
svdtenika deva" (VIII, 101, 12). Drugim recima, hogon
jesu, iJj su bili, ili su ka.dri cia. post.a.nu asure, ne-bogovi.
Agni, bog vatre i ognjista, svetlosni bog u pravom smislu,
konsupstaneijalan je sa zmijom Ahi Budhnjom, simbo­
lorn podzemne Tame i homologonom Vritre. U Rigvedi
(I, 79, 1), Agni je nazvan "mahnitom zmijom". Aita.reja BraiJ..
22) Ananda K. Coomaraswamy je proucavao problem u vise svojib pUblikacija. Up.
narocito Angel and Titan: An Essay in Vedic Ontology, 'Journal of the American
Oriental Soclety", 55,1935, s!T. 373-419; Id., TheDar/reJ"SideofDawn, "Smithsonian
MisceUaneous Collections", sv. 94, br. I, VaSlngton, 1935; Id., Atmayajiia: Self-Sacri·
fice, "Harvard Journal of Asiatic Studies", 6, 1942, s!T. 358-398. Coomanswamy
moZda gresi usled preterane met:a.f~e si.~tematizadje. Ne treba verovati cia je
teorijska koherentnost nuzno rezultat ledne sistematske relleksije: ona se nameee
~) u stadijumu slike i simboia, i <'inl sastavni den mitskog miSljenja.
Rigveda. lX. 86, 44: up. druge reference u Coomaraswamy. Angel and'Titan,
~t;f. 405.
) "Soma je bio Vrilra", ,Satapatha Briihtmlna.. III, 4, 3, 13; III, 9, 4. 2; rv, 4. 3, 3.
 661
mana (III, 36) tvrdi da je Ahi Budhnja na nevidljiv nacin
(parokSena 1paro~ena/) ono sto je Agni Garhapatja na
vidljiv nacin (pratjakSalpra~a/). Drugim recima, Zmija
je jedna virtuelnost Vatte, dok je Tama neispoljena Sve­
tlost. U Vaoasaneji Samphiti ~ 33), Ahi Budhnja i Sunce
(Aja Ekapad) su poistoveeeni s.
Moguee je da se iz slike radanja vatre izvode spekula­
cije 0 zmijskoj sustini Agnija. Vatra se rada iz tame Hi iz
neprozirne materije kakva je htonicna materica, i gamize
kaozmija. U Rigvedi(N, 1,11-12), vatra kojase pall - "kadse
rada na svom terenu" - opisana je na slede6 nacin: "nema
nogu ni glave a krije svoja dva ekstremiteta" (guhamiino
ant3), kao sklupeana zmija. 26 Drugim recima, predstavljena
je kao Uroboros, a ta slika u isti rnah prikazuje spajanje
krajnosti i prvobitni totalitet. Cin razdvajanja nogu od gla­
ve simbolizuje, u Indiji, rasparcavanje pocetnog jedinstva,
dakle Stvaranje. U kosmogoniji koju nam pripoveda Rig­
veda (X, 90, 14), Stvaranje je poeelo tako sto su se DZinov­
skom Purusi odvojile noge od glave. Dodajmo da se para­
doks Agnijeve dvostruke prirode - on je u isti mah Zmija
i Bog - pojavljuje jednako i u religijskoj ambivalentnosti
vatre. Prema Rigvcdi (X, 16, 9 itd), vatra je s jedne strane
moe koja proZdire Jjude i koju po svaku cenu treba izbe­
6; s druge strane, ona je glasnik (duta) Bogova, prijatelj
(mitra) i gost (anth1) Ijudi.
Vritra i Varuna
Ambivalentnost boZanstva je tema koju nalazimo u
svim religijskim istorijama covecanstva. Sveto privlaci co­
veka i istovremeno ga plasL Bogovi se pokazuju u isti mah
blagonaklonima i uZasnima. U Indiji, svako bozanstvo, po­
red ljupkog i prijateljskog lika, ima i "stravican lik" (krod­
ha"lUrtJ): to je'rijegov mahniti, preteei, zastrasujuCi vid.
Varuna je pravi primer boga koji privlaci i plaSi. Brojni
vedski tekstovi govore 0 "Varuninim uzicama,,27, a u jed­
no; od najcescih molitvi traZi se "oslobodenje od Varone"
(na primer, Rigveda, X, 97, 16,itd). A ipak, vernik uzviku­
je: "Kad ill konacno biti s Varunom?" (Rigveda, VII, 86,2).
Varuna je, takode, izjednacen sa Zmi;om Ahi i Zmajem
Vritrom28 . U Atharvavedi (XII, 3, 57), nazvan je "gujom".
2S) 0 tom motivu, up. C.oomaraswamy. Angel and Titan, str. 39S. i napomena 30,
26) 0 ovim zmijskim atributima Zore, up. Coomaraswamy, The Darker Side of
Dawn, str. 7. i passim.
27) Up, M. Eliade, Images et 8ymboles, Pariz, 1952, str, 124.
28) Vidi reference koje je sakupio Coomara.~w.!my, Angel and Tlun, str. 391, rutpo­
mena.
671
Imena Vritta i Varuna mozda imaju istu etimologiju29 ,
Stavik, postoji izvesna strukturna sHcnost izmedu Vritre i
Varune. Zahvaljujuci svojoj "nocnoj" stram, Varuna je po­
stao bog Vodii, sto ga priblizava Vritri koji "zaustavlja" iIi
"okiva" Vode30 . Postoji jedan "demonski" aspekt Varune,
opasnog carobnjaka koji "vezuje" Ijude na daljinu, paralise
ih, baS kao sto Vritra zaustavl;a vode u planinskim vrtaca­
ma, "okiva" ih, preti da ce ugasiti :livot i ponovo zaroniti Uni­
verzum u Haos. A ipak, ti zmijski aspekti i "demonski" atri­
buti ne bi smellda udu u prirodu Varune, kosmickog boga
i Sveopsteg Vladara, boga zvezdanog neba sa "hiljadu oCi­
ju", itd31 . Ali, kao i svi veliki bogovi, Varuna je ambivalentan
bog - i indijska misao nastoji da tu ambivalenciju protu­
maci bilo kao bozansko dvojedinstvo, bilo kao jedinstvo
suprotnosti.
Nastojanje indijske misli da dospe do jedinstvenog
temelja Sveta, Zivota i Duha, urodilo je slicnim uspehom u
pogledu Vritre, zmijskog Cudovista bez premca. Vritra je­
dnako simbolizuje Tamu, inerciju, nepokretnost, kao i
virtualnosti, bezoblicno, bezrazlieno; ukratko, Haos. Sukob
izmedu Indre i Vritre - egZemplarnog protivnika Bogova
- igra znacajnu ulogu u vedskoj mitologiji. Borba izmedu
Zmaja i Boga iIi solarnog junaka je, kao 510 znamo, izuze­
tno rasprostranjen mitski motiv, koji nalazimo u svim mi­
to)ogijama antickog Bliskog Istoka, u Grcko;, kod starih
Germana. U formi barbe izmedu Zmije - simbola mraka ­
i Orla, solarne ptice, raSiren je u srednjoj i severnoj Aziji,
sve do Indonezije 32 . Antagonizam izmedu Zmaja i najvi­
seg bOZanstva podlozan je mnogim tumaeenjima. Ovde
ne nameravamo da se zadri:avamo na razHcitim planovima
referencije ovog izuzetno znacajnog mita. Dovoljno nam
je da pod.,etimo na kosmolosko znacenje Indrlne pobede
u Indiji. OslobadajuCi vode kOje je Vritra zaustavio, Indra
spasava Univerzum, to jest, receno jezikom mita, iznova
ga stvara.
Medutim, sa iznenadenjem ustanovljujemoda je taj
opasni protivnik u izvesnom smislu Indrin "brat", zato sto
su njih dvojica stvoreni od istog oca, TvaStrija. U stvari,
29) tIp. [mages et ~ymbole5, str. 128; vid. takode Angel and Titan, str, 391.
30) 0 ovo; teml, vid. [mages et Symboles, str. 128. i dalje.
31) 0 Vanmi, \id. na.;; Trairi d'Hi5toire des Religiol1.5, str. 70. i dalje, 36,. i dal;e.
Ovde necemo insistirati na razliBtim ali komplementarnim funkdjama Mitre i
Varone, ko;e je briljantno proucio G~es Dumezil; up. Mitra·Varuna, Pariz, 1940;
2. izd., 1950;jupirer, Mars, Quirinus,'Parlz, 1941, itd. Zapamtimo, Ipak, da je meta·
flZlCka .pekulacija u vanmi vldela neispoljeno, virtuelno i ve~no, a u Mitri ispolje.
no (vidi vee Rigvedu, 1, 164, 38). Na kraju, dva aspekta Briihrrutna . apara i para,
"n~i" i "viiii", vidljlv i nevldljlv, ispoljen i neispoljen . koristili.u konrempl;tivci da
g~fOjmili modalitete sveobuhvatne .tvarno.ti.
. 0 tom motlvu, vid. na!!u studiju u pripremi: l 'Aigle et Ie Serpent,

 68/
prema tom mitu, Tva.stri je propustio da pozove svog sina,
Indru, na zrtvovanje some. Ali, Indra je uspeo da se pri­
blizi zrtvi i silom se docepao .50me. Razgnevljen, otac je
bacio na vatru ono sto je preostalo od bozanskog pica, UZ­
viknuvSi: "Rasti i postani Indrin protivnik!" Iz tog ostatka
somebaeene na vatru rodio se Vritra33 . On je bez oklevanja
progutao bogove Agnija i Somu, te su se druga bozanstva
uplaSila. Sam Tva.stri se toliko uznemirio da je dao svoje oru­
zje, munju, Indri, osiguravSi mu tako konacnu pobedu.
Necemo izlagati sve faze te bitke. Prema nekim izvori­
rna 34, Nebo i Zemlja su bili sacinjeni od Vritrinog tela ­
upravo kao sto je, u mesopotamijskoj mitologiji, Marduk
stvorio Nebo i Zemlju od Tijamatinog rastrgnutog tela.
Satapatha Brahmana (1,6, 3) navodi jednu veoma vainu
pojedinost: pobedeni Vritra obraca se Indri ovim recima:
TINe udaraj me, jer ti si sada ono 8tO sam ja bio!" I traii od
njega da ga prepolovi, sto Indra i cini. Od dela u kojem
je bila soma, Indra je stvorio Mesec. Od drugog, to jest
nebozanskog dela Vritre, stvorio je ljudski'stomak. Zato
se me "Vritra je u nama!"3~
Konacno, mozemo zakljuCiti da ti mitovi i njihovo teo­
loSko tumacenje otkrivaju jedan vid bozanske povesti koji
je manje poznat, zato sto je manje jasan. Gotovo bi se mo­
gIo reci da se radi 0 jednoj "tajnoj istoriji" Bozanstva, kOja
je pojmljiva sarno upucenima, to jest onima koji poznaju
tradiciju i razumeju ucenje. Vedska "tajna istorija" otkri­
va, s jedne slrane, srodstvo deva i asura, cinjenicu da su te
dve klase nadljudskih bica potekle iz istog nacela; s druge
strane, ona razotkriva jedinstvo suprotnosti u dubinskoj
strukturi bozanstava koja, naizmenicno iIi istovremeno,
pokazuju svoj blagonakloni i zastraSujuei, tvoracki i rusi­
lacki, solarni i zmijski (to jest, pojavni i virtuelni) itd. vid.
Poznat je pokusaj indijskog duha da iznade jedinstveno
nacelo objaSnjenja Sveta, da dopre do perspektive u ko­
joj se suprotnosti prozimaju i ponistavaju. Klasicna meta­
flZika samo ce razviti i sistematizovati tu totalnu koncep­
dju realnosti, ocrtanu u Vedama i Brahmanama. Ono sto
se u ovom svetu pokazuje kao protivl"ecno, nesavrSeno, rda­
yO, "dcmonsko" itd, objaSnjava se kao negativni vid real­
nostL DL"VC i asure zamisljene su kao komplementami
modaliteti iii sukcesivni momenti iste bozanske moci.
33) Taitrija Samhita. n, 4, 12 i 5, r i dalje; up, Kau.<itaki Brahmana, XV, 2·3; vid.
ho-fizioloskim tehnikama i meditacijama - kako preporu­
cakode A.K. Coomaraswamy, Angel and Titan, SIT. 385. Pomenimo da je V.svarupa,
fuje joga - postiZe se tra~endiranje suprotnosti, naime
V~trin brat, nazvan "svestenikom deva" (fait. Samb" II, 5. 1),
3 ) Na primer. Panan1m{a Brahman", XVlll, 9,6; up. ('.oomaraswamy, naY, dclo,
~tr. 386, napomena 18,
Kasnije cemo podsetiti na nekoliko indijskih metoda
°
. 5) Rei: je, ocigledno, a!uziji na zmijski aspekt creva, Ali, ta sItka slufila je kao
postizanja jedinstva. Za sada cemo samo reci da su u In­
° °
polaziSte spekulacijama nilitickoj vrednosti brane i varenja a, ipak, i bofanskim
sUama koje spavaju u coveku,
691
Dva plana referencije
Ovo je, svakako, istinito samo u jednoj transcendcntnoj
i atemporalnoj perspektivi; u neposrednom ljudskom isku­
stvu, u konkretnoj, istorijskoj egzistenciji, deve se suprot­
stavljaju asurama, a covekova je duinost da ide za dobrim
i suprotstavlja se zlu, Ono ,<ito je istinito u vecnosti nije
numo islinito u VTemen"ikoj egzistenciji Svet je nastao po­
sle raspada prvobitnog jedinstva, Egzistencija Sveta, kao
i egzistencija u Svetu, pretpostavlja razdvajanje Tame od
Svetlosti, razliku izmedu Dobra i Zla, izbor i napetost. Ali,
u Indiji, Kosmos se ne posmatra kao egzemplaran i nenad­
maSan modus stvarnosti, a egzistencija u Svetu nije SUlll­
mum bonum. Kosmos i covekova egzistencija u njemu
posebne su situacije - a jedna posebna situacija ne moze
iscrpsti fudesno bogatstvo Bivstva. Ideal indijskog duha
je, kao 5to znamo, div;mmukta (jivan mukta), "osloboden
za zivota", to jest onaj koji, iako zivi u Sveru, nije uslovljen
njegovim strukturama, onaj koji nije vise "u siruaciji" vee
je, kako kaZu tekstovi, "slobodan da se krcce po svojoj volji"
(kamacarin /kamacarin/). Divanmukta se u isti mah nalazi
u vremenu i u vecnosti; njegovd egzistencija je paradok­
salna u smislu da je u n;o; sadriana coincidentia opposi­
torum koju je nemoguce razumeti iIi zamisliti.
Nastojanja da prevazide suprotnosti navode coveka da
izade iZ svoje neposredne, licne situacije i da se uzdigne
do nadsubjektivne perspektive; drugim recima, da dopre
do metafizickog saznanja, Neposredno iskustvo govori co­
veku da je sacinjen od parova suprotnosti. StaviSe, ne sarno
da on razlikuje prijatno od neprijatnog, zadovoljstvo od
bola, prijateljstvo od neprijateljstva, nego i veruje da u
apsolutu te suprotnosti imaju jednaku vrcdnost; drugim
recima, da se krajnja stvarnost moze deftnisati istim onim
parovima suprotnosti koji karakterisu neposrednU stvar­
nost u koju je covek uronjen prosto zato sto zivi u Svetu.
Indi;ski mitovi, obredi i spekulacije dovodc u pitanje tu co­
vekovu sklonost da neposredan dozivljaj Sveta smatra me­
tafizicki vaIjanim saznanjem koje, mogIo bi se rea, odraia­
va krajnju stvarnost. Prevazilaienje suprotnosti je, kao sto
znamo, lajtmotiv indijske duhovnosti. Filozofskom ref.
leksijom i kontemplacijom - kako poucava vedanta - ill psi­
poimanje jedinstva suprotnostiu sopstvenom telu i duhu.
diji, kao i u svakoj tradicionalnoj kulturi, fundamentalne

 70/
istine iskazane na svim saznajnim nivoima, stavise, da su
izrafene sredstvima koja odgovaraju razlicitim planovima
referencije. Nacela koja su jasno izlOZena i artikulisana u
Upanisadama ill filozofSkim sistemima, srern se i u naro­
dnoj poboznosti ill religijskom iolkloru. Na primer, mno
je uoCiti da je u nekim tek..<;tovima srednjovekovnog vis­
nuizma, Arhidemon Vritra postao Brahman, uzoran rat­
nik, pa cak i svetac!36 Demon Ravana, koji je zarobio Situ i
odveo ga na Cejlon, smatran je i autorom jedne rasprave
o decjoj magijskoj medicini, Kumaratantm. Demon kao
aular rasprave koja saddi antidemonske formule i obre­
de! Boginja Hariti stekla je pravo da prozdire decu zbog
svojih zasluga u jednoj prethodnoj egzistenciji37 .
A to nije izuzetak: mnogi demoni zasltiZili su svoj de­
monski presta dobrim delima koja su izvciili u prethod­
nim egzistencijama. Drugim recima: dobro moze sltiZiti
da se cini zlo. Svojim asketskim naporima, jedno demon­
sko biee zadobija slobodu da cini zIo; askeza vodi stica­
nju rezerve magijskih sila koje omogueuju da. se preduzme
bilo kakva akcija, nezavisno od njene "moralne" vrednos­
ti. Svi ovi primeri sarno su pOjedinacne i popularne ilus­
tracije fundamentalnog indijskog ucenja, to jest, da do­
bro i zlo imaju smisla i opravdanja sarno u svetu pojava,
u svetovnoj i neprosvetljenoj egzistenciji. Iz transcenden­
tne perspektive, dobro i zlo su jednako prividni i rela­
tivni kao i svi drugi parovi suprotnosti: topio-hladno, pri­
jatno-neprijatno, dugacko-kratko, vidIjivo-nevidIjivo, itd.
Svi mitovi, obredi i verovanja koje smo pomeriuli ima­
ju jednu bitnu zajednicku crtu: oni navode coveka da se
ponasa drukcije nego sto bi to spontano cinio, da se
miSljenjem suprotstavi onome sto mu pokazuju neposre­
dno iskustvo i elementarna logika; ukratko, da postane
ono sto nije - sto ne moze da bude - u svom profanom,
neprosvedjenom stanju, u svom ljudskom polozaju. Dru­
gim recima, ti mitovi i njihova hermeneutika imaju jednu
inicijacijsku funkciju. Znamo da, u tradicionalnim drustvi­
rna, inicijacija priprema adolescenta da preuzme odgovor­
nosti odrasle osobe, to jest, uvodi ga u religijski zivot, .u
duhovne vrednosti. Zahvaljujuei inicijaciji, adolescent
stupa u transpersonalnu svest, koja mu je dode bila ne­
dostupna38 . Medutirn, kao sto smo upravo videli, indijski
miwvi koji sadrZe motiv coincidentia oppO!,itorum po­
moo onome ko meditira da prekoraci plan neposrednog
iskustva i da otkrije skrivenu dimenziju realnosti.
36) Lp. '11. EJiade. NOfesde d<'moflologierZaJmrotis", I. 1938, st<. 197.2(3), st<. 201.
i daJje.
37) l'p. Notes de dlmon%gie, scr. 201.
38) 0 funkcjji i morfologiji inicijacija, vid. oa.'u kn;igu; tla.;;e izd.: M.Elljade, M<tlCna nJ·
39) Up. A.tmaya/na: SeifiSacriftee, srr. 388. Up. Isro, scr. 372,
denja, Zajednica knj:ievnika l'ancevo, P3l1cevo, 1994.
oca mve pomotu irtve.
71/
Mitovi i obredi integracije
Nekoliko primera koje smo komentarisali ne predsta­
vljaju izuzetke u istoriji indijskog duha. Kao sto smo vee
rekli, integrisati, ujediniti, totalizovati, jednom recju, poni­
stiti suprotnosti i spojiti delove - u Indiji je to Kraljevski
put Duha. To se jasno vidi vee u bramanskoj koncepciji
prinoknja zrtve. Kakva god bila uloga zrtve u indoarij­
skoj protoistoriji i u vedskoj epohi, izvesno je da, poeev
od Brahmana, z.rtvovanje postaje sredstvo obnavljanja prvo­
bitnog jedinstva. U stvari, zrtvovanjem se ponovo spajaju
razjedinjeni udovi Pradapatija, to jest ponovo se stvara bo­
zansko Bice, koje je ubijeno u pocetku Vremena, da bi iz
njegovog tela mogao da se rodi Svet. Sustinska funkcija
zrtvovanja je da iznova objedini u celinu (samdha) ono
sto je bilo raspareano ill illo tempore. Pored simbolicke ob­
nove Pradapatija, odigrava se i jedan proces reintegracije
u samom prinositelju z.rtve. Ritualno objedinjujuCi delove
Pradapatija, prinosilac zrtve se i sam "sabira" (samharatl),
to jest nastoji da ostvari jedinstvo svog pravog Sopstva.
Kao sto je pisao Ananda Kumarasvarni, ujedinjavanje i cin
postajanja sobom predstavljaju u isti mah smrt, rodenje i
vencanje 39 . Zbog toga je indijski simbolizam zrtve kraj­
nje slozen: tu je istovremeno rec 0 kosmoloskim, sekrual­
nim i inicijacijskim simbolima.
Zrtvovanje zamisljeno kao pravo sredstvo ujedinjenja
ilustrovano je, izmedu ostalog, postojanom tefujom indij­
skog duha da premaSi suprotnosti i da se uzdigne do je­
dne totaine realnostL Kasnija istorija indijske duhovnosti
razvijala se gotovo iskljucivo u tom pravcu, Time se, iz­
medu ostalog, moze objasniti cinjenica da je indijski duh
odrekao vrednost Istoriji i da tradidonalna Indija nije ima­
la istorijsku svest. Naime, kad se takozvana Opsta Istorija
uporedi sa sveukupnom stvarnoscu, ona cini tek jedan
poseban momenat velicanstvene kosmicke drame. lndija
je odbila - to cemo ponoviti - da prida prevelik Zllaeaj ono­
me sto je, prema njenoj ontoIogiji, tek nestalan aspekt je­
dne posebne situacije, onoga sto danas nazivamo "polo­
Zajem coveka u Istoriji".
Androgin u XIX veku
SeraJita je bez sumnje ri~jzavodljiviji od Balzakovih fan­
tasticnih romana. Ne zbog Svedenborgovih teonja koiima
0 "sabiranju" prinosi­
 72/
je prozeta, vee zato sto je Balzak uspeo da podari nenad­
maSan sjaj jednoj fundamentalnoj temi drevne antropo­
logije: androginu kao egzemplarnoj slid savrSenog coveka.
POOsetieemo na ornr i sadrZaj ovog romana. U jednom
zamku na obodu sela Zarvis, u blizini fjorda Strornfjord,
zivljaSe fudno biee promenljive i melanholicne lepote.
Kao sto je slucaj i s nekim drugim Balzakovim Iikovima,
cinilo se da ono krije neku straSnu "tajnu", neodgonetlji­
'\IU "misteriju". Ali, ovoga puta u pitanju je tajna sasvim
drukcija od Votrenove. Serafita nije osoba ogoreena vlasti­
tom sudbinom i sukobljena sa drustvom. To je biee koje je
kvalitativno razlicito od ostalih smrtnika, a njegova "tajna"
nije povezana s nekim mracnim epizodama iz njegove pro­
slosti, vee sa strukturom same njegove egzistencije. Naime,
ta tajanstvena lienost voli Minu, i Ijubav joj je uzvraeena.
Mina u voljenom biro vidi mtiSkarca, Ser.dltusa; s druge stra­
ne, istu osobu voli Vilfred, koji je smatra zenom, Serafitom.
Roditelji tog savrsenog androgina bili su Svedenbor­
govi ueenici. Iako on nikad nije napustio svoj fjord, niti
otvorio ijednu knjigu, niti razgovarao sa ueenim Ijudima,
niti se bavio ijednom vestinom, Serafitus-Serafita pokazu­
je znatnu erudidju i mentalne sposobnosti veee nego sto
ih imaju smrtnici. Balzak s pateticnom naivnoseu opisuje
osobine ovog androgina, njegov usamIjeniCki :livot, njego­
ve kontemplativne ekstaze. Sve je to, oCigledno, zasnova­
no na Svedenborgovom ucenju, jer je roman, pre svega,
napisan kao i1ustracija i komentar svedenborgovskih teo­
rija 0 savrSenom eoveku. Ali, Balzakov androgin jedva da
pripada zemlji. Njegov duhovni zivot potpuno je usme­
ren ka nebu. Serafitus-Serafita :livi samo zato da bi se pro­
eistio - i da bi voleo. Iako to Balzak ne kaZe izricito, jasno
nam je da Serafitus-Serafita ne moze napustiti zemlju dok
ne upozna Ijubav. Ree je mozda 0 poslednjem i najdrago­
cenijem savrknstvu: voled stvarno i istovremeno dva biea
suprotnih polova. Ree je, naravno, 0 serafimskoj Ijubavi,
ali ona zbog toga nije apstraktna, uopstena. Balzakov an­
drogin voli dva i te kako individualizovana biea; on, dakIe,
ostaje u konkretnom, u Zivotu. Ovde, na zemlji, on nije an­
deo, vee samen eovek, to jest, "potpuno biee".
,.,'erafit.7. je posIednje veliko evropsko knjiZevno delo s
mitom androgina kao centralnim motivom. Drugi pisci
devetnaestog veka okusali su se u toj temi, ali su njihova
dela osrednja, ako ne i rdava. Pomenimo, tek kao kuriozi­
tet, PeladanovogAndrogiJ1a (1891), osmi iz niza od dvade­
set romana pod zajedniekim naslovom Latin..,ka dekaden­
dja. Peladan se vratio istoj temi 1910. godine, u brosuri
o androginu (serija "Ideje i oblici"), koja nije sasvim nel.a­
73/
nimljiva uprkos nejasnoeama i proizvoljnostima. Citavim
delom Sara Peladana - koje se danas niko ne odvaZava da
iSCita - dominica, rekIo bi se, motivandrogina. Anatol Frans
(Anatole France) je pisao kako ga "progoni ideja hermafro­
dita koja je nadahnula sve njegove knjige". Medutim, sve
sto je napisao Sar Peladan - kao, uostalom, i njegovi savre­
meni uzori: Svinbern (Swinburne), Bodler (Baudelaire),
Uismans (Huysmans) - razvija se u potpuno drugom prav(.u
od Serafite: Peladanovi junad su "savrSeni" u senzualnosti.
Metafizieke znaeenje "samenog coveka" postepeno se de­
gradira, da bi potpuno iscezlo u drugoj polovini XIX veka.
Francuska i engleska dekadencija povremeno se vra­
eaju temi androgina40 , ali tu je uvek rec 0 morbidnom, iii
satanskom hermafroditizmu (kao, na primer, kod Alistera
KroUja /Aleister Crawley!). Kao i u svim velikim duhovnim
krizama Evrope, i ovde je ree 0 jednoj degradadji simbola.
Kad duh viSe nije kadar da opazi metaflZieko znaeenje je­
dnog simbola, on ga poima na sve grubljim i prostijim pIa­
novima. Kod dekadentnih pisaca, androgin je shvaeen sa­
mo kao hermafrodit u kojem oba pola uporedo postoje,
anatomski i fizioloski. Vise nije rec 0 potpunosti kao rezul­
tatu takvog stapanja polova, vee 0 izobilju erotskih mogu­
enosti. Nije ree 0 pojavi nove vrste Ijudi, u kojima ee sta­
panje polova proizvesti novu, bespolnu svest, vee 0 toboZ­
njem senzualnom savrienstvu koje proistice iz aktivnog
prisustva oba pola u jednom bim.
Takvu koncepciju hermafrodita verovatno je podstaklo
paZljivo ispitivanje nekih dela anticke skulpture. Ali, deka­
dentni pisci nisu znali da je hermafrodit u antici pred­
stavljao idea1nu situaciju, koju suljudi nastojali duhovno da
ostvare pomoeu obreda; medutim, ako je neko novoro­
dence pokazivalo znake hermafroditizma, ubijali su ga nje­
govi sopstveni rOOitelji. Drugim reeima, konkretan, ana­
tomski hermafrodit smatran je grdkom Prirode iii znakom
BoZjeg gneva, te je odmah uniStavan. Sarno je obredni an­
drogin predstavljao model, zato sto on nije znacio zbir
anatomskih organa, vee je simbolicki oznaeavao ukupnost
zdruzenih magijsko-religijskih moCi oba pola.
Nemacki romantizam
Treba sarno da se okg;:.n.emo ka nemaekim romanti­
carima da bismo shvatili razdaljinu koja deli ideal jednog
Peladana od ideala jednog Novalisa. Za nemacke rOl}lan­
40) 0 tom pokretu, up. Mario Prnz, La ca.rne, Ja morte e il dia'IUlo ndIa Icm:ratura roman·
tica. Milano-Rim, 1930; naSI: ad.: Mario Prac, Agonija romantJzma, Nolit, Beograd, 1974.
 74/
tieare, androgin je bio tip savrsenog eoveka buduCnosti 41 .
Riter (Ritter), slavni lekar i Novalisov prijatelj, u svojoj knji­
zi Fragmente au.'> dem Mlchclas.'> cine.'> jungen Physikef"!i,
ocrtava eitavu jednu filozofiju androgina. Za Ritera, kao i
za Hrista, eovek buducnosti ce biti androgin. "Evu je rodio
muSkarac", pise on, "bez pomoCi zene; Hrista je rodila zena
bez pomoci muskarca; Androgina ce roditi oboje. Ali, sup­
rug i supruga spojice se u jednom istom bljesku." Telo
koje ce se tada roditi bice besmrtno. OpisujuCi novi, buduCi
ljudski rod, Riter se sluZi alhemijskom terminologijom, sto
pokazuje da je alhemija bila jedan od izvora koje je koris­
tiu nemaeki romantizam kad je obnavljao mit 0 androginu.
Vilhelm fon Humbolt (Wilhelm von Humboldt) se bavio
tom temom u jednom spisu iz mladosti, Uber die mannli­
che und weibliche Form, u kojem je svoju painju, pre sve­
ga, posvetio bozanskom androginu, drevnoj i krajnje ras­
prostranjenoj temi na kojoj cemo se kasnije zaddati. Fri­
drih Siegel (Friedrich Schlegel) opisao je takode ideal an­
drogina u svom ogledu Uber die Diotima, gde je kritiko­
vao isticanje iskljuCivo muskog iii zenskog karaktera do
kojeg dovode moderno vaspitanje i obieaji. Cilj ka kojem
treba da tezi ljudska vrsta, pisao je on, jeste postepeno
ujedinjavanje polova sve do postizanja androginije.
Ali, medu romanticarima svakako treba izdvojiti Franca
fon Badera (Franz von Baader), koji je problemu androgi­
nije dao najveCi znaeaj. Po Baderu, androgin je postojao
u poeetku - i ponovo ce postojati na kraju vremena. Gla­
vni izvor Baderovog nadahnuca bio je Jakob Berne. Od
Bemea je on preuzeo zamisao 0 prvom Adamovom padu:
duk je Adam spavao, njegova nebeska supruga se odvojila
od njega. Ali, zahvaljujuCi Hristu, eovek ce ponovo postati
androgin, sliean andelima. Bader je pisao da "cilj braka kao
sakramenta jeste obnova nebeske iii andeoske slike eoveka,
kojoj on treba da se saobrazi". Polnu ljubav ne treba mdati
sa nagonom reprodukcije: njena prava funkcija je da "po­
mogne muskarcu i zeni da iznutra ujedine predstavu pot­
punog Ijudskog bica, to jest izvornu bohnsku sliku"42.
Bader je smatrao da ce teologija koja bude predstavljala
"greh kao razjedinjenje eoveka, a iskupljenje i uskrsnuce
kao njegovo ponovno ujedinjenje", odneti pobedu nad
svim drugim teologijama43 .
11) Za ono sto sledi, vid. Fr. (;iese. 1Jer mmantische Charakter, g1. I: Die Hntwicklung
des ,mdmgynen Problem< in der Fnlhmmantik, Langell7.a1ca, 1919. Up. takode M.
Eliade, Mitul Reintegrarii. str. 76. i dalje; Ronald D (;ray, (ioethe the Alchemi<t (Kejm·
~~\dz, l\l~2), g1. X (Musko i zensko).
') rresamme/te Werke, III, str. 309, preuzeta kod Ernsta Benza u njegovoj anto·
!ilgiji Adam. 1Jer Mythus des Urmenschen, Minhen, 195\ str. 221. i dalje.
j) (>esamme/te Werke, III, str. 306; Brnz, nay. delo, str. 219. Vid. i E. Susini, Franz
von Baader et Ie mmantisme mystiqlle (Pariz, 1942).
75/
Ako zeIimo da otkrijemo izvore tog prevrednovanja
androgina u nemaekom romantizmu, treba da ispitamo
misljenjaJakoba Bemea i drugih teozofaXVII veka, pose­
bno]. G. Gihtela O. G. Gichtel) i GotfridaArnolda (Gottfried
Arnold). ZahvaljujuCi antologiji uz koju je komenatare na­
pisao profesor E. Benc (E. Benz), Adam. Der Mythw; de.'>
Urmenschen (Minhen, 1955), taj posao bi se mogao brzo
obaviti. Po Bemeu, Adamov san predstavlja prvi pad: Adam
se odvaja od bozanskog sveta, "zamiSlja" da je uronjen u
Prirodu i, samim tim, degradira se i postaje zemaljsko bice.
Pojava polova je neposredna posledica tog prvog pada.
Prema nekim sledbenicima Bemea, Adam je video Zivoti­
nje kako se pare i spopala ga je pozuda; tad mu je Bog
podario pol, da bi izbegao najgore 44 . Druga fundamental­
na ideja Bemea, Gihtela i drugih teozofa bila je da se So­
fija, bozanska Devica, prvobitno nalazila u prvobitnom Co­
veku. On je pozeleo da njome ovlada i Devica se zato od­
vojila. Po Gotfridu Arnoldu, ta "okultna supruga" izgubila
je prvobitno Bice zbog eulne zelje. Ali, eak i u danaSnjem
stanju pada, kad neki muskarac voli neku zenu, on uvek
potajno fudi za tom nebeskom Devicom45 . Berne je ras­
cepljenje Adamove prvobitne androgine prirode upore­
dio sa Hristovim raspecem46 .
Jakob Berne verovatno nije preuzeo ideju 0 androginu
iz kabale vee iz alhemije, Ciju tenninologiju, uostalom, i
koristi47 . Zapravo, jedno od imena Petra Filozofala bilo je
upravo Rebi.'>, "dvostruko bice" (dos!. "dve stvari') iii herme­
tieki androgin. Rebi.'> se rodio posle sjedinjenja Sunca i Me­
seca iii, alhemijskim jezikom, posle sjedinjenja sumpora i
zive4B . Posle fundamentalnih radova K.G. Junga49, suviSno je
isticati znaeaj koji androginiji pridaje opu.'> alchymicum.
44) E. Benz, nav. delo, str. 60. i dalje, 67. i dalje, 110. Up. takodeJ. Evola, La meta·
Dsica del Sesso, Rim, 1958, str. 272; naSe izd.: J. Evola, Metafizika seksa, Gradae Ca·
~, blbl. AIel, 1990.
) E. Benz, str. 125. i dalje, 129. itd; J. Evola, nay. delo, str. 273.
46) Der Weg zu Chrl.<tn, navedeno kod Hermanna Baumanna, Das doppelte (Jesc·
gkcht, Berlin, 1955, str. 175.
I) Up. J. Evola, str. 271. Vid. takode A. Koyre, La philosophie deJacob Boehme
~ariz, 1929), str. 225.
8) Up. definiciju rebi~a Michaela Meiera, 1687, navedenu kod Johna Reada, Pre·
lude to Chemistry, London, 1959, str. 239. Up. takode opis androgina prema jed·
nom neobjavljenom kodeksu u Carbonelli, Sulle fonti stnriche della chimica, Rim,
1925, str. 17.
49) Up. posebno Psychologie der Uebertragung, p3.5sim; Mysterium Coniunctio­
n;'., II, posebno str. 224. i dalje. Vid. takode Johna Reada, nay. delo, XVI i LX, itd.
Up. Mitul Reintegrarli, str. 82. i dalje. Dodajmo da androgin i dalje zaokuplja sayre·
menu teolosku misao. Up., na pr~r, deJa Die Gnosis des Christentums (Sale.
burg, 1939), btoliCkog teologa Georga Koepgena, gde se Hrist, bo i crkva i sves­
tenid smatraju androginima (str. 316. i dalje); up. Jung, Myst. Coni., II. 130. i
dalje). I po N. Berdajevu, samenl covek buducnosti bice androgin, kao Skl je bio
i Hrist (up. The Meaning ofthe Creative Act, 1916, engl. prevod., 1955, SIT. 187; up.
takode Donald A. Lowrie, Revellions Prophet. A Uk ofNicolai Berd;aev, Njujork,
1960, str. 75. i dalje).
 761
Mit 0 androginu
Necemo opsirnije izlagati povest ueenja 0 androginu
u renesansi, srednjem veku i antiei. Dovoljno je pomenuti
da je, u Dialogbi d'Amore, Leone Ebreo pokusao da poveze
Platonov mit 0 androginu s biblijskom tradicijom rcada,
protumacenom kao dihotomija Prvobitnog Coveka 0, Je­
dnu drukeiju doktrinu, ali na sliean naCin usmerenu na
prvobitno jedinstvo ljudskog bib, zastupao je Skot Erju­
gena, koji se inace inspirisao Maksimom Ispovednikom,
Po Erjugeni, razdvajanje polova bilo je den kosmiekog pro­
eesa, Podela Supstancija pocela je u Bogu i postepeno se
nastavljala sve do covekove prirode, koja je tako podelje­
na na zensku i musku, Zbog toga ujedinjenje supstancija
mora da otpocne u eoveku i da se dogodi na svim pla­
novima bivstva, ukljufujuCi i Boga, U Bogu podela vise ne
postoji zato sto je Bog Sve iJedno, Prema Skotu Erjugeni,
polna podela je poslediea greha, ali ona ce se okoncati po­
novnim ujedinjenjem coveka, koje ce biti praceno esha­
toloskim spajanjem zemaljskog kruga s Rajem, Hrist je
najavio tu konacnu reintegraciju. Skot Erjugena navodi
Maksima Ispovednika, po kome je Hrist ujedinio polove
u sopstvenoj prirodi, jer po uskrsnueu nije bio "ni musko,
ni zensko, iako se rodio i umro kao musko"Sl.
Pomenimo i to da je viSe midr;iSa prikazivalo Adama kao
androgina. Prema Bere,~it rabi, Adam i Eva su bili naCinje­
ni leda uz leda, spojeni u ramenima: Bog ih je razdvojio
jednim udareem sekire. Neki imaju drukcije miSljenje:
prvi covek (Adam) bio je muskarae s desne strane, a zena s
leve; ali, Bog ga je preeepio na dye polovine 52 . Medutim,
ideji androgina dale su srediSnje mesto u svojim ucenjima,
pre svega, neke gnosticke hris~anske sekte. Prema prica­
nju 1>'Vetog Hipolita53, Simeon Cudotvorae nazivao le prvo­
bitnogduha an>enolheHs, "muskoz.ensko". Naasenis takode
zamiSljaju nebeskog Coveka, Adamasa, kao jednog arseno­
lhelisa. Zemaljski Adam bio je samo slika bozanskog arhe­
tipa: on je, dakle, takode bio androgin. Posto ljudi potifu
od Adama, arsenolhelisvirtuelno postoji u svakom coveku,
a duhovno savrSenstvo sastoji se upravo u ponovnom
nalaZenju te androginije u samom sebi. Vrhovni Duh, lo­
gos, takode je bio androgin. A konacna reintegracija, "ka-
SO) Leone EOrco. Dialoghi d'Amore, izd. Cararnella, Bari, 1~29, str. 417. i datje; E.
Benz, naY. deIo, SIr. 31. ; dalje.
55) J. DoTesse, fes Uvressecretsdes(!POSliquesd'Egypte, sv. I (Parlz, 1958), str. 211.
S L) lJe divisionibus Naturae, LI, 4; II, 8,12; tekstovi naveden; kod Evole, naY. delo,
NajvaZniji den Epitre d'Eugnoste Ie Bienheureuxsc natazi u jcdnorn drugorn goos­
sh·. 180.
til'korn spisu iz Khenohoskiona, Sophia de Jesus, Cija je druga redakcija vee dos­
52) Tekstovi naveden; kod M. Ei;adea, Trait" d'Histnire des Religions, str. 361. Vid.
takode Mirul Reintegrarii. str. ~O. i datje.
50) DoTesse, nay. delo, sv. II (1959), str 95; A Guillaurnont, H.-Ch Puech, ied., L 'ban­
53) Refutatio omn. haer., VI, 18.
gile selon Thomas (1959), log. 17-18; Robert M. Grant, The Secret Sayings ofJesus
54) Refutatio, V, 1·11. Up. M. Eliade, Mirul Reintegrarii, sir. 86. i datje.
(Njujork, 1960), sir. 143. i datje.
771
ko duhovnih tako i zivotinjskih i materij alnih realiteta,
ostvarice se u jednom coveku, Marijinom sinu Isusu"
(Rerutatio, V, 6). Prema naasenima, kosmieka drama ima tri
elementa: 1. preegzistentni logos kao bozanski i univer­
zalni totalitet; 2. pad, koji za posledicu ima raspareavanje
Stvorenog i patnju; 3. dolazak Spasitelja koji ce u svom
jedinstvu spojiti bezbrojne delice sto danas cine Univer­
zum. Za naasene, androginija je jedan momenat velican­
stvenog proeesa kosmicke totalizacije.
U Poslanici Eugnosta BiaZenog, Cija su dva rukopisa ne­
davno otkrivena u Khenoboskionu, Otae iz samog sebe
proizvodi jedno androgino ljudsko bice. SjedinjujuCi se
sa Sofijom, to bice rada androginog sina. "Taj sin je prvi
Otae roditelj, Sin Coveka, koga takode nazivamo Adam
Svetlosti. ( ...) On se sjedinjuje sa Sofijom i proizvodi jed­
nu veliku androginu svetlost koja je, po njegovom muskom
svojstvu, Spasitelj, tvorae svih stvari, a po njegovom zenskom
svojstvu, Sofija, roditeljka svega, koja se naziva jos i Pistis.
Ta dva poslednja entiteta radaju sest drugih parova andro­
ginih duhovnih bica, koji proizvode 72 nova entiteta, a
potom 360..."55 Kao sto vidimo, ree je 0 nizu rodenja, koji
pocinje od Oea androgina i zatim ide silaznom putanjom
(sve dalje od "SrediSta" u kojem se nalazi samorodni Otae).
Androginiju nalazimo i u Jevanae1ju po Tomi; iako
nije gnostieko delo u pravom smislu, uno svedoCi 0 mis­
tickoj atmosferi ranog hriscanstva. Preradivano i vise puta
iznova tumaceno, to delo bilo je veoma popularno medu
prvim gnosticima i u gnostickoj biblioteci u Khenoboski­
onu postojao je njegov prevod na saidski. U Jevanae1ju
po Tomi, Isus kaZe svojim ueenicima: "Kad ueinite da dvo­
je <budu> jedno, kad ucinite da spolja bude kao i unutra,
a gore kao i dole! I kad musko i zensko spojite u jedno,
da musko vise ne bude musko a zensko da vise ne bude
zensko, tada cete uci u Carstvo"56. U drugoj besedi (Nr. 106,
ed. Piek;Pueeh/; n. 103 Grant), Isus kaZe: "Kad uCinite da
dvoje bude jedno, postacete sinovi Covekovi i ako kaZete
'Planino, pokreni se!', ona ce se pokrenuti" (Dores /Do­
ressel, II, str. 109, n. 110). Izrnz "postati jedno" pominje se
jos tri puta Oog. 4 Piek; 3 Grant; 10 Grant, 11 Piek; 24
Grant, 23 Piek). Dores upueuje na nekoliko paralela u No­
yom zavetu (Jovan, 17-10; Rimljanima, 12, 4-5; I Korin­
ttJpna u berlinskorn kodeksu. Up. Doresse, I, 215. i datje. ,
 +
78/
canima, 12,27 itd). Posebno je znacajna Potolanica Gala­
tima, 3, 28: "Nema tu jevrejina ni Grka, nema roba ni gospo­
dara, nema muSkoga roda ni zenskoga; jer ste vi svi jedno
u Hristu Isusu" (prev. Vuk Stef KaradZie - prim.prev). To je
jedinstvo prvog stvaranja, pre stvaranja Eve, kad "covek"
nije bio ni musko ni zensko (Grant, su. 144). Premaje­
vandelju po Filipu (kodeks X iz Khenoboskiona), razdva­
janje polova - stvaranje Eve, kOja se izdvojila iz Adamovog
tela - bilo je nacelo smrtL "Hrist je dosao da ponovo us­
postavi uno sto je tako <razdvojeno> u pocetku ida po­
novo ujedini to dvoje. anima koji su umeli zato sto su
postojali u razdvojenosti, vratiee on zivot kad ih ponovo
ujedini!" (Dores, II, str. 157).
I drugi spisi sadrZe slicne odlomke 0 ujedinjenju
polova kao sindromu Carstva. "Kad ga je neko upitao kad
ce nastupiti Carstvo, sam Gospod je odgovorio: 'Kad dvo­
je budu jedno, spolja isto sto i unutra, a musko sa zen­
skim, ni musko ni zensko'" (Druga pos/anica Klementova,
cit. Dores, II, 157). Ovaj navod koji nalazimo u Potolanid
Klementovojverovatno potice izjevandelja po Egipcani­
rna, od kojeg je Klement Aleksandrijski saeuvao ovaj odlo­
mak: "Posto je Saloma upitala kada ee se saznati stvari 0
kojima su govorili, Gospod je rekao: 'Kad nogama izgazite
roho srama i kad dvoje postanu jedno, i kad musko sa
Zenskim ne bude ni musko ni zensko'" (Stronl3.tes, III, 13,
92; Dores, II, 158).
Ovde se ne mozemo baviti porekiom tih gnostickih i
paragnostickih formula 0 bozanskom totalitetu i androgi­
niji "savrSenog coveka". Znamo da su izvod gnosticizma
krajnje raznolikij pored jevrejske gnose, spekulacija 0 pr­
vobitnom Adamu i Sofiji, tu nalazimo nanose neoplatoni­
zma i neopitagorejstva, kao i istocnjacke, 1'Osebno iranske
uticaje. Videli smo, medutim, da su sveti Pavle ijevande­
lje po jovanu vee ubrajali androginiju medu karakteristike
duhovnog savclenstva. U stvari, postati "musko i zensko",
iii ne biti "ni musko ni zensko", plasticni su izrazi kojima
jezik nastoji da opiSe uno sto se naziva metanoja, "preo­
braeanje", 1'Otpuno preokretanje vrednosti. jednako je
paradoksalno biti "musko i zensko" kao i ponovo postati
dete, 1'Onovo se roditi, proei kroz "igIene usi".
Slicne koncepcije su, naravno, postojale i u Grckoj. U
(;ozbi (189E-193D), Platon opisuje prvobitnog coveka kao
dvopolno biee loptastog oblika. Za naSe istraiivanje zani­
mljiva je Cinjenica da je u Platonovim metaflZickim spe­
kulacijama, kao i u teologiji FiIona Aleksandrijskog, kod
neoplatonskih i neopitagorejskih teozofu., kao i kod herme­
tista koji se pozivaju na Herm~sa Trismegista iii na spis
79/
Poim;l.Ilcires, iii kod brojnih hriseanskih gnostika, Ijudsko
savrSenstvo bilo zamiSljeno kao jedinstvo bez pukotina.
Uostalom, ono je samo odraz bozanskog savrsenstva, Sve­
-jednog. U Savdenoj besedi, Hermes Trismegist otkriva
Asklepiju da "Bog nema imena, Hi tacnije, ima sva imena,
zato sto je u isti mahjedno i Sve. Beskrajno ispunjen plo­
dnoscu dvaju polova, on uvek daje zivot svemu sto je
hteo da rodi.
- Sta? KaZeS da Bog ima dva pola, 0 Trismegiste?
- Da, Asklepije, i ne sarno Bog, vee sva zivotinjska i
biljna stvorenja... "S7
Rozanski androgin
Ta ideja opste dvopolnosti, nuzna posledica ideje 0
bozanskoj dvopolnosti kao uzoru i nacelu svake egzis­
tencije, maZe da unese svetlost u naSe istraZivanje. Naime,
u osnovi, uno sto je sadciano u takvim koncepcijama je­
ste ideja da se savrSenstvo, dakle, Bivstvo, zapravo sastoji
od jedinstva-totaliteta. Sve uno sto jeste u pravom smislu
mora biti potpuno, u njemu mora postojati coincidentia
oppositorum na svim nivoima i u svim kontekstima. To se
1'Otvrduje kako u bozjoj androginiji tako i u obredima sim­
bolicke. androginizacije, ali i u kosmogonijama koje obja­
snja'\<'aju Svet pocev od jednog kosmogonijskog jajeta iii
od prvobitnog totaliteta u obliku sfere. Sa slicnim ide;a­
ma, simbolima i obredima susreeemo se ne samo u svetu
mediteranske j bliskoistocne antike, vee i u brojnim dru­
gim egzoticnim i arhajskim kulturama. lakva rasprostranje­
nost moze se objasniti samo Cinjenicom da su ti mitovi
predstavljali zadovoljavajueu sliku bozanstva, to jest kraj­
nje stvarnosti, kao nepodeljenog totaliteta, i da su isto­
vremeno podsticali coveka da se pribliZi to; potpunosti
putem misticnih obreda iii tehnika reintegracije.
Nekoliko primera pomoei ee nam da bolje razumemo
taj reUgijski fenomen. U najstarijim grckim teologijama, bes­
polna iii zenska bozanska biea radala su sama. Ta parte­
nogeneza podrazumeva androginiju. Prema tradiciji koju
prenosi Hesiod (Teogonija, 124. i dalje), Haos (bespolno)
rada Ereba (bespolno) i Noc (zensko). Zemlja savim sama
rada zvezdano Nebo. To su mitske foemule prvobitnog
totaliteta u kojem su sad!iane sve moei, dakle, svi parovi
suprotnosti: haos i forme, tama i svetlost, virtuelno i ispo­
Ijeno, musko i iensko, itd. Kao egzemplaran izraz tvo~Cke
moci, dvopolnost se svrstava medu bozanska preimuestva.
(.orpu.~ Hermeticum, II, 20, 21; prevo Festugiere.
 80/
Hera je sama rodila Hefesta i Tifeja, i ta "za..~titnica braka
imala je najpre oblicje androgina,,58. U Labrandi, u Kariji,
obozavan je bradati Zevs sa "sest dojki koje su bile raspo­
redene u trougiu na njegovim grudima,,59. Herakle, uzor mu­
zevnog junaka, razmenio je odecu sa Omfalom. U misteri­
jama italiotskog Herkula Viktora, i bog i posveeeni nosili su
zensku odem; kako je pokazala Mari Delkur (Marie Delco­
urt), smatraio se da taj obred "donosi zdravlje, mladost, sna­
gu, dugovecnost i mozda cak neku vrstu besmrtnosti,,60.
Na Kipru je postovana bradata Mrodita, nazvana Mro­
ditos, au Italiji celaya Venera. Sto se Dionisa tice, on je bio
dvopolni bog u pravom smislu. U jednom Eshilovom frag­
mentu (fragment 61), neko je uzviknuo kad ga je video:
"Odakle dolaziS, muzu-zeno, koja ti je domovina? Kakvo
je to odelo?"61 U pocetku je Dionis bio zamiSljan kao krup­
na, bradata figura, dvostruko mocna zbog svoje dvostruke
prirode. Tek kasnije, u doba helenizma, umetnost ga je
prikazivala kao efemlnizovanog62 . Necemo se baviti dru­
gim androginim bozanstvima sinkretizma, ria primer, fri­
gijskom Velikom Majkom i dvopolnim biCima koja je iz­
rodila (Agditis i Mise). Sto se tice bOZanske figure koju su
stari predstavljali pod imenom Hennafrodita, ona se urn­
stila prilicno kasno, u IV ili III veku, a njena prilicno slo­
zena istorija63 manje je vaZna za nase istrazivanje.
Ovde necemo pominjati dvopolna bozanstva koja po­
stoje u drugim religijama 64 . Njihov broj nije zanemarljiv.
Na njih nailazimo kako u slozenim i razvijenim religijama
- na primer, kod starih Gemlana, na antickom Bliskom
istoku, u lranu, Indiji, Kini, Indoneziji, itd. - tako i kod na­
roda arhajskih kultura, u Mrici, Americi, Melaneziji, Aus­
traliji i Polineziji 6,. VeCina bOZanstava vegetacije i plod­
,H) M;u;e Delcourt, Hermaphrodite. Mythes et rites de la bise:!aJalit6 dans l"Anti­
~uit6 c1assique. Parizo 19,8, str. 20.
predak zamenjen je parom blizanaea: Jama i njegova ses­
6 9) Marie Delcourt, naY. delo, str. 30.
traJami u Indiji, Jima i Jimagh u Iranu.
0) Ism, str. 36.
61) Tek.1 naveden u Marie Delcourt, nay. deJo, sIr. 40.
62) "Skida mu odecu koja je bila simool njegove dvoslruke prirode: yeo ooje
swana, poj..., zlalnu kacigu. Razgolicuje ga, nimalo lisenog njegove muskosli, ali
odvec krhkog da oi je iSlicao. Ovidije (Metilmorfoze, Iv, 20) i Seneka (Edip, 408)
mu pndaru;u "lice device", sto hi veoma iznenadilo stare pL~ce) koji ga predstavl;aju
kao izrazilo bradatog" (Marie Delcourt, Hermaphrodite, SIr. 42-43). 0 Dionisovom
hermafrodilizmu, vid. takode Karl Lehmann-Hartlehen i E.e. Olsen, [)ionysiac Sar­
cophagi in Ballimore (Ballimor, 1942), str. 34. i dalje, i oioliogra/lju navedenll u
g"pomeni H9.
~) Moze se proCilati 1I jed nom poglavlju kod knjige Mm Delkur, str. 65. i dalje.
6") lip. Eliade. MimI reintegrarii, sIr. 90. i dalje; Trait6d'Histoire des Religions, sIr. nepoznal primitivnim poplllacijama (vid., na primer, Clyde Kluckhohn, u MXth
6~9. i dalje.
) Prilicno hogara doktullentacija moze se nati kod Helmanna Banmanna, Dil$
doppclte Geschlecht, sir. 129-249. Ovde se necemo bavili vaznim proolemom hrn·
nologije. H. Ballman ocenjuje da je bozanska biseksualnosl jasno pOlVTdena lek
pocev od megalilskih kulrura «(Jp. i naSe napomene u Revue d'Histoire des
Religions, 19,8, sIr. 89-92). SIO se lice tumaeenja dvopolnosti koje nlldi L.F. Zotz,
a koja se tiell nekih paleolilskih idola (Bull. Soc. Preh. Fr.mc., 48, 1952, SIr. 333. i
81/
nosti su dvopolna ili sadde tragove androginije. "Sive deus
sis, sive dea", govorili su stari Rimljani 0 zemljoradnickim
bozanstvima; a obredna fonnula sive mas !,ive femiml bila je
cesta u njihovim invokacijama. U nekim slucajevima (na
primer, kod Estonaea), zemljoradnicka bozanstva su jedne
godine bila muska, a druge zenska66 . Ali, najneobicnije je
to sto su izrazito muska ili zenska bozanstva takode an­
drogina, sto se moze objasniti iz ugla tradicionalne kon­
eepcije po kojoj se ne moze dostiCi izvrsnost u jednom
svojstvu ako se istovremeno ne poseduje i suprotno svoj­
stvo, ili tacnije, nmogo drugih svojstava.
Zervan, iranski bog neogranlcenog Vremena, bio je an­
drogin - kao i vrhovno kinesko bozanstvo Tame i Svetlo­
sti 67 . Ta dva primera jasno nam pokazuju da je androginija
bila prava fonnula totaliteta. Naime, kao sto smo videli,
Zervan je bio otae blizanaea Onnuzda i Allrimana, Bogova
Dobra i Zla - a Tama i Svetlost u Kini, kao i u Indiji, simbo­
lizuju lleispoljene i ispoljene modalitete krajnje slvarnosti.
Brojna bozanstva nazivana su "Otae i Majka,,68. To je u isti
mah bila aluzija na njihovu potpunost i na njihovo even­
tualno samopostanje, kao i pokazatelj njihovih tvorackih
moci. Jednako je verovatno da izvestan broj "boZanskih
parova" pred<;tavlja zakasnele elaboracije jednog prvobitno
dvopolnog bOZanstva iIi personifikaciju njegovih atributa.
Posto je androginija distinktivno svojstvo izvornog totali­
teta u kojem su sve mogucnosti bile sjedinjene, prvobitni
Covek, mitski Predak coveeanstva, u brojnim tradicijama
se zamislja kao dvopolno bice. Pomenuli smo primer Ada­
ma. Thisto, prvi covek germanske mitologije, takode je bio
dvopolan; njegovo ime je etimoloski povezano sa staro­
norvdkom recju tvistr("dvodelnost"), sa vedskim dvis, sa
latinskim bis, itd69 . U nekim tradicijama, dvopolni mitski
Obredna androginizacija
Svi ti mitovi 0 bOZallskom androginu i dvopolnom prvo­
bitnom coveku otkrivaju paradigmaticne modele ljudskog
dalje), njega su odbacili H. Breuil (isto, 49, 19,2, str. 2,) i K. J. Narr (Anthropos,
,0, 1955, str. 543. i dalje). To ne mora znaciti da je pojam bOZanske androginije
and Mythmaking, prir. Henry A. Murr.tY. Njujork, 1960, sir. '2). Primetimo takode
da, na nivoll arhajskih k"liitura, "totaJitet" moze oiti izrazen rna kojim parom poj·
g'fva: zensko-musko, vidljivo-nevidljivo, Nebo-Zemlja, svet!oSI-lama.
0) lip. Trait6 d'Histoire des Religions, str. 35. i dalje.
67) Trait6 d'Histoire des Religions, str. 359.
68) (Jp. Alfred Bertholel, D.1s Geschlecht der Gottheit, Tibingen, 1934, sIr. 19.
69) !Jp. MimI Reintegrarii, SIr. ~2. ,
 82/ 83/

ponasanja. Zato se androginija simbolicki iznova ostva­
ruje u obredima. lma mnogo svrha te obredne androgini­
zacije, a njena morfologija je krajnje slozena. Ovde ne mo­
zemo ni naceti to pitanje. Dovoljno je da napomenemo ka­
ko, u brojnim primitivnim populacijarna, pubertetska ini­
cijacija podrazumeva prethodnu androginizaciju neofita.
Najpoznatiji, mada jos nedovoljno objasnjen primer jeste
inicijacijski rez u nekim australijskim plemenima, koji neo­
fitu simbolicki podaruje zenski polni organ70 . Ako imamo u
vidu Cinjenicu daAustralijanci, kao uostalom i mnoge dru­
ge primitivne populacije, smatraju da su neinicirane osobe
bt:spolne, i da je stupanje u polnost posledica inicijacije,
dubinsko znaeenje ovog obreda moglo bi se ovako iska­
zati: ne moze se postati polno zreo muskarac pre nego sto
st: upozna koegzistencija polova, androginija; drugim reCi­
rna, ne moze se stupiti u jeda.tl poseban i jasno odreden
modus bivstvovanja pre nego sto se spozna modus total­
nog bivstva.
Inicijacijska androginija nije uvek naznacena operaci­
jom, kao kod Australijanaca. U mnogim slucajevima obe­
periodicno uspostavljati kako bi se, makar na tren, ob­
leZena je preoblacenjem deeaka u devojcice i, obmuto, de­
novila prvobitna potpunost, nepresusni izvor svetosti i
vojCica u decake. Taj obicaj nalazimo kod izvesnih africkih
moci.
plemena, ali i u PolineziW l . Mozemo se zapitati ne oznacava
Ritualno zarnenjivanje odece povlaci simbolicko obr­
li i obredna nagost, cesta kod pubertetskih inicijacija, je­
tanje ponaSanja, sto je povod za karnevalske lakrdije, ali
dnu simbolicku a.tldroginizaciju. Takode, homoseksualno
i za razuzda.tlost Saturnalija. Ukratko, to je privremeno uki­
. ponasanje, na koje nailazimo u mnogim inicijacijarna, mo­
danje zakona i obicaja, jer je pona..~anje polova tu upravo
ze se verovatno objasniti slicnim verovanjem, naime da
suprotno od uobicajenog. Preokretanje pona..~anja podra­
neofiti, tokom inicijacijske obuke, objedinjuju dva pola.
zumeva potpunu zbrku vrednosti, sto je specificna !>vrha
Obredna interseksualna travestija bila je cesta i u an­
tickoj GrCkoj. Plutarh pominje nekoliko njenih uloga koje
mu se cine posebno zanimljivima: "u Sparti", piSe on, "onaj
ko se stara 0 mladoj supruzi brije joj glavu, oblaCi je u mu­
ske cipele i odelo, a zatim je poleZe na krevet sarnu, u mra­
ku. Muz kradom dolazi da joj se pridruZi" (plutarh, likuIJj).
"U Argosu, mlada stavlja laZnu bradu za prvu bracnu noc"
(plutarh, Vrline zena). "U Kosu, muZ oblaCi zenske haljine
kad docekuje svoju zenu" (plutarh, Greko pitl11je) 72. U svim
tim primerima, interseksualna travestija povezatla je sa stu­
panjem u brak. Medutim, znamo da je, u jednoj arhajskoj
epohi, brak u Grekoj skiapan posle pubertetske inicijacije.
Travestija jt: bilo i povodom atinskih Oskoforija, ceremo­
nijt: u kojoj se moze razaznati "ostatak muskih inicijacija,
svetkovina berbe grozda i komemoracija Tezejevog pov­
ratka. Ti razliCiti povodi su se tako dobro spojili zato sto,
kako je pokazao A. Zatlffier (H. Jeatlffiaire), legenda 0 le­
zeju i sarna vodi poreklo iz starog drustvenog obreda sta­
vljanja na probu, i sto, barem delimicno, predstavlja nara­
tivno tumacenje takvog obreda"73.
Ali, pored tih ostataka inicijacijske travestije, intersek­
sualno prerusavanje praktikovalo se u Grckoj i u nekim
dionizijskim ceremonijama, u svetkovinarna Here na Sa­
mosu, i u drugim prilikarna74 . Ako imamo u vidu da je
travestija bila vrlo rasprostranjena tokom Kamevala iii
prolecnih svetkovina u Evropi, kao i priIikom razliCitih
poljoprivrednih svetkovina u Indiji, Persiji i drugim pre­
delima Azije 75, razumecemo osnovnu funkciju tog obre­
da: rec je, ukratko, 0 izlaZenju iz sebe, 0 nadilaZenju po­
jedinacnog polozaja, snaZno istorizovanog, i 0 zadobija­
nju prvobitne situacije, koja je prethodila nastanku ljud­
skog drustva, te je stoga vancovecanska i vanistorijska; to
je jedna paradoksalna situacija, koja je nemoguca u sve­
tovnom trajanju, u istorijskom vremenu, ali koju je mno
svih orgijastickih obreda. Morfoloski gledano, interseksu­
alna travestija i simbolicka androginija imaju istu struktu­
ru kao i ceremonijalne orgije. U oba slucaja, konstatujemo
jednu obrednu "totalizaciju", jedno spajanje suprotnosti,
vracanje u prvobitnu nerazlucnost. Ukratko, rec je 0 sim­
bolickom obnavljanju "Haosa", nediferenciranog jedinstva
koje je prethodilo Stvaranju, i taj povratak u nerazlucno
pracen je najvecim obnavljanjem, fudesnim porastom mo­
ci. To je, izniedu ostalog, razlog obrednim orgijarna u ko­
rist zetve iii povodom Nove Godine: u prvom slucaju or­
gija obezbeduje dobar rod; u drugom, simbolizuje povratak
prekosmogonijskog Haosa, sa uranjanjem u neograni­
ceno izvoriste moCi, koje je postojalo pre Stvaranja Svt:ta
73) 1sto, str. 1 5 . 1 6 . . ,

74) Up. Marie Delcourt, naY. delo, ~u. 18. i dalje.

70) 0 tuln problemll. vid. M. E1iade, NaL<-<:mce.. m~tiquelf; naSe izd.: M. E1ijade
75) Up. Traite d'HiMoire de.. Religion-<, sU. 362. Promena ode~e prUikom ven~anla,

E Samter, Geburt, Hochzeit und Tod (Berlin, 1911), su. 92. i dalle. 0 tom ptoblemu,

Mistia1l! mden/a, Zajednica knjiZevnika Pan~evo, 1994.

71) Ii. Ball mann, naY. delo, su. 57·58; Eliade, Naissance.. mystiques; na'ie izd.: M.
up. W. Mannhardt, Der Baumkultu-< der Gennanen und ihre Nachbarstiimme (Ber·

lin, 1875), sU. 200. i dalje, 480. i dalje; J.J. Meyer, Trilogie altindi-<cher Miich~ und

E~l·ade Mi-<ti<'na roden/a, Zajednica knjiZevnika Pani'evo. 1994.

Fes~ der Vegetation (Cirih·Lajpcig, 1937), I, sU. 76, 86, 88. i dalle.

7 MOllie ()elcollrt, Hermaphrodite, str. 7.

 84/
i koje je omogucilo kosmogoniju. Godina koja se upravo
rada povezana je sa Svetom koji se upravo stvara76•
Prvobitnitota/itet
Vidimo, dakle, da su ti obredi totalizacije putem sim­
bolieke androginije iii orgije podlozni razliCitim vredno­
vanjima. Ali, oni se me uvek kad je potrebno osigurati us­
peh nekog pocetka: bilo da je to poeetak seksualnog i
kultumog zivota oznaeen inicijacijom, iIi Nove Godine,
iii proleea, bilo da je ree 0 "poeetku" koji predstavlja sva­
ka nova zetva. Ako imamo u vidu da za eoveka tradicio­
nalnih drustava kosmogonija predstavlja "poeetak" u pra­
yom smislu, razumecemo prisustvo kosmogonijskih sim­
bola u inicijacijskim, zemljoradnickim iii orgijastiekim obre­
dima. "Poeeti" neSto, to znaei da je stvaranje tog neeeg u
toku, dakle, da se koristi ogromna rezerva svetih sila. Time
se moze objasniti struktuma sHenost izmedu mita 0 prvo­
bitnom Androginu, Pretku eoveeanstva, i kosmogonijskih
mitova. U oba slucaja, mitovi otkrivaju da je u poeetku,
in iUo tempore, postojao jedan kompaktan totaHtet • i da
je taJ totalitet bio izdeljen iii razbijen da bi mogao da nas­
tane Svet iii Ijudski rod. Prvobitnom androginu, pre sve­
ga onom okruglom koga je opisao Platon, odgovara, na
kosmiekom planu, kosmogonijsko )aje iIi prvobitni antro­
pokosmicki Div.
U stvari, mnogi kosmogonijski mitovi pred"tavljaju pr­
vobitno stanje - "Haos" - kao kompaktnu i homogenu masu
u kojoj se ne moze razaznati nijedan oblik; iii, pak, kao
sferu slienu jajetu u kojoj su Nebo i Zemlja sjedinjeni, iii
kao dZinovskog Makrantropa, itd. U svim tim mitovima,
Stvaranje se zbiva deljenjem jajeta na dye polovine koje
predstavljaju Nebo i Zemlju, iii komadanjem Diva, iii delje­
njem jedinstvene mase 77 .
U pocetiro je, dakle - kako na kosmiekom tako i na an­
tropoloskom planu • postojala potpunost u kojo; su bile
sadrZane sve mogucnosti. Ali, ta opsednutost "poeetkom",
koju nalazimo u mnogim razlicitim mitovima i obredima,
mora se tumaeiti i iz drugog ugla. Ispostavlja se, nairne, da
se sklonost ka unifikaciji, totalizaciji, pored toga sto se po­
kazuje na razliCitim nivoima, izraZava i razlieitim sredstvi­
rna i ima razlicite cil;eve. Reintegracija i ukidanje suprot­
76) 0 ovo; temi, vid. M. Sliade. Le Myr:/1e de I"Etemef Retour, Pariz, 1949, su. 83.
7 ) M. Illiade, Le Chamanisme et fes technique.• ardJaiques de f'exta..". Parizo
i dalje.
1~51. str. 233. i dalje.
77) Up. M. Iiliade, Structure et fonction du mythe cosmogonique (u knjizj La N.us.
8 ) Up.• na primer, Samanizam kod Ngadj'u·Dajaka; IlHade. Le Chamanisme, str. 317.
sanee du Monde, Pariz. 19~9. str. 471·495).
i dalje
851
nosti zbivaju se kako u ritualnoj orgiji tako i u inicijacij­
skoj androginizaciji, .vipJanovi reaJjzacije u ta dva iiiucaja
nim i"ti. Sjedinjavanje polamih nacela obavlja se i jogi­
stiekim tehnikama, naroeito tehnikama tantrieke joge. I u
tom slueaju se ide za postizanjem "jedinstva-sveukupnosti",
ali se to iskustvo dogada na viSe razlieitih nivoa istovre­
meno, i konaeno ujedinjenje se moze opisati samo tran­
scendentnim terminima. Drugim reeima, na planu neraz­
govetnog dozivljaja ritualne orgije, obredne androginiza­
cije iii vracanja u prekosmogonijski Haos, imamo posla s
tcZnjama ka reintegraciji i ujedinjenju koje se po b'VOjOj
struktud mogu uporediti s teZnjom Duha da se vrati u
)e~o-Sve. Necemo inistirati na toj paradoksalnoj tenden­
oji 7Jvota da se saobrazi ponasanju Duha78 . VaZfio je, ipak,
razjasniti jednu stvar: premda se u svim tim mitovima,
obredima i mistickim tehnikama podrazumeva apsolutna
coincidentia oppositorum, premda se, po svojoj struktu­
ri, kosmogonijsko )aje moze uporediti sa obrednom orgi­
jom, androginizacijom iii situacijom jednog dival1111ukLe
- oni koji ueestvuju u jednom orgijastickom obredu teze
drukeijem jedil1stvu-tota/itetu od onih koji poniStavaju
suprotnosti jogom. '
Nekoliko primera koje cemo navesti omoguCiee nam
da bolje razumemo tu raznovrsnost perspektiva i tu raz­
liku planova. Vee smo rekli da je androgin bio prihvclcen u
Grekoj samo kao obredni realitet i da su decu rodenu sa
znacima hennafroditizma odmah po rodenju ubijali nji­
hovi roditelji. Dakle, u tom slueaju nije moguca nikakva
zbrka izmedu amuomsko-fizioJoske i obredne realnosti. U
sibirskom samanizmu, dogada se da Samail simboJiCki spa­
ja dva pola: njegov kostim ukraSen je zenskim simbolima,
i u nekim slucajevima saman nastoji da podraZavcl pona­
sanje zena. Ali, poznati su nam primed samanizma gde je
biseksualnost ritualno, dakle, konkretno potvrdena: saman
se pOnaSa kao zena, oblaei zensku odefu, ponekad cak uzi­
rna muza79 . Ta obredna biseksualnost - iIi aseksualnost •
u isti mah treba da bude znak duhovnosti, opstenja s Bo­
govima i duhovima - i izvor svete moci. Naime, saman u
sebi objedinjujc dva suprotna naeela; i posto njegovcl sop­
stvena osoba predstavlja hijerogamiju, on simbolieki ob­
navlja jedinstvo Neba i Zemlje i time obezbeduje komu­
nikaciju izmedu Bogova i Ijudi 8o • Ta dvopolnost dozivlja­
78) Vid. na.<5e napomene 0 simboliZ.riu uspenja, u Myr:/1es, reYeS et myst"]'es. Pal'iz;
1~57, st<. 133. i dal;e.

 ..
861
va se ritualno i ekstaticki; ona se smatra nuznim uslovom
za prevazilaZenje poloiaja profanog Coveka.
Iako neke samanske prakse pokazuju znatna skretanja,
ne treba da izgubimo iz vida da je konacni cilj i teolosko
opravdanje aseksualnosti Hi obredne biseksualnosti pre­
obrahlj coveka. Bilo je pokusaja da se taj preobraZaj izvrSi
sredstvima koja izazivaju flziolosku promenu samana, ali
ta cinjenica je irelevantna za problem kojim se ovde bavi­
mo. Istorija religiji poznaje i druge sluea.jeve brkanja
planova, to jest, i druge pokubje da se na nivou flziolos­
kog iskustva osvoji modus duhovnog bica do kojeg se mo­
re dospeti samo obrednim iIi mistickim putem.
Takvo brkanje planova nalazimo i kod sibirskih i indo­
neianskih sarnana, kOJi menjaju seksualno ponaSanje ka­
ko bi in concreto doiiveli obrednu androginiju. Malo je
mno da Ii se u tim slucajevima radi 0 spontanom odstu­
panju iii 0 degradaciji jedne indiJske mistiCke tehnike, koJu
sarnani nisu umeli da primene ill aji duhovni smisao nisu
C'dZUmeli. VaZno je da obredna androginizacija sarnanskog
tiJY.l, naroeito kad se pokazuje u iskrivljenim oblicima, oda­
je ocajnicki napor da se konkretnim, flzioloskim sredstvi­
rna dospe do paradoksalnog totaliteta ljudskog bib. Dru­
gim recima, i u tom slucaju treba praviti razliku izmedu
zeljenog cilja i sredstava koja se koriste za njegovo ostva·
renje. Sredstva mogu biti uproseena, a ponekad i detinja­
sta i ekstravagantna; tako se postiZe totalizacija suprotno­
sti u konkretnom, neposrednom smislu reci, i zadobija
se naan bivstvovanja koji vise nije ljudski, ali nije ni s one
strane ljudskosti. Medutim, zeljeni cHj cuva svoju veednost
uprkos neprimerenim sredstvima koja se koriste pri nje­
govom ostvarivanju. NajbolJi dokaz za to je da se slican cllj
moie otkriti u nekim jOgicko-tantrickim tehnikama. Ali,
dovoljno je da se prisetimo metaflzike sad.rZane u tim teh­
nikama da bismo odmah shvatili kako imamo posla sa
sasvim drukciJim planom iskustva.
Tantricke doktrine i lehnike
Znarno da, prema tantrickoj metaflzici, apsolutna real­
nost, Urgrund, sadrZi u sebi sve dvojnosti i polarnosti
spojene u jedno apsolutno stanje Jedinstva (advaaa lad­
vaja/)81. Stvaranje predstavlja rasprskavanje prvobitnog Je­
dinstva i razdvajanje dvaju suprotnih nacela, otelovljenih
u Sivi i Sakti. Svaka uslovljena egzistencija podrazumeva
51) Up. M. E1lade.le Yoga.lmmortalit6et libertI; Pariz, 19~4. str. 211. i dalje ipassim.
871
jedno stanje dvojnosti, i prema tome, patnje, iluzije, "rop­
stva". Konac~ cHj t~tricara jeste ujedinjenje dva suprot­
na principa - Stye i Sakti - u sopstvenom te1u. Kad se Sakti,
kOja u obliku zmije (kundalinf) spava u podnozju drveta,
probudi pomoeu nekih jogickih tehnika, ona ulazi u unu­
traSnjost usnog kanala (,')Usumnii), prolazi kroz cakre, pe­
nje se sve do veha lobanje (sahasrfirii), gde prebiva Siva­
i sjedinjuje se s njim. Sjedinjenje boZanskog para u unu­
trasnJosti njegovog vlastitog tela preobraZava jogina u
neku vrstu "androgina". Ali, potrebno je odmah precizir"J.ti
da je "androginizacija" samo jedan od aspekata tOlalnog
procesa ujedinjenja suprotnosti. Zapravo, tantricki teksto­
vi govore 0 velikom broju "parova suprotnosti" koje treba
ujediniti. Treba ujediniti Sunce i Mesec, dye misticne vene,
idu i pingalu (koje inace simbolizuju dye zvezde), i dva
daha, pranu i ;lpanu; pre svega, treba ujediniti praanju
(prajnii), Mudrost, i upaju (upiiya), Sredstvo pomoeu ko­
jeg se do nje dospeva, sunju (silnya), prazninu, i karunu,
saZaljenje. Hevaara (Hevajra) Tantra jednako govori i 0
stanju "dvoje-u-jednom", kad je zenski ek111ent preobraZen
u muski princip (II, Iv, 40·47; cd. Snelgrouv ISnelgrove/,
str. 24. i dalje). To sjedinjavanje suprotnosti odgovara je­
dnoj paradoksalnoj koegzistenciji SaI1183,re i nirvane. "Nema
nirvane izvan samsare', obznanio je Buda (Hevaara Tan­
tra, II, Iv, 32).
Sve ukazuje da je to jedna coincidentia oppositorum
koja je ostvarena na svim nivoima Zivota i Svesti. Zahva­
IjujuCi tom spajanju suprotnosti, iskustvo dvojnosti je po­
ni§teno i pojavni svet je premaSen. Jogin dolazi do neus­
lovljenog stanja slobode i transcendencije, koje je ozna­
ceno recju samarasa, to jest, do paradokslanog iskustva
potpunog jedinstva. Neke tantricke §kole poucavaju da je
.<;;UI13.l'3...'>;I dostupna, pre svega, putem maithune (obrednog
polnog sjedinjenja) ida se odlikuje "zaustavljanjem" iii "imo­
bilizacijom" tri osnovne funkcije ljudskog bica: disanja, iz­
bacivanja semena i mi§ljenja82 . Sjedinjavanje suprotnosti
odaje se istovremenim zaustavljenjem biosomatskih pok.
reta i psiho-mentalnog toka. Imobilizacija izrazito fluid­
nih funkcija znaCi da je prevazideno ljudsko stanje i da se
stupilo na transcendentni plan.
Uocimo hijerokostnicku simboliku koja se koristi za iz­
rafavanje sjedinjenja suprotnosti. login se u isti mah moze
uporediti sa Kosmosom i S;i.panteonom; on u sopstvenom
telu ovaploeuje i Siro i .5.'lkti, kao i mnoga druga bozanstva,
kOja se, uostalom, mogu svesti na taj arhetipski par. .Dve
82) Up. le Yoga, str. 255. i dal;e.

88/
osnovne faze jogieko-tantrieke sa.dhane su: 1. "kosmiza­
djal! psihosomatskog iskustva; 2. pOnistavanje ovog Kos­
mosa, simbolieko vraeanje u prvobitnu situaciju, kad prv­
obitno jedinstvo nije bilo rasprseno Cinom Stvaranja. Dru­
gim reeima, oslobod:enje i blafenstvo apsolutne slobode
mogu se uporediti s potpunosCu koja je postojala pre
Stvaranja Sveta. U izvesnom smislu, paradoksalno stanje
kOje je ostvario tantriear tokom sa.marase moze se upore­
diti sa obrednom "orgijom" i pretkosmiekom tamom: u sva·
kom od tih stanja "oblici" su stopljeni, napetosti i suprot­
nosti su ponistene. Treba, med:utim, precizirati da su te
slJcnostl Cisto fonnalne, eta jogin, transcendirajuCi sve!,
l1e nalazi blaZem;tvo fetaJne egzlstencije. Svi ti simboliz­
mi ujedinjenja i totalizacije ukazuju na to da jogin vise
nije uslovljen kosmiekim ritmovima i zakonima, da je za
njega Univerzum prestao da postoj!, da je on uspeo da se
smesti u vanvremeni trenutak u kojem Univerzum jos
nije bio stvoren.
Ponistiti Kosmos, to je jedan naCin dase me da je
ttanscendirana svaka uslovijena situacija, da se stupilo u
ne-dvojnoSl i slobodu. U klasienoj jogi, "ponovno zadobi­
janje poeetne ne-dvojnosti pomoeu sanJadhija, donosi je­
dan novi element u odnosu na prvobitnu situaciju (koja
je postojala pre dvojne podele realnosti na objekt i sub­
jekt): saznanje jedinstva i blafenstva. Postoji "povratak
izvoru", ali s jednom razlikom: "oslobod:en za Zivotal! na­
lazi izvoruu situaciju obogaeenu dimenzijama slobode i
nadsvesti. Drugim reeima, on se ne vraea automatski u je­
dnu "datu" situaciju", vee uspostavlJa prvobitnu potpu­
nost, nakon sto je ustanovio taj sasvim nov i paradoksa­
Ian modus bivstvovanja: svest 0 slobodi, koja ne postoji u
Kosmosu, ni na nivou Zivota, ni na nivoima "mitoloskog
boZanstva" (deva), kola ne posto;i ni kod vrhovnog Biea,
ISvar'e"83.
Zanimljivo je konstatovati da je to paradoksalno, ne­
zamislivo stanje jednog divanmukte, onoga ko ;e ostvario
neuslovijeno - kojim god ga imenom nazvali: sanJadhi,
mukti, nirvana, sa.marasa, itd. - nagoveSteno protivree­
nlm slikama i simbolima. S jedne strane, slike eiste spon­
tanosti i slobode (divanmuktl je kamacarin, "neko ko se
kreee po svojoj volji", i zato se kaZe da on maZe da "leti kroz
83) Le Yoga. Sir. 111. SllCne napomene se nameeu povodom tIoistiCkih tehruka.
ThCn(J je da je tao prefomlll.ln! totalltet. tz kojeg ishodi tripan:lma manifestacija
tlnJverzuma (Hello, Zemlja, podaemni svet); ali zadobiti mudrost taoa znao 0.[·
varlti jednu egzempIamu ljudsku sltuaclju, koja posreduje Izmedu dva vanze·
maljska kosml&a padro"ja. Up. Carl Hentze, Bronzegeriit, KnltblllJten, Religion im
iilteliten China der Sbanzeit (Anvers. 1951), Sir. 192. i dalje, i naSa zapaZanja u
~asopi'u Critique, hr. 83, april 1954, 8fr. 323. j dalle.
901
fani" lIniverzum na misteriozan nacin zamenjen Drugim
Svetom, slobodnim od zakona i uslovljenosti, Svetom ci­
sto duhovne prirode.
Zna.cenja. fOffi1Ule coincidentia oppositorum
Sta nam otkrivaju svi ti mitovi i simboli, obredi i mi­
sticke tehnike, te legende i verovanja koji manje ili vise ja­
sno impliciraju jedinstvo suprotnosti (coincidentia oppo­
sitorom), totalizaciju delova? Pre svega, covekovo duboko
nezadovoljstvo sopstvenom datom situacijom, onim sto
se naziva polozajem coveka u svetu. Covek se oseca rastr­
zanim i podvojenim. Tdko mu je da potpuno pronikne pri­
rodu te podvojenosti, jer se ponekad oseca odvojenim
od "neceg" mocnog, potpuno drokcijegod sebe, a nekad
se, pak, oSeCa odvojeoim od jednog vanvremenog "stanja"
koje nije kadar da definiSe, 0 kojem nema nikakvih preci­
znih uspomena, ali kojeg se ipak seca u najdubljoj unu­
tralinjosti sopstvenog bica: prvobitnog stanja u kojem je
postojao pre Vremena, pre Istorije. Ta podvojenost je po­
sledica prekida, koji se istovremeno odigrao u njemu i u
~'vetu. Bio je to "pad", ne nufno u judeo-hrisCanskom zna­
cenju te reCi, ali ipak pad, zato sto se oCitovao katastro­
fom kobnom po ljudski rod i, u isti mah, ontoloskom pro­
menom u strukturi Sveta. U izvesnom smislu, moze se reCi
da broj verovanja u kojima je sadrlana coinicidentia oppo­
silorom odaje nostalgiju za izgubljenim rajem, zaljenje za
paradoksalnim stanjem u kojem suprotnosti postoje bez
sukobljavanja i gde mnostvo predstavlja aspekte jednog
mistenoznog Jedinstva.
Na kraju, zelja da se povrati to izgubljeno jedinstvo
navel a je coveka da zamisli suprotnosti kao komplemen­
tame aspekte jedinstvene realnosti. Pocev od tamh egzi­
stencijalnih iskustava, nastalih iz potrebe da se transcen­
diraju suprotnosti, artikulisale su se prve teoloske i filo­
zofske spekulacije. Pre nego sto su postali filozofski poj­
movi u pravom smislu reci, Jedno, Jedinstvo, TotaIitet bili
su zapravo nostalgije koje su se objavljivale u mitovima i
verovanjima i uzdizale u obredima i mistickim tehnikama.
Na stupnju predsistemske misli, misterija totaliteta odaje
covekovo nastojanje da stupi u perspektivu u kojoj se su­
protnosti ukidaju, gde se Duh Zla pokazuje kao ,podstre­
kac Dobra, a Demoni kao nocni aspekt bogova. Cinjenica
da te drevne teme i motivi i danas zive u folkloru i nepre­
stano izbijaju u onirickim i imaginarnim svetovima doka­
zuje da je misterija totaliteta sastavni deo ljudske drame.
'f'.
89/
vazduh84); s druge strane, slike apsolutne nepokretnosti,
konaenog zaustavljanJa svakog kretanja, okamenjavanja
svake pokretljivosti85 , Koegzistencija tih protivreenih sli­
ka objaSnjava se paradoksalnom situacijom "oslobod:enog
u zivotu"; jer on nastavlja da postoj! u KOsmosu iako vise
nije uslovljen kosmickim zakonima, lako vise ne prlpada
Kosmosu. Slike nepokretnosti i totalizadje izraZavaju pre­
maSanje svake uslovljene situadje: nairne, jedan sistem us­
lovljenosti, Kosmos, definlsan je upravo postajanjem, ne·
prekidnim kretanjem I tenzljom suprotnosti. Ne kretati
se viSe i ne blti rastrzan napetostima suprotnostl Isto je sto
i viSe ne postojati u Kosmosu. Ali, s druge sttane, ne blti
viSe uslovljen parovima suprotnosti jednako je apsolutnoj
slobodi, potpunoj spontanosti - a ta se sloboda moze naj­
bolje opisati sllkama kretanja, igre, istovremenog prisus·
tva na dva mesta ili letenja.
Ukratko, sve vreme je ree 0 jednoj transcendentnoj
situaciji koju je nemoguce zamislitl i kOja se izrafava pro­
tivreenim iii paradoksalnim sUkama. Zbog toga se formu·
la coincidentJa oppositorwn uvek koristi kad je ree 0 izra·
zavanju te situacije kOja je nezamisliva u naSem Kosmosu
iii u naSo; Istoriji. Eshatoloski sindrom u pravom smislu,
znak da su Vreme i Istorija okoneani - jeste jagnje pored
lava, dete kOje se igra sa zmijom. Sukobi, iii suprotnosti, su
ponisteni; ponovo je nastupio Raj. Ta eshatoloska slika
savrSeno pokazuje clnjenicu da coincidentJa oppo....itol1lm
ne podrazumeva uvek "totalizaciju" u konkretnom smislu
reel; ona jednako moZe oznaeavati paradoksalnl povratak
Sveta u rajsko stan;e. Cinjenlca da jagnje, laY, dete I zmija
postoje znaCi da je Svet tu, da postoji jedan KOsmos, a ne
Haos. Ali, einjenica da jagnje spokojno lei! pored lava i
da dete spava pored zmlje ukazuje na to da viSe nije ree
o na...~em svetu, vee 0 Raju. Ukratko, ree je 0 jednom para­
doksalnom Svetu, sto znael lisenom napetosti i sukoba
kojl definiSu Citav Univerzum. Tako isto, neki apokrlfni tek­
stovi (Petrova deJa, FilJpova deia.,Jevandelje po Ton1i, ltd.)
koriste paradoksalne slike da opisu Carstvo iii kosmiCki
preokret izazvan dolaskom Spasitelja. "Ueiniti da spolja­
snje bude sto j unutraSnje", "da gore bude sto i dole", "prvo
sto i poslednje", "desno sto i levo", itd. (up. Dores, op. cit.,
tom II, stt. 158. i dalje, 207. j dalje) paradoksalne su for­
mule za oznaeavanje potpunog preokreta vrednosti I us­
merenja ko;i je izvrSio Hrist. Znaeajno je da se te slike
koriste paralelno sa slikama eovekove dvopolonosti I vra·
eanja u stanje deteta. Svaka od tih stika istiee da ;e "pro­
84) Vid. Myt/Jes, dives et mysmtfJs. Sir. 146. I dalle.
85) U zapadno! alberniji najkorl;cenlja sitka jes[e sltka "zgruSavanla five".
91/
Ona se javlja u mnogim vidovima i na svim nivoima kul­
turnog zivota • kako u mistickoj teologiji i u filozofiji,
tako i u univerzalnim mitologijama i narodnim predanjima;
u snovima i fantazijama modernih ijudi, kao i u umetnic­
kim delima86 .
Nije slucajno to sto je Gete tokom citavog zivota tra­
gao za pravim mestom Mefistofelesa, perspektivom u ko­
joj Demon sto porice Zivot treba da se pokaZe, paradok­
saino, kao njegov najdragoceniji, neumoran saradnik Nije
slucajno ni to sto je Balzak, tvorac modernog realistickog
romana, preuzeo u svom najlcpsem fantasticnom romanu
jedan mit koji je opsedao covecanstvo tokom nebrojenih
milenijuma. I Gete i Balzak verovali su u jedinstvo evrop­
ske knjizevnosti i smatrali su da toj knjiZevnosti pripada­
ju i njihova dela, Bili bi jos ponosniji da su slutili da njeni
koreni sezu jos dalje od Grcke i Mediterana, jos daIje od
antickog Bliskog Istoka i Azije; da nam mitovi ozivljeni u
E'1Ustu i Serafiti dolaze iz velike udaIjenosti u prostoru i
vremenUj da do nas stiZu iz preistorije.
1958.
86) YaZno je, medutim. precizirati da sve formnle \I kojima se izraZava coindden.
tia oppositorom nisn ekvivaJentne. Yee smo vise puta primetili da se transcend!·
ranjem suprotnosti 'ne stiZe uvek do istog modusa blvstvovanja. Na primer, duhov.
na androglnl7~dja tI najvecoj men je razliCita od "zbrke polova" kakva postoji u
orgijl, kao SCO je I regresija u bezoblicno I larvalno razlicita od uspostavljanja "rajske"
spontanostl I slobode. Zajednicki element svih obreda, mitova i simbola koje smo
upravo pomenuil sastoji se u tome sto svi teZe premaSanju jedne pojedinacm:
situaciJe radi ponlStavanJa datog sistema uslovljenosti i pristupanju jednom
"sveobnhvatnom" modusu bivstvovanja. Ali, u zavisnosti od kultumih kontt:k.<ta,
tal "totaljtet" mok biti prvobitna nerazlucnost (na primer, "orgija" iii "haos"), ill
.itnacija jednog divanmukre, ili sloboda i blaZenstvo onoga ko je pronaSao Carstvo
u sopstvenoj dusi. Bilo bi nam potre!;.oo mnogo vise prostora nego sto smo pred.
videli za oval ogled da bismo precizir.ili kojoj vrsti "ttanscendencije" vodi ukidanJe
suprotnosti u svakom datom primeru. S druge strane. jednako je taCno da svako
nastojanje da se prevazidu suprotnosti povlaci odredenu opasnost. Coinddet1(ia op_
positorom uvek l7.aziva ambivalentna osecanja: s jedne strane, coveka opseda ielJa
da pobegne od neke pojedinaene situacije ida uspostavi jedan nadlican modalitet;
s druge str,lOe, para1isan je strabom ad gubljenja "identiteta" i "samozaborava"
 l'
92/
Ill, Kosmicka obnova i eshatologija
Eshatolo_~ki nudizam
U godinama 1944-1945, neobican ,kult pojavio se n~
ostrvu Espiritu Santo, jednom od NOVlh Hebrt~. Izvesru
Cek osnivac kulta razaslao je po selima sledecu poruku:
muikarci i zene tr~ba da skinu i bace delove odeee koji­
rna sakrivaju polne organe, da se oslobode ogrlica od bis­
era i drugih ukrasa. Zatim dodaje: "UniStite sve predmete
koje ste primili od belaca kao i sve ~latke, k?~e slu~e za
proizvodnju asura i korpL Spalite svoJe kuce I Izgradlte u
svakom selu po dve velike spavaonice: jednu za muskarce,
drugu za zene. Parovi vise ne smeju zaje?~o da p~o,v?de
noeL Podignite, takode, jednu veliku kuhtnJ';l u kOJoJ ,cete
pripremati obroke dok jOs traje dan: strogo Je zabr~Jeno
kuvanje po noeL Nemojte viSe raditi za belce. ZakolJlte sve
domace Zivotinje: svinje, pse, macken, itd. ~ek, pored ost~­
log, nalaZe ukidanje brojnih tradicionalruh tabua; na prt­
mer zabranu braka unutar jedne totemske grupe, obave­
zu da se supruga kupi, izolaciju mladih m~j~ pos~e po~o­
daja, I pogrebni obicaji moraju se promerutl: mrtvi s,e Vlse
ne smeju pokopavati u svojim kolibama~ vee ~e m?raJ~ po­
staviti na jednu drvenu platformu u dZungh. Ali, naJsen­
zacionalniji element Cekove poruke bio je skori dolazak
"Amerike" na ostrvo; sve pristalice kulta dobiee ogr~mne
kolicine robe; i ne same to - oni nikada neee urnretl, vee
ee ziveti vecito. 1
U ovo; poslednjoj crti prepoznaeemo s~e~ifican ka­
rakter okeanijskih milenaristickih i eshatoloskih pokreta
nazvanih kultovi tereta, iIi kargo-kultovi (,'cargcx:ults'), ko­
jima cemo se pozabaviti ndto kasnije. Napo~enimo ~:
mah da je nudisticki kult Espiritu Santoa nastaVlO da se Sin
tokom viSe godina. Godine 1948, Grejem Miler (Graham
Miller) je ustanovio da je kult sve moeniji/~to se viSe i~; ka
unuttaSnjosti ostrva, Pristupila mu i7 tr~l11~ .st~ovru~tva.
Njegovi clanovi su usvojili jed~n zaJe~:lIc~ Je~lk po lffie­
nu maman, jako su sela u kOjlma su zlvell l?rtpadala ~~­
licitim jezickim grupama. Jedno novo jedinstvo rebgtJ­
skog reda uspostvaljeno je izvan ~dicio~alnih plemen­
skih struktura. Clanovi sekte uvereru su u lZVl"Snost novog
1) J. Graham Miller. Naked Cults in Central West Santos, "1be Journal of the
Polynesian Society" (sv. ';7, 1948. str. 33!).341, posebno 331·333.
93/
poretka i rdavost starog. Otvoreno odbacuju hriseanstvo
koje propovedaju misionari. Sredista novog kulta nalaze
se u selima u unutraSnjosti ostrva, gde verovatno nikad nije
kroCila noga nijednog belca2 . Kao i svi drugi okeanijski
milenaristicki pokreti, i ovaj kult se odlikuje netrpeljivoSCu
prema beldma.
To ne znaci da je njegov uspeh bio zajamcen. Posto je
probo pocetni entuzijazam, izgleda da se javio izvestan
otpor. Obeeana Utopija nije se ostvarila; naprotiv, veliko
unistavanje dobara osiromaSilo je citave oblasti. Stavise,
starosedeod su se zalili na nudizam i orgijasticki promi­
skuitet. Jer, prema obavestenjima koja je Grejem Miler do­
bio od svog izvora, pravi razlog nudizma bio je podstica­
nje orgija. Sam osnivaC kulta rekao je da polni cin, kao je­
dna prirodna funkcija, treba da se obavlja javno i po da­
nu, po ugledu na pse i zivinu, Sve zene i devojke pripa­
daju, bez razlike, svim muskardma3 •
Zapravo, starosedeoce, cak i neke pripadnike kulta,
pogodilo je unistavanje njihove imovine i seksualni pro­
miskuitet. Nairne, eshatoloski nudizam, kao i unistavanje
alata i dobara, imali su smisla same kao obredni postup­
ci koji najavljuju i pripremaju novo doba prosperiteta,
slobode, sreee i vecitog Zivota. Posto je ostvarenje tog Car­
stva okasnilo, dogodilo se one sto se uvek dogada u isto­
riji milenaristickih pokreta: prvobitni entuzijazam ustupio
je mesto malodusnosti i umoru.
U okviru naSeg istraZivanja, zanimljivost ovog eshato­
loskog nudistickog kulta prebiva, pre svega, u njegovim
rajskim elementima. U svojoj porud Cek zapravo najavlju­
je skoru obnovu Zemaljskog Raja. Ljudi viSe neee raditi;
viSe im nece biti potrebne alatke, domaee 7Jvotinje i mate­
rijalna dobra. Posto se ukine stari poredak, zakoni, pravi­
la i zabrane izgubiee svaki smisao. Zabrane i postupci koje
je tradicija poddavala ustupiee mesto apsolutnoj slobodi,
pre svega, seksualnoj razuzdanosti, orgiji. Naime, u svim
Ijudskim drustvima, seksualni zivot je one sto je u najve­
co; meri podvrgnuto najstroZim tabuima i ogranicenjima.
Osloboditi se zakona, zabrana, obicaja, to znati pronaCi
prvobitnu slobodu i srem, stanje koje je prethodilo sada­
snjem Ijudskom stanju, ukratko - rajsko stanje. U judeo-hri­
seanskim kategorijama, to je polozaj Adama pre pada. Ta­
ko i ma.la.male, to jest nurusti Espiritu Santoa, nastoje da
svoje seksualno ponasanje.saobraze ponaSanju zwotinja,
to jest da ga oslobode svakog stida, zato sto smatraju da
su bezgresni. Zato oni u isH mah iscekuju besmrtnQst i
2) Nav. delo. Stl'. 334. i dalje.
3) J. Graham Miller, nav. delo. str. 340-341.

 94/
dolazak Amerikanaca natovarenih bezbrojnim darovima.
Tesko je reCi da li, po misljenju osnivaca kulta, besmrt­
nost spada medu darove Amerikanaca, iii je spontana po­
sledica nastupanja eshatoloskog Carstva. U svakom slucaju,
besmrtnost i izobilje hrane predstavljaju rajski sindrom u
pravom smislu. Zivi se veCito i u potpunom blagostanju,
zato sto se ne mora raditi da bi se jelo i sto je Ijubav raste­
reeena tradicionalnih zabrana.
Taj rajski sindrom je ono sto eshatoloski nudizam Es­
piritu Santoa cim veoma zanimljivim i po cemu se on raz­
likuje od drugih melanezijskih "kultova tereta". Nairne, esha­
toloski nudizam takode je jedan profetski milenaristicki
pokret koji pripada "kultu tereta". Ali, u ovom slucaju
prisutni su svi rajski elementi. Doba izobilja i slobode,
najavljeno kultovima potrosnih dobara, kod nudista Es­
piritu Santoa antidpirano je i nijansirano: tu se radi 0 stvar­
nom povratku u Raj, jer vernici neee raspolagati sarno da­
rovima koje ee doneti teretni brodovi, vee ee zadobiti i
apsolutnu slobodu i besmrtnost.
Dolazak Amerikanac;z j povratak mrtvih
Sto se tice Amerikanaca, to su ocigledno Pred, mrtvi
koji se vraeaju natovareni darovima. Amerikand su bili
poslednji beld koji su dosli u dodir sa starosedeocima
okeanijskih ostrva, posebno tokom Drugog svetskog rata.
U mitskom misljenju starosedelaca, oni su zauzeli mesto
Holandana, Nemaca, Francuza Hi Engleza. Svi su oni beld,
to jest, u ocima starosedelaca, duhovi umrlih, fantomi,
povratnici. Oni zapravo dolaze iz velike daljine, sa ostrva
odakle su u mitska vremena dosli Preci MelaneZana - istih
onih ostrva na koja se svaki starosedelac vraca posle smr­
ti. Zato sto su Preci dosli brodovima, umrli se stavljaju u
male camce koji ih odvode u zemlju njihovog porekla4 .
Rec je, razume se, 0 jednoj mitskoj zemlji koja se nalazi s
dnige strane Okeana. Cak i ako su Melanezani sacuvali se­
canje na seobe koje su njihove pretke dovele na ostrva na
kojima oni sada zive, to seeanje je brzo poprimilo oblik
mita. Zemlja Predaka, s one strane Velike Vode, jeste je­
dno cudesno ostrvo, neka vrsta Raja, gde duse umrlih ce­
4) 0 brodovima mrtvlh, up. M. Eliade, Le Chamanisme et les techniques arrha­
i"ques de I'exta..e, Pariz, 1951, str. 319. i dalje; V. Lanternari, Origine storiche dei
culti profetJd me1anesiani, "Studi e Materiali di Storia delle religioni", XXVII, 1956,
otr. ~1-86, str. 77. i dalle. 0 odnosima izmedu kulta mrtvih i "kargo-kultova", up. A.
I.ommel, Der "Cargo-Cuff' in Meiane.>ien. Bin Beitrag zum Problem der "BuropaL>i­
erong" der Primitiven, "Zeitschrift fiir Ethnologie", sv. 78, 19~3, str. 17- ~3, i V.
L~ntemari, nav. delo, str. 77. i dalje.
95/
kaju svoj trijumfalni povratak medu zive. Svakako, one ce se
vratiti jednog dana, ali ovoga puta na raskosnim ladama
koje ce biti natovarene robom, poput dZinovskih teretnja­
ka koji svakodnevno stiZu u luke belaca.
Iz takve religijske koncepcije proizaSli su kultovi tereta
("cargo-cults"). Svi su oni profetski i milenaristicki kul­
tovi 5. Oni objavljuju skoro nastupanje jednog fudesnog do­
ba izobilja i srece. Starosedeoci ee ponovo postati gospo­
dari svojih ostrva i vise nece raditi, jer ce im mrtvi doneti
fantasticne kolicine namirnica. Zato veCina ovih pokreta
zahteva, s jedne strane, uniStavanje dobara, koje treba da za­
poene od predmeta kupljenih od belaca i, s druge strane,
izgradnju ogromnih magacina u koje ce biti smdtena roba
sto ce je doneti mrtvi. Kasnije eemo govoriti 0 nekoliko vr­
sta "kultova tereta". Ali, potrebno je da prethodno objas­
nimo kako je pojava teretnih brodova dui melanezijskih
obala mogla da proizvede takve profetske i milenaristicke
religije. Osnovna ideja je, kao sto smo videli, mit 0 trijum­
falnom povratku mrtvih koji nose mnoge darove. Medutim,
za starosedeoce, pristizanje teretnjaka u luke belaca bilo je
ravno cudu. Oni su uocili da belci dobijaju namirnice i
nebrojene druge proizvode u Cijoj proizvodnji nisu uce­
stvovali. Starosedeoci su videli sarno proizvode, a nisu
upoznali proces proizvodnje koji se zbivao daleko od nji­
hovih ostrva6 . Otud zakljucak - iz njihove perspektive sa­
svim logican - da su ta dobra proizveli iii magija ill mrtvi7.
Po drugoj hipotezi, oni imaju puno pravo na ta dobra,
zato sto su mrtvi radili za njih, a ne za belce. Starosedeoci
su cesto bili ubedeni da su beld zaplenili brodove s
robom koju su poslali mrtvi, i ta nepravda je pojacavala
vee postojefu zategnutost izmedu njih i belaca. S druge
strane, ako je roba bila rezultat magije, ona im nije nista
5) l.iteratura 0 melanezijskim prafetskim i milenaristiCkim kultovima vee je obim.
na. Bibliograliju do 1951. saeinila je Ida Lesson, Bibliography of Cargo Cults and
other M1tivistic Movement> in the South Pacific, South Pacific ComL'Sion, br. 30.
septembar 1952. Na najznaeajnije radove posle 1951. ukazao je l.anternari, nay.
delo, str. 39, br. 2, i passim. Treba dodati Archives de Sociologie des Religion.'i, sv.
Iv, (Pariz, juli-decembar 1957) i V (januar·juli, 19~8), posvecene prablemu mesi­
janizama i milenarizama (up. posebno Jean Guiart, Institutions religieuses tradi­
tionel/es et Mes••ianisme•• modemes aFiji, sv. Iv, str. 3-30; Jean Guiart i Peter Wor.
sley, La repartition de mouvements miUenaristes en M6lanesie, sv. V, str. 38·46, s
kartom) , Peter Worsley, The Trompet shall sound. A Study of "Cargo" Cults in Me­
lanesia, London, 1957; A. Buehler, KuIturkontakt und Kulturzermll, "Acta Trapica",
XIv, 1957,str. 1·35. 0 problemu mesijanizma u primitivnim kulturama, up. R. Lo­
wie, Le messianisme primitif, "Diogene'\ hr. 19, 1957, str. 1·15j Guglielmo Gurai­
glia, Proktismus und Heilserwartung,sbewegungen als volkerkundliches und reli­
giomgeschichdiches Problem (Bee, 1959); W Koppers, Prophetismus und Messi­
anismus als volkerkundliches und universalgeschichtliches Problem, "Saeculum",
i~-~ .
A. Lommel, nay. delo, str. ~8, veoma je dobra osvetIilo nl Cinjenicu. Up. takode
V. l.anternari, str. 84; Peter Worsley, The Trompet .•hall sound, str. 44.
7)Up. Peter Worsley, The Trompet shall sound, str. 97.
 96/
manje pripadala: jer uvek su njihovi mrtvi i njihovi bogovi
oni koji su je proizvelL
pagansko-hrisCanski sinkretizam
Taj skup e1emenata stvorio je atmosferu nezadovoljstva
I uzajamnog nepoverenja. S jedne strane, barem u poce­
ku, na be1ce se gledalo kao na Pretke kojl dolaze da do­
nesu darove. Doista, onl su imali belu koZu kao duhovi
umrlih I dolaziIi su brodovima. S druge strane, posto su
se naselili na ostrvima, belci su poceU da se ponaSaju kao
gospodarl, s prezirom su gledali na starosedeoce, nametali
im najtcie poslove I nastojali da ih obrate u hriScanstvo.
Ambivalentnost oseeanja prema be1cima objaSnjava antiza­
padnjacke pokrete nacionalnog oslobadanja, kao i surev­
njlvost, Ijubomoru i mehanicko podraZavanje zapadnjac­
kih vrednosti. U gotovo svim kultovima tereta, odbacivanje
hriscanstva je manje iIi vise kategoricno. A Ipak, hriscan­
ska eshatologija bila je, i to ne sarno jednput, ukljucena u
melanezijski milenaristicki mit. Tako je Upikno, jedan sta­
rosedelacki pustinjak koji se povukao u dZunglu poluos­
trva Huon, po Bozjem nalogu uzeo Ime Lazar. Jedan od
milenaristickih pokreta obale Ral (1936) najavio je drugi
Hristov dolazak. Mambu, jedan katolicki starosedelac iz ob­
lasti Madang, stvorio je sinkretisticki pagansko-hriScanski
pokret upravljen protiv belaca I protiv misija8 • Jedan drugi ­
melanezijski kult, poznat pod imenom "kult Asizi", objavio
je Hristov dolazak na teretnom brodu; posle tog dogada­
ja, starosedeoci ce promeniti boju koZe: postace beli I za­
gospodarice nad belclma, koji ee postati ceni. Na ostrvu
Kaimku, jedna sedamnaestogodisnja devojka, Filo, osnova­
la je novi profetski i sinkretisticki kult. Jedan od njenih uja­
ka prozvao se "Bog", drugi "Isus". Pristalice su pevale i ig­
rale danju I nom oko ohara, izgovarajuci katoliCke i staro­
sedelaeke molitve. Filo je prorekla da ee im Bog poslati
robu, ali i oruije da proteraju Evropljane; prvo ce biti na­
padnute misije, zato sto propovedaju lainu veru; onda ee
na red doci policija9.
Sanop, jedan od voda milenaristickog kulta na Buki,
optuZio je Evropljane da su izokrenuli dobar deo hriSCan­
skog obreda i dogme1O. Po vernicima jednog kulta iz holan­
dske Nove Gvineje, Evropljani su istegli pm list Biblije kako
bi prikriIi cinjenicu da je Hrist bio Papua i, zahvaljujuei
8) Peter Worsley, nay. delo, str. 103, i dalje.
sees", SY. v, 1949. str. 97·103; Tibor Bodrogi, Colonization and Religious'Move­
9) Peter Worsley, nay. delu, str, Ill, i dalje
ments in Melanesia, "Acta Etnografica Academiae Hungarlcae", SY. n, Budim·p~ta,
10) Isl:O. str, 119,
1955, str. 259·292; Jean Guian, Espirito Santo, Pariz, 1958,
97/
tom lukavstvu, prisvojili su u hriseanstvu povlaseeno me­
sto koje pripada Papuama. Da bi ispravili tu nepravdu, ver­
nie! su menjal! imena svojih sela u Galileja, Jerihon ltd, a
jedan od njihovih voda, kojl se inace prozvao Mojsije, po­
vukao se da meditira na planini koja je prekrStena u Goru
Karmel l l . Godine 1939, jedna leprozna starica, koja je na­
javila dolazak teretnjaka, pokrstila je ostrva u Suten, Jude­
ja i Gadara, njeno selo je postalo Vitlejem, a jedna recica
Jordan l2 .
Ali, to nije svc: u velikom broju slucajev-a milenaristicki
pokreti su odbacivali tradie!onalne pokrete melanezijske
religije. Unistavane su maske tajnih drustava i zenama je
dopustano da ucestvuju u ezoterickim ceremonijarna. Po­
nekad je tradicionalna religija napustana u celini. Nije rec
o tome da su ovog iIi onog dana starosedeoci postali are­
ligiozni i da su se, istim udarcem, oslobodili i hriscanske
religije i vere svojlh predaka. Naprotiv, taj preokret je na­
javljivao pojavu jednog autenticnijeg i neuporedivo krea­
tivnijeg verskog zivota, zato sto se napajao milenaristickim
profetskim iskustvom. Ljudi su se pripremall za Carstvo - i
sve stare religijske forme morale su blti ponistene. Ocekiva­
Ii su novi zivot, korenit preporod, izvanrednu egzistenciju,
koja je bila najavljlvana kao beskrajno blaienstvo. Isti taj fe­
nomen smo uocili i u nudistickom kultu Espiritu Santoa:
u isti mah su odbacivani hriseanstvo, eticke I ekonomske
vrednosti belaca I tradicionalni plemenski obicaji i zabra­
ne. Obavljane su pripreme za ponovno uspostavljanje Raja.
Svakako, svi ti okeanijski milenaristicki pokreti su nas­
tali kao posledica odredenih istorijskih situadja i izraZavaju
zelju za ekonomskom i politickom nezavisnoscu. Brojni
radovi vee su osvetlili dru.stveno-politiCki kontekst "kultova
tereta"l3. Ali, tumaCenje istorijsko-religijskog znacenja tih
milenaristickih mikroreligija jedva da je otpocelo. Medu­
tim, svi ti profetski fenomeni postaju potpuno pojmljivi tek
iz perspektive istorije religija. Nemoguce je proniknuti u
znacenje "kultova tereta" i odmeriti njihov izvanredan uspeh
ako se prenebregne jedna mitsko-ritualna tema kOja ima
temeljnu ulogu u melanezijskim reHgijama: godiSnji pov­
11) 151:0, .(c, 137.
12) P. Worsley, nave delo, str. 138. Up. druge primere pagansko-hriseanskng sinkre­
tizma, iStu, str. 199, i daIje, 209. i dalje, 24'S, i dalje, ltd. Dodajmo da se veelna pro­
fetsltih i mesijanistiCkIh pokl"eta kod prlmitivnih naroda razvUa posle kontakta sa
hriscanstvnm ; zapadnom kulturom; lip. stud;je G. Guarlgliae I W. Knppe",a. nave­
~~ne ranije, br, 5. '•
- ) Radovima navedenim u 6. napomeni treba dodati: J, Poirier, fR..' Mouvements de­
liberation mythique aux NouvelJes-Htfbrides, 'Journal de la Societe des Oceani·
 98/
ratak mrtvih i kosmicka obnova koju on podrazumeva14 .
Kosmos se mora obnovitl svake godine i svecanostl Nove
Godine - kad se obavlja ta regeneracija - prisustvuju i mrtvi.
Ali, taj mitsko-ritualni kompleks prosiren je i upotpunjen
u mitu 0 Velikoj Godini, to jest 0 radikalnoj obnovi Kos­
mosa po unlStenju svih postojecih formi, po njihovom vra­
canju u Haos koje ce biti praceno novim Stvaranjem.
Unislenje Sveta i uspot,tay}janje Zlalnog Doba
Tema periodicnog razaranja i ponovnog stvaranja Kos­
mosa krajnje je rasprostranjen religijski motiv, i na njemu
cemo se kasnije zaddati. Sada cemo pokusati da izdvojimo
sindrom Velike Godine, onako kako se on moze uoeiti u
nekoliko melanezijskih profetskih kultova. Uzmimo, na pri­
mer, proroka 1bkerijua iz zaliva Miln (Nova Gvineja): on je
1893. godine najavio Jednu istinsku Novu Godinu i jedan
pray]' praznik mrtvih, koji ce uspostavitl novo doba izo­
bilja. Ali, pre toga, jedna zastrasujuca kataklizma -vulkan­
ske erupcije, zemljotresi, poplave - unistice sve nevernike,
to jest sve one koji nisu pristupili kultu. Posle te katastrofe
kosmickih razmera - u kojo; prepoznajemo egzemplarnu
sliku kraja Sveta - vetrovi promenljivog pravca donece
tepo vreme. Vrtovi ce biti puni taroa i injama, drvece ce
se povijati pod plodovima i mrtvi ce brodom doci u pose­
tu zivima; s njihovim dolaskom otpoeece doba izobilja i
blafenstva. Pristalice kulta moraju se uzdrZavati od koris­
cenja predmeta evropskog porekla15 .
Godine 1929-1930, mit 0 Zlatnom Dobu raSirio se me­
du Bajninzima u Novoj Britaniji. U jednom zemljotresu
stradace svi Evropljani i domaci nevernici: planine ce se
survati u doline i obrazovati veliku ravnicu prekrivenu veto­
virna i lozom, koji nece zahtevati nikakav rad; ponovo ce
doti mrtvi, uldjutujuCi i svinje i pse 16. Prorok Ronovuro sa
Espiritu Santoa, najavio je, 1923, potop posle kojeg ce
uslediti povratak umrlih u teretnjacima natovarenim pi­
rincem i drugim namirnicama17. Ponekad se, posle mno­
go godina, prorocanstva shvataju kao doslovno ostvarena.
Prorocanstva pokreta poznatog pod imenom "ludilo Vai­
lala" - koji se pojavio 1919. i poceo da jenjava oko 1923. da
14) Zaslugom V. Lanternarlja opisan je tal mitsko-ritualnl scenario u meJanezljaklm
"kal'go.kultovima"; up. nay. delo, str. 4~. i dalje, 55. i dalje i passim. Vid. i G. Gua·
~alla, nay. delo.
~ Up. Charles W. Abel, SSVl18e Life in New Guinea, London, 1902, su. 104·128.
£~~uzeto kod Lanternarija, nay. delo, str. 45, i P. Worsley, naY. delo, str. 51. i dalje.
Po WOI'!I\ey, nav. delo, 5U. 90.
17) V. Lanternari. Originl sroriche del cultl profedci melanesiani, sIr. 47.
99/
bi 1931. potpuno iscezao· starosedeod su, oko 1934, po­
celi da shvataju kao od reCi do reci ostvarena. Zaista, u to
vreme oni su bili uvereni da se veoma dobro secaju zem­
Ijotresa i drveea kOje se povijalo, kao i biljaka koje su su­
tradan procvetale. Pamtili su, takode, da su mrtvi dosH I
ponovo otisli tokom noeL Sutradan su se na plaZi mogli
razaznati ot/sci njihovih evropskih cipela, pa cak i nji­
hovih bieikala18 . Prorocanstva se ostvatuju unazad, u pro­
slosti, ali se na kraju ipak ostvatuju.
U dolini Markam (oblast Morobe) Nove Gvineje, jedan
starosedelac, Marafi, objavio je 1933. da ga je Sotona po­
setio i poveo u utrobu zemlje da bi mu pokazao duhove
mrtvih koji tamo obltavaju. Duhovi su mu rekli da bl se
rado vratili na Zemlju kad ih Sotona ne bi u tome spreca­
vao. Dodali su da bi oni mogli da se vrate na Zemlju ako
Marafi uspe da ubedi seljake da je Sotona Vrhovno Bice.
Znaeajno je da je Marafi izvukao logiean zakljueak 0 pobu­
nl protiv religijske i politieke uzurpacije belaca: pravi bog
nove profetske religije ne moze bili niko drugi do anti­
bog belaca, Sotona. Svakako, rel: je 0 jednom maStovitom
izrazu antagonizma beli-crni, ali tu nalazimo i osudu aktu­
elnog lstorijskog i religijskog stanja, zapravo uverenje da
hriseanstvo belaca ne odgovara duhu Jevandelja.
Medutim, tu imamo ndto jos vaZnije: objavu da Ce po­
vratku mrtvih prethoditi kosmiCka kataklizma; jedan zem­
ljotres ce sve okrenuti naglavce, a onda ee talas kerozinskih
plamenova progutati kuee, vrtove i sva ziva bica. Zato je
Marafi savetovao seljacima da izgrade jednu ogromnu ku­
eu u kojoj ee naCi utoeiSte Citava zajednica na prvi znak ka­
taklizme, to jest l:im zemlja pocne da podrhtava. Sutradan
ce otkritl da su mrtvl vee stlgli natovareni darovima: kon­
zervisanim mesom, duvanom, pirincem, odecom, lampama
I puskama. Od tada Ijudi vise neee morati da obraduju
svoje baste. 19
Najava zemljotresa i tmine koji ce prethoditi dolasku
mrtvih prilicno je rasprostranjena tema u melanezijskim
"kultova tereta" 0. Jedan Cuveni mit iz holandske Indije
najavljuje da ee povratak junaka Mansrena uspostavitl Zla­
tno Doba: na mestu gde on sad zlvi (Indonezija, a prema
nekim varijantama Singapur iIi Holandija), Mansren ee po­
saditi drvo ciji ce vrh dotaCi nebo (prisetlmo se slike axis
mundJ); zatim ce se drvo poviti sve do ostrva Miok Vundi,
Mansrenovog rodnog mesta, i po njegovom deblu ee trea­
18) F.E. Williams, The Vailala madness in retrospcct; U "Essay,; presented to e.G.
Seligmann", London, 1934, su. 369-379. str. 373. i dalje; P. Worsley, str. 90. i dalle.
~~. takode Lantemarl, sIr. 46.
) P. Worsley, su. 102.
20) Vid. nekoliko primera kod Worsleya, SU. 116. 184, 199, 214. j dalje.
 100/
ti jedno fudesno dete, Konor. Taj puer aetemus oznaCice
pocetak Zlatnog Doba: starci ce se podmladiti, bolesnici
ce ozdraviti, a mrtvi ce se vratiti na Zemlju. Bice u izobilju
hrane, zena i ukrasa. Niko viSe nece morati da radi niti da
placa narnete 21.
U novijim verzijama tog mita, Mansren i puer aetemus
ce svojim dolaskom iz osnova promeniti ne sarno drust­
venu situaciju, vec i samu strukturu Kosmosa. Jam, krom­
pir i druge krtole raSce na drveeu, dok ce kokosov orah i
drugo voce nieati iz zemlje kao krtole. Morske Zivotinje po­
stace kopnene, i obrnuto. Mnogo je slikovitih izraza pot­
pune promene oblika i zakona postojeceg sveta: ono sto je
bilo gore sada ce biti dole, itd. Citav ce Kosmos biti obno­
vljen: Nebo i Zemlja bice unisteni, a na ~ihovom mestu ce
biti stvoreni novo Nebo i nova Zemlja2 .
Slavni Dzon Frum prorekao je da ce se Tana, jedno
ostrvo Novih Hebrida, izravnati usled jedne kataklizme:
vulkanske planine ce se survati i zatrpati doline, tako da ce
svuda nastati plodna ravniea. (Obrusavanjeplanina i izra­
vnavanje Zemlje predstavljaju posebno cestu apokalip­
ticku temu u Indiji i na Bliskom Istoku.) Onda ce stari po­
novo postati mladi, nece vise biti bolesti, niko nece obra­
divati polja, belci ce otiCi, a Dzon Frum ce osnovati skole
kOje ce zarneniti misionarske 23 .
U jednom divljem podrucju Nove Gvineje, otkrivenom
pre jedva dvadeset godina, milenaristicki mit poprimio je
jos zanimljivije oblike. Prvo ce nastati Velika Noc, a potom
ce Isus doci sa Precima i robom. Da bi bili obavesteni 0
njihovom dolasku, starosedeoci su postavili stabljike barn­
busa, zamisljajuCi da su to telegrafske antene. Postavili su
i stubove sa zarezima, koji ce omoguciti Isusu da side na
Zemlju, a njima da se popnu na Nebo. (fu ponovo nalazi­
mo temu axis mundi.) Grobovi su brizljivo ociSceni, a do­
bra i oruda unistena. Najavljeno je takode da ce emi pos­
tati beli i da ee sva dobra belaea biti vracena erncima.
Posle vazdmnih bitaka izmeduJapanaea i Saveznika, domo­
roci su poceli da veruju da ce izvestan broj predaka stiCi
avionima. Prvi avijaticari koji su se spustili u te predele pri­
mljeni su s velikim pocastima kao prethodniea Predaka24 .
20) Vid. nekoUko prlmera kod Worsleya, str. 116, 184, 199,214. i dalje.
21) a Mansrenovom mitu, up. F.C. Kamma, Messianic Movement.• in Western New
G;/inea, "International Review of Missions", sv. 41, 19~2, str. 148·160; P. Worsley,
2~V. delo, str. 126. i dalje.
) 0 novijim oblicima mita 0 Mansrenu, up. P. Worsley, str. 136-137.
23) 0 pokretu Dfona Fruma, vid. Jean GUiart, John From Movement in Tanna,
"~ceanla", XXII, 1951, str. 165-177; V. Lantemari, str. 44; P. Worsley, str. 152. i dalje.
2 ) R. M. Berndt, A Cargo Movement in the East Central Highlands ofNew Guinea,
"Oceania", XXIII, 1952-1953, str. 40-65,137·158, str. 53. i dalje, 60. i dalje; preuze­
to kod Worsleya, str. 199. i dalje.
101/
Iscekivanje mrtvih j obredno mirovanje
U svim melanezijskim kultovima tereta, iscekivanje ka­
tastrofe koja ce prethoditi Zlatnom Dobu obelezeno je
nizom radnji koje izraiavaju potpuno napustanje uobica­
jenih vrednosti i postupaka. Svinje i krave su masovno
ubijane; sva ustedevina je potrosena da bi se raskrstilo sa
evropskim noveem, koji je cak baean u more 25 ; gradena su
velika skladista za namirniee; groblja su uredivana i zasipa­
na cvecem; krCene su nove staze26 ; obustavljan je svaki rad i
otpoCinjalo je iscekivanje mrtvih za gozbenim trpezarna27 .
U pokretu Dzona Fruma tolerisana je izvesna razuzda­
nost prilikom kolektivnih svetkovina; petak, dan kad ce
otpoceti Zlatno Doba, sveti je dan, a subota se provodi u
plesanju i pijenju kaye. MladiCi i devojke zive u zajednic­
koj kuCi; danju se zajedno kupaju, a nocu plesu 28 .
Ako ostavimo po strani sinkretisticke i hriScanske ele­
mente, svim melanezijskim mikroreligijarna zajednicki je
jedan sredisnji mit: dolazak mrtvih smatra se znakom kos­
micke obnove. Znarno, medutim, da je tu rec 0 jednoj te­
meljnoj religijskoj ideji Melanezana. "Kultovi tereta" sarno
su preuzeli, prosirili, revalorizovali i snabdeli novom pro­
fetskom i milenaristickom snagom tu tradicionalnu religij­
sku temu, to jest, da se Kosmos periodicno obnavlja, iii
tacnije da se simbolicki iznova stvara svake godine. Novo­
godiSnja noc je replika kosmogonije: novi svet je upravo
roden, svez, cist, bogat, sa svim svojim mogucnostima ko­
je vreme nije nacelo i iskvarilo; drugim recima, svet kakav je
bio na prvi dana Stvaranja. Ta ideja, uostalom veoma raSi­
rena, odaje fudnju religioznog coveka da se oslobodi tere­
ta svoje proslosti, da pobegne od dejstva vremena i da
otpocne svoju egzistenciju .'lb ovd 9.
Melaneziji, veliki agrarni praznik Nove Godine sadrZi
sledece elemente: dolazak mrtvih, zabranu rada, ponude
za mrtve na platformama, iii gozbe za duhove i, na kraju,
kolektivno slavlje orgijastickog tipa30 . U tom seenariju ve­
like zemljoradnicke svetkovine Nove Godine lako je pre­
poznati najkarakteristicnije elemente "kultova tereta": isce­
25) Pokret OZona Fruma, Worsley, str. 154; profetski kult ostrVa Rambutjon, isto,
str. 188. itd.
26. Up. P. Worsley, nay. delo, str. 118.
27. Vid., izmedu ostaIog, Worsley, nav. delo, str. 84. i dalje.
28. Up. Jean Guiart,John From MovempJt,str. 167. i daIje; P. Worsley, str. 155. i daIje.
29.0 svemu tome, vid. naSu knjigu te'Mythe de I'Eternel Retour, Pariz, 1949.
30. Up. V Lanternari, Origini storiche dei culti proktici melanasiani, str. 46; Id.,
L'annua festa "Milamala" dei Trobriandesi: interpretazione psicologica e fun­
zionaie, "Rivista di Antropologia", XLII, 1955, str. 3-24, dodatak. Ove strarrlce su
vee bile napisane kad se pOjavila knjiga istog autora: La Grande Festa. Storia del
Capodanno neJ/e cruta primitive, Milano, 1959.
 f'I
102/
kivanje mrtvih, veliki pokolj domaCih zivotinja I ponude
duhovima, orgijasticka slavlja, prekid rada. Evropljani su
bili posebno pogodeni masovnim unistavanjem dobara i
potpunim obustavljanjem svakog rada. NaveScemo jedan
primer - ovako je jedan milac dumosti mesnog sudije
oplsao svoju posetu jednom podrucju Papue, zahvaeenom
onim sto se zove "ludilo" Vailala. "Sedeli su nepomicno i
nisu progovorili ni rec tokom nekoliko minuta koliko sam
se tamo zaddao posmatrajuCi ih. Svako bi pobesneo kad
bi video takvo idiotsko ponasanje: oveea grupa snainih i
dobro gradenih domorodaca, u novoj i cistoj odeCij sede
u tisini poput kamenja iIi panjeva, usred bela dana, ume­
sto da rade iii da se necim zanimaju, kao razumna biea.
Izgledali su zreli za IUdnicu"31. Zapadnjaku je tesko da
shvati to obredno mirovanje: to nije vise lenjost, vee cisto
ludilo. Medutim, ti starosedeoci su upravo obavljali jedan
obred: cekali su mrtve i zato 1m je bilo zabranjeno da ra­
de. Ali, tog puta se nije radilo 0 dolasku mrtvih na dan
Nove Godine, 0 godisnjoj obnovi sveta: onl su iscekivali
nesto sto bi se moglo nazvati otpocinjanjem novog kos­
mickog doba, nastupanjem Velike Godine. Mrtvi ee se ko­
nacno vratiti i vise nikad neee napustlti five. Nestanak
smrti, starosti i bolesti ukinuce sve razlike izmedu mrtvih i
zivih. Taj svet, obnovljen iz osnova, zapravo je uspostavlja­
nje Raja. I zbog toga ce mu, kao sto smo videli, prethoditi
strahovite kataklizme: zemljotresi, potopi, pomracenja,
vatrene kise, ltd. Ovog puta posredi je potpuno unistenje
starog sveta kako bi se omogueila nova kosmogonija ius­
postavljanje novog nacina egzistendje: rajske egzistencije.
Mnogi "kultovi tereta" su asimilovaIi hriscanske mile­
naristicke ideje zato sto su starosedeoci u hriseanstvu na­
sli svoj stan tradlcionalni eshatoloski mit. Uskrsnuee mrtvih
kOje je hriscanstvo objavilo bilo je njima bliska ideja. Ako
su ih misionari razocarali, ako je vee ina "kuItova tereta" na
kraju postala antihriseanska, razloge ne treba traiiti u sa­
mom hriseanstvu, vee u tome sto im misionari i pokeS­
tenid nisu izgledali kao pravi hriscani. U susretu sa zva­
nicnim hriseanstvom, starosedeoci su doziveli brojne i
tragicne prevare. Naime, ono sto ih je u hriscanstvu naj­
viSe privlacilo, bila je upravo najava temeljne obnove Sveta,
Hristovog skorog dolaska i uskrsnuca mrtvih; upravo ti
profetski i eshatoloski aspekti hriseanske religije izazvaIi
su najdublji odjek. Medutim, izgleda da su upravo te as­
pekte hriscanstva misionari i pokrStenid zapostavljali iii
cak prezirali. Milenaristicki pokreU postali su zestoko an­
31) Papua. Annual Report, 1910·1920, Dodatak V, tekst preuzet kod Worsleya, Sir. 84.
103/
tihriSCanski kad su njihove vode shvatile da misionari, koji
su ih posredno nadahnuii, zapravo ne veruju u brodove s
mrtvima koji nose darove; ukratko, da ne veruju u skoro
nastupanje Carstva, u uskrsnuce mrtvih i uspostv'cLIjanje
Raja. Jedna od najznacajnijih epizoda sukoba koji je mile­
naristicku ideologija "kultova tereta" suprotstavio zvanic­
nom hriscanstvu jeste nesreea euvenogJalija, prvorazredne
figure u profetskim pokretima religije Madang. Voleo bih
da zavrsim ovaj prlkaz melanezijskih milenaristickih kulto­
va upravo pricom 0 njemu. Ponet narodnim zarom, Jail je
pristupio jednom milenaristickom pokretu u kojem je
bilo mnogo hriSCanskih eshatoloskih elemenata. Ali, 1947.
naloieno mu je da dode u Port Moresbiju, glavni grad Papue­
-Nove Gvineje, na razgovor sa nekim visim funkcioneri­
ma koje je uznemirila njegova aktivnost. Tokom svog bo­
ravka u Port Moresbiju, shvatio je daevropski hriSeani ne
veruju u stvarnost eudesnog teretnog broda. Jedan domo­
rodac pokazao mu je knjigu 0 evoluciji, i poverio mu da je
vera evropskih hriscana zapravo saglasna s tom teorijom.
To saznanje duboko je pogodilo Jalija: otkrio je da Evro­
pljani veruju da potieu od zivotinja, drugim recima, da
dele staro totemisticko verovanje njegovog sopstvenog pIe­
mena. Jali se osetio prevarenim, postao je zestoki anti­
hriscanin i vratio se veri svojih predaka32 . Vise mu je odgo­
varalo saznanje da potice od neke poznate totemske Zivoti­
nje nego od nekog neznanog majmuna koji je ziveo dale­
ko od njegovog OStrva, u nekoj pradavnoj geoloskoj epohi...
Nova goclim.t. j obflOva Sveta. kod sta.ro.<;edeJaca. Kalifornije
Plemena 0 kojima eemo sad govoriti ne gaje krtole
niti svinje kao Melanezani. Ona ne nastanjuju tropske pre­
dele, vee zive na tentodji kOja se prostire izmedu severo­
zapadne obale Kalifornije i reka Klamat, Salmon i Triniti.
Rei: je uglavnom 0 razlicitim granama plemena Karok, Hupa
i Jurok, koja se ne bave zemljoradnjom, vee love losose.
Pored toga, Hupe skupljaju zir, od cijeg braSna prave ne­
ku vrstu We. Ta plemena svoju glavnu versku svetkovinu
nazivaju "obnova Sveta", "popravka" (repaUJ iii "utvrSCiva­
nje" (flxing) Sveta. Na engleskom je nazivaju "New Ye.IltS',
zato sto se, barem u pocetku, ta svetkovina oddavala po­
vodom starosedelacke Nov,egodin~3. To je godiSnji praz-
P. Lawrence, The Madang District Cargo Cult, "South Pacific", VIII. 195<;, Str. 6.13;
~3wol'Sley, ,?l'v. dekl, str. 216. i daJje. • '
) Za sve .to sledl. up. A.L. Kroeber I E.W. Gifford. World Renewal. a Cuh Sy;m,m
ofnarive Northwest California. "AnthropologicaJ Records". XIII. hr. 1, University of
CaJifurnia, Berldey, 1949.
 't'"
I
104/
nik, cijl je cUj da se ponovo uspostavi ill uevrsti Zemlja za
jednu iii dve godine koje slede. Starosedeoci neke obre­
de nazivaju "stavljanje stubova pod Svet". Cinjenica da je
svetkovina takoorganizovana da pocinje s iscezavanjem
meseca i da ucesnici zatim, od pojave mladog meseca,
iscekuju njegov vrhunac, ukazuje isto tako na simboliku
obnove34 • Ali, sve te predstave 0 obnavljanju, ponovnom
uspostavljanju, popravci, uevrscivanju itd., predstavljaju,
u religijskoj svesti kalifornijskih starosedelaca, obredno
ponavijanje Stvaranja Sveta. Zapravo, sveStenik je duZan da
briZno ponavija pokrete i reci "Besmrtnika", to jest duhova
koji su nastanjivali Zem1ju pre ljudi i koji su je napustiIi,
Hi su se preobrazili u kamenje, u vreme kad su kalifornij­
ska plemena zauzela njihove teritorije. Medutim, kako ce­
mo uskoro videti, "Besmrtnici" su zapravo "stvorili" Svet u
kojem su se narodi Kalifornije nastanili, a pored toga su
zasnovali i njihovo ponaSanje kao i njihove gradanske i ver­
ske ustanove.
Svetkovina ima dva dela: jedan ezoterlean, koji sves­
tenik obavlja sam i u najvecoj tajnosti, i drug! javan, koji se
sastoji od plesova i turnira u gadanju lukom i sttelom,
rezervisanim za mlade. Javne svetkovine su takode pro­
rete prilifuo bogatom verskom simbolikom. Ali, njih ovde
moremo ostaviti po strani. Sustina ezoteriCkog obreda sa­
stoji se u kazivanju iii dijalogu koji sadr-.li reCi Besmrtnih
Duhova. Kazivanje je praceno pokretima koji simbolizuju
aktivnost Besmrtnika u mitskim Vremenima. Celina obre­
da predstavlja scenario Cija je struktura kosmogonijska.
Delimicno se obnavlja iii popravlja simbolicna kuca u ko­
joj se odr.lavaju plesovi, i taj posao simbolizuje uevrsCi­
vanje Sveta. KOd nekih plemenaJurok, uCv..scivanje Sveta
postiZe se obrednom rekonstrukcijom parne kolibe 35 .
Nema potrebe da podsecamo da ta kultna kuca predsta­
vija imago mundi Kod ameroindijanskih plemena kOja su
jedna od drugih udaljena kao Kvakijutl i Vmebago, kultna
kuca predstavlja Univerzum i nazvana je "Na.s Svet" 36 .
Jedan drugi obred sastoji se u paljenju nove vatre, oji su
plamenovi i dim tahul za javnost. Kao sto znamo, u mno­
gim delovima sveta vatra se gasi uoei Nove godine, da bi
se ritualno ponovo upalila na dan Nove godine. Kosmo­
gonijski simbolizam jasno je uocljiv: noei bez vatre se po­
34) Gilford, u Kroeber i Gilford, Sir. 106.
35) Kroeber, nav. delo, SIr. 5. Da ne bismo opteretili ovaj ogled, neremo se zadr7.a­
37) Nekoliko kr.lIkih naznaka mogu se naCi u naSaj kojiz! Mythe de "Srernel Retour,
vati na paralelnim verovanjlma potvrdenim kod drugih amerolndijanskih plemena.
~, 1949, .tt. 86. i dalje, 102. i daiJe.
o .imbollzmu popravljanja obredne kolihe kod Cejena. up. Werner Mueller, Die
Bel/ponen der WllldJandindirmer Noroameri.k:ll$, Berlin, 1956, stt. 306. i dalje.
30) Up. ~er Mueller, Die bJllue Hatre, Visbaden, 1954, .tt. 60. i dalje; Id., Welt­
bild und Kult der Kwaldud-lndillner,VlSbaden, 1955, stt. 17. i dalje.
105/
istovefuju s ~rvobitnom noei; nova vatra oznaeava pojavu
novog Sveta 7. TreCi obred sastoji se u dugim hodoca.sci­
rna koja preduzima svdtenik da bi posetio sva sveta me­
sta, to jest sva mesta na kojima su Besmrtnici izvr~ili neka
dela. Videeemo da njihova putanja ne same verno pona­
vlja puteve Besplrtnika, vee podrazumeva i ponavljanje
njihovih dela iz mitskih Vremena, dda koja su Svetu dala
njegov dana.snji izgled. Ceremonijal, izmedu ostalog, Cine
i bdenje svestenika u parnoj koUbi, molitve i blagoslovi.
Ali, najvafnija faza je ceremonijalni obed koji se sastoji od
lososa ill zirove ka.se. Sve~tenik, ritualno izolovan, sam
priprema taj obed i sam ga jede. Rec je 0 zrtvovanju prvih
plodova, jer one daje znak za pocetak ribolova na lososa
i za uklanjanje zabrane na n~vi rod zira. Posto je na sim­
bolican nacin ponovo stvorio Kosmos, svestenik cere­
monijalno deli prve plodove jednog Novog Sveta.
ObredKarok
Posmatramo varijante razlicitih ceremonija koje oba­
vljaju razlicita plemena, ali struktura tog scenarija ostaje
ista. Da bismo pOjednostavili izlaganje, praticemo osnovne
linije obreda Karok38 _ Svestenik predstavlja, iii tal:nije ova­
plofuje Besmrtnike. To je istaknuto njegovim titulama i
tabuima kojima je podvrgnut. Nazivaju ga "besmrtan co­
vek" iii "covek duh". Tokom ceremonije, zabranjeno ga je
gledati, posebno dok pall vatru i jede. Ova iii tti meseca
posle ceremonije, sveStenik je jos podvrgnut nekim tabu­
ima: na primer, mora da jede i govori sedeci, ne sme da
pije, itd.
NajvaZniji obredi traju deset ili dvanaest dana. Sveste­
nik provodi izvestan broj sati u parnoj koUbi, posteCi i
moleei se. Ali, najznaeajniji su obredi koje on veSi i reCi koje
izgovara tokom svog hodoca.sca. Jedan svdtenik Karoka
(pleme Inam) ispricao je podrobno Gifordu (Gifford) sve
sto radi i gOVori tokom svog hodoca.sca po svetim mesti­
ma39 . Prvo zaranja u reku i, plivajuei pod vodom, "misli" je­
dnu molitvu. Zatim izlazi iz reke i pocinje da hoda, mis­
leei: "Ovako su hodali Besmrtnici u mitskim Vremenima".
Nastavljada se moli za dobrobiit zajednice. Dolazi do je­
dnog mesta na kojem se nalazi kamen. Polako ga okrece
8) Gilford, u A. L Kroebel"! E. W Gilford, World Renewal, SIr, 6. I dalje. 10. I dalje, 48.
~~fl:i1ford. naY. delo, stt. 14-17. Pratimo ovaj lzuzetno zanimljiv dokument i delI­
micno prevodimo tradidonalne fonnule koje Izgovat;l .ve§tenlk.
 ~
r
r
106/
da bi svet bio cvrsci. Polazi prema jednom svetom mestu,
gde pali vatcu. Pocinje da mete, govoreci: "Besmrtnik me­
te za mene. Svi oni koji su bolesni ozdravice". Metlom Cisti
ivice sveta, prema zapadu i prema istoku. Zatim se penje na
planinu. Nalazi granu i od nje pravi stap, govoreCi: "Ovaj
Svet je razbijen, ali kad pocnem da vucem ovaj stap po
zemlji, sve pukotine ce se popuniti i Zemlja ce ponovo
postati <:Vrsta". Zatim i tu pali vatcu i mete, kao i ranije,
sve ivice Sveta.
Potom sUazi na reku. 1\1 nalazi jedan kamen i dobro
ga uCvrseuje, govoreCi: "Zemlja kOja se prevrnula ponovo
ce se uspraviti. Ljudi ce ziveti (dugo) i bice jaci". Zatim se­
da na kamen. "Dok sedim na ovom kamenu", objasnio je
Gifordu, "Svet se nece klatiti i prevrtati." Kamen se tu na­
lazi jos od vremena Besmrtnika, to jest od pocetka Sveta.
Doneo ga je Isivsanen, bozansko Bice cije ime znaCi "Svet,
Univerzum".
Sestog dana, svestenik ovaplocuje najmocnijeg medu
Besmrtnicima (ikskareja /ixkareya/) , AstekSevu vekareju
(Mtexew.z wekareya). Posto izgovori nekoliko reCi - na pri­
mer: "Onaj koji je izvcSio ovo dele ziveee dugo i vise nece
bili bolestan" - dodaje: "To kaZe Astekseva vekareja". Kad
izabere mesto za luk, kaZe: "Ovo mesto sam izabrao ja, AFr
tekseva vekareja". Zatim se ponovo penje na planinu i pali
vatcu. Cupa korov, moleei: "Svet je pun bolesti. Astekseva
vekareja eupa bolesti iz sveta". Pocinje da mete to mesto,
govoreei: "Sada Astekseva vekareja mete sve bolesti, u ce­
lom Svetu. Moje dete neee biti bolesno". (Rea "moje dete"
odnose se na svu decu na Svetu.) TeSe jedan stap i stavlja
ga na zemlju, govoreCi: "Astekseva vekareja postavlja stap.
Da svi imaju srece i da vise ne bude bolesti u Svetu. Div­
ljac i riba ce se lakSe loviti i bice ih u izobilju". Kad se va­
tra ugasi, odIazi i ponavlja istu ceremoniju na drugom me­
stu, udaljenom pet-Sest kilometara.
Uvece se u logocu odigrava pIes Daima. Kad se sveste­
nik pripremi da zapali vatru, neko uzvikne, i svi pokriju
lica prekrivacima iii granama. Ostanu tako prilicno dugo,
a onda sveStenik posipa vatcu vodom i skaCe u reku s vrha
stene koja je visoka nekoliko metara. To je znak da pomoc­
nici mogu da otkriju svoja lica. Sutradan, svestenik odlazi
do one dye vatre u pI anini i brizljivo sakuplja pepeo.
Sestodnevno putovanje sveStenika Karoka zasnovali su
Besmrtnid. Svako poseceno mesto odgovara nekom me­
stu na kojem je neki Besmrtnik iscezao posto je obavio
izvesne obrede. Besmrtnici su odlucili da sveStenik mora
tu da se vrati svake godine, tokom ceremonije Obnavlja­
nja Sveta, i da taCllO ponovi sve one sto su oni radili.
107/
Hupa se slaZe saJurokom i Karokom u tome da je rod
Besmrtnika (kiksunaj /kixunai/) prethodio Ijudima na Ze­
mlji, utemeljio Ijudske ustanove i uspostavio ceremonije.
Mitovi i formule koje se izgovaraju vezuju se za Cinove
Besmrtnika. Sveto kamenje, to jest Besmrtnici koji nisu
imali vremena da napuste Zemlju pre dolaska Ijudi, cini
dec platforme postavljene naspram kultne kolibe40 .
Nova godina i Kosmogonija
Skup obreda koje smo upravo opisali predstavlja jedan
kosmogonijski scenario. U mitskim Vremenima, Besmrt­
nid su stvorili Svet u kojem ee ziveti stanovnici Kalifornije:
ocrtali su njegove obrise, utvrdili njegovo srediSte i teme­
lje, obezbedili izobilje lososa i Zlra i odagnali bolesti. Ali,
ova; Svet nile vise vanvremenski i nepromenljivi Kosmos u
kojem su Zlveli Besmrtnici. Ovo je jedan Zlvi Svet koji na­
stan;uju i koriste Zlva bica od krvi i mesa, podvrgnuta za­
konima menjanja, starenja i smrti. Zato on iziskuje povre­
mene popravke, obnove, uCvrsCivanja. Ali, Svet se moze
obnoviti jedino ponavljanjem onoga sto su Besmrtnici radi­
Ii in iDo tempore, ponavljanjem plVobitnog stvaranja. Zato
sveStenik uvek reprodukuje egzemplamu putanju Besmrt­
nika i ponavlja njihove pokrete i reci. Ukratko, svestenik
na kraju ovaploeuje Besmrtnike. Dcugim recima, pretpo­
stavlja se da su, na svaku Novu godinu, Besmrtnid pono­
vo prisutni na Zemlji. To objasnjava zaSto je obred godis­
njeg obnavIjanja Sveta najvaZnija religijska svetkovina ovih
kalifornijskih plemena. Svet nije same postao CvrSei, nije
same iznova stvoren, vee je i posvecen simbolicnim pris­
ustvom Besmrtnika. Svdtenik koji ih ovaploeuje postaje
- u izvesnim periodima - "besmrtan covek" i kao takav ne
sme biti ni gledan ni dodirivan. On veSi obrede daleko od
ljudi, u potpunoj samoci, zato sto na Zemlji jos nije bilo lJu­
di u vreme kad su te obrede prvi put izvrsili Besmrtnici.
Dakle, Svet simbolicki pocinje svake Nove godine: Bes­
mrtnici ga cine stabilnim, zdravim, bogatim, posvecenim,
onakYim kakav je bio na pocetku vremena. Zato sveste­
nik govori da vise nece biti bolesti, nW kataklizmi, i da ce
ljudi imati hrane u izobilju. Ukidanje zabrane lovd. na 10­
sose iii na novi rod zira omogueuje Ijudima da trose pro­
izvode jednog tek rodenos-Kosmosa. Oni jedu isto onako
kako su jela prva Ijudska bica prvi put na Zemlji. Nama,
modernim Ijudima, koji smo odavno izgubili dozivijaj i
Gillord, prema Goddard, rutv. delo. sa. 58. i dalje.
 1081
smisao hrane kao svetin;e, tdko je da shvatimo religi;sku
vrednost ritualnog obroka od prvih plodova i zivotinja u
sezoru. Ali, pokusajmo da zamislimo sta je za jednog Clana
tradicionalnih druStava mogao znaCiti dozivIja; doticanja,
probanja, Zvakanja i gutanja plodova jednog norog Kos­
mOl,a, jos posvecenog prisustvom Besmrtruka. Da bismo
taj dozivljaj ucin.ili pristupaenijim, potrebno je da mislimo
na osecanje jednog modernog coveka koji otkr!va ljubav;
iii prvi put odlazi u neku lepu daleku zemlju, iIi nailazi na
umetnicko remek-delo kOje ce presudno uticati na nje­
gOY umetnicki poziv. Prvi put. sve je u tome; to je kljue broj­
nih obreda i ceremonija koj!, ponavljanjem kosmogonije,
nastoje da obnove Svet. Naslucujemo duboku zelju da se
svaki dozivIja; prozivi kao prvi put, dakle da bude neka
vrsta epifanije, susret s necim mocnim, znacajnim, pod­
sticajnim, susret koji podaruje smisao citavoj egzistenciji.
Moderni svet odavno je izgubio reUgi;ski smisao fizic­
kog rada i organskih funkcija. Tamo gde njihova religijska
znaeenja jos postoje, ugrozena su neumitnim rasprostira­
njem tehnika i ideologija evropskog porekla. Uspecemo
da ih razumemo same ako budemo imali u vidu da ;e tra­
dicionalni eovek morae periodicno da obnavl;a sok poee­
tnog doZivIjaja; drugim reclma, da Zivi razlicite modalitete
svo;e egZistencije onako kako ih ;e doZiveo prvi put. Tada
je sve bilo novo i ispunjeno znaeen;em, i predstavIjalo ;e
sifru jedne transcendentne realnosti. Th potrebu da se Kos­
mos - svet u ko;em Zivimo, jedini svet koji re;z/noegzistira,
naA svet - periodic no obnavIja nalazimo u svim tradicio­
nalnim drustvima. Svakako, ona je u razlicitim drustvima
razliCito izraZena, u zavisnosti od karakteristienih struktu­
ra svake kulture, i uslovl;ena je razlikama u istorijskom
pamcenju. Na primer, da se ogranieimo na dYe vrste drus­
tava koje smo upravo analizirali, Melanciane i Zitelje seve­
rozapadne Kalifornije, razHke u religijskoj ideologiji i po­
naSanju odvec su oeigledne da bi se mogle prevideti. Kod
Melanciana, mrtvi i mitski Preci vraeaju se za vreme velike
zemljoradnicke svetkovine Nove godine. Kod kaliforni;­
skih plemena, rec je 0 simbolickom povratku Besmrtnika.
U Melaneziji, kao uostalom u svim zemljoradniekim drus.
tvima, periodicni povratak mrtvih izaziva kolektivna slavlja
orgijastickog tlpa. I, kao sto smo videli, dramaticna nape­
tost eekanja mrtvih - sindrom radikalne obnove Sveta ­
eesto podstiee profetske i milenaristicke pokrete. Religijski
univerzumi plemena severozapadne Kalifornije sasvim su
drukeiji. Th imamo posla s jednim zatvorenim svetom,
savrsenim, koji su, da tako kaZemo, geometrijski sazdali
Besmrtnici, i koji svdtenik "ponovo stvara" svake godine
109/
svojim usamljeruckim hodocaScima, meditaci;ama i molit­
vama. Uporedna analiza pokazace i druge, manje iIi viSe du­
boke razlike.
Uprkos tim razlikama, u oba tipa druStva prepoznajemo
obredne celine i religi;ske ideologije Cije strukture su go­
tovo istovetne. I kod jednih i kod drugih, Kosmos mora da
bude iznova stvaran, Vreme periodicno obnavljano a kos­
mogonijski scenario pomocu kojeg se izvodi obnavljanje
povezan je s novom zetvom i sakramentalizaci;om hrane.
Periodicna regeneracija Sveta.
Izgleda da su potrebu za periodicnom regeneracijom
Kosmosa osecala sva arha;ska i tradicionalna druStva, ler na
nju nailazimo svuda41 . Njena periodienost je iii godisnja iii
povezana sa inicijacijskim ceremonijama - kao u Austra­
1Ijj42 _ ill sa izuzetoim dogadajima: ugrozenom zetvom, kao
na FirlZiju, iii krunisanjem kralja, kao u vedskoj Indlji. Ba­
rem neke od tih periodicnih ceremonija morale su, po po­
reklu, bit! svetkovine Nove godine, iIi su se razvile po tom
modelu. Naime, kosmicka regeneracija u pravom smislu,
paradigma svakog obnavljanja, jeste praznik Nove god!­
ne. Godina predstavIja pun krug, uzorou sliku prostorno­
-vremenskog ;edin.'itva bez pukotina.
U seoskim I gradskim kulturama Bliskog Istoka, gde je
kalendar briZljivo razraden, obredni scenario Nove godine
dobija svoju bogatiju artikulaciju. Tu nalazimo drarnske i
orgijasticke elemente koj! karakterisu godiSnje svetkovine
seoskih druStava. Ponavljanje kosmogonije sadrii obred­
nu bitku izmedu dye grope Ijudi, kao kod Mesopotamaca,
Hitita I Egipcana: to je, znamo, reaktuelizaclja bitke Izme­
du Marduka i morskog cudovista Ti;amat, ili izmedu Te­
supa i zmije IlijankaS, Hi izmedu Raa i zmije Apofis - bitke
koja se odlgrala in iDo tempore i koja je, konacnom po­
bedom Boga, dokrajCi1a Haos.
Drugimreeima, prilikom svetkovanja Nove godine, po­
navlja se prelazak iz Haosa u Kosmos, u sadaSnjosti se po­
navlja kosmogonija. U Mesopotamiji, ceremonijal Nove
godine (akitu) sadrZl i zakmik, "svetkovinu sudbina", tako
nazvanu zato sto su iz nje izvlacene sudbine za svaki me­
sec u godini, i sto je tada 8tvaranO naredn.ih dvanaest mese­
d. Tome se pridruZuje Cita~,niz obreda: silazak Marduka
!!)) Up.
Up. ~ Mythe de I'Etemel Retour, passim. ,
Mircea E1iade, Nai/i/iances mystique/i. E.<sai /iur quelques types d'initialion.
Pariz, 1959, stf'. 51 i daJje; naSe ad.: Mitta E1ijade, Mislicna rodenja, Zajednica knjl·
zevnika Pancevo. Pancevo. 1994.
 "f"
110/
u Palcao, poniZavanje Kealja, prognavanje zala u obliku
znvenog jarca, konaeno Bozja hijerogamija sa Sarpani­
tum - hijerogamija koju kralj ponavlja s jednom robinjom
u sobi boginje, i kOja daje znak za poeetak perioda ko­
lektivne razuzdanosti. Ree je, dakle, 0 simbolienom povla­
eenju Haosa (prevlast Tijamat, "zbrka oblika", orgija) kOje je
praceno novim stvaranjem (pobeda Marduka, utvrdivanje
sudbina, sveti brak, novo rodenje 43).
Obredno ponavljanje kosmogonije koje nastupa
posle simbolienog unistenja starog sveta iznova stvara
Vreme sveukupno. CHj je da se otpoene novi zivot u srcu
novostvorenog Sveta. Ta potreba za potpunim obnavljan­
jem Vremena (koje se ostvaruje godiSnjim ponavljanjem
kosmogonije) saeuvala se i u iranskim tradicijama. Jedan
tekst pohJevi kaZe: "u mesecu Fravardinu, dana Ksurdhat­
ha, Gospodar Ormuzd ce uskrsnuti i dobiti 'drugo telo', i
Svet ce se osloboditi nemoci, demona, droga, itd. SVUda ce
zavladati izobilje; isceznuce zelja za hranom; svet ce biti
cist, a eovek ce se resiti protivnika (zlih duhova) i postati
besmrtan za sva vremena". Kazvini kaZe da je, na dan Nove
godine, Bog vaskrsnuo mrtve, "vratio im njihove duse i iz­
dao naredenja Nebu, kOje Je na njih pustilo kiSu; od tada
Ijudi na taj dan prosipaju vodu". Povezanost izmedu ideja
"stvaranja pomoeu vode" (akvaticka kosmogonija; potop
koji periodicno obnavlja istorijski Zivot; kiSa), rodenja i is­
krsnuca, potvrduje fraza iz Talmuda: "Bog ima tri kljuca:
kljue kiSe, rodenja i vaskrsnuca mrtvih44".
Prema tradiciji koju prenosi Dimaski, na dan Nauroza,
Nove godine, kralj je objavio: "Ovo je novi dan novog me­
seca nove godine; treba obnoviti ono sto je vreme istro­
silo!" Toga dana se sudbina ljudi utvrduje za Citavu godinu
kOja sledi. Obavlja se proeiscavanje Vodom i zrtva levani­
ca kako bi se u godini kOja dolazi obezbedile obHne kiSe.
Pored toga, posle Velikog Nauroza, svako u jednom cupu
seje sedam vrsta semena i na osnovu njihovog razvoja iz·
vlaei zakljucke 0 tome kakva ce biti zetva. Ovde se radi 0
obicaju koji je sliean "utvrdivanju sudbina" iz vavilonske No­
ve godine, koje se prenelo sve do naSeg vremena u svet­
kovinama Dana godine kod Mandena i Jezida. Zato sto
Nova godina ponavlja kosmogonijski ein, "dvanaest dana"
izmedu BoZica i epifanije i danas predodreduju dvanaest
meseci u godini. Evropski seljaci odreduju temperaturu i
procent padavina koji ce karakterisati svaki naredni mesec
pomoeu "meteoroloskih znakova" tokom tih dvanaest dana.
Kod vedskih Indijaca, dvanaest dana usred zime bili su
43) Vid. naS Mythe de I'Eremel Retour, ;;te. 89. i dalje.
48) A. Pigaruol, nav. delo. str. 145. J dalje.
44) Vid. reference \I wem Mythe de l'Etemel Retour, .tr. 101. i dalje.
lsto, str. 148.
111/
slika i replika ciitave godine (Rigveda., N, 33), a isto vero­
vanje je pronadeno i u drevnoj Kini 45 • Vidimo, dakle, ka­
ko i u seoskim i u gradskim druStvima scenario Nove go­
dine sadrZi jedan niz dramskih elemenata, medu kojima su
najvaZniji: ponavljanje kosmogonije simboliCnim vracanjem
Haosa, orgijasticka pometnja, obredne bitke u kojima Bog
odnosi konacnu pobedu, prognavanje grehova i povratak
mnvih, nova vatra, obnavljanje Vremena putem "stvaranja"
narednih dvanaest meseci, "predodredivanje" Zetve, itd. Ne­
potrebno je naglasavati da taj scenario nigde nije potpuno
artikulisan; svaka kultura je razvila neke njegove elemente,
a zapostavila iii previdela druge. Ali, osnovna tema, to jest
obnavljanje Kosmosa ponavljanjem kosmogonije, nalazi se
svuda. Dodajmo jos i to da su se u kulturnom kontekstu an­
tickog Bliskog istoka, posebno u tenziji izmedu religijskih
ideologija i politika kOje su povezane sa seoskim, gradskim
i pastoralnim drustvima, kasnije kristalizovale profetske,
mesijanske i milenaristicke struje starog sveta. Eshatolo­
gija, iscekivanje Spasitelja • istorijskog iii kosmickog - i vera
u uskrsnuce mnvih imaju svoje duboke korene u religij­
skom iskustvu univerzalne renovatio i obnove Vremena.
Rimtike igre (Judi); aSvamedha
Kao sto smo rekli, u nekim drustvima obnova nije ve.
zana za praznik Nove godine, mada jeste perioruena. Pome­
nuli smo kosmicku obnovu kOja se dogada prilikom nekih
australijskih inicijacijskih obreda. Drugi primer periodic­
nosti koja je nezavisna od scenarija Nove godine jesu rim­
ske obredne igre (ludJ). Prema A.. Piganjolu (Piganiol), nji.
hova glavna funkcija bila je oddavanje jedne svete sHe za
koju su vezani Zivot Prirode, ;edne grupe Ijudi ill neke vcdne
licnosti. Obredne igre predstavljaju egremplamo sredstvo
podmladivanja kako Sveta, tako i bogova, mrtvih i zivih 46.
Medu glavnim povodima za odrZavanje igara, pomenimo
godisnjice agtarnih bogova (u tom slucaju, svetkovine su,
pre svega, sezonske ceremonije47), rooendane slavnih Zivih
ljudi (to su cuvene ceremonije pro salute), godiSn;ice po­
beda (da bi se obnovila bozanska snaga koja je omoguCila
pobedu) ill inauguracije novog perioda (u tom slucaju, igre
"su imale za cHi da obezbede obnavljanje sveta do novog
roka,,48).
,:) Up. Le "!ythe de Ii!:remel Retour, .tt. 104. i dalje. •
4~ A. ~gan~ol, Recherches sur les !eux roma.ins, Scrasburg·Pariz, 1923, Stl'. 149.
 ...'1

112/ 113/

Medutim, mehanizam koji omogueuje pokretljivost ob­
rednog scenarija Nove godine moze se najbolje shvatiti u
vedskoj Indiji. Znamo da je aSvamedha, euveno Zrtvovanje
konja kod vedskih Indijaea, obavljana iIi zato da se osigura
kosmieka plodnost, iIi radi oCi~eenja od greha, iIi pak da se lieile faze tog obreda sastoJale su se u postepenom vraca­
saeuva op~ti suverenitet. All, aSvamedha. je mozda u poee­
tku bila proleena svetkovina, iii taenije euveni obred No­
ve godine49 . Njena struktura sadrii kosmogonijske ele­
mente50 . Rigvedski i bramanski tekstovi insistiraju na pove­ cen s Pradapatijem i s Kosmosom. "Embrionalni period"
zanosti konja i Vode. Znamo da u Indiji Voda predstavlja
kosmogonijsku supstancu u pravom smislu; iz Vode se
radaju uzastopni univerzumi. Voda simbolizuje klice, virtu­
elnosti: ukratko, sve stvaralaeke moguenosti. A, kao ~to smo
videli, osnovni eilj alvamedhe jeste sveopsta plodnost.
Simbolieko sjedinjenje konja, koji je vee posvecen, i kra­
Ijice, mahisi, predstavlja jednu drevnu formulu plodnosti.
Opseeni dijalozi koji prate obred odaju arhaienost i naro­
dni karakter eeremonije 51 . Ali, oeigledno je da se radi 0
jednom obredu eija je svrha obnavljanje eitaVog Kosmosa i
zasnivanje svih drustvenih klasa i poziva u njihovoj egzem­
plamoj izvrsnosti. Tokom zrtvovanja, jedan svestenik (ad­
hvarju), izgovara: "Neka bi se brahman radio u svetosti, pun
sjaja svetosti! Neka bi se prine rodio kao kraljevsko veli­
eanstvo, junak, strelae, ratnik sa snainim lukom i nepobe­
divim bornim kolima. Neka se rodi krava kOja daje puno
mleka, snaian bik za vueu, brz konj, plodna zena, vojnik
koji pobeduje, recit mladic! Neka ovaj sto nudi zrtvu ima
junaka za sinal Neka nam Pardanja uvek daruje kisu po
zelji! Neka nak zito rodi u izobilju! Neka naS rad i odmor
budu blagosloveni!"52
Pomazanje indijskog kralja
Zelja da se simbolienim ponavljanjem Kosmogonije ob­
novi Kosmos moze se uoeiti i u pomazanju indijskog kra­
lja, radasuji (rajasuya). Sredisnje ceremonije zbivale su se 53) VI" J,C. Hestennan, The Ancicot Indian Royal Consecration, 'sGravenhage. 19~7,
navljanje Univerzuma53 . Kralj je imao sredisnju uJOgu, jer
je kao irtvovalac sraute na neki nacin ovaploCivao Kosmos.
Vee je Hokatt (Hoeart) rasvetlio strukturnu jednakost
pomazanja indijskog kralja i kosmogonije 54 • U stvari, raz­
nJu buduceg kralja u stanJe embriona, u njegovom Jedno­
godisnjem sazrevanju i njegovom ponovnom mistienom
rodenju kao Kosmokratora, koji je istovremeno poistove­
buduceg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Unwer­
zuma i izvorno je, vrlo verovatno, bio povezan s dozre­
vanjem zetve55 . Obredni povratak u prenatalno stanje pod_
razumeva poniStenje individue. Ta operacija je krajnje opa­
sna. Zato posebne ceremonije imaju za citj da odagnaju zle
moCi (Nitti, Rudra itd~ ida na vreme oslobode kraJ;a em­
brionalnih membrana 6. Druga faza obreda zamava se uo­
blicavanjem novog kraljevog tela: to je jedno simbolieko
telo ko;e se dobija bilo mistienim kraljevim veneanjem s
kastom bramana iii s narodom (venean;em kOje mu omo­
gueuje da se rodi iz njih kao iz materice) bilo poste sjedi­
njenja muske vode sa zenskim vodom, bilo posle sjedinje­
nja zlata - koje oznaeava plamen - i vode 5 .
Treeu fazu r.1dasuje eini niz obreda putem ko;ih kraIj
dobija vrhovnu vlast nad tri sveta, to jest, on u isti mah,
ovaplotuje Kosmos i postaje KOsmokrator. Sredisnja cere­
monija sastoji se iz vise radnji. Kralj podiZe ruke i taj po­
kret ima znacenje kosmogonije: simbolizuje postavljanje
a.xi<; mundi. Posto primi pomazanJe, kraJj i dalje stoji na pre­
stolu podignutih ruku: on simbolizuje kosmieku osu koJa
je prievrscena za pupak ZemlJe • to jest, za presto, Sre­
d~te Sveta - i kOja dodiruje Neb0 58. Skropljenje se vezuje
za Vodu koja silazi s Neba niz axit. mundi - to jest, Kralja
- kako bi se oplodila Zemlja. Kralj zatim pravi po jedan
korak u pravcu cetiri strane sveta i simbolieno se uspinje
u zenit. U nastvku tih obreda, kralj zadobija vrhovnu viast
nad cetiri pravca prostora i nad cetiri godisnja doba; dru­

oko Nove godine. Pomazanju je prethodila jedna godina s~ 7.

eeremonija osvecenja (dikSa), a obicno je posle nje dola­ 5 ) A. M. Hocart, Kingship, Obford, 1927, st!. 189. i dalje; up. nas Trait.. d'Histoire

de•• Religions, st!. 345. 0 misticnoj transforrnaciji prinosloca Zrtve u Univenum

zila druga godina zavrsnih eeremonija. Radasuja je zapra­ ~~) tekstove kOje navodi Hestennan, st!. 10, 29, ltd. •

vo saietak jednog niza godisnjih eeremonija eiJi je cUj ob­ 56 J.e. Hestennan, nav. delo, str. 67.

5) isto, st!. 61,17. idalje.

7) Vld. tekstove I komentar u Hesterman; sjediojenje muske i zenske vade, str. t!6.
49) Up. C.D. D'Onofrio. Le "nozze sacre" della regina col cavallo. "Stud; e Materiali i dalje, venonje 5 narodom, str. 52. I <WJe, VenCanje 5 kasrom btahmana, str. 56, 78;
gbStOria deUe Religioni". XXIV·xxv, 1953·1954, sO". 133·162, str. 143. ~ceCe pomoCu prooscenja vode z1atom, st!. 87.
. ) VI'. naS Trait.. d'Hisl1Jire des Religions, Pariz, 1949 (3. izd., 1959), sir. 92.
) Najvunije tekstove je komentarisao Hesterman. str. 102. I dalje. 0 simbolizmu
51) 0 opscenim elementima, up. P.·E. Dumont, L'AJvamedha, Pariz, 1927, str. VI,
presto],. leao "puplea Zeml;e" (SrediSta Sveta). vid. J. Auboyet, I.e tr6ne et sod sym.
f¥ 276. i dalje.

. ') Vadasaneji Samhita, XXII, 22, ptevod H. OIdenberg.V. Henry, u La religion du

bolisme dans l'Inde ancienne, Parizo 1949, sir. 79. i daIje., up. takoc!e J. Gonda,
Aspects ofearly Visnuism, Utreht, 1954. str. 84. I dalje. 0 slmbolizmu SrediSta vid.
Veda, Pariz, 1903, str. 316.
M. Eliade, Images er Symholes, Parizo 1952, sfr. 33.72
 114/
gim reeima, zagospodaruje celinom prostomo-vremenskog
Univerzuma59 •
U istorijskom dobu rodasuja se izvodlla samo dva puta:
prvi put, radi pomazanja kralja, a drugi put da bi se osigu­
rala sveop~ta vlast. Ali, u protoistorijskim vremenima, ro­
dasuja je verovatno bila godisnja svetkovina obnavljanja
Kosmosa. Po svojoj strukturi, ona je sHena klasi indijskih
sezonskih svetkovina, ut,>.1va60 . ]ednako je verovatno da
je, u stara vremena, narod u njoj imao znaeajnog udela.
Vidimo koji je mehanizam omogueio da se kosmogo­
nijski scenario Nove godine ukljuCi u pomazanje kralja; ta
dva obredna sistema imala su zapravo isH cilj: kosmicku
obnovu. Istina je da se povratak izvoru i, dalde, simboli­
eno ponavljanje kosmogonije jednako podrazumevaju i u
drugim obredima. ]er, kao sto smo imali prilike da poka­
zemo na E.rnnos-konferenciji 1956. godine, kosmogonij­
ski mit je primeran model svakog stvaranja61 . Ali, obnavIja­
nje koje se vrsilo prilikom pomazanja kralja ima znacajne
posledice u kasnijoj istoriji coveeanstva. S jedne strane,
ceremonije obnavljanja postaju pokretne, odvajaju se od
strogog kalendarskog okvira; s druge strane, kralj posta­
je, u izvesnom smislu, odgovoran za stabilnost, plodnost
i razvoj Citavog Kosmosa. Drugim reeima, opsta obnova
nije vi~e povezana s kosmiekim ritmovima, vee sa istori­
jskim lienostima i dogadajima.
Obnova i e.,>hatoiogija
U toj koncepciji nalazimo wor buduCih istorijskih i
poHtiekih eshatologija. U stvari, kasnije se doslo na to da se
kosmieka obnova, "spas" Sveta, oeekuje od pojave neke
vrste Kralja, ]unaka iIi Spasitelja, iii cak politiekog vode.
Moderni svet je, mada u izrazito posvetovljenom vidu, sa­
eUV"dO eshatolosku nadu u opstu rellOvatio, koja ee nastu­
piti s pobedom jedne ~tvene klase Hi partije iii eak je·
dne politicke IiCnosti. Marksisticki mit 0 zlatnom dobu ko­
je ee nastupiti s konaenom pobedom proletarijata, pred·
stavlja najartikulisaniji i najeklatantniji izraz svih moder­
nih poHtickih eshatologija. Prema Marksu, buduee beskla­
sno drustvo staviee taeku na sve sukobe i napetosti koji ka­
rakteri~u istoriju coveeanstva od samog njenog poeetka.
ViSe neee ni postojati istorija u pravom smislu: nastupiee
59) J.e. Hesterman, str. 101. i dalje.
niza redukcija ima jedan cHj: isprazniti svet od izval)sve­
60) 0 ovoj vrsti sezonske svetkovine. up. J. Gonda, !lid. ·"tsava N - festival, "India
Antiqua". Lajden, 1947, str. 146·155.
(1) Op. M. Eliade, La vertu creatrice dlJ mythe. "Erano,·)allrbuch", xxv, str. 59·8'1.
115/
neka vrsta zemaljskog raja, jer ee eovek konacno biti slo­
bodan i moei da jede kad je g1adan, uz minimum rada,
posto ee gotovo sve poslove obavljati maSine koje ee izu­
meti naucnici.
Uzbudljivo je i znaeajno otkriti u naSoj okolini isti, Hi
bezmalo isti raj ski sindrom koji smo prona.sli u melanezij­
skim milenarisliekim pokretima: izobilje hrane, apsolutna
sloboda, ukidanje nuznosti rada. Nedostaju sarno motivi
lXlvratka mrtvih i besmrtnosti. Ali, osnovna tema je tu, iako
ispraZnjena od religijskih i eshatoloskih znacenja. Kulturni
kontekst je, oCigledno, sasvim drukCiji. Evropska drustva u
XIX veku nisu samo krajnje slozena, vee i radikalno seku­
larizovana. Marks je nastojao da podari proletarijatu jed­
nu soteriolosku misiju, ali, kao sto se moglo i oeekivati, nije
se sluzio jezikom religije: on govori 0 jstorijskoj funkciji
proletarijata. Nastupanje dijalektickog materijalizma savr­
Seno se slafe sa opstom orijentacijom naucnog duha XIX
veka. Marks se cak vise i ne trudi da "desakralizuje" flzio­
loske procese i ekonomske vrednosti, jer su to ocigled­
nosti koje eitav svet prihvata kao takve. A to je dovoljno
za jasno razlikovanje tradicionaillih i modernih drustava.
Nairne, za eoveka tradicionalnih drustava, fizioloske rad­
nje, u prvom redu uzimanje hrane i polnost, bile su mis­
terije upravo u onoj meri u kojoj su 7..a modernog coveka
svedene na organske funkcije.
Tu se postavlja problem "pravog" znacenja svih mitova
i obreda koje smo upravo ispitali. Kao sto smo mOgli uo­
eiti, zaokupljenost fetvom, divljaci iii ribol11 - ukratko, sva­
kodnevnom hranom - gotovo uvek se moze naei u l"azli­
Citim scenarijima periodienog obnavljanja Sveta. Zato smo
u iskusenju da se zapitamo ne radi Ii se moZda, u krajnjoj
liniji, 0 jednoj ogromnoj duhovnoj mistifikaciji koju bi tre­
balo svesti na njene prave razmere, to jest na prve - eko­
nomske, drustvene, pa cak mozda i flZioloske - uzroke.
Medutim, svesni smo da je to jedna lagndna, ali simplicisti­
eka metoda, koja se sa..<;toji u svodenju nekog duhovnog
fenomena mi njegov "izvor", to jest na njegovu "materijal­
nu pod10gu"62, Tu pripada i euvena demistifikacija koju su
sprovodili marksistieki autori. Ali, to nadiranje evropskog
naucnog duha i samo je posledica jedne egzistencijalne
odluke modernog coveka i, kao takvo, cini sastavni deo no­
vije istorije zapadnog sveta, Ono nije, kao sto se verovalo
u XIX veku, univerzalno v41jano ponaSanje duha, jedino
koje je dostojno homo fi3plens-a. ObjaSnjenje sveta pomoeu
62) Up. M. Eliade, Mythes. riives et myswros, Pa.riz, 1957, str. 161. i dalje.
 r
116/
tovnih vrednosti. To je sistematska banalizacija Sveta, pre­
duzeta s cHjem da se on pobedi i da se njime zagospo­
dari. Ali, pobeda nad svetom ne predstavlja - iii barem do
pre pedeset godina nije predstavljala - cilj svih ljudskih
drustava. Rec je 0 jednoj posebnoJ osobini zapadnog eo­
veka. Druga drustva su sebi postavljala drukCije ciljeve;
na primer, razumeti suru Sveta da bi se zivelo kao sto on
"zivi", to jest u neprestanom obnavljanju. VaZoo je znace­
nje ljudske egzistencije, a ono je duhovnog reda.
Ako mistifikacija postoji, ne treba je traZiti kod primi­
tivnog eoveka, koji u kosmickim ritmovima vidi primeran
model svoje egzistencije, vee kod modernog materijaliste
koji je uveren da se kosmicki ritam, sve u svemu, svodi na
periodicnost zetvL Naime, covek tradicionalnih drustava
tragic no je svestan cinjenice da mora jesti da bi Ziveo; ne­
ma nikakve mistifikacije s njegove strane U pogledu ne­
minovnosti da svakog dana obezbedi hranu. Nesporazum
nastaje onda kad se zaboravi da cin uzimanja hrane nije
fizioloska aktivnost, vee humani fenomen, zato sto sadrii
simbolizam. Uzimanje hrane kao cisto fizioloSki Cin ill eko­
nomska aktivnost puka je apstrakcija. Th nije rec 0 organ­
skom procesu, vee 0 kulturnoJ cinjenici. Cak i u najrani­
jem detinjstvU, kao beba, Ijudsko bice je"kroz cin hranje­
nja, suoceno s jednim simbolickim svetom.
5to se tice coveka tradicionalnih drustava, vrednost
koju on pripisuje hrani clni sastavni deo njegovog global- _
nog stava prema Kosmosu. Preko hrane, covek ucestvuje
u jednoj viwj realnosti: on jede nesto sto je bogato, jako,
dragoceno, sto su stvorila Natprirodna Bica iIi cak - u iz­
vesnim slucajevima - samu supstancu tih Bica; u svakom
sluCaju, rezultat jedne misterije Oer svaka godisnja regene­
racija jedne Zivotinjske iii biljne vrste i svaka zetva oslanja­
ju se na jednu "misteriJu", na mitsko-rituaini scenario koji
su ljudima otkrili Bogovi in iDo tempore). Stavise: namir­
nice nisu samo hrana, one su i rezerve magijsko-religij­
skih sila iii oznacavaju prestiz, kao znad koji ukazuju na
drustveni poIoiaj pojedinca iIi na njegovu sudbinu - nje­
govu "srero" - u kosmickom kruZenju.
Citav niz religijskih odnosa izmedu coveka i Kosmosa
moze se uoeiti u radnJama pomofu kojih covek trdZi, naba·
vija iIi proizvodi svoju hranu. Za religioznog coveka, pOS­
toja.ti nuino znaei: postaviti se u jedan realan, to zoaci Ziv,
jak, plodan Kosmos, podlozan periodicnom obnavljanju.
Medutim, kao sto smo videli, obnoviti Svet isto je sto i jz.
nova ga. posvetiti, uCiniti ga slicnim onome sto je bio in
principio; ponekad to ponovno osveeenje znaci vracanje
na "rajski" stupanj Sveta. 1b znaei da je tradicionalni eovek
117/
osecao potrebu da egzistira u jednom bogatom Kosmosu,
obdarenom smisIom; bogatom ne samo u hrani Oer on
to nije uvek bio), vec i u znaeenjima. U krajnjoj liniji, taj se
Kosmos otkriva kao kakva sifra; on "govori", prenosi svoje
poruke kroz svoje strukture, modalitete, ritmove63 . Covek
"slu§a" - iii "eita" - njegove poruke, dakIe, odnosi se prema
Kosmosu kao prema jednom dosiednom sistemu znace·
nja. Medutim, kad se sifra Kosmosa ispravno odgonetne,
vidi se da je ona usmerena na parakosmicke realitete.
Zbog toga je periodicna obnova Sveta bila najcesce ko­
riscen mitsko-ritualni scenario u religijskoj istoriji cove­
canstva. U stvari, ona je bila neumorno iznova tumaeena i
vrednovana, neprestano ukIjuCivana u brojne i raznovrsne
kulturne kontekste. Pored toga, kraljevske ideoIogije kakve
su razne vrste mesijanizma i milenarizma i, u novije doba,
pokreti nacionalnog oslobodenja kolonijalizovanih naro­
da, manje ill vise neposredno se oslanjaju na to staro reli­
gijsko verovanje: da Kosmos moze bit! obnovlJen ab inte­
gra, i da ta obnova podrazumeva ne samo "spas" Sveta, vee
i ponovno uspostavljanje rajskog stupnja egzistencije koji
se odlikuje izobiljem hrane dobijene bez rada. Covek je
osecao da postoji misticna veza izmedu njega i Kosmosa
i znao je da se Kosmos periodicno obnavljaj znao je ta­
kode da se to obnavljanje moze postiCi obrednlm pona­
vljanjem kosmogonije, bilo jednom godisnje (scenario
Nove godine), bilo povodom kosmickih kriza (poplave,
epidemije, itd.) iii istorijskih dogadaja' (krunisanje novog
kralja, itd.). U kraJnjoj liniji, religiozan covek oseea se ad­
govornim za ohnavJjanje Sveta. U toj religijskoj odgovor­
nosti valja traZiti ishodlste svih politiekih formi, kako "kIa­
sicnih" tako i "milenaristickih".
1959.
63) 0 "SM" SveEa, up, gl. V.
 118/ 119/

Iv. Konci i lutke prieice iz kojih se vidi da je bio u Indiji da bi izuCio belu
magiju, "s ciljem da privuce ljude Bogu". L. Masinjon (Mas­
signon) je preveo i saZeo jednu pricu saeuvanu u Kit;lb a1
Ojunu (Kitab a1 Oyoun), kOja kaZe da se AI Halaj, po dola­
sku u Indiju, "raspitivao 0 nekoj zeni, potraiio je, razgo­
"Cudo uzetd'
varao s njom. Ona ga je pozvala da dade sutradan. Tada su
zajeno otiSli do morske obale, s jednim smot~nim uZ~tom
A~vagos;'l pripoveda u svojoj poemi Budhacarita (Bud­
punim Cvorova, koje je HCio na prave lestve. Zena je Izgo­
dh:lcarita, XIX, 12·13) 0 tome kako je Buda posetio svoj
vorila potrebne reei i pocela da se penje, stopala poloze­
rodni grad, Kapilavastu, prvi put posle Prosvetljenja, i ka· nih na uze, I tako se dobro pela da nam je uskoro iscezla
ko je prikazao neke ad svojih "eudotvornih moei" (sidlJj /sid­ iz vida. AI Halaj se okrenuo ka meni i rekao mi: 'Zbog ove
dhi/). Kako bi uverio svoJe rodake da poseduje duhovne zene sam dosao u Indiju"'s.
moci I kako bl prlpremio njihovo preobracanje, podigao Ovde je nemoguce izloZiti veoma obimnu gradu koja
se iznad zemlje, isekao svoje telo na komade koje je za· se odnosi na rope-tricku staroj i modernoj Indiji. Jul (\Ule)
tim pustio da padnu na tIo, da bi ih na kraju ponovo sas­ i A. KDrdje (Cordier) su sakupili izvest.~n broj slucajeva iz
tavio pred zadivljenim pogledima posmatraea . To eudo je anglo-indijske !itampe u XX veku 6 . R. Smit (Schmidt), A.
tako duboko usadeno u tradidju indiiske magije da je po­ Dzejkobi Oacoby) i A. Leman (Lehmann) obogatili su taj
staIo karakteristieno eudo fukirizma. Cuveno "eudo meta" dosije i dodali mu brojne vanindijske primere7 . Nairne, to
(rope·trick) fakira j zonglera stvara iluziju ouZetu koje se karakterlsticno cudo fakirizma nije ogranieeno na Indiju.
podize tako visoko u nebo i po kojem majstor uspinje Nalazimo ga i u Kini, holandskoj Indiji, Irskoj i starom Mek­
mladog ueenika sve dok se ovaj ne izgubi iz vida. Fakir za­ siku. Ovako je Ibn Batuta opisao jednu seansu kojoj je
tim haea svoj noz uvis i udovi mladog eoveka jedan za dru­ prisustvovao u Kini: zongler "je uzeo drvenu kuglu s vise
gim padaJu na tlo. rupa kroz kOje su bili provuceni dugacki gajtan!. Bacio je
SuruCi-Dataka (Suroci";ataka, br. 498) prlpoveda 0 tome kuglu u vazduh i ona je otisla tako visoko da nam je ne­
kako je jedan zongler, da bi zasmejao slnove kralja Suru­ stala iz vida (... ). Kad mu je u rud ostao sarno jedan kraj
2
Cija, stvorio putem magije stablo manga i bado vlsoko gajtana, zongler je naredio jednom od svojih ucenika da
uvls klupee konea, eijl je kraj privezao za jednu od grana. se za n;ega uhvati i popne, sto je ovaj i uC/nio, tako da ga
Uspuzawi se uz konac iscezao je na vrhu drveta. Udovi su vise nismo mogli videti. Zongler ga je pozvao tri puta, ali
mu pali na tIo, ali ih je drug! zongler pokupio i zalio vo­ nije dobio odgovor; onda je u ruku uzeo noz, kao da se
dom, i eovek je ponoro oZive0 3. razljutio, te se i sam popeo uz gajtan i nestao. Na ~jU je
Cudo uzeta moralo je biti vrlo popularno u Indiji bacio na tle jednu dee;u saku, pa stopalo, pa drugu saku,
poeev od VIII i IX veka, jer ga Gaudapada i ~~kara korl· drugo stopalo, telo i glavu. Sisao je brekcuci, sav zadihan,
ste da hi zivopisnije ilustrovali iluzlje koje stvara m:lJ~i. U a odeca mu je bila poprskana krvlju ( ... ). Emir mu je ne­
XN veku, Ibn Batuta je tvrdio da je prisustvovao jednom sto naredio, nas covek je pokupio decakove udove i spo­
takvom eudu na dvoru kralja Indije. Car Jahangir opisuje jio njihove krajeve, i dete se podiglo i stalo savlm uspravno.
sliean spektakl u svojim Sec.wjima. Kako je Indija vaZlla, Sve to me je veoma zaprepastilo, i srce mi je jako udara­
barem od Aleksandrovog vremena, za klasienu zemlju ma­ 10, kao i kad sam kod indijskog kralja prisustvovao slie­
gije, pretpostavljalo se da su ani kojl su je posetili ,?~eli nom dogadaju ... ,,8
jedno iii vise tipieno fakirskih euda. Jedan tako znacaJan
mistik kakav je AI Halaj (Hallaj) dao je povoda za mnoge S) L. Massignon. AI Hal/aj. mart}T mystique de I'lsalm (ParIz, 1922). I, str. 80·R3.
6) Sir Henry \tde i H. Cordier, 111e Book orSer Marco Polo (london, 192/) I. str.
3.16. i dalje. . .
I) Up. Mircea Eliade. Lc chamanisme et les technique;< archarques de I'exta••e (Pa. 7) R. Schmidt, Fakire und Fakirtum im alten ,md modernen lndlen (Berlin, 1908),
riz, 1951), sIr. 379, ! dalje; Id., I.e Yoga. Immomtllte et Libert" (Pariz. 1954), str. 319, str. 167. I dalje; A. Jacoby, Zum Zerst'l"k:kelung und Wiederbelebll~W/1nd('.r der in­
I dalje. " . " . dischen Fakire ("Archlv f, Religionswis~a.ft". XVII. 19/4. su. 455·475, posebno
2) Mangnvo stahlo Sansp;U'ej Istovetno je s centralnll~ mangovim stabJ~m kealia
su. 460. i daJje); A. Lehmann, Einlge Bemerkungen zu indisc.he Gaukle.r K\~ndst.
Vesavane, koje jedna dnlga Vataka (hr. 281) predstavlla !<an Axis mund, (up. Va·
stiicken ('Jahrbuc.h d. Museums f. Volkerkunde zu Leipzig", XI, 19S2. SU. '18·63,
mka. pall teb!. II, ~tr. 397. 1 dalje; prevo Fau~hoU, II, otr. 271).
[!osebno.51·59). . •
3) Pall tekst. IV, sIr. 324: prev.. IV, ste. 204.
Ii) C. Defremery Dr. B.R. Sanguinetti, Voyages d'[bn Batutah (at3psk. tebt s pre·
4) I,)' von GlasenllPp. L.'phi!o,mphle indienne(prev. A.M. Esnoula, Pariz, 1951). su.
vodom, ParIz, Societe Asiatique, 1822), sv. IV. str. 291.292. Vee smo naveli ovaj 0(110­
I S2 I 369, hr. 36. mal< u Le Chamanisme, str. 380, n. 1; Le Yoga, su. 319·320.
 120/ 121/

U XVII veku, holandski putnik Ed. Melton ispricao je koji je ziveo u vreme Luja Poboznog, bacao Ijude u vaz­
kako je prisustvovao slicnom spektaklu u Bataviji, ali je i duh, odsecao im udove i zatim ih ponovo spajao l5 . Napo­
tu bila u pitanju jedna grupa kineskih :longlera9. SHcna menimo uz put da je Sahagun zabeleZio sliene pojave kod
kazivanja nalazimo kod mnogih holandskih putnika iz meksickih Huasteka. Rec je 0 jednoj vrsti carobnjaka koji
XVII i XVIII vekalO. se ~aziva motete~,~moteteqUJ), sto doslovno znaei "onaj
Znacajna je cinjenica da se sa fudom UZeta susrecemo kO)1 sam sebe sece . Moteteki odseca komade svog tela i
i u irskom foIkIoru. Najrasprostranjeniju prim 0 tome na­ stavlja ih pod pokrivac; zatim se i on zavlaci ispod pokri­
tazimo u zbird koju je preveo S.H. O'Grejdi (O'Grady)l1. vaca i skoro odmah otud izlazi ne pokazujuCi ni najmanje
Zongler baca u vazduh svileni konac koji se zakaci za ob­ oZlede l6 . Jahangir je zabeleZio isti postupak kod bengal­
lak. Zatim pusta zeca da trci po tom koncu, i za njim psa sldh zonglera: coveka iseeenog na komade zongler pokriva
da ga juri (pomenimo da je zongler 0 kom govori Jahan­ earSavom; zatim se i on uvlaCi pod carbY i ubf'.lo potom
covek skaee na noge17.
gir u svojim Seeanjima slao jedno za drugim na uZe psa,
svinju, pantera, lava i tigraI2). Zatim Salje mladica i devoj­
ku: svi nestaju u jednom oblaku. Ka.<;nije, posto je otkrio
Hipoteze
da je usled mladiceve nebrige pas pojeo zeca, zong1er se i
sam penje uz konac. Odseca mladicu g1avu, ali je, na gos­
podarevu molbu, vraca na mesto i ovoga oZivljava. Bilo je predloga da se "fudo meta" objasni ili kolektiv­
U razliCitim podrucjima Evrope nailazili smo na legen­
nom sugestijom ill izuzetnom opsenarskom vestinom Zon­
13 g1eraI8. Sa svoje strane, A Dzejkobi je skrenuo pamju na
de koje sadrZe, zajedno iIi odvojeno , te dYe specificne te­
fudesni karakter veCine slicnih evropskih priea, kOje su po
rne rope-tJick-a: a) carobnjake koji seku na komade sopstve­
tome nalik sagamal9. Medutim, kOje god objaSnjenje da pri­
ne udove iii udove nekog drugog da bi ih zatim ponovo
hvatimo, sugestiju iIi opsenarstvo, problem rope-trick-a
spojili; b) carobnjake i earobnice koji nestaju u vazduhu
ne izgleda nam reSen. ZaSto je uopste smiSljena ta vrsta zon­
posto su se popeH uz mad iii konce. Ovim drugim moti­
g1iranja? ZaSto je odabran upravo taj scenario - penjanje uz
yom pozabavicemo se kasnije. Sve evropske legende pove­
konopac, komadanje ucenika praeeno njegovim ozivljava­
zane su sa earobnjastvom; one prvog tipa verovatno su
~!em - da se nametne uobrazilji publike putem sugestije
potekle od ucenih Ijudi. Ovako se earobnjak Johan Fila­
lit autosugestije? Drugim recima, u fudu uZeta, u njegovom
delfija predstavio u Getingenu 1777. godine: bio je iseeen
aktuelnom obliku imaginarnog scenarija, bajke ili opsene,
na komade i stavljen u bure. Ali, posto je bure prerano
saddana je jedna prica, i tu pricu mozemo rasvetliti samo
otvoreno, u njemu su naSH samo embrion koji nije imao
ako imamo na umu drevne religijske obrede, simbole i ve­
vremena da se razvije, tako da carobnjak nije mogao da rovanja.
ozivi. L' srednjem veku se pripovedala sHena legenda 0 Postoji dobar os nov za razlikovanje dva elementa: 1. ko­
~ . 'ju, a Paracelzus je preneo sliene price 0 Siebengebi­
madanje ueenika; 2. uspinjanje na nebo pomocu uzeta.
. U svom spisu Disquisitione.'i magicae (1599), Debroa
Oba su karakteristicna za samanske obrede i ideologiju,
(Debrois) pripoveda kako je carobnjak Zedese Jevrejin, Analizirajmo, za pocetak, prvu temu. Znamo da samanski
ucenici, tokom svojih "inicijadjskih snova", prisustvuju
9) YUle Cordier, nav. delo, ste. 316; A.)a.coby, nav. delo, ste. 460462, prema E.D, Hau­
YBjU, Bib!iotheca, acta et scripta magica, 1740, ste, 114, i dalje. sopstvenom komadanju od strane "duhova" iii "demona"
Jacoby; !Sto, str. 462-463. koji igraju ulogu ueitelja inicijacije: glava im biva odseee·
11) Silva Gadelica (london, 1892), sv II, str. 311·322; Jacoby, nav. dek', ste. 470. na­
vodi jednu istovetnu varljantu, prema Erinu, Eine Sammillng Irlsches Erzahillngen, na, tela raskomadano na sitne delove, kosti ociScene itd.,
Vi stt. 130, i dalje,
1 ) lIfemolrs oftbe EmperorJabangir, ste 102, prerieseno u YUle-Cordier, ste. 318:
da bi na kraju "demoni" sakupili kosti i prekrili ih novim
"Izvadill su lanac dugacak pedeset lakata; U mom prisustvu baeili 5U ga ka nebu,
gde ie ostao kao da je za ne!ito prikacen u vazdubu. Zatim 5U doveli psa I stavili ga i~s Jacoby, str. 464-465.
na doni; kraj lanca; on je odmah poteeao i, elm je stigao do drugog kraja, nestao Eduard SeIer, Zauberei in alren lIfexico ("Globus", sv. 78, 1900, ste. 89·91), pre­
je u vazduhu. Na !sti nacin su na lanac postavljani dlvlia ,>'inja, panter, lav I tigar, i neseno u Gesammelte AbbandillngetrilJUr Americaniscben Sprocb- uncI Altethums­
.vi 5U oni iStezavali na njegovom gomjem kraju. Zatim SlI spustili laoac I stavili ga u tnncIe, II (Berlin, 1904), str. 78-86, posebno str. 85.

torlm, a da niko nije otkrio kako SU, na mlsteriozan nacin koii smo opisali, iScezle 18) Memoirs ofthe Err;perorJabanglr, st~. 99, preneseno u YUle-Cordier, ste. 318.

~ne zlvolinie".
A. Lehmann, nave c1anak, odbacuJe hlpotezu 0 sugestlj! I obiaSnjava rope-trick
12 Up. prlmere koje je sakuplo Jacoby, str. 466·467, 472-473.

1 ) Jacoby, ste. 464, 0 legendama koie pripoveda Parace!:rus, up. W. Manbardt, Ge·

y~narstvom.
Nav. delo, str 464·474, I passim.
rmanische lIfytben, ste, 64, i dalie.
 ..

122/ 123/

mesom20 . Rec je 0 jednom ekstatiCnom iskustvU inicijacij­ ljudima. Posle covekovog "pada" i poJave smrti, Veza izme­
ske strukture: simbolicku smrt prati obnavljanje organa i du Neba i Zemlje bila je prekinuta2 . Prvi Kralj Tibeta ta­
oZivljavanje kandidata. Korisno je napomenuti da se vizije kode je siSao s neba pomoCu jednog meta. Prvi tibetski kra­
i iskustva istog reda cesto sreeu kod Australijanaca, Eski­ ljevi nisu umirali, vee su se ponovo uspinjali na Neb0 27 .
ma, americkih i africkih plemena21 . To znaci da je rec 0 ve­ Ali, otkad je uze bilo preseceno, sarno su duse mogIe da
oma staroj inicijacijskoj tehnici. Medutim, neobicno je da se uspnu na Nebo u trenutku smrti; tela su ostajala na
jedan himalajski tantricki obred, cod (tchod) , takode sa­ Zemlji28 • U mnogim magijskim praksama, narocito u Bo­
drZi simbolicko komadanje neofita: ovaj prisustvUje sop­ nu, do dan-danas se ocuvalo to penjanje na Nebo pomo­
stvenoj dekapitaciji i komadanju koje veSe daldni iIi drugi eu magijskog uzeta29 , kao i verovanje da pobozni ljudi
demoni22 . Komadanje ucenika i njegovo oZivljavanje od posle smrti bivaju odvuceni na Nebo pomoeu nevidljivog
strane fakira moze se, dakle, smatrati gotovo potpuno de­ konopca 30 .
sakralizovanim sarnanskim scenarijem inicijacije. Sva ta verovanja izraZavaju razlicite aspekte jednog uce­
Drugi sarnanski element koji SOlO prepoznali u rope­
nja koje se moze kratko opisati 11a sledea naein: 1. u mitska
trick-u, penjanje na Nebo pomocu meta, postavlja sloze­
vremena, komunikacija s Nebom bila je laka, jer je jedno
niji problem. S jedne strane, u njemu nalazimo drevan i
me (iIi drvo, iIi planina, itd.) povezivalo Zemlju s Nebom;
krajnje rasprostranjen mit 0 drvetu, uZetu, planini, lestva­
2. Bogovi su sUazili na Zemlju, a Kraljevi - takode nebe­
ma iii mostu koji su, na pocetku Vremena, povezivali Nebo
skog porekia - vracali su se na Nebo uz konopac posto bi
i Zemlju, i omogueavali komunikaciju izmedu sveta B~go­
obavili svoj zadatak na Zemljij 3. posle jedne katastrofe,
va i ljudi. Zbog jedne greske mitskog Pretka ta komuruka­
koja je po znacenju jednaka "padu" u judeo-hrlseanskoj tra­
cija je prekinuta: drvo, me iIi lijana su preseceni . Taj ~t

23 diciji, uZe je preseceno, i zbog toga je prava komunikacija

nije ogranicen na podrucja u kojima preovladuje samanl­
izmedu Neba i Zemlje postala nemoguea; 4. katastrofa je
zam u strogom smislu, ali igra znacajnu ulogu u saman­
u isti mah izmenila strukturu Kosmosa (definitivno razd­
skim mitologijama i u ekstaticnim obredima samana.
vajanje Neba od Zemlje) i Ijudski poloza;, jer je covek po­
stao smrtan; drugim recima, tada je upoznao razdvoje­
nost tela i duse; 5. zapravo, posle te prvobitne katastrofe,
Tibetski mitovi i kosmicko uze samo dusa, u trenutku smrti, moze da se uspne na Nebo;
6. postoje, ipak, povlaseeni (pobozni ljudi iIi carobnjaci)
Mit 0 lestvama iIi uzetu kao vezi izmedu Neba i Zemlje koji i dan-danas uspevaju da se popnu na Nebo pomoeu
prilicno je poznat u Indiji i na Tibetu. Buda je sisao s neba uzeta.
Trajastr.imSa (Trayastrirllsa) niz lestvice, s namerom da "pro­ 15cenje kOje SolO ovde saieli eini narn se veoma starim.
krci puteve za ljude": s vrha lestvica, mogao je iznad sebe Ono je potvrdeno ne samo kod Tibetanaca i u centralnoj
videti sve Brahmaloke, a ispod sebe je video dubine Pakla, Aziji, vee i u drugim podrucjima sveta. Samanska ideolo­
jer su te lestvice uistinu bile.A.:ds mundiu SrediStu 15ni­ gija mistickog iskustva razvila se pocev od slicnih mito­
verzuma24 • Te fudesne lestvice predstavljene su na relje­ logija "Raja" i "pada"31. Taj problem je suviSe sloZen za okvire
fima iz Bharhuta i Sancija, a u tibetskom budistickom 25
sU­ kOje SolO postavili u ovom istraiivanju. Uostalom, on se ne
karstvu takode slme ljudima da se popnu na Nebo . lice neposredno naSeg predmeta. Za ciljeve ovog ogIeda,
Prema prebudistickim tibetskim tradicijama (Bon), u dovoljno je da uocimo da je posle "pada" uze postalo po­
poeetku je postojalo me koje j~ poveziv.uo Z~m1ju s :'Ie­ vlastica privilegovanih pojedinaca: kraljeva, carobnjaka,
bom. Niz to me bogovi su Silazlh s Neba da bl se srell sa
26) Mathias Hermanns, Mythen und My..reTien, Magie und Religion der Tibetet·
20) vid. naSu knjigu I.e ChamanL<me. sIr. 47. i daIje. Up, takode H. Fineisen • .'ich"..
(/CeJn. 19'56) sIr. 42-43. Up. takode H, Hoffmann. Quellen zur Oeschichte del' db<:­
manentum (SWIgart, 19<;7), sIt. '50, i daIje,
fjsch~n ~n Religion (Vlsh~den, 1951) sl.r. 153.
7) \JP. Eliade. Le Chamant.fme, su. 381 I nap. 3; Tucci, Tihet:zn painted ."--roll,,, II.
21) Eliade, I.e Cbamanisme, sIr. 55. I dalje.

22) I.e Chamanisme, sit. 384. i daIje; Id., Le Yoga, sit. 320. i dalje.
.fr. 733·734; Hoffmann, Quellen, slr.,J.41. 150, 153. 245; M. Hermann, nay, delo.
23) Up. Eliade. I.e Chamanisme. sir. 419. i dalje; !d., Myches. riive.• et mystetl?s, sir. 88.
~\f) 37, I dalje. "
29) H. Hoffmann, Quellen, su. 246, ,
I daIje, '7, , • II 1939 H. Hoffinann, nay. deJo, sU, 1'54; M. Hennanns, su. '12. •
24) Ananda, K, (;OOmataSWllmy, Svayiiml1tmnii: Janua Coeli ( almoXls,. ,

30) S. H. Ribhach, Drogpa Namgyai (MIchen·Planeg, 1940), stt 329, nap. 7; M.

str, 3-'53), sU. 27, nap, 8, 42, nap, 64.

25) Giuseppe Tucci, Tibetan painted ...:rolls (Rim, 1949), sv. II, stt, 348, I tanka. Bt, 12,
'?J1)manns, stt, 42 .

. 1 Up, naSu knjigu l~ Chamanisme, passim.

so.. 14·22,

 124/
vernika. ZahvaljujuCi metu, covek - ili sarno njegova dusa
- mme se ponovo popeti na Nebo. Uze se smatra pravim
sredstvom penjanja na Nebo radi susreta s bogovima. Ali,
ono viSe nije zajedniCko dobro covecanstva: dostupno je
samo ogranicenom broju "izabranih".
Konac negritskog samana
Sad cemo navesti nekoliko slicnih primera, odabranih
medu primitivnim populadjama. Tokom seanse leeenja,
bman (hala1i) iz plemena Negritos Pahang drZi medu pr­
stima predivo napravljeno od listova palme iii, prema dru­
gim obavestenjima, od vrlo tankih konaea. Te niti i kond
prote.zu se sve do Bonsua, nebeskog Boga koji prebiva iz­
nad sedam spratova Neba. Dok traje seansa, halakje nepo­
sredno povezan s nebeskim Bogom tim nitima iii koneima,
koje posle eeremonije ponovo spusta i odnosi sa sobom32 .
To znaci da saman postiZe izleeenje tokom komunika­
dje s nebeskim Bogom i, na kraju krajeva, zahvaljujuci
toj komunikaciji. Nairne, tokom seanse, halak koristi i ma­
gieno kamenje za koje se veruje da je izvadeno iz prestola
vrhovnog Bica iii iz nebeskog svoda33 . Ukratko, samanov
religijski dozivljaj je bitan element lecenja: on oseca da je
neposredno povezan s Nebom iii s nebeskim Bicima. Nje­
gova moe dolazi iz einjenice da meau prstima drZi predmet
koji je pao odozgo: nit, konae ili kamen izvaden iz nebe­
skog svoda.
Ovde necemo raspravljati 0 starosti tog verovanja. Kao
810 znamo, neki elementi malajskog samanizma pokazu­
ju novije utieaje. Koneepcija Neba sa sedam spratova, na
primer, ideja je indijskog porekla34 . Medutim, sustina ne­
gritskog obreda halak je arhajska. Carobno kamenje kOje
je palo s Neba ima znacajnu ulogu u inicijacijama austra­
lijskih i juinoamerickih vraeeva (medicine-men)35. A, kao
sto cemo kasnij~ videti, australijski medicine-men takode
zoaju za fudesno uZe koje im omogueuje da se podignu u
vazduh pa eak i da se popnu na nebo.
Posedovanje uzeta poslediea je "bozanskog izbora" i
pretpostavlja prilicno snaZan religijski dozivljaj hala.ka. Taj
32) Ivor Evans, Papers on tbe Ethnology and Archaeology of tbe Malay Peninsula
~~ejmbridZ, 1927), str. 20.
) Up. M. Ellade, LeChamanisme, str. 62, nap. 1, 135; R. Petazzoni, L'Onnisdenza
di Dio (forino, 1955). st!. 469, nap. 0 carobnom kamenju kao "oevcsloJ svedosti".
3id. gore, str. 24. i dalje.
4) Up. M. Il1lade, Le Chamanisme, str. 253. i dalje; 304. i dalle; H. G. Quaritch Wa·
~~, Prehistory and Religion in South-East Asia (London, 1957), str. 12. i dalje.
)M. Eliade, f-e Cbamanisme, st!. 55. i dalje, 133. i dalje.
125/
fenomen je odvec poznat da bismo se na njemu ovde za­
drZavali. Uvek je ree 0 "pozivu" koji upucuju natprirodna
Bica, "gpZivu" koji je procen nizom psihopatoloskih sim­
ptoma 6. Za naSe istraZivanje zanimljiva je einjenica da se
u nekim samanizmima bozanski izbor oeituje snom u
kojem se vidi konae koji sUazi s Neba. Jedan Lepb iz Ma­
rija-Bastije kazuje: "Ako u snu eovek vidi nit kOja silazi s
Neba ka njemu, taj znak treba da protumaCi kao nalog Neba
da postane saman (Bong-thing iii Mun). Oni koji su iza­
brani na taj naein moraju da poslusaju nalog i da se po­
svete pozivu samana. Moze se dogoditi da neko vidi nit ka­
ko sUazi na nekog drugog. U tom sluCa;u mora da isprica
san osobi na koju se odnosio, a ova mora da se odazove na
poziv. Ako neko preseee konac dok ovaj silazi na izabranu
osobu, ova ce odmah umreti 37 .
Ovo svedocanstvo ;asno pokazuje: 1. da je misticki po­
ziv rezultat bozanskog izbora; 2. da se taj izbor saopstava
buducem samanu pomoeu slike konca koji silazi s Neba
pravo do n;egove glave; 3. da spustanje konca ima karak­
ter neminovnosti: kao da se sudbina iznenada razotkrila;
4. i doista, izabrana osoba oseea da je izgubila licnu slo­
bodu: oseca se zarobljenom, "vezanom" vol;om Drugog,
"okovanom". Spustanje konea obznanjuje da su 0 "voka_
ciji" samana odlueili bogovi. I kao sto pokazuje Citava is­
torija samanizma, opiranje toj bOZanskoj odluci ravno je
smrti.
Indija: kosmicka uzad i pneumat5ko tkilnje
U indijsldm kosmoloskim i flzioloskim spekulacijama
slike meta i konea veoma se eesto koriste. Moglo bi se sa­
zeto reCi da je njihova uloga da urede Olav zlvi totalitet,
Kosmos kao i coveka. Takve prvobitne slike istovremeno
sluze otkrivanju strukture Univerzuma i opisivanju sped­
fienog eovekovog polozaja. Slike uzeta i konea uspevaju
da nagoveste ono sto ce ftlozoflja kasnije eksplicirati: da je,
u sustini, sve sto postoji proizveo, "projektovao" iii "istkao"
neki visi prindpi ida svaka egzisteneija u vremenu pod­
razumeva neku "povezanost" iii "potku". Vafno je, medu­
tim, uoeiti razlike izmedu vise paralelnih tema:
1. Kosmicki konopci (to jest vetrovi) dde Univerzum
na okupu, baS kao sto dis~je ddi na okupu i artikulise
Ijudsko telo. Istovetnost Dahova (prana) i Vetrova vee je
pokazana u Atharvavedi (XI, 4, 15). Organi su povezjl1li
36) M. Eliade, Le Chamanisme, st!. 47. i dalje, i passim.
37). M. Hermanns, The fndo-Tibcmns (Bombal, 1954) str. 51. i dalje.
 126/
jedan s drugim zahvaljujuei Dahovima, to jest, u krajnjoj
liniji, zahvaljujuCi atrmwu. ':fa poznajem zategnutu nit od
koje su istkana ova ziva bica; poznajem nit nili, kao i veli­
kog brahmana" (Atharvaveda, X, 8, 38). Ta nit (sutra) je
atman i u Brhadaranjaka Upanis;1.di III, 7, 1, j;L'inO je iska­
zana doktrina sutratman.1: "Poznajd Ii, Kapja, nit kojom
su povezani i ovaj svet i drugi svet i sva bica? (... ) Onaj ko
poznaje tu nit, tog unutra..~njeg pokretaca, taj poznaje bra­
1JJ1l3.l1, poznaje svetovc, poznaje bogove, poznaje .1tman,
poznaje sve" (prev. na franc. E. Senar /Senart!).
2. Kad, na kraju svcta, niti vctrova budu presecene (uro­
shan.un vatra.d"unam /vra...,can;ull viit.7.rajjuniim/), Univerzum
ce se raspasti (Maitri Up., 1,4). I zato sto "vazduh, kao ka­
kva nit, povezuje ovaj svet i drugi svct i sva bica (...), 0 mr­
tvom covcku kaiemo da su mu udovi razlabavljeni (vas­
ral1t..,i!iatiisyiingfim), jer ih Vazduh (disanje) povezuje po­
put konea" (Brh. Up., III, 7, 2)38. Dodajmo da na slicne ideje
nailazimo i u Kini. Cuang Ce (III, 4) potvrduje da "stari opi­
suju smrt kao labavljenje niH 0 koju je Bog okaCio zivot".
3. Sunce vezuje svetove uz sebe jednim koncem. Kao
sto <~atapatha Brahmana vise puta ponavlja, "Sunee vezuje
(sarna vajate/vayale/) ove svetove jednim koneem. Medu­
tim, taj konac je isto sto i vetar" (vajuh /vayuhi, VIII, 7, 3, 10;
up. takode VII, 3, 2, 13). "Sunee je karika koja povezuje
zato sto su svetovi priCvrsceni za njega u cetiri glavne
tacke"39 (Sat. Br., VI, 7, 1, 17). Za Sunee se kaie da je "do­
bro ispleteno", zato sto "prisiva dane uz noci" (ibid, IX, 4,
1,81). To spajanje dana i noei povezano je sa vedskom sU­
kom dveju sestara - NoCi i Zore - koje su dYe "tako zado­
38) Ta korespondencija mikm·makrokosmos, iZfa.zena sHkama kanea (iii uzeta) i
ra.",,-vljanja, ahimno je razvijena u VT<:me Brahmana. ljudska osaha je "proizvedena"
(sam.•kn:a) pornocu riruala (Kallsiraki Br., nI, 8). Svesteniei sabiraju i uCvrSeuju (sam·
stba.) atman, kako hi proizveH savrSenu celinll (Ait. Br., II, 40, 1·7). Eg-Lemplaran
motlel tog "ujedinjavanja" i "povezivanja" jeste, svakako, obredni mit " Pradapali­
ju. Po5w Ie stvorlo svelove, bogove i Ziva hiea, Pradapati blva "ra,tavljen" (Satapa.
tho Br., VI, I, 2, 12). "Sasravljanje" hadapatija izraZeno je glagolom samsk£, "obje·
d!niri", i t:O ponovno spajan;e Pr"daparija simbolic.\d je paisroveceno sa izgrad~jom
Zrtvenika. "Nije mogao da uslane jer je blo rastavljen, a anda su ga, pomoeu ZrtVe,
bogovi ponovo sastavili" (samadadbub, Sat. Br, I, 6, 3, 3<;·36). Ono SIO su bogovi
uradUi in illo tempore, svestenik ponavlja periodii'no: "on saslavlja (samskarou)
hadapatija, potpuno i u eelosti" (sarvam krtmam: i~at. Br., VI, 2, 2, 11). Sa.stavl;a·
oje postignUto izgradnjom vatrenog zrtvenika posluzice kao model za objedinja.
vanje dahova i za druge vestine kojima se Usa~tavlia" atman.
39) \; vezl s lim simbolizrnom, Ananda Kumarasvami podseta na jednu epizodu iz
."ambanga [)amke (V. 130), "n kojoj Bodhisata DOlipala ('ellvar Svetlosli"). slojed
u sre<l~~tu polja u Cija su I'etiri coska pohodeni ,rupcl, vezlIje kanac 7-" svoju stre­
I!~' i jednim hicem prostreljllje sva <'elifi stupea, a zalim strda jos jed nom prolazi
kroz pm i waca mu se u mk,,; na taj naCin on dOista "prlSiva sve stvari za sebe
pomocn je<lne jedine nit;" (The fconogmpby of Durer's 'Knots' and Leonardo:.
'Conca!l!:nation', u "The Art Quarterly". proleee 1944, str. 109·128, str. 121). Iillmll­
a,vami se u viSe navrata bavin simholizmom konca; up. Svayiimatroni: Janll" Codi
C'Zalmoxis", 11,1939· objavljeno 1941· str. 3·51. posebno sIr. 5. i dalje); 'Spiriwal
pMemiif and tbe 'Puppet·Compkx' ('Psychiatry", VllI, avgust 1945, SIr. 2<;·35. po·
sehoo srr. 29.
127/
voljne tkalje da slozno zajedno tkaju zategnutu nit" (Rigv­
eda, 11,3,6), tkaju vreme 40 .
4. Zato sto jednim vlaknom vezuje svet liZ sebe, Sunee
je Kosmicki Tkac i mnogo puta je uporedeno s paukom.
"Tkac mreie je svakako ona; sto tamo sija, jer se krece po
svojim svetovima kao po mreZi" (Sat. Br., XIv, 2, 2, 22).
Jedna irtvena gatha navedena u Kausita/d Brahmani, XIX,
3, govori 0 Suncu (Godina) kao 0 pauku. Mnoge Up.wi­
sade koriste sliku pauka i njegove mrcie, ali svaka od njih
u skladu sa sopstvenom religijskom orijentacijom. S Pau­
kom se uporeduje Hi ,1tman Hi "nepropadljivi" (aksar.1) Hi
Bog. "Kao pauk koji se penje po svojoj niti, (... ) tako ista iz
atmana izlaze svi dahovi, svi svetovi, svi bogovi, sva bica"
(Brhad Up., II, 1, 20; up. Maitri Up., VI, 32). "Kao sto pauk
ispusta i privlaci (srdate /srj.1te/ grhnate, dosl. 'izliva i pre­
susuje') (... ), tako se u ovom svetu sve rada iz nepropa­
dljivog (.1k"iarai)" (Mundaka Up., I, 1,7). Po jednoj teisti­
ckoj Upanisadikakva je SvetaSvaI:ara "jedinstveni Bog, zao­
deva se, kao pauk, nitima kOje su proizaSle iz prvobitne
Materije" (pradhana, VI, 10, preVo na franc. 1. Silburn).
5, Najzad, neki postvedski tekstovi vide kosmickog Tka­
b bilo kao alman, iIi kao Brahman, iii kao licnog Boga
kakav je Krisna iz Bhag,1vad--gite. Kad u cuvenom odlom­
ku iz Brhadaranjaka Upani.fade (III, 6, 1), Gargi postavlja
pitanje: ':J adnavalkja, ako je Voda potka na kojoj je sve is­
tleano, na kojoj je potki istkana sama Voda?" Jadnavalkja
mu odgovara: "Na vazduhu". A vazduh je, sa svoje strane,
obj;L~njava Jadnavalkja, istkan na nebeskim Svetovima, a
ovi su istkani na Svetovima Gandharva, a ovi su istkani na
Svetovima Sunea, i tako dalje, sve do svctova Brahme. Ali,
kad Gargi upita: "A svetovi Brahme, na kojoj su potki oni
istkani?", Jadnavalkja odbija da mu odgovori, "0, Gargi, ne
pitaj suvise; pazi da ti se g1ava ne rasprsne. Preko toga pi­
taS jedno bozanstvo iznad koga nema nista viSe da se pita."
(prev. na franc. E. Senar). Ali, u sIedecem paragrafu (III, 7,
i dalje), Jadnavalkja me da je "unutraSnji pokretac" (antar­
janinam lantiJ.ry;Ininam!) uistinu GmndUnivcrzuma. A taj
unutrasnji pokretac je sutr.1tman, atm,111 zamiSljen kao
konae.
U Bhagavad--giti, Bog je taj koji "tka" Svet. Krisna se sanl
proglaSava za Vrhovnu Licnost "koja je istkala ovaj Uni­
ver-zum" Oena/yenm' Sarval11 idam tat.1m, VIII, 22). "Sve sam
ovo ja istkao" (maja tatam idam Sarval11, IX, 4). A posle sjaj­
40) Krajnje slozeo slrnbolizam na.staje oko "tkanja Vremena". Up. Rigveda, V, 5, 6;
IV, 13,4; Atb.veda, X. 7, 42 i daljc; X, 8, 37·39, ild. U ovom oglcdu remo 51! haviti
sarno oekim njegovim aspektima. Prisetimo se da je '&tva "simko razapeta" (Sat.Hr..
III, 8, 2, 2). "Razapinjanje" zrtve je<lnako je "razapinjanju vremenske potke", to jest,
u krajnjoj linijt, protezanjn trajanja Sveta Za jos jednu godinu.
 128/
ne teofanije iz XI pevanja, ArSuna uzvikuje: "Pm medu bo­
govima, Iskonski Duh (...), sve si Ti istkao" (tvaja tatam vi.~
Yam; XI, 38)41.
Tk3nje i uslovljavanje
Kao 8to vidimo, okolnosti u kojima se govori 0 Kosmi­
ckom Pauku sliene su onima s kojima smo se sreli kad je
bilo rea 0 Kosmiekom Tkaeu: on se uporeduje iii sa Sun­
cern, iii s nekim nadliCnim principom (at.man-Bralunan), iii
sa personalnim Bogom. Ali, kakva god bila njegova stru­
ktura ili oblik u kojem se ispoljava, Tvorac je, u oba kon­
teksta "tkal:"; sto znaci da on nevidljivim kondma iii kono­
pcima vezuje uz sebe Svetove i biea koja stvara (tacnije,
koja "izbacuje" iz sebe).
Postati i egzistlratl u Vremenu, trajatl, to znaci bitl pro­
jektovan od strane Tvorca i ostati privezan uz njega kao
kakvim koncem Cak i kad - vee u vreme Brabmana, ali po­
sebno u vreme Upanisada - naglasak biva stavljen na nuZ­
nost da se "sjedine" i artikulisu dahovi kako bi se skovala
Besmrtna Licnost, at:ma.n, uvek je ree 0 "stvaranju": stvat:a se
sredstvo stupanja u modus nadlicnih bica, oblikuje se
instrument kojim se zadobija besmrtnost. Znacajno je da se
cak i u UpaniSadama (gde je problem bio sasvim drukciji:
kako iskazatl neizreciv doZivljaj otkrivanja sebe i ovlada­
vanja sobom?), slika konca koristl u vezi sa atmanom. Iz­
gleda, dakle, da su se glavni tokovi arhajske indijske duhov­
nostl napajali idejom-silom da je sve zivo, stvarno, posto­
jeee (bilo u Vremenu iii u bezvremenostl) u pravom smislu
jedno dobro uredeno i artikulisano jedinstvo. Pre nego 8to
je otkrila da Bivstvo jeste Jedno, indijska spekulacija ot­
krila je da su rasulo i nered isto 8tO i ne-bivstvo; da su za
istlnsko postojanje potrebni jedinstvo i celovitost. A slike
koje sve to najbolje izraiavaju su konac, pauk, potka, tka­
nje. Paukova mreZa jasno pokazuje mogucnost "ujedinje­
nja" prostora poeevod jednog Sredista, tako 8tO ee se me­
du sobom povezati cetiri gIavne tacke.
41) "Cltavovaj Unlverzum je rumlzan u]astvu, kao drago kamenje nakonat' (SUITe
manlgana Iva), kaZe Xrl!na (VII, 7). 1ll sUka se veoma cesto javlja. "lCan sto nit od
dragog kamena (manisutnun) mofeproci kroz kamen, tako i sve ovo . Gandharve,
Apsare, fivotlnje Iljudl . mo~e bid nanizano (na Sunee, vaju, pranu, Brahman)";
JaJrnnja UpaniJada BraiJtnIlna. III. 4. 13; Ill. S, 1; navedeno u Coomaraswamy, Sva­
yimatmlli. str. 5. A. CoollllU'll5WlllIly podseca na jedan odlomak Trlpura R:lhas;e.
gde je ret 0 jednom gradul njegovim tlteljlma. j Duh (pracara, dos!. "Migrant") tvr·
dl da bl bez njega fiteljl bill "rasprieni I izgubljeni kao biseri bez konca" (Spiritual
Paternity, sir. 31).
129/
Slike, mitovi, spekulacije
Te slike i spekulacije ponikle su iz dubokih iskustava.
Kad god eovek postane svestan sopstvene egzistencijalne
situadje, to jest svog specificnog nacina egzistiranja u Kos­
mosu, i kad god prihvati taj naCin egzistencije, on svoja
sudbinska iskustva izraZava slikama i mitovima koji ce kas­
nije imatl povlaSten polozaj u duhovnoj tradiciji covecan­
stva. PaZljiva analiza omogucice nam da otkrijemo egzisten.
cijalne situacije iz kojih je proistekao indijski simbolizam
nlti i tkanja.
Kosmogonijsko stvaranje je, kao i Kosmos, simbolizo­
vano anom tkanja. Prema B.rahma..na.tna, Univerzum posto­
ji zato sto su svi njegovi delovi uredeni, zato sto je pros­
torno-vremenska potka "zategnuta" zahvaljujuci prinosenju
zrtve. Ali, ta koncepcija tkanja Univerzuma i ponovnog
povezivanja Pradapatija pomoeu tajanstvene magije zrtve
nije odvec stara. Pradapati koji se, stvarajuci Svet, bogove
i ziva biea iscrpljuje i raspada, predstavija jednu religijsku
ideju koju nalazimo jedino u Brah.manama. Ali, cak i pre­
rna Brabmanama, Pradapatl je stvorio Univerzum, a ein
Zrtvovanja sarno produZava njegovu egzistenciju. Zbog ve­
licanja svemocne Zrtve ne smemo da izgubimo iz vida da
i po Brabmanama Kosmos mora imati tvorca.
Sunce, Bogovi ill Brahman "tkaju" Svet. Polka, pre.ma. to­
me, zavisi ad tka.ca. Univerzum je stvorio neko drugi., i on je
koncima privezan uz svog autora. Stvoreno nije potpuno
odvojeno od svog Tvorca: uz njega ga vezuje ndto poput
pupeane vrpce. Iz toga sledi vaZna posiedica da Svetovi i
bica nisu i ne mogu biti "siobodni", da se ne mogu kretatl
po sopstvenoj volji. Nit koja ih vezuje uz njihovog Autora
odriava ih u zivotu ali i u zavisnosti. Zivetl znaci iIi biti
"istkan" od strane tajanstvene Moei koja tka Univerzum,
Vreme i Zivot ill biti privezan nevidljivom vrpcom uz Kos­
mokratora (Sunce, Brahman, personalni Bog). U oba sIu­
caja, "fiveti" znaei biti usIovljn, zavisitl od nekog drugog.
Taj "neko drugi" more biti Bog iii misteriozno bezlieno na·
celo koje nije lako odrediti, ali cije se prisustvo oseca u
Citavoj vremenskoj egzistenciji; zaista, sve 8tO postoji ose·
ca da je u istl mah rezultat sopstvenih einova i neceg dru·
gog, Cinjenice da je "istkano", to jest neraskidivo poveza­
no sa sopstvenom prosloseu: ono oseca da saeinjava "po­
tku" kOja, u jednom mome,ntu indijske spekulacije, poei·
nje da se smatra neuniStivom, u smisiu da viSe ne presta­
je sa smreu pojedinca, vee se nastavlja iz jedne egzis.ten­
dje u drugu, i zapravo predstavlja uzrok nebrojenih trans­
migracija.
 r
1301
JOOan od korena ideje kanne verovatno treba ttaZiti u
spekulacijarna povezanim s kosmickim tkanjem i potkom
koja je nastala neprekidnim nizom zrtvovanja. Ovde se ne­
cemo baviti problemom porekla ideje karme. Reo cemo
sarno da se ta ideja ne uoblicava medu vernicima koji ose­
caju da su povezani nevidljivim nitima s ;ednim lienim Bo­
gom; ona se namece misljenju kad covek otkrije da je rezul­
tat sopstvenih cinova, to jest kad oseti da je samim sobom
privezan uz sebe. Dpornost s kojom se meditira 0 Cinjenici
da je svaki covek uklopljen u niz vremenskih dogadaja, da
cini deo potke, da ne moze pobeci od sopstvene proslo­
sti, pokazuje da se tu radi 0 jedno; misli koja viSe ne moze
da se zadovolji obrednim resenjima kakvima se sluZe pri­
mitivna i arhajska drostva u cilju periodicnog obnavljanja
vremena 9cri cemu obnavljanje podrazumeva porustavanje
proslosti4 ).
SIike konca, uzeta, vezivanja, tkanja sadde u sebi vise­
smislenost: one istovremeno izraZavaju povlaSCen polozaj
(biti povezan s Bogom, biti u odnosu s kosmickim Urg­
rond-om) i jednu Zalosnu i tragicnu situadju (biti uslov­
Ijen, vezan, predodreden itd.). Ni u jOOnom od ta dva slu­
caja covek nije s/obodan. Medutlm, u prvom, on zivi u ne­
prestanoj komunikadji sa svojim Tvorcem, iIi s kosmickim
Urgrond-om; u drogom se, naprotiv; oseca zatocenikom
sudbine, okovanim "magijom" iIi sopstvenom proslosCu
(ukupnosCu svojih cinova).
SIicna visesmislenost moze se desifrovati i u drugim
indi;skim izrazima simbolizacije vezanosti, 0 kojima smo
raspravJ.jaH u jednom ranijem radu 43 . Varona, kao i Vritra,
kao i boZanstva smrti, jesu "gospodari veza": oni sputava­
ju i paralisu ziva bica, vezuju mrtve, a Vritra "okiva" Vode.
U tom indijskom simbolizmu vezivanja dominiraju magij­
ski elementi: vezan covek je paralisan, predodreden za smrt.
Zaista, iste slike i formule vezivanja nalazimo u vracanju,
demonologiji i mitologiji smrti. A ipak, Varona i Indra ta­
kode odvezuju ljude, "oslobadaju" ih (Indra "oslobada" i
Vode koje je Vritra okovao u planinskim vrtacama. To znaCi
da ovi bogovi imaju moe da "sveru i razdrijese" (Matej,
XVI, 19, itd).
JOs jedan primer: joga je prvorazredno sredstvo oslo­
badanja od ropstva kakvo je zapravo svako ljudsko stanje.
Pomoeu joge se zadobija apsolutna sloboda. Medutim, sa­
rna rec yoga oznacava neku vrstu cina "vezivanja": koren
yuj, "spojiti" (franc. "joindrrl') odreduje i latinsko jungere,
42) 0 tom problemu, vid. n~ Mythe de rktemef Rewur (l'ariz, 1949).
43) Le "dlellK fleur" et Ie S}mboIisme des noeulh ('Revue de I'Histoire des Religions".
1947·1948, str. 5-36; prenesena u Images et Symboles, Pariz, 1952, str. 120-163).
131/
jugum i "joug' (jararn), yoke. To nam postaje razumljivo
kad se prisetimo da je joga pre svega tehnika koja ide za
potpunim ovladavanjem nad telom, "krocenjem" organa
i psiho-mentalnih moCi. Rec je, dakle, 0 spajanju, povezi­
vanju i objedinjavanju organskih aktivnosti i psiho-men­
talnog toka. Jukta (yukta) znaCi "sjedinjen"; ali, to je i onaj
koji se nalazi u stanju povezanosti s Bogom.
Kondi/utke
Sve te slike - 'Vetrovi kao kosmiCki kono, vazduh koji tka
i objedinjuje organe, atman kao nit, Pauk, Sunce, Bogovi­
-tkaCi - povezane su s drugim arhajskim koncepcijama, ka­
kve su nit Zivota, sudbina kao tkanje, boginje ill vile prelje,
itd. Taj predmet je odvec obiman da bismo se ovde njime
bavili. Ipak cemo reci nekoliko reci 0 ulozi meta i konca
u magiji. Ne sarno da se veruje kako carobnjaci bacaju ci­
ni na svoje zrtve pomoeu ubdi i <:vorova, vee i da mogu da
lete kroz vazduh i isceznu na Nebu penjuCi se uz konopac.
Mnoge evropske legende, srednjovekovne i novije, poka­
zuju nam da su carobnjaci i carobnice bezali iz tamnica
ill cak sa lomace zahvaljuluti kakvom koncu iii konopcu
koji bi im neko dobacio 4. Ta folklorna tema neobicno
podseca na indijski rope-trick
Kao sto smo videli, uZe nije sarno pravo sredstvo opste­
nja izmedu Neba i Zemlje; one je takode kljucna slika, pri­
sutna u spekulacijarna koje se tici kosmickog Zivota, ljud­
ske egzistencije i sudbine, metafizickog saznanja (sutrat­
man) i, jos sire, tajnog znanja i magijskih moti. Na nivou
arhajskih kultura, tajno znanje i magijske moti uvek pod­
razumevalu sposobnost letenja kroz vazduh Hi uspinjanja
na Neb04 • Sarnansko penjanje na drvo je, u pravom smis­
lu, jedan obred uspinjanja na Nebo. Znacajno je da, medu
tradlcionalnim indijskim predstavama uobrazilje, penjanje
na drvo simbolizuje posOOovanje kako magijskih moei, ta.
ko i metafizicke gnose. Videli smo da se zongler iz Suroo.
-Datake penje uz drvo pomoCu magijskog uzeta, a zatim
nestaje u oblaoma. Th imarno jednu folklornu temu koju
nalazimo i u ucenim tekstovima: na primer, PancavimSa
Brahmana (XN, I, 12-13), govoreci 0 onima koji se penju
na vrh velikog drveta, precizira da ce oni koji imaju krila
- to jest, oni koji znaju - uspeti da polete, dok ce neznali­
ce, USene krila, pasti na zemlju. Th ponovo nalazimo isti
neke prirnere u A, Jacoby, nav. deJa, str. 467. i dalje.
. M. E1iade, Symbolisme <fu Vol Magique ("Numen", III, 1956, SU. 1-13), pre.
Deseno u Mythes, raves et mystr!ros (ParIz, 1957), str 133. j datje.
 f
132/
sled dogadaja: penjanje na drvo, ezotericko znanje, uspi­
njanje na Nebo, to jest, u kontekstu indijske ideologije,
transcendiranje ovog sveta i oslobodenje. Medutim, kao
sto cemo uskoro videti, isti sled nalazimo i kod carobnja­
ka u primitivnim drustvima.
Bilo bi korisno uporediti indijske slike i spekulacije s
grekim i germanskim simboiizmom vezivanja i tkanja. Tog
problema smo se dotakli u jednom ranijem radu. Anjon­
sova (Onians) knjiga Origins ofEuropean Thought, tako­
de saddi veliki broj cinjenica i pronidjivih analiza koje se
tieu simbola i obreda - povezanih, ali razlicitih - vezivanja,
tkanja, prOOenja u Grckoj i kod starih naroda EvrOpe46. Taj
problem je nepregledan i svesni smo da ga ovde ne mo­
zemo predstaviti u svoj nJegovoj slozenosti. Prisetimo se
sarno na tren da je slika uzeta koJe povezuje Kosmos i co­
veka s vrhovnim Bogom (iii sa Suncem) potvrdena i u Grc­
koj. Platon se njome sluZi kad zeli da istovremeno predstavi
polozaj coveka i sredstvo da se on popravi. "Razmotrimo
sada sve to ovako", piSe on. "Svakoga od nas, predstavnika
zivih bica, treba da smatramo kao lutku bozanskog pore­
Ida, bilo da su je bogovi stvorili iskljuavo radi svoje igre i
zabave, iii da su pri tom imaH neku oZbiljnu nameru, jer
to, naravno, uopste ne mozemo znati. Ali, mi znamo ovo.
Pomenuta dUSevna zbivanJa u nama predstavljaju neku
zbrku ZiCJl iii uzica kOje nas vuku, i kako su medusobno
suprotne, vuku nas na suprotna dela; na tome se upravo
zasniva razlika izmedu vrHne i nevaljalstva. Razum, nai­
rne, We da svako mora poslu.sati sarno JOOan trzaj ne napu­
stajuCi ga, i mora se odupreti svim ostalim trzajima zica. To
je ono zlatno i bogomdano vodstvo razboritosti" (Zakoni,
644, podvukao autor. Prim. prev. - prevod Albina Vilhara).
Aurea catena Homed'
Ta sHka je svakako izvedena iz euvenog "zlatnog weta"
kojim je Zevs mogao da privuce sve stvari k sebL Secamo
se pocetka VITI pevanja Jlijade: posto je okupio bogove na
Olimpu, Zevs im zabranjuje da priteknu u pomoc Trojan­
cima iii Danajcima, i preti neposlusnima da ce ih baciti u
Tartar. Jer, nastavlja Zevs, "Znacete tada koliko od sviju
sam bogova jaci.! Nuder, kusajte, bozi, da svi vi znadete
potom:/ zlatno 0 nebo obesiv we za nj se privez'te/ bog<>­
vi svi i boginje sve, al' nikako s nebal neeete na zemlju moo
povuCi svevisnjeg Diva! Savetnika rna koliko se trudill vr­
46) R. B. Onians, TbeOrigin..<ofEuropean Tbought(Ke;mbridZ, 19'>1, 2. 00.,1954),
posebno su. 349. i dalje.
133/
lo./AI' kad bih i ja hteo da oZbiljno we povucem,/vas bih
povuk'o njim sa zemljom i morem samim;/ zatim bih uze
privez'o za vr.sinu Olimpa samog,/ te bi od tada sve u vaz­
duhu ostalo viseC'/. ToHko bogove sve ja nadvisujem, toli­
ko ljude!" (VIII, 18-28; preVo Milos N. Duric - prim.prev.).
Kao sto smo uocili, rec je 0 transpoziciji jedne adolescent­
ske igre. Zaista, "Goci su, kao i mi ( ...) poznavali igru u ko­
joj dve protivniCke ekipe vuku jedno we u suprotnim prav­
cima da bi odmerile snage. Na takvu probu Zevs poziva
bogove. Sarno, ovog puta se nece vuci horizontalno nego
vertikalno. Zevs ce ostati sam na nebeskoj visini, dok ce
drugi bogovi vuCi odozdo, sa zemlje. On tvrdi da ce, u
tom sluCaju, povuCi i bogove i zemlju sve do Olimpa, i da ce
ih zatim, kao kakav trofej, sve privezati za vrh bozanske
planine"47.
Nije nemoguce da je ova anegdota odsjaj izbrisanog se­
canja na jednu indoevropsku mitsku temu. Ali, za na.se is­
traiivanje pre svega su zanimljiva simbolicka tumacenja
weta. U arhajskoj epohi, Zevsovo zlatno we zamiSljano je
"cas kao land koje svezuju univerzum u neunistivo jedin­
stvo, cas kao nesto sto povezuje coveka sa visim mocima"
(p. Levek, op.cit, str. 11). Tako, na primer, u orfickoj poemi
koju su naucnici nazvali Rapsodijtika teogonija, Zevs pita
Noe: "0 majko, najuzvisenije medu bozanstvima, bozan­
ska noei, kako, kaZi mi, kako treba da ustanovim svoju
gordu vlast nad smrtnicima? Kako da svojim staranjem
ucinim da sve bude jedno a delovi da budu razliciti? - Ok­
ruzi sve stvari neizrecivim eterom, a onda u sredinu stavi
nebo, i neogranicenu zemlju, i more, i sva sazvezda koji­
rna je nebo ovencano. Ali, kad zategne.s evcstu uzicu oko
svih stvari, privezujuci za eter jedan zlatni lanac ... " (prev.
na franc. P. Levek, op. cit, str. 14).
Tu se izvesno radi 0 jednoj drevnoj ideji, jer Zevs trail
savet od kosmoioskog bozanstva, Noel. "Duhovno Smo se
tu priblizili Noei, prikazanoj u XIV pevanju Ilijade, kOja je
dovoljno mocna da spase Hipnosa od gneva gospodara
bogova ( ...); takode smo blizu prvobitnoj Noei iz Hesio­
dove Teogonije (v. 116. i dalje). Nista nas ne sprecava da
mislimo kako taj deo Rapsodijske teogonije seie daleko
u proslost, bez sumnje cak do VI veka pre nove ere, ako ne
po svojoj formi, barem po elementima kOje uvodi u igru.
Mogli bismo, dakle, reei da je u orfickim sredinarna, kra­
jem arhajskog doba, bila koriscena homerska slika zlat­
nog lanca u funkciji kosmoloskog obja.snjenja" (p. Levek,
op. cit, str. 15).
Urednid Francuske univerzitetske zbirke, Iliade, t. II, str. 26, nap. 1, navedeno
u Pierre l.eveque, Aurea Catena Homer! (pariz, 1959), SIr. 8.
 134/
U svom Teetetu,Platon poistove6Ije zlatno ure sa sun­
cern. Sokrat pita mladog Teeteta: "Moram Ii tome dodati
kao konacan dokaz zlatno uze pod kojim Homer ne misli
niSta drugo nego sunee i pokazuje da sve i kod bogova i
kod Ijudi postoji i uspijeva dok je u pokretu i vasiona i sun­
ceo No, ako bi to stalo kao okovano, sve bi stvari propale
i sve bi, kako se obicno veli, bilo naopako· isprevrtano"
(Teetet, 153 c.d, prevod Milivoja Sironica - prim. prev.).
C Ddavi ex, 616 b-c) , Platon koristi jednu sllcnu sliku,
iako ne pominje ni sunce ni zlatno me. ObjaSnjavajua stru­
kturu Univerzuma, on opisuje jednu "svetlost koja je iSla
preka eelog neba i zemlje, svetIost uspravnu kao neki stub,
i koja bi se najpre mogla uporediti sa dugom, sarno sto je
bila sjajnija i cistija. Posto su putovali jOs jedan dan, stigH
su do nje i tamo su, u sredini svetlosti neba, videli kraje­
ve traka koje njega drZe - jerje ova svetlost nebeska spona
i ona dr:ii ce10 nebo kao ldad koj.z se stavlja oko mjera-a
na kraju lie na1azi priCvrSceno vreteno Ananke (Nldnosti),
pomoeu koga se stavJjaju u pokret lwe sfere' (podvlace­
nje je naSe; prim.prev. - prevod Albina Vilhara). Tako Platon
dvaput koristi sliku sjajnog meta koje povezuje Cniverzum
i ureduje njegove razliCite delove u jednu celinu. Dodajmo
i to da su drugi grcki autori u zlatnom metu videli plane­
te, iii cetie! elementa, iii Aristotelovog nepokretnog pokre­
laca, iIi he.imarmene.
Drugo tumaeenje zlatnog meta, posebno ono kojim mu
se pridaje vrednost duhovne veze izmedu Zemlje i Neba,
izmedu coveka i visih moCi, produzava i dopunjuje kos­
moloski simbolizam. Makrobije u svom Komentaru Sldpi­
onovog sna ocenjuje da "posto sve dolazi jedno za dru­
gim u neprekidnom sledu, i sve se postepeno kvari, od
prvog do poslednjeg stepena, pravedan i dubokouman
posmatrac mora uvideti da se sve, pocev od vrhovnog
Boga pa do najprostijeg zivota, sjedinjuje i povezuje uzaja­
mnim neraskidivim vezama; to je 0110 eudesno Homerovo
zlatno me koje je okaceno Bozjom rukom 0 nebeski svod
i silazi sve do zemlje" (I, 14, 15; preVo Diboa (Dubois); up.
takode Levek, op. Cit, str. 46). Istu ideju nalazimo u Olim­
piodorovom Komenta.ro Gorgije i Proklovom Komentaru
Timeja (P. Levek, ibid, str. 47-8). S druge strane, nije neko­
risno napomenuti da je za (pseudo-) Dionisija Areopagitu
sHka zlatnog oreta simbollzovala molitvu. U BoZjim imeni­
ma on plSe: "Nastojmo, dakle, da se svojim molitvama uz­
dignemo sve do vrha tih bofanskih i blagotvornih zraka, kao
kad bismo uhvatili i neprestano povlacili ka sebi, jednom
pa drugom rukom, beskrajno svetlo uze koje se spusta s
nebeske visine i silazi sve do nas, te nam se Cini da ga po­
135/
vlacimo nadole, ali u stvarnosti naS trud ne moze da ga
pokrene,
' jcr ono citavo postoj! i gore i dole , i mi se zapra­
vo kre cemo ka najuzvisenijim divotama jednog savrseno
sjajnog sijanja. Tako isto, ako bismo bill na kakvom cameo
i aka bi nam naSe sigurnosti radi dobacili mad prikacenu
za stenu, ne bismo mi tu stenu privlacili ka sebi, vee bi­
smo s~be same i camac vukli ka steni" (BoZja imena, 3, 1;
preVo Gandijak /Gandillacl).
~~ kao 8tO je indijska filozofska spekuladja neprestano
k~f1~t1la arhajsku sliku meta, niti i tkanja, grcki teozofi i
nusllod dugo su tumacili slavni mit 0 hlomerovom zlatnom
mctu. Kao i u Indiji, premda u drukcijoj perspektivi, sli­
ka zlatnog uzeta sluZila je kao polaziste i za kosmoloske
teorije i za opis covekovog poloZaja. Dodajmo da aurea
catena Homeri napaja filozofsku refleksiju sve do XVIII ve­
ka. Jedno anonimno delo rozekrucijanskog nadahnuca,
Aurea catena Homeri, oder Eine Beschreibung von dem
Urspr.ung der Natur und naturJichen Dingen, odigralo je
znaca) nu utogu u obrazovanju misli mladog Getea.
"A<itralno uzd'
. SHka meta ponekad sc koristi u opisivanju odnosa
lZllledu duha (nus/nousl) i duse (psihe/psyche/). U svom
spisu <? ~o~to~m demonu (22), Plutarh me da se onaj
deo kO)1 Je uron)en u tela naziva psihe, dok sc neiskvareni
?eo zove nus'. I, nastavlja Plutarh, nus lise njISe iznad glave
1dodlruje vrh lobanje: mozemo ga uporediti sa metom ka­
je treba ddatl i pomocu njega upravljati nlZim delom du­
ha, sve dok ovaj ne postane poslusan i ne oslobodi se vIa­
sti apetita i puti".
Koncepciju nusa kao meta verovatno su razvili neo­
platonicari polazeci od Platonovog teksta 0 Ijudima kao
Bozjim marionetama i zlatnom metu razuma. Ali, nije is­
~juc~no da je ta ~lika m:az
nekih parapsiholoskih doZivlja­
~a ..Zatsta, r:rema lSkustvtma dr H. Karingtona (earington)
1 Silvena. Dz. Malduna (Sylvan]. Muldoon)48 0 kojima je ne­
?avno raspravljao Rcjnor K. Dwnson (Raynor c. Johnson),
l~gleda da su neka ljudska bica kadra da osete i ponekad
v~eln~ predstave neku vrstu konopca iii konca koji pove­
zuJe flZ.lcko telo s duhovnim (onim sto se u pseudookulti­
stickom zargonu naziva "astra1nim tel om"). Prema reCima
Rejnora OZon.'iona: "On (tj.S. OZ. Maldun) k:aZe da postoji
nekakva veoma savitljiva cev iIi astralno mc, kOje pov~zu-
Sylvan J. Muldoon. The Projection of the Mtrnl Body, s predgovomm Dr. H.
Camngton (London, 1929); 1d., The Case ror Astral (1936).
 "f"'
136/
je glavu astralnog tela s glavom fizickog tela. To me moze
privlaciti iIi vrsiti znatnu kontrolu cak i na udaljenosti od
osam do deset stopa. Na vecoj udaljenosti, postoji oseca­
nje slobode, ali je uze i dalje pdsutno, cak i ako je sasvim
tanko, a ono neogranieeno zadrZava istu debljinu (. ..) Kad
se astralno teIo jeOOom udalji izvan podrucja delovanja
u.zeta (...), ovo se smanjuje, dobija izgled konca i, kao sto se
moglo i ocekivati, strujanje energije od astralnog ka fizic­
kom telu u velikoj med prestaje (. ..). smrtfizickog tela
verovatno je posledica kidanja astralnog uzeta"4~.
Ostavicemo po strani verodostojnost takvih doZivljaja.
Samo cemo konstatovati da neki nasi savremenici na zapa­
du lvrde da osecaju i vide to tanano me. Imaginarni svet i
prelazni svet ekstrasenzomih doZivljaja nisu manje realni
od fizlckog sveta. Svakako, moZe se prigovoriti dasu auto­
ri koje smo naveli, svesno iii nesvesno, "izmisHli" svoje do­
zivljaje posle citanja Plutarha iIi drugih slicnih tekstova.
Carobna uiad
Ali, time neee biti ponistena autenticnost takvih para­
psiholoskih doZivljaja. I australijski medicine-men govore
o uzetu koje je na eudesan naCin vezano za njihova tela.
Zahvaljujuci Houitovim (Howitt) IstraZivanjima, znamo
da su medidne-men imali magijske konopce pomoeu kojih
50
su se, prema sopstvenim tvrdenjima, uspinjali na Neb0 .
Novija istraZivanja Ronalda Bernta (Berndt) i profesora A
P. Elkina izvanredno su doprinela preciznijem objaSnjenju
tog carobnog meta. KOd Elkina nalazimo sledeei opis:
"Tokom inicijadje vraceva na australijskom jugoistoku,
pomoeu nekih napeva stvara se me u coveku-vraeu. To
me mu omoglleuje da vrsi rodesne podvige: na primer, da
isijava plamen iz svog stomaka poput elektricne zice. Po­
stoji nesto jos zanimljivije: to je upotreba meta za penja­
nje na Nebo,ili na vrhove drveCa, iii za kretanje u prosto:u.
1bkom svecanosti inidjadje, u jeku svecanog zanosa, ca­
robnjak Ide na leda pod neko drvo, podiZe svoj konopac i
uspinje se po njemu sve do gnezda postavljenog na vrhu
drveta; zatim prelazi na drugo drveee, i tokom sunce~o~
zalaska silazi niz stablo. Samo muskard mogu gledatt taJ
podvig kojcm pretbodi 1za kojim sledi bura cegrtaljki (buD­
roarery i drugi izrazi emotivnog uzbudenja. U opisima tih
podviga koje smo zabeleZili g. Bernt i;a mogu se naCi imena
49) Raynor C. Johnson. The Imprisoned $plendour (J.ondon. 19';3) sa', 230. id2lje.
50) A. w. Howitt, The Nattve .Tribes of South.East AU$tralia (London. 1904). su.
400. i daije:·up. takode Illiade. Le Chamanisme. ste. 133. i daije.
137/
vraceva i pojedinosti poput ove: DZo Dagan, jedan vonga·
ibonski madionicar, ldeei na ledima pod drvetom uspra­
vio je svoje uZe i uspuzao se po njemu, s glavom zabacenom
unazad, telom koje je sloboOOo lebdeIo, s raSirenim noga·
ma, i s rukama koje su visUe sa strane. Kad je stigao na cUj,
visok cetrdeset stopa, mahnuo je rukama u pravcu onih
koji su stajali dole, zatim je na isti nacin sisao i ponovo
legao na leda, a me se vratilo u njegovo telo"Sl.
Profesor A P. Elkin smatra da objaSnjenje tog magij·
skog podviga treba traZiti u dinamizmu kolektivne suges­
tije. Ali, Cak i ako je zaista to posredi, bilo bi zanimljivo znati
zaSto su medidne-men izabrali tradicionalnu sHku uspinja­
nja pomoCu uZetakoje izlazi iz tela pa se ponovo u njega
vraca, po carobnjakovoj volji. Kao sto smo vee napome­
null, poznati su nam i drugi primed australijskih vraceva
koji su tvrdili da se uspinju na Nebo pomoeu meta. Nesto
jos zanimljivije: ~aman Ona, jednog od plemena Ognjene Ze·
mlje, takode raspolak "carobnim uZetom", dugackim goto­
vo tri metra, koje isfusta iz usta da bi ga zatim za tren oka
ponovo proguta05 . Takve Cudesne podvige treba upore­
diU s fakirskim "Cudom meta".
VaZno je napomenuti da i u Australiji carobno me pd·
pada, kao izuzetan dar, vraeu, to jest onome ko posedu­
je i rova tajno znanje. Dakle, na australijskom nivou kul­
ture ponovo nalazimo isH sled 0 kojem smo se osvedocili
u Indiji i u evropskom srednjovekovnom folkloru: znanje,
magija, carobno me, penjanje na devo, nebeski let. S dru­
ge strane, znamo da inicijacije australljskih vraceva imaju
samansku strukturu po tome sto sadrie odsecanje glave
i obredno komadanje ucenika 53 . Ukratko, dva bitna ele­
menta rope-trick-a - uspinjanje na Nebo pomoeu uzeta i
komadanje ucenika - zdru.zena su i u australijskim magij­
skim tradicijama. Znaci Ii to da je Cudo ukta australij­
skog porekla? Ne, ali je ono povezano sa izuzetno drevnim
mistickim tehnikama i spekulacijama, sto znaci da rope­
-trick zapravo nije indijski pronalazak. Indija je samo do­
gradila i popularizovala to eudo, kao sto je indijska speku­
lacija rasporedila citavu jednu kosmo-fiziolosku mistiku
oko simbolizma kosmicke madl i sutratmana.
Vratili smo se, dakle, na polaziste ovog istraZivanja: na
znacenje i funkciju "euda meta". Ali nas, pre svega, zanima
kultuma funkcija cuda uZeta • ili tacnije, arhajski scenariji
kojl su je omogucili. Videli smo da su ti scenariji, i ideolo­
~~j A. P. Elkin, Aboriginal Men ofHigh Degree (Sidnej. 1,946), Sa'. 64-65. '
53 Up. Lu~ Bridges, The Uttermo.<t Part oftb,! Earth (NjuJOrk, 1948). sir. 284. I dalje.
.) A. P. Elkm. naY. deJo, SIt. 31. 43. 112. i daile; M. Eliade. Le Chamanisme. su. 55.
i daije.
 r
1381
gija koju podrazumevaju, povezani sa carobnjackim sre­
dinama. Svrha priredbe je da se gledaocima otkrije jedan
nepoznat, tajanstven svet: sveti svet magije i religije, dos­
tupan sarno upucenima. Dramatiene slike i teme koje se tu
prikazuju, a naroeito uspinjanje na Nebo pomoeu uzeta,
iscezavanje i inicijacijsko komadanje ucenika, ne ilustru­
ju samo okultne moCi carobnjaka, vee pored toga otkri­
vaju i jedan dublji nivo realnosti, nedostupan profanim
Ijudima: one zapravo otkrivaju misteriju smrti i inicijacij­
skog uskrsnuCa, moguenost transcendiranja "ovog sveta" i
preseljenja u "transcendentnu" ravan. Slike koje oslobada
eudo meta u stanju su da, istovremeno, izazovu privr­
zenost jednoj nevidljivoj, tajnoj, "transcendentnoj" real­
nost!, i sumnju u realnost poznatog, "neposrednog" sveta.
S tog stanovista, rope-trick- kao uostalom i svi drugi pod­
vizi earobnjaka - ima pozitivnu kulturnu vrednost, jer pod­
stiCe takmicenje uobrazilje i refleksije iznoseei na videlo
pitanja i probleme; na kraju, on postavlja pvroblem "prave"
realnosti Sveta. Nije nimalo slucajno sto Sankara koristi
primer rope-trick-a da ilustruje misteriju kosmiCke iluzijej
od sarnih pocetaka indijske filozofske spekulacije, maja je
bila magija u pravom smislu, a bogovi, u meri u kojoj su
bili "tvorci", bili su lJUljini (mayin) , "carobnjaci".
Konacno, treba uzeti u obzir "pozoriSnu" funkciju fuda
tiZeta (i slicnih podviga). Carobnjak je, po deftniciji, rdiser.
Zahvaljujuci njegovom misterioznom umew, gledaoci pri­
sustvuju jednoj "dramskoj radnji" u kojoj ne ucestvuju ak­
tivno, u smislu da oni ne "rade" (kao sto boo u drugim ko­
lektivnim dramskim ceremonijarna). Dok Carobnjak izvodi
svoje tricks, gledaod su pasivni: oni sarno jX)l,matrajU. To je
za njih prilika da zarnisle kako se nesto moze uciniti bez
"rada", prosto pomoCu "magije", misteriozne moei misli i
volje. To je, takode, prilika da zamisle tvoracku moe bogo­
va, koji ne stvaraju radom svojih ruku, vee snagom svojih
feei iii misH. Sve u svemu, citava jedna fabulacija 0 svemo­
cl duhovnog znanja, 0 slobodi coveka, 0 njegovim mogue­
nostima da transcendira sopstveni svakodnevni Univer­
zum, nastala je sa otkricem "spektakla", s einjenicom da
covek otkriva situaciju "posmatraca".
Situadje
Ovih nekoliko zapaZanja 0 "fudu tiZeta" odnose se na
sarno jedan aspekt slozene simbolike kojom se bavimo.
Svaki od njenih aspekata zasluiuje jednako dugu upored­
nu studiju, kakvu ovde ne mozemo preduzeti. Ali, primeri
1391
o kojima smo raspravljali jasno osvetljavaju sledeeu ei­
njenicu: bilo da je proizasla iz paranormalnog dozivljaja
nekolidne privilegovanih pojedinaca, ill pak iz ljudske uo­
brazilje, slika meta iii nevidljive niti kOja povezuje Ijude s
visim podruejima, sltiZila je da izrazi egzemplame ljudske
situadje - opstenje s Nebom i bogovimaj izabranost i poz­
vanost od bogova za verski pozivj u indijskoj spekulativ­
noj filozofiji, nevidljiva nit je sluZila i da nagovesti suStinu
at.rnana., kao i da opi.se odnose izmedu Boga i njegovih stvo­
renjaj ali, i u Indiji, kao i u GeCkoj i staroj Evropi, pomofu
slike niti opisivan je polozaj eoveka uopste, sudbina ('zivo­
tna nit": boginje koje predu sudbinu), 20tka vremenske
egzistendje (k:JrtmJ), dakie, "robovanje". Citava jedna kate­
gorija srodnih slika izraZava "vezanost" kao posledicu ma­
gije iii smrtnosti. Sto se tice simbolizma tkanja, on premasa
i prosiruje simbolizarn niti, mada je s njim povezan.
Kao sto smo viSe puta napomenuli, te slike uspevaju da
izraze povezane, ali razlieite ideje. U raz!ieitim kontekstima,
uze Hi nit kadri su da izraze nove nijanse. Uostalom, to i
jeste osnovna funkcija egzemplarnih slika: ne sarno sto po­
maro eoveku da misli, one ga eak na to prisiljavaju, eime
ga navode da predzira svoje ideje, da neprestano otkriva
nova znacenja, da ih produbljuje i povezuje. Izuzetno je
vaZna einjenica da slika uzeta iii niti ima glavnu ulogu u
imaginamom univerzumu primitivnih vraeeva iii u ekstra­
senzomim dozivljajima modemog coveka, kaO i u mitskim
iskustvima arhajskih druStava, u indoevropskim mitovima
i obredima, u indijskoj kosmologiji i filozofiji, u grckoj fi­
lozofiji, itd. To pokazuje da sHke niH i uzeta neprestano
iskrsavaju u covekovoj uobrazilji i spekulaciji, iz cega mo­
zemo zakljuciti da one odgovaraju izvanredno dubokim
iskustvima ida, na kraju karjeva, otkrivaju jednu ljudsku
situaciju kOja se, po svemu sudeci, ne moze iskazati dru­
gim simboHma i pojmovima.
1960.

140/
V. Napomene 0 religijskom simbolizmu
Moda. simbolizma.
Kao sto smo viSe puta naglasili, u poslednje vreme sim­
bolizarn je u modi . Vise cinilaea doprin~l? je.?a izuca~­
1 ma. To su perspektive dubinske psihologije, plasticne i
nje simbolizma stekne privile~van l:olozaj ~OJI d~.as UZl­
va. S jedne strane, to su otkrica dubmske pSlh?loglJe, pr~
svega Cinjenica da se aktivnost n:~es~og moze razum~tl
tumacenjem slika, figura, seenarlJa/ kOJe ~: tr:b~ uze~l ~
njihovaj nominalnoj vrednosti, vee kao sifre sltuaclJa 1
licnosti koje svesno neee iii ne moze da prepozna. 2
Pored toga, pocetkom veka razmahnula se ~pstraktn~
umetnost i, posle Prvog svetskog rata, poetska 1 nadreah­
sticka iskustva koja su obrazovanu publiku u~oz~la s~
nefigurativnim i onirickim svetovima. Me~utim, ~l Unt­
verzumi mogli su otkriti neko znacenje sarno u men u ko­
joj je ljudima polazil~! ~a rokc:>~ ~a deS~~}u. njihov~. ~tro­
kture a one su bile slmboheke. Treel emtlae: kOJl !e u
jednakoj meri pobudio interesovanje za simboltzam, Jes~
etnoloska istraiivanja primitivnih ~stava:. a po~eb.n~ ~l­
poteze Lisjena Levi-Brila 0 strokturll fur.uc~lJ~~ . pr~ffiltlV­
nog mentaliteta". Levi-Bril je smatrao da Je pnmt~lvnl men­
talitet" bio prelogican i da je u njemu preovladlvalo c:>t;?
sto je on nazvao "mistickom participacij?~" . Pred kraj Zl­
vota Levi-Bril se odrekao hipoteze 0 pnffilttvnom prelo­
gick~m mentalitetu, koji bi bio radik~ln~ razlicit ?d mo­
dernog i suprotstavljen mu 3 . U stvan, nJegova hlP?tez~
nikad nije imala mnogo pristali~a. ~edu etnoloz~ma ~
sociolozima. Ipak, hipoteza 0 "pnmltlvnom mentalltetu
bila je korisna utoliko sto je po?stakla ~prave medu ~­
lozofima sociolozima i psiholozlma. Ona Je, nadasve, prt­
vukla pafnju intelektualnih elita na pOnaSanje "primitiv­
nog coveka", njegov psiho-mentalni Zivot i kultum~ tvo~­
vine. DanaSnje zanimanje filozofa, poseb~o ~ E~OPl, z.~ ffil~
i simbol dobrim delom je zasluga LevI-Bnlovlh knJlga I
kontroverzi koje su one izazvale. v.v
Konaeno za modu 0 kojoj govorimo zasluzna su, vise
nego sto sludmo, istraZivanja ne~ filoz.ofa, ~istemologa
i lingvista, zaokupljenih pokazivanjem slmbohekog karak­
1) Up. M. Eliade. Images et Symboles, str. 9. i d a l j e . .
2) Naci cemo jasan prikaz Frojdovih j }ungovih teorija 0 s~m.bolu u !mItZI Jolande
Jacobi, Komplex. Arr;hetypus, Symbol in dcr Psychologre CG.Jungs (Cirih, 1957).
~tr· 86. I dalje.
j) Up. Lucien Levy·Bruhl, us Camets (ur. Maurice Leenhard t, Pam,
. 1946)
f"
141/
tera ne sarno jezika, vee i svih drugih aktivnosti ljudskog
duha, od obreda i mita do umetnosti i nauke4 . Po§to covek
raspolaie sposobnosCu stvaranja simbola (simbol-fonn­
ingpowei), sve sto on proizvodi ima simbolicku prirodu 5.
Podseeajuci na glavne cinioee koji su doprineli sire­
nju zanimanja za simbolizarn, u isti mah smo nabrojali i
perspektive iz kojih se pristupaIo proucavanju simboliz­
poeticke umetnosti, etnologije, semantike, epistemologije
i filozofije. Istoricar religija moze sarno da se raduje takvim
istraiivanjima, poduhvatima i razliCitim gledi§tima 0 jed­
nom predmetu koji je tako znacajan u njegovom sopstve­
nom polju rada. Zahvaljujua povezanosti nauka 0 coveku,
svako znacajno otkrice do kojeg se dode u jednom sektoru
ima svoj odjek u susednim disciplinama. Ono §to nas psiho­
logija i semantika uce 0 funkeionisanju simbola u isti mah
zanima i nauke 0 religiji. Nije Ii njihov predmet u osnovi isti?
°
Uvek je rec tome da se razume covek i njegov polouj u
svctu. Bilo bi veoma korisno preduzeti ;edno istraZivanje 0
odnosu izmedu pomenutih disciplina i nauke 0 religijama.
I pored toga, jasno je da se polje nauke 0 reIigijama ne
poklapa s podrucjima tih drugih disciplina. To znaei da po­
stupak svojstven istoricaru religija nije istovetan s postup­
kom psihologa, lingviste Hi soeiologa; on cak nije istove­
tan ni s postupkom teologa. Istraiivanje istoricara religija
razlikuje se od istraiivanja Iingviste, pSihologa i sociologa
po tome sto se ovaj bavi iskljucivo reJigijskim simbolima,
onima koji su povezani s nekim religijskim iskustvom iIi
s nekom religijskom koneepcijom sveta. Postupak istorica.
ra religija razlikuje se jednako i od postupka teologa, Svaka
teologija podrazumeva sistematsku refleksi;u 0 sadrZajima
religijskog iSkustva, s eiljem da produbi i osvetli odnose
izmedu Boga-Tvorca i coveka-stvorenja. Medutim, pristup
istoricara religija je empirijski. On sebi stavlja u zadatak
da razume istorijsko-religijske cinjeniee i da ih protumaCi
drugima. On istovremeno brine i 0 znacenju jedne religij­
ske cinjenice i 0 njenoj istoriji; on se trodi da ne zrtvuje
ni jedno ni drogo. Svakako, i istoricar religija je prinuden
Up. Max Schlesinger, Gcschichte des Symbols (Berlin, 1912); A. N. Whitebead.
Symbolism. Its Meaning and Efkct (Njujork, 1927); W.M. Urban, Language and
Reality. The Philosophy ofLanguage and the Principles of Symbolism (London i
Njuiork, 1939); Religious Symbolism (ur. F. Ernest Jobnson, Njujork, 19~~); Sym.
bois and Values: An Initial Study (X1l1,Symposium of the Conference on SCience,
Philosophy and Religion, Niujork, 1954); Symbol< and Sodety(XIV Symposium of
... the Conference on Science, Philosophy and Religion, Njujork, 1955). Up. takode:
~YmboI011. Jahrbuch Jiir Symbolforschuns, sV. I, Bazel, 1960. •
5) Dovaljno je pamenuti deb ErnSfa Cassirera, Philosophie der symbolischen For.
men, 3 sv. (Berlin. 1923·1929); Id., An Essay on Man Qejl, 1944) i Susanne K. Lan.
. ger, Philosophy ofreason, rite and art (Ha.!vard, 1942).
 I
142/
da sisternatizuje rezultate svojih istraiivanja, da razmislja
o strukturi religijskih fenomena. Ali, tada on dopunjuje
svo; posao istoricara radom fenomenologa iii istoricara
religija. U sirokom smislu rea, nauka 0 religijarna obuhva­
ta religijsku fenomenologiju jednako kao i filozoflju reli­
gije. Ali, istoricar religija u strogom smislu nikad ne moze
da raskine vezu sa istorijskom konkretnoseu. On nastoji
da ddifruje, u vremenu i u istorijskoj konkretnosti, sud­
binu iskustava kOja izviru iz jedne nesvodive covekove ze­
lje da transcendira vreme i istoriju. Svaki autentican reU­
gijski doZivljaj podrazumeva ocajnicki napor da se proni­
kne u osnovu stvari, krajnju realnost. Ali, svaki pojmovni
izraz iIi formulacija jednog datog religijskog dozivljaja
upisuje se u istorijski odreden kontekst. Ti izrazi i formu­
lacije postaju, dakle, "istorijski dokumenti" koJi se mogu
uporediti sa svim drugim kulturnim cinjenicarna: umet­
nickim stvaralaStvom, drustvenim i ekonomskim pojava­
rna itd. Najveca zasluga istoricara religija je upravo to na­
stojanje da desifruje, u jednoj "cinjenici" kOja je nuZno us­
lovljena istorijskim trenutkom i kulturnim stilom vremena,
egzistencijalnu situaciju kOja ju je omoguCila. Treba jedna­
ko imati na umu i sledeci element: teologija se uglavnom
bavi istorijskim i otkrivenim religijarna, jevrejskim, hriscan­
skim i muslimanskim monoteizmom, i tek uzgred religija­
rna drevnog Bliskog istoka i anticke Grcke. jedno teolo­
sko istraZivanje religijskog simbolizma svakako ce se vise
zanimati za izabrana svedocanstva kOja se ticu velikih
monoteistickih religija nego za gradu 0 "primitivnima,,6. Me­
dutim, istoricar religija ima za cilj da upozna najveCi mo­
guci broj religija, narocito arhajskih i primitivnih religija,
gde irna priliku da se sretne s nekim religijskim institucija­
rna na njihovom elementarnom stupnju.
Ukratko, koliko god da istoricaru reJigija koristi upoz­
navanje sa istraZivanjirna drugih disciplina koje se bave sim­
bolom uopste i, posebno, reIigijskim simbolizmom, on na
kraju mora da pristupi svom predmetu sopstvenim sred­
stvima i iz sopstvene perspektive. Perspektiva opste nauke
o religijama svakako je ona iz kOje se najbolje maZe sagle­
dati celina istorijsko-reHgijskih cinjenica. Sarno je izvesna
boJaZljivost ponekad navodila istoricare religija da prihva­
taju integraciju koju su predlagali sociolozi Hi antropo­
lozi. U meri u kojoj je moguce formulisati opsta razmatra­
nja 0 religijskom ponaSanju coveka, niko drugi to ne moze
uCiniti bolje od istoricara religija. Naravllo, pod uslovom da
c
6) )asno je da ce jedna teologija istorije religija morati da uzme II obzir sve arba;·
cne i ptimitivne religijske doZivljaje. All ta teologija ima za pretpostavku postojanje
ismrije rcligija i oslanja so: na njene rezultate.
143/
je on ovladao istraZivanjima koja su obavljena u drugim vai­
rum sektorima njegove discipline i da ih je objedinio.
Inhibicije specijaJiste
Na nesreeu, sve rede se dogada da su svi ti uslovi ispu­
njenf. Koliko je onih istorieara religija koji svesno nas­
toje da prate istraiivanja iz drugih domena, udaljenih od
njihove "specijalnosti"? Ako se jedan istoriear greke religije
ponekad zanima za nOvije studije 0 iranskim Hi indijskim
religijama, on je manje sklon da prati rezultate svojih ko­
lega-specijalista, recimo, za altajske, bantu iii indondan­
ske religije. Ako zell da napravi neko poredenje Hi da po­
nudi opstije objaSnjenje grCkih ili mediteranskih einjenica,
okrenuce se ka nekom prirueniku, iii ce prelistavati Frej­
zera (Frazer), iii Ce pribeCi nekoj pomodnoj teoriji 0 religiji
"primitivnih" naroda. Drugim reeima, on Ce izbeei upravo
onaj posao koji se od njega, kao istorieara religija, oceku­
je: nairne, da bude obaveSten 0 istraZivanjima svojih kole­
ga, specijalista za druga podrucja, da asimiluje njihove re­
zultate i da se s njima suceli, i na kraju, da ih objedini ka­
ko bi bolje razumeo greke izvore.
Ta bojailjivost se, izgleda, moze objasruti dvema pred­
rasudama. Prva bi se mogla formullisati ovako: istorija reli­
gija predstavlja jedno neogranieeno podrueje8 , kojim niko
ne moZe da ovladaj bolje je poznavati jedan sektor nego se
diletantski setkati po svima. Druga predrasuda, vise pre­
eutna nego priznata, jeste da je, kad se gradi "opSta teorija"
religije, razboritije obratiti se sociologu, antropologu, psi­
hologu, filozofu iii teologu. Moglo bi se mnogo toga reCi 0
inhibiciji istoricara reUgija kad se nade pred poslom upon:­
divanja i objedinjavanja. U ovom trenutku, vaZno je ispravi­
ti pogresno misljenje 0 poslu objedinjavanja. Istoriear reli­
gija ne treba da predstavlja zamenu za razne specijaliste,
da vlada odgovarajucim jeziekim znanjima. Pored toga sto
je praktieno nemoguca, takva zamena bi bila I nekorisna.
Istoricar religija elja je oblast, na primer, vedska Indija ill
k1asicna Grcka, ne mora da zna kineski, indonezanski ill
bantu da bi u svojim istraZivanjima koristio taoistieke reli­
gijske dokumente iii mitove keramskih urodenika iii obre­
de Tonge. On jedino mora da se obavesti 0 napretku kojl su
specijalistl napravili u svaJrom od tih podrueja. Neko je
7) Up. Images et SymboJes, sir. 33. I daJle.
8) To vail za sve istorljske discipline. Pre viSe od pedeset godina, Anato! Prans
(Anatole France) je prlmetio da hi bUo potnebno viSe tlvota da hi SI: proeltali doku.
ment; 0 Franruskoj revolucijl.
 144/
r
145/
istoricar reUgija ne zato sto vlada izvesnim brojem filo­
loskih znanja, vee zato sto je kadar da reUgijske cinjenice
postavi u jednu opStu perspektivu. Istoricar religija ne po­
naSa se kao fllolog, vee kao egzegeta, tumac. Ovladavanje
njegovom specijalnosCu dovoljno ga je naucilo da se ori­
jentiSe u lavirintu einjenica, ili da zna gde ee naCi najvai­
nije izvore, najstruenije prevode, studije koje ee moCi da
vode njegova istraiivanja. Gradu koju mu fllolozi i istori­
cari stavljaju na raspolaganje, on nastoji da razume kao is­
toriear religija. Nekoliko nedelja cada dovoljne su lingvisti
da razotkrije strukturu jednog njemu nepoznatog jezika.
Istoricar religija mocao bi biti kadar da postigne slicne
rezultate kad irna posla s religijskim icinjenicama koje ne
pripadaju njegovom polju istraZivanja. Nairne, on tteba sa­
rno da preuzme filoloski trud sadrZan u istraZivanjima spe­
djalista. BaS kao sto jedan istoricar francuskog romana XIX
veka nije obavezan da iznova obavi istraiivanje Balzako­
vih iii Floberovih (Flaubert) rukopisa, iii stilisticke analize
Stendala (Stendhal), iii istraiivanja 0 izvorima Viktoca 19oa
(Victor Hugo) i Zerara de Nervala (Gerard de Nerval). Nje­
gOY zadatak je da bude u toku svih tih radova, da koristi
njihove rezultate i da ih objedinjuje.
Tako isto mo~mo uporediti postupak istoricara rellgija
sa postupkom biologa. Kad ovaj, na primer, izucava pona­
sanje jedne veste insekata, on ne preuzima ulogu entomo­
loga. On nastavlja, sueeljava i integrise istrwvanja ento­
mologa. Svakako, biolog je takode "spedjalista" u jednoj od
grana zoologije, to jest on raspolaie velikim iskustvom
kad je u pitanju ova iIi ona zivotinjska vesta. Ali, njegov je
postupak razlieit od postupka zoologa: on je zaokupljen
,~trokturall1a Zivotlnjskog Zivot;l, a ne sarno morfologijom
i "istorijom" jedne posebne vrste.
Druga predrasuda izvesnih istoricaca religija, naime da
oni treba da se obcate drugom "specijalisti" cadi global­
nog i sistematskog tumacenJa religijskih cinjenica, vero­
vatno se moze objasniti fllozofskom uzdrZanoseu velikog
broja struenjaka. Dva Cinioca su naroCito doprinela name­
tanJu i kultivisanju takve uzdrZanosti: s jedne strane, sa­
rna struktura tih disdplina, koje sluZe kao neka vesta uvoda
iIi priprema za nauku 0 religijama (znamo da se veCina is­
torieara religija regrutuje iz redova filologa, arheologa, isto­
ricara, orijentalista, etnologa); s druge sttane, inhibidja iza­
zvana zalosnim neuspehom velikih improvizadja krajem XIX
i pocetkom XX veka (shvatanje mitologije kao "bolesti jezi­
ka", astralne i naturistiCke mitologije, panvavilonizam, animi­
zam i preanimizam itd.). Kako god bilo, istoricar religija
oseea se sigumijim kad prepusti drugim disdpllnama - sod­
ologiji, psihologiji, antropologiji - rizik sinteza ill opstih te­
orija? To, medutim, znaei da istoriear religija okleva da upo­
tpuni svoj pripremni flloloski i istoriearski posao napo­
rom poimanja koji, nacavno, podrazumeva cin miSljenja.
Pitanja ll1etode
Neeemo dalje razvijati ovih nekoliko zapaianja kOja se
odnose na podrueje i metode nauke 0 religijama Nas za­
datak je skromniji: hteli bismo da pokaZemo da Je moguee
zamisliti proucavanje religijskog simbolizma sa stanovista
nauke 0 religijama, i da utvrdimo kakvi bi mogli biti rezul­
tati takvog postupka. Ali, kad raspravljamo 0 tom konkret­
nom slucaju, moraeemo da se suoeimo s metodoloskim
tdkoeama koje su svojstvene svakom istraiivanju istoriJe
religija. Drugim recima, mocacemo da raspravljamo 0 iz­
vesnim aspektima metode, i to ne apstcaktno, vee onako
kako se oni uocavaju u toku samog istraZivackog postupka.
Pva teskoca s kojom se 50dara istoricar religija upravo je
nepregledna masa dokumenata; u naSem slucaju ogroman
broj religijskih simbola. Jedan problem se nameee od sa­
mog pocetka: cak i ako pretpostavimo da cemo uspeti da
ovladamo tom masom (a to nije uvek izvesno), imamo Ii
prava da cinjenice koristimo nezavisno od njihovog kon­
teksta, to jest da ih grupisemo, poredimo iii cak tumaCimo
shodno cilju naSeg istraiivanja? Ti religijski dokumenti is­
toveemeno su i istorijski dokumenti, oni su sastavni deo
razlicitih kulturnih konteksta. Ukratko, svaki dokument
ima jedno posebno znacenje, povezano s kulturom 1Isto­
rijskim trenutkom iz kojih je izdvojen. To je stvama tclko­
ea, 1malo kasnije eemo pokusati da pokaiemo kako se ona
moze prevladati. Recimo, za sada, da je istoricar religija pri­
moran da se suoti sa slienom teskocom u svemu sto pre­
duzima. Nairne, s jedne stcane, pozeljno je poznavati sve
istorijske situacije jednog religijskog ponasanja, a s druge,
mocaju se izdVojiti strukture tog pOnaSanja, onako kako se
mogu pojmiti u mnostvu situadja. Naverumo jedan primer:
postoji nebrojeno mnogo varijanti simbolizma Kosmie­
kog Deveta. Neke od tih varijanti mogu se smatcati izve­
denima iz nekoliko centara rasprostiranja. Cak se moze pri­
hvatiti i mogucnost da 50 se sve varijante KosmiCkog Deveta
rasprosticale, u krajnjoj IWii, iz jedinstvenog difuzionog
srediSta. U tom slueaju, mogli bismo se nadati da cemo je­
9) Zaista, sve opste teorije kOje 5U v1adale istorljom religlja od njenih pocetaka bile
su delo lingvista, antropologa, sodologa, etnologa i filozofa. Up. images ct
SymboJes, str. 35. i dalje.
 1461
dnog dana rekonstruisati istoriju simbolizma Kosmickog
Deveta, tacno utvrditi srcdistc njcgovog porckla, putevc
rasprostiranja i razlicitc vrcdnosti kojc je taj simbolizam
poprimio tokom svojih lutanja.
Kad bi bila moguca, jcdna takva istorijska monografija
ucinlla bi mnoge uslugc nauci religija. Medutim, problem
simbolizma Kosmickog Deveta ipak ne bi bio reSen. Tre­
balo bi obaviti citav jedan drugi posao, to jest utvrditi smi­
sao tog simbola, sta on otkriva,' sta pO&7Zuje kao rcligijski
simbol. Svaka vesta ili varijanta otkriva s posebnim intenzi­
tetom iIi jasnocom neke aspekte simbolizma Kosmickog
Deveta, ostavijajuti druge u send. U nekim slucajevima, Kos­
micko Devo se pojavljuje, pre svcga, kao imago mundi, u
drugima se pokazuje kao axis mundi, kao stablo koje u isti
mah ddi Nebo, povezuje tri kosmicke zone (Nebo, Ze­
mlja, Pakao) i omogucuje komunikaciju izmedu Zemlje i
Neba. Najzad, druge varijante istieu, pre svega, funkdju
periodicne regeneracije Univerzuma, iii ulogu Kosmickog
Deveta kao Sredista Sveta, Hi njegove tvoracke moti itd.
Proucavali smo simbolizam Kosmickog Deveta u vise svojih
ranijih radovalO, i izgleda nam nepotrebnim da ovde pona­
vljarno taj problem u celini. Dovoljno je da kaZcmo da je
nemoguce shvatiti znacenje Kosmi&og Drveta ako se uzme
u obzir sarno jedna iii nekoliko njegovih varijanti. Struk­
tura simbolizma moZe se potpuno ddifrovati tck posle
analize znatnog broja primera. Cak se ne mozc razumeti
znacenje izvesnog tipa Kosmickog Deveta ako se prcthod­
no nisu proucili najvaZniji tipovi i varijante. Tek posto se
rasvetle znacenja Kosmickog Drveta u Mesopotamiji Hi u
staroj Indiji moze se razumeti simbolizam Igdrasila (Jggdra­
sD) iii Kosmickog Deveta u Centtalnoj Aziji iii Sibiru. U na­
ud 0 religijama kao i drugde, poredenja se prave u isti mah
zato da bi se utvrdile slicnosti i da bi se uocile razlike.
Valja dodati jos nesto: tek kad popiSemo sve varijante
mozemo jasno sagledati razlike u znacenjima. U meri u ko­
joj se indoncianski simbol Kosmickog Drveta ne podudara
sa altajskim, pokazuje se sav znacaj prvog za nauku 0 re­
ligijama. I postavlja se pitanje: imamo Ii, u jednom iIi dru­
gom slucaju, prrrast Hi pomucenje iii gubitak pevobitnog
znacenja? Ako znamo sta Kosmicko Devo znaci u Meso­
potarniji, Indiji iii Sibiru, pitamo se usled kojih istorijsko­
-religijskih okolnosti, iii usled kojeg unutraSnjeg razloga,
isti simbol u Indoneziji otkriva razlicito znacenjc. Povest
rasprostiranja ne reSava ovaj problem. Nairne, cak i ako bi
10) Up. Trairc d'Hiswire des Religions, str. 232. i dalje; Ie Chamanisme et les tech­
niques archaiques de l'extase. str. 244. i dalje. Image•• et Symboles, str. ~~. i dalje,
213. i dalje.
1471
se moglo dokazati da se simbol rasprostirao iz jedinstve­
nog sredista, jos ne bismo imali odgovor na pitanje: zaSto
su neke kulture &JcuvaJe izve..<;napriI1Ull7la znacenja, dok su
ih droge zaboravile, odbacUe, izmenUe Hi obogatUe? Medu­
tim, poimanje tog procesa obogacivanja postaje moguce
tek kad se izdvoji struktura simbola, Zato sto simbolizuje
misteriju Sveta koji se neprestano obnavija, KosmiCko Devo
moze simbolizovati - istovremeno i uzastopno - stub Uni­
verzuma i kolevku ljudskih rasa, kosmicku renovatio i lu­
name ritmove, SrediSte Sveta i puteve koji vode od Ze­
mlje ka Nebu itd. Svaku od tih novih valenci omogucuje
cinjenica da se simbolizarn Kosmickog Deveta od sarnog
poeetka otkriva kao "sifra" Sveta pojm1jena kao jedna posve­
cena i neiscrpna ziva stvarnost, Istoriear religija morace da
osvetli razloge zbog kojih je ova iii ona lrultura oeuvala,
razvila iii zaboravila jedan aspekt simbolizma Kosmickog
Deveta - i tako ce biti prinuden da dublje pronikne u
dusu te kulture i naucice da je razlikuJe od drugih.
U nekim tackama, situacija istoricara religija moze se
uporediti s polozajem dubinskog psihologa. Ni jedan ni
drugi ne smeju izgubiti dodir s einjenlckim podacima; nji­
hovi su postupci empirijski; njihov citj je da razumeju "si­
tuacije": individualne, u slucaju psihologa, istorijske u slu­
caju istoricara religija. Ali, psiholog zna da ce uspeti da
razume jednu individualnu situaciju i da ce uspeti da do­
prinese ozdravljenju svog pacijenta sarno u meri u kojoj, u
ekstravagandjama jedne individualne povesti, uspe da pre­
pozna velike linije povesti psihe. S druge strane, psiholog
poboljsava svoja istraZivacka sredstva i ispravlja svoje teo­
rijske zakljucke tako sto stalno ima na umu otkrica do ko­
jih je doSao tokom svog analitickog rada. Kao sto smo up­
ravo videli, ni istoricar religija ne postupa drukcije kad
proueava, na primer, simbolizarn Drveta Sveta. Bilo da je
primoran da se ograniCi na Centralnu Aziju, na primer, ili na
Indoneziju, iii se, pak, p~tio da obuhvati taj sirnbolizam
u celini, on ne moze obaviti svoj zadatak ako ne uzme u
obzir sve znaeajne varijante Kosmiekog Drveta.
Posto je covek homo simbolicus, i posto je simboli­
zarn saddan u svim njegovim aktivnostima, sve religijske
cinjenlce numo imaju simbolicki karakter, Nista nije izve­
snlje od toga ako imamo u vidu da svaki religijski tin i svaki
kultumi objekt smeraju na neku metaempirijsku stvar­
nost. Devo kaje je postalo pr4Xlmet kulta ne oboZava se kao
drvo, vee kao hijerofimija, "kao oCitovanje svetog 11 • Svaki
religijski ein, sarnim tim sto je reUgiJsJd, ispunjen je zn;lce­
11) 0 hijerofirnijama. vid. Trailt5 d'Hl.toire des Religions, str. 1S. I dalje i PllSSim.
 148/
njem koje je, u krajnjoj liniji, "simbolicko", zato sto se od­
nOS1 na natprirodne vrednosti Hi figure.
lmamo, dakle, osnova da kaZemo da svako istraZivanje
neke religijske teme podrazumeva proucavanje religijskog
simbolizma. Ali, u upotrebi koja je uobicajena u nauci 0 reli­
gijama, postoji saglasnost da se rec "simbol" rezervise za reli­
gijske onjenice aji je simbolizam rn.ani.festan i eksplicitan. Go­
vorimo, na primer, 0 toClru kao solamom simbolu, 0 kosmie­
kom jajetu kao 0 simbolu nediferenciranog totaliteta, 0 zmiji
kao 0 htonienom, seksualnom iii pogrebnom simbolu itd. 12
Jednako je uobieajeno da se jedna data reHgijska insti­
tucija - recimo, inicijacija - ili neko religijsko ponaSanje (re­
cimo, orientaJio) razmatra iskljueivo iz ugla simbolizma. Cilj
jednog takvog istraZivanja je da ostavi po strani drustve­
no-reHgijske kontekste date institucije iIi ponaSanja, i da
se usredsredi na simbolizam koji je u njima saddan. lnici­
jacija je slozen fenomen koji obuhvata mnoge obrede, naj­
razlicitije mitologije, raznovrsne drustvene kontekste, razli­
Cite ciljeve13. Da sve to, u krajnjoj liniji, predstavlja "sim­
bole", to nam je poznato. Ali, proucavanje inicijacijskog
simbolizma ide za drukCijim ciljem: desifrovati implicitni
simbolizam odredenog inicijacijskog mlta (regressus ad
uterum, smrt i obredno uskrsnuce ltd.), prouciti morfolo­
ski i istorijski svaki od tih simbola, osvetliti egzistencijalnu
situaciju koja je omogucila njegov nastanak.
To isto maZe se reO i 0 religijskom POnaSanju kakvo je on­
entatio. Postoje nebrojeni obredi orijentacije i mitovi koji
ih opravdavaju, a svi se, u krajnjoj liniji, izvode iz doZivljaja
svetog prostora. Pristupanje tom problemu u celini podra­
zumeva proueavanje obredne orijentacije, geomantije, ob­
reda osnivanja sela i izgradnje manastira iii kuca itd. Ali,
kako se, u osnovi svega toga, nalaze jedan dozivljaj sve­
tog prostora i jedna kosmoloska koncepcija, mozemo se
ograniCiti na to da prueavamo tog ponaSanja sa simbolizmom
svetog prostora. To ne znaei da ne treba poznavati istorij­
ske i drustvene kontekste svih oblika tog ponaSanja koje
smo se pomucili da istraiimo, niti da ih treba zanemariti.
Lako bismo mogli nabrojati primere takvih istraZivanja
nekog posebnog simbolizma: "magijski let" i uspenje, Noc
12) Postoji sagiasnosr 0 tome da se rennin "simbolizam" sacuva za jednu struktur­
no koherenrnu cellnu; govori se 0 matickom simholizmu, cija se strukrura maZe
ddifruvati sarno aka se prouCi veliki broj na izgIed raznorodnih religijskih i'injenica:
obredi krStenja i oeLScenja, akvatiCke kosmogonije, mitovi povezani s poplavam,a
ili morsklm katasrrofama, miravi koji istii'u plodnost izazvanu dodirom s vodom,
itd. (Tmit6. srr. HiS. i dalje; [mages et Symboles, srr. 164. i dalje, 199. i dalje). Oci­
g1edno, uobii'ajena uporreba termina "simbol" i "simhollzarn" nile dovoljno pred­
zna, ali moramo se pruagodlti takvom stanju stvari. U odredenom broju slucajeva,
kQnrekst je dovoljan da razjasni stvar.
13)Up. M. EIiade, NaissJlnaes mystiques. E55ai sur qdques /ype5 d'iaitiation (Pariz, 1959.);
naSe izd.: M. lllijade, Mistiln3 rodenj3, Zajednica knjiZevnika Pancevo, PanCevo. 1994.
149/
i simbolizam tame, lunarni, solarni, teleunstiCki, vegetalni,
animalni simboHzam, simbolizam traganja za besmrtno­
SCu, simbol Junaka itd. U svakom od tih slucajeva postu­
pak je u sustini isti: nastojimo da obnovimo simbolicko
znaeenje religijskih cinjenica koje su na izgled razlicite, ali
su strukturno povezane, koje jednako mogu biti obredi iii
obredna pon;L~anja, kao sto su mitovi, legende, iIi natpri­
rodne Figure i slike. Takav postupak ne podrazumeva svo­
denje svih znaeenja na jedan zajednicki imenilac. Nlkad nije
suviSno ponoviti da istraiivanje simbolickih struktura nije
proces redukdje nego integmdje. Uporedujemo i sueelja­
vamo dva izraza jednog simbola ne zato da bismo ih sveli
na jedinstven, preegzistentan izraz, vee da bismo otkrili
proces zahvaljujuei kojem je jedna struktura kadra da obo­
gati svoja znacenja. Kad smo se bavili simbolizmom leta i
uspenja, naveli smo nekoliko primera tog bogaeenja; eita­
oca koji je znatiZeljan da proveri rezultate takvog metodo­
loskog postupka upueujemo da pogleda nasu studiju 14 ,
Sta simboU "otkrivaju'
Istoricar religija neee ispuniti svoj zadatak ako ne uspe
da advoji funkciju simbolizma uopste. Znamo da 0 tom pro­
blemu imaju sta da kaZu i teolog, filozof iii psiholog15 •
Ispitajmo sada zakljucke do kojih dolazi istot"icar religija
kada razmislja 0 vlastitoj gradi.
Prvo zapaZanje na koje ce biti naveden jeste da Svet
"govori" simbolima, da se pomoeu njih "objavljuje". Ne radi
se ni 0 kakvom utilitarnom iii objektivnom jeziku. Simbol
nije kopija objektivne stvamosti. On otkriva neke dublje i
fundamentalnije stvari. Pokusajmo da osvetlimo razlicite
aspekte, razliCite dubine tog otkrivenja.
1. SimboH su kadri da otkriju jedan modalitet realnog
iUiednu strukturu Sveta koji nisu ocigledni na planu ne­
posrednog iskustva. Da bismo pokazali u kom to smislu
simbol izraZava modalitet realnog koji je nedostupan Ijud­
skom iskustvu, navescemo jedan primer - simbolizam Vode,
koji je kadar da otkrije preformalno, virtue1no, haoticno.
Nije ree, naravno, 0 racionalnom saznanju, vee 0 shvatanju
pomoeu Zive svesti koja prethodi refleksiji. Takvlm poima­
14) Up. Mythes, reves et myst8res, Sl:.!". 133-164 (Symbolismes de I'ascensjon et
'reves eveilles',.
15. Podseticemo na anallzu Poia Tiliha: "To je velika funkcija simboia: da upute
izvan sebe, u moe onoga na sea upucuju, da otvore rami stvarnostl knje su)nare
zatvorene i da oslohode ravni Ijudskog duha kojih Inece nismo svesni" (Paul TiI!ch,
Theology and Symbolism, u "Religious Symbolism", ur. Ernest Johnson. NJuJork,
1955, su. 107-116, srr. 109).
 150/
njima konstitui~ se Svet. Kasnije, kad se razviju u njima
sadrZana znacenja, zapoceee ptve refleksije 0 temeljima
Sveta, sto je poeetak svake kosmologije i ontologije, od
veda do presokratovaca.
Sto se tice moCi simbola da razotkriju dubinsku struk­
turu Sveta, uputieemo naono sto smo ranije rekli 0 glav­
nim znacenjima Kosmickog Dtveta. Ono otkriva Svet kao
zivi totalitet koji se periodicno obnavlja i koji ie, zahva­
IjujuCi tom obnavljanju, uvek plodan, bogat, neiscrpan.
Ni u tom slueaju nije ree 0 saznanju do kojeg se dolazi
reflek~ijom, vee 0 neposrednom proziranju "sifre" Sveta.
Svet "govori" posredstvom Kosmiekog Drveta i taj se "go­
vor" shvata neposredno. Svet je shvaeen kao Zivot, a za
primitivnu misao zivot je jedna maska Bivstva.
Iz prethodnih napomena sledi: religiiski simboli koji se
tieu struktura zivota otkrivaju jedan dublji zivot, tajan­
stveniii od onoga koji se poima u svakodnevnom iskus­
tvu. Oni razotkrivaju cudesnu, neobjaSnjivu stranu Zivota, i
u isti mah sakralnu dimenziju ljudske egzistenciie. "Desi­
frovan" u svetlosti religijskih simbola, i sam ljudski zivot
otkriva jednu tesko razumljivu crtu: on dolazi "s druge
strane", izdaleka on je "bozanski", sto znaci da je delo bo­
gova iii natprirodnih Bica.
2. To nas dovodi do drugog vaZnog zapaZanja: za prB­
mitivne, simboli su uvek religijsJd, zato sto su usmereni na
nesto realno iii ria jednu strukturoSveta. Medutim, na ar­
hajskim nivoima kulture, realno· a to znaci mocno, zna­
ca;no, Zivo - isto je sto i sveto. S druge strane, Svet je Tvo­
revina Boga ili natprirodnih Bica; razotrkriti strukturu Sve­
ta, to znaei odgonetnuti jednu tajnu iii jedno "sifrovano"
znacenje Bozjeg dela. Zbog toga arhajski religijski sim­
boli implicira;u jednu ontologiju; naravno, ree je 0 jed·
noj presistemskoj ontologiji, izrazu rasudivanja 0 Svetu i
o Ijudskoj egzistenciji u isti mah, rasudivanja koje nije iz­
raZeno pojmovima i ko;e se ne moze uvek u n;ih prevesti.
3.Bitna osobina religijskog simbolizma jeste njegova
muJtivalentnost, njegova sposobnost da i<ttovremeno
izrazi viSe znacenja Cija povezanost nije ocigJedna na pia.­
nu neposrednog isK:u.<ttva. Simbolizam Meseca, na primer,
otkriva prirodnu povezanost izmedu lunamUl ritmova,
vremenskog postajanja, Vode, rastenja biljaka, zena, smrti
i uskrsnuea, Ijudske sudbine i tkaekog zanata itd. 16 Ukra·
jnjoj liniji, simbolizam Meseca razotkriva "misticku" kore·
spondenciju izmedu razlieitih nivoa kosmieke stvarnosti
i izvesnmmodaliteta Ijudske egzistencije. Uoeimo da se
16) Up. Traitc, sO'. 154. i dalle.
151/
ta korespondencija ne nameee ni neposrednom i sponta­
nom iskustvu, ni kritickoj refleksiji. Ona je rezultat izvesnog
nacina da se "bude prisutan" u Svetu.
Cak i ako priznamo da su izvesne funkcije Meseca (na
primer, povezanost s kisom iii menstruacijom) otkrivene
paZl;ivim posmatranjem meseeevih mena, tesko je zamis­
liti da bi simbolizam u celini mogao nastati racionalnim
radom. To je sasvim drukciji red saznanja koji otkriva, na
primer, "lunarni usud" ljudske egzistencije, cinjenicu da co­
veka "mere" vremenski ritmovi povezani s mesecevim me·
nama, da je covek odreden za smrt, ali da ion, poput Me­
seca sto se pojavljuje na nebu posle tri dana pomrcine,
moze iznova otpoeeti svoju egzistenciju, da on gaji, u sva­
kom sluca;u, nadu u zagrobni zivot, osiguran iIi pobol;­
san zahvaljujuCi inicijaciji.
4. Ta sposobnost religijskog simboliznla da razvije mno­
stvo strukturno povezanih znacenja irna jednu znacajnu
posledicu: simboJ je kadar da otkrJje perspektivu u kojo}
se raznorodne 8tva.mosti mogu sJoZiti u jednu celinu ili
cak objediniti u "sistem". Drugim recima, religijski simbol
omogueuje coveku da otkrije izvesno jedinstvo Sveta i, u
isti mall, da otkrije sopstvenu sudbinu kao sastavni deo
Sveta. Uzmimo, na primer, lunami simbolizam. Jasno nam
je u kom smislu razlicita znaeenja lunarnih simbola cine
"sistem". U razliCitim okvirima (kosmoloskom, antropo­
loskom, "duhovnom',), lunarni ritam otkriva podudarne
strukture: uvek je ree 0 naeinima da se egzistira u skladu sa
zakonima Vremena i ciklienim razvojima, to jest 0 egzisten·
cijama osudenim na "zivot" koji, u samoj svojoj strukturi,
sadrii smrt i preporod. ZahvaljujuCl simbolizmu Meseca,
Svet vi~ ne izgleda kao slucajan skup raznorodnm i nesa·
glasnih stvarnosti. Razlieiti kosmicki nivoi medusobno
komuniciraju, njih na neki nacin "uokviruje" isti lunarni
ritam, kao sto i Ijudski zivot "tka" Mesec, a predodreduju
boginje-prelje.
Sledeei primer ce jOs bolje ilustrovati tu sposobnost
simbola da otvore perspektivu u kojoj se stvari mogu pove·
zati u sistem. Simbolizam Noei i Tame - koji se moze raza·
znati u kosmogonijskim mitovima, u inicijacijskim obredi·
rna, u ikonografijama koje prlkazuju noene iIi podzemne
zivotinje - otkriva strukturnu povezanost prekosmogonij­
ske i prenatalne Tame, na jednoj strani, i smrti, preporoda,
inicijacije, na drugoj17. To omogutuje ne samo opaZanje
odredenog nacina bivstvovanja, vee i poimanje "mesta" tog
nacina bivstvovanja u ustrojstvu Sveta i covekovog polo­
17) Treba takode dodati da 1llma simbolizuje kako prekosmiCki "baos', tako I 'org.!.
lu" (drustvenu zbrku) i "Iudilo" (raspadanje liCnosti).
 152/
zaja u njemu. Simbolizarn kosmicke NoCi omogueuje co­
veku da otkrije ono §to je postojalo pre njega i pre Sveta,
da razume kako su stvari pocele da postoje i gde su se "na­
lazile" pre nego sto su dospele tu, pred njega. Ponoviee­
mo, nije to spekulacija, vee neposredno shvatanje te mis­
terije: da su stvari imale neki pocetak i da sve ono sto
prethodi tom poeetku i sto se na njega odnosi ima Idju­
cnu vrednost za Ijudsku egzistenciju. Imajmo na umu ve­
liki znacaj inicijacijskih obreda koji sadne regretitiuti ad
uterom i koji coveku omogueuju da poveruje kako moZe
otpoeeti novu egzistenciju. Prisetimo se, takode, nebrojenih
svetkovina aji je cUj da periodicno iznova uspostavljaju pr­
vobitni "Haos" kako bi obnovile Svet i ljudsko druStvo.
5. Moma je najvainija funkcija reUgijskog simbolizma
- naroeito vaina zbog uloge koju ce imati u kasnijim mo­
zofskim spekulacijama - njegova. moe da izrazi pa.ra.doksal­
ne tiituacije ili izvetine strokture krojnje titvamosti koje tie ne
mogu izraziti na drogi nacin. Bice dovoljan jedan primer:
simbolizam tesnaca, simplegada18 , kakav se mOle desifro..
vatl u mnogim mitovima, legendama i slikama koje prikazu­
ju paradoks prelaska iz jednog naeina bivstvovanja u drugi
- prenosenja ovog sveta u drugi svet, Zemlje na Nebo iii u
Pakao, iii prelaZenja iz jedne svetovne, cisto telesne egzi­
stencije u duhovnu itd. Najce§ce sreeemo sledeee slike:
treba proei izmedu dye stene iii dva ledena brega koji se
sudaraju, iii izmedu dYe planine koje se neprestano pome­
raju, iIi izmectu dve vilice, iii treba prodreti u jednu vaginu
dentatu i iz nje izaci nepovreden, iIi uti u planinu na kojoj
nema nikakvog otvora itd. Razumemo sta sve te slike zna­
ce: ako postoji moguenost "prelaska", ona se mOle ostva­
ritl sarno "u duhu", pri cemu toj reci pridajemo sva znace­
nja koja je ona kadra da poprimi u arhajskim druStvima:
bestelesno biee, imaginarni svet i svet ideja. Kroz jednu
simplegadu mOle se proei u onoj meri u kojoj se covek
drZi "duhovno", to jest dokazuje uobrazilju i inteligendju,
dakie, karl se pome kadrim da se odvoji od neposredne .
stvarnosti 19 • Nijedan drugi simbol "teskog prolaska" - cak
ni slaw motiv mosta ostrog kao secivo maca, iii motiv
oStrice brijaCa koji nalazimo u KathaUpani§adi (111,14) - ne
otkriva bolje od simplegada da postoji jedan naein biv­
stvovanja nedostupan neposrednom iskustvu i da do nje­
ga mOZemo stiti sarno ako se odreknemo naivnog verova­
nja u nepobedivost materije.
18) l:p. Ananda Ie. Coomaraswamy, SympJegades (Homage to George Sarton, ur.
M. 1'. Ashley Montagu, Njufork, 1947, su. 463·488). Up. takode Carl Hentze, Toct
1lj{erste~ung, Weltordnung (CIrlh, 1955). pos~bno str. 45. i dalje.
M. Illiade NaJssam::et; mystiques, str. 123. 1 dalj(:; naSe izd.: M. Elijade. MistiCn:l rode­
nftl. Zajednica knjiWmika Paneevo, Paneevo, 1994.
153/
Vee smo izneli sliene napomene 0 sposobnosti simbola
da izraze protivrecne aspekte krajnje stvamosti. Nikola Ku­
zanski shvatao je coincidentia opposltorom kao najprik­
ladnije odredenje boZanske prirode (vidi gore, gl. In, Me­
dutim, taj simbol se vee dugo koristi da oznaei i ono sto
nazivamo "totalitetom" Hi "apsolutom" kao i paradoksalnu
koegzistenciju krajnjih i suprotstavljenih natela u bOlan­
stvu. Spoj Zmije (ili nekog drugog simbola htonske tmine
i neocitovanog) i OrIa (simbola suneeve svetlosti i oeito­
vanog) izraZava, u ikonografiji iIi u mitovima, misteriju
totaliiteta iii kosmiekog jedinstva20• Da ponovimo: iako su
pojmovi polariteta i jedinstva suprotnosti sistematski ko­
riSeeni od samih poeetaka filozofske spekulaciJe, simboli
koji su ih na svoj naCin otkrivali nisu bili proizvod krltiCke
refleksije, vee rezultat egzistencijalne tenzije. Ka.ko je po­
stajao svestan svog prisustva u Svetu, i kako se suoeavao
sa "§ifrom" iii "govorom" Sveta, covek je bio primoran da se
suceli s misterijom protivrecnih aspekata jedne realllosti
iii jedne sakralnosti koju je bio sidon da posmatra kao
neSto kompaktno i jednorodno. Jedno od najveCih otkriea
Ijudskog duha bilo je naivno naslueeno onog dana karl je
covek, kroz neke reHgijske simbole, otkrio da krajnosti i
protivrecnosti mogu biti povezane u Jedno jedinstvo i nji­
me obuhvaeene, Od tada, negativni i opasni aspekti Kos­
mosa i bogova ne sarno da su na§H opravdanje, vee su se
pokazali kao sastavni deo citave realnosti iii sakralnosti.
6. Na kraju, treba podvuei egzititencijalnu vrednOtit re­
/igijtikog tiimboUzma, to jest einjenicu da je jedan simbol
uvek usmeren na neku stvamost iii neku situaciju kOja uk­
ljufuje ljudsku egzistenciju. Ta egzistencijalna dimenzija je
ono sto u najveeoj meri razgranicava i razUkuje simbole
od pojmova. Simboli iOs cuvaju dodir s dubokim izvori·
ma Zivota; oni, da tako memo, izraZavaJu "duhovni do­
Zivljaj". Zbog toga imaju neku vrstu "numinozne" aure: oni
otkrivaju da su modaliteti duha istovremeno i manifesta­
cije Evota, ida, prema tome, neposredno angaZuju Ijud­
sku egzistenciju. Religijski simbol ne samo da razvija je­
dnu strukturu stvarnog iii jednu dimenziju egzistencije,
vee istovremeno daruje Zflaeenje Jjudskoj egzistenciji. Za­
to cak i simboli koji su usmereni na krajnju stvarnost
predstavljaju, za coveka koji ih odgoneta, egzistencij alna
otkriea.
Religijski simbol prev:<>di Ijudsku situaciju u kosmolo­
ske kategorije, i obrnuto; taCnije, on razotkriva povezanost
izmedu struktura Ijudske egzistencije i kosmiekih, struk­
..
20) Up. Trait&, su. 357. i dalje.
 .....,........
---~--- ~ -------~------------
154/
tura. Covek se ne oseea "izolovanim" u Kosmosu, on je "ot­
voren" prema jednom Svetu koji rnu, zahvaljujuCi simbolu,
postaje "b1izaJl'. S druge strane, kosmoloske vrednosti sim­
bolizma omogueuju coveku da izade iz jedne subjektivne
situaciJe, da spozna objektivnost licnih iskustava.
Iz toga proizlazi da se onaj ko razume jedan simbol ne
8amo "otv:Jra If ka objektirnom !wew, vee u i8to vreme w.­
peva da izade jz smje pojedinacne 8iwacije i da dosegne
razumevanje opsteg. To se moze objasniti Cinjenicom da
se, zahvaljujuCi simbo lima , "rasprSuje" kako neposredna
stvarnost tako i pojedinacna situacija. Kad neko drvo ova­
ploeuje Drvo Sveta, iii kad se motika izjednaeuje s faIusom,
a ratarski rad sa cinom oplodnje itd. mozemo reCi da se
neposredna stvarnost tih predmeta ili radnji "rasprSuje"
usled silovitog prodora jedne dublje stvarnosti. Tako je
isto i kad se radi 0 nekoj pojedinacnoj situaciji, na primer 0
situaciji neofita zatvorenog u inicijacijskoj kolibi: simbo­
lizam "ra.'lprSuje" tu pojedinacnu situaciju otkrivajuCi da je
ona zapravo egzemplarna, to jest beskonacno ponovljiva
u mnostvu razlicitih konteksta (zato sto je inicijacijska
koliba poistoveeena s majcinom utrobom i s paklom, a
tama, kao sto smo videli simbolizuje kosmicku Noe, staHje
pre oblika, fetalno staHje Sveta ltd.). Zahvaljujuei simbolu,
Ijudsko iskustvo biva "probudeno" i prevedeno u duho­
vni cin. "Ztveti" jedan simbol I ispravno desifrovati njegovu
poruku, to podrazumeva otvaranje ka Duhu i konacno
dospevanje do opsteg.
"It>torija" 8imboL'l
Ovih nekoliko opstih napomena 0 religijskom simbo­
lizmu svakako iziskuju dalje razvijanje. Zbog nemogueno­
sti da se ovde preduzme jedan tako ogroman zadatak, za­
dovoljicemo se time sto cemo dodatj jos nekoliko zap~
zanja. Prvo se tice onoga sto bismo mogli nazvati "istori:.
jorn" jednog simbola. Vee smo pomenuli teskocu s kojom
se susrece istoricar religija kad, da bi izdvojio strukturu
jednog simbola, mora da prouCi i uporedi dokumenta
koja pripadaju raziiCitim kulturama i razlicitim istorijskim
trenucima. Kad kaiemo da jedan simbol Ima "istoriju", to
moze znaCiti dve stvari: a) da je taj simbol nastao u odre­
denom istorijskom trenutku i da, prema tome, nije mogao
postojati pre tog trenutka; b) da se taj simbol rasprosti­
rao iz jednog tacno odredenog kulturnog sredista i da,
prema tome, ne mozemo smatrati da su ga sve one kul­
ture u kojima ga nalazimo spontano iznova otkrivale.
155/
Da postoje simboli koji zavise od jasno odredenih is·
torijskih situacija, to je u velikom broju slucajeva izvan sva·
ke sumnje. ]asno je, na primer, da se motika niJe mogla
poistoveelvati s falusom, a ratarski rad s polnim cinom
pre otkriea poljoprivrede. Tako isto, simbolicka vrednost
broja sedam i predstavljanje Kosmickog Drveta sa sedam
grana, nisu postojali pre otkriea sedam planeta koje je, u
Mesopotamiji, dovelo do pojma sedam planetarnih nebesa.
Nesumnjivo je i to da su simboli povezani s posebnim,
lokalnim druStveno-politickim situacijama, i da su se uo·
blicili u taeno odredenom istorijskim trenutku: na primer,
simboli kraljevstva iii matrijarhata, iii slstemi koji podra·
zumevaju podelu drustva na dve polovine koje su isto·
vremeno antagonisticke i komplementame itd.
Kada se sve to obavi, pokazuje se da je drugo Zllaeenje
koje moze imati izraz "lstorija simbola" jednako istinito:
simboli vezani za poljoprivredu, kraljevstvo itd. verovat·
no su se rasprostirali s drugim elementima kulture j sa
odgovarajuCim ideologijama. Ali, priznanje istoricnosti iz·
vesnih religijskih simbola ne ponistava ono sto smo maIo­
cas rekli 0 funkciji religijskih simbola uopste. Na jednoj
strani, vaZno je precizirati da su simboli koji su povezani
s kulturnim einjenicama, pa dakle i sa istorijom, upadlji­
vo manje prisutni • iako su veoma brojni • od simbola koji
imaju kosmicku strukturu ill se odnose na polozaj coven
u svetu. Veeina religijskih simbola usmerena je 111l ,""vet u
njegovom totaiitetu iJj na jedtlU od l1jegovih turuktura.
(Noe, voda, Nebo, Zvezde, godisnja doba, vegetacija, vee­
menski ritmovi, zivotinjski zivot itd.), Hi na siWacije koje
.m kom;titutivne za citavu Ijud..lru egzistenciju, dakle, na
einjenicu da je covek poino, smrtno biee i da traga za onim
sto danas nazivamo "krajnjom stvarnoseu". U izvesnim slu·
cajevima, arhajski simboli povezani sa smreu, polnoseu,
nadom u zagrobni zivot ltd. promenjeni su, iii cak zame·
njeni slicnim simbolima koje su doneli talasi superiorni­
jih kultura. Iako te promene oteZavaju posao istoricara
religije, osnovni problem ostaje isd. Pokusaeemo da napra·
vimo jedno poredenJe s radom psihologa: kad jedan Ev·
ropljanin sanja lisee kukuruza, nije mna cinjenica da je
kukuruz uvezen u Evropu tek u XVI veku, dakle, da on
pripada istoriji Evrope, vee cinjenica da, kao oniricki sim­
bol, list kukuruza nije nista drugo do varijanta zelenog
D8ta - i psihologija vodi raCuna 0 toj simboliCkoJ vrednosti,
a ne 0 istorijskom rasprostlranju kukuruza. Istoricar religi­
ja nalazi se u slicnom polozaju kad ima posta sa drevn.im
simbolima koji su izmenjeni usled novijih kulturnih uti­
caja: na primer, Drvo Sveta koje je, u Centralnoj AziJI i u
 156/
Sibiru, poprimilo novu vrednost tako sto je asimilovalo me­
sopotamsku ideju 0 sedam planetarnih neba.
Ukratko, simboli koji su vezani za novije kulturne Cinje­
nice, iako datiraju iz istorijskog Vremena, postali su re1igij­
ski fiimboli zato Ito su doprineli "z.1!lflivanju Sveta ': tako
sto su novim Svetovima, koje su otkrili zemljoradnja, pripi­
tomljavanje zivotinja, kraljevstvo itd. omogueiIi da "govo­
re", da se pokaZu ljudima i da istovremeno stvore nove
ljudske situacije. Drugim recima, simboli povezani s novim
fazama kulture nastali su na isti naCin kao i stariji simboli,
to jest kao rezultat egzistencijalnill tenzija i sveobuhvatnih
poimanja Sveta. Kakva god bila istorija jednog religijskog
simbola, njegova funkcija ostaje ista. Proucavanje porekla i
rasprostiranja jednog simbola ne oslobada istoricara reli­
gija od obaveze da ga razume, da uspostavi sva znacenja
koja je mogao imati tokom istorije. Drugo zapaZanje se u
izvesnom smislu nastavlja na prvo, zato sto se odnosi na
sposobnost simbola da se obogafuju tokom istorije. Vtde­
li smo kako Kosmicko Drvo, pod uticajem mesopotamskih
ideja, uspeva da simbolizuje, sa svojih sedam grana, sedam
planetarnih nebesa. Au hriseanskoj teologiji i folkloru,
krst je zamiSljen kao srediste Sveta, i staje na mesto Kos­
mickog Drveta. Ali, pokazaIi smo, u jednoj ranijoj studiji,
da su nove valorizacije uslovljene samom strukturom sim­
bola Kosmickog Drveta. Spasenje pomoru krsta je nova
vrednost povezana s jednom tacno odredenom istorij­
skorn cinjenicom - Isusovom agonijom i smreu - ali ta
nova ideja produzava i upotpunjuje ideju kosmicke ren­
ovatio koju simbolizuje Kosmicko Drvo 1.
Sve bi se to moglo formuIisati i na drugi naCin: simbo­
Ii u sebi sadcie sposobnost da budu shvatani na sve "viSim"
planovima referencije. Simbolizam tame moze se shvatiti
ne samo u kosmoloskim, inicijacijskim, obrednim kon­
tek.,tima (kosmicka Noe, prenatalna tama itd.) , vee i u mi­
stickorn iskustvu "tamne noCi duse" svetog Jovana Krs­
titelja. Slucaj simbolizma simplegada jos je jasniji. Sto se
tice simbola kojima se izraZava coincidelltia opposito­
rum, poznata nam je njihova uloga u filozo[.,kim i teolo­
skim spekulacijama. Medutim, i tu se mozemo zapitati
nisu Ii "visa" znacenja u izvesnom smislu sadciana u dru­
girn znacenjima, nisu li ih ljudi koji zive na arhajskim
stupnjevima kulture u najmanju ruku naslutili, ako ne i
potpuno shvatili. Otud proizlazi jedan znacajan problem 0
kojem, naZalost, ovde ne mozemo raspravljati; kako odre­
diti do koje tacke su "visa" znacenja jednog simbola pot­
21) Up. Images er Syrnboles, str. 213. i dalje.
157/
puno prepoznata i prihvaeena od ovog iIi onog pojedinca
koji pripada ovoj iIi onoj kulturi?22 Slozenost tog problema
pociva u cinjenici da se simbol ne obraea samo probu­
denoj svesti, vee celini psihickog zivota. Prema tome, cak i
u slucaju kada, u okvirima strogog istraZivanja koje obuh­
vata izvestan broj pojedinaca, uspemo da preciziramo sta
ti pojedinci misle 0 nekom simbolu koji pripada njihovoj
tradiciji, nemamo prava da otud izvedemo zakljucak da
se poruka tog simbola svodi iskljuCivo na znacenja kojih
su ti pojedinci potpuno svesni. Dubinska psihologija nas
je nauCila da simbol isporuruje svoje znacenje i ispunja­
va svoju funkciju cak i kad ne postoji svest 0 tome.
Iz ovoga slede dye znacajne posledice: 1. Ako je u ne­
kom mnom istorijskom trenutku jedan religijski simbol
mogao precizno da izrazi neko transcendentno znacenje,
imamo prava da pretpostavimo da je u nekom ranijem do­
bu to znacenje moglo biti maglovito naslueeno. 2. Da bi­
smo ddifrovaH jedan religijski simbol moramo ne sarno
da razmotrimo sve njegove kontek.,te, vee i da razmislimo 0
znacenjima koja je taj simbol imao u fazi koju bismo mo­
gIi nazvati njegovom "zrelosfu". AnalizirajuCi simbolizam
magijskog leta u jednoj od njegovih ranijih faza, dosH smo
do zakljucka da on vee tu mutno otkriva ideje "slobode" i
"transcendencije", ali ee tek u ravni duhovne aktivnosti po­
stati potpuno razumlji~3. To ne znaCi da treba postaviti
na isti plan sva znacenja ovog simboIizma, od samanskog
leta do mistickog uspenja. Ali, posto je sifra koju je on stvo­
rio nosila u svojoj strukturi sve vrednosti koje je covek po­
stepeno, tokom vremena, otkrivao, kad pristupamo njego­
yom ddifrovanju, moramo voditi raruna 0 njegovom "op­
stijem" znacenju, to jest onom koje je jedino kadro da pove­
ze sva druga pojedinacna znacenja i da nam omoguCi da
shvatimo kako su ona dospela u istu strukturu.
1958.
22) Up. M. Eliade, CentreduMonde, Temple, Maison (u "leSymbolisme cosmique
~8s Monuments religieux", Rim, 1957, str. 57-82), posebno str. 58. i dalje.
) Up. Mythes, Reves er Mysrere.<, str. 133. i dalje, posebno str. 159. i dalje
 rI

158/ I

Sadriaj
Bibliografska beleska

Predgovor (7
Prve cetiri studije pojavile su se u Eranos:/.1iJrbucher, I. DOZIVLJAJ MISTICNE SVETI..OSTI
sv. XXVI, XXVII, XXVIII i XIX, Cirih, 1958, 1959, 1960 i
1961. U cetvrtoj su objedinjeni tekstovi koji su objavljeni, Jedan san /12
redom, u NouveJJe Revue Francaise, april 1960; Paideu­ Kaumanek /14
ma, VII, juli 1960 (Festschrift fUr Hennann Lomme/) i "0evrsla svetlost" /16
Culture in History,; Essays in Honor Paul Radin (Njujork, lndija: svetlost i atman /17
1960). Engleska vernja poslednje studije objavljena je u Joga i "misticne svetlosti" /19
knjizi History of Religions, E'i/i1lYS in Methodology (pri­ Svetlosne teofanije /21
redivaci: Mirca Elijade i Dzozef Kitagava ;Joseph Kitaga­ Budizam /23
wa/, Chicago University Press, 1959) a skraceni tekst u SvetIost i bardo /26
nemackom prevodu objavljen je u casopisu Antaios, II, Svetlost i maithuna /28
br. 1, maj 1960. Tibetski mitovi 0 Coveku-Svetlosti /29
Indijski dozivljaj misticne svetlosti /30
Kineske tehnike /31
Tajna zlatnog cveta /33
Iran /35
Stari zavet i judaizam /39
Krstenje i PreobraZenje /41
"PlamteCi monasi" /43
Palama i tavorska svetlost /44
Mistika svetlosti /46
Spontani dozivljaji svetlosti /47
Svetlost i vreme /50
Zakljucne napomene /54
U. MEFISTOFELES I ANDROGIN ILl

MISTERIJA TOTALITETA

Mefistofelesova "simpatija" /57

Predistorija pojma coincidentia oppositorum /59
Udruzivanje Roga i Davola i kosmogonijsko ronjenje /62
Deve i asure 164
Vritra i Varuna /66
Dva plana referencije 169
Mitovi i obredi intcgracije (71
Androgin u XIX veku (71
Nemacki romantizam (73
Mit 0 androginu /76
.Bozanski androgin /79
Obredna androginizacija /81
Prvobitni totalitet !84
Tantricke doktrine i tehnike /86
Znacenja formule coinddentia opp.'iitorum 190
 Objav/jeno
III. KOSMIC:KA OBNOVA I ESHATOLOGijA
H.L Borhes JeretiCke lekdje
S. Bekel NemuSto
Eshatoloski nudizam /92
K.G. Jung Paracelzus iClo dubOll11a pojal'a
Dolazak Amerikanaca i povratak mrtvih /94 E. Siornn lstorija i utopija
Pagansko-hriscanski sinkretizam 196 M. Agejev Roman s kokainom
Unistenje Sveta i uspostavljanje Zlatnog Doba /98 R. Genon Maeno doba
Iscekivanje mrtvih i obredno mirovanje /101 H. Ortega-i-Gaset Pobuna wasa
M. Jursenar Mi5im.a
Nova godina i obnova Sveta kod starosedelaca V. Solovjov Tri razgorora
Kalifornije /103 M. de Sad UZivanje u zloCinu
Obred Karok /105 J. Evola Met:JiiziJr:a .'iCksa
Nova Godina i Kosmogonija /107 E. Jonesko Covek pod znakom pitanja
S. Heket Kako jeste
Periodicna regeneracija Sveta /109 D. de RuZmon U zagrljaju darla
Rimske igre (Judi); aJvOJlledha /111 P. Florenski Pakao

Pomazanje indijskog kralja /112 GnostiC/d tekstovi

Obnova i eshatologija /114 M. Hajdeger PoJjsld put/OpuSten05t

D. KiS E/elara
V. Rozanov Apoka./ipsa naSeg vremena
N. KONeI I LUTKE E. Jinger Odmetnik
M. Jursenar Tammeld lavg
"Cudo uZeta" /118 K. Kerenji Kceri -"unea
Hipoteze /121 S. Kjerkegor In 'rino veritas
E. Sabato POjedinac i univerzum
Tibetski mitovi i kosmicko uie /122 V. NiZinski Dnemik
Konac negritskog samana /124 V. Nabokov Droge obale
Indija: kosmicka uzad i pneumatsko tkanje /125 G.P. Fedotov Carmen saeclllare
Tkanje i uslovljavanje /128 H. Ortega i Gaset RazmiSljanja 0 tehnici
G. B~lar Psihoanaliza J!3tre
Slike, mitovi, spekulacije /129 T. Merton Mudr05tpustinje
Konci i lutke /131 M. Elijade Melistokles i Androgin
Aurea catena Homeri /132
"Astralno uie" /135 Bice objarljeno
Carobna mad /136 1. B. Kirejevski Filozofsld spisi
Situadje /138 Z. Zene Tajne pesme
H. Lajzegang Gnoz:t
V. NAPOMENE 0 REUGijSKOM SIMBOUZMU R. Genon !limbo/iiCl krsta

FulkaneJi Misterija iCltedral§

P. J. Caadajev Filozofska pisma

Moda simbolizma /140 J. Bronm"Ski Magija, nauka, civilizadja
Inhibicije specijaliste /143 M. Aurelije Samom sebi
Pitanja metode /145 K. Vilson K G. Jl1ng
Sta simboli "otkrivaju" /149 K. Kerenji Hermes, voda du!ia
N. Berdajev Jakob Beme / Kraj rcnesanse
"Istorija" simbola /154 . I. Foht Tajna IImjetl10sti
A Koare Nemacki mistici, duhovnid i alhemieari XVI veka
BibJiografska beJdka /159

JJlIstracija na omotu
Hermafrodit sa tIi zmije i jednom zmijom,
Rosarium philosophorum, 1593.