TEORIJE LIČNOSTI

Sadržaj predavanja
• Psihoanalitička teorija ličnosti
– Metod
– Struktura ličnosti
– Dinamika ličnosti
– Psihoseksualni razvoj
• Teorije crta ličnosti
– Istorijski razvoj
– Teorija crta Gordona Olporta
– Osnovne karakteristike psihologije individualnih razlika
• Socijalno-kognitivne teorije ličnosti
– Nastanak i karakteristike
– Socijalno-kognitivna teorija Alberta Bandure
 PSIHOANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI
METOD
• Prvi metodološki i teorijski utemeljen oblik psihoterapije!
• 1895. godine – Sigmund Frojd i Jozef Brojer “Studije o
histeriji” – nov način objašnjenja histerije
• Uzroci histeričnih poremećaja – PSIHOGENI (poreklo u
psihičkom funkcionisanju čoveka)
• Metod lečenja – oživljavanje zaboravljenih sećanja iz
prošlosti koja su povezana sa simptomima psihičkog
oboljenja (dejstvo prethodnih događaja pojava
simptoma)
• ABREAGOVANJE potisnutih emocija vezanih za potisnuta
sećanja privremeno nestajanje simptoma
• Abreagovanje – naknadno izražavanje (pražnjenje)
emocija vezanih za određeni događaj
 Frojdova samoanaliza – Analiza snova “Tumačenje
snova”
– San – manifestni (spoljašnji) prikaz latentnih (unutrašnjih)
konflikata
– Tumačenje sna – tumačenje simbola i konstruisanje
specifičnog značenja koje san ima za svakog pojedinca
 Psihoanalitički metod
– Psihoanalitička situacija (setting)
• Dolazak u tačno određeno unapred dogovoreno
vreme na sesije (psihoterapijske seanse)
• 5-6 puta nedeljno
• Trajanje sesije 50 minuta
• Pacijent leži na kauču i pridržava se pravila slobodnog asociranja
• Psihoanalitičar sedi u fotelji pored glave pacijenta i slobodno
lebdećom pažnjom prati i interpretira asocijacije pacijenta
– Pravilo slobodnog asociranja
• Pacijent treba da verbalno prenese, bez ikakve cenzure i
razmišljanja, sve ono što u datom trenutku čini sadržaj njegove
svesti, bez obzira koliko mu se činilo nepovezanim ili nebitnim!
• Prepreke koje ometaju slobodno asociranje – dejstvo
nesvesnih otpora, u čijoj pozadini stoje nesvesni konflikti
BOLJE VLADANJE SOPSTVENIM
OSVEŠĆENJE I JAČANJE PSIHIČKIM ŽIVOTOM
RAZUMEVANJE SVESNIH SNAGA
KONFLIKTA LIČNOSTI BOLJE VLADANJE SOPSTVENIM
DRUŠTVENIM ŽIVOTOM

• Svaki pacijent – jedinstven, nov izazov za razumevanje

psihičkog funkcionisanja
• Posebno “teški” pacijenti – dovodili su do novih otkrića o
psihičkom funkcionisanju
• Frojdove studije slučaja – nalik detektivskim romanima
(stalno se traga za skrivenim značenjima iza
prezentovanog materijala)
• Konstantno menjanje i upotpunjavanje postojećih teorija
• Značajni psihoanalitičari, koji su svojim teorijskim
modelima značajno upotpunili psihoanalitičku teoriju -
Melanija Klajn, Donald Vinikot, Hajnc Kohut, Oto
Kernberg, Andre Grin…
 STRUKTURA LIČNOSTI
 TOPOGRAFSKI MODEL
 Svesno – psihički procesi kojih smo svesni u datom trenutku
 Predsvesno – sadržaji koji su privremeno van svesti (deskriptivno
nesvesno)
 Nesvesno – potisnuti sadržaji (dinamsko nesvesno)
• Blizak iskustvu psihoanalitičara tokom sesije u radu sa pacijentom
• Deskriptivni pristup nesvesnom – razlika između sadržaja kojih je
osoba u trenutku svesna i onih kojih nije
• Psihička odbrana (cenzura) – psihičke sile koje se suprotstavljaju
osvešćivanju pojedinih sadržaja u cilju zaštite osobe od neprijatnih,
bolnih i neprihvatljivih sećanja i osećanja
• Dinamsko nesvesno – prisutni konflikti između različitih težnji
(potisnuti sadržaj nosi snagu u sebi kojoj se sile psihičke odbrane
suprotstavljaju)
• Potisnuti sadržaji teže ka svesti i dolaze prerušeni (kamuflirani) i
ispoljavaju se kroz: snove, omaške u govoru, simptomatske radnje…
 STRUKTURALNI MODEL
• Id (Ono) – Nasleđe
• Ego (Ja) – Sredina
• Superego (Nad-Ja) – Samoaktivnost
• Postojanje ego-ideala i problem narcizma!
ID (ONO) – primitivna osnova ličnosti
– Nagoni koji teže neposrednom zadovoljenju (seksualnost,
glad, žeđ, potreba za spavanjem….)
– Princip zadovoljstva
– Ne postoji kategorija vremena (neposrednost nagona)
– Ne važe uobičajena pravila logike
– Primarni procesi – nesvesni psihički procesi u okviru Ida,
koji leže u osnovi “rada sna”, ne postoji kontradikcija
(mogućnost postojanja dijametralno suprotnih težnji)
EGO (JA) – razvija se kroz kontakt sa realnošću
– Sekundarni procesi – sposobnost percepcije, pamćenja,
učenja, mišljenja
– Aktivni odnos prema okolini – Ego upoznaje svet i sebe,
pravi razliku između Ja i ne-Ja i postepeno se formira u
ličnost sa identitetom
– Princip realnosti – prihvatanje kategorije vremena (učenje
odlaganja zadovoljenja nagonskih potreba)
– Nalazi se na “vetrometini” između nagonskih zahteva i
ograničenja spoljašnje sredine (fizičke i socijalne – norme
ponašanja)
– Mehanizmi odbrane – nesvesni procesi u službi očuvanja
samopoštovanja, stabilnosti i razvoja Ega; izbegavanje
neprijatnih osećanja zbog frustracije zadovoljenja nagona
(u detinjstvu – primitivni, kasnije tokom života – zreli
mehanizmi odbrane)
SUPEREGO (NAD-JA) – razvija se pod
uticajem socijalne sredine
– Roditeljsko vaspitanje – prenošenje
moralnih i ostalih društvenih normi
– U početku: primena nagrade i kazne
u oblikovanju ponašanja
– Kasnije: identifikacijom dete usvaja
socijalne norme i one postaju
sastavni deo njegove ličnosti izražen
kroz Superego
– Razvoj superega – smanjivanje
potrebe za spoljašnjom kontrolom
nečijeg ponašanja, jer raste
unutrašnja kontrola koja funkcioniše
kroz osećanje krivice
 DINAMIKA LIČNOSTI
1) NAGONI – osnovna dinamika ličnosti
• Nagon – Unutrašnja realnost (psihički svet)
• Instinkt i potreba – Spoljašnja realnost (telesno,
vezani za fiziološke i druge procese u organizmu)
• Nagoni (nesvesna psihička realnost) – Želje (svesnost)
• Psihička želja – odraz nagonske težnje predstavljen kao sećanje na
doživljaj izazvan datom težnjom
• PRINCIP ZADOVOLJSTVA – izraz u težnji za ispunjenjem želje
 Nagoni za samoodržanjem (glad, žeđ, spavanje)
 Nagoni za razmnožavanjem (seksualni nagon)
Libido – energija seksualnog nagona, koja se postepeno razvija
tokom detinjstva
o Objekt-libido – energija usmerena prema objektu koji donosi
zadovoljenje nagona
o Narcistički-libido – energija usmerena prema sebi (ljubav prema
samom sebi)
 Eros – nagonska potreba za spajanjem, povezivanjem
 Tanatos – destruktivni nagon (nagon smrti) – nagonska potreba za
razdvajanjem, razvezivanjem
2) KONFLIKTI (SUKOBI)
• Suprotstavljenost principa zadovoljstva sa principom realnosti
 Topografski model – konflikt između želje (predstavnika nagona) i
psihičke odbrane (psihičke sile koja se suprotstavlja ispunjenju
želje)
 Strukturalni model – konflikt između različitih instanci ličnosti
(Ida i Ega, Ega i Superega)
• EDIPALNI KONFLIKT – između 3. i 6. godine života (edipalna faza)
– Ambivalentna osećanja prema roditeljima (isprepliću se osećanja
ljubavi i mržnje naizmenično prema ocu i majci)
– Želja deteta da se edipalni trougao (majka-otac-dete) svede na dijadni
odnos (majka-dete; otac-dete)
– Roditeljski par (majka-otac) dete oseća kao pretnju sopstvenom
narcizmu (samopoštovanju i ljubavi prema sebi) zbog tajnog ljubavnog
života roditeljskog para iz koga je dete isključeno
– Primalna scena – fantazija o seksualnom odnosu roditelja
3) PSIHIČKI RAD – pravilnosti u nesvesnom psihičkom funkcionisanju
 RAD SNA
• Psihički proces koji pokreću nesvesne želje (najčešće infantilne seksualne
želje koje nose u sebi energiju libida), a koji se ogleda u pretvaranju
dnevnih sećanja i telesnih podražaja u sliku sna
• Mehanizmi oblikovanja sna:
 1. faza (tokom spavanja) – primarni procesi
– Kondenzacija (zgušnjavanje) – prikazivanje većeg broja “misli sna” jednim
elementom u snu, koji može da ima više značenja
– Pomeranje – izražavanje “misli sna”narednom slikom u
postojećem asocijativnom nizu
– Prikazivost – vizuelno izražavanje “misli sna” – slikom
 2. faza (tokom i nakon buđenja) – sekundarni procesi
– Rezultat rada sna – sećanje sna nakon buđenja (manifestni sadržaj sna)
– Sekundarna obrada – organizacija postojećih elemenata sna u cilju dobijanja
smisla unutar određenog scenarija, logičke i vremenske povezanosti i mogućnosti
prepričavanja
– Pretvaranje slike sna u narativnu strukturu – može značajno da izmeni manifestnu
sliku sna
– Otkrivanje latentnih “misli sna” – postupak tumačenja sna (slobodno asociranje
na elemente manifestnog sadržaja sna, čime se otkrivaju asocijativni tokovi koje
je sledio rad sna)
 Osnovni cilj sna – ispunjenje želje
 RAD TUGE
• Nesvesni psihički proces koji se pokreće
nakon gubitka značajne osobe za koju je
bila vezana velika količina energije (libida)
 Frojd: libido – seksualna energija
 Jung: libido – celokupna psihička energija
• Povlačenje interesa sa spoljašnje realnosti i
usmeravanje pažnje na proživljavanje
sećanja vezanih za umrlu osobu
• Postepeno odvajanje energije libida i
premeštanje na nove objekte
• Rezultat rada tuge – osposobljavanje ega za
normalno funkcionisanje
• Normalan psihički proces koji može biti
iskomplikovan ukoliko postoji okrivljavanje
sebe za smrt voljene osobe
 PSIHOSEKSUALNI RAZVOJ
• Razvoj psihičkih struktura pod dejstvom libida
• “Dete je otac čoveka!”
• Tokom prvih 5-6 godina – veoma intenzivan psihoseksualni razvoj (osnova
odrasle ličnosti)
• Libido nalazi mogućnost zadovoljenja zaobilaznim putem – naslanjajući se
na važne aktivnosti u pojedinim periodima razvoja deteta, koje su
povezane sa određenim delovima tela (reproduktivni organi nisu u funkciji
do puberteta)
• Faze:
– Oralna
– Analna
– Falusna
– Latencija
– Genitalna
• Fiksacija – zaostajanje i učvršćivanje libida (seksualnog nagona) u nekoj od
faza razvoja usled prevelikog zadovoljenja ili osujećenja nagona; mogu se
fiksirati infantilni objekti (majka/otac), određene radnje (sisanje/gledanje),
ili čitavi pishoseksualni stadijumi (oralni, analni), što dovodi do formiranja
određenog karaktera (oralni, analni, edipalni, genitalni)
• Regresija – vraćanje na prethodne razvojne stadijume
 Oralna faza (tokom 1. godine)
• Libido se naslanja na sisanje (osnovna aktivnost između majke i bebe)
• Istovremeno zadovoljenje gladi i libida – razvoj interakcije majka-beba i razmena
osećanja ljubavi kroz prijatne senzacije sisanja, tepanja, maženja, topline…
• Određeni obrasci ponašanja iz oralne faze pretvaraju se kasnije u određene
osobine odraslog čoveka:
– UNOŠENJE (GUTANJE)
– IZBACIVANJE (POVRAĆANJE)
• Sposobnost za učenje (unošenje znanja)
• Ambivalencija (zadržavanje zalogaja u ustima – ni gutanje, ni pljuvanje)
• Karakterne crte (narcizam, egocentrizam, nesamostalnost i zavisnost – potreba da
se bude pomagan od drugih):
– Preveliko zadovoljenje – samopouzdanje, velikodušnost, veselost, optimizam,
zavisnost, pasivnost, lakovernost, neumerenost u jelu i piću, pušenje, pohlepa,
brbljivost, preterana zavisnost, loše podnošenje frustracija, osoba se lako
razočara…
– Osujećenje (deprivacija) – nesigurnost, sumnjičavost, depresivne i agresivne
tendencije, sarkastičnost, pesimizam, cinizam, težnja za uništenjem objekata
ljubavi
• Poremećaji vezani za oralnu fazu – bolesti zavisnosti (prisila ponavljanja – nada da
će se desiti ono što nikad nije – doživljaj majčinske ljubavi prilikom dojenja)
 Analna faza (tokom 2. godine)
• Libido se naslanja na aktivnosti oko vršenja nužde
• Uticaj socijalizacije kroz trening oko vršenja nužde
(navikavanja na čistoću)
• Usmerenost pažnje roditelja na učenje deteta da se potreba za
ekskrecijom (pražnjenjem) obavlja na društveno prihvatljiv način
• Socijalizacija i u pogledu ishrane (pijenje vode iz čaše, jedenje za
stolom uz korišćenje pribora)
• Učenje adekvatnih načina vršenja nužde (u toaletu) i odlaganja
zadovoljenja potrebe (odlaganje potrebe za pražnjenjem dok se ne
stigne do toaleta)
• Karakteristike analne faze dolaze do izražaja kroz voljne radnje
zadržavanja i puštanja (izmeta i mokraće)
• Ovladavanje kontrolom sfinktera – razvoj sposobnosti suprotstavljanja
roditeljima i njihovim zahtevima
• Razvoj simbola “NE” u govoru; “prljavo – čisto”, “lepo – ružno”, “dobro –
zlo”
• Karakterne osobine:
– Preterano zadovoljenje – pedantnost, opsesivna urednost, tvrdičluk, tvrdoglavost,
rigidnost, čuvanje nepotrebnih stvari, materijalno determinisan osećaj sigurnosti
– Frustracija (deprivacija) – sadističko i destruktivno ponašanje, neurednost, sklonost
ka prljanju
• Poremećaji: prisilna neuroza (OKP) i hipohondrija
 Falusna faza (između 3. i 6. godine)
• Libido se naslanja na aktivnosti deteta vezane za seksualnu
radoznalost
• Sazrevanje kognitivnog aparata – uviđanje da se muškarci i žene
razlikuju po polnim organima, interes za sopstvene polne
organe i igranje sa njima
• Period “Hiljadu zašto?”
• Javlja se svest o smrti (smrtnosti), kao i pitanja o tome kako su
nastali (prve primitivne teorije o začeću)
• EDIPALNA FAZA – dete postaje svesno da su ga roditelji stvorili i
istovremeno postaje ljubomorno na njihov tajni seksualni život
• Osećaj izbačenosti iz roditeljskog para rađa potrebu deteta da
izbaci jednog od roditelja i zauzme njegovo mesto u paru sa
drugim roditeljem (suprotnog pola)
• Edipalni konflikt – strah da će izgubiti roditeljsku ljubav, jer
svoje destruktivne želje usmerava ka njima
• Osnovne društvene zabrane u vezi sa edipalnom
problematikom:
– Zabrana oceubistva (“poštuj svoje roditelje i starije od sebe”)
– Zabrana incesta (običaji koji zabranjuju brak između krvnih
srodnika)
• Usvajanje društvenih zabrana i normi – formiranje Superega
• Edipalni trougao (majka-otac-dete) – ulazak deteta u društvo
– Osećanja kompeticije (takmičarstva), ljubomore, potrebe za prestižom,
dokazivanjem….
– Prava igra sa vršnjacima (do tada iako su svi zajedno svako se igra za sebe, ne
dele se igračke)
 Edipalna faza – trijadni odnosi
 Preedipalni period (oralna, analna faza) – dijadni odnosi (majka –
beba; beba i otac/baba/deda/tetka/ujak…) – značaj razvoja
bazičnog poverenja u ljude kao preduslova za uspešno savladavanje
edipalnog konflikta
• Posledice nerazrešavanja edipalnog kompleksa – narcizam,
samouverenost, hvalisavost, sujeta, egzibicionizam; agresivno,
smelo i naprasito ponašanje koje u osnovi ima anksioznost i strah
od autoriteta
• Edipalni karakter
– Preveliko zadovoljstvo – odanost, potpuna
poslušnost autoriteta (autoritarnost)
– Osujećenje (deprivacija) – neposlušnost,
agresivnost, destruktivnost, stanje bunta protiv autoritet
 Faza latencije (početak školovanja, 7-12
godina)
– Libido je latentan (pritajen) – nije vidljivo njegovo
prisustvo
– Najpovoljniji period za početak školovanja – slabljenje
nagona i dostignut nivo intelektualnog razvoja
 Genitalna faza (početak puberteta, od 12. godine)
– Buđenje seksualnog nagona ponovno oživljavanje
edipalnog konflikta
– Objekt zadovoljenja nagona se traži među vršnjacima
(ne više među roditeljima)
– Genitalni karakter – psihička stabilnost i emocionalna
uravnoteženost, sposobnost za ljubav i uživanje u
seksualnim odnosima (bez prinude i krivice), dobar
odnos sa drugima, adekvatan odnos prema realnosti,
odgovornost, uživanje u radu
 Osoba je zadrava ako je sposobna da voli i radi!
 TEORIJE CRTA LIČNOSTI
 PSIHOLOGIJA INDIVIDUALNIH RAZLIKA↔TEORIJE CRTA LIČNOSTI
(Nomotetski pristup – otkrivanje crta ličnosti koje važe za sve ljude,
dok se pojedinci razlikuju po stepenu izraženosti pojedinih crta)
• Upotreba različitih pojmova za objašnjavanje istog konstrukta:
osobine, crte ličnosti, dispozicije, dimenzije, domeni
1) Opisivanje crta ličnosti korišćenjem izraza iz jezika
2) Primenom multivarijantne statistike se teži izdvajanju osnovnih
faktora koji objašnjavaju ponašanje
• Gordon Olport – prvi objasnio pojam crta (osobina) ličnosti,
idiografski pristup (nije strogo psihologija individualnih razlika!)
• Gordon Olport i Henri Odbert – opsežna studija engleskog jezika u
cilju izdvajanja svih termina kojima se opisuje ponašanje i
doživljavanje osoba (napravljena matrica pojmova za buduća
istraživanja)
• Rejmond Katel – redukcija termina na 35 varijabli – 16 osnovnih
faktora ličnosti kod normalne populacije (kasnije 5 faktora)
• Hans Ajzenk
– Povezivanje crta ličnosti sa biološkim mehanizmima;
• Neuroticizam – emocionalna stabilnost,
• Ekstraverzija – introverzija,
• Psihoticizam – socijabilnost*;
– Hijerarhijski model strukture ličnosti:
• Specifične reakcije i pojedinačni akti u skladu sa situacijom
• Uobičajene reakcije ili navike
• Crte ličnosti
• Nadređene crte ličnosti
• Voren Norman – nova taksonomija pojmova
• Luis Goldberg – model “Velikih pet”
(na osnovu Normanove taksonomije, 5-D paradigma)
• Pol Kosta i Robert MekKre – NEO-PI-R
• NEDOSTACI TEORIJA CRTA: daju samo opis ličnosti, ali ne i
objašnjenje zašto neko ima određene crte ličnosti i kako su one
povezane sa situacionim faktorima i ljudskim emocijama
 Teorija crta Gordona Olporta
• Idiosinkratični pristup – čovek je jedinstveno, neponovljivo,
osobeno biće koje se može opisati rečima
 KLINIČKI METOD
– Otkrivanje crta ličnosti karakterističnih za pojedinca i traganje za
osobenim načinom na koji su crte ličnosti organizovane u jednu celinu
– Ljudi imaju stabilan i trajan individualni stil – izražajne aktivnosti su
povezane i dobro usklađene
– Analiza osobenog sklopa (klaster analiza) – analiza unutrašnjeg sveta
pojedinca na osnovu pisanih sadržaja koje je osoba ostavila
 STRUKTURA LIČNOSTI
– Crta ličnosti – neuropsihička struktura koja poseduje mogućnost da
mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da podstakne i vodi
ekvivalentne oblike adaptivnog i ekspresivnog ponašanja (dispozicije i
motivi – struktura i dinamika; psihologija ličnosti)
– Stav – povezan sa specifičnim objektom ili klasom objekata (socijalna
psihologija)
– Nepostojanje oštre granice između pojedinih crta ličnosti (isprepletenost)
– Crta se prepoznaje po suštinskom kvalitetu a ne po svojoj zasebnosti
– Preklapanje crta – nedoslednost ponašanja ljudi i pored relativne
usklađenosti crta ličnosti u jedan osoben sklop ličnosti
PROPRIJUM (OSOBENO) – integrativna struktura u ličnosti koja
omogućava objašnjavanje i predviđanje usmerenosti i doslednosti
ponašanja i individualnosti određene osobe
• Objedinjavajuća funkcija (7 vidova osobenog) – razvija se postepeno
tokom života:
o Doživljaj telesnog Ja,
o Samoidentitet Do 3. godine
o Samopoštovanje
o Samopoimanje i širenje Ja Između 4. i 6. godine
o Težnje osobenog – namere,
Adolescencija
o Dugoročni i krajnji (životni) ciljevi
 KARDINALNE OSOBINE – dominiraju ljudskim životom i karakteristične su
za mali broj ljudi koji su svoj život posvetili nečemu (naučnici, umetnici)
 CENTRALNE OSOBINE – najbolje opisuju osobu, manje univerzalne od
kardinalnih
 SEKUNDARNE OSOBINE – pojavljuju se samo u određenim i konkretnim
situacijama i od manjeg su značaja za opis ličnosti
DINAMIKA LIČNOSTI
• Mnoštvo i raznovrsnost motiva kod odraslog
čoveka
• Čovek – jedinka sa velikim potencijalima koja
teži stalnom ostvarivanju svojih mogućnosti i
stvaralaštvu
• FUNKCIONALNA AUTONOMIJA MOTIVA –
Mehanizam razvoja motiva (aktivnost pri
zadovoljavanju nekog motiva, vremenom
može postati autonomna – sama sebi cilj);
Relativna nezavisnost osobe od svoje prošlosti
• CRTE LIČNOSTI (MOTIVI) – jedna od
determinišućih sila koje oblikuju ponašanje
pojedinca
• PLANIRANJA I NAMERE
• IZBOR ŽIVOTNOG CILJA – objedinjavanje
postojeće vrednosti unutar ličnosti i
usmeravanje ponašanja pojedinca
RAZVOJ LIČNOSTI
• Novorođenče – težnja za zadovoljstvom
(potreba da se zadovolje biološki motivi)
• Mehanizmi razvoja ličnosti: funkcionalna autonomija,
diferencijacija, integracija, sazrevanje, oponašanje, širenje
Ja, učenje i trauma*(nastanak poremećene ličnosti)
• Formiranje zrele osobe – svesna svojih ciljeva i aspiracija,
racionalna u ponašanju
• Osnovne odlike zrele ličnosti:
– Prošireno Ja (interes i uživanje u širokom spektru
različitih aktivnosti, uz projekciju Ja osobe u
budućnost kroz planove i nadanja)
– Sposobnost za intimne emotivno tople
odnose sa drugima (sigurnost i samoprihvatanje)
– Samoobjektivnost – realistička orijentisanost u
odnosu na sebe i spoljašnju stvarnost (uvid i humor)
– Objedinjujuća filozofija života – osnovna nit, svrha i
smisao svega što čovek čini (npr. religija)
 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PSIHOLOGIJE INDIVIDUALNIH RAZLIKA
• Nomotetski pristup
• Korelaciona istraživanja
• Inventari ličnosti sa Likertovom skalom
stavki i linearni model statističke analize
uz upotrebu analize glavne komponente
• 5-D PARADIGMA – 5 bazičnih dimenzija u strukturi ličnosti
– Leksička hipoteza – jezik sadrži reči koje opisuju ljudsko ponašanje
i doživljavanje – Model Velikih pet
– Korišćenje postojećih upitnika – Model pet faktora
• FENOTIP – crte ličnosti → površne tendencije za opis
karakterističnog ponašanja pojedince
• GENOTIP – kauzalnost crta ličnosti → dispozicije za
određen oblik ponašanja (urođene ili stečene dispozicije)
• Hijerarhijski model – niže crte ličnosti su obuhvaćene osnovnim
dimenzijama ličnosti na višem nivou
• Kružni model – raspoređuje crte ličnosti u krug (bipolarne
dimenzije raspoređene oko dijagonala kruga)
• Vilijam Hofsti – polazak od jedne osnovne dimenzije u
opisu ličnosti → POŽELJNOST (p-faktor) – analogija sa
intelektualnim sposobnostima (g-faktor)
 SOCIJALNO-KOGNITIVNE TEORIJE LIČNOSTI
• Sagledavanje ličnosti u interakcionističkoj perspektivi i otkrivanje
mehanizama koji stoje u osnovi određenog ponašanja
• Psihologija individualnih razlika
• Traganje za dispozicijama
• Zanemarivanje konteksta i aktivnosti individue
• Težište – biološki osnov unutar ličnosti
– Kritika: usmerena na traganje za prediktorima specifičnog ponašanja
uzročno objašnjenje ponašanja
• Strategija “odozgo-naniže”
– Izgradnja opštih teorijskih sistema,
– Konkretna ponašanja se objašnjavaju uklapanjem u sistem
– Anticipiranje konkretnih ponašanja na osnovu taksonomskih
kategorija, iako se ne znaju uzročni mehanizmi koji su u osnovi
• Strategija “odozdo-naviše”
– Ustanovljavanje specifičnih mehanizama koji se aktiviraju u
određenom ponašanju
– Kauzalno objašnjenje trendova u ponašanju i idiosinkratičnih
tendencija
• Cilj – otkrivanje sistema afektivnih i
socijalno-kognitivnih procesa koji su
odgovorni za koherentne trendove
ponašanja u funkcionisanju ličnosti
• Kombinacija eksperimentalnog
pristupa i korelacionih metoda
• Praćenje dimenzija ličnosti, procesa
unutar ličnosti, ishoda ponašanja
(varijable)
• Postojanje velikog broja modela za
objašnjenje određenih oblika
ponašanja (uticaj kognitivne
psihologije), dok se ređe razvijaju
teorije ličnosti koje nastoje da
objasne celokupno funkcionisanje
ličnosti
Socijalno-kognitivna teorija Alberta Bandure
• Trijadni recipročni determinizam
(interakcionističko shvatanje o faktorima
koji utiču na ponašanje osoba)
• Recipročno – uzajamni uticaj faktora
jednih na druge
• Determinizam – verovatnoća da određeni
događaji izazivaju određene efekte (ne
potpuna predvidljivost ponašanja)
– Ličnost funkcioniše na osnovu 3 faktora:
 Fizičko i socijalno okruženje
 Kognitivni i afektivni sistemi određene
osobe
 Ponašanje individue
• Kognitivni mehanizmi – sposobnosti koje
osobi pomažu da se prilagodi na sredinu u kojoj živi
(učenje o svetu i sebi i primena stečenih znanja u
regulisanju sopstvenog ponašanja i doživljavanja)
• PET OSNOVNIH SPOSOBNOSTI:
1. Simboličke sposobnosti (npr. jezik)
2. Vikarijske sposobnosti (sposobnost učenja posmatranjem)
3. Sposobnost predviđanja (anticipiranje budućih događaja) – utiče na
usmeravanje aktivnosti osobe
4. Samoregulativna sposobnost (procena sopstvenih akcija u odnosu na
unutrašnje standarde ponašanja i postavljene ciljeve)
• Samopotkrepljenje, standardi ponašanja i anticipirane posledice;
• Iskustvo zadovoljstva sobom i iskustvo samokritikovanja
• Važnost povratne informacije o svojim aktivnostima i mogućnost
samoposmatranja i adekvatne samoprocene
5. Samorefleksivna sposobnost (svesno razmišljanje o sebi)
• Procena samoefikasnosti* – procena sopstvenih sposobnosti u odnosu na
dostizanje specifičnog cilja (Procena: (1) neophodnih aktivnosti, (2)
napora koji je potrebno uložiti, (3) vremenske izdržljivosti u odnosu na
teškoće, (4) neophodnih oblika ponašanja, (5) emocionalnih reakcija koje
se anticipiraju)
• Procena odnosa između sopstvenih veština i zahteva sredine – ključna
determinanta za razumevanje i predviđanje sopstvenog ponašanja
(potcenjivanje i precenjivanje)
– JA-SISTEM obuhvata: SPOSOBNOST PREDVIĐANJA,
SAMOREGULATIVNU i SAMOREFLEKSIVNU SPOSOBNOST