Tower 7 PDF

Tower 7
Program za statičku i dinamičku analizu konstrukcija
uputstvo za rad sa programom

[ažurirano za Build 7041]
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Sadržaj
1. UVOD ......................................................................................................... 1
1.1 Potrebna konfiguracija računara ................................................................ 1
1.2 Instalacija programa ................................................................................ 6
1.2.1 Pojedinačna instalacija programa ................................................................. 7
1.2.2 Mrežna instalacija .................................................................................... 14
1.3 De-instalacija programa.......................................................................... 21
1.4 Pokretanje programa .............................................................................. 22
1.5 Osnovna koncepcija i organizacija programa ............................................. 22
2. GRAFIČKI INTERFEJS ............................................................................... 24

2.1 Izgled ekrana ........................................................................................ 24
2.2 Raspored i veličina prozora za crtanje ...................................................... 26
2.3 Rad sa prozorima ................................................................................... 29
2.4 Aktiviranje naredbi ................................................................................. 31
2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi ................................................................ 32
2.4.2 Izbor podkomandi sa komandne linije ........................................................ 32
2.4.3 Transparentne naredbe ............................................................................ 33
2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima .......................................................................... 33
2.5 Izbor tačaka .......................................................................................... 42
2.5.1 Slobodan izbor tačaka .............................................................................. 45
2.5.2 Ortogonalni i polarni izbor tačaka ............................................................... 45
2.5.3 Relativan unos tačke zadavanjem jedne koordinate ...................................... 47
2.5.4 Izbor tačaka zadavanjem koordinata .......................................................... 48
2.5.5 Izbor tačaka preciznim pogađanjem (OSNAP - kriterijumi) ............................ 50
2.5.6 Izbor tačaka selektovanjem ...................................................................... 53
2.6 Crtanje poligonalne linije ........................................................................ 53
2.6.1 Crtanje proizvoljne poligonalne linije .......................................................... 54
2.6.2 Crtanje pravougaonika ............................................................................. 55
2.6.3 Crtanje kruga .......................................................................................... 58
2.6.4 Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture .......................................... 59
2.6.5 Ofset ...................................................................................................... 59
2.7 Zumiranje delova crteža ......................................................................... 60
2.7.1 Zum prozor ............................................................................................. 61
2.7.2 Zum prethodni ........................................................................................ 61
2.7.3 Zum pomeri ............................................................................................ 61

2.7.4 Dinamički zum......................................................................................... 62
2.7.5 Zum sve ................................................................................................. 62
2.7.6 Dinamički zum na točkić miša.................................................................... 63
2.8 Selektovanje elemenata crteža ................................................................ 63
2.9 Komande za manipulaciju sa elementima crteža ........................................ 72
2.9.1 Brisanje .................................................................................................. 72
2.9.2 Kopiranje ................................................................................................ 72
2.9.3 Kopiranje u nizu (Array) ........................................................................... 73
2.9.4 Ogledalo ................................................................................................. 75
2.9.5 Rotacija .................................................................................................. 76
2.9.6 Pomeranje .............................................................................................. 77
2.9.7 Skraćivanje (Trim) ................................................................................... 77
2.9.8 Produžavanje (Extend) ............................................................................. 77
2.9.9 Razvlačenje (Stretch) ............................................................................... 78
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array) ................................................................. 78
2.9.11 3D Ogledalo ............................................................................................ 79
2.9.12 3D Rotacija ............................................................................................. 80
2.9.13 Obnavljanje crteža (Undo/Redo) ................................................................ 80
2.9.14 Spajanje kontura ..................................................................................... 80
2.9.15 Razdvajanje kontura ................................................................................ 81
2.10 Vidljivost .............................................................................................. 82
2.10.1 Podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 82
2.10.2 Podešavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje) ...................................... 95
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni “Nivo”) ................................................ 99
2.11.1 Editovanje nivoa (Edit) ............................................................................ 100
2.11.2 Izbor tekućeg nivoa ................................................................................ 103
2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa ............................................................... 104
2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci) .................................... 105
2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena) ..................................................... 107
2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ........................................ 108
2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje) ............................................ 110
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni “Dispozicija”) .................................. 112
2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi) .................................................................... 113
2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj) ............................................................ 114
2.12.3 Izbor tekućeg rama ................................................................................. 117
2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama ............................................................... 117
2.12.5 Cilindrični ramovi .................................................................................... 119
2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima ..................................................... 123

2.12.7 Generisanje ramova ................................................................................ 123
2.13 3D Grafička kontrola (meni “3D pogled”) ................................................ 124
2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit) ........................................................ 124
2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render) ......................................................... 125
2.13.3 Pogled kamerom (Kamera) ...................................................................... 125
2.13.4 Promena položaja kamere (Položaj kamere) ............................................... 127
2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza ............................................. 128
2.13.6 Položaj tekućeg 2D prikaza (“Tekući 2D prikaz”) ......................................... 130
2.13.7 Samo tekući 2D prikaz ............................................................................ 130
2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”
(meni “2D pogled”) .............................................................................. 131
2.14.1 Definisanje pogleda ................................................................................. 132
2.14.2 Editovanje liste pogleda ........................................................................... 134
2.14.3 Izbor tekućeg pomoćnog pogleda .............................................................. 137
2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W) ........................................................................... 138
2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ............................................. 139
2.14.6 Projekcije definisanih pogleda................................................................... 139
2.14.7 Izbor tačaka u definisanim pogledima ........................................................ 141
2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica .............................................................. 141
2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda ..................................................................... 144
3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 145

3.1 Konstrukcija ........................................................................................ 145
3.1.1 Ploča/Zid ............................................................................................... 149
3.1.2 Otvori.................................................................................................... 156
3.1.3 Granični uslovi........................................................................................ 157
3.1.4 Grede .................................................................................................... 171
3.1.5 Oslobađanje uticaja................................................................................. 218
3.1.6 Uređivanje oslobađanja uticaja ................................................................. 226
3.1.7 Mimoilaženje greda ................................................................................. 227
3.1.8 Baza masivnih i tankozidnih preseka ......................................................... 228
3.1.9 Generisanje nosača tankozidnog preseka ................................................... 233
3.1.10 Površinski oslonac ................................................................................... 236
3.1.11 Linijski oslonac ....................................................................................... 239
3.1.12 Tačkasti oslonac ..................................................................................... 243
3.1.13 Krive površi ........................................................................................... 249
3.1.13.1 Sfera ................................................................................................. 252
3.1.13.2 Kupa ................................................................................................. 253
3.1.13.3 Svod ................................................................................................. 253

3.1.13.4 Spirala............................................................................................... 254
3.1.13.5 Postojeća površ .................................................................................. 255
3.1.13.6 Editovanje površi ................................................................................ 256
3.1.14 Faze građenja ........................................................................................ 259
3.1.14.1 Definisanje faza građenja ..................................................................... 264
3.1.14.2 Promena faze građenja ........................................................................ 266
3.1.15 Veza ..................................................................................................... 277
3.2 Opterećenje ........................................................................................ 280
3.2.1 Definisanje slučajeva opterećenja ............................................................. 282
3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja ......................................................... 285
3.2.3 Površinsko opterećenje ............................................................................ 298
3.2.3.1 Površinsko opterećenje na evaluiranim površima .................................... 306
3.2.4 Linijsko opterećenje ................................................................................ 314
3.2.5 Tačkasto opterećenje .............................................................................. 320
3.2.6 Pomeranje oslonaca ................................................................................ 322
3.2.7 Temperaturni uticaji u ploči ...................................................................... 323
3.2.8 Temperaturni uticaji u gredi ..................................................................... 324
3.2.9 Aksijalno naprezanje ............................................................................... 325
3.2.10 Pokretno opterećenje .............................................................................. 328
3.2.11 Uticajna linija ......................................................................................... 341
3.2.12 Prednaprezanje ...................................................................................... 343
3.2.12.1 Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja ..................................... 349
3.2.12.2 Gubici sile prednaprezanja ................................................................... 350
3.2.13 Rezultanta ............................................................................................. 352
3.2.14 Konvertor opterećenja ............................................................................. 353
3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka .............................................. 357
3.3.1 Promena setova ...................................................................................... 357
3.3.2 Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata (Promena L.K.S.) 360
3.3.3 Promena lokalnog koordinatnog sistema tačkastih oslonaca ......................... 363
3.3.4 Kontrola setova ...................................................................................... 365
3.3.5 Kontrola unetih podataka ......................................................................... 372
3.3.6 Kontrola geometrije ................................................................................ 378
3.3.7 Promena dijagonale površinskih entiteta .................................................... 383
3.3.8 Informacije ............................................................................................ 385
3.4 Komande za unos elemenata crteža koji nisu deo konstrukcije .................. 388
3.4.1 Pomoćne ose .......................................................................................... 389
3.4.1.1 Postavljanje osa ................................................................................. 392
3.4.1.2 Brisanje osa ....................................................................................... 393

3.4.1.3 Promena rastojanja između osa ............................................................ 394
3.4.1.4 Pomeranje osa.................................................................................... 394
3.4.1.5 Promena naziva osa ............................................................................ 395
3.4.1.6 Automatsko generisanje osa ................................................................. 397
3.4.2 Izbor “layer”-a za crtanje ......................................................................... 397
3.4.3 Crtanje pomoćnih linija ............................................................................ 398
3.4.4 Ispis tekstova ......................................................................................... 398
3.4.5 Kotiranje crteža ...................................................................................... 400
3.4.6 Oznaka pozicije ...................................................................................... 402
3.4.6.1 Plan pozicija ....................................................................................... 402
3.4.6.2 Generisanje plana pozicija .................................................................... 405
3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni “Setup”) . 409
3.5.1 Parametri .............................................................................................. 409
3.5.2 Funkcionalnost ....................................................................................... 419
3.5.3 Ikone .................................................................................................... 433
3.5.4 Prečice .................................................................................................. 437
3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova .................................................................... 440
3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova ..................................................................... 440
3.6 Komande za rad sa datotekama ............................................................. 441
3.6.1 Otvaranje nove datoteke (Nova) ............................................................... 442
3.6.2 Učitavanje datoteka (Učitaj) ..................................................................... 443
3.6.3 Snimanje izmena na crtežu (Snimi) ........................................................... 444
3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao) ................................... 444
3.6.5 Import................................................................................................... 446
3.6.6 Učitavanje crteža iz AutoCAD-a (DXF Import) ............................................. 448
3.6.7 Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport) ......................................... 451
3.6.8 Podaci o projektu .................................................................................... 451
3.6.9 Kraj rada sa programom .......................................................................... 454
3.7 Prelazak u druge module programa ........................................................ 454
4. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA ........................................ 455

4.1 Osnovni pojmovi .................................................................................. 455
4.2 Generisanje mreže konačnih elemenata .................................................. 456
4.3 Greške koje prekidaju proces generisanja ............................................... 459
4.4 Ocena kvaliteta izgenerisane mreže konačnih elemenata .......................... 460
4.5 Korekcija izgenerisane mreže konačnih elemenata ................................... 461
4.5.1 Progušćavanje mreže .............................................................................. 461
4.5.2 Proređenje ............................................................................................. 463

4.5.3 Pomeranje čvora ..................................................................................... 464
4.6 Podela greda koje se nalaze van ploča (Podela greda van ploča) ................ 465
4.7 Ostale naredbe .................................................................................... 466
5. PRORAČUN STABILNOSTI ...................................................................... 467
6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 472

6.1 Proračun ............................................................................................. 472
6.2 Greške koje prekidaju proces proračuna ................................................. 478
6.3 Izbor tekućeg tona ............................................................................... 479
6.4 Prikaz tekućeg tona .............................................................................. 481
6.5 Animacija tekućeg tona ........................................................................ 482
6.6 Kontrola postavljenih masa (Mase) ........................................................ 482
7. PRORAČUN MODELA ............................................................................... 489

7.1 Namena i opis rada modula ................................................................... 489
7.2 Greške koje prekidaju proces proračuna ................................................. 492
7.3 Načini proračuna .................................................................................. 494
7.3.1 Teorija I-og reda .................................................................................... 495
7.3.2 Teorija II-og reda ................................................................................... 495
7.3.3 Proračun modela sa nelinearnim elementima .............................................. 496
7.3.4 Seizmički proračun .................................................................................. 497
7.3.4.1 EUROCODE ........................................................................................ 501
7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statičko opterećenje) ................................................ 510
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza) ................................................................. 514
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP) ............................................................................ 517
7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012) .................................................... 521
7.3.4.6 Švajcarski propisi (SIA) ....................................................................... 524
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva.................................................................. 528
8. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ......................................................... 531

8.1 Namena i opis rada modula ................................................................... 531
8.2 Izbor tekućeg slučaja opterećenja .......................................................... 536
8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija ..................................................................... 538
8.2.2 Kreiranje kombinacija.............................................................................. 540
8.2.3 Anvelope uticaja ..................................................................................... 540
8.3 Prikaz deformisanog modela .................................................................. 544
8.4 Suma reakcija ..................................................................................... 546

8.5 Uticaji u ploči - zidu ............................................................................. 546
8.5.1 Obeležavanje izolinija (Legenda) .............................................................. 559
8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek) ..................................................... 561
8.5.3 Uticaji u ploči u zadatom LKS ................................................................... 567
8.5.4 Relativni ugib ploča ................................................................................. 569
8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u površinskim entitetima ..................................... 572
8.6 Uticaji u gredama ................................................................................ 573
8.6.1 Pojedinačni dijagrami .............................................................................. 574
8.6.2 Dijagrami po svim gredama ..................................................................... 582
8.6.3 Dijagrami u poprečnom preseku ............................................................... 585
8.6.4 Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda) ..................................... 589
8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima .......................................... 592
8.6.6 Relativni ugib greda ................................................................................ 593
8.7 Uticaji u površinskim osloncima (tlu) ...................................................... 596
8.7.1 Rezultanta površinskog oslonca ................................................................ 597
8.8 Uticaji u linijskim osloncima .................................................................. 600
8.9 Reakcije oslonaca ................................................................................ 603
8.10 Uticaji u indirektnim elementima ........................................................... 607
8.11 Reduktor ............................................................................................ 611
8.11.1 Kreiranje reduktora ................................................................................. 611
8.11.2 Uticaji u reduktoru .................................................................................. 613
8.12 Uticajna linija ...................................................................................... 615
8.13 Skaliranje uticaja ................................................................................. 623
8.14 Skaliranje razmere dijagrama ................................................................ 624
8.15 Predmer ............................................................................................. 625
8.16 Tekstualni prikaz rezultata statičkog proračuna ....................................... 629
8.17 Generisanje izveštaja za grupe entiteta .................................................. 641
8.18 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa ekrana (Reset) ......................... 651
8.19 Numeracija čvorova sa mreže konačnih elemenata................................... 652
8.20 Kontrola setova ................................................................................... 652
8.21 Kreiranje projektne dokumentacije......................................................... 655
8.21.1 Eksport grafičkih blokova ......................................................................... 655
8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova ............................................................ 663
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije) ............................................... 663
8.21.4 Struktura grafičkog dokumenta ................................................................ 687
8.21.5 Generisanje tekstualnih izveštaja .............................................................. 689
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ...................................................... 704

8.21.7 Potpisi grafičkih blokova .......................................................................... 718
8.21.8 Komande za rad sa listovima harije ........................................................... 719
8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji .................................................. 722
8.21.10 Komande za rad sa grafičkim blokovima na hartiji....................................... 723
8.21.11 Import grafičkih blokova i tekstualnih izveštaja iz drugih projekata ............... 728
8.21.12 Snimanje projektne dokumentacije ........................................................... 730
8.21.13 Štampanje projektne dokumentacije ......................................................... 730
8.21.14 Eksport u RTF ......................................................................................... 731
8.21.15 Povratak u modul za obradu rezultata proračuna ........................................ 732
8.21.16 Oporavak oštećenih dokumenata .............................................................. 732
8.21.17 Tekući jezik izveštaja .............................................................................. 733
8.21.18 Eksport bloka u klipbord .......................................................................... 734
8.21.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord ....................................................... 735
8.21.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF ................................................. 735
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom “*.txt” ............................ 738
8.21.22 Direktna štampa pojedinačnih crteža ......................................................... 738
9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 740

9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi) .............................................. 740
9.3 Dimenzionisanje ploča .......................................................................... 742
9.3.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 742
9.3.1.1 Ulazni podaci – Globalni ....................................................................... 742
9.3.1.2 Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................ 746
9.3.2 Proračun potrebne armature .................................................................... 748
9.2 Definisanje šeme kombinovanja opterećenja ........................................... 749
9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 756
9.3.4 Usvajanje armature ................................................................................ 769
9.3.5 Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u pločama ............ 780
9.3.6 Manipulacija sa oblastima armiranja .......................................................... 782
9.3.7 Kreiranje tekstualnog izveštaja ................................................................. 783
9.3.8 Eksport usvojene armature u ArmCAD ....................................................... 787
9.3.9 Proračun prslina u pločama ...................................................................... 789
9.3.10 Proračun ugiba u pločama ........................................................................ 792
9.3.11 Kontrola ploča na probijanje ..................................................................... 796
9.4 Dimenzionisanje greda ......................................................................... 809
9.4.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 810
9.4.1.1 Ulazni podaci – Globalni ....................................................................... 810
9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................ 816

9.4.2 Proračun potrebne armature .................................................................... 825
9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 826
9.4.4 Usvajanje armature ................................................................................ 828
9.4.5 Kreiranje tekstualnog izveštaja ................................................................. 867
9.4.6 Eksport usvojene armature u ArmCAD ....................................................... 870
9.4.7 Proračun prslina u gredama ..................................................................... 875
9.4.8 Proračun ugiba u gredama ....................................................................... 876
9.4.9 Prikaz prslina i ugiba u gredama ............................................................... 877
9.4.10 Interakcioni dijagram grede ..................................................................... 880
9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova ......................................................... 887
9.6 Dimenzionisanje niza zidova .................................................................. 902
9.7 Proračun preseka ................................................................................. 909
9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima ................................................. 912
10. Dimenzionisanje čeličnih preseka ........................................................ 917

10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje ........................................................... 918
10.2 Merodavno opterećenje ........................................................................ 919
10.3 Kontrola napona .................................................................................. 923
10.4 Ulazni podaci ....................................................................................... 926
10.5 Kontrola stabilnosti .............................................................................. 929
10.6 Prikaz rezultata ................................................................................... 930
10.7 Izveštaj .............................................................................................. 933
10.8 Izveštaj za jedan presek ....................................................................... 936
10.9 Kontrola stabilnosti pojedinačnog štapa .................................................. 937
11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 939

11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje ........................................................... 940
11.2 Merodavno opterećenje ........................................................................ 944
11.3 Ulazni podaci ....................................................................................... 949
11.4 Kontrola stabilnosti .............................................................................. 954
11.5 Prikaz rezultata ................................................................................... 965
11.6 Izveštaj .............................................................................................. 969
11.7 Izveštaj za jedan presek ....................................................................... 970
11.8 Kontrola stabilnosti pojedinačnog štapa .................................................. 972

1
1. UVOD
1.1 Potrebna konfiguracija računara
Program Tower 7 je potpuno samostalan grafički program koji radi pod
operativnim sistemima: Windows XP, Windows Vista i Windows 7. Minimalna konfiguracija
računara je praktično određena minimalnim zahtevima ovih operativnih sistema, pa će
program raditi na svim računarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi.
Međutim, za ozbiljniji rad sa programom, poželjno je da imate što više raspoložive RAM
memorije.
Prostor na disku
Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i

teoretski minimum potrebnog slobodnog prostora. Međutim za sam rad programa biće
potrebno znatno više prostora i njegova veličina zavisi od veličine i broja problema koji će se
proračunavati. Veličina slobodnog prostora na disku utiče i na ukupnu raspoloživu virtualnu
memoriju računara o kojoj će biti više reči u daljem tekstu.
Memorija
U Windows okruženju, programi za svoj rad koriste tzv. virtualnu memoriju. Virtualnu
memoriju sačinjavaju RAM (standardna operativna memorija računara) i tzv. “swap file” -
rezervisani prostor na disku. S obzirom na relativno mali kapacitet operativne memorije,
Windows automatski rezerviše određeni prostor na disku (“swap file”) koji fizički predstavlja
povećanje operativne memorije. Te dve memorije rade zajedno i predstavljaju jednu celinu -
virtualnu memoriju.
Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se nameće zaključak da će na računaru sa više

RAM memorije rad sa programom biti brži i lagodniji. Kao što smo već na početku ovog
uputstva rekli, za ozbiljniji rad sa programom računar treba da ima minimum 1 GB RAM
memorije, a poželjno bi bilo da ima i više.
Potrebna ukupna količina virtualne memorije za rad programa, zavisi isključivo od složenosti i
veličine problema koji se rešavaju. Kako je programu najveća količina slobodne virtualne
memorije potrebna pri samom proračunu uticaja metodom konačnih elemenata, to Vam se
može desiti slučaj da po aktiviranju proračuna program izda upozorenje da nema dovoljno
virtualne memorije. Pošto je količina RAM memorije fiksna, odnosno ima je onoliko koliko je
ugrađeno u računar, to praktično, veličina virtualne memorije zavisi isključivo od slobodnog
prostora na disku i rešenje za ovakav problem je u rezervisanju većeg prostora na disku za
“swap file”. Ako disk ima više particija, ili na računaru postoji više diskova, obavezno treba
naložiti Windows-u da “swap file” formira na disku (particiji) sa najviše slobodnog prostora.
U daljem tekstu iznećemo postupak provere podešenosti veličine prostora na disku za kreiranje
“swap file”.
Podešavanje virtualne memorije - Windows XP
Iz “Start” menija aktivirajte opciju “Settings  Control Panel  System”.

2
Klikom miša preko opcije “Advanced”, otvorite ovu kartoteku,
Aktivirajte komandno polje “Settings”.

3
Za promenu podataka o veliični virtualne memorije, aktivirajte komandno polje “Change...”.
U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti
aktivirajte komandno polje “Set”, a nakon toga pomoću opcije “OK” izađite prvo iz ovog, a
potomo i iz ostalih prozora naredbe “System”.
Za proračunavanje izuzetno velikih primera, samo ograničenje Windows-a po pitanju

maksimalne alokacije memorije od 2 GB može biti prepreka. Ova granica se može pomeriti kod
operativnog sistema Windows XP, sa 2 GB na 3 GB. Najbolje je napraviti novu konfigurciju za
podizanje Windows XP-a, i onda toj novoj konfiguraciji podesiti parametre. To se radi na
sledeći način:
Iz “Start” menija aktivirajte opciju: “Programs  Accessories  Command Prompt”.
Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeću instrukciju:

4
bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1
Na ovaj način kreirana je još jedna konfiguracija operativnog sistema koja je zasnovana na
konfiguraciji broj 1, ali sa imenom “Windows XP - 3GB”.
Zatim se unese:
bootcfg /raw /3gb /id 2
Na ovaj način smo prethodno kreiranoj konfiguraciji “Windows XP - 3GB”, dodali opciju za
podršku veličine virtualne memorije od 3 GB.
Da bi proverili da je sve urađeno kako treba, treba otkucati
bootcfg
Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledeći podaci:
Boot Loader Settings

--------------------
timeout: 30
default: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
Boot Entries
------------
Boot entry ID: 1
Friendly Name: "Microsoft Windows XP Professional"
Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
OS Load Options: /fastdetect
Boot entry ID: 2

Friendly Name: "Windows XP - 3GB"
Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
OS Load Options: /3gb
Za povratak u Windows okruženje, sa komandne linije command prompta otkucajte naredbu:
Exit
Prilikom sledećeg startovanja (boot) Windows-a pojaviće se dve konfiguracije. Ako se izabere
"Windows XP - 3GB" Tower će moći da koristi 3GB memorije. Na ovaj način moći ćete da
proračunavate i izuzetno velike primere. Za detaljnije informacije možete konsultovati Help
sistem za Windows XP.
Grafička kartica
Rad programa je podržan u svim standardnim rezolucijama koje su predviđene za Windows

aplikacije. Međutim, kako program u svom radu koristi i renderovan trodimenzionalni prikaz
modela, to je neophodno da vaša kartica ima instaliran drajver koji podržava 16-bitne ili 32-
bitne boje. Ako to nije slučaj, program će nakon startovanja izdati odgovarajuće upozorenje.

5
Proveru instaliranog drajvera ćete dobiti ako iz “Start” menija aktivirajte opciju “Settings 
Control Panel”.
U otvorenom prozoru, duplim klikom miša aktivirajte ikonu “Display”, nakon čega će se
otvoriti dijalog box “Display Properties”.
Klikom miša preko opcije “Settings” otvorite ovu kartoteku.

6
Da biste uopšte mogli da pokrenete program, u listi “Colors” je potrebno postaviti ili “High
Color (16 bit)” ili “True Color (32 bit)”.
Izlazni uređaji
Od izlaznih uređaja za štampu, program podržava sve uređaje koji su podržani samim
Windows operativnim sistemom i instaliranim drajverima.
1.2 Instalacija programa

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i
odgovarajući hardlock. Kako postoje i pojedinačne i mrežne verzije naših programa, a i različiti
tipovi hardlock-ova (pojedinačni, mrežni, vremenski ograničeni), to morate znati i serijski broj
instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi
instalaciju za Vaš hardlock.
Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on određuje kako tip instalacije tako i
režim rada programa. U slučaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobićete
novi serijski broj, pri čemu stari više neće važiti.
Program možete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znači da
morate imati pravo pristupa sistemu “Administrator”. Za razliku od instalacije, za korišćenje
programa nema ograničenja.
Važno:
Kako Windows ima poseban tretman prema USB uređajima, u slučaju da ste uz program dobili
USB hardlock, nemojte ga stavljati na računar pre nego što Tower-ov instalacioni program to
bude zahtevao od Vas. Ako to ipak greškom uradite, Windows-ovu automatsku proceduru
instalacije drajvera odmah prekinite. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo
postavljanje USB hradlock-a na računar. Nakon prve instalacije programa Tower, USB hardlock
možete slobodno postavljati i skidati sa datog računara.

7
1.2.1 Pojedinačna instalacija programa

Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa Tower 7 su zapakovani u jednu
samootpakujuću arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju
računara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
“\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe”, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl “\Tower7\Tower7_x64_Setup.exe”. Otvoriće se dijalog sledećeg izgleda:
Sada izaberite dugme “Install”, nakon čega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju
računara i započinje sama instalacija programa. Nakon instalacije drajvera, program će izdati
sledeću poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajućeg hardlock-a, ovom porukom

program Vas obaveštava da proverite prisustvo hardlock-a na računaru.

8
Upaljena lampica na USB hardlock-u označiće

njegovo ispravno postavljanje
Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje “OK”, nakon čega će otpočeti
instalacija. U slučaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati računar, program će
preskočiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpočeti sa instalacijom programa. Na ekranu
će se pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte komandno polje “OK”.
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje “Next”.

9
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korišćenja programa.
Dobro ga proučite, i samo u slučaju da se slažete sa njim, postavite na uključeno stanje
prekidač “Slažem se sa ugovorom”. Nakon toga, biće dostupno i komandno polje “Next”,
čijim aktiviranjem će procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, određuje se da li se radi o pojedinačnoj ili pak mrežnoj instalaciji
programa. Klikom miša na ikonu “Pojedinačna”, postavite ovaj tip instalacije za tekući i
aktivirajte komandno polje “Next”.
U edit box-u “Vlasnik licence” upišite tačan naziv Vaše firme, obzirom da će se taj podataka
ispisivati u dnu svake strane hartije vašeg projekta. Napomenućemo da ste se ugovorom

10
prethodno obavezali da napišete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o

projektantu, kao i o korisniku Vaših usluga, imaćete mogućnost da potpuno proizvoljno
definišete u zaglavlju projektne dokumentacije (vidi poglavlje “8.21.3”).
U edit box-u “Registracioni broj” pažljivo zadajte tačan serijski broj instalacije, koji ste dobili
od Vašeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje “Next”.
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako
niste zadovoljni ponuđenom putanjom, imate mogućnost ili da u edit box-u “Instalacioni
direktorijum” zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje
“ ”, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete željenu putanju.
Napravi ikonicu na desktopu – ako je ovaj check box uključen, program će na desktopu
računara napraviti ikonicu pomoću koje se može pokretati.
Instaliraj za sve korisnike - ako računar koristi više korisnika, postavljanjem ovog check
box-a na uključeno stanje program će se instalirati za svakoga od njih. Svaki od tih korisnika,
ovako instaliranog programa Tower 7, imaće svoje zasebne konfiguracione fajlove.
Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje “Next”.
Ako se program instalira prvi put, a na računaru postoji instaliran Tower 6, mogu se preuzeti
konfiguracioni fajlovi koji su u njemu kreirani. U tom slučaju, nakon aktiviranja dugmeta
“Next” u dijalogu za izbor instalacionog direktorijuma, otvoriće se novi dijalog sledećeg
izgleda:
Izbor dugmeta “Da” označava da će se u toku instalacije programa sve konfiguracione

datoteke kreirane u programu Tower 6, kopirati u odgovarajući folder programa Tower 7.
U slučaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju vać ranije instaliran program, program

će izdati upozorenje i omogućiti Vam ili da zadržite postojeće datoteke ili da ih zamenite sa
novim.

11
Da biste se lakše odlučili za jednu od programom predviđenih akcija, navešćemo listu datoteka
u kojima se čuvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom:
Tower.$dis - konfiguraciona datoteka sa bojama entiteta koje su postavljene pomoću

naredbe “Parameteri”
Tower.$vis - konfiguraciona datoteka sa podešenim stanjima vidljivosti u okviru naredbe

“Vidljivost”
Tower.$mtr - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri definisanju

karakteristika greda, ploča, zidova i stubova
Tower.$prf - datoteka sa bibliotekom čeličnih profila koja se koristi pri definisanju

karakteristika poprečnog preseka greda i stubova
Tower.$dim01 - datoteka sa podacima o kvalitetu materijala koje program koristi pri

dimenzionisanju betonskih preseka za sve standarde. Ovi podaci se
ažuriraju pomoću naredbe “Dimenzionisanje  Beton  Propisi”
Tower.$sk - baza spektralnih krivi koju možete kreirati sa opcijom seizmičkog

proračuna: “Proizvoljna spektralna kriva”
Tower.$vet - baza vetrova koja se može kreirati u okviru naredbe za zadavanje

površinskog opterećenja po krivim površima
Tower.$po - baza definisanih šema pokretnih opterećenja
Tower.$ks - datoteka sa konfigurisanom paletom boja koja se koristi u okvru naredbe

“Kontrola setova”
Tower.$har - baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju projektne dokumntacije
Tower.$gig - konfiguracije parametara koje se definisu u okviru naredbe “Generisanje

izveštaja za grupe entiteta”
Tower.$mtz - baza definisanih masivnih i tankozidnih preseka
Tower.$net - biblioteka mreža
Tower.$pec - parametri za seizmiku po propisu EUROCODE
Tower.$pl - definisane konfiguracije legendi za armaturu
Tower.$ppz - definisane konfiguracije za generisanje plana pozicija
Tower.$tb - datoteka u kojoj se pamti poslednji korišćeni raspored ikona
Tower.$utl - konfiguracije šema pokretnih opterećenja koje se definišu pomoću naredbe

“Uticajna linija”

12
Tower.$bmd - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri dimenzionisanju

drvenih konstrukcija za propis EUROCODE
Tower.$acc - datoteka sa kombinacijama tastera za brzo pokretanje pojedinih naredbi.

Kombinacije tastera se definišu pomoću naredbe “Prečice”
Tower.$ppd - datoteka sa podešavanjima prikaza informacija o entitetima
Tower.$zgl - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o graničnim uslovima u

pločama
Tower.$ogr - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o oslobađanjima uticaja

u gredama
Ove datoteke se snimaju u direktorijumu “C:\Documents and Settings\Ime korisnika

\Application Data\Radimpex\Tower7” kod operativnog sistema Windows XP, odnosno u
direktorijumu “C:\Users\Ime korisnika\AppData\Roaming\Radimpex\Tower7” kod operativnih
sistema Windows Vista i Windows 7.
Ako ste u toku ranijeg rada sa programom, sve baze prilagodili svojim potrebama,
preporučujemo da aktivirate komandno polje “Da”, što će dovesti samo do inoviranja izvršnih
programa, dok će konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.
Ukoliko želite da zadržite samo neke od konfiguracionih fajlova potrebno je da aktivirate

komandno polje “Izbor”, nakon čega se otvara dijalog box sledećeg izgleda.
Dijalog box u kome možete da izaberete konfiguracione fajlove

koje želite da zadržite
U listi su prikazani svi konfiguracioni fajlovi koji se isporučuju uz program. Ostali konfiguracioni
fajlovi se ne isporučuju, već se kreiraju u toku rada sa programom i oni se ne brišu pri
instalaciji. Za svaki od prikazanih konfiguracionih fajlova ispisuje se naziv i kratak opis
njegovog značenja.
Sada je potrebno da u listi označite sve konfiguracione fajlove koje želite da zadržite. Klikom
miša preko check box-a u koloni “ ” postavlja se, odnosno uklanja simbol “”, koji ukazuje
da je dati konfiguracioni fajl selektovan. Aktiviranjem komandnog polja “Sve” selektuju se svi
konfiguracioni fajlovi iz liste, dok se aktiviranjem komandnog polja “Nijedan” svi fajlovi
deselektuju.

13
Postavljeni simboli u koloni “ ”, jasno ukazuju koji će

konfiguracioni fajlovi biti zadržani
Izborom komandnog polja “OK” tekući dijalog box se zatvara, a procedura instalacije
programa se nastavlja.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni
njima, potrebno je da mišem kliknete na komandno polje “Next”, nakon čega će otpočeti sam
proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti informacija o uspešno
sprovedenoj instalaciji.

14
Aktivranjem komandnog polja “OK”, instalacioni program će završiti svoj rad.
U slučaju da hardlock nije priključen na računar, program će obustaviti postupak instalacije i

izdati odgovarajuće upozorenje.
Ako je pak hardlock priključen na računar, a pogrešili ste pri zadavanju registracionog broja,
komandno polje “Next” će biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalog box-u, program će
napisati informaciju da je zadat pogrešan registacioni broj.
U ovom slučaju Vam preostaje, da se pomoću komandnog polja “Back”, vratite na dijalog box
za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno.
1.2.2 Mrežna instalacija

Da bi program mogao da radi na svim računarima u mreži, neophodno je da među
njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak
mrežne instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska
instalacija, a u drugom se sa diska servera vrši klijentska instalacija, na svim terminalima na
kojima je potrebno izvršavati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut
(aktivan) “HASP License Manager”, program koji kontroliše rad mrežnog hardlock-a.
Kako server služi samo za postavljanje hardlock-a i smeštanje izvršnih programa, to

performanse servera uopšte ne utiču na brzinu rada programa. Mnogo je važnije da sama
mreža bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a što brže odvijala.
Serverska instalacija na Windows mreži
Kako performanse servera ne utiču na brzinu rada programa, to za server možete proglasiti
bilo koji računar u mreži. Znači, bitno je da na njemu bude izvršena serverska instalacija
programa, prikačen mrežni hardlock i podignut “HASP License Manager”. Obzirom da pri
instalaciji program u “Registry” upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvršnog
programa, to je potrebno da se na server “log”-ujete kao “Administrator”.

15
Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
“\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe”, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl “\Tower7\Tower7_x64_Setup.exe”, i sprovedite potpuno isti postupak kao
kod pojedinačne instalacije (vidi poglavlje “1.2.1”). Svakako da je u ovom slučaju, za tip
instalacije potrebno odabrati ikonu “Mrežna”.
Po završetku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvršena.

Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na
C:\ disku servera i zove se “C:\Tower 7 Server” za 32-bitnu, odnosno “C:\Tower 7 x64
Server” za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za klijentsku instalaciju programa
nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu samootpakujuću arhivu sa imenom
“Tower7_win32_ClientSetup” za 32-bitnu, odnosno “Tower7_x64_ClientSetup” za 64-
bitnu verziju programa.
Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl “NETHASP.ini” koji se automatski generiše
prilikom mrežne instalacije. Taj fajl sadrži konfiguracione parametre za uspostavljanje
komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobičajenom i standardnom mrežom ne bi trebali da
imaju ikakve potrebe da bilo šta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla
omogućava da se izvedu neke određene netipične klijentske instalacije.
Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:
NH_SERVER_ADDR =
Sadržaj ovog polja definiše ime ili IP adresu računara na kome se nalazi mrežni hardlok. Ovo
polje je automatski popunjeno imenom računara na kojem je izvršena mrežna instalacija.
Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija
izvela, to se može uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).
Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledeći:
NH_SERVER_ADDR = ime_servera;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)
Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledeći:
NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)

16
Instalacija “HASP License Manager”-a
Nakon završene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program

“HASP License Manager”. Sa instalacionog CD-a pokrenite program
“\Hasp\LMSETUP.EXE”.
Aktiviranjem komandnog polja “Next”, otvara se sledeći dijalog box:
Ponuđena su dva načina instalacije:
- “Application (nhsrvw32.exe)”, koja će instalirati “HASP License Manager” kao Windows

aplikaciju
- “Service (nhsrvice.exe)”, koja će instalirati “HASP License Manager” kao Windows servis.
Instalacija “HASP License Manager”-a kao Windows aplikacije
Ukoliko se izabere način instalacije “Application (nhsrvw32.exe)” i aktivira komandno polje

“Next”, pojaviće se dijalog box u kome se može podesiti (ili prihvatiti predloženi) instalacioni
direktorijum “HASP License Manager”-a.

17
Izborom komandnog polja “Next”, otvoriće se dijalog box u kome se može izabrati da se
program stavi u “Startup Folder” i automatski startuje pri svakom pokretanju “Windows”-a (a
nakon “Login”-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se “HASP License Manager” mora svaki put
startovati preko: “Start  Programs  HASP License Manager  HASP License
Manager”.
Izborom komandnog polja “Next”, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doći će se
do kraja instalacije “HASP License Manager”-a.
Instalacija “HASP License Manager”-a kao Windows servisa
Ovaj način instalacije omogućava automatsko startovanje “HASP License Manager”-a pri
svakom podizanju (restartu) računara i to pre “Login” procedure. Ovaj način je naročito
pogodan za prave servere jer eliminiše potrebu za bilo kakvom administracijom.
Rad sa “HASP License Manager”-om
Znak da je “HASP License Manager” aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:

18
Crvena ikona označava da je “HASP License Manager” aktivan
Duplim klikom miša preko ove ikone, pojaviće se maksimizovani prozor “HASP License
Manager”-a.
Izborom naredbe “Exit”, prozor “HASP License Manager”-a možete opet minimizovati. U
slučaju da ovaj program nije startovan na serveru, nećete moći da pristupite mrežnom
hardlock-u ni sa jednog od povezanih računara u mreži, čime će biti onemogućen i sam rad
izvršnog programa.
Napomenućemo da ukoliko želite da program izvršavate i na serveru, morate i na njemu

izvršiti klijentsku instalaciju programa, na isti način kao i na ostalim računarima na mreži.
Klijentska instalacija
Sa računara na kome želite raditi sa programom, potrebno je da se pozicionirate na disk

servera i da iz direktorijuma u kome je prethodno izvršena serverska instalacija, pokrenete
instalacioni program “Tower7_win32_ClientSetup” za 32-bitnu, odnosno
“Tower7_x64_ClientSetup” za 64-bitnu verziju programa. Znači klijentska instalacija se ne
vrši sa instalacionog CD-a, već sa diska servera i to iz direktorijuma u kome je izvršena
serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri
serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu “C:\Tower 7
Server\”.
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje “Next”.

19
U ovom dijalog box-u se vrši izbor vrste klijentske instalacije. U slučaju da se izabere
“Klijentska instalacija bez kopiranja izvršnih fajlova sa servera na radnu stanicu”, na
klijentsku mašinu se neće kopirati ni jedan izvršni fajl. Umesto toga program će se startovati
pozivanjem izvršnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo
opterećene mreže i prednost joj je u tome što je moguće neuporedivo lakše ažuriranje i
instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi
klijenti automatski dobijaju novu verziju.
U slučaju da se izabere “Klijentska instalacija sa kopiranjem izvršnih fajlova sa servera

na radnu stanicu”, tada će se svi izvršni fajlovi iskopirati na klijentsku mašinu. Ova varijanta
je pogodna za mreže sa većim brojem korisnika, mreže koje su opterećenije ili mreže koje
imaju manju propusnu moć. Prednost joj je što ne izaziva povećanje mrežnog saobraćaja i
zagušenje servera pri startovanju, a samim tim se program brže startuje. Da bi se instalirala
novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvršiti klijentsku instalaciju na
svakom računaru.
Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje “Next”.
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde će biti instalirana klijentska
instalacija, i aktivirati komandno polje “Next”.

20
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste
zadovoljni njima, potrebno je da mišem kliknete na komandno polje “Next”, nakon čega će
otpočeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti informacija o
uspešno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim računarima u mreži,

na kojima želite da koristite program.
Instalacija 64-bitne verzije programa na server sa 32-bitnim operativnim sistemom
Prebacite privremeno Hasp ključ na neki računar sa 64-bitnim operativnim sistemom. Izvršite
mrežnu instalaciju 64-bitne verzije programa i dobićete direktorijum sa imenom “C:\Tower 7
Server x64”. Kompletan direktorijum iskopirajte na server sa 32-bitnim operativnim
sistemom, a nakon kopiranja ga možete obrisati sa računara sa 64-bitnim operativnim
sistemom. Vratite Hasp ključ na server sa 32-bitnim operativnim sistemom. Izmenite fajl
NETHASP.INI koji se nalazi u serverskom instalacionom direktorijumu. Izmenu ćete izvršiti
bilo kojim tekst editorom (može i notepad.exe), a potrebno je u polju NH_SERVER_ADDR =
XXX; upisati ili ime ili IP adresu servera - računara na kojem stoji Hasp ključ.

21
1.3 De-instalacija programa

U slučaju da želite da poništite instalaciju programa, tada je potrebno da iz “Start”
menija aktivirajte opciju “Settings  Control Panel”.
U otvorenom prozoru, duplim klikom miša aktivirajte ikonu “Add/Remove Programs”, i

otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda.
U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program “Tower7” i aktivirajte

komandno polje “Change/Remove”. U slučaju da želite da uklonite serversku instalaciju,
selektujte program “Tower7 Server”, a u slučaju klijentske instalacije program: “Tower7
Client”.
Kako je ovo destrutivna akcija, to će program zahtevati njenu potvrdu.
Aktiviranjem komandnog polja “Yes”, otpočeće postupak de-instalacije, a na ekranu će se

ubrzo pojaviti informacija o uspešnom deinstaliranju programa.

22
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, program “Tower 7” će biti definitivno uklonjen sa

računara, a Windows će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije
instaliranih programa.
1.4 Pokretanje programa

Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog
pokretanja programa obavezno stavite na USB port vašeg računara. Sam program se pokreće
iz “Start” menija izborom opcije: “Programs  Radimpex  Tower7”. U slučaju klijentske
instalacije, potrebno je odabrati opciju: “Programs  Radimpex  Tower 7 Client”.
U oba slučaja, na ekranu će se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled
programa Tower.
1.5 Osnovna koncepcija i organizacija programa

Program Tower služe za statičku i dinamičku analizu ravanskih i prostornih
konstrukcija. Proračun se sprovodi metodom konačnih elemenata, a geometrija modela se
definiše grafički, iscrtavanjem samo konture konstruktivnih elemenata i opterećenja. Program
se sastoji od četiri modula koja su međusobno povezana:

23
 Unos podataka
 Formiranje mreže
 Proračun
 Obrada rezultata
Nakon startovanja programa uvek se ulazi u prvi modul: “Unos podataka”. Princip rada sa
programom je da se prvo u modulu “Unos podataka” zadaju svi ulazni podaci potrebni za
definisanje problema. Zatim se prelazi u modul “Formiranje mreže”, odakle se nakon
generisanja mreže konačnih elemenata, bira opcija za proračun. Po završenom proračunu se u
modulu “Obrada rezultata” analiziraju proračunati uticaji, dimenzionišu elementi konstrukcije i
formira projektna dokumentacija. Prelazak iz jednog u drugi modul se odvija izborom
odgovarajuće opcije u padajućem meniju “Moduli”.
Pre nego što krenemo sa detaljnim objašnjenjem načina rada 3D grafičkog interfejsa,
pojasnićemo osnovne pojmove koji se tiču prostornog modela, a koriste se u programu:
Nivo je horizontalna ravan koja se postavlja na određenoj visini zadavanjem njene globalne Z
koordinate. Konstruktivne elemente koji se postavljaju na nivoe nazivamo Tavanicama.
Ram je vertikalni deo modela koji može u sebi sadžati: grede, stubove i zidove. Jedini uslov je
da svi elementi rama leže u vertikalnoj ravni čiji je položaj određen sa dve tačke u dipoziciji
modela. U slučaju cilindričnih ramova, njihov položaj je u dipoziciji modela određen lukom.

24
2. GRAFIČKI INTERFEJS
2.1 Izgled ekrana
U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, odnosno podeljen je ne sledeće
oblasti:
 horizontalni meni
 oblast ikona
 statusnu liniju
 komandnu liniju
 oblast crteža i
 listu nivoa
Izgled ekrana u modulu “Unos podataka”
Horizontalni meni je oblast koja se nalazi u drugom redu ekrana odozgo. U ovoj oblasti su
ispisani nazivi određenih grupa naredbi.
Oblast ikona je prostor sa sličicama (“ikonama”) koje su smeštene ispod horizontalnog

menija i uz desnu ivicu ekrana.
Statusna linija se nalazi na samom dnu ekrana i na njoj se ispisuju određene informacije o
statusu programa. Ona je podeljena na pet polja i u njima se prikazuju sledeće informacije:
- Podatak o rednom broju i nazivu tekućeg slučaja opterećenja

- Podatak o koordinatama koje su određene trenutnim položajem miša
- Podatak o jedinacama mera koje su trenutno važeće
- Oblast sa ikonama koje definišu stanje proračunatosti modela sa kojim se radi. Dovođenjem
miša u položaj da pokazuje na bilo koju od ovih ikona, dobićete informacije kako o značenju
date ikone, tako i o njenom stanju. Raspoložive ikone daju sledeće informacije:
Da li je mreža konačnih elemenata generisana ili ne. Ako je mreža izgenerisana,

dobićete inforamciju i o broju čvorova na celom modelu.
Da li je model proračunat ili nije. Ako jeste dobićete i informaciju da li je proračun

sproveden po teoriji I-og ili II-og reda.

25
Da li je modalna analiza sprovedena ili ne.
Da li je proračun stabilnosti sproveden ili ne.
- Informacija o autoru programa: “Copyright Radimpex”
Komandna linija je oblast u visini od jednog reda koja se nalazi odmah iznad statusne linije.
Ova linija menja svoj sadržaj, i postaje komandna tek kada se aktivira neka naredba. U stanju
čekanja, kada nije izabrana ni jedna naredba, na njoj se ispisuje ime modula u kome se
program trenutno nalazi. Ovakav izgled komandne linije ujedno i označava da program
očekuje da mu se zada neka naredba.
Oblast crteža predstavlja preostali (centralni) deo ekrana. Oblast crteža se satoji od tri
prozora i svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu:
“3D pogled” - ovaj prozor služi za 3D crtanje i u njemu se uvek prikazuje 3D izgled cele
prostorne konstrukcije
“2D pogled” - ovaj prozor služi za 2D crtanje i u njemu se prikazuju pojedini ravanski
delovi prostorne konstrukcije
“Dispozicija” - u ovom prozoru se šematski prikazuje položaj ramova u osnovi objekta
Lista nivoa se nalazi neposredno iznad prozora “3D pogled” i služi za rad sa nivoima, odnosno
horizontalnim ravnima koje su određene svojim nazivom i globalnom Z koordinatom koja
određuje njen položaj u prostoru.
Dok je miš u oblasti crteža, on ima oblik malog krsta, što ujedno označava da je to crtački deo
ekrana, dok u svim ostalim položajima ima oblik strelice. Naizmeničnim aktiviranjem
funkcijskog taster “F4” može se menjati oblik miša u oblasti crteža.
Izgled miša kada se aktivira funkcijski taster “F4”
Još jedno aktiviranje funkcijskog tastera “F4” vratiće oblik miša na prvobitno stanje.
U toku rada sa programom, usled neke pogrešno spreveden akcije, u oblasti crteža može se
pojaviti i poruka o grešci.

26
Ovakav tip poruka o grešci će stajati na ekranu sve dok ne pomerite miš tako da izađe van
gabirata prozora sa porukom o grešci, ili pak ne pritisnete neki od tastera.
2.2 Raspored i veličina prozora za crtanje

Kao što smo već u prethodnom poglavlju rekli, oblast crteža se sastoji od tri
prozora, pri čemu svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu. U gornjem levom
uglu svakog od prozora, ispisuje se njegov naziv i u svakom trenutku jedan od prozora je
trenutno aktivan. Klikom miša preko oblasti sa nazivom prozora, menja se “fokus”, odnosno taj
prozor postaje trenutno aktivan. Indikator da je prozor aktivan je način ispisa njegovog naziva
čime se on jasno razlikuje od preostala dva prozora.
Klik miša preko naziva prozora “2D pogled”

je postavio fokus na ovaj prozor
Dupli klik miša preko naziva prozora, dovodi do njegovog maksimalnog uvećanja.

27
Dupli klik miša preko naziva prozora “2D pogled”

doveo je do njegovog maksimalnog uvećanja
Ponovni dupli klik miša preko naziva maksimalno uveličanog prozora, dovodi do vraćanja na
uobičajeni raspored prozora u oblasti crteža.
Uobičajeni raspored prozora u oblasti crteža
Raspored prozora možete lako podešavati prema potrebi izborom odgovarajućih naredbi u
padajućem meniju “Window”. Izbor jedne od naredbi u meniju “Window”: “2D pogled”, “3D
pogled” ili “Dispozicija”, dovodi do postavljanja tog prozora u desni deo oblasti crteža, pri
čemu će on biti većih dimenzija od preostala dva. Na primer izbor naredbe “Window  3D
pogled” će dovesti do sledećeg izgleda ekrana.

28
Izbor naredbe “3D pogled” iz padajućeg menija “Window”,

doveo je do ovakvog rasporeda prozora
Naredba “Uvećaj levo” radi kao prekidač, odnosno njenim izborom se naizmenično ona
postavlja na uključeno, odnosno isključeno stanje. Kada je postavljena na uključeno stanje
raspored prozora dobija takav položaj da je veliki prozor uz levu ivicu oblasti crteža.
Postavljanje naredbe “Uvećaj levo” iz padajućeg menija “Window”,

na uključeno stanje, postavilo je najveći prozor uz levu ivicu ekrana
Ponovno aktiviranje ove naredbe dovešće do njenog isključivanja i vraćanja na default položaj
prozora, kada je veliki prozor uz desnu ivicu oblasti crteža.
Veličina prozora se može automatski prilagoditi različitim tipovima monitora. Ukoliko se radi na
monitoru sa odnosom stranica 4:3 iz padajućeg menija “Window” treba izabrati naredbu
“Standardni monitor”, a ako se radi na nekom od novijih monitora (odnos stranica 16:9,
16:10 itd) treba izabrati naredbu “Široki monitor”.
Sve naredbe za operacije sa prozorima možete pozivati kao trensparentne, odnosno za vreme
izvršavanja neke druge naredbe.

29
2.3 Rad sa prozorima

Sadržaj prozora “3D pogled” i “Dispozicija” je uvek isti. U prozoru “3D pogled”,
uvek se prikazuje trodimenzionalni izgled celog modela, a u prozoru “Dispozicija” šematski
prikaz položaja ramova u osnovi objekta. Za razliku od ova dva prozora, sadržaj prozora “2D
pogled” se može menjati i u njemu može biti prikazan ili sadržaj trenutno aktivnog nivoa ili pak
sadržaj trenutno aktivnog rama. Naziv aktivnog nivoa je ispisan u samoj listi nivoa dok je
trenutno aktivan ram u prozoru dispozicija uvak jasno naglašen posebnom bojom kako bi se
razlikovao od ostalih ramova.
U ovom primeru je trenutno aktivan nivo koji se zove “Temelji”

i nalazi se na visini Z=0,00, a trenutno je aktivan krajnji levi ram
čiji je pravac pružanja u pravcu globalne Y ose
Ako se fokus postavi na prozor “Dispozicija”, onda će u prozoru “2D pogled” biti prikazan
trenutno aktivan ram.
Klik miša preko naziva prozora “Dispozicija” je doveo do prikaza

sadržaja trenutno aktivnog rama u prozoru “2D pogled”
Klik miša preko liste nivoa, dovešće do prikaza sadržaja trenutno aktivnog nivoa u prozoru “2D
pogled”. Kako fokus ne može biti na listi nivoa, već na jednom od tri prozora, to će klik miša
preko liste nivoa, automatski za aktvan postaviti prozor “2D pogled”.

30
Klik miša preko liste nivoa dovodi do prikaza sadržaja tog nivoa
u prozoru “2D pogled” i postavlja prozor “2D pogled” za aktivni
Da bi se jasno videlo u svakom trenutku šta je trenutno prikazano u prozoru “2D pogled”, u
produžetku naziva ovog prozora se ispisuje ili naziv trenutno aktivnog rama ili pak naziv nivoa
i njegova visinska koordinata, u zavisnosti od toga šta je odabrano za prikaz u prozoru “2D
pogled”.
Komentar “Temelji 0.00” jasno pokazuje da je u prozoru

“2D pogled” prikazan sadržaj nivoa koji se zove “Temelji”
i da se on nalazi na visinskoj koti Z=0.00
Napomenućemo da se u prozoru “2D pogled” pored svih konstruktivnih elemenata koji

pripadaju datoj ravni (horizontalnoj ili vertikalnoj), prikazuju i svi konstruktivni elementi koji
dodiruju ili prodiru kroz tu ravan. Prikaz ovih elemenata konstrukcije je vrlo značajan kako
zbog jasnijeg sagledavanja prikazanog dela prostorne konstrukcije, tako i zbog toga što se ti
elementi mogu selektovati pomoću OSNAP kriterijuma za izbor tačaka (vidi poglavlje “2.5.5”).

31
Prikazani simboli u prozoru “2D pogled”, određuju položaj svih

greda i linijskih oslonaca koji prodiru kroz trenutno aktivni ram
Na kraju ćemo još napomenuti da se u prozoru “2D pogled”, pored prikaza ramova i nivoa,
može postaviti i ravanski prikaz potpuno proizvoljno odabranog dela prostornog modela, o
čemu će biti više reči kasnije (vidi poglavlje “2.14”).
2.4 Aktiviranje naredbi

Sve naredbe u programu se mogu ravnopravno aktivirati, kako iz horizontalnog
menija, tako i izborom ikone koja je predviđena za izvršenje date naredbe. Dok je miš u
položaju da pokazuje na neku od ikona, posle izvesnog vremena na ekranu će se otvoriti mali
prozor u kome će biti ispisano značenje date ikone.
Dovođenje miša u poziciju da pokazuje na određenu ikonu,

dovešće do ispisa njenog značenja na ekranu
Ova opcija će biti od velike pomoći pogotovu na početku rada sa programom.
Obzirom da svaki od prozora ima svoju specifičnu namenu, to se ne mogu sve naredbe u
programu izvršavati ravnopravno u svim prozorima. Bez obzira na trenutno aktivni prozor,
program će ipak dozvoliti da pokrenete svaku od naredbi, ali će pri izboru tačaka u pojedinim

32
prozorima vršiti kontrolu da li je izbor te tačke moguć, i po potrebi izdati odgovarajuće

upozorenje.
Kako se u horizontalnom meniju ne nalaze sve naredbe koje koristi program, to se desnim
klikom miša preko naziva svakog od prozora, otvara padajući meni u kome su sadržane
naredbe koje su specifično vezane samo za dati prozor.
Desni klik miša preko naziva prozora “Dispozicija” je postavio

fokus na ovom prozoru i otvorio padajući meni sa naredbama
koje su specifično vezane samo za ovaj prozor.
2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi

Često se ukazuje potreba za ponovnim izborom komande koja je neposredno
završena. U ovim slučajevima, ne morate ponovo aktivirati istu naredbu, već je dovoljno
pritisnuti taster “Enter” ili kliknuti na desni taster miša.
Svaka komanda se može u toku njenog izvršavanja prekinuti. Prekid izvršenja bilo koje
naredbe se vrši pritiskom na taster “Esc”, posle čega će program ponovo biti u stanju čekanja
da se izvrši neka nova naredba. Prekid naredbi se može postići i pritiskom na taster “Enter”,
odnosno desnim klikom miša.
2.4.2 Izbor podkomandi sa komandne linije

Većina komandi u programu ima svoje podkomande (opcije), koje omogućavaju da
se naredba izvrši na više načina. Korisnik se izborom neke od podkomandi odlučuje za način na
koji će data komanda biti izvršena. Sve opcije koje sadrži neka komanda, nalaze se na
komandnoj liniji. Da bismo lakše objasnili organizaciju komandne linije, poslužićemo se njenim
izgledom kada se aktivira naredba “Ploča”.
<-> Prva tačka ploče (Kontura / Prav. / kRuž. / Offset/ <krAj> / Set):
Na početku komandne linije se ispisuje poruka, kojom program označava kakva se akcija
očekuje od korisnika. U ovom slučaju se od korisnika očekuje da zada početnu (prvu) tačku
linije koja određuje geometriju ploče. Iza ove poruke, u zagradi su ispisane podkomande čijim
izborom se menja dalji tok izvršenja naredbe (podkomande su međusobno razdvojene kosim
crtama “/”). Izbor podkomandi se vrši ili zadavanjem sa tastature značajnog slova te

33
podkomande (veliko slovo u imenu podkomande), ili pak klikom miša preko njenog naziva na
komandnoj liniji.
Pojedine podopcije na komandnoj liniji mogu biti ispisane između uglastih zagrada, što
označava da je to podrazumevana opcija, te će pritisak na taster “Enter”, odnosno desni klik
miša, dovesti do njenog automatskog aktiviranja. U ovom primeru to je podopcija “<krAj>”.
U slučaju da greškom aktivirate neku od podopcija, pritiskom na taster “Esc”, možete se vratiti
na prethodni oblik komandne linije.
2.4.3 Transparentne naredbe

Neke naredbe u programu se mogu pokrenuti za vreme izvršenja neke druge
komande. Ovako pozvane naredbe se nazivaju transparentnim, jer ne prekidaju izvršenje već
aktivirane naredbe. Naime, nakon završenog rada transparentne naredbe, program će Vas
vratiti na mesto odakle ste je i aktivirali. U ovu grupu spadaju:
- naredbe za zumiranje (“Zum sve”, “Zum prozor”, “Zum predhodni”, “Dinamički zum”,
“Zum pomeri”),
- naredbe za određivanje stanja vidljivosti pojedinih elemenata crteža (“Vidljivost”,
“Sakrivanje”),
- naredba za izbor referentne tačke (“Referentna tačka”),
- naredba za ortogonalno crtanje (“Ortho mod”),
- naredba za brzi izbor sklopa koji će se prikazivati u prozoru “2D pogled” (“Izbor pogleda
(Ctrl+W)”),
- naredba za prikazivanje informacija o entitetima (“Informacije”),
- naredba za precizno pogađanje tačaka sa crteža (“Osnap”).
- sve naredbe koje služe za promenu sadržaja prikaza u prozorima “2D pogled” i “3D pogled”
Svakako da se sve ove naredbe mogu pozvati i samostalno, a ne samo u toku izvršenja neke
druge naredbe.
2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima

Dijalog box-ovi služe za udobniji i pregledniji unos raznih tekstualnih i numeričkih
podataka. U ovom delu uputstva ćemo objasniti samo osnovne principe u radu sa njima, a
kasnije, u toku objašnjavanja pojedinih komandi programa, svaki od njih ćemo detaljno
opisati.
U dijalog box-ovima su predviđeni sledeći načini za zadavanje i izbor podataka.
 Komandna polja
 Polja za unos tekstualnih i numeričkih podataka (“Edit box”-ovi)
 Liste sa ponuđenim opcijama (“List box”-ovi)
 Tabelarne liste podataka
 Polja prekidači (“Check box”-ovi)
 Polja prekidači (“Radio button”-i)
Komandna polja
Komandna polja imaju oblik pravougaonika u kojima je upisana samo po jedna komanda,
odnosno radnja koju treba izvršiti. Ova polja se aktiviraju jednostavnim klikom miša preko
njihovog naziva. U svim dijalog box-ovima postoje uvek barem dva komandna polja: “OK” i
“Cancel”. Sa oba se završava rad sa dijalog box-om, pri čemu “Cancel” označava odustajanje,
a “OK” prihvatanje, ranije sprovedenih akcija u dijalog box-u.

34
Polja za unos tekstualnih i numeričkih podataka (“Edit box”-ovi)
Polja za upis tekstualnih i numeričkih podataka se koriste za unos slovnih i brojčanih podataka.
Polje ima oblik izduženog pravougaonika visine jednog reda teksta. Ispred “Edit box”-a je
obično ispisan i njegov naziv, koji pokazuje koja vrsta podataka se očekuje za unos. Za unos
podataka u “Edit box”-u, potrebno je prvo mišem kliknuti u dati pravougaonik da bi on dobio
fokus, i potom sa tastature zadati željenu vrednost.
Standardni “edit box”-ovi za unos numeričkih podataka
U pojedinim slučajevima, kada je “Edit box” namenjen zadavanju numeričkih vrednosti u

programski definisanom opsegu, onda se obično koriste “Edit box”-ovi, koji pored mogućnosti
zadavanja vrednosti sa tastature, imaju i mogućnost izbora jedne od ponuđenih vrednosti iz
liste.
Edit box-a sa ponuđenom listom vrednosti
Klikom miša preko strelica, napreduje se ka vrhu, odnosno dnu liste, sa ponuđenim
vrednostima. Klik miša unutar samog edit box-a, postaviće fokus na njemu, i polje će biti
spremno za unos željenog podatka, direktno sa tatstature.

35
Liste sa ponuđenim opcijama (“List box”-ovi)
Polja sa listom ponuđenih opcija se pojavljuju kada se od korisnika očekuje izbor vrednosti
nekog parametra koji ima ograničen broj poznatih vrednosti. U dijalog box-ovima se koriste
otvorene i zatvorene liste podataka. Razlika između ove dve liste je jedino u tome što
zatvorena lista koristi manji prostor u dijalog box-u.
Zatvoreni “List box”
Klik na strelicu koja se nalazi sa desne strane zatvorene liste, dovešće do prikaza cele liste na
ekranu, i tada je potrebno klikom miša odabrati jedan od članova te liste.
Otvoreni “List box”
Kako otvorene liste podataka mogu biti proizvoljne dužine, a na ekranu je po vertikali
predviđen ograničen prostor za prikaz njenog sadržaja, to se sa desne strane liste nalazi
vertikalna traka za skrolovanje (promenu sadržaja) liste. Iznad i ispod ove trake nalaze se dve
strelice koje pokazuju na gore, odnosno na dole. Klikom na ove strelice se vrši napredovanje
ka početku odnosno kraju liste. Izbor aktivnog reda se takođe postiže direktnim klikom miša
na bilo koji parametar u listi.

36
Tabelarne liste podataka
Za razliku od prethodno opisanih “List box”-ova, tabelarne liste podataka u okviru jednog reda
imaju više kolona, odnosno više parametara.
Tabelarna lista podataka
Pojedini parametri u kolonama nemaju fiksnu vrednost, već rade kao “Edit-box”-ovi. Klikom
miša na neki od prikazanih parametara, moguće je promeniti njegovu vrednost, na već opisan
način rada sa “Edit box”-ovima.
U ovakvim listama uvek je po jedan red trenutno aktivan. Trenutno aktivan red se označava
posebnom bojom i klikom miša u okviru bilo koje pozicije datog reda, on postaje nadalje
aktivan. Po ovakvim tabelama je kretanje omogućeno i pomoću kursorskih strelica.
Polja prekidači (“Check box”-ovi)
Ova vrsta prekidača se koristi za komadne i promenljive koje imaju samo dva moguća stanja,
uključeno, odnosno isključeno. Oznaka za “Check box” je prazan mali kvadrat iza koga je
obično napisano i samo značenje datog prekidača. Uzastopnim klikom preko naziva prekidača,
on naizmenično postaje postavljen na uključeno, odnosno isključeno stanje. Prazan kvadrat
označava da je parametar postavljen na isključeno stanje, a postojanje simbola“”, označava
da je parametar postavljen na uključeno stanje.

37
Prikazani check box je postavljen

na uključeno stanje
Često se u programu i komandna polja koriste kao “check box”-ovi. U ovim slučajevima se ne
koristi mali pravougaonik, već uzastopnim klikom preko naziva ovakvog prekidača on dobija
udubljeni, odnosno ispupčeni izgled.
Udubljeni oblik prekidača označava da je on

postavljen na uključeno stanje
Polja prekidači (“Radio button”-i)
Ovi prekidači se koriste kao način za izbor jedne od ponuđenih opcija, u slučajevima kada
samo jedna od njih može da bude aktivna. Zbog toga su ovi prekidači uvek grupisani i jasno
odvojeni od ostalog dela dijalog box-a.

38
Ove grupe podataka su i međusobno jasno

razdvojene, te samo jedan prekidač može biti
izabran (postavljen na uključeno stanje)
Postavljanje na uključeno stanje ovih prekidača se takođe vrši klikom miša, a indikator da je
prekidač izabran je zacrnjen mali krug, dok ostali krugovi u okviru te grupe postaju prazni.
Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem razgranatog stabla
Pojedini dijalog box-ovi, su zbog velikog obima podataka koji je potrebno u njima zadati,
odrganizovani putem razgranatog stabla. Na ovaj način se, isti prostor u dijalog box-u, koristi
za unos različitih grupa podataka.
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi

stablo razgranate strukture
Ispred svakog od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol “+”, koji označava da na
datom nivou postoji pod-podela.

39
Klik miša preko simbola “+”,otvoriće stablo na dole
U stanju kada je naslov otvoren na dole, znak “+” zamenjuje znak “ - ”. I otvoreni podnaslovi
mogu imati svoju pod-podelu te se i ispred njih može nalaziti simbol “+”. Podnaslovi koji
ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol, predstavljaju kraj grane na tom delu
stabla, te se klikom miša preko njihovog naziva u preostalom delu dijalog box-a pojavljuju
podaci koji su vezani samo za njega.
Klik miša preko grane na stablu koja nema pod-podelu,

dovešće do prikaza njenih parametara u dijalog box-u
Klik miša preko simbola “ - ”, zatvoriće datu granu, i ispred naslova te grane, ponovo će se
pojaviti simbol “+”. Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom miša
preko odgovarajućeg grafičkog simbola, može se postići i duplim klikom miša direktno preko
datog naslova.

40
Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem kartoteka
U slučaju potrebe za unosom većeg broja podataka, pored prethodno opisane strukture
razgranatog stabla, u pojedinim dijalog box-ovima se primenjuje i organizacija podataka
putem kartoteka.
Prikazani dijalog box se satoji od 11 nezavisnih kartoteka
Klikom miša preko naziva kartoteke, otvara se deo dijalog box-a u kome su sadržani podaci
koji odgovaraju datoj kartoteci.
Klik miša preko naziva “Jedinice mera” doveo je do

otvaranja ove kartoteke
Kako u dijalog box-u, istovremeno može biti otvoreno više kartoteka, to se promena sadržaja
podataka vrši pomoću “scroll” traka.

41
Strelicama su označene “scroll” trake pomoću kojih se vrši

promena sadržaja podataka u dijalog box-u.
Ponovni klik miša na naziv otvorene kartoteke, dovešće do njenog zatvaranja.
Grafička kontrola u dijalog box-ovima
Zbog lakše kontrole unetih podataka, u većini dijalog box-ova se nalazi prostor predviđen za
grafičku kontrolu.
Prostor predviđen za grafičku kontrolu unetih podataka
Zbog ograničenosti prostora predviđenog za crtež, i u dijalog box-ovima je omogućeno

zumiranje crteža. Sama procedura zumiranja se odvija pritiskom na odgovarajuće dugme miša
dok je pritisnut taster “Ctrl” (vidi poglavlje “2.7”).

42
Zumirani deo crteža u dijalog box-u
Izbor pogleda na crteže u dijalog box-ovima se vrši pomoću ikona, koje se nalaze u tulbaru
smeštenom uz ivicu prostora predviđenog za crtež.
Tulbar sa ikonama za izbor pogleda
2.5 Izbor tačaka

Programom je predviđeno više načina za izbor tačaka, i svi oni se mogu simultano
koristiti, odnosno međusobno kombinovati. Sve što budemo izneli u ovom delu uputstva, može
se ravnopravno koristiti u svim naredbama u programu, kada se očekuje izbor tačaka sa
crteža.
Izbor tačaka se može vršiti na jedan od sledećih načina: slobodnim klikom miša, preciznim
pogađanjem tačka pomoću OSNAP kriterijuma i putem zadavanja apsolutnih i relativnih
koordinata sa komandne linije. Za izbor tačaka klikom miša, bez obzira da li se radi o
slobodnom izboru tačaka ili o preciznom pogađanju pomoću OSNAP kriterijuma, trenutni fokus
prozora nije bitan obzirom da će klik miša u datom prozoru automatski taj prozor postaviti za
aktivan. Međutim, pri izboru tačaka putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa
komandne linije, jako je važno koji je prozor trenutno aktivan jer će se koordinate odnositi na
dati prozor i koordinatni sitem koji u njemu važi. U slučaju da je fokus na prozoru “2D pogled”
onda je bitno i da li je u njemu prikazan ram ili pak neki od nivoa, jer ovi prikazi imaju različite
lokalne koordinatne sisteme. U daljem tekstu navešćemo sve specifičnosti koje važe za svaki
od prozora.

43
Prozor “3D pogled”
Kako ovaj prozor služi za trodimenzionalni prikaz celog modela to se u njemu uvek vrši izbor
trodimenzionalnih tačka. Dovođenjem miša u oblast ovog prozora, on umesto oblika malog
krsta koji ima na ostalim delovima oblasti crteža, dobija oblik kratkih linija u pravcu globalnih
koordinatnih osa, što ujedno i označava da se u ovom prozoru očekuje izbor 3D tačaka.
Izgled kursora kada se miš nalazi u oblasti prozora “3D pogled”
Izbor tačaka se vrši ili putem zadavanja 3D koordinata sa komandne linije, ili pak izborom
tačaka pomoću postvaljenog OSNAP kriterijuma. Slobodan izbor tačaka u ovom prozoru nije
moguć obzirom da klik miša u prazno ne može odrediti položaj date tačke u prostoru. Ako
mišem izvršite slobodan izbor tačke, program će odbiti ovakav unos i izdati sledeće
upozorenje.
U prozoru “3D pogled” važi globalni, desno orijentisani koordinatni sistem, i pri izboru tačaka
sa tastature uvek se moraju zadati sve tri koordinate međusobno razdvojene zarezom (X,Y,Z).
U slučaju da je fokus na prozoru “3D pogled” a na komandnoj liniji zadate samo dve
koordinate, program će odbiti unos ovakve tačke i izdati sledeću poruku.
Izbor tačaka preciznim pogađanjem pomoću OSNAP kriterijuma je moguć i u specijalno

definisanim pogledima prozora “3D pogled” (vidi poglavlje “2.13.5”). Ako za tekući prikaz
postavite recimo pogled spreda (opcija “Front” u padajućem meniju koji se otvara na desni klik
miša preko naziva prozora “3D pogled”), tada će OSNAP kriterijumom biti odabrana uvek tačka
koja je najbliža definisanom pogledu.

44
Kako se radi o pogledu spreda, program je odabrao presečnu tačku

sa najmanjom Y koordinatom (najbliža tačka odabranom pogledu)
iako po dubini postoje još dve takve presečne tačke
Prozor “Dispozicija”
Za razliku od prozora “3D pogled” i “2D pogled”, prozor “Dispozicija” je pravi crtački prozor
jedino kada se aktiviraju naredbe za rad sa ramovima i naredba za postavljanje pomoćnih osa.
U svim ostalim naredbama, izbor tačaka u ovom prozoru neći biti moguć i tada će njegova
uloga biti jedino u tome da se u toku crtanja simultano vrši promena tekućeg rama, a samim
tim i promena prikaza u prozoru “2D pogled”. Dok je u ovakvom režimu rada, dovođenjem
miša u oblast prozora “Dispozicija”, on će dobiti oblik strelice što će jasno ukazivati da se u
ovom prozoru u tom trenutku ne očekuje unos tačke već izbor rama koji će biti postavljen za
tekući. U toku izvršenja crtačkih naredbi, kada se očekuje izbor tačke, klik miša na selektovani
ram neće ostaviti fokus na prozoru “Dispozicija” već će program automatski za tekući postaviti
ili prozor “2D pogled” ili prozor “3D pogled”, u zavisnosti od toga koji je bio aktivan pre
promene tekućeg rama.
U okviru naredbi za rad sa ramovima, kada prozor “Dispozicija” postaje pravi crtački prozor, on
se ponaša prema svim pravilima ravanskog crtanja u osnovi objekta, pri čemu važi desno
orijentisani globalni koordinatni sistem.
Prozor “2D pogled”
U ovom prozoru se primenjuje izbor tačaka koji u potpunosti odgovara ravanskom crtanju, a
lokalni koordinatni sitem se menja u zavisnosti od toga da li je za tekući prikaz odabran neki
od nivoa ili pak neki od postojećih ramova. Ako se izbor tačka vrši mišem, tada će odabrane
tačke pripadati ravni koju određuje prikazani nivo odnosno ram, a ako se izbor tačaka vrši
zadavanjem koordinata sa tastature, tada će važiti lokalni koordinatni sistem datog nivoa,
odnosno rama.
Kada je fokus na prozoru “2D pogled”, uobičajeno je zadavanje samo dve koordinate sa
tastature i one će tada predstavljati lokalnu X i Y koordinatu, a za lokalnu Z koordinatu će biti
usvojena vrednost 0. Ovako odabrana tačka će svakako pripadati ravni koja je određena
trenutnim prikazom u prozoru “2D pogled”. Međutim, u prozoru “2D pogled” je moguće
odabrati tačku i zadavanjem tri koordinate sa tastature. Prve dve koordinate će biti
protumačene kao lokalna X i Y koordinata, a treća će predstavljati lokalnu Z koordinatu. U tom
slučaju, biće odabrana tačka, u zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema koji trenutno važi
u prozoru “2D pogled”.

45
2.5.1 Slobodan izbor tačaka

Pod slobodnim izborom se podrazumeva izbor tačaka sa crteža, pomoću miša.
Pomeranjem miša po oblasti prozora “2D pogled”, program stalno očitava trenutne koordinate i
ispisuje ih na statusnoj liniji. Ovaj način izbora tačaka svakako neće biti često u upotrebi jer ne
omogućava tačan, već približan izbor tačaka sa crteža. Napomenućemo da je prilikom
slobodnog izbora tačaka, neophodno da pokazivač ima oblik praznog krsta.
2.5.2 Ortogonalni i polarni izbor tačaka

Ortogonalni i polarni izbor tačaka se mogu primeniti samo pri iscrtavanju
segmenata poligonalne linije u prozorima “2D pogled” i “Dispozicija”, kada izabrana tačka sa
prethodno zadatom tačkom određuje geometriju datog segmenta.
Kada je uključeno “ortogonalno crtanje” mogu se crtati samo horizontalni i

vertikalni segmenti polilinije.
Polarni izbor tačaka se razlikuje od ortogonalnog po tome što se mogu definisati

segmenti polilinije pod bilo kojim zadatim uglom. Naime oko svakog zadatog ugla
postoje uske zone u kojima se mogu izabrati samo tačke sa pravca datog ugla, a
van tih zona program se ponaša kao pri slobodnom izboru tačke.
Desnim klikom miša preko ikone, otvara se dijalog box u kome se definišu svi potrebni
parametri:
Način izbora tačaka, a samim tim i izgled ikone, određuje se pomoću radio button-a
“Ortogonalni režim” i “Polarni režim”. Kada se izabere “Polarni režim” za promenu postaju
dostupni i parametri u delu dijalog box-a “Uglovi polarnog crtanja”.

46
Deo dijalog box-a u kome se definišu

uglovi polarnog crtanja
Iz zatvorene liste se za inkrement može izabrati bilo koji od ponuđenih uglova. Ako se na pr.
izabere ugao od 45° moći će da se crtaju segmenti polilinije pod sledećim uglovima: 0°, 45°,
90°, 135°, 180°, 225°, 270° i 315°.
Takođe je omogućeno i zadavanje potpuno proizvoljnih uglova, tako što se aktiviranjem

komandnog polja “ Dodaj ” u listu ubaci novi red u kome se zatim unosi željeni ugao.
Zadati su dodatni uglovi od 33° i 50°
Pored ovog načina uglove je moguće preuzeti i direktno sa crteža. Pomoću komandnog polja
“Unos iz 2D pogleda” se izlazi na crtež i izborom dve tačke definiše pravac, čiji nagib sa
horizontalom određuje željeni ugao. Ovako preuzeta vrednost se automatski ubacuje u listu.

47
Ugao preuzet sa crteža
Aktiviranjem komandnog polja “ Briši ” se selektovani red uklanja iz liste, dok se pomoću
check box-a “Dodatni uglovi” određuje da li će se ovi uglovi koristiti pri polarnom izboru
tačaka.
Check box “Aktivan” služi za uključivanje, odnosno isključivanje izabranog režima crtanja.
Indikator da je izabrani režim crtanja postavljen na uključeno stanje je uvučena ikona, a da je
isključen, ispupčena ikona. Izabrani režim crtanja se može aktivirati i levim klikom miša preko
ikone, kao i pritiskom na funkcijski taster “ F8 ”.
Zadavanje segmenta polilinije sa korišćenjem

polarnog režima crtanja
2.5.3 Relativan unos tačke zadavanjem jedne koordinate

Relativan unos tačke zadavanjem jedne koordinate se može primeniti pri
iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima “2D pogled” i “Dispozicija”. Naime nakon
unosa prve tačke potrebno je postaviti miša u željenom pravcu i sa tastature zadati dužinu
segmenta, čime je njegova geometrija u potpunosti određena. Ovaj način izbora tačke se
najčešće koristi u kombinaciji sa ortogonalnim ili polarnim režimom crtanja, kada je veoma
jednostavno nacrtati segment polilinije željene dužine pod bilo kojim nagibom.

48
Crtanje segmenta polilinije u pravcu trenutnog

položaja miša, zadavanjem njegove dužine
2.5.4 Izbor tačaka zadavanjem koordinata

Položaj tačke se umesto slobodnim izborom sa crteža, može tačno odrediti
zadavanjem njenih koordinata sa tastature. Svakako da će ovaj način biti češće u primeni od
prethodno opisanog, obzirom da svi elementi crteža, zbog proračuna, moraju imati svoje tačne
dimenzije.
Tačke se mogu odrediti zadavanjem apsolutnih (koordinate u odnosu na globalni ili pak lokalni
koordinatni sistem) i relativnih koordinata (koordinate u odnosu na referentnu tačku).
Napomenućemo da je referentna tačka uvek poslednja zadata, ukoliko se od programa
eksplicitno ne zahteva da je promeni.
Referentna tačka je uvek obeležena kratkim crticama

na levoj i donjoj ivici prozora “2D pogled”
Ove crtice predstavljaju X odnosno Y koordinatu referentne tačke, i njihov položaj se tokom
izvršavanja crtačkih naredbi automatski postavlja na položaj poslednje zadate tačke.
Za promenu referentne tačke je predviđena naredba “Referentna tačka”, koja je

transparentna, odnosno može se aktivirati u toku izvršenja drugih naredbi.
Izborom ove naredbe, program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj nove
referentne tačke:

49
Referentna tačka <7.56, 24.14>:_
Između uglastih zagrada su ispisane koordinate tačke, koja je neposredno pre poziva naredbe
bila referentna. Nova referentna tačka se takođe može zadati na bilo koji od načina koji se
opisuju u ovom poglavlju: slobodnim izborom sa crteža, zadavanjem njenih koordinata, ili
preciznim pogađanjem na crtežu pomoću OSNAP-kriterijuma. Relativna koordinata koja se
zada nakon promene referentne tačke, biće proračunata u odnosu na novo postavljenu
referentnu tačku.
I apsolutne i relativne koordinate se mogu zadavati i u pravouganom i u polarnom

koordinatnom sistemu. Koordinate tačaka se mogu zadati na jedan od sledećih načina:
Apsolutne pravougaone koordinate
Pri izboru tačaka putem zadavanja apsolutnih koordinata sa komandne linije, jako je važno koji
je prozor trenutno aktivan, jer će se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sistem koji
u njemu važi.
Koordinate se zadaju u pravougaonom koordinatnom sistemu u kome je stalna referentna

tačka koordinatni početak (tačka 0,0,0). Koordinate X, Y i Z se unose razdvojene zarezom.
Apsolutne polarne koordinate
Zadavanjem ovog tipa koordinata, tačka se određuje udaljenjem od lokalnog koordinatnog

početka (0,0) tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”, i uglom koji to udaljenje zaklapa sa
pozitivnim smerom lokalne X-ose. Prema tome ovakav izbor tačaka je moguć samo u prozoru
“2D pogled”. Prvo se zadaje podatak o rastojanju, a zatim o uglu, pri čemu oni moraju biti
razdvojeni znakom “<”. Napomenućemo da vrednost ugla raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu. Ako sa tastature zadate na primer: 5.0<60 , biće izabrana tačka koja ima
sledeće pravougaone koordinate:
X=5*Cos(60)=2,5
Y=5*Sin(60)=4,33
Relativne pravougaone koordinate
Sve što je rečeno za apsolutne pravougaone koordinate važi i ovde, s tim što se ispred
koordinata mora zadati i znak “@”, koji označava da se koordinata zadaje u odnosu na
trenutno važeću referentnu tačku.
Ako je fokus na prozoru “2D pogled” i referentna tačka ima koordinate “X=2”, i “Y=1”,
zadavanjem sa tastature releativne koordinate @2.5,-3.0, biće odabrana tačka koja ima
sledeće apsolutne koordinate.
X=2+2.5=4.5
Y=1-3=-2
Relativne polarne koordinate
Kako se i ove koordinate postavljaju u odnosu na aktivnu referentnu tačku, i ispred njih se
obavezno mora zadati karakter “@”. Ako referentna tačka u tekućem prozoru “2D pogled”, ima
koordinate “X=4,0” i “Y=2,0”, a Vi zadate: @1.41<45, definisana tačka će imati sledeće
apsolutne pravougaone koordinate:
X=4,0+1.41* Cos(45 )=5,0

Y=2.0+1,41* Sin(45 )=3,0

50
2.5.5 Izbor tačaka preciznim pogađanjem

(OSNAP - kriterijumi)
Pored prethodno opisanih načina za izbor tačaka, veoma važno mesto u programu
zauzima i opcija preciznog pogađanja tačaka. Ovaj način ćete sigurno najčešće koristiti u svom
radu.
Naredba “Osnap” radi kao prekidač, odnosno njenim izborom se naizmenično ona
postavlja na uključeno, odnosno isključeno stanje. Indikator da je naredba
postavljena na uključeno stanje je uvučena ikona, i kursor umesto oblika praznog
krsta dobija oblik nišana u vidu krsta u čijem centru se nalazi mali pravougaonik.
Naredba “Osnap” se može aktivirati i pritiskom na funkcijski taster “F3”.
Način funkcionisanja OSNAP kriterijuma objasnićemo na primeru presečne tačke. Naime, ako
je potrebno odabrati baš presečnu tačku između dva entiteta, tada treba za aktivan OSNAP
kriterijum postaviti “Presečna tačka”, i dovesti miš u okolinu željene tačke. U trenutku kada
miš dođe u položaj da se data presečna tačka nađe unutar nišana (mali pravougaonik na krstu
pokazivača), tada će se na ekranu pojaviti crveni marker “X”, koji ukazuje da će klik miša u
ovom položaju odabrati baš tu presečnu tačku.
Klik miša u položaju kada se na ekranu pojavi grafički marker,

odabraće tačku koja odgovara datom OSNAP kriterijumu.
Kako je programom pedviđeno sedam OSNAP kriterijuma, a više njih može biti istovremeno
postavljeno za aktivne, to precizan izbor tačaka sa crteža funkcioniše tako, što program pri
kretanju miša po oblasti crteža stalno analizira koja bi tačka mogla biti odabrana za dati
položaj miša, i trenutno aktivne OSNAP kriterijume. U slučaju da položaj miša odgovara
jednom od aktivnih OSNAP kirterijuma, program će na ekranu prikazati odgovarajući grafički
marker. Prema tome, izbor tačke će biti moguć jedino ako datom položaju miša odgovara
jedan od aktivnih OSNAP kriterijuma, pa je na ekranu prisutan odgovarajući grafički marker. U
suprotnom, slobodan izbor tačke će biti onemogućen, i na ekranu će se pojaviti odgovarajuće
upozorenje.
Bez obzira što program dozvoljava da više OSNAP kriterijuma bude istovremeno aktivno, izbor
tačaka je jednoznačan, odnosno uvek se na ekranu pojavljuje samo jedan grafički marker.

51
Prema tome, ako je položaj miša takav da je moguć izbor recimo i najbliže i presečne tačke,
program će uvek odabrati presečnu tačku zato što je to važniji OSNAP kriterijum.
Naredba “Osnap” spada u grupu transparentnih naredbi, što znači da se može aktivirati u bilo
kom trenutku rada programa. Koje OSNAP kriterijume ćete postaviti za aktivne, reguliše se u
dijalog box-u koji se otvara desnim klikom miša preko ikone “Osnap”.
Dijalog box za postavljanje OSNAP kriterijuma
Programom je predviđeno sedam kriterijuma i ispred svakog od njih je nacrtan grafički simbol
koji će se pojaviti na ekranu kada bude odabran dati kriterijum. Na raspolaganju su sledeći
OSNAP kriterijumi:
 Krajnja tačka
Ovaj kriterijum se primenjuje kada je potrebno selektovati krajnju tačku nekog segmenta
linije. Izborom ovog kriterijuma, u nišan treba zahvatiti deo tog segmenta i kliknuti na levi
taster miša. U zavisnosti od toga koja polovina segmenta je zahvaćena, selektovana tačka
će biti na jednom ili drugom kraju.
 Srednja tačka
Ovaj kriterijum radi slično kao i prethodno opisani, s tim što program ne vrši izbor krajnje,
već srednje tačke selektovanog segmenta linije. Znači, dovoljno je u nišan zahvatiti bilo koji
deo segmenta linije i program će automatski izabrati njegovu srednju tačku.
 Centralna tačka
Izborom ovog kriterijuma, dovoljno je u nišan selektovati bilo koji deo lučnog segmenta
linije ili kruga, i program će izabrati njegovu centralnu tačku.
 Najbliža tačka
Ovim kriterijumom se vrši selektovanje najbliže tačke sa dela linije ili luka koji se nalazi u
nišanu. Ovim kriterijumom se može odabrati i tačka koja određuje položaj tačkastog
entiteta.
 Upravna tačka
Ovaj kriterijum služi za izbor tačke sa prave linije ili luka zahvaćene u nišan pokazivača,
koja se dobije kada se povuče normala iz “'Referentne tačke” (poslednje zadate) na
izabranu liniju ili luk.

52
 Tangentna tačka
Ovaj kriterijum ima primenu kada treba odabrati tačku sa luka, koja sa prethodno
odabranom tačkom formira tangentu na dati luk.
 Presečna tačka
Ovaj kriterijum se koristi kada treba izabrati tačku koja se nalazi u preseku dva iscrtana
objekta. Da bi se ovo ostvarilo, treba nišan pokazivača dovesti u položaj da u njemu bude
zahvaćena okolina presečne tačke i kliknuti na levi taster miša.
Ponuđeni kriterijumi fonkcionišu kao prekidači i klikom miša preko njihovog naziva oni mogu
biti postavljen na uključeno, odnosno isključeno stanje. Uvučeni izgled ispisanog naziva
kriterijuma, označava da je on postavljen na uključeno stanje. Izborom komandnih polja
“Odaberi sve” i “Isključi sve”, svi kriterijumi će istovemeno biti postavljaju na uključeno,
odnosno isključeno stanje.
U Tower-u 6 je omogućen unos slobodne tačke i kada je uključen OSNAP kriterijum. Ova opcija
postaje aktivna kada se u dijalogu za definisanje OSNAP kriterijuma prekidač “ Slobodna
tačka ” postavi na uključeno stanje.
Prekidač “ Slobodna tačka ”
Pri kretanju miša po oblasti crteža program stalno analizira da li tačke koje se nalaze unutar
kvadrata kursora mogu biti odabrane za neki od trenutno aktivnih OSNAP kriterijuma. Ako to
nije slučaj, a ovaj prekidač je uključen, tačka iznad koje se nalazi kursor može biti izabrana
kao slobodna tačka.
Napomena:
U slučaju da nijedan OSNAP kriterijum nije postavljen za aktivan, postavljanjem naredbe
“Osnap” na uključeno stanje, kursor će zadražti oblik praznog krsta kao i kod slobodnog izbora
tačaka.
Napomena:
Dok je u proceduri izbora tačaka, program na statusnoj liniji stalno ispisuje koordinate koje
odgovaraju trenutnom položaju miša. U slučaju da je položajem miša odabran neki od aktivnih
OSNAP kriterijuma, na statusnoj liniji će biti ispisana koordinata baš te tačke.

53
2.5.6 Izbor tačaka selektovanjem

U naredbama za unos tačkastih entiteta, pored svih prethodno opisanih načina za
pojedinačan izbor tačaka, programom je omogućen i serijski izbor tačaka. Za primer ćemo
uzeti naredbu “Tačkasti oslonac”, čijim aktiviranjem komandna linija dobija sledeći oblik:
<1> Tačkasti oslonac (Izbor / Deselektovanje / <krAj> / Set):
Sada se od korisnika očekuje ili da na jedan od prethodno opisanih načina, odabere jednu po
jednu tačku koja će odrediti položaj datog tačkastog oslonca, ili pak da aktiviranjem podopcije
“Izbor”, uđe u proceduru serijskog odabira tačaka.
<0. Sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /Grupe selekcije / Poslednja selekcija/
Deselektovanje / <krAj>):
Procedurom selekcije će biti obuhvaćen početak i kraj svih linijskih entiteta, sve prelomne
tačke sa konture površinskih entiteta, kao i položaj svih tačkastih entiteta na modelu. Pored
toga, selekcijom će biti obuhvaćene i sve međusobne presečne tačke između entiteta, kao i
presečne tačke između postavljenih pomoćnih osa (vidi poglavlje “3.4.1”).
Ovde se nećemo upuštati u sam postupak selekcije, obzirom da će on biti detaljno objašnjen u
poglavlju “2.8”.
2.6 Crtanje poligonalne linije

U osnovi gotovo svih crtačkih naredbi u programu, je iscrtavanje potpuno
proizvoljne poligonalne linije. Svi principi rada, koje ćemo u ovom delu uputstva izneti i
detaljno objasniti, odnose se na gotovo sve naredbe u programu. Za demonstraciju i bolju
očiglednost svih objašnjenja u ovom poglavlju, poslužićemo se naredbom “Greda”.
Aktiviranjem ove naredbe, komandna linija će dobiti svoj standardan oblik za iscrtavanje
proizvoljne poligonalne linije.
<-> Prva tačka grede (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj> / Set):
Sama polilinija se može sastojati od proizvoljnog broja pravih i lučnih segmenata, te program
sa komandne linije zahteva da redom unosite prelomne tačke koje definišu početak, odnosno
kraj pojedinih segmenata. Svakako da se za izbor tačaka može primeniti bilo koji od
programom predviđenih načina koje smo opisali u prethodnom poglavlju. Iza poruke, kojom
program ukazuje da se očekuje unos prve tačke linije, u zagradi su ispisane podopcije ove
komande, kojima se ostvaruje iscrtavanje specijalnih tipova polilinije.
Podopcija “krAj” se nalazi između simbola “< >”, što znači da je ona podrazumevana naredba i
da će se aktivirati kada se pritisne desno dugme miša ili taster “Enter” na tastaturi. Da bi se
olakšalo pozivanje podopcija sa komandne linije, program “Tower 6” pamti koja je podopcija
poslednja pokrenuta, i pri novom aktiviranju naredbe nju prikazuje kao podrazumevanu. Ako
na primer pokrenemo podopciju za crtanje pravougaonika, pri svakom sledećem aktiviranju
naredbe ona će biti podrazumevana, sve dok se ne izabere neka druga podopcija.
<-> Prva tačka grede (Kontura / <Prav.> / kRuž. / Ofset / krAj / Set):
Izbor tačaka koje definišu poligonalnu liniju, može se simultano vršiti u prozorima za 2D i 3D
prikaz modela. U toku crtanja, u prozoru “2D pogled” možete transparentno menjati njegov
sadržaj izborom tekućeg rama u prozoru “Dispozicija” ili pak tekućeg nivoa u listi nivoa. Naime,
jednu tačku polilinije možete odabrati recimo u prozoru “3D pogled”, sledeću u prozoru “2D
pogled” u kome je trenutno prikazan neki od ramova, pa potom opet iz prozora “2D pogled” ali
sada sa prikazom nekog od nivoa u njemu, i tako redom.

54
Napomenućemo da pri crtanju poligonalne linije program uvek prethodno odabranu tačku
projektuje na trenutnu ravan prikaza, te je u stanju da ispravno draguje geometriju segmenta
koja se trenutno iscrtava.
Za prvu tačku polilinije odabrana je prikazana tačka

sa krajnjeg levog rama
Sada je za tekući postavljen nivo na koti 0,00 i program je

prethodno odabranu tačku isprojektovao na ravan tekućeg
nivoa Z=0,00 i prikazao ispravan DRAG mod.
2.6.1 Crtanje proizvoljne poligonalne linije

Kako se proizvoljna poligonalna linija može sastojati od proizvoljnog broja pravih i
lučnih segmenata, to će nakon izbora prve tačke, program sa komandne linije zahtevati da
zadate sledeću tačku.
<-> Sledeća tačka (lUk / <krAj> / Set):
Na komandnoj liniji je sada ponuđena i podopcija “lUk”, pomoću koje je moguće definisati
lučnu geometriju segmenta poligonalne linije. Znači, ako je prvi segment poligonalne linije
prav, tada treba odabrati tačku sa crteža koja će sa prethodno zadatom formirati prav
segment poligonalne linije, a u slučaju da želite da prvi segment bude lučni, onda treba

55
aktivirati podopciju “lUk”. Ako ste se odlučili za lučni segment, program će promeniti oblik
komandne linije:
Krajnja tačka luka:
Kako je geometrija lučnog segmenta određena sa tri tačke, nakon izbora krajnje tačke,
program će sa komandne linije zahtevati da odredite i tačku sa luka.
Tačka sa luka:
U preceduri određivanja tačke sa luka, pomeranjem miša po oblasti crteža, program će stalno
u DRAG modu iscrtavati geometriju lučnog segmenta koja odgovara trenutnom položaju miša.
Bez obzira, da li ste se odlučili za lučnu ili pravu geometriju prvog segmenta, nakon definisanja
njegovog oblika, na komandnoj liniji će se pojaviti još jedna podopcija.
<-> Sledeća tačka (lUk / Nazad / <krAj> / Set):
To je podopcija “Nazad”, čijim bi aktiviranjem program poništio definisanje geometrije

prethodnog segmenta, i vratio nas jedan korak unazad. Jasno da se ova opcija koristi samo u
slučaju kada napravite grešku, odnosno pogrešno izaberete neku tačku.
Nakon zdavanja geometrije i drugog segmenta poligonalne linije, na komandnoj liniji se

pojavljuje još jedna podopcija.
<-> Sledeća tačka (lUk / Nazad / Zatvori / <krAj> / Set):
To je podopcija “Zatvori”, čijim izborom definisana poligonalna linija postaje zatvorena. Znači
podopcija “Zatvori” se pojavljuje na komandnoj liniji tek nakon zadavanja drugog segmenta
poligonalne linije, obzirom da se zatvorena kontura može definisati od najmanje tri segmenta.
Izbor ove podopcije će automatski dovesti i do završetka procedure definisanja geometrije
poligonalne linije.
Dalji postupak je u svemu isti pa program neće menjati sadržaj komandne linije, odnosno
stalno će zahtevati unos sledeće tačke, sve dok pritiskom na taster “Enter” ili pak klikom na
desni taster miša (izbor podrazumevane podopcije “krAj”), ne označite kraj definisanja
poligonalne linije.
2.6.2 Crtanje pravougaonika

Svaki pravougaonik se može iscrtati pomoću procedure za definisanje proizvoljne
poligonalne linije, zadavanjem sva četiri njegova temena. Međutim, kako je pravougaonik čest
oblik u građevinarstvu, to je u okviru naredbe za iscrtavanje polilinije predviđena posebna
podopcija za njihovo konstruisanje.
Izborom podopcije “Prav.” ulazi se u preceduru definisanja pravougaonika.
<-> Prvi ugao (Centar / Traka / Set):
Programom su predviđena tri načina za definisanje geometrije pravougaonika. Prvi način

podrazumeva izbor dve tačke koje određuju jednu dijagonalu pravougaonika, dok se druga dva
načina mogu pokrenuti izborom podopcija “Centar” i “Traka” koje se nalaze na komandnoj
liniji, kada se uđe u proceduru definisanja pravougaonika.

56
U prvom, podrazumevanom načinu, program očekuje da zadate tačku koja određuje prvi ugao
pravougaonika. Nakon izbora ove tačke, program će zahtevati da zadate i suprotan ugao
pravougaonika:
<-> Suprotni ugao (Set):
Pri pomeranju miša, program će stalno u DRAG-modu iscrtavati pravougaonik čija je

dijagonala određena trenutnim položajem miša. Izborom drugog temena pravougaonika,
naredba će biti završena.
Izborom tačaka 1 i 2 određena je dijagonala,

a samim tim i geometrija pravougaonika
Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije “Prav.”, na komandnoj liniji pojavljuje i
podopcija “Centar”. Ovo je zgodan način za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada
želimo da se njegova srednja tačka (presek dijagonala), nađe na određenom položaju na
crtežu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije prvo zahteva da se odredi tačka u
kojoj će se nalaziti presek dijagonala pravougaonika.
<-> Centar pravougaonika (Set):
Nakon izbora tačke koja određuje centar pravougaonika, program će zahtevati da odredite i
jedno njegovo teme.
<-> Ugao (Set):
I u ovom slučaju, program u DRAG-modu iscrtava pravougaonik čija geometrija odgovara

trenutnom položaju miša.

57
Izborom centra (tačka 1) i jednog temena (tačka 2),

određena je geometrija pravougaonika
Za crtanje pravougaonika programom je predviđen još jedan način. Naime, kada se izborom
podopcije “Prav.” sa komandne linije uđe u proceduru crtnja pravougaonika, na komandnoj
liniji se pored podopcije “Centar” javlja i podopcija “Traka”. Njenim aktiviranjem program će
sa komandne linije zahtevati da zadavanjem dve tačke prvo odredite srednju liniju
pravougaonika.
<-> Prva tačka (Set):
<-> Druga tačka (Set):
Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program će u drag modu iscrtavati
pravougaonik čija geometrija odgovara trenutnom položaju miša, a sa komandne linije ća
zahtevati da izaberete tačku na crtežu koja određuje širinu trake.
<-> Širina (Set):
Izborom tačaka 1 i 2 određena je srednja linija pravougaonika,

a tačkom 3 jedan njegov ugao.

58
Napomena:
Obzirom da se kroz dve tačke može postaviti beskonačno mnogo ravni, to pri opciji crtanja
pravougaonika, izbor tačaka u prozoru “3D pogled” neće jednoznačno odrediti ravan kojoj
treba da pripadne nacrtani pravougaonik. Iz tog razloga, u proceduri crtanja pravougaonika
izbor tačaka vršite isključivo u prozoru “2D pogled” koji jednoznačno određuje ravan kojoj
treba da pripadne pravougaonik. Izuzetak od ovog pravila je crtanje pravougaonika pomoću
podopcije “Traka”, obzirom da se u ovoj proceduri zadaju tri tačke, a one jednoznačno
određuju položaj ravni u prostoru.
2.6.3 Crtanje kruga

I krug je isto kao i pravougaonik relativno čest oblik u građevinarstvu, pa je i za
njegovo konstruisanje predviđena posebna podopcija u okviru naredbi za iscrtavanje polilinije.
Izborom podopcije “kRuž.”, program će sa komandne linije tražiti da prvo odredite tačku koja
definiše njen centar, a zatim i tačku sa kružnice (poluprečnik):
<-> Centar kružnice (Set):_
<-> Tačka sa kružnice (Set):_
Prilikom određivanja tačke sa kružnice, program će u DRAG-modu iscrtavati kružnice čija

geometrija odgovara trenutnom položaju miša.
Izborom tačke 1 određen je centar, a tačkom 2 poluprečnik kruga
Napomena:
Kako se i geometrija kruga zadaje izborom samo dve tačke, koje ne mogu jednoznačno
odrediti ravan kojoj krug treba da pripadne, to isto kao i kod crtanja pravougaonika, izbor
tačaka vršite isključivo u prozoru “2D pogled”.
Napomena:
Svaki nacrtani krug koji predstavlja linijski element, program automatski razlaže na dva lučna
segmenta koja su međusobno spojena po horizontalnoj liniji koja je provučena kroz centar
kruga. Prema tome, kada je potrebno selektovati ceo linijski entitet koji je kružnog oblika, tada
je potrebno selektovati oba njegova lučna segmenta.

59
2.6.4 Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture

Izborom podopcije “Kontura”, koja se javlja u komandnoj liniji pri aktiviranju
naredbi za iscrtavanje poligonalne linije, ostvaruje se njeno automatsko iscrtavanje po obodu
selektovane konture.
Ova opcija ima mnogo primena, a jedna od njih je kada na primer treba grede postaviti po
obodu već iscrtane ploče, ili pak kada je potrebno postaviti linijsko opterećenje po ranije
nacrtanim gredama na modelu. Izborom ove podopcije, komandna linija dobija sledeći izgled.
<0 sel.> Kontura - Selektovanje (sVe / Prozor / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija /
Deselektovanje / <krAj> / Set):
Ovo je standardan oblik komandne linije u proceduri selektovanja, i u poglavlju “2.8” biće
detaljno opisane sve mogućnosti koje program nudi u ovakvom režimu rada. Znači, sada se od
korisnika očekuje da selektuje jednu ili više kontura površinskih, odnosno linijskih entiteta, po
kojima će biti postavljena poligonalna linija koja se kreira.
Ako je podopcija “Kontura” pokrenuta u okviru naredbi za kreiranje površinskih entiteta, tada
će u proceduri selekcije, dostupne biti samo konture ranije kreiranih površinskih entiteta.
Razlog je u tome, što se u opštem slučaju selekcije i proizvoljno odabranih segmenata linijskih
elemenata, ne može uvek kreirati zatvorena poligonalna linija, koja je uslov za određivanje
ispravne geometrije površinskog entiteta.
Ako je pak podopcija “Kontura” pokrenuta u okviru neke od naredbi za iscrtavanje linijskih
entiteta, tada će za selekciju biti dostupne i konture površinskih entiteta i prozivoljno odabrani
segmenti ranije kreiranih linijskih entiteta.
2.6.5 Ofset
Izborom ove podopcije komandna linija dobija sledeći izgled.
<0 sel.> Ofset – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se očekuje da selektujete entitete čija će geometrija biti ofsetovana. Desni klik
miša će označiti kraj procedure selektovanja, nakon čega će program zahtevati da zadate
odstojanje za koliko će se ofset izvršiti.
Odstojanje:
Odstojanje se može zadati ili sa tastature ili pak izborom dve tačke sa crteža. Na kraju,
program će zahtevati izbor tačke koja će odrediti stranu na koju je potrebno izvršiti ofset.
Tačka na strani ofsetovanja:
Izborom strane za ofset, ova naredba će biti završena a geometrija entiteta koji se postavlja
biće određena ofestovanom geometrijom prethodno selektovanih entiteta.

60
Selektovanjem konture prethodno nacrtane ploče, linijski oslonci su

postavljeni ofset-om na unutra (zadato je odstojanje od 20 cm)
2.7 Zumiranje delova crteža

Često se u toku rada programa, ukazuje potreba za uvećanjem, odnosno za
umanjenjem prikaza delova crteža. Zbog toga je u programu razvijen ceo sistem naredbi koje
omogućavaju razne operacije, a sve u cilju dobijanja jasnije slike. Sve ZUM naredbe su
transparentne, odnosno mogu se pozivati i za vreme izvršenja drugih naredbi. U sva tri
prozora, ZUM naredbe funkcioniša na potpuno isti način i imaju potpuno istu ulogu.
Delovanje ZUM komandi je u osnovi slično delovanju zoom-a objektiva filmske kamere.
Odnosno, one na crtežu fizički ništa ne uvećavaju ili umanjuju, već samo deo crteža
približavaju, odnosno udaljavaju, čineći ga prividno većim ili manjim.
Pored uvećanja odnosno umanjenja pojedinih delova crteža, pomoću ZUM komandi se mogu
dobiti i drugi načini prikaza, pa ćemo zato svaku od ovih naredbi posebno objasniti.
Kako su naredbe za zumiranje delova crteža često u upotrebi, to ih je moguće pokrenutu i

pritiskom na specijalno definisane tastere za ovu namenu. Za brzo aktiviranje naredbi “Zum
prozor”, “Zum sve” i “Zum prethodni”, predviđen je taster “Ctrl”. Pritiskom na ovaj taster
na komandnoj liniji će se pojaviti poruka kojom program ukazuje koje su akcije u ovom
trenutku moguće.
CTRL+levo dugme miša=Zum prozor / CTRL+srednje dugme miša=Zum sve/

CTRL+desno dugme miša=Zum prethodni
Znači, dok je pritisnut taster “Ctrl”, klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti
kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveličati, desni klik miša će aktivirati naredbu
“Zum prethodni”, a klik na srednje dugme miša će aktivirati naredbu “Zum sve”.
Pored ova tri zuma, često je u upotrebi i naredba za pomeranje trenutnog prikaza na ekranu,
pa se klikom na srednji taster miša automatski aktivira naredba “Zum-pomeri”.

61
2.7.1 Zum prozor

Ovom naredbom je moguće uveličati proizvoljnu oblast na crtežu. Željena oblast
se definiše pravougaonim prozorom, nakon čega program njegov sadržaj uveličava
toliko da zauzme čitav ekran.
Izborom naredbe, program sa komandne linije zahteva da definišete pravougaonu oblast koju
treba uveličati:
Prvi ugao prozora:_
Suprotni ugao prozora:_
Naredba “Zum-prozor” se može pokrenuti i bez njenog direktnog izbora iz padajućeg menija,
odnosno klika miša na njegovu ikonu. Pritisak na taster “Ctrl” i levi klik miša će automatski
pokrenutu ovu naredbu, a zadatu tačku mišem protumačiti kao prvi ugao pravougaone oblasti
koju treba zumirati.
2.7.2 Zum prethodni

Program pamti sve prethodno zadate zumove, pa je izborom ove naredbe uvek
moguće dobiti prethodni prikaz na ekranu.
Napomenućemo da se ova naredba možete aktivirati i pritiskom na taster “Ctrl” i desnim

klikom miša.
2.7.3 Zum pomeri

Pomoću ove komande se na ekranu mogu prikazivati različiti delovi crteža, ne
menjajući pritom prethodno odabrano uvećanje. Na taj način se dobija efekat
pomeranja lupe iznad crteža na konstantnom rastojanju. Nakon izbora ove
komande, pokazivač će promeniti svoju uobičajeni oblik.
Pokazivač u obliku ruke ukazuje da se očekuje

translatorno pomeranje trenutnog prikaza
Pritisak na levi taster miša bez otpuštanja, će translatorno pomerati crtež u smeru pomeranja
miša sve dok ne otpustite levi taster miša. Pri otpuštanju levog tastera miša naredba neće biti

62
završena već će program i dalje očekivati da na isti način promenite tekući prikaz, sve dok
pritiskom na taster “Enter” ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove naredbe.
Ovu naredbu možete direktno pozvati i pritiskom na srednji taster miša. Ne otpuštajući ovaj
taster, promena položaja miša će odrediti i promenu trenutnog prikaza. Čim otpustitet srednji
taster miša, ova naredba će biti završena i u tome je praktično jedina razlika u funkcionisanju
ove naredbe kada se ona pozove pomoću ikone, ili pak ovako, pritiskom na srednji taster miša.
2.7.4 Dinamički zum

Pomoću ove naredbe je moguće i uvećanje i smanjenje trenutnog prikaza na
ekranu. Nakon izbora ove naredbe pokazivač će promeniti svoj standardan oblik.
Pokazivač u obliku lupe ukazuje, da se program nalazi

u naredbi “Dinamički zum”
Kretanje mišem ka gore, dok je levi taster pritisnut dovodi do uvećanja delova crteža, a
kretanje na dole, do smanjenja. Po otpuštanju levog tastera miša, program će i dalje zahtevati
da zadajete novo uvećanje odnosno umanjenje, sve dok pritiskom na taster “Enter” ili klikom
na desni taster miša ne označite kraj ove narebe.
2.7.5 Zum sve

Izborom ove naredbe, na ekranu se dobija prikaz celog crteža. Veličina ovog
prikaza se određuje tako što se na gabarit svih elemenata crteža koji su u tom
trenutku vidljivi, doda po obodu programski zadat procenat praznog prostora.
Napomenućemo da se ova naredba možete aktivirati i pritiskom na taster “Ctrl” i klikom na

srednji taster miša.
Napomena:
Kako se jedino kod naredbi “Zum-sve” i “Zum-prethodni” ne vrši izbor tačke, to je jedino za
ove dve naredbe važno na kom se prozoru nalazi fokus, neposredno pre njihovog aktiviranja. U
svim ostalim naredbama za zumiranje, izbor tačke će ujedno i postaviti fokus na datom
prozoru. Prema tome, ako želite zum-sve recimo u prozoru “3D pogled”, a to nije trenutno
aktivan prozor, onda prvo morate postaviti fokus na prozor “3D pogled”, pa potom aktivirati
naredbu “Zum-sve”. Isto važi i za naredbu “Zum-prethodni” obzirom da svaki od prozora ima
svoju listu prethodnih zumova.

63
2.7.6 Dinamički zum na točkić miša

U proceduri zumiranja dodata je još jedna opcija, koja će zbog svoje efikasnosti,
verovatno biti i najčešće u upotrebi pri zumiranju. Naime, dinamičko uveličavanje i
umanjivanje crteža je omogućeno skrolovanjem točkića na mišu. Skrolovanje točkića na gore
dovodi do uvećanja, a skrolovanje na dole do umanjenja crteža, u odnosu na centralnu tačku
koja je određena trenutnim položajem miša.
2.8 Selektovanje elemenata crteža

U mnogim komandama u programu, a naročito u onim pomoću kojih se vrši
manipulacija sa elementima crteža, potrebno je odabrati jedan ili više elemenata crteža. Grupi
odabranih elemenata se mogu dodavati novi, ali i iz nje uklanjati ranije odabrani elementi.
Prilikom odabiranja elemenata crteža, program pomaže korisniku tako što sve odabrane
elemente obeležava isprekidanom linijom.
Poruka na komandnoj liniji, kojom program traži izbor nekih elemenata crteža je univerzalna i
glasi:
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja
selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
U proceduri selektovanja, pokazivač dobija oblik “select-box”-a (mali kvadratić za

selektovanje), i sada se od korisnika očekuje da primeni jedan od programom predviđenih
načina selektovanje. Nakon izbora nekih od elemenata crteža, procedura se ne prekida, već
program i dalje sa komandne linije zahteva selektovanje novih elemenata, pri čemu se na
samom početku komandne linije, između uglastih zagrada, ispisuje poruka o broju do tada
selektovanih objekata:
<3 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja
selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
U proceduri selektovanja, selekciju je moguće simultano vršiti u prozorima za 2D i 3D prikaz

modela. Prozor “Dispozicija” u toku operacije selektovanja ima isključivu ulogu da omogući
promenu tekućeg rama a samim tim i tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled” (isto važi i za
listu nivoa). Dok je program u proceduri selektovanja, dovođenjem miša u prostor prozora
“Dispozicija” on će imati oblik strelice koji jasno ukazuje da se ne očekuje izbor nekog
elemenata već eventualno samo promena tekućeg rama.
Oblik miša u prozoru “3D pogled” je u toku procedure selektovanja u obliku kruga što opet
ukazuje na to da se očekuje selektovanje entiteta u prostornom prikazu. Pored toga, selekcija
je omogućena i u specijalno definisanim pogledima, stim što se pri ovakvoj selekciji vrši
selektovanje svih entiteta po dubini.

64
U trenutnom prikazu prednje fasade (opcija “Front”) selektovanje krajnjeg desnog

stuba dovodi do istovremenog selektovanja svih sedam stubova po dubini
U trenutnom prikazu odozgo (opcija “Top”), zadavanjem ovakve pravougaone oblasti,

biće selektovani sve elementi konstrukcije u prednjoj polovini objekta
Napomenućemo da se u prozoru “2D pogled” ne mogu selektovati elementi konstrukcije koji

prodiru datu ravan pogleda i prikazuju se u vidu simbola. Izuzetak je jedino u naredbama
“Trim” i “Extend” kada se ovakvi simboli mogu selektovati samo kao granice za produžavanje
odnosno isecanje entiteta koji pripadaju datoj ravni pogleda.
Procedura selektovanja se prekida izborom podopcije “krAj” sa komandne linije, nakon čega će
program nastaviti sa daljim tokom komande, u okviru koje je izvršeno selektovanje. Operacije
koje su predviđene aktiviranom komandom, sprovešće se samo nad selektovanim objektima.
Izborom odgovarajućih podopcija sa komadne linije, program nudi razne načine selektovanja,
koji se mogu simultano kombinovati, i u daljem tekstu ovog dela uputstva iznećemo sve
mogućnosti koje program nudi i proceduri selektovanja.
Selektovanje svih entiteta
Izbor podopcije “Sve” sa komandne linije, dovešće do automatskog selektovanja svih trenutno
vidljivih entiteta na crtežu. šta će biti selektovano, zavisi isključivo od toga da li je fokus
neposredno pre aktiviranja ove podopcije bio na prozoru za 2D ili 3D prikaz modela. Naime,
ako je fokus na prozoru “3D pogled” i odabre se podopcija “Sve” tada će biti selektovani svi
trenutno vidljivi entiteti na modelu, a ako je pak fokus na prozoru “2D pogled” tada će izborom
podopcije “Sve” biti selektovani samo trenutno prikazani elementi u prozoru “2D pogled”.
Pojedinačno selektovanje
Ovo je podrazumevani način selektovanja i odvija se tako što u mali kvadrat na pokazivaču
treba zahvatiti bilo koji deo željenog elementa i kliknuti na levi taster miša. Za elemente crteža
koji predstavljaju površine, u kvadrat za selektovanje treba zahvatiti proizvoljan deo sa
njegove konture, nakon čega će cela površina biti selektovana.

65
Po konturi selektovane površine se iscrtava isprekidana linija,

a njena unutrašnjost uvek postaje prazna
Ako se kvadratom za selektovanje zahvati zajednička tačka više elemenata crteža, tada će
program selektovati sve elemente koji polaze iz te tačke.
Jednim klikom miša je selektovana i horizontalna i vertikalna greda
Pri selektovanju tačkastih elemenata, kvadratom za selektovanje (select box) je potrebno

zahvatiti baš tačku kojom je određen položaj tačkastog elementa.
U slučaju da se klikne na levi taster miša, a “select box”-om nije zahvaćen nijedan objekat,
tada će program tu tačku protumačiti kao prvi ugao prozora, i ući u proceduru selektovanja
prozorom.
Suprotni ugao:
U ovoj proceduri će važiti sva pravila za selektovanje prozorom koja ćemo izneti u daljem
tekstu.

66
Selektovanje pomoću prozora
Ovaj način selektovanja je omogućen aktiviranjem podopcije “Prozor”, koja se nalazi na

komandnoj liniji. Izborom ove podopcije, program prvo traži da odredite jedno teme
pravougaonog prozora, a zatim i suprotno po dijagonali:
Prvi ugao:
Suprotni ugao:
Prilikom određivanja dijagonalnog temena prozora, program u DRAG-modu iscrtava

pravougaonik, čija je geometrija određena trenutnim položajem miša. U zavisnosti od toga da
li se prozor zadaja sleva na desno, ili pak sdesna na levo, procedura selektovanja radi na dva
različita načina. Ako se selektuje sleva na desno tada će biti selektovani samo elementi koji se
svojom kompletnom geometrijom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti, a ako se pak
prozor zadaje sdesna na levo (crossing) tada će biti selektovani svi elementi crteža koji su
barem jednim svojim delom zahvaćeni zadatom pravougaonom oblasti.
Zadavanjem ovakvog prozora, sleva na desno, neće biti selektovan nijedan objekat
Zadavanjem istog takvog prozora, ali sada sdesna na levo (crossing),

biće selektovana i ploča i obe grede

67
Selektovanje pomoću poligona
Izborom podopcije “pOligon”, komandna linija dobija svoj standardni oblik koji se koristi u
naredbama za iscrtavanje polilinije:
Prva tačka (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj>):
Postupak iscrtavanja polilinije, u svemu odgovara objašnjenjima datim u poglavlju “2.6”, s tim
što se izborom podopcije “krAj”, ili pak desnim klikom miša, polilinija automatski zatvara.
Kriterijum selektovanja pomoću ove opcije je potpuno isti kao i kod selekcije prozorom, kada
se on zadaje sleva na desno. Naime, biće selektovani svi entiteti koji se svojom kompletnom
geometrijom nalaze unutar zadatog poligona.
Selektovanje linijom preseka
Pomoću ove opcije imate mogućnost da selektujete sve entitete koje preseca zadata linija.
Izborom podopcije “pResek”, program će prvo zahtevati da odredite prvu, a potom i drugu
tačku linije preseka.
Prva tačka:
Druga tačka:
Odmah nakon izbora druge tačke, program će izvršiti selekciju svih entiteta koji su presečeni
zadatom linijom.
Ekstra selektovanje
Klikom miša preko podopcije “eXtras” se otvara padajući meni iz koga je moguće odabrati
neku od programom predviđenih opcija za ekstra selektovanje.
Prikazane opcije su prilično egzotične i verovatno se neće često koristiti,

ali u nekim slučajevima mogu biti od velike koristi.
Na koje će se entitete odnositi dejstvo naredbi iz menija “eXtras” zavisiće od toga da li je

neposredno pre aktiviranja neke od ovih naredbi fokus bio na prozoru za 2D ili za 3D prikaz
modela. Ako je fokus na prozoru “3D pogled” tada će naredba dejstvovati na sve entiteta na
modelu, a ako je fokus na prozoru “2D pogled”, tada će ona dejstvovati samo na trenutno
prikazane elemente u prozoru “2D pogled”.

68
U meniju su na raspolaganju sledeće opcije:
 Inverzija
Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da pre njenog izbora, barem jedan entitet
bude selektovan. Izborom ove opcije vrši se inverzija selekcije, odnosno ono što je
selektovano postaje deselektovano, a ono što nije bilo, postaje selektovano.
 Set
Da bi ova opcija bila dostupna mora biti prethodno selektovan samo jedan entitet. Nakon
njenog aktiviranja, program će automatski selektovati sve entitete tog tipa, koji imaju isti
set numeričkih podataka. Ako recimo na modelu imamo puno greda različitih poprečnih
preseka, onda selektovanjem jedne od njih, i izborom ove opcije, program će selektovati
sve preostale grede na modelu koje imaju iste geometrijske karakterisitike kao prvobitno
selektovana greda. Napomenućemo da ova opcija može da radi i sa opterećenjima. Ako se
nakon selektovanja nekog opterećenja izabere ova opcija, program će selektovati sva
opterećenja koja su istog tipa i intenziteta kao prethodno selektovano opterećenje, a nalaze
se u trenutno aktivnom prozoru.
 Kolinearne
Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je da predhodno bude selektovan samo jedan
linijski entitet. U slučaju da je selektovano više linijskih entiteta, onda će ova opcija biti
dostupna samo u slučaju da se svi oni nalaze na istom pravcu, odnosno da su kolinearni.
Izborom podopcije “Kolinearne”, biće selektovani svi linijski entiteti koji se nalaze na istom
pravcu (pripadaju istoj pravi) kao i selektovani.
 Iz iste ravni
Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je prethodno selektovati minimalan skup entiteta
koji definiše jednu ravan. Da bi ravan bila jednoznačno određena potrebno je selektovati:
dva linijska, jedan linijski i jedan tačkasti, tri tačkasta, ili pak samo jedan površinski entitet.
Njenim izborom program će automatski selektovati i sve ostale entitete koji pripadaju ovako
definisanoj ravni u prostoru.
 Na istoj kružnici
Da bi ova opcija bila dostpna, neophodno je da prethodno budu selektovani entiteti koji
pripadaju istom luku. Napomenućemo da se geometrija luka, pored izbora lučnog segmenta
površinskog i linijskog entiteta, može definisati i izborom tri tačkasta entiteta. Izbor ove
podopcije dovodi do selektovanja svih entiteta koji pripadaju kružnici koja ima isti radijus
kao prethodno selektovani entiteti.
 Entitet
Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da bar jedan element crteža bude selektovan.
Nakon njenog izbora program selektuje sve elemente sa crteža koji su istog tipa kao i
prethodno selektovani element. Ako je recimo bila selektovana greda, nakon aktiviranja ove
opcije biće selektovane sve grede koje su prikazane u trenutno aktivnom prozoru.
 Nazad
Pomoću ove opcije se izlazi iz procedure extra selekcije i vraća na osnovni oblik komadne
linije u proceduri selektovanja.
Grupe selekcije
Pomoću opcije “Grupe selekcije” može se snimiti 256 različith grupa odabranih elemenata
crteža. Elementi koji pripadaju nekoj od snimljenih grupa se mogu veoma brzo ponovo
selektovati izborom imena grupe iz dijaloga koji se otvara aktiviranjem ove opcije sa
komandne linije.

69
Pravljenje nove grupe selekcije od trenutno odabranih elemenata crteža se vrši pomoću
dugmeta “ Dodaj”. Izborom ovog dugmeta otvara se novi dijalog u kome se zadaje naziv
grupe.
Iz dijaloga se izlazi aktiviranjem dugmeta “OK”, a ime nove grupe se pojavljuje u listi. U
slučaju da ste zadali ime koje već postoji u listi grupa selekcije, program će prikazati
odgovarajuću poruku.
Ako je u trenutku aktiviranja dugmeta “Dodaj” bila selektovana jedna ili više postojećih grupa,
program će pri izlasku iz dijaloga za unos naziva grupe prikazati sledeće upozorenje:

70
Aktiviranjem dugmeta “Ne” pod zadatim nazivom snimiće se nova grupa selekcije od trenutno
odabranih elemenata crteža. Aktiviranjem dugmeta “Da” odabranim entitetima biće dodati i svi
entiteti koji pripadaju selektovanoj grupi, odnosno grupama.
Selektovanje grupe iz liste se vrši klikom miša preko njenog imena, dok za višestruku selekciju
treba držati pritisnuto levo dugme miša i pomerati pokazivač iznad naziva željenih grupa.
Takodje, za višestruku selekciju se mogu koristiti tasteri Shift i Ctrl sa tastature, u kombinaciji
sa pritiskanjem levog dugmeta miša. Selektovane grupe su jasno istaknute u listi.
Pomoću dugmeta “Preimenuj” se može promeniti naziv odabrane grupe. Njegovim

aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog kao pri zadavanju naziva nove grupe.
Pomoću dugmeta “ Briši” se selektovane grupe uklanjaju iz liste, dok se pomoću dugmića
“ Gore” i “ Dole” selektovanoj grupi menja položaj u listi za jedno mesto na gore,
odnosno na dole.
Nakon izlaska iz dijaloga “Grupe selekcije” biće odabrani svi elementi crteža koji pripadaju
selektovanim grupama.
Poslednja selekcija
Izborom opcije “Poslednja selekcija” sa komandne linije, vrši se ponovni odabir elemenata
crteža koji su poslednji bili odabrani u okviru neke naredbe.

71
Desektovanje ranije selektovanih objekata
Izbor elemenata koji je već selektovan neće dovesti do njegovog deselektovanja, već će
njegova ponovna selekcija biti ignorisana. Za deselktovanje ranije selektovanih objekata,
odnosno uklanjanja iz liste selektovanih elemenata, predviđena je na komandnoj liniji
podopcija “Deselektovanje”. Njenim izborom komandna linija dobija sledeći izgled.
<3 sel.> Deselektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtas / <krAj>):
Na komandnoj liniji su i dalje prisutne potpuno iste podopcije kao i u proceduri selektovanja,
stim što je na njenom početku jasno napisano da je program sada u proceduri deselektovanja
ranije selektovanih entiteta. Način deselekcije kao i način rada sa prethodno opisanim
podopcijama je potpuno isti a jedina razlika je u tome što deselekcija reaguje samo na ranije
selktovane objekte, tako što ih izbacuje iz liste selektovanih objekata. Po završenoj deselekciji,
izbor podopcije “krAj”, odnosno desni klik miša će program vratiti na osnovni oblik komandne
linije u proceduri selektovanja entiteta.
Deselekcija se može vršiti i bez aktiviranja prethodno opisane podopcije sa komandne linije.
Naime, ako držite stalno pritisnut taster “Shift”, pojedinačna selekcija i selekcija pomoću
prozora će praktično značiti deselekciju.
Napomena:
Segment linijskog entiteta je određen zadavanjem tačaka prilikom njegovog crtanja, a ne
tačkama preseka sa drugim elementima crteža. Zbog toga će u proceduri selektovanja uvek
biti selektovan ceo segment linijskog entiteta, onako kako je i nacrtan a ne samo jedan njegov
deo koji je određen presečnim tačkama sa drugim entitetima.
U ovom primeru je selektovana cela horizontalna greda,

iz prostog razloga jer je ona i nacrtana izborom tačaka 1 i 2.
U slučaju da želite da selektujete samo deo segmenta linijskog entiteta koji je određen
presečnim tačkama sa drugim entitetima, prethodno morate pomoću naredbe “Razdvajanje
kontura” (vidi poglavlje “2.9.15”), od prvobitno jednog segmenta linijskog entiteta, napraviti
niz novih.

72
Napomena:
Elementi crteža koji su iscrtani jedan preko drugog, tako da im se geometrija poklapa
delimično ili potpuno, biće zajedno odabrani ako se selektovanje izvrši na mestu preklapanja.
Tipičan primer za ovaj slučaj je kada se površinsko opterećenje prostire po celoj ploči, ili kada
se grede i zidovi postavljaju po konturi ploče. U oba slučaja će doći do selektovanja svih
elemenata koji se preklapaju, što možda i ne želite. U ovim slučajevima, pre selektovanja
treba ukinuti vidljivost elemenata koji se ne žele selektovati (vidi poglavlje “2.10”).
2.9 Komande za manipulaciju sa elementima

crteža
Pomoću ove grupe komandi su omogućene razne korekcije na već iscrtanim
elementima crteža. Korekcije su omogućene nad apsolutno svim entitetima, bez obzira da li oni
predstavljaju deo konstrukcije ili ne. U osnovi svih naredbi iz ove grupe, je da se prvo
selektuju elementi crteža, a da se tek onda na njima sprovedu operacije koje su datom
naredbom predviđene. Obzirom da je postupak selektovanja elemenata crteža detaljno
objašnjen u poglavlju “2.8”, u daljem prikazu svake od ovih naredbi, nećemo se upuštati u
ponovno objašnjavanje ovog postupka.
2.9.1 Brisanje
Izborom ove naredbe, omogućeno je brisanje proizvoljno selektovanih elemenata
crteža.
Aktiviranjem naredbe, komandna linija dobija svoj standardni oblik, kojim se zahteva
selektovanje elemenata:
<0 sel.> Brisanje – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Nakon izbora, pritisak na taster “Enter” ili klik na desni taster miša će dovesti do brisanja
selektovanih elemenata. Kod ove naredbe treba biti obazriv, da ne bi došlo do neželjenog
gubitka pojedinih elemenata crteža.
2.9.2 Kopiranje
Ova komanda služi za preslikavanje selektovanih objekata na bilo koje drugo
mesto na crtežu, pri čemu original ostaje nepromenjen. Nakon završene selekcije,
program će sa komandne linije zahtevati da izborom dve tačke zadate vektor koji
određuje pravac, smer i rastojanje iskopiranih entiteta od originala.
Prva tačka vektora kopiranja:
Druga tačka vektora kopiranja:
Nakon određivanja vektora kopiranja, program će sa komandne linije zatražiti da zadate broj
kopija ili da izaberete podopciju “Višestruko”:
Broj kopija (Višestruko) <1>:
Klik na desni taster miša će označiti prihvatanje ponuđene vrednosti broja kopija “1”, koja se
nalazi u uglastoj zagradi. Svakako da sa tastature možete zadati proizvoljan broj kopija, pri
čemu će se svaka od njih nalaziti na razmaku koji je određen zadatim vektorom kopiranja.

73
Pomoću podopcije “Višestruko” imate mogućnost da kreirate proizvoljan broj kopija

selektovanih objekata zadavanjem različitih vektora kopiranja. Nakon aktiviranja ove podopcije
program na zadatom mestu crta prvu kopiju i sa komandne linije zahteva da izborom druge
tačke zadate novi vektor kopiranja.
Druga tačka vektora kopiranja (<krAj>):
Ova poruka će stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije “krAj” ne završite
naredbu.
2.9.3 Kopiranje u nizu (Array)

Ova komanda ima dvostruko dejstvo, i može se koristiti ili za istovremeno
kopiranje u dva proizvoljno odabrana pravca, ili pak za višestruko kopiranje po
luku.
Nakon završene selekcije objekata, program će sa komandne linije zahtevati da odredite tip
niza koji će biti primenjen pri kopiranju.
Tip niza (<Ortogonalni> / Polarni):
Pod ortogonalnim nizom se podrazumeva istovremeno kopiranje selektovanih entiteta u dva

proizvoljno odbarana pravca, dok se pod polarnim nizom podrazumeva kopiranje po lučnoj
putanji. Izbor jedne od dve ponuđene opcije, opredeliće dalji tok ove naredbe.
Ortogonalni tip niza
Nakon izbora opcije “Ortogonalni”, program će sa komandne linije zahtevati da zadate broj
kolona, odnosno broj kopija u jednom redu.
Broj kolona () <1>:
Ovde je upotrebljen termin “kolona” zato što program za prvi pravac kopiranja podrazumeva
pravac pružanja X ose, koji svakako pri zadavanju vektora kopiranja možete naknadno
promeniti. Nakon zadatog broja kolona, program će zahtevati da odredite njihovo međusobno
rastojanje.
Odstojanje:
Ako rastojanje zadate sa tastature, tada će program podrazumevati da je zadat horizontalan

vektor kopiranja, i pozitivna vrednost će odrediti smer vektora u pravcu pozitivne X ose.
Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje možete odrediti i izborom dve tačke sa crteža.
Nakon izbora prve tačke, program će sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu tačku.
Druga tačka vektora:
Izbor druge tačke će odrediti kako rastojanje, tako i smer vektora kopiranja. Pomeranjem miša
po oblasti crteža program će u DRAG modu iscrtavati trenutan položaj svih zadatih kopija u
pravcu koji u programu uslovno nazivamo “red”. Prema tome “red” ne mora označavati
horiontalan, već potpuno proizvoljan pravac.
Bez obzira da li ste odstojanje zadali sa tastature ili pak izborom dve tačke sa crteža, program
će ponoviti prethodno postavljanu seriju pitanja ali sada za kopiranje u drugom pravcu.
Broj redova (...) <1>:
Odstojanje:

74
Isto kao i kod kopiranja u prvom pravcu, odstojanje između redova možete zadati ili sa
tastature, ili pak izborom dve tačke sa crteža. Ako odstojanje između redova zadate sa
tastature, onda će program podrazumevati da se radi o vektoru kopiranja u pravcu Y ose, i
pozitivna vrednost će odrediti smer vektora kopiranja u pravcu pozitivne Y ose. Izborom dve
tačke sa crteža možete zadati potpuno prozivoljan intenzitet i pravac pružanja vektora
kopiranja u drugom pravcu.
Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora
kopiranja 1 i 2 u pravcu globalnih osa kopiranja 1 i 2 u proizvoljnim pravcima
(broj kolona =2, broj redova=4) (broj kolona =2, broj redova=4)
Polarni tip niza
Nakon izbora opcije “Polarni”, program će sa komandne linije prvo zahtevati da odredite da li
iskopirani entiteti po luku treba da se rotiraju u odnosu na zadati centar rotacije ili ne.
Sa rotacijom (<Da>/Ne):
U zavisnosti od vašeg odgovora na postavljeno pitanje, mogu nastupiti dva slučaja.
Polarni niz sa rotacijom (broj elemenata u Polarni niz bez rotacije (broj elemenata u
nizu=12, ugao za popunjavanje =360) nizu=12, ugao za popunjavanje =360)
U slučaju da želite i rotaciju selektovanih objekata, onda je problem jednoznačno određen i

svešće se na pravu rotaciju entiteta, pri čemu će selektovani objekti biti raspoređeni po luku u
svom rotiranom položaju.
Ako pak ne želite rotaciju, već želite da se selektovani entiteti rasporede po luku bez njihovog
rotiranja, onda je za potpuno određivanje problema neophodno da zadate i tačku sa crteža
koja će biti rotirana.
Referentna tačka za rotaciju:
Tek ovako zadata tačka će potpuno odrediti problem koji se sada svodi, prvo na vešestruku
rotaciju zadate tačke, a potom i višestruko translatorno kopiranje u odnosu na zadatu tačku.

75
Novoformirani entiteti u lučnom nizu će se nalaziti na istom odstojanu od zarotirane tačke kao i
original od izabrane referentne tačke za rotaciju.
Bez obzira za koji ste se od ova dva načina odlučili, dalji tok naredbe je zajednički. Naime,
program će sada sa komandne linije tražiti da zadate broj kopija u lučnom nizu.
Broj elemenata u nizu:
Napomenućemo da broj koji zadate podrazumeva da je uračunat i objekat koji je selektovan.

Znači ako želite da dobijete na primer još 3 nova objekta koja će biti iskopirana po zadatom
luku, na ovo pitanje treba da odgovorite zadavanjem broja 4.
Centralna tačka niza:
Izborom ove tačke se praktično određuje centar rotacije, odnosno centar luka po kome će biti
raspoređeni novo formirani entiteti.
Ugao za popunjavanje <360>:
Ugao možete zadati ili sa tastature, pri čemu pozitivna vrednost raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu, ili pak izborom tačke sa crteža. Dok budete pomerali miš po crtežu program
će u DRAG modu iscrtavati trenutan položaj svih entiteta u zavisnosti od trenutne vrednosti
ugla određene položajem miša i zadatog broja kopija u nizu.
Napomena:
Kopiranje u polarnom nizu je prava ravanska transformacija, te se svi selektovani objekti i
centralna tačka niza moraju nalaziti u istoj ravni. U slučaju da se izabere centralna tačka niza
koja ne pripada istoj ravni kao i selektovani objekti, program će izdati odgovarajuće
upozorenje i prekinuti dalji tok naredbe.
Za kreiranje prostornih nizova je predviđena naredba “3D Array”.
2.9.4 Ogledalo
Ova komanda služi za osno simetrično preslikavanje odabranog dela crteža.
Nakon završene selekcije elemenata crteža, od korisnika se zahteva da zada dve tačke koje
određuju početak, odnosno kraj ose, u odnosu na koju će se izvršiti preslikavanje:
Prva tačka ose simetrije:
Druga tačka ose simetrije:
Na samom kraju ove procedure, korisniku se nude dve mogućnosti:
Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):

76
Izbor opcije “Da” će označiti potvrdan odgovor, što će dovesti do brisanja elemenata koji su
izabrani za preslikavanje, dok će izbor opcije “Ne” označiti negativan, odnosno selektovani
elementi će ostati u sastavu crteža.
2.9.5 Rotacija
Ova naredba omogućava da se menja ugao zaokrenutosti pojedinih delova crteža.
Nakon završene selekcije objekata koje je potrebno zarotirati, program će sa komandne linije
zahtevati da odredite prvo centar, a potom i ugao rotacije.
Centar rotacije:
Ugao rotacije:
Ugao rotacije se može zadati ili sa tastature (ugao se zadaje u stepenima i raste u smeru
suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom tačke sa crteža koja sa ranije zadatim centrom
zaklapa željeni ugao. Pri ovom drugom načinu, selektovani elementi se iscrtavaju u DRAG
modu, i to tako da trenutni položaj pokazivača određuje ugao rotacije.
Nakon zadatog ugla, na komandnoj liniji se pojavljuje poruka čiji je smisao isti kao u naredbi
“Ogledalo”.
Brisanje starih objekata (<Da>/Ne):
Naime, potvrdan odgovor briše selektovane elemente (original), dok ih negativan ostavlja u
sastavu crteža. Ovde će klik na desni taster miša dovesti do prihvatanja potvrdnog odgovora
“Da”.
Napomena:
Obzirom da se pomoću naredbe “Rotacija” sprovodi prava ravanska transformacija, za njeno
izvršenje je neophodno da se i selektovani objekti i centar rotacije nalaze u istoj ravni. Iz tog
razloga, selektovanje objekata u prozoru “3D pogled” će biti onemogućeno, a pri zadavanju
centra rotacije biće dozvoljen samo izbor tačke koja pripada istoj ravni kao i selektovani
objekti. U suprotnom, program će izdati odgovarajuće upozorenje i odbiti da sprovede naredbu
“Rotacija”.
Za prostorno rotiranje objekta je predviđena naredba “3D Rotacija”.

77
2.9.6 Pomeranje
Ova naredba je jako slična naredbi “Kopiranje”, s tim što se u ovom slučaju
original briše i na taj način se dobija efekat pomeranja delova crteža sa jednog na
drugo mesto.
Takođe se prvo vrši selektovanje elemenata, a zatim izbor dve tačke na crtežu koje određuju
početak odnosno kraj vektora pomeranja.
Prva tačka vektora pomeranja:
Druga tačka vektora pomeranja:
2.9.7 Skraćivanje (Trim)

Pomoću ove naredbe je omogućeno isecanje delova neke linije između dve
presečne tačke sa drugim elementima crteža.
Naredba radi tako što se prvo selektuju elementi crteža koji presecaju dati linijski entitet i na
taj način prave granice za njegovo isecanje.
<0 sel.> Trim – Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Procedura selektovanja je standardna, i grupi selektovanih elemenata se mogu pridružiti i

površinski i tačkasti entiteti, iako je isecanje predviđeno samo za linijske entitete. Znači,
selektovani površinski i tačkasti entiteti se mogu upotrebiti jedino kao granice u odnosu na
koje će se skraćivanje linijskih elemenata izvršiti. Nakon ove selekcije elemenata, na
komandnoj liniji se pojavljuje poruka, kojom se zahteva selektovanje delova polilinije koji se
izbacuju (mogu biti i lučni), a pokazivač dobija standardan oblik select-box-a (mali kvadratić).
Segment koji se izbacuje (<krAj>):
U ovom trenutku je omogućeno samo pojedinačno selektovanje, odnosno u select-box treba

zahvatiti deo polilinije koji se želi izbaciti i kliknuti na levi taster miša. Segment će trenutno biti
izbačen sa crteža, a sa komandne linije program će zahtevati selektovanje novog dela
polilinije, sve dok klikom na desni taster miša ne završite naredbu.
Napomenućemo da se pomoću ove komande ne mogu izbaciti celi segmenti polilinije, već samo
njeni delovi koji su presečeni drugim selektovanim elementima crteža. Za izbacivanje celog
nepresečenog segmenta polilinije je predviđena naredba “Brisanje”.
2.9.8 Produžavanje (Extend)

Pomoću ove komande je moguće produžiti postojeće segmente polilinija do
odabranog elementa crteža. Svakako da se segmenti polilinije mogu produžiti
samo do elemenata crteža sa kojima se može dobiti presečna tačka nakon
produženja odabranog segmenta.
Nakon izbora naredbe, prvo je potrebno selektovati elemente crteža do kojih će se kasnije
izabrani segmenti polilinije produžiti:
<0 sel.> Extend - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Ovoj grupi selektovanih elemenata moguće je pridružiti i površinske i tačkaste entitete, koji se
u ovoj naredbi mogu koristiti samo kao granice za produžavanje. Nakon selektovanja ove

78
grupe elemenata crteža, program će sa komandne linije zahtevati da u select-box zahvatite

deo linije koji treba produžiti:
Segment koji se produžava (<krAj>):
Selektovani segment polilinije, program će produžiti do najbližeg elementa koji je odabran kao
granica do koje se produžuje. Za produžavanje se mogu selektovati i lučni segmenti, pri čemu
se oni produžavaju po lučnom (krivolinijskom) zakonu.
Program će sa komandne linije stalno zahtevati selektovanje novih segmenata polilinije za

produžavanje, sve dok klikom na desni taster miša ne označite kraj naredbe.
2.9.9 Razvlačenje (Stretch)

Za razliku od naredbe “Pomeranje”, koja translatorno menja položaj svih tačaka
na selektovanom entitetu, pomoću ove naredbe se vrši razvlačenje geometrije
tako što se za zadati vektor pomeranja translatorno pomeraju samo selektovane
tačke sa konture.
Nakon izbora ove naredbe, procedurom selektovnja treba selektovati sve tačke kojima želimo
da promenimo položaj. Ovde se pod terminom “tačka” podrazumevaju sve prelomne tačke sa
konture površinskih i linijskih entiteta, kao i tačke koje određuju položaj samih tačkastih
entiteta.
<0 sel.> Stretch - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Napomenućemo da je u proceduri selektovanja prozorom, potrebno zahvatiti samo deo crteža

u koji upada željena tačka, jer će selektovanje svih tačaka sa konture jednog entiteta dovesti
do istog efekta kao i naredba “Pomeranje”. Desni klik miša će označiti kraj procedure
selektovanja, i program će sa komandne linije zahtevati da izborom dve tačke odredite vektor
pomeranja.
Prva tačka vektora pomeranja:
Druga tačka vektora pomeranja:
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array)

Isto kao i kod naredbe “Array” za 2D kopiranje u nizu, nakon izvršene selekcije
objekata, program će sa komandne linije zahtevati da se odredite za tip niza.
Tip niza (Ortogonalni/Polarni):
Ortogonalni tip niza
Kako je ovom naredbom omogućeno istovremeno kopiranje samo u pravcu globalnih

koordinatnih osa, to program prvo postavlja seriju pitanja o broju elemenata u nizu za svaki od
pravaca globalnih koordinatnih osa.
Broj kolona (X) <1>:
Broj redova (Y) <1>:
Broj nivoa (Z) <1>:

79
Uvedeni termini “kolona” “red” i “nivo” predstavljaju elemente u nizu koji se dobijaju
kopiranjem u pravcu globalne X, Y, i Z ose, te je u zagradi ispisan naziv odgovarajuće ose.
Sledećom serijom pitanja, program zahteva da odredite rastojanje između elemenata u nizu.
Odstojanje kolona (X) :
Odstojanje redova (Y) :
Odstojanje nivoa (Z) :
Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje možete odrediti i izborom dve tačke sa crteža.
Nakon izbora prve tačke, program će sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu tačku.
Druga tačka vektora:
Polarni tip niza
Smisao i tok ove naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe “Array”, za kreiranje
dvodimenzionalnog polarnog niza. Jedina razlika je u tome što se kod naredbe “Array”, vrši
kopiranje po luku u odnosu na zadatu tačku, pa stoga elementi niza i zadata centralana tačka
niza moraju biti u jednoj ravni. U ovoj naredbi se pak, kopiranje po lučnom nizu vrši u odnosu
na prozivoljno zadatu osu u prostoru. Stoga će program umesto centralne tačke niza, sa
komandne linije zahtevati da izborom dve tačke, definišete osu oko koje se vrši rotacija.
Prva tačka ose rotacije:
Druga tačka ose rotacije:
Na ovaj način u proceduri kreiranja polarnog niza možete selektovati i elemente crteža koji ne
pripadaju istim ravnima.
2.9.11 3D Ogledalo
Jedina razlika imeđu ove naredbe, i naredbe “Ogledalo” je u tome što se ovde radi
o preslikavanju u odnosu na zadatu ravan a ne u odnosu na zadatu osu. Iz tog
razloga, nakon selektovanja svih entiteta za preslikavanje program će zahtevati da
pomoću tri ne kolinearne tačke definišete ravan preslikavanja.
Prva tačka ravni:
Druga tačka ravni (Nazad):
Treća tačka ravni (Nazad):
Podopcija “Nazad” na komandnoj liniji nudi mogućnost vraćanja jednog koraka unazad pri
izboru tačaka, nešto slično kao i u proceduru iscrtavanja poligonalne linije. Nakon završene
procedure definisanja proizvoljne ravni u prostoru u odnosu na koju će se izvršiti preslikavanje
selektovanih objekata, program će sa komadne linije postaviti i poslednje pitanje o brisanju
starih objekata.
Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):

80
2.9.12 3D Rotacija
I ova naredba je izvedena iz srodne naredbe “Rotacija”. Jedina razlika imeđu ove
dve naredbe je u tome što se ovde radi o rotaciji u odnosu na zadatu osu a ne u
odnosu na zadatu tačku. Iz tog razloga, nakon selektovanja svih entiteta za 3D
rotaciju program će zahtevati da pomoću dve prozivoljno odabrane tačke
definišete osu u odnosu na koju se vrši rotacija.
Prva tačka ose rotacije:
Druga tačka ose rotacije:
Nakon definisanja ose rotacije, dalji tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe za ravansku
rotaciju.
Ugao rotacije:
Brisanje starih objekata (<Da>/Ne):
2.9.13 Obnavljanje crteža (Undo/Redo)

U slučaju učinjenih grešaka, programom je predviđen mehanizam za obnavljanje
sadržaja crteža i vraćanje na stanje neposredno pre učinjene greške. Pored toga, predviđen je
i mehanizam za kretanje unapred ako ste pogrešno aktivirali naredbu za vraćanje unazad.
Svaka od učinjenih akcija u programu se pamti za vreme njegovog izvršenja, tako da je
omogućeno kretanje unazad, odnosno unapred, za sve sprovedene akcije u programu od
trenutka njegovog pokretanja, i rada sa datim fajlom. Za kretanje unazad predviđena je
komanda “Undo”, a za kretanje unapred komanda “Redo”.
Komanda za kretanje unazad “Undo”. Komanda se može aktivirati jednovremenim

pritiskom na tastere “Ctrl” i “Z”
Komanda za kretanje unapred “Redo”. Komanda se može aktivirati jednovremenim

pritiskom na tastere “Ctrl” i “Y”
Napomenućemo da se prethodni zumovi crteža nemogu obnavljati ovim mehanizmom jer je za

tu namenu predviđena naredba “Zum prethodni”.
2.9.14 Spajanje kontura

Pomoću naredbe “Spajanje kontura”, mogu se spojiti dve istorodne površine koje
imaju zajedničku ivicu dodira, ali samo pod uslovom da im je pridružen isti set numeričkih
podataka. Takođe, pomoću ove naredbe se mogu spojiti i dva istorodna linijska entiteta koja
imaju zajedničku tačku dodira i nalaze se na istom poravcu - kolinearni su. Svakako da i za
linijske entitete mora biti ispunjen uslov da im je pridružen isti set numeričkih podataka. Ovde
pod terminom istorodni elementi podrazumevamo: dve ploče, dve grede, dva linijska oslonca,
itd.
Izborom ove naredbe, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se ulazi u standardnu
proceduru selektovanja:
<0 sel.> Spajanje kontura – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

81
Sada se od korisnika očekuje da selektuje sve entitete kojima je potrebno spojiti konture.
Nakon završene selekcije, program će sprovesti ovu operaciju za sve linijske i površinske
elemente koji ispunjavaju predviđene uslove za spajanje njihovih kontura.
Pomoću naredbe “Spajanje kontura”, od dve ploče je napravljena jedna nova
Pomoću naredbe “Spajanje kontura”, od dve grede je napravljena jedna nova
2.9.15 Razdvajanje kontura

Naredba “Razdvajanje kontura” dejstvuje samo na linijskim elementima, i ima
suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe za spajanje kontura. Naime, njenim izborom
program sa komandne linije zahteva unos tačke koja će odrediti mesto podele linijskog entiteta
na dva nova.
Unos tačaka za razdvajanje (Izbor / <krAj>):
Pored pojedinačnog izbora tačaka, aktiviranjem podopcije “Izbor” programom je omogućen i

masovan izbor tačaka (vidi poglavlje “2.5.6”).
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon završene procedure izbora tačka, program će sve linijske entitete na kojima se nalazi
zadata tačka, podeliti na nova dva linijska entiteta.

82
Pomoću naredbe “Razdvajanje kontura”, od jedne grede su napravljene tri nove
Napomena:
Obzirom da će pri proračunu, program na svim mestima preseka linijskih entiteta sa ostalim
delovima modela automatski postaviti čvorove, to ovu naredbu treba koristiti samo u slučaju
kada je potrebno selektovati samo jedan deo linijskog entiteta koji je određen presečnim
tačkama sa drugim entitetima. U svim ostalim slučjevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer
ćete dobiti nepotrebno veći broj elemenata na crtežu koji samo može usporiti rad programa.
2.10 Vidljivost
Pomoću grupe naredbi koje se opisuju u ovom poglavlju, imate mogućnost da
sakrijete elemente crteža koje u određenom trenutku rada sa programom ne želite da vidite na
ekranu. Šta će biti vidljivo a šta ne, možete zadati ili po tipu elementa crteža, na primer želite
da sve ploče na modelu budu trenutno nevidljive, ili pak selektovanjem datog entiteta, pri
čemu samo on postaje nevidljiv. Za regulisanje vidljivosti po tipovima elemenata služi naredba
“Vidljivost”, a za regulisanje vidljivosti samo selektovanih elemenata crteža, naredba
“Sakrivanje”.
Pri određivanju kriterijuma šta će biti vidljivo a šta ne, jači je kriterijum stanja vidljivosti po
tipu elemenata crteža. Uzmimo za primer da na modelu postoje tri grede i da smo pomoću
naredbe “Sakrivanje” samo jednoj od njih ukinuli vidljivost. Ako pomoću naredbe “Vidljivost”
ukinemo vidljivost svih greda, onda će sve tri grede biti nevidljive, bez obzira što je pomoću
naredbe “Sakrivanje” samo jednoj od njih ukinuta vidljivost.
2.10.1 Podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata

(Vidljivost)
Aktiviranjem prikazane ikone, ili naredbe “Vidljivost” koja se nalazi u okviru
padajućeg menija “Prikaz”, otvara se dijalog box u kome se reguliše vidljivost
pojedinih elemenata crteža.

83
Izgled dijalog box-a za podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata crteža
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će nestati sa ekrana, a crtež će dobiti novi
izgled u zavisnosti od postavljenih parametara. Elementi crteža, kojima je ukinuta vidljivost i
dalje ostaju u sastavu crteža, ali se ne prikazuju.
Za svaki od elemnata crteža postoji poseban deo u okviru ovog dijalog box-a, u kome se
podešava način njegove vidljivosti.
Deo dijalog box-a rezervisan za podešavanje vidljivosti ploča i zidova
Ikona svakog od elementa konstrukcije i opterećenja, određuje da li će dati element crteža biti
vidljiv ili ne. Ove ikone rade kao prekidači tako da se uzastopnim klikom miša preko njih, one
postavljaju na uključeno, odnosno na isključeno stanje. Ako je ikona uvučena to znači da će
dati element biti vidljiv, a ako je ispupčena znači da će biti nevidljiv.

84
Ispupčena ikona označava da je ukinuta vidljivost

svih ploča i zidova na modelu
U svakom od ovih posebnih delova, nalaze se prekidači (“Radio button”-i), kojima se reguliše
način vidljivosti svakog elementa konstrukcije i opterećenja posebno. Svakako da je izbor
načina vidljivosti elemenata omogućen samo ako je odgovarajuća ikona postavljena na
uključeno stanje (uvučena). Ovi parametri su grupisani u vertikalne kolone u okviru kojih samo
jedan od parametara može biti postavljen na uključeno stanje. Izbor parametara, odnosno
njihovo postavljanje na uključeno stanje, vrši se klikom miša preko njegovog naziva. Indikator
za izabrani parametar je zacrnjen mali krug, dok su ostali krugovi u okviru te grupe (kolone)
prazni.
Grupa prekidača koja određuje način vidljivosti ploča
U daljem tekstu, ćemo za sve tipove elemenata crteža objasniti moguća stanja vidljivosti.

85
Ploča
 Kontura
Iscrtava se samo kontura ploče, dok njena unutrašnjost ostaje prazna.
 Šrafura
Iscrtana kontura ploča se popunjava odgovarajućom šrafurom.
 Set
Cela površina ploče se šrafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta numeričkih
podataka koji je toj površini pridružen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom ovog načina
vidljivosti, lako se kontrolišu setovi numeričkih podataka, koji su pridruženi datoj ploči.
 Dijagonala
Prikazuje se dijagonala ploče. Njen položaj program automatski određuje, tako što od dve
dijagonale gabarita ploče izabere onu koja većom dužinom prelazi preko površine ploče.
Položaj dijagonale može se naknadno menjati pomoću naredbe “Promena dijagonale
površinskih entiteta”.
√ Ozn. pozicije – Ovaj check box je dostupan samo kada je uključeno prikazivanje
dijagonale. Njegovo stanje određuje da li će se na sredini dijagonale prikazati oznaka
pozicije ploče. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla jedino ako na modelu postoje
ploče kojima je dodeljena oznaka pozicije.
√ Opis – Ovaj check box je dostupan samo kada je uključeno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje određuje da li će se na sredini dijagonale prikazati opis ploče.
√ Set – Ovaj check box je dostupan samo kada je uključeno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje određuje da li će se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta
numeričkih podataka koji su pridruženi datoj ploči. Zbog preglednosti broj se ispisuje u
zadatoj boji između simbola “<” i “>”.
√ Ortotropija – Stanje ovog check box-a određuje da li će se unutar konture ortotropnih

ploča prikazati i simbol strelica koji određuje zadati pravac ortotropije. Svakako da će ovaj
prekidač imati smisla jedino ako na modelu postoje ortotropne ploče.
√ Granični uslovi - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na crtežu prikazivati linija
postavljenih graničnih uslova u ploči ili ne. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla jedino
ako su na modelu postavljeni “Granični uslovi”.
√ Zidovi – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na ekranu prikazivati zidovi. Pod
pojmom “zid” se podrazumevaju sve ploče koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao veći
od 45 stepeni.
√ Ploče – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na ekranu prikazivati ploče. Pod
pojmom “ploča” se podrazumevaju sve ploče koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
koji je manji ili jednak 45 stepeni.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se pločama iscrtavaju dijagonale i

ispisuju Set, Opis i Oznaka pozicije, naravno ako je njihovo prikazivanje uključeno za 2D
prozor.

86
Greda
 Kontura
Iscrtava se samo polilinija u odgovarajućoj boji.
 Set
Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom načinu vidljivosti, polilinija u odgovarajućoj boji, s
tim što se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje još i redni broj seta numeričkih
podataka koji je datoj gredi pridružen. Zbog preglednosti, brojevi se ispisuju
odgovarajućim bojama i smešteni su između simbola velikih zagrada: “1”.
 Opis
Postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje, na sredini svake od greda će umesto
rednog broja seta numeričkih podataka biti ispisana informacija koja ukazuje na oblik
poprečnog preseka date grede.
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svake od greda
prikazivati i strelice koje određuju položaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.
√ Čvorovi - Stanje ovog check box-a određuje da li će na modelu biti vidljivi ili ne čvorovi
koji predstavljaju početak, odnosno kraj greda.
√ Ozn. pozicije – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svake od greda
prikazivati njena oznaka pozicije. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla jedino ako na
modelu postoje grede kojima je dodeljena oznaka pozicije.
√ Stubovi – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na ekranu prikazivati stubovi. Pod
pojmom “stub” se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
veći od 45.
√ Grede – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na ekranu prikazivati grede. Pod
pojmom “greda” se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
koji je manji ili jednak 45.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se gredama ispisuju Set ili Opis i
Oznaka pozicije, naravno ako je njihovo prikazivanje uključeno za 2D prozor.
Površinski oslonac
 Kontura
Iscrtava se samo kontura površinskog oslonca, dok njegova unutrašnjost ostaje prazna.
 Šrafura
Iscrtana kontura površinskog oslonca se popunjava odgovarajućom šrafurom.
 Set
Cela površina površinskog oslonca se šrafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta
numeričkih podataka koji je toj površini pridružen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom
ovog načina vidljivosti, lako se kontrolišu setovi numeričkih podataka, koji su pridruženi
datom površinskom osloncu.
 Dijagonala
Prikazuje se dijagonala površinskog osonca. Njen položaj program automatski određuje,
tako što od dve dijagonale gabarita površinskog oslonca izabere onu koja većom dužinom
prelazi preko površine oslonca. Položaj dijagonale može se naknadno menjati pomoću
naredbe “Promena dijagonale površinskih entiteta”.

87
√ Ozn. pozicije – Ovaj check box je dostupan samo kada je uključeno prikazivanje
dijagonale. Njegovo stanje određuje da li će se na sredini dijagonale prikazati oznaka
pozicije površinskog oslonca. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla jedino ako na
modelu postoje površinski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
√ Set – Ovaj check box je dostupan samo kada je uključeno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje određuje da li će se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta
numeričkih podataka koji su pridruženi datom površinskom osloncu. Zbog preglednosti
broj se ispisuje u zadatoj boji između simbola “ l ” i “ l ”.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se površinskim osloncima iscrtavaju

dijagonale i ispisuju Set i Oznaka pozicije, naravno ako je njihovo prikazivanje uključeno
za 2D prozor.
Linijski oslonac
 Kontura
 Set
Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom načinu vidljivosti, polilinija u odgovarajućoj boji, s
tim što se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje još i redni broj seta numeričkih
podataka koji je datom linijskom osloncu pridružen. Zbog preglednosti, brojevi se ispisuju
odgovarajućim bojama i smešteni su između simbola srednjih zagrada: “1”.
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svakog od linijskih
oslonaca prikazivati i strelice koje određuju položaj njegovog lokalnog koordinatnog
sistema.
√ Ozn. pozicije - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svakog linijskog
oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla
jedino ako na modelu postoje linijski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se linijskim osloncima ispisuju Set i
Tačkasti oslonac
 Kontura
Iscrtavaju se samo grafički simboli koji određuje položaj postavljenih tačkastih oslonaca.
 Set
Takođe se iscrtavaju odgovarajući simboli, s tim što se uz njih ispisuje i redni broj seta
numeričkih podataka koji je datom tačkastom osloncu pridružen. Zbog preglednosti, i ovde
su redni brojevi setova ispisani između odgovarajućih simbola malih zagrada: (1).
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na mestu postavljenog

tačkastog oslonca prikazivati i strelice koje određuju položaj njegovog lokalnog
koordinatnog sistema.
√ Ozn. pozicije – Stanje ovog check box-a određuje da li će se pored svakog tačkastog
oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla
jedino ako na modelu postoje tačkasti oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se tačkastim osloncima ispisuju Set i

88
Veza
√ Set – Kada je ovaj check box uključen na sredini konture veze se ispisuje redni broj seta
numeričkih podataka koji joj je pridružen.
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini konture veze
prikazivati strelice koje određuju položaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen, redni broj seta veze se prikazuje i u 3D prozoru.
Površinsko opterećenje
 Kontura
Iscrtava se samo kontura površinskog opterećenja, dok njegova unutrašnjost ostaje
prazna.
 Šrafura
Iscrtana kontura površinskog opterećenja se popunjava odgovarajućom šrafurom.
 Intenzitet
Ovaj način vidljivosti služi za prikaz zadatog intenziteta opterećenja. Iscrtana površina se
šrafira odgovarajućom bojom kao i kod načina vidljivosti “Šrafura”, s tim što se u sredini
površine ispisuje još i intenzitet opterećenja. Ako opterećenje nije jednako podeljeno, onda
se uz sve tačke na konturi, ispisuju zadati intenziteti opterećenja.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se površinskim opterećenjima ispisuje

intenzitet, naravno ako je njegovo prikazivanje uključeno za 2D prozor.
Linijsko opterećenje
 Kontura
Iscrtava se samo polilinija u odgovarajućoj boji. U slučaju da vektor opterećenja pripada
ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”, tada se duž zadate linije iscrtavaju i simboli
strelica koje ukazuju na pravac i smer delovanja opterećenja.
 Intenzitet
Ovaj način vidljivosti služi za prikaz zadatog intenziteta opterećenja. Na sredini svakog
segmenta polilinije koja označava linijsko opterećenje, ispisuje se zadati intenzitet
raspodeljenih sila, odnosno momenta. Za sile je uvedena oznaka “p”, a za momente “m”.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se linijskim opterećenjima ispisuje

Tačkasto opterećenje
 Kontura
Iscrtavaju se samo grafički simboli koji određuje položaj postavljenih koncentrisanih sila i
momenata.
 Intenzitet
Pri izboru ovakvog načina vidljivosti, uz simbole tačkastog opterećenje, biće ispisani
intenziteti zadatih koncentrisanih opterećenja. Za koncentrisane sile je usvojena oznaka
“P=”, dok je za momente usvojena oznaka “M=”.
√ 3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se tačkastim opterećenjima ispisuje


89
Temperaturni uticaji u ploči
 Kontura
Iscrtava se samo kontura površi po kojoj deluju temperaturni uticaji, dok njegova
unutrašnjost ostaje prazna.
 Šrafura
Iscrtana kontura temperaturnih uticaja u ploči se popunjava odgovarajućom šrafurom.
 Intenzitet
Ovaj način vidljivosti služi za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u ploči.
Iscrtana površina se šrafira odgovarajućom bojom kao i kod načina vidljivosti “Šrafura”, s
tim što se u sredini površine ispisuje još i intenzitet zadatih temperaturnih uticaja. Za
temperaturnu promenu je usvojena oznaka “to=” a za temperaturnu razliku “dt=”.
Temperaturni uticaji u gredi
 Kontura
 Intenzitet
Ovaj način vidljivosti služi za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u gredi. Na
sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet temperaturnih uticaja u
gredi. Za temperaturnu promenu je usvojena oznaka “to=” a za temperaturnu razliku
“dt2=” i “dt3=”.
Pomeranje oslonaca
 Kontura
Iscrtavaju se samo grafički simboli koji određuje položaj postavljenih pomeranja oslonaca.
 Intenzitet
Pri izboru ovakvog načina vidljivosti, uz simbole, biće ispisani i intenziteti zadatih
pomeranja oslonaca. Za pomeranja je uvedena oznaka “u=”, a za rotacije “=”.
Prednaprezanje
√ Prednaprezanje - Stanje ovog check box-a određuje da li će linija kablova za

prednaprezanje biti vidljiva ili ne.
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svakog segmenta
linije prednaprezanja prikazivati i strelice koje određuju položaj njegovog lokalnog
koordinatnog sistema. Ovaj check box će biti dostupan za promenu samo ako je
prednaprezanje postavljeno za vidljivo.
√ Intenzitet – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini trase kablova ispisiviti
intenzitet sile prednaprezanja.
Pokretno opterećenje
√ Pokretno opterećenje - Stanje ovog check box-a određuje da li će zadata linija po kojoj se
kreće pokretno opterećenje biti vidljiva ili ne.

90
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svakog segmenta
zadate putanje pokretnog opterećenja prikazivati i strelice koje određuju položaj njegovog
lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box će biti dostupan za promenu samo ako je
pokretno opterećenje postavljeno za vidljivo.
Aksijalno naprezanje
 Kontura
 Intenzitet
Na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet aksijalnog naprezanja. Za
intenzitet aksijalnog naprezanja je usvojena oznaka “P=”.
Reduktor
√ Reduktor - Stanje ovog check box-a određuje da li će reduktor biti vidljiv ili ne.
√ Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini svakog reduktora
prikazivati i strelice koje određuju položaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj
check box će biti dostupan za promenu samo ako je uključena vidljivost reduktora.
Indeks pozicija
√ Indeks pozicija - Stanje ovog check box-a određuje da li će se pored oznaka pozicija
kolinearnih entiteta prikazivati i indeksi koji jednoznačno određuju svaki entitet. Indeks se
od oznake pozicije odvaja crticom: “*-n”. Svakako da će ovaj prekidač imati smisla jedino
ako na modelu postoje kolinearni entiteti kojima je dodeljena oznaka pozicije sa indeksom.
Seizmički zidovi
√ Seizmički zidovi – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na crtežu prikazivati

preseci u kojima je izvršeno dimenzionisanje seizmičkih zidova, preseci i ose
dimenzionisanih nizova zidova i simboli dimenzionisanih zidanih zidova, odnosno svi
entiteti dobijeni pomoću naredbi “Seizmički zidovi”, “Dimenzionisanje niza zidova” i
“Kontrola naprezanja u zidanim zidovima.”
Simbol u preseku
√ Ploča - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima ploče prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
√ Zid - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima zidovi prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
√ Greda - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima grede prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
√ Površinski oslonac - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled”
prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima površinski oslonci prodiru ili pak
dodiruju trenutnu ravan pogleda.

91
√ Linijski oslonac - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled”
prikazivati simboli koji ukazuju na mesta linijskih oslonaca koji prodoru ili pak dodiruju
trenutnu ravan pogleda.
√ Veza – Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima početne i krajnje tačke veza (čvorovi) dodiruju
trenutnu ravan pogleda.
√ Reduktor - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima reduktori prodiru ili dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
√ Presek ispred - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled”
prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze ispred
trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
√ Ozn. pozicije - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled”
prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze ispred trenutne ravni
pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box će biti dostupan za promenu
samo ako je check box “Presek ispred” postavljen na uključeno stanje.
√ Presek iza - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze iza trenutne ravni
pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
√ Ozn. pozicije – Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled”
prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze iza trenutne ravni
pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box će biti dostupan za promenu
samo ako je check box “Presek iza” postavljen na uključeno stanje.
Pomoćni nivo
√ Pomoćne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će pomoćne ose, postavljene
pomoću naredbe “Ose”, biti vidljive na ekranu ili ne.
√ Ispis razmaka osa - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na ekranu prikazivati
rastojanja između susednih osa. Horizontalna rastojanja između postavljenih vertikalnih
osa se prikazuju u vrhu oblasti crteža, a vertikalna rastojanja između horizontalnih osa
uz desnu ivicu oblasti crteža.
√ Mreža krivih površi - Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled”
prikazivati pomoćna mreža, koja ukazuje na oblik i domen rasprostiranja zadate krive
površi.
√ Lejeri - Stanje ovog check box-a određuje da li će svi elementi crteža koji su konstruisani
pomoću naredbi: “Linija”, “Text” i “Kota” biti vidljivi ili ne. Kako je programom predviđeno
osam lejera, to se pomoću ovih osam “check box”-a reguliše koji će od pomoćnih entiteta
biti vidljiv u zavisnosti od lejera na kome je nacrtan.
Gran. uslovi i oslobađanja
 Statički
Prikazuju se simboli samo statičkih graničnih uslova i statičkih oslobađanja uticaja u
odgovarajućim bojama.

92
 Seizmički
Prikazuju se simboli samo seizmičkih graničnih uslova i seizmičkih oslobađanja uticaja u
odgovarajućim bojama.
 Statički i seizmički
Prikazuju se simboli svih graničnih uslova i svih oslobađanja uticaja u odgovarajućim
bojama.
Vidljivost elemenata crteža iz modula “Obrada rezultata proračuna”
Sledeća grupa check box-ova reguliše vidljivost elemanata crteža koji se javljaju samo u
modulu za obradu rezultata proračuna. Oni su u okviru naredbe “Vidljivost” prisutni u svim
modulima, međutim njihovo postavljanje na uključeno odnosno isključeno stanje će dovesti do
promena na crtežu samo u modulu za obradu rezultata proračuna.
√ M.K.E. – Stanje ovog check box-a određuje da li će na ekranu biti vidljiva izgenerisana
mreža konačnih elemenata ili ne.
√ Br. čvorova – Stanje ovog check box-a određuje da li će na ekranu biti ispisani redni
brojevi čvorova sa mreže konačnih elemnata ili ne. Ovaj check box će biti dostupan za
promenu samo ako je mreža konačnih elemenata postavljena za vidljivu.
√ 3D – Stanje ovog check box-a određuje da li će mreža konačnih elemenata biti vidljiva i u
3D prozoru. Ovaj check box će biti dostupan za promenu samo ako je check box “M.K.E.”
uključen.
Sve vidljivo/Sve nevidljivo
U donjem desnom delu dijalog boksa se nalaze komandna polja “Sve vidljivo” i “Sve
nevidljivo”, pomoću kojih se vidljivost svih elemenata crteža postavlja na uključeno, odnosno
isključeno stanje.
Rad sa listom stanja vidljivosti
Kako ćete u radu sa programom često menjati stanja vidljivosti elemenata crteža u zavisnosti
od trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogućeno snimanje pojedinih stanja
vidljivosti. Naime, kada podesite neko stanje vidljivosti, za koje smatrate da je relativno
tipično i da će Vam često trebati u radu sa programom, tada aktivirajte naredbu “Snimi”.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji će Vas asocirati na postavljeno stanje
vidljivosti, i aktivirati komandno polje “OK”. U slučaju da ste zadali ime koje već postoji u listi
tipova vidljivosti, program će izdati odgovarajuću poruku.

93
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a “Vidljivost” je predviđena za
izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor neko od ranije snimljenih stanja vidljivosti
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste otvara se sadržaj liste i
sada je dovoljno mišem kliknuti na red u kome je opisan sadržaj stanja vidljivosti koji se želi
postaviti. Napomenućemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje vidljivosti
“Default”, koje ne možete obrisati. U svakom od modula programa, “Default” vidljivost je
različita i odgovara nameni datog modula.
Pomoću komandnog polja “ Briši” je omogućeno brisanje proizvoljno selektovanog stanja

vidljivosti iz liste. Postupak se odvija tako što se prvo mišem klikne na stanje vidljivosti u listi
koje se želi obrisati, a potom aktivira komandno polje “ Briši”.
Brzi izbor ranije snimljenih stanja vidljivosti
Izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljovosti se može vršiti i bez aktiviranja naredbe
“Vidljivost”. Naime desnim klikom miša preko ikone “Vidljivost” se automatski otvara lista sa
svim ranije snimljenim stanjima vidljivosti.
Izgled dijalog box-a koji se otvara na desni

klik miša preko ikone “Vidljivost”

94
Sada je dovoljno samo kliknuti mišem na željeni red u listi i aktivirati komandno polje “OK”.
Nakon toga, na crtežu će se postaviti odabrano stanje vidljivosti.
Brzo ukidanje vidljivosti pojedinih elemenata crteža
Ukidanje i postavljanje vidljivosti pojedinih elemenata se može ostvariti i direktnim klikom na

desni taster miša preko odgovarajuće ikone. Ako su na primer grede vidljive, desnim klikom
miša preko ikone “Greda”, one će postati nevidljive. Još jedan klik na desni taster miša preko
iste ikone, učiniće iscrtane grede vidljivim.
Desni klik miša preko ikone “Greda”, dovešće do

ukidanja vidljivosti greda na ekranu
Ovakav način postavljanja i ukidanja vidljivosti je transparentan (isto kao i sama naredba
“Vidljivost”), odnosno može se pozivati za vreme izvršenja drugih narebi. Desni klik miša, je
omogućen preko sledećih ikona: “Ploča”, “Greda”, “Površinski oslonac”, “Linijski oslonac”,
“Tačkasti oslonac”, “Veza”, “Površinsko opterećenje”, “Linijsko opterećenje”, “Tačkasto
opterećenje”, “Granični uslovi”, “Pomeranje oslonaca”, “Temperaturni uticaji u ploči”,
“Temperaturni uticaji u gredi”, “Aksijalno naprezanje”, “Pokretno opterećenje”,
“Prednaprezanje”, “Reduktor”, “Ose”, “Linija”, “Tekst” i “Kota”. Desni klik miša preko naredbi
“Linija”, “Tekst” i “Kota” će dovesti do ukidanja vidljivosti svih lejera, odnosno do postavljanja
za vidljive svih lejera.
Primena naredbe “Vidljivost”
 ako se želi kontrola unosa samo nekih elemenata, onda se za dobijanje jasnije slike može
isključiti vidljivost svih ostalih.
 kada crtež sadrži puno različitih elemenata na malom prostoru, i nije moguć baš komotan
izbor pojedinih tačaka i elemenata. U ovom slučaju treba ukinuti vidljivost pojedinih
elemenata i na taj način olakšati unos.
 preko ove naredbe se podešava sadržaj i izgled crteža za štampu.
Napomenućemo i da se podešavanja vidljivosti koja su u upotrebi pamte za sva tri modula

(“Unos podataka”, “Formiranje mreže” i “Obrada rezultata”) i postavljaju za tekuća pri
ponovnom pokretanju programa.

95
Takođe, pri snimanju datoteke snimaju se i trenutna podešavanja vidljivosti za sva tri modula.
Na ovaj način se obezbeđuje da se pri učitavanju date datoteke za tekuće postavi podešavanje
vidljivosti koje je bilo u upotrebi u trenutku njenog snimanja.
2.10.2 Podešavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje)

Naredba “Sakrivanje”, ima višestruku primenu, a najveća je kada se ona koristi da
se određene grupe konstruktivnih elemeneta povežu u nezavisne celine. Na taj način, se
određene celine modela mogu naizmenično prikazivati na ekranu (vidljivi samo stubovi, vidljive
samo međuspratne konstrukcije, vidljivi samo zidovi, itd.). Ovo je jako zgodno, naročito pri
analizi rezultata proračuna, jer se tada analiziraju uticaji samo u okviru trenutno vidljive grupe
entiteta.
Izborom naredbe “Sakrivanje”, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja elemenata

crteža.
<0 sel.> Sakrivanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Znači, sada se očekuje da selektujete sve elemente crteža koji ne treba da budu vidljivi u
okviru ove grupe vidljivosti.
Selektovani su svi entiteti kojima je potrebno ukinuti vidljivost
Po završetku selekcije, program će sa komandne linije zahtevati da zadate ime datoj grupi
sakrivenosti.
Naziv grupe <>:
Zadavanjem naziva grupe, ona će biti snimljena u bazu, i uvek ćete moći da je postavite za
tekuću. Ako pak ne želite da definisanu grupu snimate u bazu, jer Vam ona treba jednokratno,
onda pritiskom na taster “Enter”, ili klikom na desni taster miša, imate mogućnost da joj
pridružite programski predviđeno ime za privremene grupe vidljivosti: “Noname”. Ponovno
definisanje grupe vidljivosti koju ne želite da sačuvate u bazi, uništiće prethodno pridruženu
grupu vidljivosti imenu “Noname”. Znači, sa ovako snimljenim grupama vidljivosti moći ćete da
radite sve dok ne izađete iz programa ili pak ne definišete novu grupu sakrivenosti pod istim
imenom. Bez obzira da li ste zadali naziv grupi sakrivenosti ili ne, naredba će biti završena, a
na ekranu će biti vidljivi samo entiteti koji pripadaju kreiranoj grupi.

96
U definisanoj grupi vidljivi su samo elementi konstrukcije

koji pripadaju krovu
Desnim klikom miša preko ikone “Sakrivanje” otvara se dijalog box sa listom svih grupa
vidljivosti koje su do tada snimljene u bazu programa.
Dijalog box za rad sa grupama vidljivosti
U ovom dijalog box-u se vrši izbor jedne grupe ili kombinovanje više grupa vidljivosti za
istovremeni prikaz.
Da bi se istovremeno prikazao sadržaj više grupa vidljivosti potrebno je da se izvrši njihovo

selektovanje u listi.

97
Selektovane su grupe “Stubovi” i “Krov”
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK” program zatvara dijalog box i na crtežu prikazuje sve
entitete koji se nalaze u selektovanim grupama.
Entiteti koji pripadaju grupi “Krov” Entiteti koji pripadaju grupi “Stubovi”
Istovremeni prikaz obe grupe
Aktiviranjem komandnog polja “Sve otkriveno” vrši se deselektovanje svih ranije

selektovanih grupa vidljivosti u listi, a samim tim i otkrivanje svih elemenata crteža koji su bili
sakriveni.

98
Izbor komandnog polja “Sve otkriveno”, vratio je

u sastav crteža sve prethodno sakrivene entitete
Izborom naredbe “Editovanje liste sakrivanja”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija
“Prikaz”, otvara se dijalog box za ažuriranje ranije definisanih grupa sakrivanja.
U listi se pored svih grupa sakrivenosti koje su snimeljene u bazu nalazi i privremena grupa
“Noname”, jasno ako je ona kao takva prethodno definisana. Na ovaj način imate mogućnost
da preimenujete grupu “Noname”, i da je smestite u bazu da bude ravnopravna sa ostalim
grupama.
Promena imena neke od grupa se vrši tako što se mišem prvo selektuje red u kome je data
grupa prikazana, a potom u edit box-u “Novo ime grupe” zada novi naziv. Potvrdu unosa će
označiti ili pritisak na taster “Enter”, ili pak na taster “Tab”.
Brisanje grupe iz baze se vrši njenim selektovanjem u listi, tako da taj red postane jasno
markiran, i izborom komandnog polja “ Briši”.
Pomoću komandnih polja “ Gore” i “ Dole” imate mogućnost da promenite redosled u

listi. Naime izbor jednog od ovih komandnih polja trenutno selektovanu grupu u listi pomera za
jedno mesto na gore, odnosno na dole.
Postavljanjem check box-a “Crtaj sakrivene entitete” na uključeno stanje, imate mogućnost
da trenutno sakriveni entiteti na crtežu ne budu totalno nevidljivi već da budu tako iscrtani da
jasno ukazuju na to da nisu trenutno dostupni za bilo kakvu selekciju.

99
Prikazani sakriveni entiteti služe za lakše sagledavanje položaja

otkrivenih entiteta u odnosu na preostali deo modela
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni “Nivo”)

Desnim klikom miša preko liste nivoa otvara se padajući meni u kome se nalaze
naredbe za rad sa nivoima.
Izgled padajućeg menija sa rad sa nivoima
Kao što smo već na početku ovog uputstva rekli, pod terminom “nivo”, podrazumeva se
horizontalna ravan čiji je položaj u prostoru određen globalnom Z koordinatom. Uloga nivoa je
da se ili njegovim izborom u prozoru “2D pogled” postavi data ravan za crtanje ili pak da se
učitavanjem ranije kreiranog fajla, tavanica postavi na visinu određenu datim nivom.

100
2.11.1 Editovanje nivoa (Edit)

Pomoću ove naredbe se definiše položaj horizontalnih ravni koje se nalaze na
zadatoj visini. Izborom naredbe “Edit” otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled “dijalog box”-a za editovanje nivoa
Pomoću ovog dijalog box-a je moguće postavljati nove nivoe, brisati postojeće, kao i menjati
njihove visinske kote. U list box-u se prikazuju svi postavljeni nivoi, a u desnom delu dijalog
box-a se uvek grafički prikazuje njihov položaj u vertikalnom smislu. Način rada sa ovom
naredbom je jako sličan postavljanju pomoćnih osa (vidi poglavlje 3.4.1).
Kako svaki model mora imati definisan barem jedan nivo, to prikazana lista sadrži uvek
najmanje jedan red podataka. Svaki od novoa je određen svojim nazivom (kolona “Naziv”),
globalnom visinskom koordinatom (kolona “Z”) i relativnom visinom u odnosi na donji nivo
(kolona “h”). Pored toga, ispred svakog naziva nivoa, u krajnjoj levoj koloni prisutna je
informacija i da li je dati nivo pun ili prazan, odnosno da li je na toj horizontalnoj ravni
postavljen neki od elemenata ili ne. Postojanje simbola“” jasno ukazuje da je dati nivo pun,
odnosno da se na njemu već nalaze neki konstruktivni elementi, odnosno opterećenje.
Postavljanje nivoa
Svi nivoi koji se postavljaju, stoje u uzlaznom redosledu pri čemu prvi nivo ima najnižu a
poslednji najvišu Z koordinatu. Sama procedura postavljanja nivoa se odvija tako što se u edit
box-u “Komanda:” zada odgovarajuća instrukcija i unos potvrdi pritiskom na taster “Enter”. U
zavisnosti od zadate instrukcije postoje četiri načina za postavljanje nivoa:
 Pojedinačnim zadavanjem apsolutne Z koordinate. Ako u edit box-u zadate na primer

vrednost “5.5” i unos potvrdite pritiskom na taster “Enter”, tada će biti postavljen nivo koji
ima globalnu visinsku koordinatu “5.5”.
 Pojedinačnim zadavanjem relativne Z koordinate u odnosu na referentni nivo. Uvek je po

jedan nivo referentan i taj red je u list box-u posebnom bojom jasno naznačen. Program za
referentni nivo automatski proglašava poslednji postavljen, a klikom miša u okviru bilo koje
pozicije reda u kome se nalaze podaci za dati nivo on postaje referentan. Da bi se programu
jasno naznačilo da se radi o relativnim koordinatama, u edit box-u se ispred odgovarajuće
koordinate mora zadati karakter “@”. Ako u edit box-u zadate na primer vrednost “@5.5”,
tada će biti postavljen nivo koji se nalazi na rastojanju “5.5” od referentnog nivoa.

101
 Serijskim zadavanjem apsolutnih Z koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj
rastojanja, a drugi veličinu rastojanja. Ova dva broja moraju međusobno biti razdvojena
znakom “*”. Ako u edit box-u zadate na primer “4*3.5”, tada će biti postavljena četiri nivoa
koji imaju sledeće globalne Z koordinate: 3.5, 7.0, 10.5, 14.0.
 Serijskim zadavanjem relativnih Z koordinata. Procedura radi na gotovo isti način kao i kod
serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim što se prvi nivo ne postavlja u odnosu na
koordinatni početak, već u odnosu na referentni nivo. Ako je za referentni nivo postavljen
nivo koji se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog početka, a u edit box-u zadate na
primer “@3*2.2”, tada će biti postavljena tri nivoa koji se nalaze na sledećim rastojanjima
od koordinatnog početka: 12.2, 14.4, i 16.6.
Nivoi se mogu postavljati i izborom tačke sa crteža, pri čemu će Z koordinata izabrane tačke
predstavljati i Z koordinatu dodatog nivoa. Za ovu namenu je predviđeno komandno polje
“Preuzmi”.
Komandno polje za postavljanje nivoa izborom

tačaka sa crteža
Nakon aktiviranja ovog komandnog polja program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da sa crteža izaberete tačke u kojima želite da postavite nivoe.
Unos tačaka (Deselektovanje / <krAj>):
Ova poruka će stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije “krAj”, ili desnim klikom
miša ne završite proceduru unosa tačaka, nakon čega će se dijalog box ponovo otvoriti. U listu
će biti dodato onoliko nivoa, koliko je selektovano tačaka sa različitim Z koordinatama.
Postavljanje nivoa se može ostvariti i aktiviranjem komandnog polja “ Dodaj”, pri čemu se
novi nivo dodaje odmah iznad trenutno aktivnog. Njegovu visinsku koordinatu program sam
usvaja, ali se ona svakako može promeniti, o čemu će biti više reči u daljem tekstu.
Brisanje nivoa
Aktiviranje komandnog polja “ Briši” dovodi do uklanjanja referentnog nivoa. Znači prvo je
potrebno u list box-u selektovati red u kome se nalaze podaci za dati nivo i potom aktivirati
komandno polje “ Briši”. Kako u svakom modelu mora biti definisan barem jedan nivo, to u
slučaju da se u listi nalazi samo jedan definisani nivo, komandno polje “ Briši” će biti
nedostupno.

102
Promena rastojanja između nivoa
Promena rastojanja između bilo koja dva susedna nivoa se vrši direktno u list box-u. Naime,
potrebno je samo mišem selektovati datu vrednost u koloni “h” i sa tastature zadati novu
vrednost. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje će biti korigovano, a svi nivoi
iznad će biti tako pomereni, da se njihova međusobna rastojanja ne promene. Napomenućemo
da vrednosti u koloni “h” predstavljaju rastojanja na dole, te se ta vrednost ne može menjati
za najniži nivo (ta vrednost je uvek “0.00”).
Pomeranje nivoa
Promenom vrednosti u koloni “Z”, moguće je promeniti položaj bilo kog od već postavljenih
nivoa. Suštinska razlika između ove operacije i operacije promene rastojanja između dva nivoa
je u tome, što se pomeranjem selektovanog nivoa na ovaj način, ne menja položaj ostalih
nivoa.
Editovanje naziva nivoa
Zadavanjem potpuno proizvoljnog teksta u koloni “Naziv”, imate mogućnost da svakom od

nivoa zadate ime (na primer: Potkrovlje, Prizemlje, I sprat, itd). Zadavanje naziva nivoa nije
obavezno i njegova jedina uloga je brže snalaženje u pronalaženju željenog nivoa.
Grafički prikaz nivoa
U desnom delu dijalog box-a se grafički prikazuje položaj svih postavljenih nivoa. U slučaju
nepreglednog prikaza, u ovom delu prozora je moguće primeniti jedan od programom
predviđenih načina za zumiranje:
CTRL+levo dugme miša = Zum prozor

CTRL+srednje dugme miša = Zum sve
CTRL+desno dugme miša = Zum-prethodni
Srednji taster miša = Zum pomeri
Aktiviranjem komandnog polja “Cancel” se izlazi iz “dijalog box”-a sa odustajanjem od svih

prethodno sprovedenih akcija u njemu, dok se aktiviranjem komandnog polja “OK” prihvataju
sve sprovedene akcije i vrši kontrola da li su eventualno obrisani ili pomereni nivoi sadržali
neke od elemenata konstrukcije i opterećenja. Naime, brisanje nivoa koji već sadrži entitete
istovremeno će značiti i brisanje tih entiteta. Takođe, i promena položaja punog nivoa, značiće
promenu položaja svih entiteta koji su njemu pripadali. Kako ovakve akcije mogu biti
destruktivne, to će u ovim slučajevima program izdati odgovarajuće upozorenje.
Potvrdan odgovor će dovesti do ažuriranja geometrije modela prema novozadatim podacima,

dok će izbor komandnog polja “Cancel” značiti odustajanje i povratak u “dijalog box” za
editovanje nivoa.
Izuzetatak predstavlja brisanje nivoa koji sadrže samo linijske entitete. U takvim situacijama
program pri izlasku iz dijaloga za editovanje nivoa prikazuje nešto drugačuju poruku:

103
Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja nivoa i svih entiteta koji im pripadaju, dok se izborom
dugmeta “Ne” nivoi brišu ali linijski entiteti ostaju u modelu.
Na kraju ćemo napomenuti da će za svaki od postavljenih nivoa u ovom dijalog box-u,

program na modelu kreirati i odgovarajuću globalnu Z pomoćnu osu (vidi poglavlje 3.4.1). Ove
ose će se videti u prozoru “2D pogled” kada se u njemu za tekući prikaz postavi bilo koji od
ramova. Svakako da obrnuti postupak ne važi, odnosno brisanje neke od globalnih Z pomoćnih
osa ne znači i brisanje nivoa na datoj visini.
Napomena:
Kako je ploča izuzetno važan konstruktivni element to je u programu usvojena konvencija da
svaka horizontalna ploča na modelu mora pripadati jednom od nivoa. Iz tog razloga će
program za svaku novonastalu horizontalnu ploču sam kreirati nivo koji odgovara horizontalnoj
ravni u kojoj se data ploča nalazi. Da bismo bolje objasnili ovakvo ponašanje uzećemo sledeći
primer. Neka na modelu imamo kreiran samo jedan jedini nivo na koti Z=0.00 i na njemu
postavljenu horizontalnu ploču. Kopiranjem ove ploče u pravcu globalne Z koordinate na
rastojanju recimo od 3m, pored iskopirane ploče na koti Z=3.00, dobićemo automatski
kreiran i jedan nivo takođe na koti Z=3.00.
2.11.2 Izbor tekućeg nivoa

U listi nivoa je uvek ispisana informacija o trenutno aktivnom nivou. Za
identifikaciju nivoa se koristi njegov naziv (ako je zadat), i obavezno njegova visinska
koordinata. Promena tekućeg nivoa se vrši tako što se mišem klikne na strelicu sa desne
strane liste nivoa “ ”, nakon čega se otvara padajuća lista u kojoj se nalaze svi do tada
kreirani nivoi u modelu.
Postavljen simbol “” u otvorenoj listi jasno ukazuje,

koji je nivo trenutno aktivan.
Sada je potrebno iz liste odabrati željeni nivo i on će biti postavljen za tekući.

104
Komentar u produžetku naziva prozora “2D pogled”: “I-vi sprat 6.00”

jasno ukazuje na trenutni sadržaj prozora “2D pogled”
U slučaju kada je fokus na listi nivoa, odnosno kada je u prozoru “2D pogled” prikazan jedan
od nivoa, promena tekućeg nivoa se može postići brzo i pomoću sledećih tastera:
 - pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo iznad tekućeg, za aktivan
 - pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo ispod tekućeg, za aktivan
Home - pritisak na ovaj taster postavlja najviši nivo sa za tekući
End - pritisak na ovaj taster postavlja najniži nivo sa za tekući
2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa

Lokalni koordinatni sistem nivoa je takav da se njegove X, Y i Z lokalne ose
poklapaju sa pravcem i smerom globalnih osa, a lokalni koordinatni početak je translatorno
pomeren u pravcu globalne Z ose za visinsku koordinatu posmatranog nivoa.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema nivoa
Prema tome ako je fokus na prozoru “2D pogled”, a u njemu je prikazan nivo koji ima visinsku
koordinatu Z=3 i sa tastature zadamo apsolutne koordinate: 2,4,6 ,tada će biti odabrana tačka
koja ima sledeće globalne koordinate: X=2; Y=4; Z=3+6=9.
Ako pak sa tasture zadamo relativne koordinate: @1,2,3 , a referentna tačka na nivou koji je
postavljen na visinu Z=3 ima lokalne koordinate X=4; Y=5 , tada će biti odabrana tačka koja
ima sledeće globalne koordinate: X=4+1=5; Y=5+2=7; Z=3+3=6.

105
2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci)

Naredbe “Ubaci”, “Zamena” i “Generisanje” imaju naročitu primenu kod kreiranja
prostornih modela koji predstavljaju zgrade. Naime, kod takvih modela može biti jako
praktično da se u posebnim datotekama analiziraju uticaji u međuspratnim konstrukcijama od
vertikalnog opterećenja, a da se kasnije od ovako kreranih posebnih delova konstrukcije lako
sklopi ceo prostorni model.
Pomoću naredbe “Ubaci” imate mogućnost da sadržaj bilo koje od prethodno kreiranih
datoteka proglasite za tavanicu i ubacite u model na tekući nivo. Kako se pri ubacivanju
sadržaja selektovane datoteke njen globalni koordinatni početak translatorno pomera u lokalni
koordinatni početak tekućeg nivoa, to je znači jako važno da pre izbora naredbe “Ubaci” za
tekući postavite odgovarujući nivo. Nakon izbora ove naredbe otvara se dijalog box sledećeg
izgleda.
Izgled “dijalog box-a za učitavanje tavanica
Po default-u program prikazuje sve datoteke sa ekstenzijom “*.twp”, što znači da se bez
obzira na njihov sadržaj, za učitavanje može selektovati bilo koja od Tower-ovih datoteka.
Svakako da izbor datoteke u kojoj nije definisan sadržaj željene tavanice već prozivoljan
prostorni model neće imati mnogo smisla. Za takvo ubacivanje ranije kreiranih modela
predviđena je naredba “Import” u okviru padajućeg menija “Datoteka” (vidi poglavlje “3.6.5”).
Program neće sprečiti ubacivanje bilo kog modela na tekući nivo ali će pravog smisla imati
jedino ubacivanje tavanica.
Pored Tower-ovih datoteka, za učitavanje se može odabrati i bilo koja od “Planet”-ovih

datoteka (“Planet” je naziv našeg starog programa koji je služio za proračun uticaja u
međuspratnim konstrukcijama). U ovom slučaju je potrebno iz zatvoren liste “Tip fajla”
odabrati za tip fajlova “Planet (*.plw)” i u tekućem direktorijumu će se prikazati svi fajlovi sa
ekstenziom “*.plw”.
Kada ste odabrali željenu tavanicu, kliknite mišem na komandno polje “Učitaj” i ubrzo će
program otvoriti dijalog box za mapiranje učitanog opterećenja.

106
Izgled dijalog box-a za mapiranje

opterećenja iz učitane tavanice
Kako pored elemenata konstukcije, program omogućava i učitavanje opterećenja na

tavanicama, to je sada potrebno odrediti koji slučaj opterećenja iz učitane tavanice treba
pridružiti modelu koji se kreira, a koji ne. Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima i
slučajeva opterećenja u tavanici koja se učitava. U levom delu liste su prikazani svi slučajevi iz
učitane tavanice a u desnom delu podaci koji će za svaki od ovih slučajeva opterećenja odrediti
da li će on biti učitan ili ne. Znači, potrebno je svaki od učitanih slučajeva opterećenja smestiti
u odogovarajući slučaj opterećenja modela koji se kreira. Postupak se odvija tako što se
klikom miša na strelicu “ ”, koja se nalazi na kraju svakog reda otvori padajuća lista i iz nje
odabere slučaj opterećenja na modelu u koji želite da smestite dati slučaj opterećenja iz
tavanice.
U okviru svakog reda sadržaj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija “0. Nijedan”,
zatim svi slučajevi opterećenja koji postoje u modelu koji se kreira, i na kraju onoliki broj
opcija “Novi slučaj” koliko ima i slučajeva opterećenja u tavanici koja se učitava. Na ovaj
način su pokrivene sve situacije koje mogu nastupiti. Odnosno, opterećenje iz tavanice se
može ignorisati, može se pridružiti ostalim opterećenjima u okviru nekog od već postojećih
slučajeva opterećenja na modelu i može se pridružiti potpuno novom slučaju opterećenja na
modelu.
Izbor opcije “0. Nijedan” znači da njenim izborom slučaj opterećenja iz tavanice, koji je
prikazan u datom redu, neće biti učitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste će dovesti do
učitavanja datog slučaja opterećenja i on će biti pridružen slučaju opterećenja na modelu koji
je određen podatkom iz liste.

107
Program po default-u svim učitanim slučajevima opterećenja postavlja opciju “0. Nijedan”,
izuzev u slučaju da se naziv učitanog slučaja opterećenja tačno poklapa sa nazivom nekog od
postojećih slučajeva opterećenja na modelu.
U slučaju da se izabere opcija “Novi slučaj”, tada će program pored svih oterećenja koja su
učitana, novom slučaju opterećenja pridružiti i ime učitanog slučaja opterećenja.
2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)

Pomoću naredbe “Zamena” imate mogućnost da geometriju jedne tavanice
automatski pridružite bilo kom prethodno kreiranom nivou na modelu. Ova naredba ima
naročitu primenu kada vaš objekat ima na više nivoa potpuno isti sadržaj. Na taj način je
omogućeno da samo jedanput definišete sadržaj jednog od nivoa i da ga potom pomoću ove
naredbe lako multiplicirate, odnosno pridružite svim ostalim nivoima koji treba da imaju isti
sadržaj. Isto pravilo važi, bez obzira da li ste sadržaj takvog nivoa definisali crtanjem ili pak
učitavanjem neke od ranije kreiranih tavanica. Ova naredba ima primenu i kod naknadne
promene sadržaja na modelima čiji sadržaj se ponavlja na više različitih nivoa. Tada je
dovoljno popraviti grešku na jednom od tih nivoa i potom njen popravljeni sadržaj pridružiti
preostalim nivoima.
Kako naredba multiplicira sadržaj tekućeg nivoa, to je jako važno da pre njenog izbora za
tekući postavite onaj nivo čiji sadržaj želite da kopirate. Izborom naredbe “Zamena” otvara se
dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled “dijalog box”-a za zamenu geometrije tavanica
U prikaznoj listi ima onoliko redova koliko i kreiranih nivoa na celom modelu. Svaki od novoa
je određen svojim nazivom (kolona “Naziv”) i globalnom visinskom koordinatom (kolona “Z”).
Red u kome su prikazni podaci za tekući nivo, naglašen je posebnom bojom i na taj način
jasno odvojen od preostalog dela liste. Postojanje simbola “” ne levoj strani liste, označava
da je taj nivo pun, odnosno da su njemu već ranije pridruženi neki konstruktivni elementi,
odnosno opterećenja.
Sada se očekuje da klikom miša selektujete jedan od nivoa čiji sadržaj treba da bude
zamenjen sa sadržajem tekućeg nivoa. Klik miša u okviru nekog od redova će dovesti do
selektovanja tog nivoa i uklanjanje selekcije se prethodno selektovanog nivoa. Znači, na ovaj
način se običnim klikom miša može selektovati samo jedan od nivoa iz liste. U slučaju da želite
da sadržaj tekućeg nivoa pridružite grupi nivoa, tada za multi-selekciju treba koristiti tastere
“Shift” i “Ctrl”. Držanje stalo pritisnutog tastera “Ctrl” i klik miša na neki od nivoa će taj nivo
selektovati, pri čemu će prethodno selektovani nivoi ostati i dalje selektovani. U ovoj
proceduri, klik miša na ranije selektovani nivo će dovesti do njegovog de-selektovanja.
Višestruka selekcija nivoa pomoću tastera “Shift” se odvija slično kao i prethodno opisana
pomoću tastera “Ctrl”, stim što ovde klik miša u okviru datog reda ne selektuje samo dati red
već i sve ostale redove u listi koji se nalaze između prethodno selektovanog i onog koji je
neposredno selektovan.

108
Izbor komandnih polja “Selektuj sve” i “Deselektuj sve” dovodi do selektovanja, odnosno
deselektovanja svih nivoa u listi.
Kada ste odabrali sve nivoe kojima želite da pridružite sadržaj trenutno aktivnog nivoa,
aktivrajte komandno polje “OK”. Kako se u ovoj proceduri mogu selektovati i nivoi koji su
puni, odnosno već u sebi sadrže neke konstruktivne elemente, odnosno opterećenja, to ova
naredba može biti i destruktivna. Iz tog razloga, u ovom slučaju program izdaje odgovarajuće
upozorenje i zahteva ponovnu potvrdu izvršenja ove naredbe.
2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport)

Pomoću naredbe “Eksport” imate mogućnost da deo konstrukcije snimite u
poseban fajl. Ukoliko se eksport vrši iz obrade rezultata od programa se može zahtevati da sva
opterećenja koja deluju na ostatak konstrukcije, uključujući i sopstvenu težinu, svede na deo
konstrukcije koji se eksportuje. Nakon njenog izbora, iz menija koji se otvara desnim klikom
miša preko liste nivoa, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Iz zatvorene liste se bira deo konstrukcije za eksportovanje:
- Samo tekući sklop - Eksportovaće se samo tekući sklop, odnosno trenutni sadržaj prozora
“2D pogled”.
- Tekući sklop i sve ispred/iznad njega – Eksportovaće se trenutni sadržaj prozora “2D
pogled” i svi elemnti koji se nalaze iznad tekućeg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno ispred
tekućeg sklopa ako je u pitanju ram.
- Tekući sklop i sve ispod/iza njega – Eksportovaće se trenutni sadržaj prozora “2D
pogled” i svi elemnti koji se nalaze ispod tekućeg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno iza
tekućeg sklopa ako je u pitanju ram.
Ako je u 2D prozoru prikazan pomoćni pogled dostupna će biti samo opcija “Samo tekući
sklop”, dok eksport složenog pogleda nije moguć.
U delu dijaloga “Samo tekući sklop”

109
Pomoću parametara koji se nalaze u donjem delu dijaloga definiše se način snimanja
elemenata konstrukcije koji ne pripadaju tekućem sklopu.
Elementi koji se nalaze ispred/iznad
Pretvoriti u sile – Kada je ovaj check box uključen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispred/iznad tekućeg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekućeg sklopa. Takođe, sva opterećenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekućeg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proračunat, a
eksport se vrši iz modula za obradu rezultata.
Pretvoriti u oslonce – Kada je ovaj check box uključen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa pločama i stubovima koji se nalaze ispred/iznad nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu biće postavljeni linijski, odnosno tačkasti oslonci.
Napomenućemo da parametri u ovom delu dijaloga neće biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija “Tekući sklop i sve ispred/iznad njega.
Elementi koji se nalaze ispod/iza
Pretvoriti u sile – Kada je ovaj check box uključen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispod/iza tekućeg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekućeg sklopa. Takođe, sva opterećenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekućeg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proračunat, a
eksport se vrši iz modula za obradu rezultata.
Pretvoriti u oslonce – Kada je ovaj check box uključen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa pločama i stubovima koji se nalaze ispod/iza nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu biće postavljeni linijski, odnosno tačkasti oslonci.
Napomenućemo da parametri u ovom delu dijaloga neće biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija “Tekući sklop i sve ispod/iza njega.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK” otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja “Snimi”
izvrši snimanje dela konstrukcije koji se eksportuje.

110
Ako se u modelu nalaze grede i zidovi koji ne pripadaju tekućem sklopu (indirektni elementi), a
ni ne prekidaju se u njemu, pri eksportu dela konstrukcije oni će se eksportovati celi, tj
program ih neće prekidati na mestu ravni tekućeg sklopa. Treba biti posebno obazriv ako se
ostatak konstrukcije u novi model prenosi kao opterećenje. Na primer ako se eksportuju tekući
sklop i sve ispod, a sve iznad njega se pretvara u opterećenje, ovi elementi će se eksportovati
celi, a njihovi delovi koji se nalaze iznad tekućeg sklopa biće pretvoreni u sile, tako da će se
uticaj sopstvene težine iznad tekućeg sklopa u novom modelu duplirati. Ukoliko dođe do ove
situacije program će prikazati i odgovarajuće obaveštenje:
2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje)

Generisanje u suštini predstavlja zamenu linijskih i tačkastih oslonaca koji su
postavljani na tavanice, odgovarajućim vertikalnim zidovima i stubovima. Ovim postupkom se
zapravo postiže prostorna veza između tavanica preko zidova, odnosno stubova.
Izborom naredbe “Generisanje”, otpočinje procedura povezivanja tavanica u prostorni model

koja se odvija prema sledećim pravilima.
 Pri generisanju, program pokušava da svaki od postavljenih tačkastih i linijskih oslonaca

zameni vertikalnim grednim elementom (stubom), odnosno zidom. Jedini uslov da tačkasti
oslonac bude zamenjen stubom, odnosno linijski oslonac zidom, je da ispod njega postoji
konstruktivni element, na koji će se tako izgenerisani vertikalni element osloniti.
 Ako ispod tačkastog, odnosno linijskog oslonca ne postoji ni jedan konstruktivni element na
koji bi se izgenerisani vertikalni element oslonio, tada će tačkasti, odnosno linijski oslonac,
ostati pravi oslonac.
 Kako setovi numeričkih podataka za tačkaste i linijske oslonce sadrže praktično duple
podatke, odnosno podatke o uslovima oslanjanja kada su oni oslonci, i podatke o njima kao
gredama odnosno zidovima, to izgenerisani stubovi dobijaju set numeričkih podataka greda,
a izgenerisani zidovi set numeričkih podataka zidova. Ako ovi elementi ostanu i u
prostornom modelu oslonci, tada će za njih važiti samo deo podataka koji se odnosi na
uslove oslanjanja.
 Svi tačkasti, odnosno linijski oslonci, koji su u proceduri generisanja prostornog modela
zamenjeni odgovarajućim stubovima, odnosno zidovima, uklanjaju se iz sastava tavanica na
datom nivou, i više ne postoje u modelu kao oslonci.
Iz svega prethodno rečenog, proizilazi zaključak da je za efikasnost ove naredbe jako važno da
geometrija tavanica bude izuzetno tačno nacrtana, odnosno da svi konstruktivni elementi u
vertikalnom smislu zauzmu svoj pravi položaj. Da bismo bolje shvatili smisao ove rečenice
pojasnićemo matematički algoritam generisanja vertikalnih elemenata koji se odvija odozgo na
dole. Ako se radi o tačkastom osloncu, program kroz tačku kojom je određen njegov položaj u
prostoru, postavlja vertikalnu liniju na dole i traži prvi prodor te linije sa nekim od
konstruktivnih elemenata: pločom, gredom, tačkastim ili linijkim osloncem. Iz tog razloga
usled netačne geometrije može doći do slučaja da stub ili uopšte ne bude generisan, ili pak da
bude generisan na pogrešnom mestu.

111
Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub
neće biti izgenerisan jer nema na šta da se će biti izgenerisan ali na pogrešnom mestu
osloni
Slično se dešava i sa linijskim osloncima. Naime, program kroz liniju kojom je određen položaj
u prostoru datog linijskog oslonca postavlja vertikalnu ravan na dole i takođe traži njen prvi
prodor sa nekim od konstruktivnih elemenata. Ako linijski oslonac ne pada celom svojom
dužinom na neki od konstruktivnih elemenata onda se zid kreira samo na delu na kome je
vertikalna ravan našla presek, a na ostalom delu se linijski oslonac skraćuje i kao takav ostaje.
Položaj linijskih oslonaca pre generisanje Izgled izgenerisanog zida.
I kod linijskih oslonaca, loša geometrija može dovesti ili do toga da zid uopšte ne bude
izgenerisan ili pak da bude generisan ali sa lošom geometrijom. Ovde pod lošom geometrijom
podrazumevamo neočekivani položaj entiteta.
Položaj linijskih oslonaca pre generisanje Izgled izgenerisanog (nazubljenog) zida
Kada je nepoklapanje geometrije takvo da oslonac uopšte ne bude izgenerisan, takva greška
se relativno lako uočava vizuelnim sagledavanjem pložaja svih tačkastih i linijskih oslonaca na
modelu. Međutim, u slučajevima kada se vertikalni elementi ipak generišu ali na pogrešnom
mestu, ili pak sa pogrešnom geometrijom, predstavlja jako veliki problem za otkrivanje
greške. Prvo to nepoklapanje može biti toliko malo da se tek jako velikim uveličavanjem tog
dela modela može uopšte i uočiti. Ovakve crtačke greške će se naročito ispoljiti pri generisanju
mreže konačnih elemenata i za posledicu će imati nepotrebno veliki broj konačnih elemenata,
ili pak mreža konačnih elemenata uopšte neće moći da bude izgenerisana.

112
Crtačke greške mogu nastupiti i pri samom postavljanju tačkastih i linijskih oslonaca u okolini
nekog drugog konstruktivnog elementa. U ovakvim slučajevima program će izgenerisati
ispravne vertikalne elemente, stubove i zidove, ali će oni u odnosu na druge konstruktivne
elemente imati neregularan položaj koji će kasnije sigurno praviti problem pri generisanju
mreže konačnih elemenata.
Kako se korekcija crtačkih grešaka može lakše sprovesti na modelu koji nije povezan u jednu
prostornu celinu, to je za preporuku da pre samog generisanja vertikalnih elemenata
konstrukcije, pomoću naredbe “Kontrola geometrije” (vidi poglavlje “3.3.6”), prekontrolišete
kako podudarnost svih tačkastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, tako i međusobna
rastojanja svih konstruktivnih elemenata na svakom od kreiranih nivoa. Ako u ovakvom režimu
program detektuje da nema crtačkih grešaka, onda možete slobodno pristupiti generisanju
prostornog modela bez bojazni da ćete kasnije imati problema pri generisanju mreže konačnih
elemnata.
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni

“Dispozicija”)
Kao što smo već na početku ovog uputstva rekli, prozor “Dispozicija” služi za
definisanje i prikaz položaja vertikalnih sklopova konstrukcije koje u programu nazivamo
ramovima. Položaj svakog od ramova na modelu je određen pravim ili lučnim segmentom
polilinije, i svojim nazivom. Desnim klikom miša preko naziva prozora “Dispozicija”, otvara se
padajući meni u kome se nalaze komande za rad sa ramovima.
Izgled padajućeg menija za rad sa ramovima

113
Padajući meni sa naredbama za rad sa ramovima može se otvoriti i levim klikom miša preko
strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “Dispozicija”.
Strelica za otvaranje padajućeg menija
2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi)

Pomoću naredbe “Novi” imate mogućnost da u dispoziciji objekta definišete
poptpuno prozivoljan položaj novog rama. Njenim izborom, ulazi se u proceduru definisanja
potpuno proizvoljne polilinije.
Prva tačka rama (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset. / <krAj> ):
Sva objašnjenja data u poglavlju “2.6” za crtanje proizvoljne polilinije važe i ovde. Kako se
svaki od ramova na modelu može predstaviti samo jednim segmentom polilinije (pravim ili
lučnim), to će u slučaju da se definiše polilinija od više segmenata, program kreirati isto toliko
novih ramova. Svakom od kreranih ramova će biti pridružen i programski zadat naziv koji se
ispisuje na sredini linije kojom je predstavljen njegov položaj u dispoziciji objekta, i to prema
sledećim pravilima.
H_n - Programski pridružen naziv svim ramovima čiji je položaj određen pravom linijom u
pravcu globalne X ose (horizontalni ramovi)
V_n - Programski pridružen naziv svim ramovima čiji je položaj određen pravom linijom u
pravcu globalne Y ose (vertikalni ramovi)
K_n - Programski pridružen naziv svim ramovima čiji je položaj određen pravom linijom čiji
se pravac ne poklapa ni sa pravcem X, ni sa pravcem Y globalne ose (kosi ramovi)
C_n - Programski pridružen naziv svim ramovima čiji je položaj određen lukom ili pak punim
krugom (cilindrični ramovi)
Oznaka “n” u imenu svakog od programski zadatih naziva predstavlja redni broj rama u okviru
date grupe vertikalnih, horizontalnih, kosih ili pak cilindričnih ramova. Ovako zadati nazivi se
mogu naknadno menjati, o čemu će biti više reči u sledećem poglavlju.
Izbor tačaka pri određivanju položaja rama u osnovi objekta, može se vršiti u sva tri prozora a
ne samo u prozoru “Dispozicija”. Takođe, izborom podopcije “Kontura” imate mogućnost da
selektujete konturu bilo kog od već postojećih linijskih i površinskih entiteta u prozorima za 2D
i 3D pikaz modela. Znači, položaj novog rama se može odrediti crtanjem proizvoljne prostorne
polilinije, stim što će kroz svaki od segmenata takve polilinije biti provučena vertikalna ravan i
njen presek sa horizontalnom ravni će odrediti liniju kojom je određen položaj tog rama u
osnovi objekta.

114
Kako je vertikalna ravan koja prolazi kroz ram beskonačna, to će zadavanje više nepovezanih
ali kolineranih ramova (ramovi čiji se položaj nalazi na istom pravcu u osnovi objekta)
praktično predstavljati jedan te isti ram. Isto važi i za lučne ramove koji su nepovezani ali leže
na istoj kružnici. Oni će imati isti naziv, selektovanjem jednog od njih automatski će biti
selektovani i ostali koji se nalze na istom pravcu, odnosno kružnici, a u prozoru “2D pogled” će
uvek biti prikazan kompletan sadržaj celog rama.
Kreirani ram se sastoji od jednog segmenta Kreirani ram se sastoji od dva kolinearna
segmenta
Kreirani ram se sastoji od jednog lučnog Kreirani ram se sastoji od tri lučna segmenta
segmenta
U svim prethodno prikazanim slučajevima radi se samo o jednom ramu bez obzira da li je
njegov položaj određen sa jednim ili sa više kolinearnih segmenata.
2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj)

Pomoću naredbe “Preimenuj”, imate mogućnost da programski zadate nazive
kreiranih ramova naknadno promenite prema svojoj želji. Nakon njenog izbora komandna linija
dobija sledeći oblik:
<0 sel.> Promena imena ramova - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / stiL / osvežavanje Indeksa):
Kako se u ovoj proceduri očekuje selektovanje simbola ramova, to će za rad biti dostupan
samo prozor “Dispozicija”. Pored pojedinačnog, omogućeno je i grupno selektovanje, pri čemu
će zadato ime biti pridruženo svim selektovanim ramovima. Po završetku selekcije, program će
sa komandne linije zahtevati da zadate novo ime selektovanom ramu.
Novi naziv: H_1
Prikazana oznaka H_1 predstavlja stari naziv selektovanog rama, odnosno ramova ukoliko su
svi oni imali isti naziv. Ako je selektovano više ramova koji imaju različita imena na komandnoj
liniji se neće ispisivati nikakva oznaka. Potreba za ispisivanjem starog imena rama, proizilazi iz
činjenice da je često potrebno već postojećem nazivu pridružiti neku oznaku, što je na ovaj

115
način znatno ubrzano. Ova naredba je cirkularna, tako da se selekcija ramova i promena
njihovih imena može vršiti sve dok se ne izađe iz naredbe, izborom podopcije “krAj” sa
komandne linije.
Pomoću podopcije “stiL” imate mogućnost da definišete stil označavanja ramova. Izborom ove
podopcije sa komandne linije otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje

stila označavanja ramova
Ukoliko je check box “Korisnički definisani prefiksi” isključen, ramovima će biti dodeljeni
default nazivi (H_n, V_n, K_n, C_n). Postavljanjem istog check box-a na uključeno stanje, edit
box-ovi postaju dostupni za unos i u njima korisnik sam može da definiše prefikse za nazive
ramova. Pored svakog edit box-a je ispisan tip ramova na koje se prefiks odnosi
(“Horizontalni”, “Vertikalni”, “Kosi” i “Cilindrični”).
Check box “Brisanje ručno zadatih imena ramova” služi za uklanjanje svih ručno
promenjenih imena ramova i njihovu zamenu sa default nazivima, ili nazivima koji su zadati u
ovom dijalog box-u. Naime, kada je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, a check
box “Korisnički definisani prefiksi” isključen, ručno zadata imena će biti zamenjena sa default
nazivima. Kada je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, a check box “Korisnički
definisani prefiksi” uključen, ručno zadata imena će biti zamenjena imenima koja su zadata u
ovom dijalog box-u. Ukoliko je check box “Brisanje ručno zadatih imena ramova” isključen,
promene stila označavanja u ovom dijalog box-u neće uticati na ručno zadate oznake ramova.
Posle promena koje narušavaju redosled indeksa u imenima ramova (brisanje simbola,
dodavanje ramova, promena imena ramova,...) program ne vrši njihovu automatsku
preindeksaciju. Ukoliko želite da izvršite ažuriranje indeksa potrebno je da sa komandne linije
izaberete podopciju “osvežavanje Indeksa”, i tada će svim ramovima biti pridruženi
odgovarajući indeksi u zavisnosti od njihovog položaja na crtežu.

116
Oznake ramova pre ažuriranja indeksa
Oznake ramova posle ažuriranja indeksa

117
2.12.3 Izbor tekućeg rama

Promena tekućeg rama se vrši jednostavnim klikom miša preko linije kojom je
određen njegov položaj u dispoziciji objekta. Simbol linije kojim je određen položaj datog rama
postaje jasno naznačen, a u prozoru “2D pogled” se prikazuje njegov sadržaj.
Komentar u produžetku naziva prozora “2D pogled”: “H_2”

jasno ukazuje na trenutni sadržaj prozora “2D pogled”
U prozoru “Dispozicija” je stalno prisutan i marker “ ” koji pri promeni tekućeg rama menja
svoj položaj, tako da jasno ukazuje na smer gledanja tekućeg rama.
Kada je fokus na prozoru “Dispozicija”, tada se promena tekućeg rama može vršiti i kursorskim
strelicama. Pri ovakvoj promeni tekućeg rama oni su poređani tako da prvo idu horizontalni,
zatim vertikalni, potom kosi i na kraju cilindrični.
 - pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi sledeći ram za tekući

 - pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi prethodni ram za tekući
Home - pritisak na ovaj taster postavlja prvi ram za tekući
End - pritisak na ovaj taster postavlja poslednji ram za tekući
2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama

Lokalni koordinatni sistem rama je određen njegovim pravcem pružanja u
dispoziciji. Lokalna X osa je u pravcu pružanja rama, lokalna Y osa je uvek vertikalna (u pravcu
globalne Z ose), dok je lokalna Z osa usmerena u pravcu normale na ravan rama. Lokalni
koordinatni početak rama je uvek na mestu projekcije globalnog koordinatnog početka
upravno na pravac pružanja rama.

118
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema

rama u dispoziciji objekta.
Pozitivan smer lokalne X ose je određen položajem rama u dispoziciji i on je uvek u smeru
jedne od globalnih koordinatnih osa, u zavisnosti od toga koja je projekcija rama na ove ose
dominantna, odnosno duža. U graničanom slučaju kada ram zauzima položaj u dispoziciji na
simetrali između globalnih koordinatnih osa (ugao od 45) tada se za pozitivan smer lokalne X
ose usvaja pozitivan smer globalne X ose. Pozitivan smer lokalne Y ose je uvek u smeru
pozitivne globalne Z ose, a pozitivan smer lokalne Z ose je takav da se uvek formira desno
orijentisani lokalni koordinatni sistem rama. Kako je u prozoru “2D pogled” ram uvek tako
prikazan da mu je smer lokalne X ose usmeren na desno, a pozitivan smer lokalne Y ose na
gore, to je jednoznačno određen i pravac gledanja svakog od ramova u dispoziciji objekta kada
se njegov sadržaj prikazuje u prozoru “2D pogled”.
Prikaz pozitivnih smerova lokalni X

koordinatnih osa ramova i pravca
njihovog gledanja za sve moguće
položaje u dispoziciji objekta
Iz gore prikazane slike, poštujući pravilo desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema,
jasno se vidi da je pozitivan smer lokalne Z ose svakog od prikazanih ramova u prozoru “2D
pogled”, uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatrača.

119
2.12.5 Cilindrični ramovi

U slučaju da se za tekući, postavi ram čiji je položaj u dispoziciji određen lučnim
segmentom, tada se u prozoru “2D pogled” njegov sadržaj prikazuje u razvijenom obliku.
U prozoru “2D pogled” je prikazan razvijeni oblik

tekućeg cilindričnog rama
Lokalna X osa cilndričnog rama raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a lokalna Y osa
je vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose. Lokalni koordinatni početak svakog cilindričnog
rama se nalazi u preseku kruga kome pripada dati lučni ram i linije koja polazi iz njegovog
centra u pravcu pozitivne globalne X ose.
Lokalni koordinatni sistem cilindričnih ramova
Znači, lokalna X osa je u pravcu tangente, a lokalna Z osa je u pravcu normale na tangentu
kruga u posmatranoj tačci. Kako se svi cilindrični ramovi u prozoru “2D pogled” prikazuju u
razvijenom obliku i posmatraju od spolja ka njegovom centru, to je pozitivan smer lokalne Z
ose uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatrača.
Za razliku od običnih ramova, kod kojih je oblast crtanja u prozoru “2D pogled” neograničena,
kod cilindričnih je oblast crtanja ograničena veličinom punog kruga kome pripadata dati lučni
ram. Iz tog razloga u prozoru “2D pogled” su vertikalnim linijama jasno označene granice
punog kruga, odnosno granice od 0 - 2.

120
Svaka odabrana tačka u prozoru “2D pogled”, kada je u njemu prikazan razvijeni oblik
cilndričnog rama, predstavljaće tačku sa cilindrične ravani, bez obzira da li je ona zadata
klikom miša ili pak zadavanjem koordinata sa tastature. Jasno, pri zadavanju koordinata sa
tastature važiće lokalni koordinatni sistem cilndričnog rama. Prema tome, crtanje bilo koje
prave linije u razvijenom cilindričnom ramu će u prostoru predstavljati krivu liniju izuzev ako je
data linije vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose (jedino u tom slučaju, prava linija će i u
prostornom modelu ostati prava).
Kako leva i desna granica na razvijenom cilindru (granice 0 i 2) predstavljaju praktično jednu
te istu izvodnicu cilndra, a koordintani početak cilindričnog rama je uvek jasno definisan, to
crtanje i prikazivanje entiteta čiju geometriju preseca koordinatni početak, bi moglo dovesti do
problema. Iz tog razloga su granice za crtanje proširene za još po 2, i u pravcu pozitivne i u
pravcu negativne lokalne X ose cilindričnog rama.
Ukupna dozvoljen oblast crtanja u pravcu lokalne X ose

cilindričnog rama ide od: –2 do +4
Naime, pri prikazivanju entiteta na cilindričnom ramu važi sledeće pravilo: Svi entiteti čiji
gabarit ne preseca koordinatni početak, iscrtavaju se na svom tačnom položaju u predviđenim
granicama punog kruga (oblast: 0 - 2), Entiteti čiji gabarit preseca koordinatni početak, uvek
se svojim većim delom prikazuju unutar oblasti od 0 - 2, a ostatak gabarita u jednoj od
proširenih oblasti, u zavisnosti od položaja entiteta u odnosu na koordinatni početak.
Manji deo zida je prikazan u oblasti Manji deo zida je prikazan u oblasti
od 2 do 4 od -2 do 0
Znači, program se uvek trudi da veći deo gabarita svakog od entiteta na cilindričnom ramu
bude unutar osnovne oblasti crtanja (granica od 0 do 2). Da ne postoje ovako proširene
oblasti crtanja, entiteti koje preseca koordinatni početak cilindričnog rama bi morali da se
prikazuju razdvojeno, iako oni predstavljaju jednu celinu.

121
Izgled zida koga preseca koordintani početak cilindričnog rama

u slučaju da nema proširenih oblasti za crtanje
Pri crtanju u prozoru “2D pogled” kada je u njemu prikazan razvijeni oblik cilindričnog rama
važe sledeća pravila:
 Izbor tačka se može vršiti samo u predviđenim oblastima za crtanje od -2 do +4.
 Izbor tačaka u proširenim oblastima za crtanje (oblast od -2 do 0 i oblast od 2 do +4),

takođe će odabrati tačku sa cilindrične površi datog rama, a njen položaj će u horizontalnom
smislu biti određen vrednošću lokalne X koordinate. Svaka odabrana tačka u proširenoj
oblasti može se zameniti istom takvom u osnovnoj oblasti crtanja (oblast od 0 do +2).
Tačke odabrane u desnoj proširenoj oblasti crtanja imaju uvećanu lokalnu X koordinatu u
odnosu na istu tu tačku u osnovnoj oblasti crtanja za veličinu obima kruga (2r). Isto tako,
odabrane tačke u levoj proširenoj oblasti crtanja imaju umanjenu lokalnu X koordinatu za
vrednost obima kruga (2r) u odnosu na istu tu tačku u osnovnoj oblasti crtanja.
 Kako program ne dozvoljava da se veći deo gabarita nacrtanog entiteta nalazi u proširenim
oblastima, to se po završetku crtanja proverava položaj gabarita nacrtanog entitetat u
odnosu na koordinatni početak cilindričnog rama. Ako se veći deo gabarita nalazi u
proširenoj oblasti, tada program koriguje zadate lokalne X koordinate (povećava ih ili
umanjuje za vrednost obima kruga: 2r), tako da njihov veći deo smesti u osnovnu oblast
crtanja (deo od 0 do 2). Takođe u slučaju da se ceo gabarit objekta nalazi u jednoj od
proširenih oblasti, program će ga korekcijom lokalnih X koordinata premestiti u osnovnu
oblast crtanja. Jasno, pri svim ovim transformacijama položaj entiteta u prostoru ostaje
uvek isti.
 Kako je u programu podržano iscrtavanje samo pravih i lučnih segmenata polilinije, to

crtanje lučnih segmenata polilinije na razvijenom cilindru nije dozvoljeno (luk na cilindričnoj
površi se ne može predstaviti nijednom u matematici poznatom krivom). U tom slučaju,
takvi segmenti će biti izbačeni i neće biti prihvaćeni od strane programa.
 Crtanje linija koje su duže od obima datog cilindričnog rama nije dozvoljeno.
 Ako želite da crtanjem jedne horizontalne linije od granice 0 do 2 nacrtate puni krug, tada
će on automatski biti podeljen na dva luka po sredini. Tako zadata dva luka će formirati u
prosotru pun krug.

122
 Kada je u prozoru “2D pogled” prikazan razvijeni oblik cilindričnog rama, mogu se
prikazivati i postavljati samo globalne Z ose. Jedino ove ose imaju smisla u cilindričnim
ramovima jer praktično predstavljaju horizontalne ravni postavljene na određenoj visini.
Sadržaj cilindričnog rama se može prikazati u prozoru “2D pogled” i pomoću naredbe za
definisanje proizvoljnih pogleda (vidi poglavlje “2.14.1”). Naime, kada se aktivira naredba
“Definisanje pogleda”, i sa komadne linije odabere podopcija “<Selekcija>”, selektovanje bilo
kog entiteta koji pripada cilindričnom ramu će u prozoru “2D pogled” postaviti razvijeni obliku
datog cilindričnog rama. I u ovom slučaju će važiti sva prethodno izneta pravila za editovanje
cilindričnih ramova.
Iako u dispoziciji nije kreiran simbol cilindričnog rama, pomoću

naredbe za definisanje pomoćnih pogleda, za tekući prikaz
je postavljen sadržaj centralnog cilindričnog rama
Kako se cilindrične površi opisuju praktično nizom pravih segmenata, to gustina mreže kojom
se opisuju cilindrične površi može imati dosta važnu ulogu za tačnost geometrije. Iz tog
razloga se pomoću naredbe “Editovanje površi” (vidi poglavlje “3.1.13”) za editovanje mogu
selektovati i cilndrični ramovi. Svakako da će u ovoj proceduri za promenu biti dostupni samo
parametri koji određuju gustinu mreže kojom se aproksimira cilindrična površ.
Promenom parametara “nr” i “dH” se utiče na gustinu mreže

kojom se aproksimira cilindrična površ

123
2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima

Kako je simbol rama u dispoziciji objekta jasno odvojen od sadržaja date vertikalne,
odnosno cilindrične ravni, to na modelu mogu postojati vertikalni i cilindrični sklopovi koji u
prozoru “Dispozicija” nisu predstavljeni svojim simbolom. Simboli ramova u prozoru
“Dispozicija” praktično služe samo za lakše snalaženje u prostornom modelu i za brzo
postavljanje sadržaja tekućeg rama u prozoru “2D pogled”. Iz tog razloga, programom su
predviđene dve grupe komandi za manipulaciju sa ramovima.
U prvu grupu spadaju naredbe koje utiču kako na entitete koji pripadaju ramovima, tako i na
njihove simbole u dispoziciji: “Brisanje”, “Kopiranje”, “Ogledalo”, “Pomeranje”, “Rotacija”
i “Array”.
Druga grupa naredbi služi samo za manipulaciju sa simbolima ramova bez ikakvog uticaja na
entitete koji pripadaju datom ramu. U ovu grupu spadaju naredbe: “Trim simbola”, “Extend
simbola”, “Brisanje simbola”.
Rad sa svim ovim naredbama funkcioniše na potpuno isti način kao i kod odgovarajućih
naredbi iz menija “Korekcija” (vidi poglavlje “2.9”), stim što je kod ovih naredbi u proceduri
selektovanja moguće selektovati samo simbole ramova u prozoru “Dispozicija”.
2.12.7 Generisanje ramova

Pomoću naredbe “Generisanje ramova”, imate mogućnost da automatski kreirate
simbole ramova koji će odrediti položaj vertikalnih i cilindričnih sklopova u osnovi objekta.
Njenim izborom otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Postavljanjem odgovarajućeg prekidača na uključeno stanje vrši se izbor metode generisanja

simbola ramova. Naime, izborom bilo kog od ova dva kriterijuma, simboli ramova će uvek biti
izgenerisani za vertikalne i cilindrične zidove, dok će kod greda biti primenjeno jedno od
sledećih pravila:
 Stubovi spojeni gredama – po ovom kriterijumu simbol rama će biti kreiran za sve
vertikalne sklopove koji u sebi sadrže najmanje dva stuba koja su međusobno povezana
gredom.
 Sve grede – po ovom kriterijumu se kroz svaku od grede na modelu postavlja vertikalna
ravan i njen presek sa horizontalom određuje položaj simbola rama u dispoziciji objekta.
Znači, pomoću ovog kriterijuma će svaka od greda na modelu pripadati jednom od
generisanih simbola ramova.
Izborom odgovarajućeg kriterijuma i aktiviranjem komandnog polja “OK”, otpočeće proces

generisanja simbola ramova. Na postojeće simbole program neće uticati, već će u prozoru
“Dispozicija” kreirati samo nove simbole.

124
2.13 3D Grafička kontrola (meni “3D pogled”)

Desnim klikom miša preko naziva prozora “3D pogled”, otvara se padajući meni sa
naredbama koje omogućavaju lakšu grafičku kontrolu unetih podataka.
Izgled padajućeg menija za 3D grafičku kontrolu
Padajući meni za 3D grafičku kontrolu može se otvoriti i levim klikom miša preko strelice, koja
se nalazi na desnom kraju naziva prozora “3D pogled”.
Sve ove neredbe su transparentne, odnosno mogu se aktivirati i za vreme izvršavanja nekih
drugih naredbi. Pre nego što krenemo sa objašnjavanjem načina rada ovih naredbi, prvo ćemo
objasniti kakvi su sve prikazi predviđeni u programu. Podrazumevani prikaz je izometrijski, a
predviđeno je i šetanje po unutrašnjosti objekta kamerom. Po pitanju dimenzija konstruktivnih
elemenata, predviđen je žičani prikaz (konstruktivni elementi se prikazuju samo običnim
linijama) a moguće je zahtevati i renderovan prikaz, odnosno prikaz realnih dimenzija
konstruktivnih elemenata sa providnošću njihovih materijala.
2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit)

Kako je naredba “Orbit” namenjena samo rotaciji izometrijskog prikaza, to ona
neće biti dostupna za aktiviranje jedino ako je umesto izometrijskog, postavljen pogled
kamerom. Njenim izborom pokazivač miša dobija novi oblik , koji ukazuje da će se rotacija
modela vršiti istovremeno i oko horizontalne i oko vertikalne ekranske ose, u zavisnosti od
smera pomeranja miša. Rotacija modela se vrši tako što se pritisne levi taster miša, a zatim se
on pomera u željenom smeru bez puštanja ovog tastera.
Pritisak na taster “Enter”, ili pak klik na desni taster miša će označiti kraj ove transparentne
naredbe, i novoodabrani položaj izometrijskog prikaza će stajati na ekranu sve dok ga ne
promenite, ili opet izborom naredbe “Orbit”, ili pak iazborom naredbe “Default”. Naredba
“Default” se takođe nalazi u padajućem meniju prozora “3D pogled”, i ona uvek postavlja
objekat u programski predviđeni položaj za izometrijski prikaz. Aktiviranje tastera “Esc” će
označiti odustajanje od sprovedene rotacije objekta u prostoru, i vratiće objekat u položaj
neposredno pre aktiviranja naredbe “Orbit”.

125
2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)

Naredbe u okviru padajućeg menija “Render”, rade kao prekidači odnosno samo
jedna od ponuđene četiri opcije može biti aktivna. Postojanje simbola “” ispred naziva jedne
od ponuđenih opcija u meniju, označava koja je od njih postavljena na uključeno stanje.
Programom su predviđeni sledeći načini prikaza konstruktivnih elemenata i opterećenja:
Žičani model – u ovom načinu prikaza svi entiteti se prikazuju tankim

linijama, pri čemu se površinski entiteti prikazuju samo
konturnom linijom.
Lite Render – i u ovom prikazu se svi entiteti prikazuju tankim linijama

ali se površine popunjavaju bojom koja je definisana za
svaki tip površinskog elementa. Ovaj način prikaza
praktično odgovara punom renderu stim što se debljine
konstruktivnih elemenata ignorišu.
Full Render – svi konstruktivni elementi se prikazuju sa svojim realnim

dimenzijama i postavljenom providnošću materijala.
Full Render – kontrola setova – i kod ovog načina se svi konstruktivni elementi prikazuju
sa svojim realnim dimenzijama i postavljenom
providnošću materijala, ali se za njihovo prikazivanje
koriste boje koje su definisane pomoću naredbe “Kontrola
setova” (vidi poglavlje 3.3.4)
Naredbe “Lite Render”, “Full Render” i “Full Render – kontrola setova” jednako utiču i na
izometrijski prikaz i na prikaz kamerom, dok se za žičani prikaz modela ne može od programa
zahtevati prikaz kamerom.
2.13.3 Pogled kamerom (Kamera)

I naredba “Kamera” radi kao prekidač, odnosno određuje da li će u prozoru “3D
pogled” biti postavljen izometrijski prikaz, ili pak pogled kamerom. Napomenućemo da se
pogled kamerom ne može odabrati kada je za tekući način prikaza postavljen “Žičani model”.
Isključeno stanje naredbe “Kamera” dovodi do Uključeno stanje naredbe “Kamera” dovodi do
izometrijskog prikaza modela u prozoru prikaza modela kamerom u prozoru
“3D pogled” “3D pogled”
Kada je naredba “Kamera” postavljena na uključeno stanje tada je prikaz određen položajem
kamere i pravcem njenog pogleda. Početno stanje položaja kamere je programski zadato, a
pomoću miša i pritiskom na pojedine tastere, može se vršiti promena položaja kamere.

126
Kretanje napred - Pomeranje miša na gore dok je stalno pritisnut levi taster miša dovodi do
translatornog pomeranja kamere unapred po zadatom pravcu. Isto se
postiže i pritiskom na taster “W”.
Kretanje nazad - Pomeranje miša na dole dok je stalno pritisnut levi taster miša dovodi do
translatornog pomeranja kamere unazad po zadatom pravcu. Isto se
postiže i pritiskom na taster “S”.
Kretanje levo - Pomeranje miša udesno dok je stalno pritisnut srednji taster miša dovodi
do translatornog pomeranja kamere na levo po zadatom pravcu. Isto se
postiže i pritiskom na taster “X”.
Kretanje desno - Pomeranje miša ulevo dok je stalno pritisnut srednji taster miša dovodi do
translatornog pomeranja kamere na desno po zadatom pravcu. Isto se
postiže i pritiskom na taster “Z”.
Kretanje gore - Pomeranje miša na dole dok je stalno pritisnut srednji taster miša dovodi
do translatornog pomeranja kamere na gore po zadatom pravcu. Isto se
postiže i pritiskom na taster “A”.
Kretanje dole - Pomeranje miša na gore dok je stalno pritisnut srednji taster miša dovodi
do translatornog pomeranja kamere na dole po zadatom pravcu. Isto se
postiže i pritiskom na taster “Q”.
Rotacija na levo - Pomeranje miša na desno dok je stalno pritisnut desni taster miša dovodi
do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na levo. Isto se postiže i
pritiskom na taster “P”.
Rotacija na desno - Pomeranje miša na levo dok je stalno pritisnut desni taster miša dovodi
do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na desno. Isto se postiže i
pritiskom na taster “O”.
Rotacija na gore - Pomeranje miša na dole dok je stalno pritisnut desni taster miša dovodi
do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na gore. Isto se postiže i
pritiskom na taster “K”.
Rotacija na dole - Pomeranje miša na gore dok je stalno pritisnut desni taster miša dovodi
do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na dole. Isto se postiže i
pritiskom na taster “I”.
Intenzitet pomeraja u zadatom pravcu je određen dužinom pomeranja miša dok je pri
korišćenju tastera on zadat programski (inicijalna vrednost za translatorno pomeranje je
postavljena na 1m, dok je za rotaciju kamere usvojena vrednost od 15). Pritiskom na tastere
“+” i “-” na numeričkom delu tasture, možete povećavati odnosno smanjivati programski zadat
korak pomeraja. Pritisak na taster “*”, na numeričkom delu tastature, dovodi do resetovanja
koraka pomeraja na početnu vrednost.

127
2.13.4 Promena položaja kamere (Položaj kamere)

Pored prethodno opisanog načina za promenu položaja i pogleda kamere, šetanjem
kroz objekat, pomoću naredbe “Položaj kamere” imate mogućnost da se kamerom brzo
pozicionirate na željeno mesto.
Igled dijalog box-a za podešavanje položaja kamere
U centralnom delu dijalog box-a su prikazana četiri prozora u kojima se prikazuje izgled
modela. U donjem levom prozoru je prikazana osnova (dispozicija) modela, u gornjem levom
prednja fasada a u gornjem desnom leva fasada. Model se uvek u ova tri prozora prikazuje
žičano, i u njima se određuje položaj kamere. U donjem desnom prozoru se prikazuje pogled
koji odgovara trenutnom položaju kamere. Način prikaza u ovom prozoru može biti i žičani i
renderovani, u zavisnosti od stanja check box-a “Full Render”. Ako se ovaj check box postavi
na uključeno stanje, u donjem desnom prozoru će žičani prikaz biti zamenjen renderovanim.
Stanje check box-a “Full Render” određuje način

3D prikaza modela u dijalogu
U prozorima predviđenim za prikaz modela u projekcijama (dispozicija, prednja i leva fasada),

nalaze se strelice koje jednoznačno određuju položaj kamere u prostoru. Položaj kamere je
određen početkom strelice, a pravac njenog pogleda je određen krajem strelice. U dispoziciji se
pored položaja kamere prikazuje i širina njenog pogleda u horizontalnom smislu. Strelica koja
određuje položaj i pravac gledanja kamere predstavlja simetralu ovog ugla. Pomoću grupe edit
box-ova u desnom delu dijalog box-a, može se podesiti niz parametara koji će uticati na način
renderovanog prikaza:

128
“dx=” vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni položaja kamere kada se njen
položaj menja pomoću programski definisanih tastera u okviru prozora “3D pogled”
“xm=” maksimalna vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni položaja kamere
kada se njen položaj menja pomerajem miša u okviru prozora “3D pogled”
“d=” vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti položaja kamere, kada se njen
položaj menja pomoću programski definisanih tastera u okviru prozora “3D pogled”
“m=” maksimalna vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti položaja kamere
kada se njen položaj menja pomerajem miša u okviru prozora “3D pogled”
“d=” vrednost širine pogleda u horizontalnom smislu
Promena položaja kamere se vrši pomeranjem njenog početka. Sama procedura pomeranja se
odvija tako što se pokazivač dovede u položaj da pokazuje na početak strelice u jednoj od
projekcija, i pritisne levi taster miša. Sada ne otpuštajući taster miša, pokazivač treba dovesti
u željeni položaj i tek tada ga otpustiti. Prilikom pomeranja pokazivača, program će stalno
iscrtavati strelicu u DRAG modu, tako da njena geometrija odgovara trenutnom položaju
pokazivača. Na isti način se vrši i promena pravca pogleda kamere, s tim što sada mišem treba
selektovati kraj strelice. Napomenućemo da dužina strelice nema nikakvu ulogu na sam
pogled, jer kraj strelice određuje samo pravac pogleda.
Pored ovakvog načina promene položaja i pravca pogleda, razvlačenjem početka i kraja
strelice, programom je omogućena i translatorna promena položaja strelice. U ovoj proceduri
treba pokazivač dovesti u položaj da pokazuje na sredinu strelice, pritisnuti levi taster miša, i
ne otpuštajući ga, pokazivač treba dovesti u željeni položaj i tek tada otpustiti levi taster miša.
I u ovoj proceduri, program strelicu iscrtava u DRAG modu, tako da njen položaj uvek
odgovara trenutnom položaju pokazivača.
Promena položaja kamere u jednoj projekciji će se automatski odraziti i na ostale dve

projekcije. Postavljanjem prekidača “Full Drag” na uključeno stanje, imate mogućnost da se
pri pomeranju miše ne draguje samo strelica koja određuje položaj kamere već i trenutni
pogled kamerom u 3D prozoru.
Kako se model zbog jasnoće prikaza, u prozorima za projekcije iscrtava što je moguće veći, to
kameru nećete moći uvak da postavite dovoljno daleko od objekta. Za ovu namenu je u ova tri
prozora moguće primeniti jedan od programom predviđenih načina zumiranja:
CTRL+levo dugme miša = Zum prozor

CTRL+srednje dugme miša = Zum sve
CTRL+desno dugme miša = Zum prethodni
Srednji taster miša = Zum pomeri
Aktiviranjem komandnog polja “OK” dijalog box će biti zatvoren, a u prozoru “3D pogled” će se
pojaviti prikaz koji odgovara definisanom pogledu kamere.
2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza

Pored mogućnosti rotacije objekta u izometrijskom prikazu, pomoću sledeće grupe
naredbi, od programa se može zahtevati prikaz programski definisanih pogleda.
“Front” - Pogled spreda (u pravcu pozitivne globalne Y-ose)
“Back” - Pogled odpozadi (u pravcu negtivne globalne Y-ose)

129
“Left” - Pogled sleva (u pravcu pozitivne globalne X-ose)
“Right” - Pogled sdesna (u pravcu negtivne globalne X-ose
“Top” - Pogled odozgo (u pravcu negativne globalne Z-ose)
“Bottom” - Pogled odozdo (u pravcu pozitivne globalne Z-ose)
“Default” - Podrazumevani programom predviđeni izometrijski prikaz objekta
Naredbe iz ove grupe rade kao prekidači, odnosno samo jedan od predviđenih pogleda može
biti trenutno aktivan. Simbol “” ispred naziva naredbe u padajućem meniju, ukazuje na
trenutno aktivan pogled.
Opcija “Front” u izometrijskom prikazu modela
Ako je umesto izometrijskog, za tekući postavljen prikaz kamerom, tada će izbor jednog od
definisanih pogleda, postaviti kameru u početni položaj koji odgovara datom definisanom
pogledu. Nadalje, pomoću miša ili pak programom definisanih tastera, možete se iz ovog
početnog položaja kretati u željenom pravcu.
Opcija “Front” u prikazu kamerom

130
2.13.6 Položaj tekućeg 2D prikaza (“Tekući 2D prikaz”)

Naredba “Tekući 2D prikaz” radi kao prekidač, odnosno može biti postavljena na
uključeno i na isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog naziva u meniju, koji se
otvara desnim klikom miša preko naziva prozora “3D pogled”, označava da je ona postavljena
na uključeno stanje. Tada se samo entiteti koji pripadaju tekućem prikazu u prozoru “2D
pogled” iscrtavaju sa svojim parametrima, dok se svi ostali elementi modela iscrtavaju sa
parametrima za neaktivne elemente. Na taj način se tekući 2D prikaz vizualno izdvaja od
preostalog dela prostornog modela.
Svi entiteti koji se ne vide u prozoru “2D pogled” su prikazani kao neaktivni
u prozoru “3D pogled”, tako da se jasno može sagledati položaj
srednjeg podužnog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije
Ova opcija pomaže da se lakše shvati šta tekući prikaz u prozoru “2D pogled” predstavlja,
odnosno gde se ta grupa entiteta nalazi u odnosu na ostale delove prostornog modela.
2.13.7 Samo tekući 2D prikaz

I naredba “Samo tekući 2D prikaz” radi kao prekidač, odnosno može biti
postavljena na uključeno, odnosno isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog
naziva u meniju, označeva da je ona postavljena na uključeno stanje, što će za posledicu imati
da se u prozoru “3D pogled” prikazuju samo entiteti koji pripadaju tekućem prikazu u prozoru
“2D pogled”.

131
U prozoru “3D pogled” su vidljivi samo entiteti

koji pripadaju tekućem podužnom ramu
Napomenućemo da postavljanje ove naredbe na uključeno stanje automatski isključuje

naredbu “Samo tekući 2D prikaz”, i obrnuto. Znači, u jednom trenutku samo jedan od ova dva
prikaza može biti aktivan.
2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u

prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”)
U dosadašnjem delu uputstva, videli smo da se u prozoru “2D pogled” može za
tekući prikaz postaviti ili tekući nivo ili pak tekući ram. Međutim, kako je orijentacija programa
da se pri kreiranju složenih prostornih konstrukcija što više koristi ravansko crtanje, to je
programom predviđen ceo sistem naredbi za definisanje potpuno proizvoljnih pogleda. Naredbe
iz ove grupe se nalaze u meniju koji se otvara na desni klik miša preko naziva prozora “2D
pogled”.
Izgled padajućeg menija 2D pogled
Padajući meni sa naredbama za rad sa tekućim 2D pogledom može se otvoriti i levim klikom
miša preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “2D pogled”.

132
2.14.1 Definisanje pogleda

Izborom ove naredbe, ulazi se u proceduru definisanja poptuno prozivoljne ravni
pogleda.
<0 tač.> Prva tačka ravni (<Selekcija>):
Program sa komandne linije zahteva da odaberete prvu tačku koja definiše željenu ravan, a
izborom podopcije “Selekcija” možete ući u proceduru definisanja ravni pogleda
selektovanjem postojećih entiteta, koji mogu odrediti položaj date ravni.
<0 sel.> Površ - Selektovanje (<Izbor tačke>):
Izbor podopcije “Izbor tačke” će Vas vratiti na prvobitan oblik komandne linije kada se
zahteva izbor tačke. Znači, programom su predviđena dva načina za definisanje željene ravni.
Prvi je izborom tri ne kolinerane tačke, a drugi je selektovanjem postojećih entiteta. Svakako
da se ova dva načina mogu međusobno kombinovati, i program će sa komadne linije stalno
zahtevati izbor nove tačke, odnosno selektovanje entiteta, sve dok se ne ispuni uslov da je
ravan jednoznačno određena. U slučaju da izvršite takav izbor tačaka i entiteta, da se ne može
kreirati ravan u kojoj se nalaze svi selektovani entiteti, odnosno tačke, program će izdati
odgovarajuće upozorenje.
Kada program ustanovi da je zadat dovoljan broj elemenata koji definišu jednu ravan, on će je
grafički prikazati, a sa komandne linije će zahtevati da odredite naziv datog pogleda.
Naziv pogleda <>:
Na osnovu prikazane ravni možete lako zaključiti da li je ona dobro definisana ili ne. U slučaju
da ste pri izboru tačaka ili entiteta pogrešili i definisali pogrešnu ravan, odustanite od naredbe
pritiskom na taster “Esc”. Ako je na ekranu prikazana očekivana ravan, tada imate dve
mogućnosti. Zadavanjem naziva pogleda, on će biti snimljen u bazu, i uvek ćete moći da ga
postavite za tekući u prozoru “2D pogled”. Ako pak ne želite da definisani pogled snimate u
bazu, jer Vam on treba jednokratno, onda pritiskom na taster “Enter”, ili klikom na desni
taster miša, imate mogućnost da mu pridružite programski predviđeno ime za privremne
poglede: “Noname”. Ponovno definisanje ravni pogleda koju ne želite da sačuvate u bazi,
uništiće prethodno pridruženi pogled imenu “Noname”. Znači sa ovako snimljenim pogledima
ćete moći da radite sve dok ne izađete iz programa ili pak ne definišete novi pogled pod istim
imenom.
Bez obzira da li ste zadali naziv pogledu ili ne, naredba će biti završena, a u prozoru “2D
pogled” će biti prikazana definisana ravan pogleda, odnosno svi entiteti koji pripadaju datoj
ravni. U produžetku naziva prozora “2D pogled” stajaće ispisan ili programski zadat naziv
pogleda “Noname”, ili pak ime pod kojim ste dati pogled snimili u bazu.

133
Definisan je pogled “Noname” u ravni prednje strane dvovodnog krova
Napomenućemo da je u proceduri definsanja ravni pogleda omogućeno selektovanje i krivih

površi. Izbor bilo kog entiteta koji ima “evaluator” (vidi poglavlje “3.1.13”), dovešće do
razvijenog prikaza svih entiteta koji pripadaju istoj toj krivoj površi.
Selektovanje sferne ploče, dovelo je do njenog

razvijenog prikaza u prozoru “2D pogled”
Takođe, selektovanje bilo kog entiteta koji pripada cilindričnom ramu, dovešće do kreiranja
pogleda koji u potpunosti odgovara prikazu koji bi se dobio u prozoru “2D pogled” kada bi za
tekući bio postavljen dati cilindričan ram (vidi poglavlje “2.12.5”). Na ovaj način se u prozoru
“2D polged” može dobiti sadržaj cilindričnih ramova iako nije kreiran njihov simbol u dipoziciji
objekta.

134
Selektovanjem jednog od eniteta koji pripada centralnom

cilindričnom ramu, definisan je pogled koji u potpunosti
odogavara razvijenom obliku datog cilindričnog rama.
2.14.2 Editovanje liste pogleda

U Tower-u je omogućeno kreiranje “složenih pogleda”. Složeni pogled je unija više
tavanica i/ili pomoćnih pogleda koji se istovremeno prikazuju u prozoru “2D pogled”, sa
smerom gledanja odozgo nadole. Zbog toga se entiteti koji pripadaju pomoćnim pogledima, u
složenom pogledu ne prikazuju sa svojom pravom geometrijom, već se vide njihove projekcije
na horizontalnu ravan. Složeni pogledi se najčešće koriste pri pregledu rezultata, kada je
potrebno da se istovremeno prikažu uticaji u nekoliko uzajamno povezanih sklopova
konstrukcije. Na primer, složeni pogled se može sastojati od nekoliko kosih pogleda koji čine
stranice krova, ili recimo od sklopova koji čine stepenište sa podestima.
Složeni pogledi se kreiraju pomoću naredbe “Editovanje liste pogleda”. Izborom ove
naredbe, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje liste pogleda
U listi se prikazuju svi pogledi koji su snimljeni u bazu, kao i privremeni pogled “Noname”,
ako je prethodno definisan.
Promena imena nekog pogleda se vrši direktno u listi, unošenjem novog imena u koloni
“Naziv”. Ako se preimenuje pogled “Noname”, on će biti snimljen u bazu pod novim imenom i
postaće ravnopravan sa ostalim pogledima.

135
Brisanje selektovanog pogleda iz baze vrši se izborom komandnog polja “ Briši ”.
Pomoću komandnih polja “ Gore ” i “ Dole ” imate mogućnost da promenite redosled

pogleda u listi. Naime, izbor jednog od ovih komandnih polja pomera trenutno selektovani
pogled u listi za jedno mesto na gore, odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja “Novi složeni”, otvara se dijalog box u kome se kreiraju
složeni pogledi.
Dijalog box za kreiranje složenih pogleda
U listi se sada, pored pomoćnih pogleda koji su snimljeni u bazu, prikazuju i svi postavljeni
nivoi. Klikom miša preko check box-ova, koji se nalaze u koloni “Selekcija”, vrši se izbor
pogleda i nivoa koji će ući u sastav složenog pogleda.
Postavljeni simboli “  ” u koloni “Selekcija”,

jasno ukazuju koji će pomoćni pogledi
i nivoi ući u sastav složenog pogleda.
U edit box-u “Ime pogleda” program automatski ispisuje nazive svih selektovanih pogleda i
nivoa i razdvaja ih pomoću simbola “+”. Ovako kreirano ime složenog pogleda možete
promeniti unošenjem željenog teksta u dati edit box.
Izborom komandnog polja “OK” vrši se povratak u glavni dijalog box naredbe, u kome se sada
prikazuje i naziv kreiranog složenog pogleda.

136
U listi je prikazan kreirani složeni pogled
U listi je ispred složenih pogleda postavljena sličica celog krova “ ”, tako da se oni jasno
razlikuju od pomoćnih pogleda, ispred kojih je postavljena sličica jedne strane krova “ ”.
Kada je u listi selektovan složeni pogled, dostupno je i komandno polje “Edit” pomoću koga se
mogu menjati parametri datog složenog pogleda. Njegovim aktiviranjem se otvara potpuno isti
dijalog box kao i pri kreiranju novog složenog pogleda, tako da ga nećemo ponovo
objašnjavati.
Nakon izbora komandnog polja “OK” dijalog box se zatvara, a u prozoru “2D pogled” prikazuje
se pogled koji je selektovan u listi.
U prozoru “2D pogled” prikazan je složeni pogled krova
Napomenućemo da u složenim pogledima nije moguće uneti tačku, tako da se oni ne mogu
koristiti za definisanje geometrije konstruktivnih elemenata. Jedini izuzetak predstavlja
naredba “Presek”, koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, i za koju je dozvoljen unos
tačaka u složenim pogledima.

137
2.14.3 Izbor tekućeg pomoćnog pogleda

Bilo koji od ranije definisanih pogleda se može potpuno ravnopravno prikazivati u
prozoru “2D pogled” po potpuno istim pravilima kao i kada se u ovom prozoru za tekući prikaz
postavlja tekući nivo, odnosno ram. Desnim klikom miša preko naziva prozora “2D pogled”,
treba otvoriti padajući meni i potom aktivirati komandu “Pomoćni pogledi ”.
Otvorena lista sa nazivima definisanih pogleda
Sa desne strane ove komande otvoriće se lista sa nazivima svih do tada definisanih pogleda, te
jednostavnim klikom miša preko željenog pogleda, možete u prozoru “2D pogled” dobiti njegov
sadržaj.
Za tekući prikaz u prozoru “2D pogled”, odabran je pomoćni pogled “Krov napred”

138
2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W)

Ova naredba je osmišljena da bi se olakšao izbor sklopa koji će se prikazivati u 2D
pogledu, prvenstveno u situacijama u kojima se sklopovi često menjaju (na pr. pri kontroli
dobijenih rezultata). Njenim izborom iz padajućeg menija “Prikaz” ili istovremenim pritiskom
na tastere “Ctrl” i “W”, otvara se “plivajući” dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box za izbor pogleda
U dijalog box-u je prikazana lista sklopova koji se mogu izabrati za prikazivanje. Desnim
klikom miša preko dijalog box-a otvara se padajući meni, pomoću koga se određuje vrsta
sklopova koji će se prikazivati u listi.

139
Padajući meni za izbor

vrsta sklopova
Izbor sklopa se vrši klikom miša preko njegovog imena u listi, nakon čega se on prikazuje u
prozoru 2D pogled, kao da je izabran pomoću neke od standardnih naredbi za izbor sklopova.
Dijalog box se može postaviti na bilo koje mesto na ekranu, a mogu se menjati i njegove
dimenzije.
Veoma je važno napomenuti da se bilo koja naredba može pokrenuti i kada je dijalog box
aktivan, odnosno da njegovo prikazivanje na ekranu ne utiče na rad programa. Takođe, treba
reći i da je naredba “Izbor pogleda” transparentna, što znači da se ona može pokrenuti i kada
je aktivna neka druga naredba.
2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)

Ova naredba funkcionise na potpuno isti način kao i istoimena naredba koja je
detaljno opisana u poglavlju “2.11.6”, tako da je ovde nećemo ponovo objašnjavati.
2.14.6 Projekcije definisanih pogleda

Kada je u prozoru “2D pogled” za tekući postavljen neki od definisanih pogleda,
moguće je umesto podrazumevanog prikaza datog pogleda, dobiti i njegovu projekciju na
jednu od mogućih globalnih ravni projekcije (komande: “Front”, “Right” i “Top” u padajućem
meniju prozora “2D pogled”). U zavisnosti od ravni kojom je određen dati pogled, može se
desiti i slučaj da neka od ovih programom pedviđenih projekcija nema smisla. Tipičan primer je
ako iz bilo kog razloga definišemo recimo ravan pogleda koja je horizontalna, tada nijedna
projekcija neće imati smisla. Takođe, ako definišemo za ravan pogleda vertikalnu ravan čiji je
vektor normale recimo u pravcu globalne Y ose, tada projekcije “Top” i “Right” neće imati
nikakvog smisla jer se ništa neće videti, a opcija “Front” će dati projekciju koja u svemu
odgovara definisanom pogledu. Izbor komande “Default”, poništava prethodno postavljenu
projekciju i vraća prikaz u ravni definisanog pogleda. Sve četiri komade: “Front”, “Right”,
“Top”, i “Default”, rade kao prekidači, odnosno uvek je jedna od njih postavljena na uključeno
stanje. Postavljeni simbol “”, ispred jedne od ovi naredbi, jasno ukazuje koja je projekcija
pogleda trenutno aktivna, odnosno prikazana u prozoru “2D pogled”.
Ako je u prozoru “2D pogled” prikazana neka od projekcija, program će u produžetku naziva
prozora, pored imena tekućeg pogleda u zagradama ispisati i naziv projekcije: (Front), (Right)

140
ili (Top). Napomenućemo i da se pri snimanju datoteke pamti i poslednja korišćena projekcija
tekućeg pogleda.
Primenu projekcija definisanih pogleda najbolje ćemo objasniti na primeru definisanog pogleda
u ravni nagiba prednje strane dvovodnog krova prikazane hale. Izborom ovog pogleda, on će
biti prikazan tako da sva rastojanja između entiteta odgovaraju stvarnim dužinama u toj ravni.
Ako pak za ovakav pogled zahtevamo projekciju odozgo (opcija “Top” u padajućem meniju),
onda će ta rastojanja biti skraćena i odgovaraće njihovoj projekciji na horizontalu.
“Default” prikaz definisanog pogleda “Krov1”
Prijekcija “Top” definisanog pogleda “Krov1”
Iz međusobnog rastojanja horizontalnih osa koje su postavljene u pravcu rožnjača, jasno se

vidi skraćenje u horizontalnoj projekciji datog pogleda.

141
2.14.7 Izbor tačaka u definisanim pogledima

Izbor tačaka mišem u prozoru “2D pogled”, kada je u njemu prikazan neki od
definisanih pogleda, uvek će odabrati tačke koje leže na datoj kosoj ravni bez obzira da li se
radi o njegovom default prikazu ili pak o nekoj od projekcija. Razlika će biti jedino u dužinama
koje odabrane tačke između sebe određuju. Naime u default prikazu ta rastojanja će
predstavljati stvarnu dužinu elemenata, a u slučaju projektovanog prikaza njihovu projekciju
na datu ravan pogleda.
U slučaju izbora tačaka zadavanjem koordinata, važiće lokalni koorinatni sistem definisanog
pogleda. Ako se radi o “deafult” prikazu onda će lokalne X i Y ose ležati u ravni pogleda, a ako
se radi o projektovanom prikazu na jednu od globalnih ravni, tada će lokalne X i Y ose ležati u
datoj ravni projekcije.
U slučaju da je definisan pogled određen selektovanjem entiteta koji ima “evaluator” (krive
površi), tada će izbor tačaka mišem u ovako definisanom pogledu uvek odabrati tačke koje
pripadaju krivoj površi, a međusobna rastojanja ovako odabranih tačaka će predstavljati
projekciju njihove stvarne dužine na baznu ravan krive površi. O baznoj ravni, i uopšte o radu
sa krivim površima biće više reči u poglavlju “3.1.12”.
2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica

Ova opcija koju program nudi ima više primena. Jedna od osnovnih je kada želite
da kreirate geometriju nove tavanice na osnovu sadržaja neke od ranije kreiranih, ili pak kada
želite da iskontrolišete međusobno horizontalno rastojanje između entiteta koji se nalaze na
različitim nivoima (podudarnost u vertikalnom smislu). Za ovu namenu su predviđene dve
naredbe. Pomoću jedne se definiše šta se projektuje na trenutno aktivan nivo (naredba:
“Projektovane tavanice”), a pomoću druge se postavlja, odnosno ukida vidljivost projektovanih
entiteta u prozoru “2D pogled” (naredba: “Vidljivost projektovanih tavanica” koja radi kao
prekidač). Obe ove naredbe će biti dostupne za aktivranje, samo ako je u prozoru “2D pogled”
prikazan sadržaj trenutno aktivnog nivoa ili pomoćnog pogleda sa uključenom opcijom “Top”
(projekcija na horizontalnu ravan).
Izborom naredbe “Projektovane tavanice” otvara se djalog box sledećeg izgleda.
Izgled “dijalog box”-a u okviru naredbe “Projektovane tavanice”
Izgled i način rada sa ovim dijalog box-om je jako sličan kao i kod naredbe “Zamena” (vidi
poglavlje “2.11.5”). Naime, u ovom dijalog box-u je potrebno selektovati jednu ili više tavanica
čiji sadržaj će biti istovremeno prikazan u prozoru “2D pogled”, zajedno sa sadržajem trenutno
aktivnog nivoa. Način selektovanja i deselektovanje željenih tavanica je potpuno isti kao i kod
naredbe “Zamena”, pa ga ovde nećemo ponovo objašnjavati. Koji će od entiteta sa
selektovanih nivoa biti projektovan na tekući, određuje se stanjem ponuđenih prekidača u
desnom delu dijalog box-a. Naime, programom nije predviđeno projektovanje kompletnog

142
sadržaja selektovanih tavanica, već samo projektovanje sledećih entiteta: ploča, greda,
površinskih, linisjkih i tačkastih oslonaca. Znači, u ovom dijalog box-u se vrši izbor tavanica
koje će biti projektovane na dati tekući nivo, a takođe se vrši i izbor konstruktivnih elemenata
koji će biti projektovani.
Nakon završene selekcije željenih tavanica, i izbora entiteta koje treba projektovati, aktiviranje
komandnog polja “OK” će dovesti do toga da za tekući nivo bude upamćena lista svih
selektovanih tavanica, dok će stanje prekidača koji određuju šta će biti projektovano sa
selektovanih nivoa važiti za ceo model. Znači, lista selektovanih tavanica se pamti za svaki
tekući nivo posebno, a stanje prekidača koji određuju šta se projektuje važi univerzalno za sve
nivoe na modelu. Pored toga, na izbor šta će biti projektovano neće uticati stanje vidljivosti
datih konstruktivnih elemenata. Odnosno, iako je neki od konstruktivnih elemenata nevidljiv,
on će na zahtev korisnika biti isprojektovan i prikazan u prozoru “2D pogled”.
Sadržaj projektovanih entiteta iz selektovanih tavanica će se pojaviti u prozoru “2D pogled” tek
nakon aktiviranja naredbe “Vidljivost projektovanih tavanica”, i njenog postavljanja na
uključeno stanje (ova naredba radi kao prekidač). Postojanje simbola “” ispred njenog naziva
u padajućem meniju, znači da je ona postavljena na uključeno stanje, te će se tek tada u
prozoru “2D pogled” pojaviti projektovani entiteti sa svih tavanica koje su selektovane za
projektovanje na tekući nivo.
“Vidljivost projektovanih tavanica” – “Off” “Vidljivost projektovanih tavanica” – “On”
Na gore prikazanoj slici postavljanje prekidača “Vidljivost projektovanih tavanica” na uključeno

stanje, dovelo je do toga da se u prozoru “2D pogled”, pored sadržaja nivoa na koti 4,25,
prikažu i svi projektovani entiteti sa nivoa na koti 0,00, jer je prethodno pomoću naredbe
“Projektovane tavanice” samo ta tavanica odabrana za projektovanje na nivo 4,25.
Znači, pomoću naredbe “Projektovane tavanice” se za tekući nivo definiše lista tavanica čiji
odabrani konstruktivni elementi treba da budu isprojektovani na njega, a pomoću prekidača
“Vidljivost projektovanih tavanica” se određuje da li će se projektovani entiteti prikazivati u
prozoru “2D pogled” ili ne. Prema tome, da bi se u prozoru “2D pogled” prikazali projektovani
entiteti sa drugih tavanica, nije dovoljno da se pomoću naredbe “Projektovane tavanice”
odaberu tavanice za projektovanje na tekući nivo, već je neophodno i da prekidač “Vidljivost
projektovanih tavanica” bude postavljen na uključeno stanje.
Takozvani projektovani entiteti se prikazuju pomoćnim linijama koje se ne mogu selektovati za

manipulaciju (brisanje, kopiranje, itd), ali će biti od velike koristi za izbor tačaka pomoću
OSNAP kriterijuma. Način prikaza projektovanih entiteta (boja, tip linije, itd.), za svaki od
projektovanih konstruktivnih elemenata se određuje u konfiguraciji programa, pomoću
naredbe “Parametri” (vidi poglavlje “3.5.1”).

143
Primena opcije projektovanja tavanica
Kao što smo već na samom početku ovog dela uputstva rekli, projektovanje tavanica ima više
primena, ali jedna od osnovnih je kada želimo da sadržaj nove tavanice kreiramo na osnovu
sadržaja ranije kreirane koja ima sličnu geometriju. U tom slučaju, postavićemo za tekući nivo
onaj na kome treba da kreiramo novu tavanicu a potom ćemo pomoću naredbe “Projektovane
tavanice” iz liste odabrati za projektovanje nivo na kome se nalazi prethodno kreirana slična
tavanica. Jasno, da bi se sadržaj projektovanih entiteta pojavio u prozoru “2D pogled” moramo
i prekidač “Vidljivost projektovanih tavanica” postaviti na uključeno stanje. Sada, korišćenjem
OSNAP kriterijuma, možemo lako iskotistiti geometriju projektovanih entiteta.
Na osnovu geometrije projektovanih entiteta sa prethodno kreirane

tavanice na nivou 6,00, korišćenjem OSNAP kriterijuma lako možemo
kreirati potrebnu geometriju tekućeg nivoa na koti 3,00
Projektovanje sadržaja ostalih nivoa na tekući će imati naročitu primenu i kod kontrole
geometrije pre generisanja vertikalnih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje “2.11.7”). Naime
nepoklapanje tačkastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, pri njihovoj zameni
odgovarajućim stubovima, odnosno zidovima, može izazvati niz problema kako pri samom
generisanju vertikalnih entiteta, tako i pri kasnijem generisanju mreže konačnih elemenata. Iz
tog razloga je potrebno za bilo koji od nivoa, pomoću naredbe “Projektovane tavanice”
odabrati za projektovanje sve preostale tavanice u modelu i postaviti prekidač “Vidljivost
projektovanih tavanica” na uključeno stanje. Kada je ovakav prikaz postavljen u prozoru “2D
pogled”, aktiviranjem naredbe “Kontrolu geometrije” program će markirati sva rastojanja
manja od zadatih, čime će jasno biti evidentirana sva neželjena nepoklapanja elemenata
konstrukcije u vertikalnom smislu. O ovome će biti još reči u poglavlju “3.3.6 Kontrola
geometrije”.

144
Na nivo 0.00” su isprojektovane sve ostale tavanice,

tako da će aktiviranje naredbe “Kontrola geometrije” proveriti
vertikalno poklapanje svih entiteta na celom modelu.
2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda

Naredba “Prikazivanje istorije pogleda” radi kao prekidač, odnosno može biti
postavljena na uključeno i na isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog naziva u
meniju, koji se otvara desnim klikom miša preko naziva prozora “2D pogled”, označava da je
ona postavljena na uključeno stanje. Tada se pored naziva prozora “2D pogled” ispisuju nazivi
svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru od otvaranja tekućeg fajla.
Nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru
Glavna namena istorije pogleda je brzi izbor nekog od ranije prikazivanih sklopova za ponovno
prikazivanje u 2D prozoru. Klikom miša preko bilo kog naziva u istoriji pogleda on postaje
tekući, odnosno u 2D prozoru se prikazuje sklop čiji je naziv izabran.

145
3. UNOS PODATAKA
3.1 Konstrukcija
Naredbe koje su svrstane u ovu grupu (padajući meni “Konstrukcija”) služe za
unos konstruktivnih elemenata modela. Kako svi ovi elementi utiču na kasniji proračun, to se
iscrtanim elementima pridružuju i setovi numeričkih podataka kao što su: debljina ploče,
kvalitet materijala, karakteristike poprečnih preseka greda, karakteristike oslonaca, itd.
Same crtačke procedure su zbog jednostavnosti tako organizovane, da praktično postoje samo
dva načina za iscrtavanje konstruktivnih elemenata, i to jedan za površinske i linijske elemente
a drugi za tačkaste. Procedura iscrtavanja površinskih i linijskih elemenata se zasniva na
postupku iscrtavanja proizvoljne polilinije, koji je detaljno opisan u poglavlju “2.6”. Jedina
razlika je u tome što za površinske elemente polilinija mora biti zatvorena, a za linijske može
biti i zatvorena i otvorena. Procedura iscrtavanja tačkastih elemenata je potpuno nezavisna i
svodi se na izbor tačaka (vidi poglavlje “2.5”).
Pri definisanju položaja konstruktivnih elemenata treba imati na umu da će pri proračunu svaki
površinski element (ploča) biti zamenjen mrežom konačnih elemenata koja se geometrijski
nalazi u istoj onoj ravni u kojoj je nacrtana polilinija koja određuje njenu konturu. Takođe, i
svaki linijski konstruktivni element (greda, linisjki oslonac, itd.) će biti modeliran linijskim
konačnim elementom koji se geometrijski potpuno poklapa sa položajem polilinije kojom je
određena njegova kontura. Znači, mreža konačnih elemenata kojom se kreira matematički
model za proračun konstrukcije nema svoju dimenziju upravno na pravac pružanja mreže, a
njena krutost se opisuje preko setova numeričkih podataka koji su pridruženi konstruktivnim
elementima.
Iz ovoga proizilazi zaključak da bi poliliniju kojom se određuje geometrija i položaj

konstruktivnih elemenata u prostoru trebalo postavljati u težište poprečnog preseka datog
elementa. Međutim postoji i drugi, mnogo važniji uslov, a to je da ukoliko pojedini
konstruktivni elementi treba da rade zajedno, onda i njihove mreže konačnih elemenata
moraju biti povezane, odnosno moraju imati zajedničke čvorove.
Prethodno rečeno pojasnićemo na jednostavnom primeru sadejstva ploče i grede u njoj.
Ako bi se u ovakvom slučaju rukovodili pravilom da geometriju i ploče i grede odredimo

crtanjem polilinije koja se nalazi u njihovom težištu, dobili bismo mrežu koja nije povezana,
što svakako nismo želeli. Prema tome, geometriju površinskih elemenata (ploča) treba
definisati polilinijom u njenoj srednjoj ravni a položaj greda ne u njenom težištu, već u težištu
ploče kako bi mreža konačnih elementa bila povezana.

146
Pogrešno modeliranje Ispravno modeliranje
Ekscentričan položaj težišta grede u odnosu na liniju kojom je određen njen pložaj u prostoru,
definiše se u setu numeričkih podataka odstojanjem “e”.
Način ispravnog određivanja položaja konstruktivnih elemenata pojasnićemo na još jednom

primeru. Uzećemo za primer jednu pravougaonu ploču po čijem obodu su postavljene grede,
oslonjene na četiri ugaona stuba.
Za sadejstvo ploče i greda i u ovom primeru važi prethodno izneto pravilo da geomeriju greda
treba definisati polilinijom koja se nalazi u srednjoj ravni ploče. Znači ovde ćemo analizirati
samo ispravno zadavanje položaja konstruktivnih elemenata u horizontalnom smislu. Znači
pretpostavka je da se polilinije kojima je određen položaj ploče i greda nalaze u istoj ravni.
I ovde bi napravili grešku, ako bi položaj konstrukivnih elemenata odredili zadavanjem

polilinija u njihovom težištu.
Pogrešno modeliranje
Pored toga što grede ne bi bile direktno oslonjene na stubove, njihov pomereni položaj u
odnosu na konturu ploče bi za posledicu imao bespotrebno veliki broj konačnih elemenata.
Uopšte uzevši, isterivanje tačnosti pri crtanju geometrije modela na nivou od 10-20 cm nema
nikakvog praktičnog smisla, jer bi takvo crtanje iziskivalo bespotrebno veliki broj konačnih
elemenata koji bi usporavao kako proračun tako i kasniju obradu rezultata proračuna.

147
Ispravno modeliranje
Što se tiče numeričkih podataka, oni se zadaju preko dijalog box-ova, pri čemu njihov sadržaj i
oblik zavise od tipa konstruktivnog elementa koji se postavlja. Način rada sa ovim dijalog box-
ovima je manje više isti za gotovo sve konstruktivne elemente i ovde ćemo izneti osnovna
pravila koja važe u radu sa setovima podataka.
 Pod setom numeričkih podataka podrazumevamo niz podataka koji definišu karakteristike
nekog konstruktivnog elementa. Kako na jednom modelu možete imati više istih
konstruktivnih elemenata različitih karakteristika, to je omogućeno definisanje više različitih
setova podataka. Svaki od ovih setova je određen svojim rednim brojem od 1 do n, za dati
tip konstruktivnog elementa.
 Svaki konstruktivni element ima referencu na određeni redni broj seta podataka, te će se
naknadna promena numeričkih podatak u okviru nekog od setova podataka automatski
odraziti na sve konstruktivne elemente koji imaju referencu na dati redni broj seta
podataka.
 U okviru svih naredbi za postavljanje konstruktivnih elemenata, na početku komandne

linije, između uglastih zagrada, ispisuje se redni broj tekućeg seta podataka, odnosno seta
podataka koji će biti pridružen konstruktivnom elementu koji se iscrtava.
 Pri prvom pozivu svake od naredbi, između uglastih zagrada će stajati znak “<->”, koji
označava da nije definisan ni jedan set numeričkih podataka za dati konstruktivni element.
 Promena tekućeg seta podataka se može vršiti u bilo kom trenutku iscrtavanja
konstruktivnog elementa, aktiviranjem podopcije “Set” koja je stalno prisutna na
komandnoj liniji.
 Ako se procedura crtanja konstruktivnog elementa završi a da do tada nije definisan ni

jedan set podataka (između uglastih zagrada stoji znak “<->”), program će sam otvoriti
dijalog box za definisanje numeričkih podataka.
 Setovi podataka su određeni rednim brojem od “1” do “n”, i njihovi podaci se smeštaju u
liste u okviru “dijalog box”-ova. U prvoj koloni svake od listi nalazi se podatak o rednom
broju seta podataka (kolona “Set”).
 Podaci u okviru jednog reda u listi odgovaraju jednom setu. Promena podataka u listi se vrši
jednostavnim dovođenjem strelice miša u položaj da pokazuje na postojeću vrednost i
klikom na levi taster miša. Izabrano polje postaje markirano, što označava da je program
spreman za prihvatanje novih vrednosti. Ako u “dijalog box”-u postoje i neki podaci van
liste setova, tada oni uvek odgovaraju aktivnom setu podataka. Aktivan set podataka je red
u “list box”-u koji je naznačen posebnom bojom.

148
 Promena aktivnog seta podataka se vrši klikom miša na proizvoljnu poziciju u okviru reda u
“list box”-u u kome se nalaze njegovi podaci.
 Crna strelica sa leve strane list box-a “” ukazuje na set podataka koji je bio tekući
neposredno pre ulasaka u “dijalog box” za definisanje numeričkih podataka.
 Komandna polja “ Dodaj” i “ Briši” su predviđena za dodavanje novih setova podataka,

odnosno za uklanjanje nekih od postojećih. Aktiviranjem komandnog polja “ Dodaj” u
listu se dodaje novi set podataka, sa rednim brojem koji je za jedan veći od do tada
poslednjeg u listi. U zavisnosti od stanja “check box” - a “Sa kopiranjem” mogu nastupiti
dva slučaja. Ako je ovaj “check box” postavljen na isključeno stanje tada će novo dodatom
setu podataka biti pridruženi programski definisani default podaci, a ako je on postavljen na
uključeno stanje tada će mu biti pridruženi podaci koji odgovaraju prethodno aktivnom setu
podataka (set čiji su podaci u listi naglašeni posebnom bojom). Svakako da se ove vrednosti
mogu naknadno korigovati od strane korisnika.
Kako je naredba “ Briši” destruktivna, to je omogućeno brisanje samo setova koji nisu ranije
pridruženi nekom od već postavljenih konstruktivnih elemenata na modelu. Ako se za brisanje
selektuje set podataka koji nije na poslednjem mestu u listi, tada će doći do prenumeracije
rednih brojeva setova koji se u listi nalaze iza njega. Ovakva prenumeracija neće dovesti do
nekontrolisanih promena na crtežu, jer će i odgovarjući elementi crteža dobiti nove redne
brojeve koji odgovaraju karakteristikama ranije pridruženih setova numeričkih podataka.
Promena redosleda podataka u list je uvek moguća. Ona se vrši pomoću komadnih polja “
Gore” i “ Dole”, čijim aktiviranjem se trenutno aktivan red u listi pomera za jedno mesto na
gore, odnosno na dole. Ovakva prenumeracija neće dovesti do nekontrolisanih promena na
crtežu, jer će i odgovarajući elementi crteža dobiti nove redne brojeve setova numeričkih
podataka.
 Aktiviranjem komandnog polja “OK”, prvo se vrši kontrola valjanosti podataka koji su
pridruženi svim setovima u listi i u slučaju da neki od podataka nije ispravan izdaje se
upozorenje i onemogućuje izlazak iz dijalog box-a. U slučaju da su svi podaci ispravni,
dijalog box se zatvara a set koji je bio aktivan neposredno pre aktiviranja komandnog polja
“OK” (red u listi naglašen posebnom bojom), se proglašava za tekući. Između uglastih
zagrada na početku komandne linije se ispisuje njegov redni broj, odnosno ti podaci će biti
pridruženi elementu koji se iscrtava.
 Pomoću komandnog polja “Cancel” se vrši odustajanje od svih akcija sprovedenih u dijalog
box-u.
Napomena:
Redosled iscrtavanja konstruktivnih elemenata je potpuno proizvoljan i isključivo zavisi od
izbora korisnika i njegovih navika.
Napomena:
Za konstruktivne elemente ne važi princip superpozicije, odnosno u slučaju da se dva istorodna
konstruktivna elementa preklapaju potpuno ili delimično, na mestu preklapanja će biti
usvojene karakteristike poslednje iscrtanog elementa. Ovde se pod istorodnim elementima
podrazumevaju na primer dve ploče, dve grede, itd.

149
Napomena:
Ako linijske elemente konstrukcije nacrtate polilinijom koja se sastoji od više segmenata, to će
značiti da je uneto tačno toliko linijskih elemenata konstrukcije sa istim setom karakteristika.
Drugim rečima, linijski element koji je iscrtan iz više segmenata neće biti tretiran kao jedan,
već kao više njih. Potvrdu ovoga ćete dobiti, ako pomoću naredbe “Vidljivost” za dati linijski
element konstrukcije postavite prekidač “Set” na uključeno stanje. Tada će na sredini svakog
iscrtanog segmenta stajati isti redni broj seta podataka za celu iscrtanu poliliniju. Po istoj
analogiji, ako želite da pomoću naredbe “Briši” uklonite ceo linijski element konstrukcije,
morate selektovati sve segmente polilinije pomoću koje je on nacrtan.
3.1.1 Ploča/Zid
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za definisanje potpuno proizvoljne ploče,
odnosno zida. Postupak postavljanja ploča i zidova je potpuno isti, pa sve što u
ovom delu uputstva budemo rekli za ploče važiće i za zidove. Nakon pokretanja
naredbe, komandna linija će dobiti sledeći izgled:
<-> Prva tačka ploče (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj> / Set):
Sadžaj komandne linije jasno ukazuje na to da se od korisnika očekuje iscrtavanje polilinije

koja će definisati potpuno proizvoljnu konturu ploče, odnosno zida. Sam postupak iscrtavanja
polilinije je detaljno objašnjen u poglavlju “2.6”, pa ga ovde nećemo ponavljati. Kako su ploče
površinski elementi to se pri izboru tačaka mora voditi računa da sve odabrane tačke pripadaju
istoj ravni, i da se iscrtani segmenti polilinije ne presecaju međusobno. U protivnom program
će izdati odgovarajuće upozorenje o grešci.
Izborom podopcije “Set” otvara se “dijalog box” za izbor seta karakteristika koje će biti
pridružene ploči, odnosno zidu koja se iscrtava.

150
Izgled “dijalog box”-a za definisanje

numeričkih podataka o pločama
Karakteristike ploča se definišu preko njene debljine (d), ekscentriciteta (e), kvaliteta
materijala i načina proračunskog ponašanja. Svi ovi podaci čine jednu celinu koja se naziva set
podataka. U koloni “Set” je prikazan redni broj seta podataka, u koloni “d m” podatak o
debljini ploče, u koloni “e m” podatak o odstojanju gornje ivice ploče u odnosu na
bezdimenzionalnu ravan kojom je ploča predstavljena na modelu, a u koloni “Materijal” naziv
materijala čije su karakteristike pridružene datom setu podataka. U listi je moguće menjati
samo podatak o debljini ploče i o njenom ekscentričnom položaju u odnosu na srednju ravan
ploče.
Ekscentričan položaj ploča
Podatak “e m” ne utiče na karakteristike ploča pri proračunu, već on služi za lepši
renderovani prikaz modela, a imaće važnost i pri eksportovanju usvojene armature iz
programa Tower u program za izradu detalja armiranja ArmCAD. Znači, bez obzira na zadatu
vrednost ekscentričnog položaja ploče u odnosu na ravan kojom je određen njen položaj u
prostoru, rezultati proračuna će biti isti, ali će zato eksportovana armatura u program ArmCAD
biti različito oblikovana u zavisnosti od tačnog položaja gornje i donje ivice ploče u odnosu na
druge konstruktivne elemente.
Program po “deafult”-u za ovaj podatak usvaja polovinu zadate debljine ploče, što odgovara
njenom simetričnom postavljanju u odnosu na zadatu težišnu ravan.
Simetričan položaj gornje i donje ivice ploče

u odnosu na zadatu ravan (e=d/2)
Maksimalna vrednost koja se može zadati za parametar “e” je ukupna debljina date ploče, tako
da težišna ravan ne sme izaći van gabarita ploče. Zadavanje ekscentričnog položaja ploča će
imati naročitu primenu kod ploča koje imaju različite debljine i kojima se modeliraju kapiteli.

151
Simetričan položaj (e1=d1/2; Izravnata gornja ivica

e2=d2/2) (e1=e2=d1/2)
Kako vrednost parametra “e” predstavlja odstojanje gornje ivice ploče od težišne ravni, a
gornja ivica ploče je usmerena ka pozitivnom smeru lokalne Z ose, to je za njegovo ispravno
zadavanje neophodno znati orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema ploča.
Lokalni koordinatni sistem ploče
Lokalna X i Y osa svake od ploča leži u ravni same ploče, dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na ravan ploče. Kako ploča može imati potpuno proizvoljan položaj u prostoru, to je
zbog jasnoće sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploča uvedena konvencija da on u
potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru “2D pogled”. Prema
tome, ako je u prozoru “2D Pogled” prikazan tekući nivo onda će lokalni koordinatni sistem
ploča koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za
izbor tačka u prozoru “2D pogled”, kada je u njemu prikazan sadržaj tekućeg nivoa. Potpuno je
ista analogija i kada je u prozoru “2D pogled” prikazan tekući ram, odnosno proizvoljno
definisan kosi pogled. U svim ovim slučajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatrača,
odnosno gornja ivica ploče je bliža oku posmatrača.
Karakteristike materijala
Kako su ploče prostorni elementi koji mogu biti napregnuti istovremeno i na savijanje i na
ravno stanje napona, to se kvalitet materijala opisuje zadavanjem karakteristika za oba stanja
naprezanja. Odnosno, materijal se može tako definisati da ima jedne karakteristike kada je
napregnut na savijanje a druge kada je napregnut u svojoj ravni. Kvalitet materijala se opisuje
zadavanjem sledećih karakteristika u odgovarajućim edit box-ovima:
E - Jungov modul elastičnosti za naprezanje upravno na ravan ploče

 - Poasonov koeficijent za naprezanje upravno na ravan ploče
 - zapreminska težina
t - koeficijent termičkog širenja
Em - Jungov modul elastičnosti za naprezanje u ravni ploče
m - Poasonov koeficijent za naprezanje u ravni ploče
Svakako da su za uobičajene materijale koji se koriste u građevinarstvu kao što su beton i

čelik, njihove karakteristike iste i kada su ploče napregnute upavno na svoju ravan i kada su
napregnute u svojoj ravni. Znači, ovakvo definisanje karakteristika materijala treba shavtiti
samo kao mogućnost za neke posebne tipove modeliranja konstrukcija.
Postupak pridruživanja karakteristika materijala određenom setu podataka se odvija tako što
se prvo mišem klikne na proizvoljno mesto u listi u okviru reda čijem setu podataka želimo da
dodelimo karakteristike materijala (taj red treba da postane markiran posebnom bojom), i
aktiviramo komandno polje “Materijal”.

152
Izgled “dijalog box”-a za izbor materijala
Radi lakšeg snalaženja i bolje preglednosti velikog broja materijala, podaci u ovom dijalogu su
organizovani putem kartoteka. Prve četiri kartoteke su rezervisane za standardne vrste
materijala: “Beton”, “Čelik”, “Drvo” i “Opeka/Blokovi”. Kartoteka “Ostalo” je predviđena
za dodavanje novih materijala koji ne spadaju ni u jednu od ovih grupa, dok se u kartoteci
“Svi materijali” prikazuju svi materijali koji se trenutno nalaze u bazi, bez obzira na to kom
tipu pripadaju.
U prikazanoj listi, svakom redu odgovaraju podaci koji definišu karakteristike jednog
materijala. U koloni “Naziv” je zadato ime materijala, u koloni “Tip” vrsta materijala kojoj on
pripada, a u ostalim kolonama, karakteristike koje ga određuju: “E kN/m2”, “”, “
kN/m3”, “t 1/C”, “Em kN/m2” i “m”. U zaglavlju ovih kolona između srednjih zagrada
su ispisane i jedinice mera u kojima su date vrednosti zadate. Crna strelica koja se nalazi sa
leve strane liste ukazuje na materijal koji je bio prethodno pridružen setu za koji sada vršimo
promenu materijala.
Pomoću komandnih polja “ Dodaj” i “ Briši”, omogućeno je kako dodavanje, tako i

uklanjanje iz liste bilo kog materijala, a pomoću komandnih polja “ Gore” i “ Dole”,
moguće je menjati redosled materijala u listi. Na ovaj način, korisnik može po svojoj želji
urediti tablicu materijala, koju će program stalno koristiti u svom radu. Napomenućemo da je
biblioteka materijala univerzalna za ceo program, te će se ona pozivati i pri definisanju
materijala za ostale elemente konstrukcije.
Promena bilo koje od vrednosti u tablici se vrši klikom miša na nju i zadavanjem sa tastature
nove vrednosti. Izuzetak je jedino podatak u koloni “Tip”, koji određuje kom tipu dati
materijala pripada. Ovaj podatak se ne zadaje, već zavisi od kartoteke u kojoj se vrši
dodavanje novog materijala. Tako se recimo u kartoteci “Beton” mogu dodavati samo
materijali koji imaju tip “Beton”. Ako se materijal dodaje u kartoteci “Svi materijali”, on će
imati isti tip kao i materijal koji je bio tekući u trenutku dodavanja.
Određivanje tipa materijala će imati svoju ulogu jedino pri kasnijem dimenzionisanju
elemenata konstrukcije. Naime, kako naziv materijala može biti potpuno proizvoljan, to njegov
karakter jedino može odrediti zadati tip. Znači, jedino u zavisnosti od odabranog tipa
materijala, dati konstruktivni element će u proceduri dimenzionisanja biti obrađen prema

153
algoritmima koji su programom predviđeni za dati tip materijala. U slučaju da materijal ne

pripada ni jednom od programom predviđenih tipova za dimenzionisanje (beton, čelik, drvo,
opeka), treba se dodati tako da mu tip bude “Ostalo”.
Komandno polje “Cancel” je predviđeno za odustajanje od svih prethodno učinjenih izmena u

ovom dijalog box-u, dok će klik na komandno polje “OK” dovesti do uklanjanja ove liste sa
ekrana, a karakteristike aktivnog materijala (red koji je naznačen posebnom bojom), biće
pridružene aktivnom setu podataka.
U koloni “Materijal” se ispisuje naziv odabranog materijala,

a iznad “edit box”-ova u kojima su postavljene preuzete
vrednosti iz biblioteke, ispisuje se tip odabranog materijala.
Svakako da preuzete podatke iz biblioteke materijala možete naknadno menjati i direktnom

promenom preuzete vrednosti u odgovarajućem “edit box”-u.
Višestruka selekcija setova i brzo dodeljivanja materijala
U ovom dijalogu je moguća i višestruka selekcija setova kako bi se svima dodelio isti materijal.
Prvo se desnim klikom miša preko ćelije u koloni “Materijal” izabere željeni materijal, a zatim
se levim klikom selektuju svi setovi kojima se taj materijal dodeljuje.

154
Izabran je materijal koji pripada setu broj 5,

a selektovani su setovi sa brojevima 2,4 i 6
U dijalogu se izabrani materijal obeležava crvenom bojom, dok se selektovani setovi

obeležavaju zelenom bojom. Na kraju je potrebno još jednom pritisnuti desno dugme miša,
nakon čega se procedura završava i željeni materijal dodeljuje svim selektovanim setovima.
Setovima sa rednim brojevima 2,4 i 6

dodeljen je materijal seta broj 5
Način proračuna
U programu su ugrađena dva tipa pločastih konačnih elemenata, koji se primenjuju u

proračunu. Odnosno, program nudi mogućnost da se proračun sprovodi i po teriji tankih i po
teoriji debelih ploča. Jedina razlika između ova dva algoritma je u tome što se po teoriji debelih
ploča uzima u obzir i rad transverzalnih sila u pločama. Koju ćete teoriju primeniti, zavisi od
stanja “radio button”-a :“Tanke ploče” i “Debele ploče”. Za preporuku je da sve zidove i
međuspratne konstrukcije proračunavate po teoriji tankih ploča, a temeljne ploče koje imaju
znatnu debljinu, po teoriji debelih ploča.

155
Ortotropne ploče
Opisani postupak izbora materijala se odnosi na izotropne materijale, odnosno materijale čije
su elastične osobine iste u svim pravcima (E=E1=E2; =1=2). Međutim u praksi Vam se
može javiti i potreba za modeliranjem ortotropnih ploča (specijalni slučaj anizotropnih ploča),
odnosno ploča koje nemaju iste karakteristike u dva ortogonalna pravca. Stanjem prekidača
“Ortotropija”, koji je dostupan za promenu samo kada se radi o teoriji tankih ploča, reguliše
se da li je datim setom podataka definisan izotropan ili ortotropan materijal.
U slučaju kada je prekidač “Ortotropija” postavljen na uključeno stanje, tada je u edit box-
ovima “E2”, “G” i “” moguće definisati dodatne parametre koji zajedno sa ranije zadatim
parametrima “E” i “” (sada je E=E1 i =1) potpuno određuju karakteristike ortotropnog
materijala.
E - Jungov modul elastičnosti za glavni pravac 1 (E1)

 - Poasonov koeficijent za glavni pravac 1 (1)
E2 - Jungov modul elastičnosti za pravac 2 (E2  E1)
G - Modul klizanja za ortotropan materijal
 - ugao koji zaklapa glavni pravac 1 sa lokalnom X osom ploče
Vrednost Poasonovog koeficijenta “2”, program sam računa iz uslova: 2*E1=1*E2
Napomenućemo da se pod glavnim pravcem 1 podrazumeva jači pravac, odnosno pravac u

kome ploča ima veću moć nosivosti.
Na osnovu zadatih parametara, članovi matrice kojom se opisuju elastične osobine ortotropnog
materijala program proračunava prema sledećoj šemi.
Za izotropne materijale, kod kojih je E=E1=E2 i =1=2, članovi iste matrice se

proračunavaju prema sledećoj šemi.

156
Napomenućemo kao vrlo važno, da pri unosu modula klizanja “G”, za ortotropan materijal ne
važi formula koja je primenjena kod izotropnih materijala. Svaki ortotropan materijal ima
različitu vrednost modula klizanja.
3.1.2 Otvori
Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje otvora u površinskim
elementima konstrukcije. Komandna linija dobija svoj standardni oblik za
definisanje proizvoljne polilinije koja određuje konturu otvora:
Prva tačka rupe (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj>):
Postupak iscrtavanja konture rupe je identičan kao i za ostale površinske konstruktivne

elemente. Nakon zatvaranja polilinije, program će napraviti otvore u svim površinskim
elementima koji su u tom trenutku vidljivi. Ovo ćemo pojasniti na jednom primeru. Ako imate
iscrtanu ploču preko koje je postavljeno površinsko opterećenje, pri postavljanju otvora mogu
nastupiti dva slučaja u zavisnosti od toga šta je vidljivo u tom trenutku. Ako su vidljivi i ploča i
površinsko opterećenje, postavljeni otvor će izbušiti obe površine. Ako pre postavljanja otvora
isključite vidljivost na primer ploče, rupa će izbušiti samo površinsko opterećenje koje je
vidljivo, dok će ploča ostati u nepromenjenom obliku. Svakako da ovaj princip važi i za sve
ostale površinske elemente i stanje njihove vidljivosti u trenutku postavljanja otvora.
Postavljeni otvori predstavljaju regularne površinske elemente koji se mogu selektovati za:
brisanje, kopiranje, pomeranje itd. Brisanjem otvora, dolazi do vraćanja delova površinskih
elemenata, koji su izbušeni prilikom njihovog postavljanja. U slučaju da se otvor postavlja tako
da jednim svojim delom preklapa neki ranije postavljeni otvor, program pravi uniju ta dva
otvora, odnosno konturu koja definiše oba otvora.
Pomoću naredbi za manipulaciju sa iscrtanim objektima, otvor nećete moći da selektujete

jedino u slučaju kada se on postavi tako da seče konturu površinskog elementa. U takvim
slučajevima otvor se ne tretira kao regularan površinski element, već on samo menja konturu
površinskog elementa preko koga je postavljen.

157
3.1.3 Granični uslovi

Često se u praksi javlja potreba za postavljanjem graničnih uslova koji deluju u
pločama i zidovima, duž zadate linije. Na ovaj način se mogu lako modelirati
zglobne veze ploče i zida, pukotine u ploči, dilatacije, itd. Izborom naredbe
“Granični uslovi”, koja se nalazi u padajućem meniju “Konstrukcija”, komandna
linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje polilinije.
Prva tačka graničnih uslova (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>/ploča-Zid/ortoTropne ploče):
Po završetku definisanja geometrije polilinije, klik na desni taster miša će označiti izbor
podopcije “krAj”, i na ekranu će se pojaviti dijalog box za definisanje graničnih uslova.
Izgled dijaloga za definisanje

graničnih uslova
U gornjem levom delu dijaloga prikazana je geometrija nacrtane polilinije, a u gornjem

desnom delu su prikazani uticaji čije se ponašanje može definisati. U jednoj koloni su prikazani
uticaji koji odgovaraju levoj, a u drugoj uticaji koji odgovaraju desnoj strani nacrtane polilinije.
Kako je teško zaključiti šta je leva, a šta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone
postavljena zelena, a iznad desne crvena boja. Klik miša preko ikone koja se nalazi pored
imena svakog uticaja, otvara meni sa opcijama za definisanje njegovog ponašanja.

158
Potpuno oslobađanje uticaja – Izborom ove opcije potpuno se ukida veza koja taj
uticaj prenosi sa jedne na drugu stranu graničnog uslova.
Delimično oslobađanje uticaja – Izborom ove opcije veza koja prenosi taj uticaj ima
delimično smanjenu krutost (stepen krutosti veze izražen je u procentima - 100%
odgovara potpunom prenošenju uticaja, a 0% odgovara potpunom ukidanju veze).
Njenim izborom dostupno postaje i dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog
sledećeg izgleda:
Sada je potrebno u edit polju zadati željeni procenat umanjenja krutosti veze i izaći iz
dijaloga izborom dugmeta “OK”. Inicijalna vrednost stepena krutosti veze je 50%
Elasto-plastična veza - Izborom ove opcije, veza koja prenosi taj uticaj ima elasto-
plastično ponašanje - odnosno, u jednom intervalu naprezanja veza je elastična a kada
pređe te granice dolazi do njene plastifikacije. Po izboru ove opcije dostupno postaje i
dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

159
Kada se uključe check box-ovi “Granica plastifikacije (>=0)” i “Granica plastifikacije

(<=0)”, dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja
(pozitivna), odnosno donja (negativna) granična vrednost datog uticaja. Ako se zadate
vrednosti prekorače dolazi do plastifikacije. Dugme “OK” je nedostupno sve dok se ne zada bar
jedna granica plastifikacije. Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program će se
ponašati kao da je druga granica beskonačna.Ukoliko se za neki uticaj izabere elesto-plastično
ponašanje, a ne uđe u dijalog za definisanje granica, program će se ponašati kao da je data
veza bez oslobađanja.
Zadate su obe granice plastifikacije Zadata je samo donja granica plastifikacije
“Radi prema prosečnoj graničnoj sili” - Plastifikacija veze nastaje kada uticaj u vezi
dostigne zadatu graničnu vrednost. Omogućeno je modeliranje dva načina plastifikacije tj.
otkazivanja graničnog uslova. Prvi način je da se ceo granični uslov odjednom plastifikuje u
trenutku kada vrednost prosečne sile u graničnom uslovu kao celini dostigne graničnu zadatu
vrednost. Drugi način plastifikacije je da se otkazivanje veza u graničnom uslovu vrši
nezavisno po svakom čvoru graničnog uslova, kada vrednost sile na tom mestu dostigne
graničnu vrednost. Na ovaj način moguće je da se samo na delu linije graničnog uslova javi
plastifikacija. Podrazumevani način je da se plastifikacija dešava na celom graničnom uslovu
kao celini i tada je polje “Radi prema prosečnoj graničnoj sili” uključeno.

160
Elasto-plastična veza sa delimičnim oslobađanjem – Izborom ove opcije modelira

se veza koja je kombinacija elasto-plastične veze i delimičnog oslobađanja uticaja. Smanjenje
krutosti veze pri delimičnom oslobađanju uticaja odnosi se na interval vrednosti naprezanja u
kojem još nije došlo do plastifikacije veze. Aktiviranjem dugmeta otvara se dijalog u kome
se zadaju svi neophodni podaci.
Bez oslobađanja uticaja – Izbor ove opcije znači da je veza za prenošenje tog uticaja
sa jedne na drugu stranu graničnog uslova potpuna.
Kada se u jednoj od kolona uticaju zada željeno ponašanje, na slici se sa odgovarajuće strane
postavlja simbol u boji koja se nalazi iznad te kolone. Izgled simbola zavisi od zadatog
ponašanja uticaja. Na ovaj način lako se može odrediti šta je levo a šta desno, odnosno sa
koje strane graničnog uslova je definisano ponašanje datog uticaja.

161
Postavljene crtice jasno ukazuju na stranu

sa koje će odabrani uticaj biti oslobođen.
Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a
ponuđeni uticaji nose oznake lokalnih osa.
Lokalni koordinatni sistem graničnih uslova
Lokalna osa “1” je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa “3” je upravna na
osu “1” i leži u ravni ploče kojoj pripada dati segment graničnih uslova, dok je osa “2” u pravcu
normale na ravan ploče kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponuđeni uticaji
za oslobađanje imaju sledeće značenje:
M1 - Moment savijanja oko lokalne ose 1

T1 - Smičuća sila u pravcu lokalne ose 1
T2 - Smičuća sila u pravcu lokalne ose 2
N3 - Normalna sila u pravcu lokalne ose 3

162
Način izbora vrste uticaja i sa koje strane ih treba osloboditi, najbolje ćemo objasniti na
primeru modeliranja zglobne veze ploče i zida.
Zglob sa leve strane zida Zglob sa desne strane zida
Zglob sa obe strane zida Zglobna veza sa obodnim zidovima
Na svim prethodno prikazanim slikama oslobođen je samo uticaj “M1” i to na strani ka kojoj su
usmerene kratke crtice.
Programom je predviđena i mogućnost postavljanja “linije fiktivnog zgloba u ploči/zidu”, tako

što se izađe iz dijaloga bez i jednog oslobođenog uticaja. Uticaji u ploči/zidu koji se nalaze sa
različitih strana “linije fiktivnog zgloba” se ne uprosečuju, što u obradi rezultata omogućava
dobijanje skoka u uticajima na tom mestu. “Linija fiktivnog zgloba” se na crtežu prikazuje
pomoću dve paralelne isprekidane linije.
Pomoću check box-a “Mimoilazan” zadaje se mimoilaženje zidova iz različitih pravaca.

Mimoilaženje se na crtežu obeležava trouglićima, koji su raspoređeni duž zadate linije.

163
Prikazani trouglići ukazuju da je

zadato mimoilaženje
Na geometrijskom mestu spoja zidova ne formira se veza između zidova različitih pravaca, već
se pruža mogućnost zadržavanja veze zida ispred sa zidom iza mesta geometrijskog spoja.
Moguće je podesiti oslobađanja uticaja na mestu veze zida ispred sa zidom iza. Na primer, u
slučaju da ni jedan uticaj nije oslobođen dobiće se pun kontinuitet zida ispred i iza ili ako su svi
uticaji oslobođeni potpuno razdvajanje zida na deo ispred i na deo iza.
Mimoilaženje zidova
Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u centralnom delu dijalog box-a, služe za
definisanje prirode zadatih graničnih uslova. Kada je uključen radio button “Jedinstven

164
granični uslov za statički i seizmički model”, kao što se iz samog naziva vidi, zadati
granični uslovi se koriste i pri statičkoj i pri dinamičkoj analizi. Različiti parametri za svaku
vrstu proračuna mogu se definisati kada se uključi radio button “Granični uslov sa različitim
karakteristikama za statički i seizmički model”. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere
opcija “Karakteristike za statički model” i zadaju se parametri koji će se primenjivati pri
statičkoj analizi, a zatim se iz liste izabere opcija “Karakteristike za seizmički model” i
zadaju parametri koji će se primenjivati pri dinamičkoj analizi.
Sadržaj liste pomoću koje se definiše

dvojna priroda graničnih uslova
Uslovi u početnoj i krajnjoj tački svake zadate linije definišu se u delu dijalog box-a “Uslovi u
temenima”. Mogu se zadati tri načina ponašanja:
- Odrediti automatski - program na osnovu geometrije modela određuje da li će se zadati

granični uslovi primenjivati na dato teme
- Primeniti - zadati granični uslovi se primenjuju na dato teme
- Ne primeniti - zadati granični uslovi se ne primenjuju na dato teme linije
Svaki od tri načina ponašanja na crtežu se prikazuje sa posebnim simbolom:

165
Trenutno stanje svih parametara u dijalogu se može snimiti u bazu konfiguracija. Izborom
dugmeta otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada je potrebno uneti naziv konfiguracije i izaći iz dijaloga aktiviranjem dugmeta “OK”.
Izborom iz zatvorene liste bilo koja od snimljenih konfiguracija se može postaviti za tekuću.
Aktiviranjem dugmeta tekuća konfiguracija se briše iz baze, pri čemu program izdaje
odgovarajuće obaveštenje:
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK” program će zatvoriti dijalog box, a duž nacrtane
polilinije biće postavljeni simboli koji ukazuju na zadato ponašanje izabranih uticaja sa obe
strane polilinije.
Na crtežu, na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se vrsta uticaja i simbol koji ukazuje
na zadato ponašanje. Na primer za uticaj M1:
M1=0 Potpuno oslobađanje uticaja (ukidanje veze)
M1=% Delimično oslobađanje uticaja
M1=<> Elasto-plastična veza
M1=<%> Elasto-plastična veza sa delimičnim oslobađanjem

166
Duž zadate linije graničnih uslova ispisuje se naziv uticaja

sa simbolom koji ukazuje na zadato ponašanje
Ako se pokazivač miša postavi iznad simbola oslobađanja koji se crtaju duž linije po kojoj su
postavljeni granični uslovi, dok je naredba aktivna, otvoriće sa mali prozor u kome se ispisuju
nazivi svih uticaja kojima je promenjeno ponašanje uz simbol koji ukazuje na zadato
ponašanje.
Potpuno oslobađanje uticaja Delimično oslobađanje uticaja
Elasto-plastična veza Elasto-plastična veza sa delimičnim

oslobađanjem
Ako se zadato ponašanje primenjuje samo pri statičkoj analizi ispred naziva uticaja ispisivaće
se tekst “ST”, ako se zadato ponašanje primenjuje samo pri dinamičkoj analizi ispred naziva
uticaja ispisivaće se tekst “SE”, dok će se u slučaju zadavanja istog ponašananja za obe vrste
proračuna ispisivati samo nazivi uticaja.

167
Zadato ponašanje uticaja se primenjuje samo Zadato ponašanje uticaja se primenjuje samo
pri statičkoj analizi pri dinamičkoj analizi
Zadato ponašanje jednog uticaja se Zadato je isto ponašanje uticaja i pri statičkoj
primenjuje pri statičkoj, a drugog pri i pri dinamičkoj analizi
dinamičkoj analizi
Napomenućemo da će ova opcija biti dostupna samo za kretanje miša u oblasti prozora “2D
pogled”, bez obzira na to koji je deo konstrukcije prikazan u njemu.
Da bi se olakšalo modeliranje veze između ploča i zidova, pri aktiviranju naredbe “Granični
uslovi” na komandoj liniji je prisutna i podopcija za automatsko modeliranje veze na celom
modelu. Naime, izborom podopcije “ploča-Zid” otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za automatsko

postavljanje veze između ploča i zidova
Postavljanjem jednog od ponuđenih prekidača na uključeno stanje, vrši se izbor veze između
ploča i zidova.

168
Na pločama:
Zglobna veza samo po obodnim zidovima - program će na spoju ploča i obodnih

(spoljašnjih) zidova automatski da postavi linije graničnih uslova sa oslobođenim momentom
oko lokalne ose 1 (M1).
Zglobna veza sa svim zidovima - program će na spoju ploča i svih zidova automatski da
postavi linije graničnih uslova sa oslobođenim momentom oko lokalne ose 1 (M1).
Fiktivan, na spoju sa zidom - program će na spoju ploča i svih zidova automatski da postavi
linije fiktivnog zgloba.
Na zidovima:
Fiktivan, na spoju sa pločom - program će na spoju zidova i svih ploča automatski da

postavi linije fiktivnog zgloba.
Mimoilaženje zidova u seizmičkom modelu – program će na spoju svih zidova da postavi

granične uslove koji ukidaju vezu između dva zida u seizmičkom modelu, što će omogućiti
njihovo nezavisno pomeranje. U statičkom modelu na tim mestima biće postavljen fiktivan
granični uslov.
Granični uslovi po obodu zidanih zidova – ako se izabere ova opcija, program po obodu
zidanih zidova postavlja nephodne granične uslove za njihovo realno ponašanje pri statičkom i
seizmičkom proračunu.
Automatski postavljeni granični uslovi na zidanim zidovima
Zglobna veza samo po obodnim zidovima Zglobna veza sa svim zidovima

169
Fiktivan, na spoju sa zidom Fiktivan, na spoju sa pločom
Kod velikih modela ovakva mogućnost automatskog modeliranja može uštedeti dosta
vremena.
Izborom podopcije “Ortotropne ploče” komandna linija dobija novi izgled:
<0 sel.> Granični uslovi za ortotropne ploče – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se očekuje da selektujete sve ortotropne ploče za koje želite da program automatski
postavi potrebne granične uslove. Klik na desni taster miša će označiti kraj procedure
selektivanja, nakon čega program na svim prethodno selektovanim pločama postavlja
potrebne granične uslove i vraća se na osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe.
Automatski postavljeni granični uslovi na svim ortotropnim pločama
Kako zadati pravac ortotropije određuje pravac nošenja date ploče, to se granični uslovi
postavljaju prema sledećem pravilu: strane ploče koje zadati pravac ortotropije može da
preseče prenose sve uticije izuzev momenata savijanja, dok se strane paralelne sa pravcem
nošenja oslobađaju od prenošenja svih uticaja.

170
Način postavljanja graničnih uslova za ortotropne ploče
Napomena:
Polilinija kojom se definiše mesto delovanja postavljenih graničnih uslova mora jasno pripadati
samo jednoj ploči, odnosno zidu. Iz tog razloga, program će po završetku definisanje njene
geometrije prekontrolisati da li je zadata polilinija ispravna, i ako nije izdaće odgovarajuće
upozorenje.
Tipičan primer neispravnog zadavanje polilinije je ako recimo pomoću podopcije “Kontura” sa
komandne linije, selektujete više ploča na različitim nivoima.
U slučaju da liniju granićnih uslova postavite tačno na spoju ploče i zida ostaće dilema da li ona
pripada ploči ili zidu. U tom slučaju program kontroliše da li je jedan od ova dva entiteta
trenutno prikazan u prozoru “2D pogled”, i ako jeste onda postavljenu liniju graničnih uslova
pridružuje tom entitetu. Međutim, ako je linija graničnih uslova nacrtana u prozoru “3D
pogled”, tačno na spoju ploče i zida, a nijedan od tih entiteta nije trenutno prikazan u prozoru
“2D pogled”, onda će program sa komandne linije zahtevati da odredite ravan kojoj on
pripada.
<0 sel.> Odaberite ravan - Selektovanje (Prozor / pOligon / pResek / <Kraj>):
Sada je potrebno da selektujete jedan od entiteta na čijem spoju je postavljena linija graničnih
uslova.

171
3.1.4 Grede
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za postavljanje greda, a komandna linija
dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:
<-> Prva tačka grede (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj> /Set):
Aktiviranjem podopcije “Set” koja je stalno prisutna u komandnoj liniji, otvara se dijalog box
za definisanje numeričkih podataka koji će biti pridruženi gredi koja se iscrtava.
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje setova greda
Svaki set greda se opisuje sledećim parametrima:
- kvalitetom materijala (E, ,  , t)

- geometrijskim karakteristikama poprečnog preseka (A1, A2, A3, I1, I2, I3)
Parametri kojima se definiše kvalitet materijala imaju isto značenje kao i kod ploča. I ovde je
moguće aktiviranjem komandnog polja “Materijal” otvoriti dijalog box sa tablicom materijala i
preuzeti karakteristike koje su ponuđene za različite materijale.

172
Biblioteka materijala
Svakako da pri proračunu grednih elemenata, ovde definisani podaci: “Em” i “m” za ravno
stanje napona, neće biti razmatrani.
Geometrija poprečnog preseka je određena sa šest geometrijskih karakteristika, koje se

odnose na lokalni koordinatni sistem grede.
Lokalni koordinatni sistem grede
Iscrtana linija na crtežu kojom je određen položaj grede predstavlja lokalnu osu “1” grede,
lokalna osa “2” je upravna na lokalnu osu “1” tako da zajedno sa njom formira vertikalnu
ravan, a lokalna osa “3” je u pravcu normale na vertikalnu ravan koju formiraju lokalne ose “1”
i “2”.
Bez obzira na potpuno proizvoljan položaj grede u prostoru,

postavljajući se u položaj da gredu posmatrate u pravcu njene
lokalne ose “1”, i to u smeru od njenog početka ka kraju, program
će postaviti lokalni sistem grede tako da će uvek imati položaj kao
na ovoj slici.

173
Položaj lokalnog koordinatnog sistema svake od greda postavljene na model, je veoma važno
znati jer će se i rezultati proračuna prikazivati putem presečnih sila koje deluju u pravcu
lokalnih osa svake od greda. Ovde ćemo još samo napomenuti da se položaj lokalnog
koordinatnog sistema može promeniti (zarotirati) pomoću naredbe “Promena L.K.S.”, a o tome
će biti više reči u poglavlju “3.3.2.”.
Geometrijske karakteristike poprečnog preseka grede imaju sledeće značenje:
A1 - Površina poprečnog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne
ose “1” (stvarana površina poprečnog preseka).
ose “2” (smičuća površina preseka za pravac lokalne ose “2”).
ose “3” (smičuća površina preseka za pravac lokalne ose “3”).
I1 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose “1” grede (torzioni
moment inercije).
I2 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose “2” grede
(moment inercije na savijanje oko lokalne ose “2”).
I3 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose “3” grede
(moment inercije na savijanje oko lokalne ose “3”).
Nelinearni štapovi
Pored prethodno opisanih šest geometrijskih karakteristika, u jedan set podataka ulazi i
podatak o karakteru grednog elementa. Naime, po default-u program podrazumeva gredni
element koji je napregnut na složeno savijanje, međutim može se definisati i specijalan tip
grednog elementa koji može da primi samo aksijalne sile zatezanja i pritiska.
Desnim klikom miša preko polja u koloni “P/Z” otvara se padajući meni iz koga se može
izabrati jedna od ponuđenih opcija:
Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša preko polja u koloni P/Z
Standardan štap - podrazumevani gredni element koji je napregnut na složeno savijanje
(P) Prost, nelinearan štap – pritisnut - Rešetkasti štap koji može da primi samo aksijalnu
silu pritiska.
(Z) Prost, nelinearan štap – zategnut - Rešetkasti štap koji može da primi samo aksijalnu
silu zatezanja (sajle).

174
(P/Z) Prost štap - Rešetkasti štap koji može da primi samo aksijalnu silu pritiska, odnosno
zatezanja.
Gredne elemente koji primaju i pritisak i zatezanje (P/Z) treba koristiti uvek kod rešetkastih
tipova konstrukcija, dok grede koje primaju samo pritisak (P) ili pak samo zatezanje (Z), u
slučajvima modeliranja specijalnih tipova konstrukcija. Sam uslov da neki od grednih
elemenata ne sme da primi silu zatezanja, odnosno silu pritiska, iziskuje iterativni način
proračuna, koji za velike modele može potrajati. O ovome će biti više reči kasnije, u poglavlju
u kome se opisuju opcije proračuna.
Ofset greda
Za svaki set se posebno definiše da li će se grede proračunavati sa ofsetom. Ovaj podatak se

primenjuje i u statičkoj i u modalnoj analizi.
Check box-ovi za definisanje ofseta za svaki set greda
Postavljanjem check box-a “Ofset greda” na uključeno stanje, imate mogućnost da od

programa zahtevate, da krajeve greda koji ulaze u druge elemente konstrukcije (grede i
ploče), modelira većom (realnom) krutošću. Ovim postupkom se, na delu između presečnih
tačaka sa ostalim konstruktivnim elementima (svetli otvor), gredi pridružuju zadate
karakteristike, a duž linije preseka ona dobija veću krutost, u zavisnosti od dimenzija
elemenata sa kojima se preseca. Pri ovakvom načinu proračuna, rezultati se prikazuju samo u
svetlim otvorima greda.

175
Ofset greda - OFF Ofset greda - ON
Napomenućemo da se pri proračunu svetlih otvora, u obzir uzima i eventualno zadat

ekscentričan položaj konstruktivnih elemenata, u odnosu na sistemsku osu.
Fiktivna ekscentričnost
Način proračuna ekscentrično postavljenih greda definiše se za svaki set greda posebno.
Omogućeno je uključivanje fiktivne ekscentričnosti i za grede promenljivog poprečnog preseka.
Check box-ovi “Fiktivna ekscentričnost”, pomoću kojih se određuje način

proračuna ekscentrično postavljenih greda
Ponašanje programa sa uključenim i isključenim check box-ovima “Fiktivna ekscentričnost”

biće detaljno objašnjeno u daljem tekstu uputstva.
Oblikovanje poprečnih preseka
Da bi se izbeglo mukotrpno preračunavanje geometrijskih karakteristika poprečnog preseka,

programom je omogućeno i automatsko sračunavanje ovih vrednosti za gotovo sve oblike
poprečnih preseka. Aktiviranjem komandnog polja “Presek”, otvara se dijalog box sledećeg
izgleda.

176
Izgled “dijalog box”-a za oblikovanje poprečnog preseka grede
Pre nego što krenemo sa objašnjavanjem kako se radi sa ovim dijalog box-om,
napomenućemo da on pored uloge sračunavanja geometrijskih karakteristika poprečnog
preseka, ima ulogu i da tačno definiše sve neophodne podatke za dimenzionisanje u modulu za
obradu rezultata proračuna.
Takođe ćemo napomenuti da je pored oblika preseka koji se najčešće koriste za betonske
konstrukcije, omogućeno definisanje jednodelnih i višedelnih preseka od čelika, kao i izbor i
editovanje nekog od ranije kreiranih masivnih ili tankozidnih preseka (vidi poglavlje “3.1.7”)
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi prozor u kome se vrši izbor tipa preseka.
Tipove preseka možemo razdvojiti u dve grupe, i to na preseke koji se definišu zadavanjem
njihovih dimenzija, i preseke koji se definišu izborom iz biblioteke profila, odnosno izborom iz
biblioteke masivnih i tankozidnih preseka.
Prvih deset tipova (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni, kružni, cevasti,
sandučasti, otvoreni i nesimetričan I-presek) spadaju u prvu grupu preseka. Izbor nekog od
ovih preseka se vrši jednostavnim klikom miša preko njihovog imena, nakon čega se u prozoru
sa desne strane liste pojavljuje njegova slika na kojoj su jasno obeležena značenja dimenzija
koje treba zadati u edit box-ovima.

177
Selektovan je T-presek koji se definiše zadavanjem njegovih dimenzija
Izbor preseka koji se nalaze u biblioteci profila se vrši tako što se mišem klikne na mali kvadrat
u kome se ispred naziva “Profili”, nalazi znak “ +”. Nakon toga će se otvoriti podela na
drugom nivou.
Otrvorena lista profila
Sigruno ste primetili da se sada u prethodno selektovanom kvadratu umesto znaka “ +”

pojavio znak “ -”, koji ukazuje na to da je podpodela otvorena (klik miša preko kvadrata u
kome se nalazi znak “ -” će dovesti do suprotnog dejstva, odnosno do zatvaranja ranije
otvorene podpodele). Ispred novo otvorenih podnaslova (“I profili”, “IPE profili”, ...), takođe se
nalaze mali kvadrati koji označavaju da i ovi podnaslovi imaju svoje podnaslove. Ako na primer
mišem kliknete na kvadrat ispred podnaslova “I profili”, otvoriće se i treći nivo podele u kome
su sada prikazani svi profili za koje postoje podaci u biblioteci.

178
Otvorena baza I profila
Izbor profila na trećem nivou podele se vrši jednostavnim klikom miša preko njihovog imena
nakon čega će se u prozoru sa desne strane ove liste pojaviti izgled selektovanog profila sa
iskotiranim svim potrebnim podacima.
Selektovan je jedan profil iz baze I profila
Na potpuno isti način se vrši i izbor masivnih i tankozidnih preseka iz baze masivnih i
tankozidnih preseka.

179
Selektovan je jedan masivni presek iz baze
Pomoću komandnog polja “ Edit” se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri
selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka, na potpuno isti način kao i kod naredbe
“Baza masivnih i tankozidnih preseka” (vidi poglavlje “3.1.7”).
Editovanje biblioteke profila
Biblioteka profila koja se isporučuje uz program, može se editovati od strane korisnika.

Aktiviranjem komandnog polja “Profili” otvara se dijalog box za editovanje baze profila.
Izgled “dijalog box”-a za editovanje biblioteke profila
Kako je programom omogućeno postojanje više baza profila, to se u zaglavlju ovog dijalog
box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne baze: “Tower”. Za kreiranje nove baze profila potrebno
je da prvo pomoću komandnog polja “ Snimi kao” kreirate kopiju postojeće baze.

180
U edit box-u “Ime fajla” zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje “Snimi”. Po
povratku u osnovni dijalog box za editovanje baze profila, izvršite sve potrebne izmene i
dobićete željeni sadržaj nove baze. Pomoću komandnog polja “ Učitaj” otvara se dijalog box
za učitavanje neke od ranije kreiranih baza profila.
Pored baza koje su kreirane u programu Tower, mogu se učitati i baze kreirane u programu
Metal Studio.
Spajanje - Dugme pomoću koga se može izvršiti spajanje 2 baze profila, odnosno ubacivanje
svih profila iz neke baze u trenutno aktivnu. Njegovim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor
baze profila koja će se spojiti sa trenutno aktivnom bazom.

181
Pored baza koje su kreirane u programu Tower, spajanje se može vršiti i sa bazama kreiranim
u programu Metal Studio. Kada se izabere baza iz liste, treba pritisnuti dugme “Učitaj”, nakon
čega se otvara dijalog za izbor načina dodavanja profila u tekuću bazu.
Za familije profila sa istim imenom u obe baze, može se izabrati jedan od dva ponuđena
načina:
Spajanje Izborom ovog dugmeta profili se ubacuju u istoimenu familiju u trenutno

aktivnoj bazi.
Preimenovanje Izborom ovog dugmeta program će familiju profila koja ima isto ime kao i
neka familija u tekućoj bazi preimenovati i ubaciti u tekuću bazu.
Postavljenu tekuću bazu profila program će poštovati u svom radu, te će u listama za izbor
profila u ponudi biti svi profili iz postavljene tekuće baze.

182
U gornjem levom uglu dijalog box-a, prikazana je lista

svih tipova profila koji postoje u trenutno aktivnoj bazi.
Selektovanjem jednog od njih, u donjem delu dijalog box-a će se pojaviti tabela sa numeričkim
podacima o svim profilima odabranog tipa.
Za selektovani tip profila iz liste, u donjem delu “dijalog box”-a

se prikazuje odgovarajuća tablica profila
U prikazanoj tablici svakom od redova odgovaraju karakteristike jednog od profila.

Napomenućemo da se ove tabele međusobno razlikuju, u zavisnosti od odabranog tipa profila
za editovanje. Svaki od profila je određen svojom oznakom i nizom numeričkih podataka koji
se zadaju u odgovarajućim kolonama. U zaglavlju kolona je ispisana oznaka podataka a u
zagradi jedinica mere u kojoj se on izražava. Da bi značenje podataka koji se odnose na
dimenzije profila bilo jasnije, na slici u gornjem desnom uglu dijalog box-a su šematski
iskotirane sve potrebne vrednosti za dati profil. Kako je broj numeričkih podataka koji
određuje jedan profil prilično veliki (zadaju se i sve vrednosti koje su potrebne za
dimenzionisanje), to se u dnu liste nalazi i horizontalna scroll traka pomoću koje je moguće

183
pozicionirati se i na desni kraj liste. Jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati.
Značenje podataka koji se odnose na dimenzije je jasno iz slike, dok je značenje veličina: A1,
A2, A3, I1, I2 i I3 potpuno isto kao i u glavnom dijalog box-u za definisanje setova grede.
Jedina razlika je kod “L” i “HOPL” profila, kod kojih je umesto momenata inercije u odnosu na
lokalne ose “1” i “2” potrebno zadati momente inercije u odnosu na glavne ose “1” i “2” (nagib
glavnih osa je određen uglom “”, odnosno podatakom “tan ” u tablici).
Bez obzira što biblioteke sadrže gotovo sve vrste profila, pomoću grupe komandnih polja u
donjem delu “dijalog box”-a možete sami prema svojoj želji uređivati tablice profila za svaki
odabrani tip iz liste.
Grupa naredbi za editovanje odabrane tablice profila
Pomoću komandnog polja “ Dodaj” omogućeno je dodavanje novog profila u tablicu (uloga
check box-a “Sa kopiranjem” je potpuno ista kao i u ostalim dijalog box-ovima). Novo dodati
profil će biti smešten na kraj liste i sada je potrebno u svim kolonama zadati mu odgovarajuće
podatke. Pomoću komandnog polja “ Briši” se iz biblioteke može ukloniti proizvoljno
selektovani profil, a pomoću komadnih polja “ Gore” i “ Dole” imate mogućnost da po
svojoj želji uredite redosled profila u tablici.
Pored toga što se za svaki od tipova profila iz liste može urediti njegova tablica, programom je
pomoću grupe komandnih polja sa desne strane liste tipova profila, omogućeno i editovanje
same liste tipova profila.

184
Grupa naredbi za editovanje liste tipova profila
Izborom komandnog polja “ Dodaj”, otvara se dijalog box za definisanje naziva i tipa profila
koji će biti dodat u listu profila.
Naziv grupe profila se može zadati potpuno proizvoljno, pod uslovom da on već ne postoji u
listi, dok se izbor tipa profila vrši iz zatvorene liste. Na osnovu odabranog tipa iz liste, svaki od
profila iz te grupe će biti tretiran prema predviđenom ponašanju za njega, i to kako pri crtanju
tako i pri eventualnom dimenzionisanju u modulu za odbradu rezultata proračuna. Nakon
izbora komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni dijalog box za editovanje baze
profila, a na kraju liste će biti smeštena novo dodata grupa profila.

185
Na kraju liste je dodata nova grupa profila
U slučaju da pre aktiviranja komandog polja “ Dodaj”, na uključeno stanje postavite check
box “Sa kopiranjem”, to će značiti da želite da napravite kopiju od trenutno selektovane
grupe profila pod drugim imenom.
U ovom slučaju moći ćete da menjate samo naziv grupe profila, dok će tip profila već biti
određen.
Uloga komandnih polja “ Briši”, “ Gore” i “ Dole” je ista kao i u radu sa tablicom
profila, stim što se sada ona odnose na uređivanje liste tipova profila.
Preimenuj - Pritiskom na ovo dugme otvara se dijalog u kome se može promeniti ime grupe
profila koja je izabrana iz liste.
Novo ime se unosi u edit polju “Naziv grupe profila”. Pritiskom na dugme “OK”, program se
vraća u osnovni dijalog za editovanje baze profila, u kome se izabrana grupa profila sada
prikazuje sa novim imenom.

186
Kada ste završili editovanje baze profila, aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će Vas
vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za oblikovanje poprečnih preseka. U listi profila, program
će poštovati sadržaj baze profila koja je trenutno postavljena za tekuću.
Ubacivanje preseka u listu
U dosadašnjem delu ovog uputstva objasnili smo kako se vrši izbor preseka iz biblioteke
profila, i kako se definišu preseci za koje je potrebno zadati njihove dimenzije. Da bi se bilo
koji od ovih preseka pridružio tekućem setu podataka, neophodno je u odgovarajućim edit
box-ovima zadati njegove dimenzije i aktivirati komandno polje “ Dodaj”. Nakon ove
operacije, u listi koja se nalazi u donjem levom uglu “dijalog box”-a, pojavće se ime odabranog
preseka, a na slici koja se nalazi u donjem desnom delu “dijalog box”-a i njegov izgled.
U listu preseka je ubačen odabrani pravougaoni presek b/d=20/40 cm
Kada se odabrani presek, na ovaj način pridruži tekućem setu podataka grede, njegovo se
težište automatski postavlja u koordinatni početak koji je određen presekom lokalne ose “2” i
“3” date grede. Međutim, zadavanjem vrednosti u kolonama “3” (rastojanje težišta preseka
od lokalnog koordinatnog početka u pravcu lokalne ose “3”) i “2” (rastojanje težišta preseka
od lokalnog koordinatnog početka u pravcu lokalne ose “2”), presek se može translatorno
pomeriti u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Zadavanjem vrednosti u koloni “”,
presek se može zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od
smera kazaljke na satu). Pored ove dve transformacije, postavljanjem na uključeno stanje
check box-a “Ogled.” (uzastopni klik miša na ovu kolonu će dovesti do naizmeničnog
postavljanja i uklanjanja simbola “  ”), može se dobiti i slika u ogledalu odabranog preseka
(preslikavanje se vrši oko lokalne ose “2” preseka).
U slučaju da treba definisati višedelni presek, prethodno opisani postupak treba ponoviti
onoliko puta, koliko je i samostalnih elemenata sadržano u višedelnom preseku. Znači u
gornjem delu dijalog box-a se odabere sledeći presek, i ponovo aktivira komandno polje “
Dodaj”. Kako je i težište novo dodatog preseka postavljeno u lokalni koordinatni početak,
zadavanjem odgovarajućih vrednosti u kolonama “3”, “2”, “”, i eventualnim postavljanjem
check box-a “Ogled.” na uključeno stanje, presek ćete postaviti na pravo mesto. Na slici koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a, uvek je crvenom bojom naznačen tekući presek
(tekući presek je onaj čiji su podaci u listi naznačeni posebnom bojom). Pomoću komandnog
polja “ Briši” se iz liste preseka može ukloniti tekući presek.

187
Za uobičajene oblike višedelnih preseka, koji se sastoje od “” i “L” profila, program nudi
mogućnost njihovog jednovremenog ubacivanja u listu preseka. Naime, kada je iz baze profila,
odabran neki od profila koji po svom tipu pripada grupi “” ili “L” profila, u desnom delu dijalog
box-a se nude dodatne mogućnosti.
Za odabrani “” profil, program nudi i opciju automatskog

kreiranja višedelnog preseka
Po default-u program na uključeno stanje postavlja prekidač “Jednodelni”, što odgovara

prethodno opisanom postupku pojedinačnog ubacivanja u listu odabranog preseka.
Postavljanjem na uključeno stanje, nekog drugog od ponuđenih prekidača, na slici će se
pojaviti odabrani oblik višedelnog preseka sa iskotiranim značenjem rastojanja koja određuju
njihov međusobni položaj.
Odabrana je kombinacija dva “” profila
Zadavanjem vrednosti u edit box-u “a=” i aktiviranjam komandnog polja “ Dodaj”, u listu
preseka će na ovaj način, istovremeno biti ubačena oba “” profila.

188
U listu preseka je jednovremeno ubačen odabrani višedelni presek
Na osnovu zadatog međusobnog rastojanja profila, program je za svaki od ubačenih profila, u

kolonama “3” i “2”odredio tačan položaj njihovih težišta u odnosu na lokalni koordinatni
sistem grede.
Sve prethodno rečeno važi i kada se iz baze odabere neki od profila koji pripada grupi “L”
profila.
I za odabrane “L” profile, program nudi opciju

automatskog kreiranja višedelnih preseka
Znači postupak je potpuno isti, stim što za “L” profile program nudi mnogo veći asortiman
mogućih oblika višedelnih preseka.
Promena podataka o već ubačenim presecima u listu
U slučaju da ste prilikom ubacivanja preseka u listu napravili grešku, program će Vam
omogućiti i da je popravite. Postupak popravljanja greške se odvija tako što klikom miša u

189
okviru liste preseka, postavite za aktivan presek kod koga je potrebno izvršiti izmene (taj red u
listi preseka treba da postane naznačen posebnom bojom).
U listi je selektovan presek za promenu ranije zadatih podataka
Nakon selektovanja, na slici koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, pojaviće se izgled
selektovanog preseka, a u edit box-ovima sa desne strane ove slike, pojaviće se i sve
numeričke vrednosti koje su ranije zadate. Sada treba u edit box-ovima zadati nove podatke,
nakon čega će geometrija selektovanog preseka biti odmah korigovana.
Promenjene dimenzije ranije ubačenog preseka u listu
Ravnanje preseka
Kao što smo već ranije rekli, sam položaj preseka u odnosu na liniju kojom je određen njen
položaj na crtežu, reguliše se zadavanjem vrednosti u kolonama “3” i “2”. Kako ove
vrednosti predstavljaju rastojanje težišta svakog od ubačenih preseka u listu, u odnosu na
lokalni koordinatni sistem grede, to za određene oblike poprečnih preseka ovakvo računanje
rastojanja može biti mukotrpno. Iz tog razloga, programom je predviđena posebna opcija za
tačno određivanje položaja preseka, u koju se ulazi izborom komandnog polja “Ravnanje”.

190
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka
Naime, osnovna ideja je da se tačan položaj preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem
grede ne određuje zadavanjem udaljenja težišta, već neke od gabaritnih tačaka.
Ova procedura funkcioniše tako što se u edit box-u “e=” prvo zada poznato rastojanje, a
potom se aktivira jedna od ponuđenih naredbi za ravnanje:
“Vrh” – nakon izbora ove naredbe presek će biti tako pomeren da se njegov vrh nalazi na
zadatom rastojanju “e” od lokalnog koordinatnog sistema grede
“Dno” - nakon izbora ove naredbe presek će biti tako pomeren da se njegovo dno nalazi na
zadatom rastojanju “e” od lokalnog koordinatnog sistema grede
“Levo” - nakon izbora ove naredbe presek će biti tako pomeren da se njegova leva ivica
nalazi na zadatom rastojanju “e” od lokalnog koordinatnog sistema grede
“Desno” - nakon izbora ove naredbe presek će biti tako pomeren da se njegova desna ivica
nalazi na zadatom rastojanju “e” od lokalnog koordinatnog sistema grede
Uzećemo za primer gredu u ploči. Ako gornja ivica pravougaonog preseka grede b/d=20/40
treba da bude poravnata sa gornjom ivicom ploče čija je debljina d=16, tada je u edit box-u
“e=” potrebno zadati polovinu debljine ploče (e=8), i aktivirati komandno polje “Vrh”.
Zadato je rastojanje “e=8” i aktivirano

komandno polje “Vrh”
Na crtežu koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, program uvek kotira rastojanje lokalnog
koordinatnog sistema grede od sve četiri gabaritne tačke preseka, tako da možete imati
potpun uvid u tačnost izvršene akcije. Napomenućemo da se ravnanje preseka može vršiti u
više koraka, odnosno svako aktiviranje jednog od ponuđenih komandnih polja za ravnanje, ne
poništava prethodno zadato ravnanje.

191
Zadato je rastojanje “e=0” i aktivirano

komandno polje “Levo”
Novo zadato ravnanje u horizontalnom smislu nije narušilo prethodno zadato ravnanje preseka
u vertikalnom smislu.
Komandno polje “Postavi u težište” služi za poništavanje prethodno zadatih ravnanja, i

težište preseka postavlja u default položaj, tako da se poklapa sa lokalnim koordinatnim
sistemom grede. Trenutno postavljena vrednost u edit box-u “e=”, ne utiče na aktiviranje ovog
komandnog polja.
Aktiviranje komandnog polja “Postavi u težište”,

postavilo je presek u default položaj
U slučaju da se za ravnanje selektuje višedelni poprečni presek, tada će za korišćenje biti

dostupan i prekidač “Ceo presek”.

192
Za ravnanje je selektovan višedelni presek
Procedura ravnanja višedelnog preseka se odvija na potpuno isti način kao i za jednodelne,
stim što ovde stanje prekidača “Ceo presek” određuje, da li će se sprovedena akcija ravnanja
odnositi samo na tekući presek (tekući presek je naznačen crvenom bojom na crtežu), ili pak
na ceo presek. Znači, ako je prekidač “Ceo presek” postavljen na uključeno stanje tada će
program pomeriti sve pojedinačne delove višedelnog preseka, tako da se zadovolji postavljeni
kriterijum za ravnanje.
Ako je prekidač “Ceo presek” postavljen na

uključeno stanje, tada će na crtežu biti iskotirane
gabaritne tačke celog višedelnog preseka
Pomoću edit box-a “” presek se može zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u
pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu).
Edit box za rotiranje poprečnog preseka

193
Ova opcija ima naročitu primenu kada je potrebno ceo višedelni presek zarotirati za željeni
ugao. U takvim slučajevima je svakako potrebno da prethodno na uključeno stanje postavite i
check box “Ceo presek”.
Zadavanjem ugla rotacije od 90, ceo presek

je doveden u željeni položaj
Nakon završene procedure ravnanja i višedelnog i jednodelnog preseka, aktiviranjem

komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren i program će Vas vratiti na osnovni
izgled dijalog box-a za definisanje oblika poprečnog preseka grede.
Sve zadate podatke o ravnanju, program će uvažiti, i u kolonama

“3” i “2” postaviti vrednosti koje odgovaraju zahtevanom ravnanju
Napomenućemo da će ekscentrično postavljanje poprečnog preseka u odnosu na lokalnu osu

grede uticati i na rezultate samog proračuna.
Pridruživanje definisanih podataka o poprečnom preseku tekućem setu podataka za grede
Kada su u listu ubačeni svi potrebni preseci (u slučaju jednodelnih preseka lista će sadržati
samo jedan red podataka) potrebno je aktivirati komandno polje “OK”, nakon čega će dijalog
box za oblikovanje poprečnih preseka biti zatvoren, a na ekranu će se pojaviti sadržaj
osnovnog dijalog box-a za definisanje setova greda.

194
Tekućem setu podataka je pridružen pravougaoni oblik poprečnog preseka
U edit box-ovima “A1”, “A2”, “A3”, “I1”, “I2” i “I3”, biće smeštene sve proračunate
geometrijske karakteristike oblikovanog preseka. U slučaju da naknadno sa tastature neku od
ovih proračunatih vrednosti promenite, program će u gornjem levom uglu slike postaviti simbol
“*”, koji će ukazivati da je ovakva intervencija izvršena od strane korisnika, i da zadati podaci
ne odgovaraju u potpunosti slici.
Simbol “*” na slici, ukazuje da zadati torzioni moment inercije

ne odgovara prikazanom preseku
Svakom setu greda program na osnovu geometrije zadatog poprečnog preseka generiše i opis i
prikazuje ga u koloni “Presek”. Ovaj opis u svakom trenutku možete promeniti, tako što klikom
miša obeležite dato polje i sa tastature unesete željeni tekst.

195
Setu greda pod rednim brojem 2 je zadat novi opis preseka
Opis seta greda se ispisuje u većini tekstualnih izveštaja, a može se zadati i njegovo
prikazivanje na crtežu, odnosno u grafičkim blokovima koji se eksportuju u projektnu
dokumentaciju. Na ovaj način se u svakom trenutku može videti kojoj grupi neka greda
pripada.
Grede promenljivog poprečnog preseka
Programom je predviđena i opcija modeliranja greda promenljivog poprečnog preseka. Ova

opcija će biti dostupna samo za jednodelne poprečne preseke i to iz grupe preseka koji se
mogu definisati zadavanjem njihovih dimenzija (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni,
trougaoni, kružni, cevasti, sandučasti, otvoreni i nesimetričan I-presek). Znači, prvo se
pomoću naredbe “Presek” odabere osnovni oblik poprečnog preseka, a potom se aktivira
komandno polje “Promenljiv presek”.
Izgled “dijalog box”-a za definisanje promenljivog poprečnog preseka grede
U gornjem levom delu dijalog box-a je šematski nacrtan osnovni izgled poprečnog preseka, a
sa njegove desne strane u edit box-ovima su prikazane dimenzije preseka koje su zadate u
dijalog box-u za oblikovanje poprečnog preseka. U desnom delu dijalog box-a se nalazi 3D

196
slika cele grede. Promena pogleda se vrši pomoću ikona koje se nalaze u tulbaru smeštenom
uz ivicu prostora predviđenog za crtež. Ovakvi specijalno definisani pogledi služe za lakše
sagledavanje zadate promene poprečnog preseka duž grede.
Izborom ikone uključen je pogled na gredu sa prednje strane
Sama promena dimenzija poprečnog preseka duž grede, zadaje se od preseka do preseka u
karakterističnim tačkama. U listi preseka, koja se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
pomoću komandnog polja “ Dodaj” imate mogućnost da pored preseka na početku i kraju
grede, dodate proizvoljan broj međupreseka u kojima se odvija promena dimenzija.
Lista karakterističnih preseka duž grede
U koloni “Presek” početak i kraj grede se označavaju slovima “S” i “E”, a svaki novo dodati
međupresek svojim rednim brojem. Položaj međupreseka se definiše podatkom u koloni “dL”, i
to ili svojim relativnim odstojanjem od početka grede, ili pak apsolutnim rastojanjem u odnosu

197
ne prethodni presek iz liste. Način definisanja položaja preseka se određuje stanjem

prekidača“Relativno” i “Apsolutno”, koji se nalaze ispod liste preseka.
Stanje prekidača “Relativno” i “Apsolutno” određuje način

na koji se određuje položaj međupreseka
Prebacivanje iz jednog sistema definisanja položaja preseka u drugi, biće dostupno samo ako u
listu nije ubačen nijedan međupresek, dok će u suprotnom program izdati odgovarajuće
upozorenje.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će uništiti prethodno zadate podatke o položaju
i dimenzijama preseka i postaviti odabrani prekidač na uključeno stanje.
U slučaju da se položaj preseka određuje relativno u odnosu na dužinu grede, u koloni “dL” će
za svaki od preseka u listi biti ispisano njegovo relativno udaljenje od početka grede. Tada
podaci iz ove kolone moraju stajati u uzlaznom redosledu i mogu se menjati samo za
međupreseke, dok će preseci na počeku i kraju grede imati konstantnu vrednot “0”, odnosno
“1”. Ako se pak odlučite za definisanje položaja međupreseka apsolutnim odstojanjima, tada se
u koloni “dL” zadaje rastojanje datog preseka u odnosu ne prethodni (gornji) iz liste, i to u
jedinicama koje su napisane u zaglavlju te kolone.

198
Postavljenjem na uključeno stanje prekidača “Apsolutno”,

položaj međupreseka se određuje u dužinskim jedinicama
Kako se jedan isti set grede može pridružiti gredama različitih dužina, to barem jedan presek u
listi mora imati nepoznato rastojenje od prethodnog. Oznaka za nepoznato udaljenje je ispisani
znak “?” u koloni “dL”. Svakako da u listi preseka može samo jedno rastojanje biti nepoznato,
jer se u protivnom ne može proračunati položaj preseka za proizvoljnu dužinu grede kojoj je
pridružen ovaj set podataka.
U svakom trenutku, u listi preseka je uvek jedan presek aktivan i podaci o dimenzijama
preseka u edit box-ovima sa desne strane slike se odnose na dimenzije grede u datom
preseku. Trenutno aktivan presek je u listi naznačen posebnom bojom, a na 3D crtežu
crvenom linijom po obodu poprečnog preseka.
Trenutno je aktivan presek “1” koji je postavljen na sredini grede
Prema tome, promena dimenzija poprečnog preseka se vrši tako što se za karakteristične
preseke u odgovarajućim edit box-ovima zadaju nove vrednosti dimenzijama koje se menjaju.

199
Zadavanjem vrednosti “d=100” na sredini preseka,

oblikovan je promenljiv poprečni presek grede
Program podrazumeva linearnu promenu dimenzija između dva susedna preseka. Međutim,
postavljanjem prekidača “Lučna promena” na uključeno stanje, može se od programa
zahtevati i promena po krivolnijskom zakonu.
Postavljanjem na uključeno stanje prekidača “Lučna promena”,

definisana je krivolinijska promena preseka duž grede
Kako se lučna promena određuje tako što se kroz tri tačke provlači luk, to će ovaj prekidač biti
dostupan samo u slučaju de je promena duž grede definisana samo u tri preseka. U svim
ostalim slučajevima lučna promena neće biti moguća.
Podaci u kolonama “3” i “2” u listi preseka, imaju isto značenje kao i kod oblikovanja
poprečnih preseka greda, stim što oni ovde određuju rastojanje težišta datog preseka u
odnosu na lokalnu osu kojom je određen položaj grede na modelu. Takođe, i uloga komandnog

200
polja “Ravnanje” je ista, odnosno ona nudi mogućnost da se umesto rastojanja težišta
preseka, zada poznato udaljenje jedne od gabaritnih tačaka u odnosu na lokalni koordinatni
sistem grede.
Dijalog box za ravnanje promenljivog poprečnog preseka
Ako je prekidač “Ceo presek” postavljen na isključeno stanje, tada će se sprovedena akcija
ravnanja odnositi samo na tekući presek u listi preseka, a ako je pak postavljen na uključeno
stanje, tada će svi preseci duž grede biti tako pomereni da zadovolje zadato ravnanje.
Zadato je ravnjanje gornje ivice svih preseka tako da budu

udaljeni 10 cm od lokalnog koordinatnog sistema
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, u kolonama “3” i “2” će za sve preseke u listi biti
postavljene vrednosti koje odgovaraju zadatom ravnanju.

201
Poravnata je gornja ivica po celoj dužini grede
Iznad 3D prikaza cele grede nalazi se komandno polje “Promena orijentacije štapa”.
Komandno polje za menjanje orijentacije štapa
Aktiviranjem ovog komandnog polja obrće se funkcija promene štapa, tako da ono što je bilo
na početku ide na kraj i obrnuto. Na ovaj način se postiže isti efekat kao da je svaka greda
datog seta zarotirana za 180° oko svoje srednje tačke, u ravni u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i
3.

202
Promenjena orijentacija štapa
Pomoću edit box-a “=” imate mogućnost da sve poprečne preseke u listi zarotirate oko
lokalne ose “1” za zadati ugao, a pomoću prekidača “Ogledalo” ih možete osno preslikati oko
lokalne ose “2”.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” program će iskontrolisati valjanost zadatih podataka, i u

slučaju učinjenih grešaka izdati odgovarajuće upozorenje. U slučaju ispravno zadatih podataka,
ovaj dijalog box će biti zatvoren a na ekranu će se pojaviti osnovni izgled dijalog box-a za
definisanje setova greda.
Tekućem setu greda je pridružena krivolinijska promena poprečnog preseka
Za ovako definisani set podataka, u koloni “Presek” će stajati komentar “Promenljiv”, a na slici
u desnom delu dijalog box-a će umesto izgleda poprečnog preseka grede stajati njena 3D
slika.

203
Poprečni preseci od različitih materijala
Komandno polje “Spregnuti materijali” će biti dostupno za aktiviranje samo u slučaju da je

za tekući set podataka definisan višedelni poprečni presek. Njegovim izborom otvara se dijalog
box sledećeg izgleda.
Dijalog box za definisanje spregnutih materijala
U listi koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, ima onoliko redova koliko i samostalnih delova
u okviru datog višedelnog poprečnog preseka. Za svaki od njih, u koloni “Presek” se ispisuje
naziv datog preseka, a u koloni “Materijal” naziv materijala čije su mu karakteristike
pridružene. U desnom delu dijalog box-a se u edit box-ovima prikazuju karakteristike za tekući
presek u listi (tekući presek u listi je naznačen posebnom bojom, a na crtežu je jasno naglašen
crvenom bojom). Znači, potrebno je selektovati presek u listi, za koji želimo da promenimo
materijal (taj red treba da postane naznačen posebnom bojom), i potom aktivirati komandno
polje “Materijal”. Postupak izbora materijala iz biblioteke je potpuno isti kao i ranije, a jedina
razlika je u tome što se karakteristike odabranog materijala pridružuju tekućem poprečnom
preseku.
Prikazani višedelni presek predstavlja kombinaciju

dva čelična profila i betonske ploče
Kako je u najčešćim slučajevima u praksi, sistemsku liniju kojom je određen položaj grede u
prostoru, potrebno postaviti u težište idealizovanog preseka, to postavljanjem prekidača
“Postavi u težište idealizovanog preseka” na uključeno stanje, imate mogućnost da to
program automatski uradi.
Tretiraj kao spregnuti materijal – Ovaj check box je dostupan samo ako je svim presecima
dodeljen isti materijal. Kada se on postavi na uključeno stanje program zadati višedelni presek
tretira kao spregnuti.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a
za definisanje setova greda, a u koloni “Materijal” će za dati set podataka stajati komentar
“Spregnuti materijal”.

204
Tekućem setu greda je pridružen višedelni presek od spregnutih materijala
Čvorovi greda
Ako nacrtana greda seče neku ranije nacrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog
konstruktivnog elementa, tada će pri proračunu ona automatski biti podeljena na dve nove
grede, odnosno na mestu presečne tačke biće ubačen među-čvor. Međutim, kako bi stalno
pronalaženje presečnih tačaka grede sa ostalim konstruktivnim elementima znatno usporilo rad
programa, to je na crtežu početak i kraj svake grede određen izborom tačaka pri njenom
crtanju. Postavljajući na uključeno stanje prekidače “Set” i “Čvorovi”, u okviru naredbe
“Vidljivost”, na crtežu će jasno biti naznačeni početak i kraj svake od greda.
Početak i kraj greda na crtežu Početak i kraj greda pri proračunu
Ako biste želeli da i na crtežu imate isto stanje kao i pri proračunu onda to možete lako postići
pomoću naredbe “Razdvajanje kontura” (vidi poglavlje “2.9.15”). Potreba za razdvajanjem
kontura može nastati kada želite da selektujete samo jedan segment nacrtane grede između
presečnih tačaka sa ostalim delovima konstrukcije.

205
Kako je donji pojas nacrtan zadavanjem tačaka 1 i 2,

to se automatski selektuje kompletan donji pojas
Sve prethodno rečeno jedino ne važi za mimoilazne grede, odnosno grede kojima se na izričit
zahtev korisnika zadaje osobina da sa ostalim delovima modela budu povezani samo u zadatim
krajnjim tačkama svakog segmenta grede (o ovome će biti više reči u poglavlju “3.1.7”).
Kako se setovi greda promenljivog poprečnog preseka odnose na proizvoljnu dužinu grede koja
je određena njenom početnom i krajnjom tačkom, to u slučaju da se grede promenljivog
poprečnog preseka seku sa nekim drugim konstruktivnim elementom, pomoću opcije
razdvajanje kontura možete pokvariti njene zadate karakteristike.
Izgled grede promenljivog poprečnog preseka Izgled grede promeljivog poprečnog preseka
pre razdvajanja kontura posle razdvajanja kontura
Napomenućemo da će pri proračunu program voditi računa o gredama promenljivog poprečnog

preseka koje dobijaju međučvorove na preseku sa ostalim konstruktivnim elementima. U tim
slučajevima novo formirane grede će dobiti takve karakteristike da u potpunosti odgovaraju
željenom izgledu, odnosno biće proračunate sa karakteristikama koje odgovaraju njihovom
renderovanom prikazu na ekranu.
Iz svega prethodno rečenog proizilazi zaključak da opciju razdvajanja kontura treba koristiti
samo u slučajevima kada je zaista potrebno da se selektuje samo jedan deo nacrtane grede
između njenih presečnih tačaka sa ostalim delovima konstrukcije, ili pak dati međučvor. U
svim ostalim slučajevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer ćete dobiti nepotrebno veći broj
elemenata na crtežu koji samo može usporiti rad programa.

206
Lokalni koordinatni sistem greda
Postavljanjem na uključeno stanje prekidača “Lokalne ose”, u okviru naredbe “Vidljivost”,

imate mogućnost da na sredini svake od postavljenih greda vidite i orijentaciju njenog lokalnog
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema konzolnog

stuba skokovitog poprečnog preseka
Pri selektovanju greda za manipulaciju u okviru naredbi iz menija “Korekcija”, zadata

transformacija će se odnositi kako na samu geometriju greda, tako i na njihov lokalni
koordinatni sistem. Izuzetak su jedino naredbe “Ogledalo” i “3D Ogledalo”, jer se osnim,
odnosno ravanskim preslikavanjem sve tri ose, na novo kreiranim gredama ne bi mogao dobiti
regularan, desno orijentisani koordinatni sistem. Kako je položaj lokalne ose “1” uvek
jednoznačno određen, to se pri ovim transformacijama favorizuje dobijanje slike u ogledalu
jedne od preostale dve lokalne ose, dok položaj treće proizilazi iz jedinog mogućeg položaja za
dobijanje regularnog desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema.
Primenom naredbe “Ogledalo” na prikazanom konzolnom stubu, novo kreirani stub neće dobiti
očekivani oblik slike u ogledalu, po pitanju njegove skokovite promene poprečnog preseka.
Osnim preslikavanjem se ne može dobiti slika u ogledalu

selektovanog stuba skokovitog poprečnog preseka

207
Ukoliko želite da i skokovita promena poprečnog preseka bude zadata kao slika u ogledalu,
onda preostaje da pomoću naredbe “Promena L.K.S.”, lokalnu osu “2” desnog stuba usmerite
ka unutra.
Naknadnom promenom smera lokalne ose “2”,

dobijena je slika u ogledalu po pitanju oblika
skokovite promene poprečnog preseka
Isti efekat bi ste postigli i da ste pomoću naredbe “3D Rotacija”, levi stub zarotirali za 180. Na
taj način bi lokalna osa novo kreiranog stuba bila usmerena ka unutra, što bi dovelo do
željenog prikaza skokovite promene poprečnog preseka, kao slike u ogledalu.
Rešetkasti štapovi
Pri modeliranju rešetkastih konstrukcija često će se koristiti opcija “(P/Z) Prost štap”, pomoću
koje će dati set greda biti proglašen za rešetkasti tip štapa.
Primer rešetke koja je modelirana rešetkastim

tipom štapova
Pri proračunu će na krajevima svih rešetkastih štapova biti oslobođeni momenti savijanja, tako
da će dijagram momenata savijanja uvek imati vrednost nula na njihovom početku, odnosno
kraju.

208
Dijagram momenata savijanja “M3” u rešetkastim

tipovima štapova
Lokalni momenti savijanja koji su dobijeni duž rešetkastih štapova, proistekli su iz sopstvene
težine koja je zadata da deluje istovremno sa zadatim koncentrisanim opterećenjem.
Isti efekat bi se dobio i da dati set greda niste proglasili za rešetkasti tip štapa, već da ste
naknadno, pomoću naredbe “Oslobađanje uticaja”, na svim krajevima greda oslobodili moment
savijanja “M3” (vidi poglavlje “3.1.5”).
Modeliranje rešetkaste konstrukcije sa grednim elementima

na čijim krajevima su postavljeni zglobovi
Za preporuku je da uvek koristite opciju rešetkastih štapova, pogotovu kod prostornih rešetki
jer je postupak mnogo jednostavniji i očigledniji od opcije oslobađanja uticaja na njenim
krajevima.
Modeliranje greda u ploči (podvlake)
Poprečni presek grede koja radi zajedno sa pločom (podvlaka), potrebno je postaviti
ekscentrično u odnosu na liniju kojom je određen njen položaj u prostoru. Znači, pomoću
opcije “Ravnanje”, potrebno je poravnati gornju ivicu grede i ploče.

209
Zadavanjem vrednosti “e=8” i aktiviranjem komandnog polja “Vrh”

biće poravnata gornja ivica grede i ploče čija je debljina d=16 cm
Pored toga, potrebno je i proračunatu vrednost torzionog momenta inercije “ I1 ”, smanjiti na

dovoljno malu vrednost (1E-009), kako se u gredama u ploči ne bi javili nerealno veliki uticaji
od momenata torzije.
Simbolom “*” na crtežu, program jasno ukazuje da zadat torzioni

moment inercije ne odgovara zadatim dimenzijama preseka
Ovakvim modeliranjem, će uticaji od torzije u gredama biti predati savijanju ploča, što je
zaista i realno ponašanje za ovakav tip konstrukcije.
Što se tiče samog proračuna ekscentrično postavljenih greda, sada se nude dve mogućnosti. Ili
da one u mreži konačnih elemenata zaista budu ekscentrično postavljene u odnosu na liniju
kojom je određen njihov položaj u prostoru, ili pak da bez obzira na njihov zadat ekscentričan
položaj, one u proračun odu centrično postavljene. Na koji način će ekscentrično postavljene
grede biti proračunate, određuje stanje check box-a “Fiktivna ekscentričnost”.

210
Check box “Fiktivna ekscentričnost”, pomoću koga se određuje način

proračuna ekscentrično postavljenih greda
Ako je check box “Fiktivna ekscentričnost” postavljen na uključeno stanje, tada će greda biti
postavljena centrično u odnosu na liniju kojom je zadat njen položaj u prostoru, a njen
ekscentričan položaj će biti opisan uvećanjem momenta inercije u odnosu na osu za koju je
težište preseka postavljeno ekscentrično. Na ovaj način, ekscentično ponašanje grede se
opisuje približno, ali će se ovako dobijeni rezultatati odnositi na celu gredu, te će biti odmah
upotrebljivi i za opciju automatskog dimenzionisanje greda. Ovakav način proračuna
ekscentrično postavljenih greda preporučujemo, obzirom da on daje dovoljnu tačnost za
uobičajene slučajeve u praksi, a pri tome možete direktno primeniti i automatsko
dimenzionisanje greda i ploča.
Ako je check box “Fiktivna ekscentričnost” postavljen na isključeno stanje, tada će greda zaista
biti ekscentrično postavljena, a proračunati uticaji u gredi će odgovarati samo uticaju u rebru
odgovarajućeg T-preseka, koji se formira pri zajedničkom radu ploče i grede. Naime, program
će na osnovu krutosti grede i ploče sam odrediti tačnu pripadajuću širinu ploče, koja
sadejstvuje sa zadatom ekscentričnom gredom. U ovako postavljenim ekscentričnim gredama,
usled vertikalnog opterećenja će se pored momenata savijanja pojaviti i normalne sile pritiska
odnosno zatezanja. Kako ovakav proračun podrazumeva da se pri dimenzionisanju ploča vodi
računa i o normalnim silama, koje se u njima javljaju, ili pak da se pripadajući uticaji iz ploče
redukuju na težište zamenjujućeg T-preseka, to ga preporučujemo samo naprednijim
korisnicima za tačnije analize sadejstva greda i ploča.
Sve prethodno rečeno, ilustovaćemo na primeru jednostavnog modela koji se sastoji od ploče,
greda, zida i stubova. Model je opterećen jednakopodeljenim opterećenjem po ploči i
koncentrisanim silama na kraju konzola.

211
Grede su poprečnih preseka definisanih setovima 1 i 2, pri čemu je set 1 – greda koja je
centrično postavljena u odnosu na referentnu osu, dok je set 2 greda ekscentrično postavljena
u odnosu na referentnu osu.
Položaji poprečnih preseka greda u odnosu na ploču.
Greda preseka definisanog u Set-u 1 je definisana teko da joj se težište poklapa sa

referentrnom osom, dok je greda preseka definisanog Set-om 2 ekscentrično postavljena u
odnosu na referentnu osu.
U programu u strukturnim elementima uticaji se nalaze u odnosu na težišnu, odnosno –

centralnu liniju grede (na slici označenu sa Cen.Lin). Greda Set-a 2 u sadejstvu sa pločom
gradi T presek i u klasičnoj analizi imala bi znatno veći momenat inercije u odnosu na gredu
Set-a 1, kojoj je ploča na polovini visine. Otuda deformacije neće biti identične na obe grede.
Odnosno zbog realno veće krutosti ova greda će “navući” veće uticaje od sopstvene težine
ploče na konzoli.
Statički uticaji koje prikazuje program u gredi Set-a 2 su uticaji koje u T preseku prima
vertikalno rebro, odnosno to je samo deo ukupnih statičkih uticaja koje prima celokupni T

212
presek. Ukupni uticaji u gredi T preseka će se odrediti ako posmatramo rezultantu uticaja u
rebru (određenih kao uticaji u gredi Set-a 2) i ploči (tačnije, na sadejstvujućoj širini ploče).
Problem usvajanja “Sadejstvujuće širine ploče” kod T preseka je analiziran u literaturi i

prikazuju se empirijskim izrazima kojima se utvrđuje ova vrednost:
b= br + 20 d = 0.2 + 20 x 0.2 =4.2 m

b= br + 0.25 lo = br + 0.25 x ( 0.75 x 5 ) = 0.2 + 0.25 x 0.75 x 5 = 1.1375m
Ove vrednosti su dobivene analizom rezultata napona u ploči, i samo su približne vrednosti,
dok su mogućnosti programa Tower da ista analiza može jednostavno sprovesti i dobiti tačne
vrednosti za krutost sistema.
Analiza uticaja u gredi T preseka (koja se sastoji od grede Set-a 2) i dela ploče će prikazati
statičke uticaje koji će zavisiti od “usvojene sadejstvujuće širine” b . Analizu sadejstvujuće
širine možemo sprovesti na konkretnom primeru.
Greda set-a 2 i sadejstvujuća širina ploče
Na slici je prikazan dijagram naprezanja u ploči Ny. Opcijom “presek”, izborom tačaka na
početku i kraju grede i usvajanjem širine od 1.125 , opcijom “površina”, dobijena je vrednost
ekvivalentne normalne sile u sadejstvujućoj širini.

213
Dijagram normalnih sila u ploči Ny i rezultujućih uticaja po preseku zadate širine
Dijagram momenata savijanja u ploči My i rezultujućih uticaja po preseku zadate širine

214
Dijagram normalne sile i momenata savijanja u gredi set-a 2
Rezultujući uticaji u gredi T preseka na mestu oslanjanja na zid, redukovanih na osu ploče će
biti:
M= Ms + M2 + N2 x 0.3 = -34.68 – 250.23 + (-418.59 ) x 0.3 = 410.87 kNm
Ovaj momenat je veći od momenta u gredi Set-a 1 ( koji je samo pravougaoni presek ) i zbog
manje krutosti iznosi: -345.18 kNm.
Ovi uticaji se međutim zbog odsustva simetrije ne mogu direktno porediti već se samo može
uporediti ukupni momenat u ploči i gredama na ivici iznad zida na koji se konzola oslanja.
Uporedićemo rezultantu uticaja iznad zida (nalazi se kao rezultanta uticaja momenata i
normalnih sila redukovanih na sredinu ploče) :
Ukupni moment iznad zida treba bude:
od aktivnog opterećenja (dve sile po 200 kN)

200x2x2 = 800 kNm
od sopstvene težine elemenata:
Težina greda u konzolama: 2x2x0.8x0.2x25 = 16kNm
Težina ploče 5x0.2x2x25x1 = 50 kNm
Ukupno: 866kNm
Iz programa Tower – rezultate dobijamo u odnosu na težišne ( centralne linije ) prikazane na

slici:

215
Rezultujući uticaji iz programa - redukovani su na centralne linije
Dijagram normalnih sila Ny i momenata savijanja My u ploči. Kada se zada presek po sredini
ploče, sa širinom od 5m (celokupna površina ploče), i izabere opcija “površina” dobija se
ukupna normalna sila i momenat savijanja u ploči.
Očitane vrednosti iz Tower-a su prikazane u sledećoj tabeli.
Očitane vrednosti uticaja u gredama i ploči su:

M2 MP M1 N2 NP N1
Uticaj -250.23 -151.13 -345.18 -418.59 431.59 -8.74
Rezultujući uticaj u ravni ose ploče je:
M = MP + M1 + M2 + N2 x 0.3 = ( -151.13 ) + ( -345.18 ) + ( - 250.23 ) + ( -418.59 ) x 0.3 =

-872.117 kNm

216
Negativan predznak je prema orjentaciji vektora momenata na slici, pokazuje da je momenat

suprotnog smera od prikazanog na slici odnosno da zateže gornje vlakno.
Poređenjem sa teorijskom vrednošću od 866 dobijamo relativnu grešku u intenzitetu

momenata od: ( 872.117 – 866 ) /866 = 0.00706 , odonosno od 0.7%.
Na prethodnom primeru smo pokazali da program Tower daje mogućnosti analize

sadejstvujuće širine, da je tačnost rezultata zadovoljavajuća ( 0.7% ) ali i da se u analizi
rezultata mora voditi računa o specifičnostima sistema grede spregnute sa pločom.
Način proračuna ekscentrično postavljenih greda
Tretman ekscentrično postavljenih greda, u odnosu na liniju kojom je određen njihov položaj u
prostoru, objasnićemo na dva jednostavna primera.
Primer aksijalno pritisnutog konzolnog stuba skokovitog poprečnog preseka.
Gornji deo stuba je dimenzija b/d=40/40cm i postavljen je u težište linije kojom je određen
njegov položaj u prostoru. Donji deo stuba je dimenzija b/d=80/40 i postavljen je
ekscentrično, tako da mu desna ivica bude poravnata sa ivicom gornjeg stuba (zadato je
e=80/2-40/2=20 cm). Pri proračunu, normalna sila je ostala konstantna po celoj visini stuba
N1=10 KN, ali je na donjem delu stuba usled njegovog ekscentričnog položaja, dobijen
moment savijanja M3 = 10 x 0.2 = 2.0 kNm.

217
Dijagram momenta savijanja “M3”
Naime, kako se uticaji prikazuju u težištu preseka, a zadato je da sila deluje u pravcu linije
kojom je određen položaj stuba, to je usled ekscentričnog položaja donjeg dela stuba i sile
pritiska, dobijen odgovarajući moment savijanja.
Ovaj efekat ćemo prikazati i na primeru proste grede sa dva nepokretna oslonca.
Primer ekscentrično postavljene proste grede opterećene na savijanje
Greda je konstantnog poprečnog preseka b/d=20/40 cm, ali je posatvljena ekscentrično u

odnosu na liniju kojom je određen njen položaj u prostoru (zadato je e=10 cm). Da greda nije
ekscentrično postavljena, moment savijanja bi iznosio:
M3 = q x l2 / 8 = -8 x 102 / 8 = 100 kNm.
Međutim, usled ekscentričnog položaja grede, duž nje će delovati konstantna sila zatezanja,
što će dovesti do odizanja momentne linije u težištu preseka grede.

218
Dijagram momenata savijanja “M3”
Uzrok ovakvom ponašanju je činjenica da je težišna linija grede pomerena ekscentrično u

odnosu na postavljene oslonce i liniju duž koje deluje opterećenje. U slučaju da je jedan od
oslonaca horizontalno pomerljiv, ovakav efekat se ne bi javio, obzirom da se normalna sila
zatezanje ne bi mogla javiti u takvom modelu.
Ekscentrično postavljanje greda će imati naročitu primenu pri modeliranju podvlaka u ploči. U
svim ostalim slučajevima budite obazrivi, i imajte na umu da će se rezultati proračuna
prikazivati, u težištu greda.
3.1.5 Oslobađanje uticaja

Kako se pri iscrtavanju greda, na njenim krajevima uvek automatski postavljaju
kruti uglovi, to se pomoću naredbe “Oslobađanje uticaja”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Konstrukcija”, mogu postaviti proizvoljni granični uslovi na krajevima ranije iscrtanih
greda. Izborom ove naredbe, na ekranu će se pojaviti “dijalog box”, a komandna linija će
dobiti sledeći oblik:
<0 sel.> Oslobađanje uticaja – Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da prvo u “dijalog box”-u odabere jedan ili više uticaja za
oslobađanje, a da potom u “select box” zahvati deo grede za koji želi da promeni uslove na
njenom kraju. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana greda, uslovi koji su određeni
trenutnim stanjem prekidača u “dijalog box”-u, biće postavljeni na bližem kraju grede.
Pored ovakvog pojedinačnog selektovanja, jednog od krajeva greda, programom je

omogućena i masovna selekcija greda pri čemu će biti odabrana oba kraja svih selektovanih
greda. Procedura masovnog selektovanja se odvija na potpuno isti način kao i kod ostalih
naredbi (vidi poglavlja “2.8”).
Šest ikona koje se nalaze u dijalog box-u rade kao prekidači,

odnosno mogu biti postavljene ili na uključeno ili na
isključeno stanje.

219
Uzastopnim klikom miša preko ovih ikona, one se naizmenično postavljaju na uključeno,
odnosno isključeno stanje. Uvučena ikona označava da je postavljena na uključeno stanje,
odnosno dati uticaj će biti oslobođen, a ispupčena na isključeno. Ikone imaju sledeća značenja:
M1 - Oslobađanje torzionog momenta oko lokalne ose 1 grede
M2 - Oslobađanje momenta savijanja oko lokalne ose 2 grede
M3 - Oslobađanje momenta savijanja oko lokalne ose 3 grede
N1 - Oslobađanje uzdužne sile u pravcu lokalne ose 1 grede
T2 - Oslobađanje poprečne sile u pravcu lokalne ose 2 grede
T3 - Oslobađanje poprečne sile u pravcu lokalne ose 3 grede
U prozoru “3D pogled”, program će simbolom malog kruga označiti sve čvorove koji pripadaju
oslobođenim krajevima greda, što će dati samo gubu informaciju o tome da je nešto
oslobođeno u datom čvoru. Međutim, u prozoru “2D pogled” se može dobiti prava informacija,
za sve oslobođene krajeve greda. Naime, u zavisnosti od odabranog uticaja za oslobađanje, na
selektovanom kraju grede će biti postavljen odgovarajući simbol. Kako bi postavljanje
specijalnog simbola za svaki od mogućih šest uticaja za oslobađanje, dovelo do pretrpanog
sadržaja crteža, to smo se odlučili da jedino momentima savijanja “M2” i “M3” posvetimo
posebnu pažnju. Znači, jedino u slučaju kada oslobođeni momenti savijanja deluju u trenutnoj
ravni prikaza prozora “2D pogled”, oni će biti označeni simbolom malog kruga. Svi ostali
oslobođeni uticaji, uključujući i momente savijanja koji ne deluju u trenutnoj ravni prikaza
prozora “2D pogled”, uvek će biti označeni istim simbolom u obliku dva osno preslikana
trougla.
Simbol kruga se posatvlja samo u slučaju da je na datom kraju grede oslobođen

moment koji deluje u trenutnoj ravni prikaza prozora “2D pogled”.
Simbol dva trougla će biti postavljen na svim krajevima grede na kojima postoji
oslobođen barem jedan uticaj koji ne odgovara oslobođenom momentu u trenutnoj
ravni prikaza.
Prema tome, na kraju grede može biti postavljen ili samo jedan od predviđena dva simbola, ili
pak oba simbola istovremeno. Istovremeno postojanje oba simbola označava da je na datom
kraju grede oslobođen i moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza i barem još jedan drugi
uticaj.

220
Prikaz oslobođenih uticaja na krajevima greda
Na osnovu postavljenih simbola se vidi, da je na gornjem kraju stuba oslobođen samo moment
savijanja koji deluje u trenutnoj ravni prikaza, da je na kraju prvog štapa gornjeg pojasa pored
momenta savijanja u trenutnoj ravni prikaza oslobođen još neki od uticaja, a da je na donjem
kraju prve vertikale oslobođen neki od uticaja, pri čemu nijedan od njih ne predstavlja moment
savijanja u trenutnoj ravni prikaza.
Dok je program u toku izvršavanja neredbe “Oslobađanje uticaja”, dovođenjem miša u

položaj da pokazuje na oslobođeni kraj neke grede, pojaviće se mali prozor u kome će biti
ispisani nazivi svih oslobođenih uticaja.
Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na kraj prvog štapa gornjeg pojasa,

jasno se vidi da su na tom kraju oslobođeni uticaji “M3” i “T2”
Kako se oslobađanje uticaja vrši u odnosu na lokalne ose greda, to će pri oslobađanju uticaja
biti korisno da pomoću naredbe “Vidljivost”, u delu “dijalog box”-a u kome se reguliše način
vidljivosti greda, postavite na uključeno stanje prekidač “Lokalne ose”.
Sve prethodno rečeno, najbolje ćemo objasniti na primeru oslobađanja uticaja u krajnjem
levom ugaonom stubu, koji istovremeno pripada i horizontalnom i vertikalnom ramu.

221
Obeleženi ivični stub pripada i podužnom i poprečnom ramu
Kako je ivični stub tako orijantisan da njegova lokalna osa “3” leži upravno na ravan poprečnog
rama (u pravcu globalne X ose), to će oslobađanje momenta savijanja “M3” na njegovom
gornjem kraju, značiti oslobađenje momenta savijanja u ravni poprečnog rama.
Postavljeni simbol kruga jasno označava da oslobođeni moment savijanja “M3”

deluje u ravni prikazanog poprečnog rama

222
Postavljeni simbol dve trougla jasno označava da oslobođeni moment savijanja “M3”
ne deluje u ravni prikazanog podužnog rama
Ako u jedan čvor ulazi više greda na čijim svim krajevima je oslobođen moment savijanja u
trenutnoj ravni prikaza, tada će program u samom čvoru postaviti simbol malog kruga koji
označava puni zglob u datom čvoru.
Simbol malog kruga u samom čvoru, označava da je na krejevima svih greda

koje ulaze u njega, oslobođen moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza
U slučaju učinjene greške, poništavanje pogrešno oslobođenog uticaja se vrši tako što se u
dijalog box-u na isključeno stanje postave svi prekidači i selektuje dati kraj grede. Na
selektovanom kraju grede tada neći biti postavljen nijedan simbol što će označiti da je on sa
ostalim delom konstrukcije vezan kruto.
Ako je potrebno osloboditi neki od uticaja u čvoru koji se nalazi unutar grede, tada je potrebno
prvo pomoću naredbe “Razdvajenje kontura” (vidi poglavlje “2.9.15”), na željenom mestu
postaviti međučvor koji će od jedne, napraviti dve nove grede. Selektovanjem za oslobađanje
jednog od krajeva novo formiranih greda, imaćete mogućnost da oslobodite proizvoljno
odabrani uticaj u datom čvoru.
Opciju razdvajanja kontura treba koristiti i kada je potrebno da oslobodite neki od uticaja
unutar grednog elementa u presečnim tačkama sa ostalim delovima modela.

223
Ako je greda donjeg pojasa nacrtana izborom tačaka “1” i “2”,

tada se ona vodi kao jedna celina
Oslobađanje uticaja u gredi donjeg pojasa, na mestu presečnih tačka sa dijagonalama i

vertikalama prikazane rešetkaste konstrukcije, neće biti moguće ako je prethodno pomoću
naredbe “Razdvajanje kontura” ne podelite na niz malih greda.
U “Tower-u” je omogućeno definisanje dvojne prirode oslobađanja uticaja na kraju grede -

jedne za statičku a druge za dinamičku analizu. U dijalog box-u ove naredbe se nalaze dva
check box-a pomoću kojih se određuje priroda oslobađanja uticaja.
Ako je uključen samo check box “Statički”, zadato oslobađanje uticaja će se primeniti samo
pri statičkom proračunu, a ako je uključen samo check box “Seizmički” primeniće se pri
dinamičkoj analizi. Kada su uključena oba check box-a, zadato oslobađanje uticaja će se
primeniti i za statičku i za dinamičku analizu.
Simboli kojima se obeležavaju zadata oslobađanja mogu se iscrtavati različitom bojom i

debljinom za dvojno (oslobođeni su različiti uticaji za statičku i dinamičku analizu) i obično
oslobađanje uticaja (oslobođeni su isti uticaji). Ova podešavanja se definišu pomoću naredbe
“Parametri”.

224
Simboli dvojnog oslobađanja uticaja su prikazani crvenom

bojom, a simboli običnog oslobađanja crnom bojom
Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na oslobođeni kraj neke grede, pojaviće se mali
prozor u kome su ispisani nazivi svih oslobođenih uticaja:
Oslobođeni su samo statički uticaji Oslobođeni su samo seizmički uticaji
Oslobođeni su i statički i seizmički uticaji
U programu Tower, pored potpunog oslobađanja, graničnim uslovima na krajevima greda se

može zadati delimično oslobađanje uticaja i elastoplastično ponašanje sa zadavanjem granica
plastifikacije.

225
Aktiviranjem dugmeta “Napredne vrste oslobađanja” otvara se novi dijalog sledećeg

izgleda:
U levom delu dijaloga su prikazani uticaji čije se ponašanje može definisati. Klikom na ikonu
koja se nalazi pored svakog od njih otvara se lista sa opcijama koje služe za definisanje
njihovog ponašanja.
Značenje svake od ponuđenih stavki stavki je potpuno isto kao i kod definisanja graničnih
uslova u ploči (poglavlje 3.1.3).
Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u desnom delu dijaloga, služe za definisanje
prirode zadatih graničnih uslova. Kada je uključen radio button “Jedinstven granični uslov
za statički i seizmički model”, kao što se iz samog naziva vidi, zadati granični uslovi se
koriste i pri statičkoj i pri dinamičkoj analizi. Različiti parametri za svaku vrstu proračuna mogu
se definisati kada se uključi radio button “Granični uslov sa različitim karakteristikama za
statički i seizmički model”. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija “Karakteristike
za statički model” i zadaju se parametri koji će se primenjivati pri statičkoj analizi, a zatim se
iz liste izabere opcija “Karakteristike za seizmički model” i zadaju parametri koji će se
primenjivati pri dinamičkoj analizi.

226
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem desnom delu dijaloga, služi za izbor neke od ranije
snimljenih konfiguracija sa definisanim oslobađanjima uticaja. Nove konfiguracije se ne mogu
snimati u ovom dijalogu, već samo u dijalogu naredbe za uređivanje oslobađanja uticija.
Na crtežu se pored simbola oslobođenog uticaja prikazuju i simboli koji ukazuju na zadato
ponašanje datog uticaja.
Potpuno oslobađanje uticaja Delimično oslobađanje uticaja
Elasto-plastična veza Elasto-plastična veza sa delimičnim

oslobađanjem
Isti simboli će se prikazivati i pored naziva uticaja, u prozoru koji se pojavljuje kada se
pokazivač miša postavi iznad oslobođenog kraja grede dok je naredba “Oslobađanje uticaja”
aktivna.
Napomena:
U slučaju modeliranja rešetkastih konstrukcija, nema potrebe da se koristite naredbom za
oslobađanje uticaja, obzirom da je mnogo lakše da u setu podataka date grede, na uključeno
stanje postavite prekidač “P/Z”. Na ovaj način, mnogo brže ćete definisati rešetkasti tip grede
koja može primati samo aksijalna naprezanja.
3.1.6 Uređivanje oslobađanja uticaja

Pomoću naredbe “Uređivanje oslobađanja uticaja”, koja se nalazi u padajućem
meniju “Konstrukcija”, mogu se menjati granični uslovi zadati krajevima greda u modelu.
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledeći oblik:
<0 sel.> Uređivanje oslobađanja uticaja - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada je potrebno sa crteža selektovati gredu čiji se granični uslovi uređuju, nakon čega se
otvara dijalog sledećeg izgleda:

227
Na slici u dijalogu zelenom tačkom se obeležava početak, dok se crvenom tačkom obeležava
kraj selektovane grede. Desno od ove slike se nalaze dve kolone sa podacima o uticajima koji
se mogu uređivati. Radi lakšeg snalaženja kolona sa uticajima koji odgovaraju početku grede
je obeležena zelenom, dok je kolona sa uticajima koji odgovaraju kraju grede obeležena
crvenom bojom.
Način zadavanja podataka u ovom dijalogu je potpuno isti kao u dijalogu za definisanje
graničnih uslova kod ploča (poglavlje 3.1.3).
Napomenućemo da se u ovom dijalogu mogu snimiti konfiguracije sa zadatim oslobađanjima.

One se kasnije mogu koristiti u ovom, kao i u dijalogu naredbe “Oslobađanje uticaja”.
3.1.7 Mimoilaženje greda

Kao što smo već ranije napomenuli u poglavlju “3.1.4”, ako nacrtana greda seče
neku ranije iscrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog konstruktivnog elementa, tada će pri
proračunu ona automatski biti podeljena na dve nove grede, odnosno na mestu presečne tačke
biće ubačen među-čvor. Kako se u praksi mogu javiti i slučajevi kada je potrebno da greda
bude povezana sa ostalim elementima konstrukcije, samo na svom početku i kraju, to je za
ovu namenu predviđena naredba “Mimoilaženje”. Njenim aktiviranjem, ulazi se u standardnu
proceduru selektovanja.
<0 sel.> Mimoilaženje – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede kojima je potrebno pridružiti

karakteristiku da su mimoilazne, odnosno da su sa ostalim delom konstrukcije povezane samo
u svojoj početnoj i krajnjoj tački. Izbor podopcije “Kraj”, ili pak klik na desni taster miša,
označiće kraj procedure selektovanja, i na komadnoj liniji će se pojaviti sledeći sadržaj.
Mimoilazne grede (<Da> / Ne):

228
Izbor podrazumevane podopcije “Da”, će sve selektovane grede proglasiti za mimoilazne, dok
podopcija “Ne” služi za poništavanje ranije pridružene karakteristike mimoilaženja,
selektovanim gredama. U oba slučaja, naredba će biti završena a sve mimoilazne grede će na
crtežu biti posebno naglašene.
Najčešća primena mimoilaznih greda je u čeličnim rešetkastim konstrukcijama, kada se

dijagonale mimoilaze u prostoru.
Crtkastim linijama, jasno su naglašene mimoilazne grede
3.1.8 Baza masivnih i tankozidnih preseka

U “Tower-u” je omogućeno definisanje poprečnih preseka proizvoljne geometrije.
Predviđene su dve familije preseka - masivni i tankozidni. Obe familije se mogu koristiti u
grednim elementima, ali glavna namena tankozidnih preseka je za generisanje nosača pomoću
naredbe “Generisanje nosača tankozidnog preseka”, koja će biti posebno objašnjena.
Geometrija masivnih i tankozidnih preseka se definiše crtanjem. Masivni preseci se crtaju

pomoću neke od naredbi za kreiranje površinskih entiteta (“Ploča” ili “Površinski oslonac”), dok
se tankozidni preseci crtaju pomoću neke od naredbi za kreiranje linijskih entiteta (“Greda” ili
“Linijski oslonac”).

229
Geometrija masivnog preseka je zadata pomoću naredbe “Ploča”,

dok je geometrija tankozidnog zadata pomoću naredbe “Greda”
Da bi kreirani poprečni presek mogao da se koristi, neophodno je da bude ubačen u bazu

masivnih i tankozidnih preseka.
Aktiviranjem naredbe “Baza masivnih i tankozidnih preseka”, koja se nalazi u

padajućem meniju “Konstrukcija”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a “Baza masivnih i tankozidnih preseka”
U centralnom delu dijalog box-a prikazani su svi masivni poprečni preseci koji se trenutno
nalaze u bazi, dok se u desnom delu nalaze naredbe za rad sa njima.
Pomoću komandnih polja “ Levo” i “ Desno” se selektovanom poprečnom preseku vrši

promena položaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno.
Ubacivanje novog preseka u bazu se vrši pomoću komandnog polja “ Dodaj ”, tako što
nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crtež i sa komandne linije zahteva selektovanje
poprečnog preseka.
<0 sel.> Površinski entitet – Selektovanje(<krAj>):

230
Selektovani poprečni presek se ubacuje u bazu na prvo slobodno mesto.
U bazu je ubačen novi presek pomoću komandnog polja “ Dodaj ”
Izborom komandnog polja “ Kopiraj ” program u bazu preseka ubacuje novi presek,
kopiranjem geometrije trenutno selektovanog preseka.
Dvostrukim klikom miša preko nekog poprečnog preseka, ili aktiviranjem komandnog polja “
Edit”, program otvara dijalog box za definisanje dodatnih parametara selektovanog preseka.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara masivnog

poprečnog preseka
U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovanog preseka. U svim prelomnim
tačkama poprečnog preseka program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i kotira
njihova međusobna rastojanja. Klikom miša preko bilo koje od ovih dužina ona postaje
selektovana (obeležena crvenom bojom), a njena vrednost se prikazuje u edit box-u “Dužina
polja”. Zadavanjem nove vrednosti u edit box-u možete da promenite bilo koju selektovanu
dužinu.

231
Edit box za promenu selektovane dužine polja
U edit box-u “Naziv”, imate mogućnost da selektovanom poprečnom preseku zadate

proizvoljan naziv. Pri kreiranju seta greda od datog poprečnog preseka kao njegov opis će se
ispisivati zadati naziv, a ako nije zadat ispisivaće se tekst “Masivni”.
Programom je omogućeno i dimenzionisanje betonskih greda koje su kreirane od masivnog

poprečnog preseka. Obzirom da geometrija preseka može da bude potpuno proizvoljna,
neophodno je da se definiše armatura koja se postavlja uz svaki segment konture preseka.
Selektovani segment konture je obeležen crvenom bojom, a njegovi parametri se prikazuju u
delu dijalog box-a “Armatura po segmentima konture”. Radi lakšeg zadavanja parametara
program svakom segmentu konture dodeljuje broj, koji se za tekući segment ispisuje zajedno
sa ukupnim brojem segmenata.
Redni broj tekućeg segmenta konture
Izborom iz zatvorene liste tekućem segmentu se može dodeliti armatura Aa1, Aa2, Aa3 ili Aa4,
dok se pomoću opcije “Bez armature” definiše da se uz tekući segment armatura ne postavlja.
Pomoću check box-ova “Pripada šipka na početku” i “Pripada šipka na kraju” se određuje
da li granične šipke pripadaju tekućem ili njemu susednim segmentima. Napomenućemo da je
za pravac segmenata usvojen pravac suprotan kretanju kazaljke sata.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” zadate promene se prihvataju, a program se vraća u

glavni dijalog box ove naredbe.

232
Aktiviranjem komandnog polja “ Briši ” se trenutno selektovani poprečni presek uklanja iz

baze, dok se pomoću komandnih polja i vrši promena tekuće strane, odnosno listanje
gore i dole, u slučaju da se svi poprečni preseci ne mogu istovremeno prikazati.
Pomoću radio button-a “Masivni preseci” i “Tankozidni preseci” se određuje familija

preseka koja se trenutno prikazuje.
Radio button–i za izbor grupe preseka koja se trenutno prikazuje
Sve naredbe u ovom dijalog box-u funkcionišu na isti način i za tankozidne preseke. Jedino se
pri editovanju tankozidnih preseka otvara nešto drugačiji dijalog box:
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara

tankozidnog poprečnog preseka
U edit box-u “Debljina” se zadaje debljina tekućeg segmenta, a debljina svih segmenata se
može zadati u edit box-u “Debljina svih segmenata”. Ostali parametri imaju isto značenje
kao kod masivnog preseka.
Napomenućemo da dimenzionisanje greda koje su kreirane od tankozidnih preseka nije

moguće, ali to i nije njihova glavna namena.
Svi masivni i tankozidni preseci koji se nalaze u bazi biće dostupni za izbor u dijalog box-u za
definisanje poprečnog preseka grede.

233
Izbor masivnih i tankozidnih preseka iz liste
Pomoću komandnog polja “ Edit ” se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri
selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka.
3.1.9 Generisanje nosača tankozidnog preseka

Pomoću ove naredbe se od izabranog tankozidnog preseka može generisati ceo
nosač, pravolinijske ili lučne putanje, tako što program od svakog segmenta datog
preseka kreira ploču odgovarajuće geometrije. Nakon aktiviranja naredbe,
program sa komandne linije zahteva unošenje prve tačke ose nosača:
Prva tačka ose:
Nakon izbora prve tačke ose komandna linija dobija sledeći izgled:
Druga tačka (Luk):
Sada se od korisnika očekuje da zada drugu tačku ose nosača ili da izabere podopciju “Luk”,
čime se ulazi u proceduru definisanja lučne putanje.
Bez obzira da li je zadata pravolinijska ili lučna putanja otvoriće se dijalog box istog izgleda:

234
Izgled dijalog box-a u kome se definišu parametri za generisanje

nosača tankozidnog preseka
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani tankozidni preseci koji se nalaze u bazi. Istovremeno
su prikazana četiri preseka, a prelazak na sledeću grupu, odnosno povratak na prethodnu vrši
se pomoću komandnih polja i , koja se nalaze u gornjem desnom uglu dijalog box-a.
Selektovani presek je uokviren crvenom bojom i prikazuje se u centralnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a u kome je prikazan selektovani presek
Aktiviranjem komandnog polja “ Edit ” otvara se dijalog box u kome se mogu promeniti
karakteristike selektovanog tankozidnog preseka.

235
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara

tankozidnog poprečnog preseka
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe “Baza masivnih i tankozidnih preseka”,
tako da ga nećemo ponovo objašnjavati.
Nakon aktiviranja komandnog polja “Ravnanje” otvara se dijalog box u kome se može
definisati tačan položaja preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem nosača.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka
Ovaj dijalog box funkcioniše na isti način kao da je pozvan u okviru naredbe za definisanje
poprečnog preseka grede.
U edit box-ovima, koji su postavljeni uz desnu ivicu dijalog box-a, su prikazane karakteristike
materijala od koga se kreira nosač. Ove karakteristike se mogu promeniti unošenjem novih
vrednosti, dok se pomoću komandnog polja “Materijal” može izabrati neki drugi materijal.
Kada je check box “Automatski generisati i reduktor” postavljen na uključeno stanje,

program će duž ose nosača postaviti reduktor za sve generisane ploče.
Lokalni koordinatni sistem nosača se može promeniti pomoću komandnog polja “Promena
LKS”. Nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crtež i sa komandne linije zahteva da
zadate tačku, koja će odrediti kako ravan u kojoj leže lokalne ose “1” i “2”, tako i usmerenje
lokalne ose “2”.
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje osu 2 / <krAj>):

236
Kako je u nekim slučajevima lakše odrediti ravan u kojoj leže ose “1” i “3”, klik miša preko
podopcije “Tačka koja određuje osu 2”, dovešće do promene sadržaja komandne linije.
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje osu 3 / <krAj>):
Sada će odabrana tačka da odredi ravan u kojoj leže lokalne ose “1” i “3”. Ponovni klik preko
ove podopcije, vratiće nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora željene tačke,
program se vraća u dijalog box naredbe.
U prozoru, koji se nalazi uz levu ivicu dijalog box-a, je prikazano kako će nosač izgledati na
crtežu sa trenutnim stanjem parametara. Komandna polja, koja se nalaze ispod ovog prozora,
služe za promenu trenutnog prikaza. Ona rade kao prekidači i imaju potpuno istu ulogu kao i
istoimene naredbe u padajućem meniju prozora “3D pogled”.
Kada se aktivira komandno polje “OK” program zatvara dijalog box i generiše nosač od
izabranog tankozidnog preseka, a u skladu sa zadatim parametrima.
Nosač koji je generisan pomoću naredbe “Generisanje

nosača tankozidnog preseka”
3.1.10 Površinski oslonac

Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje površinskih oslonaca.
Površinski oslonci se najčešće koriste, pri modeliranju tla, odnosno pri proračunu
temeljnih ploča na elastičnoj podlozi.
Komandna linija dobija standardan oblik za iscrtavanje poptuno proizvoljne poligonale linije:
<-> Prva tačka površinskog oslonca (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>/Set):
Postupak unosa je u svemu isti kao za ploče, a jedina razlika je u izgledu dijalog box-a koji se
pojavljuje na ekranu pri aktiviranju podopcije “Set” sa komandne linije.

237
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numeričkih podataka
Jedan set površinskih oslonaca je određen sa tri parametra u list box-u koji određuju da li je
sprečeno ili ne pomeranje oslonca u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - sprečeno je pomeranje u pravcu lokalne ose “1” površinskog oslonca, odnosno

omogućeno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”.


Ova tri parametra funkcionišu kao prekidači, odnosno mogu imati ili sprečeno ili slobodno
pomeranje. Ako je u odgovarajućem polju ispisan znak “”, on označava da je to pomeranje
sprečeno. Uzastopnim klikom miša preko ovih polja, naizmenično se postavlja i uklanja
indikator “”.
Pored ova tri parametra, jedan set podataka određuju i tri vrednosti u edit box-ovima koje se
nalaze sa desne strane list box-a: “K,R1”, “K,R2” i “K,R3”. Upravo se sa ove tri vrednosti
određuje krutost oslonaca na pomeranje u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti
po “default”-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Svakako da za krutost pomeranja možete zadati proizvoljnu vrednost, jasno pod uslovom da je
dato pomeranje sprečeno postavljanjem indikatora “” u list box-u. U suprotnom, dati edit box
će biti zamrznut.
Lokalni koordinatni sistem površinskog oslonca u poptunosti odgovara ranije opisanom

lokalnom koordinatnom sistemu ploča i zidova (vidi poglavlje “3.1.1”).
Svakako da ćete ovu naredbu koristiti najčešće kada budete modelirali tlo ispod temeljne
ploče. U tom slučaju, potrebno je za vrednost parametra “K,R3” zadati koeficijent posteljice.
Ovaj podatak zavisi od vrste tla i dobija se iz geomehaničkog elaborata. U nedostatku ovog
parametra, kao orijentaciona vrednost se može uzeti:
K,R3=,stv./ s,stv
,stv. - stvarni (očekivani) napon u tlu

s,stv - stvarno (očekivano) sleganje tla
Ako je na primer ,stv=200 KN/m2, a s,stv=0,02 m, koeficijent posteljice će imati

orijentacionu vrednost: K,R3=200/0.02=10000 KN/m3.

238
Što se tiče vrednosti koeficijenata “KR1” i “KR2”, kojima se sprečava pomeranje u pravcu
lokalne ose “1”, odnosno “2”, i za njih je potrebno zadati istu, ako ne i manju krutost od one
koja je definsiana za pomeranje u pravcu lokalne ose “3”.
Pri pripremi podataka za proračun, program će za svaki čvor mreže konačnih elemenata
proračunati pripadajuću površinu i dodeliti mu odgovarajuću krutost. Na ovaj način će biti
modelirano elastično ponašanje tla po “Vinkler”-ovom modelu.
Površinskom osloncu se u setu može zadati i nelinearno ponašanje. I to sprečavanjem

pomeranja samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca ili zadavanjem elasto-
plastičnog ponašanja, sa unošenjem granica plastifikacije.
Lista iz koje se vrši izbor ponašanja oslonca u pravcu date lokalne ose
+/- U pravcu date lokalne ose sprečena su pomeranja u oba smera. Ovo je “default”
ponašanje
NL+ Sprečeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - može da se
dobije samo pozitivna reakcija
NL- Sprečeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - može da se dobije samo negativna
reakcija
Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji površinskog

oslonca se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i
dugme , čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

239
Značenje svih parametara u ovom dijalogu je isto kao i kod naredbe “Granični uslovi”
(poglavlje 3.1.3).
Napomena:
Površinske oslonce nemojte postavljati van gabarita ploče, jer će takav model biti neregularan
za proračun. U slučajevima kada proračunavate fundamente koji se sastoje samo od greda
(temeljni roštilji, temeljne grede, itd), tlo nemojte modelirati površinskim već linijskim
osloncem, jer za takav model program neće moći da odredi pripadajuću krutost oslonaca u
čvorovima sa mreže konačnih elemenata.
3.1.11 Linijski oslonac

Ova naredba služi za postavljanje linijskih oslonaca na modelu. Izborom naredbe,
komandna linija dobija već poznat oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:
<-> Prva tačka linijskog oslonca (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>/Set):
Logika unosa je identična kao i kod greda (isto je linijski element), s tim što se izborom
podopcije “Set”, dobija drugi izgled dijalog box-a za definisanje setova numeričkih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numeričkih podataka
Kako je programom omogućeno, da se linijski oslonci pomoću naredbe “Generisanje”

naknadno pretvore u zidove (vidi poglavlje “2.11.7”), to je jedan set numeričkih podataka za
linijske oslonace podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu zaista
oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a) i drugi koji se pridružuju eventualno generisanom
zidu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge linijskog
oslonca, program će uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj nameni u
modelu. Drugim rečima, ako će dati linijski oslonac kasnije biti pretvoren u zid, onda će podaci
u levom delu dijalog box-a biti potpuno ignorisani od strane programa. Svakako da važi i
obrnuto pravilo. Ako dati linijski oslonac u modelu zaista ima ulogu oslonca, onda je sa
stanovišta programa potpuno svejedno koja je debljina i kavalitet materijala zadat za zid.

240
Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predviđen za definisanje karakteristika oslonaca
Jedan set linijskih oslonaca je određen sa četiri parametra u list box-u, koji određuju da li je
sprečeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - sprečeno je pomeranje u pracu lokalne ose “1” linijskog oslonca, odnosno omogućeno je
dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”.
M1 - sprečeno je obrtanje oko lokalne ose “1” linijskog oslonca, odnosno omogućeno je
dobijanje momenta uklještenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”.
Ova četiri parametra funkcionišu kao prekidači, odnosno mogu imati ili sprečeno ili slobodno
pomeranje, odnsono rotaciju. Pored ova četiri parametra, jedan set podataka određuju i četiri
vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: “K,R1”, “K,R2”, “K,R3” i
“K,M1”. Upravo se sa ove četiri vrednosti određuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u
pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po “default”-u postavlja na dovoljno veliku
vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Lokalni koordinatni sistem linijskog oslonca u potpunosti odgovara ranije opisanom lokalnom
koordinatnom sistemu greda (vidi poglavlje “3.1.4”), te se i on pomuću naredbe “Promena
L.K.S.” može naknadno menjati. Zbog lakšeg snalaženja, u samom dijalog box-u je je
šematski prikazan “default” položaj lokalnog koordinatnog sistema za horizontalna položaj
linijskog oslonca na modelu. Pomoću naredbe “Vidljivost”, postavljanjem na uključeno stanje
prekidača “Lokalne ose”, u delu gde se određuje način vidljivosti linijskih oslonaca, od
programa se može zahtevati prikaz lokalnih osa na samom crtežu.
U slučajevima proračuna temeljnih roštilja i temeljnih greda, pomoću linijskih oslonaca se

može modelirati tlo. Tada se linijski oslonci postavljaju ispod temeljnih greda, a parametru koji
određuje krutost vertikalnog pomeranja (po “default”-u to je parametar “K,R2”), potrebno je
dodeliti vrednost koeficijenta posteljice, po istim pravilima kako je to objašnjeno za površinske
oslonce:
K,R2=,stv./ s,stv

241
Takođe, potrebno je i prekidač “Tlo” postaviti na uključeno stanje, a u edit box-u “b=” zadati
stvarnu širinu trake, odnosno širinu grede ispod koje je postavljen linijski oslonac. Zadata
širine trake utiče na zadatu vrednost koeficijenta posteljice tako što će pri proračunu biti
linearno pomnožena sa njim. Na taj način, zadati keoficient posteljice će pri proračunu biti
ispravno korigovan, a zadati podatak o širini trake će biti korišćen i u modulu za obradu
rezultata proračuna. Naime, kada budete od programa zahtevali prikaz napona u tlu ispod
postavljenih linijskih oslonaca, računski dobijeni napon u tlu će automatski biti podeljen sa
pripadajućom širinom trake, te će se dobiti realne vrednosti napona u tlu.
Linijskom osloncu se u setu može zadati i nelinearno ponašanje. I to sprečavanjem pomeranja

samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca ili zadavanjem elasto-plastičnog
ponašanja, sa unošenjem granica plastifikacije.
ponašanje
reakcija
Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji linijskog oslonca

se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme
, čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

242
(poglavlje 3.1.3).
Karakteristike zida
Deo dijalog box-a predviđen za definisanje karakteristika

zida koji će eventualno biti izgenerisan
U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike zida koji će
eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. U edit box-u “d=”,
zadaje se debljina izgenerisanog zida, a u ostalim edit box-ovima krakteristike njegovog
materijala. Uloga komandnog polja “Materijal”, kao i značenje podataka koji definišu
karakteristike materijala je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje setova ploča.
Nakon procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane zidove će biti kreirani novi
setovi numeričkih podataka, koji će biti pridruženi ostalim setovima ploča i zidova na modelu.

243
3.1.12 Tačkasti oslonac

Ova naredba služi za postavljanje tačkastih oslonaca na model. Kako se položaj
tačkastih oslonaca određuje unosom tačke, to će i komanadna linija nakon izbora
ove naredbe dobiti oblik koji ne odgovara obliku za unos polilinije, već za unos
tačke:
<_> Tačkasti oslonac (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Set):
U osnovi postoje dva načina za postavljanje tačkastih oslonaca. Prvi je kada se oni postavljaju
pojedinačno, odnosno bira se jedna po jedna tačka sa crteža, i drugi način je kada se oni
postavljaju serijski. Serijsko postavljanje tačkastih oslonaca je omogućeno aktiviranje
podopcije “Izbor” sa komandne linije (vidi poglavlje “2.5.6.”).
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Grupe selekcije / Poslednja selekcija /
Deselektovanje / <krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da izvrši selekciju svih čvorova u kojima je potrebno postaviti
tačkaste oslonce. Procedura selektovanja i deselektovanja je potpuno ista kao i kada se
selektuju celi objekti u drugim naredbama (vidi poglavlje “2.8”). Razlika je jedino u tome stim
što se sada ne selektuju entiteti već njihove presečne tačke. Izbor podopcije “krAj” ili pak klik
na desni taster miša, će program vratiti na osnovni oblik komandne linije za pojedinačan izbor
tačaka. Sve selektovane tačke, bez obzira da li su odabrane pojedinačno ili serijski, program će
privremeno na crtežu obeležiti malim krugom.
Simbolom malog kruga, označena su sva odbarana mesta

na kojima je potrebno postaviti tačkaste oslonce istih karakteristika
Nakon završenog izbora položaja svih tačka, u kojima je potrebno postaviti tačkaste oslonce
istih karakteristika, izborom podopcije “Set” sa komandne linije, otvara se dijalog box sledećeg
izgleda.

244
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka
Kako je programom omogućeno, da se tačkasti oslonci pomoću naredbe “Generisanje”

naknadno pretvore u stubove (vidi poglavlje “2.11.7”), to je jedan set numeričkih podataka za
tačkaste oslonace, takođe podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu
zaista oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a), i drugi koji se pridružuju eventualno
generisanom stubu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge
tačkastog oslonca, program će uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj
nameni u modelu.
Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predviđen za definisanje karakteristika oslonaca
Jedan set tačkastih oslonaca je određen sa šest parametra u list box-u koji određuju da li je
sprečeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - sprečeno je pomeranje u pravcu lokalne ose “1” tačkastog oslonca, odnosno omogućeno
je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”.

245
M1 - sprečeno je obrtanje oko lokalne ose “1” tačkastog oslonca, odnosno omogućeno je
Ovih šest parametra funkcionišu kao prekidači, odnosno mogu imati ili sprečeno ili slobodno
pomeranje, odnosno rotaciju. Pored toga, jedan set podataka određuju i šest vrednosti u edit
box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: “K,R1”, “K,R2”, “K,R3”, “K,M1”, “K,M2”
i “K,M3”. Upravo se sa ovih šest vrednosti određuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u
pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po “default”-u postavlja na dovoljno veliku
vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Tačkastom osloncu se u setu može zadati i nelinearno ponašanje. I to sprečavanjem

pomeranja samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca ili zadavanjem elasto-
plastičnog ponašanja, sa unošenjem granica plastifikacije. Klikom miša preko jedne od ikona,
koje se nalaze pored edit box-ova za definisanje krutosti, otvara se lista iz koje se vrši izbor
ponašanja oslonca u pravcu date lokalne ose.
ponašanje
reakcija
Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji tačkastog

oslonca se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i
dugme , čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

246
(poglavlje 3.1.3).
Razliku između nelinearnog i “default” ponašanja pokazaćemo na primeru kontinualne grede

koja je opterećena jednom koncentrisanom silom.
Deformisani model grede sa standardnim tačkastim osloncima
Deformisani model grede. U pravcu lokalne ose 3 oslonaca sprečeno je

samo pomeranje suprotnog smera od smera ose (NL+)

247
U zavisnosti od toga koja su pomeranja i rotacije sprečene, odnosno koje reakcije i momenti
uklještenja se mogu dobiti proračunom, na slici u sredini dijalog box-a, prikazuje se njihov 3D
položaj.
Prostor predviđen za vizuelno sagledavanje položaja

mogućih reakcija oslonaca i momenata uklještenja
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoran, a na mestu postavljenih
tačkastih oslonaca će se pojaviti odgovarajući grafički simboli.
U prozoru “3D pogled”, postavljeni tačkasti oslonci se uvek

prikazuju simbolom u obliku male piramide.
Pomoću naredbe “Vidljivost”, postavljenjem na uključeno stanje prekidača “Lokalne ose”, može
se od programa zahtevati prikaz pravaca reakcija, za sva sprečena pomeranja, odnosno
obrtanja.

248
Prikazane strelice nedvosmileno ukazuju

na pravac sprečenih pomeranja i obrtanja
Što se tiče grafičkih simbola, koji se prikazuju na mestu postavljenih tačkastih oslonaca, u
prozoru “2D pogled” mogu nastupiti dva slučaja. Naime, kada je za tekući prikaz u prozoru “2D
pogled” postavljen nivo, onda se oni uvek prikazuju simbolom malog kvadrata.
Simbol tačkastog oslonca, kada je u prozoru “2D pogled” prikazan tekući nivo.
Ako je pak, za tekući prikaz u prozoru “2D pogled”, prikazan ram, tada se u njemu postavlja
simbol koji ukazuje i na sam karakter tačkastog oslonca.
Ovaj simbol ukazuje na sprečeno obrtanje i oba pomeranja u ravni prikazanog

tekućeg rama. Ovaj simbol se postavlja i kada lokalne ose tačkastog oslonca ne
leže u ravni prikaza tekućeg rama, ali samo pod uslovom da su sprečena sva tri
pomeranja i sva tri obrtanja.
Ovaj simbol ukazuje na srečeno obrtanje i samo jedno pomeranje u ravni

prikazanog tekućeg rama.
Ovaj simbol ukazuje na srečeno samo obrtanje u ravni prikazanog tekućeg rama.
Ovaj simbol ukazuje na srečena oba pomeranja u ravni prikazanog tekućeg rama,
dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje na srečeno samo jedno pomeranje u ravni prikazanog tekućeg
rama, dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje da datom osloncu nisu sprečena sva pomeranja i sva
obrtanja, i da pri tome ni jedna njegova lokalna osa ne leži u ravni prikazanog
tekućeg rama.

249
Napomena:
U “Tower-u” lokalni koordinatni sistem tačkastog oslonca ne pripada setu, već svakom
pojedinačnom osloncu koji je postavljen u modelu. Po default-u, program lokalni koordinatni
sistem oslonca postavlja u pravcu globalnog koordinatnog sistema celog modela, a njegov
položaj se može promeniti pomoću naredbe “Promena L.K.S.”.
Karakteristike stubova
Deo dijalog box-a predviđen za definisanje karakteristika

stuba koji će eventualno biti izgenerisan
U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike stubova koji će
eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. Kako će nakon
procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane stubove biti kreirani novi setovi
numeričkih podataka, to su ovi podaci potpuno usaglašeni sa podacima koji se zadaju pri
definisanju setova greda. Jedina razlika je u tome, što se ovde ne mogu definisati stubovi
promenljivog poprečnog preseka, višedelni preseci od različitih materijala kao i rešetkasti
tipovi štapova. Svakako da se ovakve osobine mogu naknadno pridružiti izgenerisanim
stubovima, kada oni zaista postanu gredni elementi konstrukcije.
3.1.13 Krive površi

Krive površi služe za postavljanje zakrivljenih konstrutivnih elemenata i opterećenja
na model. Znači, krive površi nisu deo ni konstrukcije ni opterećenja, već one služe isključivo
da odrede zakrivljenost entiteta na modelu. Svaka od krivih površi je određena svojim
projektovanim oblikom na baznu ravan i visinom u odnosu na zadatu baznu ravan. Programom
su predviđeni sledeći tipovi krivih površi: sfera, kupa, svod i spirala.
Projektovani oblik sfere na baznu Projektovani oblik kupe na baznu

ravan je pun krug ravan je pun krug

250
Projektovani oblik svoda na Projektovani oblik spirale na

baznu ravan je pravouganik baznu ravan je polukružni prsten
Svaka od programom predviđenih krivih površi ne mora stajati uvek uspravno, već može
zauzeti potpuno prozivoljan položaj u prostoru. Položaj krivih površi u prostoru je određen
nagibom njene bazne ravni u prostoru i orijentacijom njene visine.
Bazna ravan sfere je postavljena Bazna ravan sfere je horizontalna

koso u prostoru ali je visina zadata u negativnom
smeru u odnosu na baznu ravan
Postupak kreiranja zakrivljenih delova konstrukcije i opterećenja, odvija se na potpuno isti

način za sve tipove krivih površi:
- Prvo se dati element konstrukcije, odnosno opterećenje, nacrta u svom projektovanom

obliku na baznu ravan figure, čiju će zakrivljenost kasnije preuzeti.
- Pomoću odgovarajuće naredbe definiše se geometrija date krive površi.
- Na kraju, selektuju se svi entiteti koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno definisane
krive površi.
Po završetku prethodno opisane procedure, svi selektovani entiteti će dobiti takvu prostornu
transformaciju da svojom kompletnom geometrijom pripadaju krivoj površi kojoj su pridruženi.
Ovako transformisane entitete nazivamo “evaluirani”. Evaluirani entiteti ne moraju
popunjavati celu krivu površ, već samo jedan njen deo. Pri tome, projektovani oblik
evaluiranih entiteta na baznu ravan krive površi može biti potpuno prozivoljan. Jedini uslov, da
bi neki od entiteta bio evaluiran, je da se on celom svojom geometrijom nalazi unutar gabarita
bazne ravni date krive površi.

251
Evaluirana pravougaona ploča na Istovremeno su evaluirane i

sferi dobila je prikazani oblik radijalno postavljene grede i
prstenasta ploča
Kako je programom omogućeno da se za tekući prikaz u prozoru “2D pogled” postavi i

razvijeni oblik prethodno definisane krive površi (vidi poglavlja “2.14.1” i “2.14.7”), to u nekim
slučajevima može biti lakše da prvo definišete geometriju krive površi a da potom izborom
tačaka u prozoru “2D pogled”, odmah definišete i krivolinijsku geometriju datog konstruktivnog
elementa, odnosno opterećenja. Obzirom da program pri definisanju geometrije krivih površi
zahteva obavezno i selektovanje entiteta za evaluiranje, to nećete moći da kreirate potpuno
praznu krivu površ. U tom slučaju, u baznoj ravni krive površi nacrtajte jedan pomoćni
površinski ili linijski entitet koji će biti evaluiran, a kasnije kada njegovim selektovanjem
definišete pomoćni pogled date razvijene krive površi, slobodno ga obrišite.
Selektovanjem evaluirane pomoćne ploče, Brisanjem prethodno evaluirane pomoćne

definisan je pogled ravijenog oblika krive ploče, dobijena je prazna kriva površ
površi
Kada je za tekući prikaz u prozoru “2D pogled” postavljen razvijeni oblik neke od prethodno
definisanih krivih površi, tada se u ovom prozoru, prikazuje i pomoćna mreža, koja jasno
ukazuje na zadati oblik i domen rasprostiranja date krive površi. Izbor tačaka mišem u ovako
definisanom pogledu, uvek će odabrati tačke koje pripadaju datoj krivoj površi, a međusobna
rastojanja ovako odabranih tačaka će predstavljati projekciju njihove stvarne dužine na baznu
ravan krive površi. Pri izboru tačaka zadavanjem koordinata, važiće lokalni koordinatni sistem,
u kome lokalna X i Y osa leže u baznoj ravni date krive površi dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na baznu ravan.

252
Pri izboru tačaka u prozoru “2D pogled”, važiće pravilo da se mogu odabrati samo tačke koje
se nalaze unutar domena rasprostiranja krive provrši, odnosno unutar postavljene mreže
pomoćnih linija. U suprotnom program će izdati odgovarajuće upozorenje.
Naglasićemo da mreža pomoćnih linija nema nikakve veze sa mrežom konačnih elemenata
koja će biti izgenerisana pre proračuna. Ona praktično služi samo za orijentaciju u prostoru
gde se nalazi, i dokle se prostire data kriva površ. Pored toga, ova mreža može poslužiti za
precizan izbor tačaka pomoću OSNAP kriterijuma, a njena gustina će odrediti i preciznost
definisanja koordinata evaluiranih entiteta. Program pri kreiranju krive površi, gustinu mreže
pomoćnih linija postavlja sam po “default”-u, a Vi je možete naknadno menjati, pomoću
naredbe “Editovanje površi” (vidi poglavlje “3.1.12.6”).
3.1.13.1 Sfera
Izborom naredbe “Krive površi  Sfera”, ulazi se u proceduru definisanja

geometrije ove krive površi, u njenoj baznoj ravni. Kako je oblik sfere u osnovi krug, to će
program sa komandne linije zahtevati da prvo odredite centar kruga, a potom i njegov
poluprečnik.
Centar osnove sfere:
Tačka sa osnove sfere:
Izbor ove dve tačke, ujedno će odrediti i nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija sfere
bila potpuno određena, preostalo je još da zadamo i njenu visinu u pravcu normale na baznu
ravan.
Visina sfere (hmax=3.0000) <3.0000>:
Visina sfere se može odrediti ili izborom prozivoljne tačke u prostoru ili pak zadavanjem njene
numeričke vrednosti sa tastature. Klik na desni taster miša dovešće do prihvatanja ponuđene
“default” vrednosti, koja odgovara zadatom poluprečniku sfere. Zadata pozitivna vrednost će
odrediti orijentaciju sfere u pravcu pozitivnog vektora normale na njenu baznu ravan, a
negativna u suprotnom smeru.
Kako je sada geometrija krive površi potpuno određena, to program ulazi u proceduru
selektovanja entiteta koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno zadate krive površi.
<0 sel.> Krive površi – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe

253
Procedura selektovanja se odvija na potpuno siti način kao i u ostalim naredbama u programu
(vidi poglavlja “2.8”). Klik na desni taster miša će označiti kraj procedure selektovanja, nakon
čega će naredba biti završena, a prethodno selektovani entiteti, koji ispunjavaju uslov za
evaluiranje, biće zakrivljeni. Naime, uslov je da se izprojektovana geometrija selektovanih
entiteta, na baznu ravan krive površi, svojom celom geometrijom nalazi unutar gabarita bazne
ravni.
Selektovana horizontalna grede neće biti evaluirana

jer ne upada celom svojom geometrijom u gabarit bazne ravni
Svakako da se entiteti za evaluiranje ne moraju nalaziti samo u baznoj ravni krive površi, već
bilo gde u prostoru. Jedini uslov je da se njihova projekcija na baznu ravan krive površi, nalazi
unutar gabarita bazne ravni.
Drastičan primer je kada se za evaluiranje selektuje ploča koja se nalazi iznad zadate sfere, ali
je njena projekcija ipak unutar gabarita bazne ravni krive površi.
3.1.13.2 Kupa
Naredba “Kupa” radi na potpuno isti način kao i prethodno opisana naredba za
kreiranje sfere. Jedina razlika je kod određivanja visine kupe, jer se za ovu figuru može zadati
potpuno prozivoljna visina, dok je ona kod sfere bila ograničena njenim poluprečnikom.
3.1.13.3 Svod
Kako je projektovani oblik svoda na baznu ravan pravougaonog oblika, to se

izborom naredbe “Svod” ulazi u proceduru definisanja pravougaonika.
Prva tačka srednje linije svoda:

254
Način iscrtavanja pravougaone projekcije svoda na baznu ravan, u potpunosti odgovara

crtanju pravougaonika, kada se sa komandne linije izabere podopcija “Traka” (vidi poglavlje
“2.6.2”).
Druga tačka srednje linije svoda:
Širina osnove svoda:
Širina svoda se može odrediti ili izborom prozivoljne tačke u prostoru, ili pak zadavanjem
njene numeričke vrednosti sa tastature. U oba slučaja, izbor ove tri tačke će ujedno odrediti i
nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija svoda bila potpuno određena, preostalo je još
da zadamo i njegovu visinu u pravcu normale na baznu ravan.
Visina svoda (hmax=3.0000) <3.0000>:
Visina svoda se može odrediti ili izborom prozivoljne tačke u prostoru ili pak zadavanjem njene
numeričke vrednosti sa tastature. Klik na desni taster miša, dovešće do prihvatanja ponuđene
“default” vrednosti, koja odgovara polovini zadate širine svoda. Zadata pozitivna vrednost će
odrediti orijentaciju svoda u pravcu pozitivnog vektora normale na njegovu baznu ravan, a
negativna u suprotnom smeru.
Kako je sada geometrija svoda potpuno određena, to je dalji postupak selektovanja entiteta
koji treba da zauzmu njegovu zakrivljenost, potpuno isti kao i kod ostalih krivih površi.
3.1.13.4 Spirala
Kako je projektovani izgled spirale na baznu ravan, oblika polukružnog prstena, to

se izborom naredbe “Spirala” ulazi u proceduru definisanja ovakve geometrije.
Na crtežu su obeležene tri tačke, koje je potrebno zadati pri

određivanju projektovane geometrije spirale na baznu ravan
Centar osnove spirale:
Nakon izbora centra spirale (tačka “1”), program će tražiti da se zada tačka koja određuje
spoljnji poluprečnik (tačka “2”)
Početna tačka na spoljašnjoj kružnici (Inverzno):

255
Ovde se pod početnom tačkom podrazumeva ona tačka od koje počinje da raste, odnosno
pada, visina spirale. Kako se ovde zadaje polukrug, to je na komandnoj liniji prisutna i
podpocoja “Inverzno”. Uzastonim izborom ove podopcije, naizmenično se odlučujete za
postavljanje jednog od moguća dva polukruga, u odnosu na liniju koja je određena položajem
tačaka “1” i “2”.
Kada ste odabrali početnu tačku na spoljašnjoj kružnici, program će tražiti da odredite i tačku
sa unutrašnjeg polukruga (tačka “3”).
Tačka sa unutrašnje kružnice (Inverzno):
Na komandnoj liniji je i dalje prisutna podocija “Inverzno”, te njenim izborom možete i u

ovom trenutku dobiti sliku u ogledalu defnisanog polokruga. Izbor ove tri tačke, ujedno će
odrediti i nagib bazne ravni u prostoru.
Ugao (<180.0>):
Sada je potrebno odrediti centralni ugao koji spirala zahvata u osnovi. Podrazumevana
vrednost je centralni ugao od 180, koju svakako po potrebi možete promeniti. Da bi
geometrija spirale bila potpuno određena, preostalo je još da zadamo i njenu visinu u pravcu
normale na baznu ravan.
Visina spirale:
Za visinu spirale se može zadati proizvoljna vrednost, nakon čega će program ući u proceduru
selektovanja entiteta koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost, na potpuno isti način kao i
kod ostalih krivih površi.
3.1.13.5 Postojeća površ
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da selektovanim entitetima pridružite

zakrivljenost neke od ranije kreiranih krivih površi. Izborom naredbe “Postojeća površ”,
program će sa komandne linije zahtevati da selektujete entitet koji ima evaluator, odnosno
entitet koji je već ranije zakrivljen.
<0 sel.> Kriva površ - Selektovanje:
Procedura selektovanja je pojedinačna, odnosno može se selektovati samo jedan od

evaluiranih entiteta. Nakon završene selekcije evaluiranog entiteta, program će preuzeti
geometriju njegove krive površi. Sada ste praktično došli u istu situaciju, kao i da ste pomoću
odgovarajuće naredbe, ponovo kreirali geometriju iste te krive površi.
<0 sel.> Krive površi – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras/
Deselektovanje /<krAj>):
Znači, sada je potrebno, na potpuno isti način kao i kod kreiranja novih krivih površi,
selektovati sve entitete koji treba da preuzmu zakrivljenost date krive površi.
Ova naredba ima naročitu primenu, kada se pri prvom kreiranju krive površi, greškom ne
selektuju svi entiteti koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost.

256
3.1.13.6 Editovanje površi
Pomoću naredbe “Editovanje površi”, imate mogućnost da proizvoljno

selektovanoj krivoj površi promenite neki od parametara koji definiše njenu geometriju. Sa
komandne linije, program će zahtevati da selektujete jedan od evaluiranih entiteta, čiju krivu
površ želite da editujete.
<0 sel.> Kriva površ - Selektovanje:
Nakon završene pojedinačne selekcije, program će otvoriti dijalog box čiji izgled će zavisiti od
tipa krive površi čiju zakrivljenost je preuzeo selektovani entitet.
Izgled “dijalog box”-a za editovanje sfere
U desnom delu dijalog box-a se prikazuje šematski izgled date krive površi, i to kako u baznoj
ravni, tako i u preseku. Napomenućemo da, ukoliko je bazna ravan krive površi postavljena
koso u prostoru, ona će u ovom dijalog box-u biti prikazana kao da je horizontalna.
U levom delu dijalog box-a, se nalaze podaci koji određuju datu krivu površ. Klikom miša na
jedan od edit box-ova, u dnu dijalog box-a se ispisuje i značenje datog parametra i opseg
vrednosti koji se može zadati.
Geometrija krive površi
Geometrija sfere je određena poluprečnikom u njenoj baznoj ravni (“r =”) i ovo je jedini
podatak koji se ne može menjati u ovom dijalog box-u. Podaci o visini sfere (“h =”) i
poluprečniku cele sfere (“R =”) su povezani te promena jednog od njih utiče na vrednost
drugog. Zadavanje visine sfere, koja je manja od njenog poluprečnika u zadatoj baznoj ravni,
praktično znači da se srednja ravan cele lopte ne nalazi u baznoj ravni nego negde ispod nje.
Isto važi i kada se za poluprečnik cele sfere zada vrednost koja je veća od njenog poluprečnika
u zadatoj baznoj ravni
Podaci o mreži pomoćnih linija
Još jednom ćemo naglasiti da mreža pomoćnih linija nema nikakve veze sa mrežom konačnih
elemenata koja će biti izgenerisana pre proračuna. Pomoću sledeće grupe podataka se utiče na
izgled ove pomoćne mreže.
nr – broj radijalih podela, odnosno broj na koliko će kružnih isečaka bti podeljena sfera

257
nh - broj tangecijalnih podela, odnosno koliko će koncentričnih krugova biti postavljeno na

sferi
Postavljanje check box-a “Ekvidistantna mreža” na uključeno stanje, dovodi do jednakih

razmaka podele mreže u prostoru, dok njegovo isključeno stanje označava da će razmak
mreže biti jednak u njegovoj projekciji na baznu ravan.
U slučaju da je više entiteta na crtežu evaluirano datom krivom površi, tada pomoću check
box-a “Pridruži svima” imate mogućnost da, izvršene promene u ovom dijalog box-u
pridružite ili svim entitetima, ili pak samo selektovanom. U slučaju da na crtežu postoji samo
jedan entitet koji pripada datoj krivoj površi, ovaj check box će biti neaktivan. Naime, kako se
u okviru ove naredbe selektuje samo jedan od evaluiranih entiteta, to postavljanjem ovog
check box-a na uključeno stanje, izvršene promene će biti pridružene svim entitetima date
krive površi. Međutim, u slučaju da je on pstavljen na isključeno stanje, tada će po izlasku iz
dijalog box-a biti kreirana nova kriva površ, prema zadatim podacima u ovom dijalog box-u.
Selektovani entitet će biti evaluiran prema novo zadtim podacima, a svi ostali će zadržati
geometriju prethodno definisane krive površi.
Sva prethodno data objašnjenja za editovanje sfere, važe i za ostale tipove krivih površi. U
daljem tekstu iznećemo samo razlike i specifičnosti za svaku od programom predviđenih krivih
površi.
Izgled “dijalog box”-a za editovanje kupe
Geometrija kupe je određena poluprečnikom u njenoj baznoj ravni (“r =”), i podatkom o visini
kupe (“h =”). Poloprečnik se ne može menjati, dok se za visinu može zadati potpuno
proizvoljna vrednost.

258
Izgled “dijalog box”-a za editovanje svoda
Uloga parametara koji definišu njegovu geometriju je ista kao i kod sfere, stim što je značenje
parametara koji određuju gustine pomoćne mreže drugačije.
dL – razmak koncentričnih polukrugova u podužnom smislu. Ovaj podatak se zadaje u

jedinicama za dužinu (m).
nr – broj radijalih podela, odnosno broj na koliko će delova biti podeljen polukrug koji
određuje geometriju svoda u poprečnom smislu.
Izgled “dijalog box”-a za editovanje spirale
Geometrija spirale je određena sa spoljašnjim i unutrašnjim poluprečnikom u njenoj baznoj

ravni (“R1=” i “R2=”) i podatkom o visini spirale (“h=”). Program za poluprečnike neće
prihvatiti unošenje vrednosti koje bi izmenile geometriju konstruktivnih elemenata koji se
nalaze na spirali, dok se za visinu spirale može zadati potpuno priozvoljna vrednost.
Napomena:
Nemojte zadavati previše gustu mrežu pomoćnih linija, jer ona može znatno usporiti rad
programa. Default postavljena gustina je za većinu slučajeva sasvim dovoljna.

259
Napomena:
Napomenućemo da se pomoću nardbe “Editovanje površi”, može selektovati i cilindričan ram
(vidi poglavlje “2.12.5”).
3.1.14 Faze građenja

Pomoću naredbi koje ćemo opisati u ovom poglavlju, imate mogućnost da opišete
fazno građenje konstrukcije. Ove naredbe će imati naročitu primenu kod montažnih i
spregnutih konstrukcija.
Faze građenja treba shvatiti kao mogućnost da u jednoj datoteci definišete podatke za niz
nezavisnih modela. U okviru jednog modela možete definisati proizvoljan broj faza.
Postavljanjem jedne od njih za tekuću, na crtežu se prikazuju samo entiteti koji njoj pripadaju,
dok entiteti iz drugih faza postaju trenutno nevidljivi. Otvaranje novih faza, i postavljanje
tekuće faze, vrši se pomoću naredbe “Faze građenja”.
Konstrukcija
U faznom građenju je pored mogućnosti dodavanja novih elemenata koji nisu postojali u
prethodnoj fazi, neophodno obezbediti i uklanjanje entiteta koji su postojali u prethodnoj fazi.
Ovo ćemo pojasniti na primeru montaže jednospartnog rama.
Faza 1: Montaža stubova

260
Faza 2: Montaža rigle sa postavljenim podupiračem
Faza 3: Skidanje podupirača
Pored toga, kod spregnutih konstrukcija je gotovo redovan slučaj, da jedan isti entitet u
različitim fazama, dobija kako različite oblike poprečnog preseka, tako i različite karakteristike
materijala. Ovo ćemo pojasniti na primeru proste grede spregnutog poprečnog preseka.

261
Faza 1: Poprečni presek grede se sastoji samo od čeličnog profila
Faza 2: Poprečni presek grede se sastoji od čeličnog profila i betonske ploče
Faza 3: Poprečni presek grede se satoji od čeličnog profila

i betonske ploče, ali sada smanjenog modula elstičnosti,
zbog analize uticaja od tečenja betona

262
Da bi se obezbedilo, ovakvo fleksibilo ponašanje modela u različtim fazama, u programu je

usvojena koncepcija da je baza entiteta jedinstvena na nivou celog modela, odnosno važi u
svim definisanim fazama građenja. Znači, za svaki od entiteta, bez obzira da li on predstavlja
deo konstrukcije, ili pak opterećenja, vodi se lista podataka koja govori o tome u kojoj fazi se
on pojavljuje, a u kojoj ne. To praktično znači da će brisanjem nekog entiteta on biti izbačen iz
modela, te se neće pojaviti ni u jednoj od definisanih faza. Isto važi i za listu stova numeričkih
podataka, koja je takođe jedinstvena za ceo model. Naime, promena numeričkih podataka će
se odnositi na sve entitete kojima je ona pridružena, bez obzira na fazu u okviru koje se dati
entitet pojavljuje. Za promenu parametara koji govore, u kojim se sve fazama on pojavljuje,
predviđena je naredba “Promena faze građenja”.
Sve prethodno rečeno, pojasnićemo na ranije prikazanom primeru jednospratnog okvira i

proste grede spregnutog poprečnog preseka. Za uklanjanje podupirača u fazi “3”, ne sme se
koristiti naredba “Brisanje”, već je potrebno stubovima i njegovim osloncima definisati da se
pojavljuju u sve tri faze, rigli da se pojavljuje u fazi “2” i “3”, dok je za podupirač i njegov
oslonac potrebno zadati da se pojavljuje samo u fazi “2”.
U primeru proste grede spregnutog poprečnog preseka, u svakoj od faza je potrebno definisati
novu gredu koja se samo u njoj pojavljuje, i svakoj od njih pridružiti novi set numeričkih
podataka. Znači, gredi koja se pojavljuje samo u fazi “1” potrebno je pridružiti redni broj seta
“1”, gredi koja se pojavljuje samo u fazi “2” redni broj seta “2”, a gredi koja se pojavljuje
samo u fazi “3”, redni broj seta “3”. Pri tome, setu numeričkih podataka “1” su pridružene
karakteristike čeličnog I profila, setu podataka “2” karakterisiteke spregnutog poprečnog
preseka koji se sastoji od čeličnog profila i betonske ploče, a redni set podataka “3” je potuno
isti kao i set “2”, stim što je sada, zbog analize uticaja od tečenja betona, modul elastičnosti
betonske ploče smanjen na potrebnu vrednost.
Opterećenje
Lista slučajeva opterećenja je jedinstvena za ceo model, odnosno isti slučajevi opterećenja
važe u svim definisanim fazama građenja. Što se tiče entiteta koji predstavljaju opterećenje,
za njih važe potpuno ista pravila kao i kod elmenata konstrukcije. Znači, za svaki entitet
opterećenja se vodi lista podataka koja ukazuje, u kojim se sva fazama on pojavljuje. Prema
tome, uklanjanje opterećenja iz neke od faza, ne radi se pomoću naredbe “Brisanje”, jer će to
izazvati njegovo uklanjanje i iz faza u kojoj je potrebno da ono deluje, već se pomoću naredbe
“Promena faze građenja” selektovanom entitetu opterećenja zadaje u kojim sve fazama
treba da je prisutan.
Kao što smo već na početku ovog poglavlja rekli, svaku od definisanih faza građenja, treba
shavatiti kao poseban model, pri čemu svi oni imaju zajedničku listu definisanih slučajeva
opterećenja. Znači u okviru proračuna celog modela, biće sprovedeno onoliko posebnih
proračuna, koliko ima i definisanih faza građenja. Pri proračunu svake od faza, u okviru
svakog od slučajeva opterećenja, na model se nanose sva opterećenje koja pripadaju datoj
fazi, kao i opterećenja zadata u okviru prethodne faze, ali sa negativnim predznakom
(suprotnog smera delovanja). Dobijenim rezultatima proračuna iz svake od faza, dodaju se i
odgovarajući uticaji proračunati iz prethodne faze.
Prema tome, u svakoj od faza se zadaje ukupno opterećenje koje u njoj deluje, odnosno
potrebno je akumulirati opterećenje iz svih prethodnih faza. Na ovaj način, pri proračunu će
svaka od faza biti opterećena samo razlikom opterećenja koja deluje u okviru nje, a rezultati
će odgovarati realnom ponašanju konstrukcije. Ovakva koncepcija omogućava znatno lakši rad
pri zadavanju potrebnog opterećenja po fazama.
Sve prethodno rečeno pojasnićemo na primeru jedne proste grede čije se jednakopodeljeno
opterećenje iz faze u fazu povećava za po 2 kN/m’.

263
Iako ovaj primer nema mnogo smisla u inženjerskoj praksi, odabrali smo ga, da bi što
slikovitije objasnili način finkcionisanja programa. Pri proračunu će se dobiti sledeći rezultati.
I-va Faza: M1 = q1 * l2 / 8 = (- 3) * 82 / 8 = -24 kNm
II-ga Faza: M2 = (q2 - q1) * l2 / 8 + M1 = - 5 – ( -3) * 82 / 8 + (-24) = -40 kNm
III-ca Faza: M3 = (q3 – q2) * l2 / 8 + M2 = - 7 – ( -5) * 82 / 8 + (-40) = -56 kNm
Isto važi i za uticaje od sopstvene težine. Naime, kako je programom omogućeno automatsko
sračunavanje opterećenja od delovanja sopstvene težine (vidi polgavlje “3.2.1”), a lista
slučajeva opterećenja je zajednička za sve faze građenja, to ovakva koncepcija neće dovesti
do njenog višestrukog dejstva u okviru svake od faza.
Uzećemo opet za primer prikazanu prostu gredu, pravougaonog poprečnog preseka od betona,
b/d=20/40cm. Zahtev za automatsko sračunavanja opterećenja od sopstvene težine, u okviru
istog slučaja opterećenja, praktično će značiti da je u okviru svake od faza, greda opterećena
jednakopodeljenim opterećenjem g = 0,2 * 0,4 * 25 = 2 kN/m’.
I-va Faza: M1 = g1 * l2 / 8 = (- 2) * 82 / 8 = -16 kNm
II-ga Faza: M2 = (g2 - g1) * l2 / 8 + M1 = - 2 – ( -2) * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
III-ca Faza: M3 = (g3 – g2) * l2 / 8 + M2 = - 2 – ( -2) * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
Znači, u okviru svake od faza, sopstvena težina će delovati samo jadanput.

264
3.1.14.1 Definisanje faza građenja
Izborom naredbe “Faze građenja”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija

“Konstrukcija”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje faza građenja
U prikazanoj listi, koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, svaka od definisanih faza je
određena svojim rednim brojem (kolona “N”) i nazivom (kolona “Faze građenja”). Naziv faze
građenja se zadaje jednostavnim klikom miša na dato polje i unosom željenog sadržaja sa
tastature
Pomoću komandnog polja “Dodaj” se vrši ubacivanje u listu nove faze, sa rednim brojem koji
je za jedan veći od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju nove faze može se iskorisititi i
mogućnost kreiranja nove faze koja ima potpuno iste sadržaj kao i neka od ranije definisanih.
Naime, ako check box “Sa kopiranjem” postavite na uklučeno stanje (u malom kvadratu
treba da je postavljen simbol “”), tada će novo dodata faza imati potpuno isti sadržaj kao i
faza koji je bila aktivna, neposredno pre aktiviranja komandnog polja “Dodaj”. Check box “Sa
kopiranjem” je po default-u postavljen na uključeno stanje, obzirom da u najčešćim
slučajevima u praksi, nova faza građenja pored novih, sadrži i sve elemente iz prethodne faze.
U slučaju kada je check box “Sa kopiranjem” isključen, komandno polje “Dodaj” će raditi kao i
u ostalim dijalog box-ovima, odnosno biće otvorena nova (prazna) faza građenja.
Komandno polje “Briši” radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri čemu u slučaju da za
brisanje selektujete fazu sa entitetima koji se pojavljuju samo u njoj, program će izdati
Izbor komandnog polja “OK” će dovesti do brisanja selektovane faze, pri čemu će iz modela
biti uklonjeni svi entiteti koji se pojavljuju samo u toj fazi. Komandno polje “Cancel” je
predviđeno za odustajanje od brisanja.

265
Pomoću komandnih polja “Gore” i “Dole” omogućena je promena redosleda faza u listi.
Postupak se odvija tako što se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi faza kojoj je
potrebno promeniti položaj u listi, i potom aktivira odgovarajuće dugme.
Izbor tekuće faze se vrši jednostavnim klikom miša na bilo koju poziciju list box-a, u okviru tog
reda. Taj red postaje naznačen posebnom bojom, i na taj način se označava koja je faza
aktivna. Klikom na komandno polje “OK”, dijalog box nestaje sa ekrana, a na modelu se (ako
postoje) postavljaju svi entiteti koji su pridruženi datoj fazi građenja. Svi entieti koji se nadalje
budu iscrtavali, bez obzira da li oni predstavljaju deo konstrukcije ili pak opterećenja, biće
pridruživani postavljenoj tekućoj fazi građenja.
Ikona za promenu faze građenja
Na ikoni, pomoću koje se aktivira naredba “Promena faze građenja”, uvek je ispisan i redni
broj tekuće faze građenja. Brza promena tekuće faze građenja, može se postići i izborom iz
zatvorene liste koja se otvara klikom miša preko strelice, koja se nalazi sa desne strane
prikazane ikone.
Lista za brzu promenu tekuće faze građenja

266
3.1.14.2 Promena faze građenja
Pomoću naredbe “Promena faze građenja”, imate mogućnost da za prozivoljno

selektovane entitete promenite podatke koji ukazuju na njihovu pripadnosti
pojedinim fazama. Izborom ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru
selektovanja.
<0 sel.> Promena faze građenja – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon završene selekcije, desni klik miša će označiti izbor podopcije “krAj”, nakon čega će se
pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled “dijalog box”-a za definisanje podataka o

pripadnosti selektovanih entiteta pojedinim fazama
Prikazani dijalog box ima isti izgleda kao i dijalog box za definisanje faza građenja. U ovom
dijalog box-u se ne mogu dodavati i uklanjati faze, i on sadrži onoliko redova, koliko je i
definisano faza građenja. Postojanje simbola “ ” u koloni “ ”, ukazuje da li se selektovani
entiteti nalaze u okviru date faze ili ne. Uzastopni klik miša u okviru bilo koje pozicije reda, u
kojoj su prikazani podaci za datu fazu, dovešće do naizmeničnog postavljanja i uklanjanja
indikatora “ ”. Postojanje indikatora “ ” označava da selektovani entiteti pripadaju datoj
fazi.
U slučaju da neki od selektovanih entiteta pripada datoj fazi, a neki ne, tada će simbol imati
bled (disejblovan) izgled “ ”. Upravo ovakav izgled simbola ukazuje da se u datoj fazi ne
nalaze svi selektovani entiteti, već samo neki od njih. Ako klikom miša ne promenite ovakav
izgled simbola, to će značiti da selektovani entiteti treba da zadrže podatke o pripadnosti datoj
fazi, kao i pre aktiviranja ove naredbe.
Kada ste izvršili sve potrebne izmene, aktivirajte komadno polja “OK”, nakon čega će dijalog
box biti zatvoren, a program će za sve selektovane entitet ažuriratri podatke koji govore o
njihovoj pripadnosti pojedinim fazama.
Način rada sa naredbama za definisanje faza građenja, objasnićemo na sledeća dva primera.

267
Primer jednospratnog rama
Na praznom crtežu, postavićemo oba stuba i njegove oslonce.
U okviru tekuće faze “1”, postavljeni su stubovi i oslonci
Sada ćemo pomoću naredbe “Faze građenja”, prvo zadati ime fazi “1”, a potom ćemo
pomoću komandnog polja “Dodaj” dodati novu fazu.
Nova faza je dodata korišćenjem opcije “Sa kopiranjem”
Kako je check box “Sa kopiranjem” bio postavljen na uključeno stanje, to će se u sastavu II-
ge faze naći svi prethodno postavljeni elementi iz faze “1”.

268
Početno stanje faze “2”, u potpunosti odgovara sadržaju faze “1”
Docrtaćemo riglu, podupirač i njegov oslonac.
Kako je tekuća faza “2”, to su postavljeni elementi

konstrukcije pridruženi samo njoj.
Pomoću naredbe “Faze građenja”, dodaćemo i treću fazu.

269
I treća faza je dodata korišćenjem opcije “Sa kopiranjem”
Kako je samo u okviru faze “3”, potrebno ukloniti podupirač i njegov oslonac, to ga ne smemo
obrisati pomoću naredbe “Brisanje”, jer bi na taj način ovi elementi bili uklonjeni i iz faze “2”.
Zbog toga ćemo aktivirati naredbu “Promena faze građenja”, i selektovati samo ova dva
elementa konstrukcije. Nakon toga, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda.

270
Na osnovu postavljenih simbola “ ”, jasno se vidi

da oba selekotvana entiteta pripadaju i fazi “2” i fazi “3”.
Znači, sada je potrebno prethodno selektovani podupirač i njegov oslonac, izbaciti samo iz faze
“3”.
Jednostavnim klikom miša, u okviru bilo koje pozicije trećeg reda,

iz kolone “ ” će biti uklonjen simbol
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a na crtežu ćemo imati
željeno stanje za tekuću fazu “3”.

271
Definitivan izgled konstrukcije u trećoj fazi
Primer proste grede spregnutog poprečnog preseka
Na praznom crtežu, postavićemo gredu i njene oslonce. U okviru seta grede “1”, definisaćemo
da je njen poprečni presek određen geometrijom I profila, a da je materijal čelik.
U okviru tekuće faze “1”, postavljena je čelična greda

I preseka, i oba oslonca
Sada ćemo pomoću naredbe “Faze građenja”, prvo zadati ime fazi “1”, a potom ćemo
pomoću komandnog polja “Dodaj” dodati novu fazu.

272
Nova faza je dodata korišćenjem opcije “Sa kopiranjem”
Kako je check box “Sa kopiranjem” bio postavljen na uključeno stanje, to će se u sastavu II-
ge faze naći svi prethodno postavljeni elementi iz faze “1”.
Kako je sada potrebno promeniti poprečni presek grede, tako da on postane spregnut samo u
fazi “2”, to ga ne smemo promeniti pomoću naredbe “Promena setova” (vidi poglavlje
“3.3.1”), jer bi na taj način greda i u fazi “1” bila spregnuta, što svakako ne želimo. Takođe, ni
brisanje postojeće grede u fazi “2” ne bi rešilo problem, jer bi u tom slučaju greda bila
izbačena i iz faze “1”. Zbog toga je potrebno aktivirati naredbu “Promena faze građenja”, i
selektovati samo gredu. Nakon toga, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda.

273
Na osnovu postavljenih simbola “ ”, jasno se vidi

da selekotvana greda pripada i fazi “1” i fazi “2”.
Znači sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze “2”.
Jednostavnim klikom miša, u okviru bilo koje pozicije drugog reda,

Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a na crtežu će se pojaviti
samo oslonci koji pripadaju i I-oj i II-oj fazi.

274
U okviru faze “2”, sada postoje samo oslonci
Sada ćemo docrtati novu gredu, ali ćemo joj dodati novi set numeričkih podataka. U okviru
dodatog seta numeričkih podataka broj “2”, definisaćemo spregnuti poprečni presek, koji se
sastoji od čeličnog I profila i betonske ploče.
Kako je tekuća faza “2”, to je postavljena greda

spregnutog poprečnog preseka pridružena samo njoj
Pomoću naredbe “Faze građenja”, dodaćemo i treću fazu.

275
I treća faza je dodata korišćenjem opcije “Sa kopiranjem”
Početno stanje faze “3” u potpunosti odgovara sadržaju faze “2”
Kako je sada potrebno promeniti poprečni presek grede, tako da se betonskom delu
spregnutog preseka smanji modul elatičnosti, to ćemo ponovo aktivirati naredbu “Promena
faze građenja”, i selektovati samo gredu. Nakon toga, otvoriće se dijalog box sledećeg
izgleda.

276
Na osnovu postavljenih simbola “ ”, jasno se vidi da

selekotvana greda pripada i fazi “2” i fazi “3”
Znači, sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze “3”.
Jednostavnim klikom miša, u okviru bilo koje pozicije trećeg reda,

Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a na crtežu će se pojaviti
samo oslonci koji pripadaju I-oj, II-oj i III-oj fazi.

277
U okviru faze “3”, sada postoje samo oslonci
Sada ćemo docrtati novu gredu, ali ćemo joj dodati novi set numeričkih podataka. U okviru
dodatog seta numeričkih podataka broj “3”, definisaćemo spregnuti poprečni presek, koji u
potpunosti odgovara setu broj “2”, ali ćemo betonskoj ploči smanjiti modlu elastičnosti na
potrebnu vrednost.
Kako je tekuća faza “3”, to je postavljena greda

spregnutog poprečnog preseka, sa smanjenim modulom
elastičnosti betona, pridružena samo njoj
3.1.15 Veza
Pomoću naredbe “Veza” kreira se entitet koji služi za povezivanje 2 čvora u
modelu, koja ne moraju biti povezana na neki drugi način. Veza koja se tada uspotavlja može
imati različite vidove, od jednostavne krute, preko elastične do elasto-plastične. Veza se može
uspostaviti samo po jednom ili po više stepeni slobode. Izborom naredbe iz padajućeg menija
“Konstrukcija”, ulazi se u proceduru definisanja veze, a komandna linija dobija sledeći oblik:
Unos veze – Prva tačka (<krAj> / Set)
Aktiviranjem opcije “Set” otvara se dijalog za definisanje numeričkih podataka koji će biti
pridruženi vezi koja se iscrtava.

278
Dijalog za definisanje setova veza
Pomoću šest check box-ova, koji se nalaze u svakom redu tabele, zadaje se tip veze, po svakoj
od šest presečnih sila u pravcima lokalnog koordinatnog sistema veze.
R1 - veza po pomeranju u pravcu lokalne ose “1” veze (veza prenosi silu)
M1 - veza po rotaciji oko lokalne ose “1” veze (veza prenosi momenat)
Svakom od ovih podataka odgovara po jedno edit polje, u kome se zadaje krutost veze na
pomeranje (“K,R1”, “K,R2”, “K,R3”), odnosno rotaciju (“K,M1”, “K,M2”, “K,M3”). Ova edit
polja se nalaze sa desne strane tabele i dostupna su samo ako je sprečeno njima odgovarajuće
pomeranje/rotacija.
Pored svakog od ovih edit polja nalaze se i dugmići za definisanje ponašanja veze u pravcu
date lokalne ose.
Klikom preko nekog od njih otvara se padajući meni sa sledećim opcijama:

279
+/- U pravcu date lokalne ose formirana je potpuna veza po pomeranjima/rotaciji bez
ograničenja po intenzitetu. Ovo je podrazumevano ponašanje.
NL+ U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali
samo u pozitivnom smeru date lokalne ose.
NL- U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali
samo u negativnom smeru date lokalne ose.
Pomoću ove opcije vezi se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom
dostupno postaje i dugme , čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:
Kada se uključe check box-ovi “Granica plastifikacije (>=0)” i “Granica plastifikacije

(<=0)”, dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja,
odnosno donja granična vrednost datog uticaja. Ako se zadate vrednosti prekorače dolazi do
plastifikacije. Dugme “OK” je nedostupno sve dok se ne zada bar jedna granica plastifikacije.
Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program će se ponašati kao da je druga
granica beskonačna.
Radi lakšeg snalaženja, na slici u dijlogu je šematski prikazana veza i njen lokalni koordinatni
sistem. Lokalni koordinatni sistem veze se može naknadno menjati pomoću naredbe
“Promena L.K.S.”.
Izborom dugmeta “OK” izlazi se iz dijaloga, a vezi koja se kreira biće pridružen set podataka
koji je u tom trenutku selektovan u tabeli. Zadavanjem prve, a zatim i krajnje tačke veze,
njeno kreiranje se završava i ona se postavlja na crtež.
Krajnja tačka:

280
3.2 Opterećenje
Sva opterećenja, koja se u programu zadaju pomoću naredbi iz padajućeg menija
“Opterećenje”, pridružuju se tekućem slučaju opterećenja. Pod slučajem opterećenja se
podrazumeva stanje na modelu u kome u jednom trenutku deluje proizvoljan broj opterećenja.
Na statusnoj liniji, u donjem levom uglu ekrana, stalno je ispisana informacija o rednom broju i
nazivu tekućeg slučaja opterećenja. Kako se u praksi često ukazuje potreba za posebnim
proračunom uticaja usled delovanja različitih slučajeva opterećenja (stalno, korisno, izuzetno,
itd.), to je u programu omogućeno definisanje različitih slučajeva opterećenja. Od ovako
definisanih osnovnih slučajeva opterećenja, kasnije je moguće praviti prozivoljne kombinacije
njihovog jednovremenog delovanja.
Za razliku od konstruktivnih elemenata, numerički podaci o opterećenjima se ne vode preko

lista setova već se svakom nacrtanom opterećenju direktno pridružuje niz potrebnih
numeričkih podataka. Kako se opterećenja u programu pamte preko intenziteta i pravca
zadatog vektora delovanja, to ovakva organizacija čuvanja podataka omogućava da se u
okviru naredbi za manipulaciju sa elementima crteža (kopiranje, ogledalo, rotacija, itd), pored
položaja delovanja opterećenja, transformiše i sam vektor koji određuje smer delovanja
opterećenja.
Osno preslikavanje zadatog opterećenja na levom kraju rama, pomoću narebe “Ogledalo”,
dovelo je do slike u ogledalu i samih vektora delovanja opterećenja
Za sva opterećenja važi princip superpozicije, odnosno istorodna opterećenja se mogu

međusobno preklapati pod uslovom da im se ne poklapa pravac delovanja vektora opterećenja.
Pod istorodnim opterećenjem podrazumevamo dva površinska, dva linijska ili pak dva tačkasta
opterećenja.
Superpozicijom dva tačkasta opterećenja, omogućeno je istovremeno

delovanje i horizontalne i vertikalne sile u istom čvoru

281
U slučaju da se pored položaja zadatog opterećenja, poklapa i pravac vektora njihovog

delovanja, neće doći do superpozicije opterećenja, već će postojeće opterećenje biti
zamenjeno novozadatim.
Zadavanje novog opterećenja preko postojećeg, koje ima isti pravac

vektora delovanja, dovelo je do zamene na tom delu postojećeg,
sa novo zadatim opterećenjem.
Pored standardnih opterećenja silama i momentima, koji mogu delovati na površini, duž zadate
linije, ili pak u zadatoj tački na modelu, programom se mogu analizirati i temperaturni uticaji u
pločastim i grednim elementima, uticaji od pokretnog opterećenja, pomeranja oslonaca, i
uticaji od prednaprezanja.
Napomena:
Površinska, linijska i tačkasta opterećenja se na crtežu prikazuju odgovarajućim grafičkim
simbolima, u vidu strelica. Veličinu ovih strelica možete sami podešavati pomoću sledećih
funkcijskih tastera:
“ F9 ” – Uzastopni klik miša na ovaj funkcijski taster dovidi do povećanja strelica kojima je
na crtežu predstavljeno tačkasto opterećenja.
na crtežu predstavljeno linijsko opterećenja.
na crtežu predstavljeno površinsko opterećenja.
Jednovemeni pritisak na taster “Alt”, i jedan od gore navedenih funkcijskih tastera, dovodi do
suprotnog efekta, odnosno do smanjenja simbola strelica za dati tip opterećenja.
Funkcijski taster “F12” je predviđen za poništavanje prethodno sprovedenih skaliranja, i

povratak na programski definisanu “default” veličinu strelica.

282
3.2.1 Definisanje slučajeva opterećenja

Izborom naredbe “Slučajevi opterećenja” koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Opterećenje”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje slučajeva opterećenja
U prikazanoj listi, svaki od definisanih slučajeva opterećenja je određen svojim rednim brojem
(kolona “N”), nazivom (kolona “Naziv”) i indikatorom “” (kolona “g”), koji ukazuje na to da
li će u zadati slučaj opterećenja biti uključena i sopstvena težina ili ne.
Ime opterećenja se zadaje jednostavnim klikom miša na dato polje i unosom željenog naziva
sa tastature. Uzastopni klik miša na polje u okviru kolone “g” će dovesti do naizmeničnog
postavljanja i uklanjanja indikatora “”. Postojanje indikatora “” označava da će za dati
slučaj opterećenja biti uneta i sopstvena težina modela. Sopstvena težina ploča i zidova se
računa kao proizvod zadate zapreminske težine pridruženog materijala i njene debljine: g = 
* d, dok se za grede računa iz izraza: g =  * A1 , gde je A1-površina poprečnog preseka
grede. Ako se za zapreminsku težinu nekog elementa zada vrednost nula, sopstvena težina tog
elementa neće biti uračunata bez obzira na postojanje indikatora “”.
Ako se pokazivač miša postavi iznad rednog broja nekog opterećenja u listi, i pritisne desno
dugme, otvoriće se padajući meni sa opcijom “Seizmički karakter opterećenja”.
Izborom ove opcije opterećenju se zadaje “seizmički karakter”, što znači da će se proračun za
ovaj slučaj opterećenja izvršiti sa seizmičkim modelom. Pored rednih brojeva svih slučajeva

283
opterećenja kojima je uključen seizmički karakter postavlja se posebna sličica, kako bi se oni
razlikovali od ostalih slučajeva opterećenja.
Sličica koja ukazuje da je tom slučaju opterećenja

uključen seizmički karakter
Pomoću komandnog polja “ Dodaj” se vrši ubacivanje u listu novog slučaja opterćenja, sa
rednim brojem koji je za jedan veći od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju novog slučaja
opterećenja se može iskorisititi i mogućnost kreiranja novog slučaja opterećenja koji ima
potpuno iste podatke kao i neki od ranije definisanih. Naime, ako check box “Sa kopiranjem”
postavite na uklučeno stanje (u malom kvadratu treba da bude postavljen simbol “”), tada će
novo dodati slučaj opterećenja imati potpuno iste podatke kao i slučaj opterećenja koji je bio
aktivan, neposredno pre aktiviranja komandnog polja “Dodaj”. Pored naziva, i stanja
parametra “g”, novo dodatom slučaju opterećenja će na crtežu biti pridružena i sva
opterećenja koja su definisana u okviru ranije kreiranog slučaja opterećenja. Ovakva
mogućnost dodavanja novih slučajeva opterećenja, preslikavanjem postojećih, ima primenu
kada je malim izmenama na postojećem slučaju opterećenja moguće lako kreirati novi. U
slučaju kada je check box “Sa kopiranjem” isključen, komandno polje “Dodaj” će raditi kao i u
ostalim dijalog box-ovima, odnosno biće otvoren novi (prazan) slučaj opterećenja.
Komandno polje “ Briši” radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri čemu u slučaju da za
brisanje selektujete neki slučaj opterećenja koji nije prazan (postojanje markera “ ” u koloni
“ ” označava da dati slučaj na crtežu ima pridružena i neka od opterećenja), program će
izdati upozorenje:
Izbor komandnog polja “Yes” će dovesti do brisanja selektovanog slučaja opterećenja, pri
čemu će i sa crteža biti uklonjena sva opterećenja koja su mu ranije pridružena, dok je
komandno polje “No” predviđeno za odustajanje od brisanja.
Pomoću komandnih polja “ Gore” i “ Dole” omogućena je promena redosleda opterećenja

u listi. Postupak se odvija tako što se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi opterećenje
kome je potrebno promeniti položaj u listi, i potom aktivira odgovarajuće dugme.

284
Izbor aktivnog (tekućeg) slučaja opterećenja se vrši jednostavnim klikom miša na bilo koju
poziciju list box-a u okviru tog reda. Taj red postaje naznačen posebnom bojom, i na taj način
se označava koji je slučaj opterećenja aktivan. Klikom na komandno polje “OK” dijalog box
nestaje sa ekrana, na statusnoj liniji se ispisuje redni broj i naziv tekućeg slučaja opterećenja,
a na modelu se (ako postoje) iscrtavaju opterećenja koja su pridružena datom slučaju
opterećenja. Sva opterećenja koja se nadalje budu iscrtavala, biće pridruživana postavljenom
tekućem slučaju opterećenja.
Promena tekućeg slučaja opterećenja se može vršiti i iz

zatvorne liste, koja se nalazi u prostoru predviđenom za ikone.
Promena tekućeg slučaja opterećenja preko ove liste, može se vršiti transparentno, odnosno
za vreme izvršavanja drugih naredbi. Ako se promena tekućeg slučaja opterećenja vrši u toku
procedure postavljanja nekog od opterećenja, tada će dato opterećenje biti pridruženo slučaju
opterećenja koji je bio tekući neposredno pre njegovog postavljanja.
U prikazanoj listi koja se otvara klikom miša na strelicu sa njene desne strane, pored svih
definisanih slučajeva opterećenja, na prvom mestu nalaziće se i stavka “0. Totalno
opterećenje”.
Postavljanjem za tekući slučaj “Totalno opterećenje”, na crtežu će

biti prikazana sva opterećenja koja su definisana na modelu

285
Kada je za tekući sličaj postavljeno totalno opterećenje, nećete moći da definišete nova
opterećenja jer se ne bi znalo kom slučaju opterećenja treba da budu pridružena. Uloga
postavljanja totalnog opterećenja za tekuće je da se prekontrolišu svi zadati podaci o
opterećenju i da se eventualno koriguju.
Promena slučaja opterećenja se može vršiti i pomoću ikona, koje su u tulbaru postavljene sa
desne strane liste za izbor slučaja opterećenja.
Ikone za promenu slučaja opterećenja
Klikom miša preko ove ikone bira se “sledeći slučaj opterećenja” - slučaj opterećenja koji se
u listi nalazi iza tekućeg slučaja
Klikom miša preko ove ikone bira se “prethodni slučaj opterećenja” - slučaj opterećenja koji
se u listi nalazi ispred tekućeg slučaja
Ova opcija se najčešće koristi kada se u modulu za obradu rezultata vrši kontrola uticaja po
slučajevima opterećenja.
3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja

Ako kreirani model želite da proračunavate po teoriji II-og reda, u modulu za
obradu rezulatata nećete moći da pravite linearne kombinacije od rezultata dobijenih za
osnovne slučajeve opterećenja, koji su sračunati po teoriji II-og reda. Zbog toga je i u ovom
modulu napravljena naredba za definisanje kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih
slučajeva opterećenja. U slučaju da zahtevate proračun modela po teoriji I-og reda, sve
eventualno zadate kombinacije u ovom modulu, će pri proračunu biti ignorisane, odnosno
proračun će biti sproveden samo za zadate osnovne slučajeve opterećenja, a definisane
kombinacije će biti samo prenete u modul za obradu rezultata proračuna. Izborom naredbe
“Kombinacije opterećenja”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Opterećenje”, otvara
se dijalog box sledećeg izgleda.

286
Igled dijalog box-a za definisanje kombinacija opterećenja
U donjem list box-u, su prikazani svi osnovni slučajevi opterećenja, koji su do trenutka ulaska
u dijalog box kreirani. Iz ovoga proizilazi zaključak, da ovu naredbu treba aktivirati tek kada se
definišu svi osnovni slučajevi opterećenja. Uloga donjeg list box-a će biti objašnjena malo
kasnije, kada budemo objašnjavali način automatskog kreiranja mogućih kombinacija, dok
gornji list box služi za pojedinačno definisanje kombinacija.
Pojedinačno definisanje kombinacija
Gornji list box sadrži onoliko kolona, koliko je i osnovnih slučajeva opterećenja do tada zadato.
Komandno polje “ Dodaj” služi za dodavanje nove kombinacije u listu, i radi po istom
principu kao i u ostalim dijalog box-ovima, dok je pomoću komandnog polja “ Briši”
omogućeno izbacivanje iz liste selektovane kombinacije. Komandna polja “ Gore” i “
Dole” služe za promenu položaja trenutno selektovane kombinacije u listi.
Deo dijalog box-a predviđen za prikaz kreiranih kombinacija
Kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih slučajeva opterećenja se definiše u okviru

jednog reda i to tako što se u kolonama uz osnovne slučajeve opterećenja, koji ulaze u
kombinaciju, zadaju vrednosti multiplikatora (multiplikator se ne može zadati jedino za

287
slučajeve opterećenja rezervisane za konstruisanje uticajne linije, jer se oni ne mogu uključiti
ni u jednu kombinaciju). Naime, u kombinaciju će ući sva osnovna opterećenja za koja su
zadati multiplikatori, i to tako što će intenziteti svih opterećenja u okviru izabranih osnovnih
slučajeva, biti pomnožena zadatim multiplikatorima.
Na osnovu zadatih vrednosti multiplikatora program sam generiše naziv kombinacije ali ga Vi
svakako možete naknadno promeniti editovanjem postavljene vrednosti u koloni “Naziv”.
Na osnovu zadatih multiplikatora, program je

sam generisao naziv kombinacije
U slučajevima kada ima veliki broj osnovnih slučajeva opterećenja, list box će biti uzan da
jednovremeno prikaže sve kolone koje odgovaraju svim zadatim osnovnim slučajevima
opterećenja. Tada se pomoću horizontalne scroll trake, koja se nalazi u dnu ovog list box-a,
može menjati tekući prikaz kolona u horizontalnom smislu.
Automatsko definisanje kombinacija
Kako u realnim slučajevima u praksi, broj osnovnih slučajeva opterećenja može biti jako veliki,
samim tim i broj svih potrebnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja, može biti
takav da je za njihovo pojedinačno definisanje potrebno puno vremena. Da bi Vam što je
moguće više olakšali posao, razvili smo postupak kojim se prilično jednostavno mogu
automatski definisati sve potrebne kombinacije.
U donjem list box-u, su za svaki od osnovnih slučajeva opterećenja, predviđene i tri kolone u
kojima se zadaju parametri koji će odrediti dalji tok automatskog definisanja kombinacija. U
koloni “St.” (Status), klikom miša se u okviru svakog od redova, naizmenično postavlja i
uklanja simbol “”. Ako je u koloni “St” postavljen simbol “”, to znači da će dato opterećenje
ući u sve kombinacije koje se budu automatski kreirale. Ako je polje prazno, to znači da će
dato opterećenje ući samo u određene kombinacije, prema uslovima koje mu korisnik bude
zadao. Status nećete moći da menjate jedino za slučajeve opterećenja rezervisane za
konstruisanje uticajne linije (za ovakva opterećenja će ceo red podataka biti zamrznut,
odnosno neaktivan za rad).
U koloni “A.” (Alternativno) se definiše karakter svakog slučaja opterećenja. Naime, ako je u
ovoj koloni postavljen simbol “”, to znači da je dato opterećenje alternativnog karaktera i da
će se pri generisanju kombinacija uzimati i sa pozitivnim i sa negativnim znakom. Obzirom da
se na ovaj način povećava broj mogućih kombinacija, programom je uvedeno ograničenje da
se za maksimalno 10 slučajeva opterećenja može zadati alternativno delovanje.

288
Ispod ovog list box-a se ispisuje informacija o ukupnom broju kombinacija koje je u tom
trenutku moguće kreirati.
Zadavanjem uslova da prvi slučaj treba da uđe u sve kombinacije,

broj mogućih kombinacija je smanjen sa 31 na 16
Ovaj broj kombinacija zavisi od broja osnovnih slučajeva opterećenja, i pre postavljanja bilo
kakvih uslova, on će biti izuzetno veliki, jer je proistekao iz proste kombinatorike svaki sa
svakim. Međutim, kako opterećenja, koja se koriste pri analizi građevinskih konstrukcija, imaju
i određeni logički smisao, odnosno odgovaraju i određenim prirodnim pojavama, to se lako
može zaključiti koja opterećenja mogu da istovremeno deluju, a koja ne. Ako na primer u
jednom slučaju opterećenja analiziramo uticaje od vetra kada deluje s leva na desno, a u
drugom s desna na levo, jasno da ova dva opterećenja ne mogu delovati istovremeno. Ovakvih
primera ima mnogo u praksi, i oni ponekad proizilaze i iz samih standarda za analizu
opterećenja.
Iz svega prethodno rečenog, proizilazi da bi bilo potrebno da svakom od osnovnih slučajeva

opterećenja jasno naznačimo, koja ostala opterećenja ne mogu istovremeno delovati sa njim, i
tako smanjimo broj mogućih kombinacija. Ovi uslovi se postavljaju tako što se prvo klikom
miša u okviru reda u kome se nalazi slučaj opterećenja za koji želimo da postavimo uslove, on
postavi za trenutno aktivan, a potom aktivira komandno polje “Ne kombinuj sa”.

289
Izgled dijalog box-a za postavljanje

uslova pri kombinovanju
Da bi se uopšte otvorio ovaj dijalog box, uslov je da za dato opterećenje nije u okviru kolone
“St.” postavljen simbol “”, koji označava da dato opterećenje ulazi u sve kombinacije.
U listi su prikazani svi osnovni slučajevi opterećenja, pri čemu su zelenim simbolom “ ” sa
leve strane liste, posebno markirani oni slučajevi kojima je u koloni “St” postavljen simbol “”.
Ovako postavljeni simboli jasno ukazuju da ta opterećenja ulaze u sve kombinacije, te ne
mogu biti obuhvaćena ovim uslovima. Posebnim uslovima za kombinovanje, neće biti moguće
obuhvatiti ni slučaj opterećenja za koji je otvoren dijalog box za postavljanje uslova (ispred
reda u kome je sadržano ovo opterećenje će stajati strelica “ ”), a takođe i slučaj
opterećenja rezervisan za konstruisanje uticajne linije. Za sva ostala opterećenja, (opterećenja
koja nisu markirana sa leve strane liste ni jednim od prethodno opisanih simbola), možete
postavljati uslove, odnosno možete selektovati, koja od njih ne mogu delovati istovremeno sa
opterećenjem za koje se postavljaju uslovi. Klikom miša preko opterećenja u listi, koje ne
može delovati jednovremeno sa opterećenjem za koje se definiše ovaj tip podataka, biće
posatvljen simbol “ ”. De-selektovanje ranije selektovanog slučaja opterećenja, vrši se
ponovnim klikom miša preko njegovog imena, nakon čega će biti uklonjen simbol “ ”.

290
Simbol “ ” označava da se ne može kreirati kombinacija

jednovremenog delovanja četvrtog i petog slučaja opterećenja.
Kada ste selektovali sva opterećenja koja ne mogu delovati istovremeno sa opterećenjem za
koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje “OK”, nakon čega će ovaj dijalog box biti
zatvoren, a u osnovnom dijalog box-u ove naredbe, će biti ispisan novi broj mogućih
kombinacija, koji sada odgovara novo postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova za kombinovanje,

dobijen je novi broj mogućih kombinacija (12)
Često se u praksi dešava da se opterećenja koja uvek deluju istovremeno analiziraju u

različitim slučajevima. Da bi se smanjio broj kombinacija pri generisanju, omogućeno je da se
za svaki slučaj opterećenja definiše sa kojim opterećenjima deluje istovremeno, odnosno bez
kojih opterećenja se ne može naći u kombinaciji. Ovi uslovi su jednosmerni, što znači da ako
se recimo opterećenju A zada da se uvek kombinuje sa opterećenjem B, opterećenje A se ne
može pojaviti u kombinaciji bez opterećenja B, ali se opterećenje B može pojaviti u kombinaciji
bez opterećenja A. Uslovi se postavljaju u okviru dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem

291
komandnog polja “Uvek kombinuj sa”. Napomenućemo da je pre aktiviranja komandnog

polja neophodno da se klikom miša preko odgovarajućeg reda u listi, za tekući postavi slučaj
opterećenja za koji se zadaju uslovi.

uslova pri kombinovanju
U listi su prikazani svi osnovni slučajevi opterećenja, pri čemu je tekući slučaj (slučaj
opterećenja za koji se definišu uslovi) obeležen strelicom “ ”. Klikom miša preko opterećenja
u listi, vrši se izbor onih opterećenja koja deluju istovremeno sa tekućim i ispred njihovog
imena će biti postavljen odgovarajući simbol “ ”. Istim simbolom su obeležena i opterećenja
kojima je ranije zadato da ulaze u sve kombinacije, što ukazuje da se tekući slučaj ne može
naći u kombinaciji bez ovih opterećenja. Deselektovanje opterećenja se vrši ponovnim klikom
miša, što dovodi do uklanjanja simbola, s tim što se ne mogu deselektovati opterećenja koja
ulaze u sve kombinacije.

292
Simbol “ ” ukazuje da se drugi slučaj opterećenja

ne može pojaviti u kombinaciji bez trećeg
Aktiviranjem komandnog polja “OK” tekući dijalog box se zatvara, a u osnovnom dijalog box-u
ove naredbe se ispisuje novi broj mogućih kombinacija, koji odgovara postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova dobijen je novi broj mogućih kombinacija
U koloni “ ” program postavlja simbol “ ” ispred svih slučajeva opterećenja za koja je

zadato da se tekući slučaj ne kombinuje sa njima, odnosno simbol “ ” ispred svih
opterećenja bez kojih se tekući slučaj ne može pojaviti u kombinaciji.

293
Postavljeni simbol “ ”, u koloni “ ”, ukazuje da se drugi

slučaj opterećenja ne može pojaviti u kombinaciji bez trećeg
Moguće je istovremeno selektovati više slučajeva opterećenja kako bi im se svima dodelio

kriterijum za kombinovanje “Uvek kombinuj sa”, odnosno “Ne kombinuj sa”. Selektovanje se
vrši kao i u svim ostalim naredbama, pomoću tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta
miša.
Pre nego što od programa budete zahtevali, da prema postavljenim uslovima za kombinovanje,
automatski kreira kombinacije, potrebno je i da zadate odgovarajuće multiplikatore u koloni
“Koef” (Koeficijent). Program, po default-u, svim osnovnim slučajevima opterećenja, za
vrednost ovih koeficijenata usvaja vrednost “1.0”, ali svakako da je potrebno da za svaki od
osnovnih slučajeva opterećenja zadate stvarnu vrednost multiplikatora sa kojim će ono ući u
kombinacije. U slučaju da za neko od opterećenja zadate vrednost multiplikatora “0”, to će
značiti da ono ne ulazi ni u jednu kombinaciju bez obzira na to da li ste ih izuzeli ili ne,
uslovima u okviru drugih opterećenja.
Za sam postupak automatskog kreiranja svih mogućih kombinacija, potrebno je aktivirati

komandno polje “Generisanje kombinacija”, nakon čega će program automatski popuniti
gornji list box sa svim trenutno mogućim kombinacijama, poštujući pri tom sve prethodno
postavljene uslove. Pri ovakvom automatskom kreiranju, program će i svakoj od kombinacija
programski odrediti naziv u kome su sadržani redni brojevi svih osnovnih slučajeva
opterećenja koja ulaze u datu kombinaciju, kao i intenziteti zadatih multiplikatora. Sve ovako
kreirane kombinacije će biti potpuno ravnopravne sa pojedinačno kreiranim, odnosno u okviru
svake od njih ćete moći da izvršite korekciju bilo kog od podataka.
U slučaju da u gornjem list box-u već postoje pethodno kreirane kombinacije, program će
izdati upozorenje i zahtevati da odredite dalji tok ove naredbe.
Izbor komandnog polje “Zameni” će dovesti do zamene postojećih, sa novo kreiranim

kombinacijama, komandno polje “Dodaj” će sačuvati stare kombinacije i na kraj liste dodati

294
novo kreirane, dok će komadno polje “Cancel” označiti odustajanje od akcije automatskog
kreiranja kombinacija.
Izgled dijalog box-a sa automatski kreiranim kombinacijama
Dugme “ Briši sve” služi za uklanjanje svih kombinacija opterećenja iz liste.
Aktiviranjem dugmeta “Sortiranje”, otvara se padajući meni sa opcijama za uređivanje i

sortiranje kombinacija:
Padajući meni sa opcijama za uređivanje kombinacija
Sortiranje u opadajućem poretku – glavni kriterijumi za sortiranje kombinacija su broj

slučajeva opterećenja koji se u njma javlja, kao i korišćeni koeficijenti sigurnosti. Izborom ove
opcije kombinacije se u listi ređaju od najveće do najmanje.
Sortiranje u rastućem poretku – izborom ove opcije kombinacije se u listi ređaju od

najmanje do najveće.
Izbacivanje duplikata – kada se neke kombinacije opterećenja pojavljuju više puta u listi,
izborom ove opcije mogu se izbaciti svi duplikati.

295
Pomoću dugmeta “Uvoz kombinacija iz drugog modela” u tekući model se mogu ubaciti
kombinacije iz bilo kog ranije kreiranog modela. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor
željenog fajla:
Nakon izbora fajla, otvara se novi dijalog u kome se vrši mapiranje osnovnih slučajeva
opterećenja.
Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima osnovnih slučajeva opterećenja u izabranom
fajlu. U levoj koloni su prikazani slučajevi opterećenja iz izabranog fajla, dok se u desnoj koloni
određuje kojim slučajevima opterećenja u tekućem fajlu oni odgovaraju, odnosno koji slučajevi

296
opterećenja iz tekućeg fajla će preuzeti njihovo mesto u ubačenim kombinacijama. Klikom

miša na strelicu “ ”, koja se nalazi na kraju svakog reda otvora se padajuća lista, i iz nje se
bira slučaj opterećenja iz tekućeg modela, koji će preuzeti mesto datog slučaj opterećenja iz
izabranog fajla.
Sadržaj ove liste je isti za svaki red. Na prvom mestu se nalazi opcija “0. Nijedan”, zatim svi
slučajevi opterećenja koji postoje u tekućem modelu. Izbor opcije “0. Nijedan” označava da ni
jedan slučaj opterećenja iz tekućeg fajla neće zauzeti mesto tog slučaja opterećenja u učitanoj
kombinaciji. Izbor nekog od slučajeva opterećenja označava da će on u učitanoj kombinaciji
zauzeti mesto datog slučaja opterećenja, odnosno njemu će u učitanoj kombinaciji biti
pridružen koeficijent sigurnosti koji je u izabranom fajlu stajao uz taj slučaj opterećenja.
Napomenućemo još i da se jedan slučaj opterećenja iz tekućeg fajla može dodeliti samo
jednom slučaju opterećenja iz izabranog fajla. U suprotnom program prikazuje odgovarajuću
poruku.
U donjem delu dijaloga su prikazane sve kombinacije opterećenja koje se nalaze u izabranom
fajlu, odnosno koje će biti učitane u tekući model.
Izborom dugmeta “OK” program zatvara dijalog za mapiranje slučajeva opterećenja i uz

poštovanje svih zadatih parametara učitava kombinacije opterećenja u tekući model.

297
Aktiviranjem dugmeta “Snimanje konfiguracija u skladište”, vrši se snimanje svih

kombinacija koje se nalaze u tekućem modelu na posebno mesto u samom fajlu, iz koga se
mogu u bilo kom trenutku učitati. Ukoliko u skladištu već postoje snimljene kombinacije
program će prikazati odgovarajuću poruku.
Izborom dugmeta “OK” stare kombinacije se brišu iz skladišta i snimaju one koje trenutno
postoje u listi.
Kombinacije se učitavaju iz skladišta pomoću dugmeta “Učitavanje kombinacija iz

skladišta”. Ovo dugme je dostupno samo kada u skladištu postoje snimljene konfiguracija, a
njegovim aktiviranjem se otvara dijalog za za mapiranje slučajeva opterećenja.
Način rada sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i pri učitavanju kombinacija iz drugog
modela.
Snimanje kombinacija u skladište se koristi kako bi se sačuvale kreirane kombinacije u

modelima u kojima je potrebno izvršiti neke izmene koje ih poništavaju.

298
3.2.3 Površinsko opterećenje

Aktiviranjem naredbe “Površinsko opterećenje”, ulazi se u standardnu
proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja će odrediti konturu površi na kojoj
deluje opterećenje.
Prva tačka površinskog opterećenja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>):
Napomenućemo, da se pri iscrtavanju polilinije može zadati i zakrivljena (evaluirana) površ po

kojoj deluje opterećenje. To se može postići, ili izborom tačaka u prozoru “2D pogled”, kada je
u njemu prikazan razvijeni oblik neke od krivih površi, ili pak ako se pomoću podopcije
“Kontrura”, selektuje kontura neke od krivih površi na modelu.
Nakon unosa polilinije koja određuje konturu ravne ili krive površi, program će automatski
otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o površinskom opterećenju.
Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih

podataka o površinskom opterećenju
Intenzitet opterećenja
Numerički podaci o površinskom opterećenju su određeni intenzitetom i pravcem vektora

njegovog delovanja. Kako opterećenje u opštem sučaju ne mora biti jednako podeljeno, već
proizvoljno trapezno, to se njegov intenzitet definiše putem ordinata u tri nekolinerane tačke
sa zadate konture. U gornjem levom uglu dijalog box-a, u tri edit box-a u koloni “T”, može se
vršiti izbor tačaka sa konture, a u tri edit box-a u koloni “q”, zadaju se intenziteti opterećenja
u tim tačkama.

299
Deo rezervisan za definisanje intenziteta u tri

nekolinearne tačke sa zadate konture
Izborom ikone iz tulbara koji je smešten uz ivicu dela dijaloga previđenog za prikaz (vidi
poglavlje 2.4.4), 3D prikaz celog modela će biti zamenjen crtežom zadate konture na kojoj
deluje površinsko opterećenje.
Na crtežu se sada jasno vidi numeracija tačaka, sa zadate konture
Nakon zadavanja intenziteta u tri proizvoljno odabrane nekolinearne tačke sa konture, izborom
ikone umesto konture opet ćete na crtežu dobiti prikaz prostornog modela konstrukcije.

300
Iz sadržaja crteža, jasno se vidi zadata trougaona

promena intenziteta opterećenja
U najčešćim slučajevima u praksi kada je potrebno zadati jednako podeljeno opterećenje, tada
ne morate voditi računa o postavljenim podacima u koloni “T”, već je dovoljno samo u prvom
edit box-u, u koloni “q”, zadati željenu vrednost. Nakon toga, program će automatski i ostalim
tačkama na konturi pridružiti istu vrednost.
Zadavanje vrednosti u prvom edit box-u, u koloni “q”,

dovelo je do definisanja jednako podeljenog opterećenja

301
Pravac delovanja vektora opterećenja
Podaci o pravcu delovanja vektora opterećenja će biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja
intenziteta opterećenja. Zadati intenzitet opterećenja, program po “default”-u usmerava u
pravcu lokalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, možete
zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora opterećenja.
Deo dijalog box-a rezervisan za određivanje

pravca vektora delovanja opterećenja
Način na koji ćete zadati pravac vektora delovanja opterećenja određen je postavljanjem
odgovarajućeg prekidača na uključeno stanje.
Lokalni koordinatni sistem

Vektor delovanja opterećenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate površine
po kojoj deluje opterećenje. Kada je ovaj prekidač postavljen na uključeno stanje, tada
su za promenu dostupna i tri prekidača “X”, “Y” i “Z” kojima se određuje, u pravcu koje
lokalne ose će biti usmeren vektor opterećenja. Lokalni kooridnatni sistem površinskog
opterećenja je potpuno isti kao i za ostale površinske elemente u programu, odnosno on
u potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sitemu za izbor tačaka u prozoru “2D
pogled”, kada je u njemu prikazana data ravan. Znači, lokalna X i Y osa svake od površi
leži u ravni same površi, dok je lokalna Z osa u pravcu normale na ravan površi.
Globalni koordinatni sistem

Vektor delovanja opterećenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela.
Kada je ovaj prekidač postavljen na uključeno stanje, tada su za promenu dostupna i tri
prekidača “X”, “Y” i “Z” kojima se određuje, u pravcu koje globalne ose će biti usmeren
vektor opterećenja.
Prozivoljan vektor
Vektor delovanja opterećenja se postavlja u pravcu prozivoljno usmerenog vektora.
Postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje, imate mogućnost da aktivirate
komandno polje “Vektor”, i da izborom dve proizvoljne tačke sa crteža odredite smer
delovanja vektora opterećenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program će
privremeno zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo položaj
početne, a potom i krajnje tačke vekrora delovanja opterećenja.

302
Prva tačka:
Druga tačka:
Nakon izbora druge tačke, program će se vratiti u dijalog box za definisanje numeričkih
podataka o opterećenju, i u edit box-ovima “X=”, “Y=” i “Z=” ispisati normirane
vrednosti zadatog vektora.
Deo predviđen za ispis vrednosti normiranog vektora opterećenja
Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, već
oni služe samo kao informacija o zadatom pravcu vektora opterećenja.
Wizard
Pored svih prethodno opisanih mogućnosti, program nudi i mogućnost lakog definisanja
opterećenja prouzrokavanog raznim fizičkim pojavama kao što su: sneg, voda, pritisak,
itd. Ova opcija će imati naročitu primenu u slučaju zadavanja evaluirane, ili pak
cilindrične površi, po kojoj deluje opterećenje. Ako prekidač “Wizard” postavite na
uključeno stanje, tada imate mogućnost da izborom komandnog polja “ ” otvorite
poseban dijalog box za definisanje nekih uobičajenih opterećenja.

303
Dijalog box za definisanje standardnih

opterećenja na ravnim površima
Procedura zadavanja opterećenja je ista kao i na evaluiranim površima, o čemu će biti više reči
u sledećem poglavlju. Jedina razlika je u tome što se na ravnim površima ne može zadati
opterećenje od vetra. Tipovi opterećenja koji se mogu definisati na ravnim površima su: težina
konstrukcije, opterećenje od snega, pritisak gasa, pritisak vode i pritisak zemlje.
Opterećenje po sistemu greda
Površinsko opterećenje se može zadati i na mestima gde ne postoje ploče, već samo grede.
Takvo opterećenje se u trenutku proračuna pretvara u linijske ili koncentrisane sile, koje deluju
na grede koje su mu ranije dodeljene. U modelu se snima i prikazuje kao bilo koje drugo
površinsko opterećenje, pa se kao takvo veoma lako može menjati, što ne bi bio slučaj da je
izvršena trajna konverzija na linijske ili tačkaste sile. Glavna namena ove opcije je da se olakša
unos opterećenja koja deluju na grede, a imaju površinski karakter, kao što su na primer
opterećenja od vetra, snega, težine krovnog pokrivača...
Parametri za definisanje ovakvog površinskog opterećenja postaju dostupni kada se uključi

check box “Opterećenje deluje po sistemu greda”.

304
Parametri za definisanje opterećenja koje deluje po sistemu greda
Izbor greda – pomoću ovog dugmeta se izlazi na crtež i vrši izbor greda na koje deluje
površinsko opterećenje.
Jednako podeljene linijske sile – ako je izabran ovaj prekidač, opterećenje se pri proračunu
konvertuje u linijske sile koje deluju na selektovane grede.
Koncentrisane sile –kada se izabere ovaj prekidač dostupno postaje i edit polje “Gustina
podele”. Opterećenje se pri proračunu konvertuje u koncentrisane sile, a u ovom edit polju se
zadaje njihovo međusobno rastojanje.
Napomena: Ovo je posebna vrsta entiteta jer je direktno zavisna od položaja nekih drugih
entiteta (greda). Ovakva veza među podacima nije čvrsta i pri promenama jedne ili druge
strane može doći do neusaglašenosti. Sve geometrijske manipulacije sa ovako definisanim
površinskim opterećenjem ili gredama (kopiranje, pomeranje, rotacija, ogledalo...) mogu
izazvati situaciju da se podatak o položaju greda na koje se opterećenje prenosi, ne slažu sa
trenutnim položajem greda u stvarnom modelu. Komandom za kontrolu ulaznih podataka
može se utvrditi postojanje ovih neusaglašenosti, a takođe i prilikom pokretanja proračuna,
kada se kontrola ulaznih podataka radi automatski. U tom slučaju, komandom za uređivanje
(Edit) potrebno je ponovo definisati skup greda na koje se opterećenje prenosi.

305
Grafička kontrola
Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o površinskom opterećenju.
Deo dijalog box-a predviđen za grafičku kontrolu zadatih podataka
Konstrukcija - ako je ovaj prekidač postavljen na isključeno stanje tada će na crtežu biti
prikazano samo opterećenje koje se trenutno postavlja, a ako je postavljan na uključeno
stanje na crtežu će biti prikazani i svi konstruktivni elementi modela.
Postavljanje prekidača “Konstrukcija”, na isključeno stanje,

dovelo je do uklanjanja konstrukcije sa crteža
Izbor pogleda na crtež se vrši pomoću ikona, koje se nalaze u tulbaru smeštenom uz desnu
ivicu prostora predviđenog za crtež (vidi poglavlje 2.4.4 ).

306
Aktiviranjem komadnog polja “OK” naredba će biti završena, a zadati numerički podaci će biti
pridruženi nacrtanoj površi po kojoj deluje opterećenje.
Grafički simboli na crtežu
U prozoru “3D pogled”, zadato površinsko opterećenje se prikazuje u stvarnom izgledu sa

pravim položajem i smerom strelica. Kako je razmak strelica određen rastojanjem u
milimetrima (vidi poglavlje “3.5.1), to se može desiti da iscrtavanje površinskog opterećenja u
prozoru “3D pogled” traje dugo, ukoliko je tekuća razmera mala (vidi poglavlje “3.5.2”), a
površina po kojoj deluje opterećenje velika. U takvim slučajevima je potrebno ili pomoću
naredbe “Parametri” povećati razmak strelica, ili pak pomoću naredbe “Funkcionalnost”
povećati tekuću razmeru. Napomenućemo da je u porceduri selektovanja, pored konture,
moguće selektovati i same simbole strelica.
U prozoru “2D pogled”, površinsko opterećenje se uvek predstavlja samo išrafiranom

konturom zadate površi po kojoj deluje. Postavljanjem prekidača “Intenzitet” na uključeno
stanje, u okviru naredbe “Vidljivost”, imate mogućnost da u prozoru “2D pogled”, vizuelno
sagledate zadati intenzitet površinskog opterećenja.
Napomena:
Ako pri zadavanju površinskog opterećenja, pomoću podopcije “Kontura” sa komandne linije,
selektuje više kontura, tada ćete u dijalog box-u moći da svim selektovanim konturama
dodelite samo jednako podeljeno opterećenje.
3.2.3.1 Površinsko opterećenje na evaluiranim površima
Sva prethodno izneta objašnjena važe kako za ravne, tako i za evaluirane površi.
Jedina razlika je u tome, da li će napadne tačke zadatog površinskog opterećenja delovati po
ravnoj ili krivoj površi. Pored svih prethodno opisanih mogućnosti, program nudi i mogućnost
lakog definisanja opterećenja na evaluiranim površima, usled raznih fizičkih pojava kao što su:
sneg, voda, pritisak, itd.
Prekidač “Wizard” je predviđen za generisanje

opterećenja usled raznih fizičkih pojava

307
Prekidač “Wizard” neće biti aktivan samo ako ste za površ po kojoj deluje opterećenje, zadali
spiralnu krivu površ, za koju zbog njene specifične geometrije nije moguće automatski
generisati opterećenja, usled raznih fizičkih pojava. Ako prekidač “Wizard” postavite na
uljučeno stanje, tada imate mogućnost da izborom komandnog polja “ ” otvorite poseban
dijalog box za definisanje nekih uobičajenih opterećenja na krive površi.
Dijalog box za definisanje standardnih

opterećenja na evaluiranim površima
U zavisnosti od oblika krive površi, i odabranog tipa opterećenja, program ima mogućnost da
sam izgeneriše opterećenje na zadatoj krivoj površi. Podaci o zadatom opterećenju se definišu
uvek u odnosu na celu figuru date krive površi, bez obzira na to što se zadata kriva povš po
kojoj deluje opterećenje može nalaziti samo na jednom delu cele figure.
Ulazni podaci o zadatom opterećenju, definišu se u odnosu

na celu figuru date krive površi, bez obzira na to što će ono
eventualno delovati samo na zadatom delu površi.
Izbor jednog od programom predviđenih opterećenja se vrši u levom delu dijalog box-a,
postavljanjem na uključeno stanje odgovarajućeg prekidača. U zavisnosti od izabranog tipa
površi, na slici u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled cele krive površi i priroda

308
odabranog tipa opterećenja. Oblik krive površi se prikazuje šematski i ima uvek isti oblik bez
obzira na eventualno zarotirani položaj zadate krive površi u prostoru. Programom su
predviđeni sledeći tipovi opterećenja:
Težina konstrukcije
Ovaj tip opterećenja se može zadati za: sferu, kupu i svod. Opterećenje se definiše
zadavanjem samo jednog podatka “g=”. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i ima
konstantnu vrednost u svim tačkama zadate površi. Ovo opterećenje u potpunosti odgovara
zadatom opterećenju u glavnom dijalog box-u kada se zada jednako podeljeno opterećenje u
pravcu globlne Z ose.
Sfera Kupa Svod
Sneg
zadavanjem samo jednog podatka “s=”. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i u
svakoj tački na površi ima različiti intenzitet koji se proračunava iz zadate vrednosti
opterećenja po projekciji, i nagiba date tačke na površi.
Sfera Kupa Svod
Pritisak
zadavanjem samo jednog podatka “p=”. Vektor deluje u pravcu normale na krivu površ i ima
konstantnu vrednost u svim tačkama zadate površi. Ovo opterećenje u potpunosti odgovara
zadatom opterećenju u glavnom dijalog box-u, kada se zada jednako podeljeno opterećenje u
pravcu lokalne Z ose.
Sfera Kupa Svod

309
Voda
Pritisak vode se može zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Ovo opterećenje uslovno zovemo
opterećenje vodom, ali se ono svakako može primeniti i na bilo koju drugu tečnost.
Opterećenje se definiše zadavanjem podatka “h=” koji predstavlja globalnu Z koordinatu na
kojoj se nalazi gornji nivo tečnosti i podatka “=” koji predstvlja zapreminsku težinu tečnosti.
Vektor opterećenja deluje u pravcu normale na krivu površ, i njegov intenzitet je određen
zadatom zapremniskom težinom tečnosti i visinom vodenog stuba u posmatranoj tački.
Sfera Kupa Svod Cilindar
Naglasićemo da je nivo tečnosti određen podatkom “h=” koji predstavlja globalnu “Z”
koordinatu, te u slučaju da je nivo tečnosti ispod date krive površi, onda na njoj neće biti
generisano nikakvo opterećenje.
Kako kriva površ ne mora stajati uvek uspravno kao na slici, već može imati potpuno
prozivoljan položaj u prostoru, to pomoću prekidača “Deluje iznutra” određujete da li se voda
nalazi unutar ili van date krive površi.
“Deluje iznutra” - OFF “Deluje iznutra” - ON

310
Zemlja
Pritisak zemlje se može zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Opterećenje zemljom se definiše
zadavanjem podatka “h=” koji predstavlja globalnu Z koordinatu na kojoj se nalazi gornja kota
tla, podatka “=” koji predstavlja zapreminsku težinu zemlje i podatke “=” koji predstavlja
ugao unutrašnjeg trenja zemlje. Vektor opterećenja ima svoju radijalnu i tangencijalnu
komponentu, koje su izražene u funkciji od visine gornjeg nivoa zemlje u odnosu na
posmatranu tačku, zapreminske težine zemlje i ugla unutrašnjeg trenja. U slučaju da se za
ugao unutrašnjeg trenja zada vrednost nula, tada će postojati samo radijalna komponenta što
će u potpunosti odgovarati karakteru prethodno opisanog opterećenja vodom.
Naglasićemo da je i nivo zemlje određen podatkom “h=” koji predstavlja globalnu “Z”
koordinatu, te u slučaju da je nivo zemlje ispod date krive površi, onda na njoj neće biti
generisano nikakvo opterećenje.
Uloga prekidača “Deluje iznutra” ima potpuno isti smisao kao i kod opterećernja vodom.
Na osnovu zadatih ulaznih podataka (h, , ) program generiše opterećenje po Rankine-ovoj

teoriji za pritisak tla:
p=h
Aktivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekidač “  ” se računa po sledećoj formuli:
=tg2(/4 - /2)

311
Pasivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekidač “  ” se računa po sledećoj formuli:
=tg2(/4 + /2)
Pritisak tla u stanju mirovanja - ako je izabran ovaj prekidač “  ” se računa po sledećoj
formuli:
=1 - sin()
Vetar
Opterećenje vetrom se može zadati da deluje na: sferu, kupu, svod i cilindar. Kako se svi
ulazni podaci o dejstvu vetra, zadaju u odnosu na baznu ravan cele figure, to će zbog same
prirode dejstva vetra, izgenerisano opterećenje odgovarati realnom stanju, jedino u slučaju
kada je bazna ravan figure na koju deluje vetar, horizontalna. U svim ostalim slučajevima,
program će izgenerisati opterećenje tačno na osnovu zadatih ulaznih podataka, ali ono
svakako neće odgovarati prirodi horizontalnog dejstva vetra.
Vektor izgenerisanog opterećenja, u svakoj tački površi je uvek upravan na nju, a određen je
intenzitetom osnovnog dejstva vetra (“w=”), uglom pod kojim dejstvuje vetar u baznoj ravni
krive površi (“=”) i koeficijentima oblika za datu krivu površ. Ugao pod kojim deluje vetar,
zadaje se u odnosu na isprojektovani položaj globalne X ose u centar bazne ravni, i raste u
smeru suprotnom od kazaljke na satu (ovaj ugao se ne zadaje jedino za svod, obzirom da je
programski usvojeno da vetar uvek deluje upravno na pravac pružanja svoda.
Koeficijenti oblika zavise od tipa krive površi i uvek se definišu za celu figuru. Koeficijenti
oblika su definisani sa dve funkcije. Jednom, koja opisuje promenu opterećenja u baznoj ravni
krive površi, i drugom koja određuje promenu opterećenja po visini krive površi. Izuzetak je
kriva površ koju u programu nazivamo “svod”, jer se kod nje definiše samo funkcija promene
intenziteta opterećenja vetra po visini svoda. Ovi podaci se zadaju u listama u donjem delu
dijalog box-a.

312
Liste u kojima se definišu koeficijenti oblika delovanja opterećenja
Rad sa ovim listama je identičan kao i ustalim dijalog box-ovima u programu. Naime, pomoću
komandnih polja “Dodaj” i “Briši” se dodaje novi, odnosno uklanja trenutno selektvani red
podataka. U listama se ne mogu brisati jedno podaci o početnom i krajnjem položaju
koeficijenata oblika. Aktiviranje komandnog polja “Reset” će dovesti do pražnjenja obe liste
koeficijenata oblika, pri čemu će one sadržati samo početnu i krajnju vrednost.
Kako liste sa koeficijentima oblika zavise od propisa po kojima se proračun sprovodi, a mogu
sadržati i veliki broj podataka, to imate mogućnost da kreirate bazu koeficijenta oblika i da je
po potrebi korisitite u različitim modelima.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa

bazom koeficijenata oblika dejstva vetra

313
Aktiviranjem komadnog polja “Snimi”, otvara se dijalog box u kome možete zadati proizvoljno
ime pod kojim će date liste koeficijenta oblika biti snimljene u bazi.
Zatvorena lista je predviđena za izbor neke od ranije snimljenih lista koeficijenata oblika, a
komandno polje “Briši” za uklanjanje trenutno aktivne liste koeficijenata oblika iz baze.
Za sferu, kupu i cilindar, koeficijenti oblika delovanja

opterećenja u baznoj ravni se zadaju u tablici koja sadži
kolone: “” i “x ()”. Kako je projektovani oblik ovih krivih
površi na baznu ravan krug, to se u koloni “”, u proizvoljno
odabranom broju intervala zadaju vrednosti ovog centralnog
ugla u opsegu od 0 do 180, dok se za drugu polovinu kruga
podrazumevaju simetrične vrednosti. U koloni “x ()” se za
svaki položaj tačke na krugu, koji je određen vrednošću
centralnog ugla “”, zadaje ordinata opterećenja u radijalnom
smeru “x ()”. Vrednost ugla “=0” odgovara početnom
položaju koji je određen zadatim uglom “”, pod kojim deluje
opterećenje vetrom. Ugao “” raste u smeru suprotnom od
smera kazaljke na satu i svaka tablica mora sadržati barem
početnu vrednost od 0, i krajnju od 180.
Oblik delovanja opterećenja po visini sfere i svoda se definiše

u tablici koja sadrži kolone “” i “y ()”. Kako je vertikalan
presek ovih krivih površi polovina kruga, to se u koloni “”, u
prozivoljno odabranom broju intervala, zadaje vrednost ovog
vertikalnog ugla u opsegu od 0 do 90, dok se za preostali
deo polukruga podrazumevaju simetrične vrednosti. U koloni
“y ()” se za svaki položaj tačke na krugu, koji je određen
vrednošću vertikalnog ugla “”, zadaje ordinata opterećenja u
radijalnom smeru.
Za kupu i cilindar se oblik delovanja opterećenja po visini

zadaje u tablici koja sadrži kolone “h” i “y (h)”. U koloni “h”
se u proizvoljno odabranom broju intervala zadaje globalna Z
koordinata, a u koloni “y(h)” intenzitet opterećenja na datoj
visinskoj koordinati. Promena koeficijenta oblika izmađu dve
susedne tačke po visini je linearna, a sve ordinate iznad prve i
poslednje visine u listi su konstantne. Znači, ako u ovoj listi
ima samo jedan red podataka, bez obzira na zadatu globalnu
visinsku koordinatu, intenzitet će po visini krive površi uvak
biti konstantan.
Aktiviranje komandnog polja “OK” će dovesti do povratka na osnovni dijalog box za definisanje
površinskog opterećenja, a na slici će se pojaviti stvarni izgled zadatog opterećenja.

314
Stvarni izgled zadatog opterećenja pomoću opcije “Wizard”
Gustina postavljenih strelica na evaluiranoj površi, zavisiće od gustine pomoćne mreže koja je
pridružena datoj krivoj površi (vidi poglavlje “3.1.13.6”).
3.2.4 Linijsko opterećenje

Aktiviranjem naredbe “Linijsko opterećenje”, ulazi se u standardnu proceduru
iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja će odrediti mesto delovanja linijskih sila,
odnosno momenata.
Prva tačka linijskog opterećenja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>):
Nakon unosa polilinije, program će automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih
podataka o linijskom opterećenju.

315

podataka o linijskom opterećenju
U slučaju da se zadata polilinija sastoji od više segmenata, ili pak da je izborom podopcije
“Kontura” sa komandne linije selektovano više segmenata polilinije, to će zadati numerički
podaci u ovom dijalog box-u biti zajednički za sve segmente polilinije.
Kako se pomoću ove naredbe mogu zadavati i linijske sile i linijski momenti, to se
postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđenih prekidača, vrši izbor koji tip
opterećenja se zadaje.
Izborom odgovarajućeg prekidača, uneti podaci

će predstavljati ili sile ili momente
U slučaju da po istoj liniji istovremeno deluju i sile i momenti, tada se ovakvo opterećenje
mora zadati u dva koraka. Prvo se zada recimo linijska sila, a ponovnim aktiviranjem ove
naredbe, preko iste polilinije i linijski moment.

316
Numerički podaci o intenzitetu i pravcu delovanja vektora opterećenja imaju isto značenje i za
sile i za momente. Sva objašnjenja koja budemo dali u ovom delu uputstva za sile, važiće i za
momente.
Numerički podaci o linijskom opterećenju su određeni intenzitetom i pravcem vektora njegovog

delovanja. Kako opterećenje u opštem sučaju može biti proizvoljno trapezno, to se njegov
intenzitet definiše zadavanjem vrednosti na početku (“p1=”) i na kraju (“p2=”), svakog
segmenta zadate polilinije.
U najčešćim slučajevima u praksi, kada je potrebno zadati jednako podeljeno opterećenje, tada
je dovoljno samo u prvom edit box-u “p1=” zadati željenu vrednost, a program će automatski
istu vrednost postaviti i u edit box-u “p2=”.
Podaci o pravcu delovanja vektora opterećenja će biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja
intenziteta opterećenja. Zadati intenzitet opterećenja, program po “default”-u usmerava u
pravcu globalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, možete
zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora opterećenja.
Deo dijalog box-a rezervisan za određivanje

pravca vektora delovanja opterećenja
Način na koji ćete zadati pravac vektora delovanja opterećenja određen je postavljanjem
odgovarajućeg prekidača na uključeno stanje.
Lokalni koord. sistem

Vektor delovanja opterećenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate linije, po
kojoj deluje opterećenje. Ovaj prekidač će biti dostupan samo u slučaju kada svi zadati
segmenti polilinije pripadaju ravni koja je prikazana u prozoru “2D pogled”, neposredno
pre ulaska u ovaj dijalog box. Kada je ovaj prekidač postavljen na uključeno stanje, tada
su za promenu dostupna i tri prekidača “X”, “Y” i “Z” kojima se određuje, u pravcu koje
lokalne ose će biti usmeren vektor opterećenja. Nacrtani segment polilinije, kojim je
određen položaj delovanja opterećenja, predstavlja lokalnu “X” osu. Lokalna “Y” osa je
upravna na lokalnu “X” osu tako da zajedno sa njom formira ravan koja odgovara
tekućem prikazu u prozoru “2D pogled”, a lokalna “Z” osa je u pravcu normale na ravan
prikaza u prozoru “2D pogled”. U slučaju da je zadat lučni segment polilinije, tada će

317
lokalna “X” osa predstavljati tangencijalnu, a lokalna “Y” osa radijalnu komponentu
opterećenja po luku.
Globalni koord. sistem

Vektor delovanja opterećenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela.
Kada je ovaj prekidač postavljen na uključeno stanje, tada su za promenu dostupna i tri
prekidača “X”, “Y” i “Z” kojima se određuje, u pravcu koje globalne ose će biti usmeren
vektor opterećenja.
Prozivoljan vektor
Vektor delovanja opterećenja se postavlja u pravcu prozivoljno usmerenog vektora.
Postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje, imate mogućnost da aktivirate
komandno polje “Vektor”, i da izborom dve proizvoljne tačke sa crteža odredite smer
delovanja vektora opterećenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program će
privremeno zatvoriti dijalog box, i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo položaj
početne, a potom i krajnje tačke vektora delovanja opterećenja.
Prva tačka:
Druga tačka:
Nakon izbora druge tačke, program će se vratiti u dijalog box za definisanje numeričkih
podataka o opterećenju, i u edit box-ovima “X=”, “Y=” i “Z=” ispisati normirane
vrednosti zadatog vektora.
Deo predviđen za ispis vrednosti

normiranog vektora opterećenja
Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, već
oni služe samo kao informacija o zadatom pravcu vektora opterećenja.
√ Po projekciji
Ovaj check box će biti dostupan samo ako je izabrano da opterećenje deluje u pravcu
neke globalne ose ili proizvoljnog vektora. Njegovim postavljanjem na uključeno stanje,
linijskim silama se zadaje da deluju po projekcijam segmenata nacrtane polilinije na
pravac koje zaklapa prav ugao sa pravcem delovanja vektora opterećenja.

318
Ovo je samo grafičko predstavljanje položaja opterećenja, kako bi se olakšao unos

specifičnih opterećenja, kao što je na primer sneg. Program pri proračunu projektuje
linijske sile na segmente polilinije i računa potrebni intenzitet za svaki od njih. Bez ove
opcije, intenzitet bi se morao “ručno” izračunati za svaki segment, a zatim i uneti kao
posebno opterećenje za svaki od njih.
Grafička kontrola
Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o linijskom opterećenju.
Sve prethodno rečeno za grafičku kontrolu površinskog opterećenja važi i ovde, stim što je
uloga ikone drugačija. Naime njenim izborom se na crtežu dobija trenutni sadržaj prozora
“2D pogled” neposredno pre otvaranja ovog dijalog box-a.
Izborom ikone , na crtežu se dobija trenutni sadržaj prozora “2D pogled”
Ova opcija je jako zgodna za kontrolu unetog opterećenja, kada ono pripada ravni tekućeg
prikaza u prozoru “2D pogled”.

319
Aktiviranjem komadnog polja “OK” naredba će biti završena, a zadati numerički podaci će biti
pridruženi svim nacrtanim segmentima polilinije.
U prozoru “3D pogled”, zadato linijsko opterećenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa
pravim položajem i smerom strelica, dok u prozoru “2D pogled” mogu nastupiti dva slučaja.
Ako vektor zadatog opterećenja pripada ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”, tada će
ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada će ono biti predstavljano samo linijom po
kojoj deluje zadato opterećenje.
Opterećenje pripada ravni tekućeg prikaza

u prozoru “2D pogled
Opterećenje ne pripada ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”
Napomena:
Napomenućemo da je u proceduri selektovanja, pored linije po kojoj deluje opterećenje,

320
3.2.5 Tačkasto opterećenje

Aktiviranjem naredbe “Tačkasto opterećenje”, ulazi se u standardnu proceduru
izbora tačaka sa crteža, koje će odrediti mesto delovanja koncentrisanih sila,
odnosno momenata.
Tačkasto opterećenje (Izbor/ Deselektovanje/<krAj>):
Nakon izbora svih tačaka u kojima deluju koncentrisane sile, odnosno mometi, istog intezniteta
i pravca delovanja, program će automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih
podataka o tačkastom opterećenju.

podataka o tačkastom opterećenju
Izborom jednog od ponuđenih prekidača određuje se tip opterećenja koje se zadaje:
Prekidači za izbor tipa opterećenja

321
Sila – zadaju se koncentrisane sile
Momenat – zadaju se momenti
Sila i momenat – zadaju se i sile i momenti. Tačkasto opterećenje istovremeno može sadržati
tri komponente koncentrisane sile i tri komponente momenta. Ove komponente deluju u
pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Edit polja u kojima se zadaju komponente koncentrisane sile i momenta
Prikaz bez simbola - Kada je ovaj check box isključen, u modelu se svaka komponenta
opterećenja prikazuje pomoću odgovarajućeg simbola, koji ukazuje na pravac njenog
delovanja. Pored svakog od ovih simbola se ispisuje i intenzitet date komponente. Ako je check
box isključen, u tački delovanja opterećenja se iscrtava obojeni kružić, a pored njega se
ispisuju intenziteti komponenti opterećenja, jedan ispod drugog.
Prikaz u vidu rezultante – Kada je ovaj check box uključen, u modelu se prikazuje
rezultanta svih zadatih komponenti koncentrisane sile i rezultanta svih zadatih komponenti
momenta. U suprotnom se prikazuje svaka komponenta posebno.
Ukoliko su izabrane opcije “Sila” ili “Momenat”, sve izneto u prethodnom poglavlju za linijska
opterećenja važi i ovde, stim što u ovom slučaju opterećenje ne deluje duž zadate linije već na
mestima odabranih tačaka sa modela. Ako je izabrana opcija “Sila i momenat” pravac
delovanja vektora opterećenja je određen zadatim komponentama koncentrisane sile, odnosno
momenta.
U prozoru “3D pogled”, zadato tačkasto opterećenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa
pravim položajem i smerom strelica, dok u prozoru “2D pogled” mogu nastupiti dva slučaja.
Ako vektor zadatog opterećenja pripada ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled” tada će
ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada će ono biti predstavljano samo malim
krugom, koji određuje mesto delovanja opterećenja. Za koncentrisani moment postoji i treći
specijalna slučaj kada je vektor momenta u pravcu normale na trenutnu ravan prikaza. Tada
se on prikazuje grafičkim simbolom lučnog oblika, koji jasno ukazuje na smer rotacije.

322
Simbol koncentrisanje sile kada je vektor opterećenja u ravni tekućeg prikaza u

prozoru “2D pogled”.
Simbol koncentrisanje sile kada je vektor opterećenja van ravni tekućeg prikaza u
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor opterećenja u ravni tekućeg prikaza

u prozoru “2D pogled”.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor opterećenja upravan na ravni

tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor opterećenja van ravni tekućeg

Napomena:
Napomenućemo da je u proceduri selektovanja, pored tačke u kojoj deluje opterećenje,
3.2.6 Pomeranje oslonaca

Pomoću naredbe “Pomeranje oslonaca”, kao opterećenje se može zadati
pomeranje bilo kog od postavljenih tačkastih oslonaca na modelu. Komandna linija dobija svoj
standardan oblik za selektovanje:
<0sel.> Pomeranje oslonaca – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se očekuje da selektujete sve tačkaste oslonce kojima će biti pridruženo isto pomeranje,
odnosno rotacija. Nakon završene selekcije, izbor podopcije “krAj” sa komandne linije,
otvoriće dijalog box sledećeg izgleda.

podataka o pomeranju oslonaca
Pomeranje i obrtanje se zadaje u pravcu lokalnih osa datog tačkastog oslonca, i može se zadati
samo u pravcu sprečenog pomeranja, odnosno rotacije. Programom su predviđena sledeća
pomeranja i rotacije:
u1 – Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

1 – Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 1

323

Kako se pomeranja oslonaca zadaju u pravcu lokalnih osa tačkastog oslonca, to će naknadna
promena orijentacije lokalnog koordintanog sistema tačkastog oslonca dovesti i do promene
pravca ranije zadatog pomeranja odnosno rotacije.
U slučaju da se pomeranje oslonaca zada u pravcu nesprečenog pomeranja, odnosno rotacije,

program neće odmah reagovati, ali će neposredno pred proračun, u okviru kontrole unetih
podataka, ovako zadato pomeranje oslonaca detektovati kao grešku u ulaznim podacima.
U prozoru “3D pogled” se zadato pomeranje oslonaca uvek prikazuje pomoću strelica koje
ukazuju na tačan pravac zadatog pomeranja, odnosno rotacije, dok u prozoru “2D pogled”
mogu nastupiti dva slučaja.
U slučaju da se sva zadata pomeranja, odnosno rotacije, za dati tačkasti oslonac, nalaze u
ravni tekućeg prikaza, u prozoru “2D pogled”, tada se ona prikazuju putem strelica, a ako
barem jedno zadato pomeranje ili rotacija ne pripada datoj ravni, tada se ono predstavlja
jedinstvenim grafičkim simbolom u obliku romba.
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekućeg
Simbol zadatog obrtanja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekućeg
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se barem jedno zadato opterećenje, ili
rotacija, ne nalazi u ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.
Napomena:
Napomenućemo da je u proceduri selektovanja, moguće selektovati i same simbole strelica.
3.2.7 Temperaturni uticaji u ploči

Pomoću ove naredbe se tekućem slučaju opterećenja mogu pridružiti i temperaturni
uticaji u ploči, odnosno zidu. Nakon aktiviranja ove naredbe, komandna linija dobija svoj
standardan oblik za iscrtavanje prozivoljne polilinije koja će odrediti konturu površi po kojoj
deluju temperaturni uticaji u ploči, odnosno zidu.
Prva tačka temp. uticaja u ploči (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>):
Nakon unosa polilinije koja određuje konturu površi po kojoj deluju temperaturni uticaji,
program će automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka.

324

o temperaturnim uticajima u ploči, odnosno zidu
Temperaturni uticaji su određeni sa dva parametra, koja imaju sledeće značenje:
to- veličina ovog parametra određuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja
u srednjoj ravni ploče
dt- zadavanjem ove vrednosti se određuje temperaturna razlika na gornjoj i donjoj strani
ploče (pozitivna vrednost označava da je veća temperatura na donjoj ivici ploče)
Pri zadavanju temperaturnih uticaja u ploči, odnosno zidu, svakako da je važno da parametar
“t”, u okviru materijala koji je pridružen datoj ploči, odnosno zidu, ima stvarnu vrednost.
Napomena:
Pri zadavanju konture površi po kojoj deluju temperaturni uticaji, neće biti nikakvog
ograničenja. Međutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred generisanje
mreže konačnih elemenata, odnosno pred proračun, izdaće grešku ukoliko se zadata kontura
ne nalazi celim svojim gabaritom unutar ploče, odnosno zida (vidi poglavlje “3.3.5”).
3.2.8 Temperaturni uticaji u gredi

Pomoću naredbe “Temperaturni uticaji u gredi”, kao opterećenje se mogu zadati
temperaturni uticaji u bilo kojoj od postavljenih greda na modelu. Komandna linija dobija svoj
standardan oblik za selektovanje:
<0sel.>Temp. uticaji u gredi – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se očekuje da selektujete sve grede kojima će biti pridruženi isti temperaturni uticaji.
Nakon završene selekcije, izbor podopcije “krAj” sa komandne linije, otvoriće dijalog box
sledećeg izgleda.

o temperaturnim uticajima u gredama

325
Značenje ponuđenih parametara je potpuno isto kao i kod temperaturnih uticaja u ploči, stim
što je ovde moguće zadati temperaturnu promenu u pravcu obe poprečne lokalne ose grede.
to- veličina ovog parametra određuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja
duž težišne ose grede
dt2- zadavanjem ove vrednosti se određuje temperaturna razlika na stranama poprečnog

preseka grede u pravcu njene lokalne ose 2
dt3- zadavanjem ove vrednosti se određuje temperaturna razlika na stranama poprečnog

preseka grede u pravcu njene lokalne ose 3
Za tačnu analizu uticaja usled temperaturnih uticaja, pored ispravno zadatog podataka “t”, na
nivou materijala koji je pridružen datoj gredi, neophodno je i da dimenzije greda budu
ispravno zadate, obzirom da se one koriste pri proračunu temperaturnih promena.
Napomena:
U slučaju da naknadno obršete gredu u kojoj ste zadali da deluju temperaturni uticaji, program
neće reagovati. Međutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred
generisanje mreže konačnih elemenata, odnosno pred proračun, izdaće grešku ukoliko zadati
temperaturni uticaji, ne deluju celim svojim gabaritom duž neke od greda. (vidi poglavlje
“3.3.5”).
3.2.9 Aksijalno naprezanje

Naredba “Aksijalno naprezanje” se nalazi u okviru padajućeg menija
“Opterećenje” i pomoću nje se selektovanim gredama može zadati aksijalna sila
pritiska ili zatezanja. Analogija za ovu vrstu opterećivanja je zadavanje
temperaturne promene u osi štapa. Intenzitet sile koji se zadaje, odnosi se na
nedeformisani štap. Usled deformacije modela (razmicanja ili udaljavanja čvorova
u kojima je štap vezan za konstrukciju) kao rezultujuća vrednost aksijalne sile u
tom štapu će se dobiti neka druga vrednost. Aktiviranjem naredbe ulazi se u
proceduru selektovanja greda:
<0 sel.> Aksijalno naprezanje – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> ):
Ako su selektovane grede koje imaju različit broj preseka, program će neke od njih izbaciti iz
selekcije (ostaće selektovane grede sa najmanjim brojem preseka) uz odgovarajuće
obaveštenje:
Kada su sve selektovane grede istog poprečnog preseka otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:

326
Dijalog box u kome se zadaje aksijalno naprezanje
U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled poprečnog preseka selektovanih greda, dok se
u levom nalazi lista koja ima onoliko redova koliko ima samostalnih delova u okviru datog
poprečnog preseka. Za svaki od njih se ispisuju opis i materijal, dok se u koloni “Sila” zadaje
željeno aksijalno naprezanje.
Ako selektovane grede nemaju isti poprečni presek desni deo dijalog box-a biće prazan, a
umesto opisa preseka pisaće “Različiti preseci”.
Izgled dijalog box-a kadu su selektovane grede sa različitim

poprečnim presekom
Naredba “Aksijalno naprezanje” ima naročitu primenu kod elemenata konstrukcije koje
nazivamo zatege. Primenu ove naredbe ćemo pokazati na jednostanom primeru postavljanje
zatege sa zadatom silom (5kN) na kraj konzole. Model se formira kao i u realnosti – prvo se
fizički nanese sila na kraj konzole (faza I), a onda se kraj konzole zakači za zategu, koja je
zategnuta zadavanjem aksijalnog naprezanja (faza II).

327
Model u fazi I
Model u fazi II
Nakon proračuna, u fazi II ćemo dobiti zadatu silu u zatezi i odgovarajuće sile u konzoli.
Dijagram presečnih sila N1 u fazi II

328
Dijagram presečnih sila M3 u fazi II
Zatege koje bi se naknadno dodavale takodje bi se zadavale kroz dve faze – faza u kojoj se na
model nanose koncentrisane sile i faza u kojoj se umesto koncentrisanih sila postavlja zatega
sa unetim aksijalnim naprezanjem. Znači, ako bi na modelu imali dve zatege koje se ne zatežu
istovremeno, morali bi da imamo četiri faze. Ostalo opterećenje se nanosi na konstrukciju u
kasnijim fazama.
3.2.10 Pokretno opterećenje

Nakon aktiviranja naredbe “Pokretno opterećenje”, ulazi se u standardnu
proceduru iscrtavanja polilinije, koja će odrediti putanju po kojoj se kreće pokretno
opterećenje.
Prva tačka pokretnog opterećenja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>:
Nakon definisanja polilinije koja određuje putanju pokretnog opterećenja, program će

automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o pokretnom opterećenju.

podataka o pokretnom opterećenju
Zadatoj putanji pokretnog opterećenja se pridružuju numerički podaci koji određuju šemu
opterećenja, i korak pomeraja opterećenja duž zadate putanje. Podatak o koraku pomeraja

329
šeme opterećenja se zadaje u edit box-u “Korak pokretnog opterećenja”, i on praktično

određuje sve moguće položaje šeme pokretnog opterećenja duž zadate putanje.
Napomenućemo da će na lučnim delovima zadate putanje kretanja opterećenja, ovaj korak
predstavljati dužinu luka, a u svakom od tih položaja, opterećenje će menjati i svoj položaj u
zavisnosti od nagiba tangente u datoj tački luka.
Šema pokretnog opterećenja se može sastojati od: koncentrisanih sila, koncentrisanih

momenta, linijskih sila, linijskih momenata i površinskih opterećenja. Ovi podaci se zadaju u
levom delu dijalog box-a u odgovarajućim kartotekama. Način rada sa dijalog box-ovima u
kojima se koriste kartoteke možete videti u poglavlju “2.4.4”.
Koncentrisane sile
Klik miša preko naziva kartoteke “Koncentrisane sile”,

doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijalog box-a
Podaci o tačkastom opterećenju se zadaju u okviru prikazane tabele, pri čemu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili. Položaj i intenzitet koncentrisane sile
je određen zadatim numeričkim podacima u odgovarajućim kolonama:
P- intenzitet sile
X1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose “1”, trase po
kojoj se kreće pokretno optererćenje.
Y1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose “3”, trase po
kojoj se kreće pokretno optererćenje.
Koordinate koje određuju položaj sila, zadaju se u odnosu na referentnu tačku. Ovde pod
referentnom tačkom podrazumevamo sve zadate položaje u kojima se može naći zadata šema
pokretnog opterećenja.
Konvencija o lokalnom koordintanom sistemu trase po kojoj se kreće pokretno opterećenje je

potpuno ista kao i kod greda (vidi poglavlje “3.1.4.”). Lokalni koordinatni sistem trase po kojoj
se kreće pokretno opterećenje, može se naknadno promeniti pomoću naredbe “Promena
L.K.S.” (vidi poglavlje “3.3.2”).
Uloga komandnih polja “ Dodaj” i “ Briši” je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima,
odnosno pomoću njih se dodaje novi red podataka, odnosno briše trenutno selektovani.

330
Program po “default”-u zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. Ispod ove
tablice se u tri edit box-a “X=”, “Y=” i “Z=” ispisuje vrednost normiranog vektora sile za
tekući red podataka, te pravac delovanja vektora možete zadati ili direktnom promenom ovih
vrednosti u edit box-ovima, ili pak aktiviranjem komadnog polja “Vektor”. Njegovim
aktiviranjem, program će privremeno zatvoriti dijalog box i sa komadne linije zahtevati da
odredite prvo položaj početne, a potom i krajnje tačke vektora delovanja koncentrisane sile.
Prva tačka:
Druga tačka:
Nakon izbor druge tačke, program će se vratiti u dijalog box i u edit box-ovima “X=”, “Y=” i
“Z=” ispisati normirane vrednosti zadatog vektora. Naglasićemo da se u ovim edit box-ovima
prikazuju normirane vrednosti vektora za silu čiji su podaci prikazani u trenutno aktivnom
redu. Znači, u opštem slučaju, svaka od sila može imati drugačiji pravac delovanja vektora
opterećenja.
Koncentrisani momenti
Klik miša preko naziva kartoteke “Koncentrisani momenti”,

doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijaloga
Podaci o koncentrisanom momentu se zadaju u okviru prikazane tabele, pri čemu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednom koncentrisanom momentu. Položaj i intenzitet
koncentrisanog momenta je određen zadatim numeričkim podacima u odgovarajućim
kolonama:
Mx - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne X ose.
My - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Y ose.
Mz - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Z ose.
X1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose “1”, trase po
kojoj se kreće pokretno opterećenje.
Y1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose “3”, trase po
kojoj se kreće pokretno opterećenje.
Uloga dugmića “ Dodaj” i “ Briši” je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno
pomoću njih se dodaje novi red podataka, odnosno briše trenutno selektovani.

331
Linijske sile
Klik miša preko naziva kartoteke “Linijske sile”,

Programom je predviđeno zadavanje samo jednako podeljenog opterećenja, koje deluje po

pravom segmentu. Podaci o linijskom opterećenju se zadaju u tabeli koja sadrži sledeće
kolone:
p- intenzitet linijskog jednako podeljenog opterećenja.
X1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko opterećenje, u

pravcu lokalne ose “1” trase, po kojoj se kreće pokretno optererćenje.
Y1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko opterećenje, u

X2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko opterećenje, u

Y2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko opterećenje, u

Sve prethodno rečeno o lokalnom koordinatnom sistemu trase po kojoj se kreće pokretno
opterećenje, i o pravcu vektora delovanja tačkastog opterećenja, važi i ovde. Znači, program
po “default”-u usmerava vektor delovanja linijskog opterećenja u pravcu negativne globalne Z
ose celog modela, stim što za svako linijsko opterećenje zadato u tabeli možete naknadno
promeniti ovaj podatak.

332
Linijski momenti
Klik miša preko naziva kartoteke “Linijski momenti”,

doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijaloga
Programom je predviđeno zadavanje samo jednako podeljenog linijskog momenta, koje deluje
po pravom segmentu. Podaci o linijskom momentu se zadaju u tabeli koja sadrži sledeće
kolone:
m- intenzitet linijskog jednako podeljenog momenta.
X1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

pravcu lokalne ose “1” trase, po kojoj se kreće pokretno opterećenje.
Y1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

X2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

Y2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

Može se zadati samo momenat oko linije po kojoj deluje, odnosno linije koja je definisana
podacima u kolonama X1, Y1, X2 i Y2.

333
Površinska opterećenja
Klik miša preko naziva kartoteke “Površinska opterećenja”,

Programom je predviđeno samo zadavanje jednako podeljenog opterećenja koje deluje po

pravougaonoj površi. Podaci o površinskom opterećenju se zadaju u tabeli koja sadrži sledeće
kolone:
q- Intenzitet površinskog jednako podeljenog opterećenja
X1 - koordinata početne tačke dijagonale površi, po kojoj deluje površinsko opterećenje, u

Y1 - koordinata početne tačke dijagonale površi, po kojoj deluje površinsko opterećenje, u

X2 - koordinata suprotne tačke dijagonale površi, po kojoj deluje površinsko opterećenje, u

Y2 - koordinata suprotne tačke dijagonale površi, po kojoj deluje površinsko opterećenje, u

I ovde važi ista konvencija o lokalnom koordintanom sistemu i pravcu vektora delovanja
opterećenja.
Grafička kontrola
Sva zadata opterećenja u tabelama, grafički se prikazuju u desnom delu dijalog box-a. Zbog
lakše kontrole unetih podataka u tabelama, opterećenje čiji su podaci sadržani u tekućem redu
date tabele, na crtežu se prikazuaju posebnom bojom. Pored toga, na položaju referentne
tačke postavljena je žuta strelica u pravcu lokalne ose “1”, koja ujedno označava i smer
kretanja šeme opterećenja.

334
Prostor predviđen za grafičku kontrolu zadate šeme pokretnog opterećenja
Pomoću ikona koje se nalaze u tulbaru smeštenom uz desnu ivicu prostora predviđenog za
grafičku kontrolu zadate šeme opterećenja, imate mogućnost da 3D prikaz zamenite jednim od
programom predviđenih pogleda (vidi poglavlje “2.4.4”).
Biblioteka šema opterećenja
Kako definisanje šeme opterećenja može biti zametan posao, a u praksi se često primenjuju
iste šeme na različitim konstrukcijama, to je programom predviđeno da kreirane šeme snimite
u bazu i po potrebi ih naknando pozivate.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom šema opterećenja
Kada ste definisali željenu šemu pokretnog opterećenja, aktiviranjem komadnog polja “
Snimi” imate mogućnost da je trajno zapamtite.

335
Zadavanjem željenog imena, i aktiviranjem komandog polja “OK”, svi zadati podaci će biti
snimljeni u biblioteku šema pokretnih opterećenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj
listi će se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom će svi ranije zadati podaci biti preuzeti.
Komandno polje “ Briši” je predviđeno za brisanje selektovane šeme koja je ranije smeštena
u bazu, a pomoću komadnog polja “Reset” imate mogućnost da odjedanput uklonite sve
prethodno definisane podatke o tekućoj šemi opterećenja.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren i naredba završena. Na
crtežu će na osnovu zadatog podataka o koraku pomeraja pokretnog opterećenja, duž zadate
linije biti postavljeni simboli koji određuju sve moguće položaje zadate šeme pokretnog
opterećenja.
Postavljeni simbol “x” duž zadate trase, određuje sve

moguće položaje šeme pokretnog opterećenja.
Napomenućemo da program dozvoljava da linija duž koje se kreće pokretno opterećenje bude
Van konstrukcije. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se jedino tako mogu analizirati
slučajevi u kojima opterećenje tek nailazi na konstrukciju.
Kontrola pokretnog opterećenja
Kako u okviru jednog slučaja opterećenja možete zadati više putanja kretanja pokretnih
opterećenja, pri čemu svaka od njih može imati i drugačiju šemu pokretnog opterećenja, to
pomoću naredbe “Kontrola pokretnog opterećenja” imate mogućnost da vizuelno
prekontrolišete, kako izgled zadate šeme opterećenja, tako i sve njene moguće položaje duž
zadate putanje. Izborom ove naredbe, na crtežu će biti prikazana zadata šema pokretnog
opterećenja na položaju početne tačke putanje po kojoj se kreće, a komandna linija će dobiti
sledeći oblik:

336
Kontrola pokretnog opterećenja (Play/Napred/naZad/pRvi/pOslednji/poDešavanje/ <krAj>):
Na crtežu je prikazana zadata šema pokretnog opterećenja,

na položaju početne tačke putanje po kojoj se kreće.
Izborom podopcije “Play”, program pravi animaciju kretanja zadate šeme pokretnog
opterećenja, postavljajući je redom u sve zadate položaje duž zadate putanja kretanja.
Komandna linija sada dobija novi oblik:
Kontrola pokretnog opterećenja (<Stop>):
Izbor podopcije “Stop” će prekinuti animaciju, i vratiti program na osnovni oblik komandne
linije u okviru ove naredbe.
Napomenućemo da će u slučaju postojanja više putanja kretanja pokretnog opterećenja, one

biti sortirane po svom položaju, i predstavljaće jednu celinu. Odnosno, iz krajnjeg položaja
jedne putanje, opterećenje će preći na početni položaj u okviru sledeće putanje.
Da bi se imao lakši uvid u ispravnost zadatih podataka o pokretnom opterećenju, u toku

animacije možete pokretati sve transparentne naredbe. Pored toga, možete transparentno
menjati i sadžaj u prozoru “2D pogled” postavljajući u njemu prikaz bilo kog dela modela.
Pomoću podopcije “poDešavanje” imate mogućnost da u otvorenom dijalog box-u podesite

paramatre koji utiču na animaciju kretanja pokretnog opterećenja.
Izgled dijalog box-a za podešavanje

parametara animacije
Zadavanjem podatka u edit box-u “Timer”, možete uticati na brzinu kretanja šeme pokretnog
opterećenja (zadavanje manjeg broja dovodi do manje pauze odnosno do bržeg kretanja), a

337
promenom položaja klizača u donjem delu dijalog box-a možete promeniti tekući položaj šeme
Ostale podopcije na komandnoj liniji služe za promenu položaja pokretnog opterećenja:
“Napred” – pokretno opterećenje se pomera za jedan korak unapred
“naZad” – pokretno opterećenje se pomera za jedan korak unazad
“pRvi” – pokretno opterećenje se postavlja u početni položaj
“pOslednji” – pokretno opterećenje se postavlja u krajnji položaj
Napomena:
U toku izvršenja ove naredbe, opterećenje zadato o okviru šeme pokretnog opterećenja će
uvek biti vidljivo, bez obzira na stanje postavljene vidljivosti datog tipa opterećenja pomoću
naredbe “Vidljivost”. Ova opcija je jako zgodna ako u okviru istog slučaja opterećenja pored
poketnog imate i neko drugo opterećenje koje istovremno deluje sa njim. Tada će ukidanje
vidljivosti površinskom, linijskom i tačkastom opterećenju dovesti do jasnijeg prikaza, jer će na
modelu biti vidljivo samo pokretno opterećenje.
Napomena:
U slučaju da u nekom od zadatih položaja, opterećenja deluju van konstrukcije, to neće
izazvati grešku pri kontroli unetih podataka pred proračun, već jednostavno ta opterećenja
neće biti uzeta u obzir (vidi poglavlje “3.3.5”). Na ovaj način imate mogućnost, da se mnogo
komotnije ponašate pri zadavanju, kako trase, tako i same šeme pokretnog opterećenja.
Način proračuna
Pokretno opterećenje ima poseban tretman u programu, te se slučaj opterećenja, u kome

postoji barem jedno pokretno opterećenje, posebno obrađuje. Naime, pri proračunu će od
datog slučaja opterećenja, interno biti napravljeno onoliko slučajeva opterećenja, koliko ima i
zadatih položaja šeme pokretnog opterećenja. Znači, za svaki zadati položaj šeme pokretnog
opterećenja, biće kreiran novi slučaj opterećenja, koji će biti posebno proračunat. Od svih ovih
proračunatih internih slučajeva opterećenja, pamti se anvelopa ekstremnih i njima
odgovarajućih uticaja. Prema tome, u modulu za obradu rezultata nećete videti interno
kreirane slučajeve opterećenja, već ćete za slučaj opterećenja u kome postoji barem jedno
pokretno opterećenje, umesto običnih rezultata, dobiti anvelopu ekstremnih uticaja.
Ostalo opterećenje koje istovremeno deluje sa zadatim pokretnim, takođe se posebno

obrađuje. Naime, kada se proračuna anvelopa za sve zadate položaje pokretnog opterećenja,
tada se za dati slučaj opterećenja opet kreira niz internih slučajeva opterećanja, i u svakom od
njih se nanosi jedno po jedno opterećenje koje deluje istovremeno sa pokretnim. U svakoj
tački modela, tada se analizira da li dato opterećenje povećava dobijenu anvelopu uticaja, i u
slučaju da je uvećava, onda se prethodno proračunata anvelopa uvećava za vrednost dodatog
uticaja.
Znači, od slučaja opterećenja koji u sebi sadrži barem jedno pokretno opterećenje, kreira se
onoliko internih slučajeva opterećenja koliko ima i mogućih položaja pokretnog opterećenja,
uvećanih za broj nanetih opterećenja koja ne predstavljaju pokretno opterećenje.
Tipičan primer primene ovakvog načina proračuna je kada u okviru istog slučaja opterećenja,
pored pokretnog opterećenja zadajete i pešačku navalu koja se nalazi ispred i iza vozila. Sve
prethodno rečeno, pojasnićemo na jednom jednostavnom primeru kontinualnog nosača. U
okviru istog slučaja opterećenja analiziraćemo uticaj pokretnog opterećenja i pešačke navale
koja se nalazi ispred i iza vozila.

338
Ulazni podaci
Kako se ovaj problem svodi na konstruisanje uticajne linije, i pronalaženje kritičnog položaja
šeme pokretnog opterećenja za sve uticaje i sve preseke duž nosača, to ćemo prvo prikazati
rezultate dobijene konstruisanjem uticajne linije i pronalaženjem kritičnog položaja zadate
šeme pokretnog opterećenja. Za upoređivanje rezultata analiziraćemo momente savijanja
iznad srednjeg oslonca, i u sredini celog nosača, koji su dobijeni konstruisanjem uticajne linije.
Konstruisanjem uticajne linije za oslonački moment, dati kritični položaj

pokretnog opterećenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= -43.94 KNm
Konstruisanjem uticajne linije za moment u polju, dati kritični položaj

pokretnog opterećenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= 31.4 KNm

339
Sada ćemo problem rešiti pomoću pokretnog opterećenja, i analiziraćemo dobijene rezultate za
različite ulazne podatake. Kako se za svaki mogući položaj pokretnog opterećanje i pešačke
navale, kreira niz internih slučajeva opterećenja koji se posebno proračunavaju, to se u okviru
zadate šeme pokretnog opterećenja mora ispod gabarita vozila zadati i negativno opterećenja
od pešačke navale. Na ovaj način, imamo mogućanost da opterećenje od pešačke navale
zadamo po celom nosaču, a da pri tome u svakom položaju pokretnog opterećenja ono bude
poništeno ispod vozila.
Izgled zadate šeme pokretnog opterećenja.
Koliki korak za pomeraj šeme opterećenja ćete zadati, zavisi od geometrije konstrukcije i
vašeg osećaja za očekivanu tačnost dobijenih rezultata. Isto važi i za pešačku navalu, odnosno
na koliko ćete delova izdeliti opterećenje od pešačke navale po celoj dužini nosača. Ovde
svakako ne treba preterivati, jer će isuviše mali korak pomeraja šeme opterećenja, i gusta
podela opterećenja od pešačke navale, dovesti do velikog broja internih slučajeva opterećenja,
a samim tim i usporiti proračun modela.
U ovom primeru je za korak pomeraja šeme pokretnog opterećenja usvojena vrednost “Korak
pokretnog opterećenja = 1 m”, što će obzirom na dužinu nosača od 30 m, dovesti do kreiranja
30 internih slučajeva opterećenja. Podelu opterećenje od pešačke navele duž celog nosača
ćemo varirati i na taj način prikazati kako ona utiče na rezultate proračuna.
Postavljeno je samo jedno opterećenje od

pešačke navale duž celog nosača

340
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj slučajeva opterećenja 30 + 1 = 31. Ovakvo
zadavanje opterećenja pešačkom navalom, dovelo je do drastičnog odstupanja od tačnih
rezultata dobijenih konstruisanjem uticajne linije, naročito za moment savijanja u sredini
nosača.
U svakom od polja, postavljeno je posebno

opterećenje od pešačke navale
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj slučajeva opterećenja 30 + 3 = 33. Rezultati
su više nego zadovaljavjući.
Opterećenje od pešačke navale, izdeljeno je

na svaki metar dužine nosača
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj slučajeva opterećenja 30 + 30 = 60.

Dobijena je ista tačnost kao i kod prethodnog slučaja, te je bespotrebno povećan broj internih
slučajeva opterećenja.
Na osnovu prethodno rečenog, proizilazi zaključak da opterećenje od pešačke navale, ne treba

izdeliti na preveliki, već dovoljan broj delova, i ova podela najčešće treba da prati geometriju
konstrukcije. Ovo je naročito bitno kod složenih konstrukcija kod kojih preveliki broj internih
slučajeva opterećenja može znatno usporiti proračun.

341
Upotreba pokretnog opterećenja, svakako je mnogo praktičnija od konstruisanja uticajne linije,

jer se istovremeno dobijaju ekstremne i njima odgovarajuće vrednosti svih uticaja, u svim
presecima nosača. Ovako dobijeni rezultati, mogu se upotrebiti i za direktno dimenzionisanje
konstrukcije.
3.2.11 Uticajna linija

Izborom naredbe “Uticajna linija”, ulazi se u proceduru definisanja položaja i vrste
uticaja, za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja, za koji je

potrebno konstruisati uticajnu liniju
U prikazanom dijalog box-u, postavljanjem na uključeno stanje odgovarajućeg prekidača,

selektuje se uticaj za koji se želi konstruisanje uticajne linije. Iz samog naziva prekidača, jasno
se vidi da se može odabrati, kako bilo koji od uticaja na gredi, tako i bilo koja reakcija
tačkastog oslonca. Odabrani uticaji će se svakako odnositi na likalni koordinatni sistem grede,
odnosno oslonca.
Kada ste odabrali željeni uticaj i aktivirali komamdno polje “OK”, program će zatvoriti dijalog
box, i sa komandne linije zahtevatti da odredite mesto za koje se traži uticajna linija. Ako je
odabran uticaj koji se odnosi na presečne sile i pomeranja na gredi, na komandnoj linije će se
javiti poruka:
<0 sel.> Greda na kojoj se traži uticajna linija – Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da prvo selektuje gredu, a potom i samo mesto uticajne linije na
selektovanoj gredi.
Mesto uticajne linije:
Pri izboru mesta uticajne linije, obavezno koristite OSNAP kriterijume za precizno pogađanje
tačaka, obzirom da će program prihvatiti samo tačku koja pripada prethodno selektovanoj
gredi. Na odabranom mestu, program će postaviti odgovarajući simbol, i ispisati naziv
odabranog uticaja.

342
Zadato je konstruisanje uticajne linije za moment savijanja “M3”,

u sredini celog nosača
Ako ste za konstruisanje uticajne linije odabrali neku od reakcija, tada će program na
komandnoj liniji izdati poruku, na koju treba odgovoriti izborom tačkastog oslonca, za čiju
reakciju se traži konstruisanje uticajne linije.
<0 sel.> Tačkasti oslonac na kome se traži uticajna linija – Selektovanje (<krAj>):
Na selektovanom osloncu, program će postaviti simbol za uticajnu liniju i ispisaće naziv

odabrane reakcije.
Zadato je konstruisanje uticajne linije za vetikalnu reakicju “R3”,

krajnjeg levog oslonca
Program u ovoj proceduri ne sprovodi kontrolu da li je na selektovanom osloncu sprečeno

pomeranje odnosno rotacija koja odgovara odabranoj reakciji za konstruisanje uticajne linije,
ali će ovakve greške svakako otkriti neposredno pre zahteva za proračunom, u okviru naredbe
“Kontrola unetih podataka” (vidi poglavlje “3.3.5”).
Bez obzira da li ste zahtevali konstruisanje uticajne linije za neki od uticaja na gredi, ili za neku
od reakcija tačkastog oslonca, program će po završetku naredbe automatski otvoriti novi slučaj
opterećenja, koji je rezervisan samo za konstruisanje uticajne linije. U okviru ovog slučaja
opterećenja je onemogućeno zadavanje bilo kakvog drugog opterećenja, i ono će imati

343
poseban tretman u naredbama za definisanje osnovnih slučajeva opterećenja i kombinacija

njihovog jednovremenog delovanja.
Brisanje postavljene uticajne linije nije moguće pomoću naredbe “Brisanje”, već se pomoću
naredbe “Slučajevi opterećenja” mora zahtevati brisanje slučaja opterećenja koji je
rezervisan za konstruisanje uticajne linije.
3.2.12 Prednaprezanje
Pomoću naredbe “Prednaprezanje”, na model se postavljaju kablovi kojima se
mogu prednaprezati: ploče, zidovi i grede. Prednaprezanje se može zadati u okviru jednog, ili
u okviru više slučajeva opterećenja. Ovakva koncepcija omogućava da u slučaju
prednaprezanja sa više trasa kablova, u okviru posebnih slučajeva opterećenja, analizarate
uticaje prednaprezanja svakog od kablova posebno. Iako je programom omogućeno da okviru
istog slučaja opterećenja, zadate i prednaprezanje i neko drugo opterećenje, za preporuku je
da uticaje od prednaprezanja analizirate u posebnim slučajevima opterećenja. Na ovaj način
ćete kasnijim kreiranjem kombinacija jednovremnog delovanja različitih slučejva opterećenja,
imati mogućnost da analizirate uticaje u konstrukciji sa prednaprezanjem i bez njega.
Nakon izbora naredbe “Prednaprezanje”, komandna linija dobija standardan oblik koji
odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne polilinije.
Prva tačka prednaprezanja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>):
U slučaju da želite da prednaprežete grede, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom
kompletnom geometrijom pripadati liniji kojom je određen položaj date grede na modelu. Isto
tako, ako prednaprežete ploču ili zid, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom
kompletnom geometrijom pripadati ravni kojom je određen položaj ploče, odnosno zida, u
prostoru.
Zadata linja prednaprezanja ima svoj lokalni koordintani sistem čija je konvencija potpuno ista
kao i za grede (vidi poglavlje “3.1.4”). Znači, lokalna osa “1” je u pravcu zadate linije
prednaprezanja, lokalna osa “2” je upravna na lokalnu osu “1” tako da zajedno sa njom
formira vertikalnu ravan, a loklna ose “3” je u pravcu normale na ravan koju formiraju lokalne
ose “1” i “2”. Lokalni koordintani sistem linije prednaprezanja se takođe može naknadno
promeniti pomoću naredbe "Promena L.K.S.” (vidi poglavlje “3.3.2”).
Nakon unosa polilinije, program će otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o
prednaprezanju.

344

podataka o prednaprezanju
Ako se zadata polilinija sastoji od više segmenata, tada će se numerički podaci zadati u ovom
dijalog box-u, odnositi na svaki nacrtani segment posebno.
Ekscentričnost trase kablova u pravcu lokalne ose “2”, zadaje se od preseka do preseka, u
karakterističnim tačkama duž zadate linije prednaprezanja. Način zadavanja karakterističnih
tačaka duž linije prednaprezanja, određuje se izborom jednog od dva ponuđena prekidača, koji
se nalaze ispod liste sa presecima:
Relativno – karakteristične tačke se definišu unošenjem njihovog relativnog odstojanja od

početka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1.
Apsolutno - karakteristične tačke se definišu unošenjem njihovog apsolutnog odstojanja od

početka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1
U listi preseka, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a, pomoću komadnog polja “
Dodaj”, imate mogućnost da pored preseka na početku i kraju linije prednaprezanja, dodate
proizvoljan broj međupreseka u kojima se odvija promena položaja trase kablova.

345
Lista karakterističnih preseka
U koloni “Presek”, početak i kraj linije prednaprezanja se označava slovima “S” i “E”, a svaki
novo dodati međupresek svojim rednim brojem. Položaj međupreseka se definiše podatkom u
drugoj koloni. Ako je uključen prekidač “Relativno” naziv kolone je “dx”, a ako je uključen
prekidač “Apsolutno” naziv je “x[m]”. U koloni “e2” se za svaki od preseka u listi zadaje
odstojanje trase kablova u odnosu na lokalnu osu “1” a u pravcu lokalne ose “2”.
Da bi se imao lakši uvid u tačnost unetih podataka, u donjem delu dijalog box-a, grafički se
iscrtava zadati oblik trase kablova. Pored toga, tekući presek u listi se označava crvenom
tačkom.
Oblik trase kablova između dva susedna preseka se određuje izborom jednog od prekidača,
koji se nalaze u delu dijaloga “Trasa kablova”: “Pravolinijska”, “Glatka kriva linija trećeg
stepena” i “Kriva linija n-1 stepena”.

346
Prekidači koji određuju oblik trase kablova,

između dva susedna preseka
Izborom komandnog polja “Generator preseka”, koje se nalazi ispod prostora predviđenog za
prikaz zadatog oblika trase kablova, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Naime, sada imate mogućnost da na osnovu zadatog oblika trase kablova izgenerišete jedan ili
više međupreseka, čiji će podaci o ekscentričnom položaju odgovarati trenutnom obliku trase
kablova.
Ako je prekidač “Generiši samo jedan presek” postavljen na uključeno stanje, tada će u
listu preseka biti ubačen samo jedan međupresek. Kada je izabrano relativno zadavanje
međupreseka edit polje u dijalogu se zove “dx”, a presek se dodaje u listu na udaljenosti od
početka linije prednaprezanja koja je dobijena deljenjem njene dužine sa unetom vrednošću.
Kada je izabrano apsolutno zadavanje međupreseka edit polje u dijalogu se zove “Korak”, a
vrednost uneta u njemu predstavlja udaljenost preseka koji se dodaje od početka linije
prednaprezanja.
Ako je prekidač “Generiši samo jedan presek” postavljen na isključeno stanje broj preseka
koji se dodaju u listu zavisi od vrednosti unete u edit polju. Kada je izabrano relativno
zadavanje međupreseka edit polje se zove “dx”, a uneta vrednost predstavljati ekvidistantno
rastojanje između svih međupreseka koji će biti kreirani u ovoj proceduri (ako se zada
vrednost “0.1”, to znači da će zadata linija prednaprezanja biti podeljena na 10 jednakih
delova, a u listi preseka će biti ubačeno 9 međupreseka). Kada je izabrano apsolutno

347
zadavanje međupreseka edit polje u dijalogu se zove “Korak”, a uneta vrednost predstavlja
rastojanje između međupreseka koji se generišu. Broj preseka zavisi od dužine linije
prednaprezanja, a ako ona nije deljiva sa unetom vrednošću rastojanje od poslednjeg dodatog
preseka do kraja linije prednaprezanja će biti manje od unete vrednosti.
Nakon aktiviranja komadnog polja “OK”, program će prvo proveriti da li u listi preseka već
postoje međupreseci, i ako postoje izdaće sledeće upozorenje:
Izborom odgovarajućeg komadnog polja, možete odabrati jednu od programom predviđenih

akcija:
“Yes” – svi ranije zadati međupreseci u listi preseka će biti uklonjeni a na njihovo mesto
će doći novo kreirani.
“No” – u listi preseka će biti zadržani stari međupreseci a novo kreirani će biti dodati
“Cancel” - izbor ovog komandnog polja dovodi do odustajanja od generisanja međupreseka

i povratak na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi.
Ova opcija je jako zgodna kada želite da krivolinijsku trasu kablova, definisanu u par
karakterističnih preseka, aproksimirate odgovarajućom pravolinijskom. U takvom slučaju,
svakako morate zadati generisanje dovoljnog broja međupreseka.
Parabolična trasa kablova je aproksimirana

odgovarajućom pravolinijskom

348
Ova naredba ima primenu i kada nakon uvida u rezultate proračuna, želite da naknadno
promenite trasu kablova baš u određenom položaju međupreseka.
Način proračuna gubitka sile prednaprezanja duž zadate trase, se određuje izborom jedne od
dve ponuđene formule:
ili
Ispod ovih formula se nalazi grupa edit polja, u kojima se zadaju podaci neophodni za
proračun gubitka sile prednaprezanja. Ispred svakog od njih se nalazi tekstualni opis, koji
jasno ukazuje koji se podatak u tom edit polju unosi:
“=” – Koeficijent trenja
“K=/k=” Drugi parametar u ovoj grupi zavisi od izabrane formule. Ako je izabrana formula
, zadavaće se “Koeficijent gubitaka zbog nenamernog
ugaonog odstupanja: K=”, a ako je izabrana formula ,

unosiće se “Ugao nenamernog odstupanja: k=”.
“ln=” – Proklizavanje klina
“Es=“ – Modul elastičnosti čelika od koga je napravljen kabl
“As=” – Površina poprečnog preseka kabla
U edit box-u “P0=”, zadaje se intenzitet sile prednaprezanja, a u edit box-ovima “e3,p=” i
“e3,k=” imate mogućnost da translatorno pomerite celu trasu kablova u pravcu lokalne ose
“3”. U edit box-u “e3,p =” zadaje se ekscentricitet kablova u pravcu lokalne ose 3 na početku,
dok se u edit box-u “e3,k =” zadaje ekscentricitet u pravcu lokalne ose 3 na kraju linije
prednaprezanja. Ovakvo translatorno pomeranje cele trase kablova ima naročitu primenu kod
prednaprezanja greda sandučastog poprečnog preseka, kod kojih se trase kablova nalaze u
rebrima.
Napomenućemo da će opterećenje usled prednaprezanja, pri proračunu biti naneto na

konstrukciju duž zadate linije prednaprezanja, a ekscentričan oblik trase kablova u pravcu
lokalnih osa, samo će odrediti intenzitet i pravac delovanja sila prednaprezanja.
Programom je pored gubitka sile predanprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, obuhvaćen
i proračun gubitka sile prednaprezanja usled proklizavanja klina. U poglavlju “3.2.12.2”,
detaljno će biti iznet postupak proračuna gubitaka.
Nakon izbora komadnog polja “OK”, naredba će biti završena a na krajevima svakog zadatog
segmenta polilinije, na crtežu će biti postavljen simbol koji označava mesto unosa sile
prednaprezanja duž svih zadatih segmenata.

349
Simbolima malog trougla, označeni su početak

i kraj zadate linije prednaprezanja
Naime, program po “default”-u predpostavlja da svaki zadati segment polilinije predstavlja

posebnu trasu prednaprezanja, i da se radi o istovremenom utezanju kablova sa oba kraja,
svakog od segmenata.
Napomena:
U slučaju kada se prenaprezanje vrši sa više trasa kablova, pri čemu se njihova lokalna osa “1”
potpuno poklapa u prostoru, tada ih ne možete zadati u okviru istog slučaja opterećenja.
Tipičan primer je ako se ista trasa kablova postavlja u rebrima sandučastog poprečnog preseka
greda. Tada je potrebno, u jednom slučaju opterećenja zadati trasu kablova u jednom rebru, a
u drugom slučaju opterećenja u drugom rebru. U okviru svakog od ovih opterećenja, trase
kablova moraju biti trasnlatorno pomerene u pravcu lokalne ose “3”, za vrednost rastojanja
rebra od sistemske linije, kojojm je određen položaj grede na modelu. Kasnijim
kombinovanjem rezultata iz ova dva slučaja opterećenja, možete dobiti uticaje od ukupnog
prednaprezanja u datoj gredi.
3.2.12.1 Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja
Pomoću naredbe “Kotve”, imate mogućnost da više zadatih segmenata linije

prednaprezanja, po potrebi spojite u jednu celinu. Pored toga, imate mogućnost i da kraj
zadate linije prednaprezanja označite kao mesto na kome se nalazi anker (utezanje samo sa
jednog kraja), a ne podrazumevano mesto gde se unosi sila prednaprezanja. Izborom ove
naredbe, komandna linija dobija sledeći oblik:
<0 sel.> Kotva – Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>/Sila):
Na kraju komadne linije, nalazi se podopcija “Sila” čiji naziv ukazuje na način na koji će biti
definisan selektovani kraj linije prednaprezanja. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja
svoj naziv tako da može dobiti jedan od moguća tri oblika:
“Sila” – kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znači da će

selektovani kraj linije predanprezanja bti označen kao mesto gde se unosi sila
prednaprezanja. Nakon selekcije, na datom kraju će biti postavljen simbol “”.
“Anker” – kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znači da će

selektovani kraj linije predanprezanja bti označen kao mesto gde se postavlja
anker. Nakon selekcije, na datom kraju će biti postavljen simbol “”.

350
“Nastavak” – kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znači da će

selektovani kraj linije predanprezanja bti označen kao mesto gde se nastavljaju
dva segmenta trase kablova. Nakon selekcije, na datom kraju neće biti
postavljen nijedan simbol.
Znači, od korisnika se očekuje da prvo na komadnoj liniji postavi odgovarajući naziv poslednje
podopcije, i da potom u “select box” zahvati deo linije prednaprezanja na čijem kraju će biti
postavljen odabrani uslov. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana linija
prednaprezanja, uslov koji je određen nazivom poslednje podopcije na komandoj liniji, biće
postavljen na bližem kraju. Ova naredba praktično funkcioniše na potpuno isti način kao i
naredba za oslobađanje uticaja na krajevima greda (vidi poglavlje “3.1.5.”), stim što se uslovi
koji se postavljaju na selektovanom kraju linije, ne podešavaju u dijalog box-u, već stanjem
podopcije na komadnoj liniji.
3.2.12.2 Gubici sile prednaprezanja
Pomoću ove naredbe imate mogućnost da vizuelno sagledate gubitak sile

prenaprezanja duž zadate trase kablova. Njenim izborom, komandna linija dobija sledeći oblik:
<0 sel.> Gubitak sile prednaprezanja – Selektovanje (Prozor/<krAj>):
Sada je potrebno selektovati jedan segment postavljene trase kablova, nakon čega će program
prvo prekontrolisati da li je ona ispravno zadata, i ako nije izdati odgovarajuće upozorenje.
Naime, krajevi zadate linije prednaprezanja moraju biti označeni ili kao mesto unošenja sile
prednaprezanja ili kao mesto ankera (svakako da postavljanje dva ankera na krajevima linije
prednaprezanja, nije moguće). U slučaju da je kraj linije prednaprezanja označen kao
nastavak, tada se njegov kraj mora poklopiti sa početkom drugog segmenta linije
prednaprezanja, a položaj kabla se na mestu nastavka mora nalaziti na istom mestu u
prostoru. Prema tome, više segmenata prednaprezanja koji su međusobno povezani, tako što
su njihovi krajevi označeni kao “Nastavak”, analiziraju se kao jedna celina.
Ako selektovana trasa kablova ispuni formalne uslove za ispravnost, program će otvoriti dijalog

351
Izgled idjalog box-a za prikaz gubitaka sile prednaprezanja
U levom delu dijalog box-a se u dva odvojena grafikona prikazuje zadati oblik trase kablova i
dijagram promene intenziteta sile predanprezanja duž zadate trase kablova. U slučaju gubitka
sile od proklizavanja klina, na kraju na kome se unosi sila prednaprezanja, ovaj deo dijagrama
će biti išrafiran.
U gornjem desnom delu dijaloga, prikazuje se izabrana formula za proračun gubitka sile
prednaprezanja i svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja. Ispred svakog
od njih se nalazi tekstualni opis značenja datog podatka.
Ispod ovih podataka ispisuju se još dva veoma važna podatka, koja su proračunata pri
pokretanju ove naredbe:
- Dužina kabla pre utezanja: L=
- Ukupno elastično izduženje kabla: L=
Gubitak sile prednaprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, proračunava se iz sledeće

formule:
-  ,x -   l,x
N,x = N  e
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledeće značenje:
N,x – Intenzitet sile predanprezanja u posmatranom preseku duž zadate trase kablova
N– Zadata sila predanprezanja
- Zadati koeficijent trenja
,x – Suma skretnih uglova trase kablova do posmatranog preseka
- Dodatni koeficijent trenja po dužini
l,x – Rastojanje posmatranog preseka od početka trase kablova
Proračun gubitka sile predanprezanja usled proklizavanja klina, sprovodi se u dva koraka. Prvo
se iterativnim rešavanjem sledeće jednačine, sračunava dužina do koje se rasprostire pad sile
usled proklizavanja klina.

352
le – Nepoznata dužina na kojoj se rasprostire gubitak sile predanprezanja usled

proklizavanja klina
ln – Zadato proklizavanje klina
Es – Zadati modul elastičnosti čelika od koga je napravljen kabl
As – Zadata površina poprečnog preseka kabla
- Prosečan skretni ugao do posmatranog mesta
- Zadati dodatni koeficijent trenja po dužini
Na osnovu proračunate dužine “le”, iz sledeće formule se proračunava umanjeni intenzitet sile
na mestu njenog nanošenja na model.
2
Ne = N  1 – x  (   + )
Ne – Umenjeni intenzitet sile na mestu unošenje sile na model

x- Rastojanje do posmatranog mesta
- Prosečan skretni ugao do posamtranog mesta
- Zadati dodatni koeficijent trenja po dužini
U gornjem desnom uglu dijalog box-a prikazani su svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi
predanprezanja, a u prikazanoj listi preseka se u prozivoljno odabranim međupresecima može
dobiti informacija kako o ekscentričnom položaju kablova, tako i o intenzitetu slie
predanprezanja u datom preseku. Način rada sa listom preseka je potpuno isti kao i u dijalog
box-u za unos numeričkih podataka o predanprezanju, stim što ovde položaj međupreseka nije
određen svojim relativnim rastojanjem od početka trase kablova, već tačnim rastojanjem u
dužinskim jedinicama.
I u slučaju da ne analizirate uticaje od gubitka sile prednaprezanja, ova naredba će biti od

pomoći da odredite visinsku koordinatu svih tačaka u kojima je potrebno pridržati kablove na
gradilištu. Izborom ove naredbe u okviru modula za obradu rezulatat proračuna, imaćete
mogućnost da odštampate sve prikazane podate iz ovog dijalog box-a.
3.2.13 Rezultanta
Naredba “Rezultanta” služi za kontrolu tačnosti unetih podataka o intenzitetu
opterećenja. Njenim aktiviranjem, program sa komandne linije zahteva da selektujete sva
opterećenja za koja želite da dobijete informaciju o intenzitetu i položaju rezultante.
<0 sel.> Opterećenja – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Nakon završene procedure selektovanja, program će otvoriti dijalog box sa informacijom o

intenzitetu i položaju rezultatne svih prethodno selektovanih opterećenja.

353
Svakako da će u okviru ove naredbe, za selektovanje biti dostupna samo površinska, linijska i
tačkasta opterećenja. Procenom ispravnosti prikazanih rezultata, možete lako otkriti
eventualno pogrešno zadate podatke o opterećenju. U slučaju da sva selektovana opterećenja
nemaju isti pravac delovanja, tada program neći biti u stanju da sračuna i položaj rezultante.
3.2.14 Konvertor opterećenja

Ova naredba ima prevashodnu ulogu da olakša unos linijskog i koncentrisanog
opterećenja duž grednih elemenata konstrukcije, koji se nalaze van ploča, odnosno zidova.
Naime, kako većina opterećenja koja deluju na konstrukcije ima površinski karakter (sneg,
vetar, težina krovnog pokrivača, težina podova, itd.), to pri nanošenju opterećenja na gredne
elemente konstrukcije koji ne pripadaju pločama, odnosno zidovima, morate ručno
proračunavati intenznitet opterećenja, koje pripada svakom od tih grednih elemenata. Iz tog
razloga, programom je predviđena sledeća procedura unosa podatka, koju ćemo ilustovati na
primeru delovanja vetra na kosoj krovnoj konstrukciji.
Prednja strana krova po kojoj treba zadati pritisak vetra odozgo

354
Iako se krovna konstrukcija sastoji samo od grednih elemenata, prvo ćemo zadati površinsko
opterećenje koje predstavlja pritisak vetra upravno na prednju stranu krova.
Zadato površinsko opterećenje na prednjoj strani krova koje simulira dejstvo vetra
Izborom naredbe “Konvertor opterećenja”, program će zahtevati da selektujete sva

površinska opterećenja koja je potrebno zameniti odgovarujućim linijskim ili pak tačkastim
opterećenjem.
<0 sel.> Površinska opterećenja – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Nakon završene selekcije površinskog opterećenja, program će zahtevati da selektujete sve

gredne elemente koje želite da opteretite zamenjujćim linijskim, odnosno koncentrisanim
silama.
<0 sel.> Grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Kako se u sastavu prednje strane krova nalaze i glavni i sekundarni nosači, kao i spregovi za
vetar, to je sada potrebno selektovati samo one grede koje će preuzeti opterećenje od vetra. U
našem primeru, selektovaćemo sve podužne grede koje su postavljene u pravcu globalne X
ose.

355
Selektovane su sve grede koje treba da dobiju ekvivalentno opterećenje
Nakon završene selekcije podužnih greda, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru

naredbe “Konvertor opterećenja”
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača, odlučujete se za

konvertovanje površinskog opterećenja ili u jednako podeljeno, ili pak u koncentrisano. U
slučaju da se odlučite za opciju konvertovanja u koncentrisane sile, tada će za unos podataka
biti dostupan i “edit box”, u kome se zadaje međusobno rastojanje koncentrisanih sila koje će
biti izgenerisane.
Edit box za definisanje rastojanja

između koncentrisanih sila
Svakako da će ovde zadato rastojanje odrediti i tačnost rasporeda sila, mada ne treba
preterivati, obzirom da će se tada u sastavu modela naći preveliki broj entiteta koji može
usporavati rad samog programa. Preporuka je da, kada god je to moguće, odaberete
konvertovanje u jednako podeljeno linijsko opterećenje, jer će ono u većini slučajeva dovesti
do zadovaljavjuće tačnosti.

356
Izborom komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a prethodno selektovano
površinsko opterećenje će biti uklonjeno i zamenjeno odgovarajućim linijskim, odnosno
tačkastim opterećenjem. Svakako da će opterećenje biti naneto samo na grede koje su
selektovane u okviru ove naredbe, i to samo pod uslovom da one pripadaju istoj ravni, kojoj
pripada i selektovano površinsko opterećenje.
Prikaz izgenerisanog linijskog opterećenja
Prikaz izgenerisanog tačkastog opterećenja
Svakako da se na ovaj način može preneti i površinsko dejstvo vetra samo na stubove koji se
nalaze na prednjoj i zadnjoj strani ovde prikazane hale.
Ova naredba ima primenu i u mnogim drugim slučajevima. Navešćemo još samo jedan
očigledan primer, kada se modeliraju objekti sa montažnim međuspratnim konstrukcijama.
Obzirom da nas u tim slučajevima, po pravilu ne interesuju uticaji u montažnim pločama, tada
ih nije potrebno ni unositi u model samo zbog prenošenja površinskog opterećenja na ostale
delove konstrukcije. Znači, i ovde je potebno prvo zadati površinsko opterećenje na mestu gde
bi stajala data montažna ploča (u prazno), a potom to opterećenje konvertovati u zamenjujuće
linijsko ili tačkasto opterećenje, na gredama koje su postavljene u pravcu nošenja date ploče.
Na ovaj način se drastično ubrzava unos geometrije modela, a pored toga će i sam model imati
znatno manji broj čvorova na mreži konačnih elemenata.

357
Napomena:
U “Tower-u” je omogućeno konvertovanje površinskog opterećenja, koje je zadato na nekoj
krivoj površi, u niz koncentrisanih sila duž selektovanih grednih elemenata konstrukcije. Sama
procedura konvertovanja je ista kao i na ravnim površima. Jedino je u dijalog box-u, koji se
otvara nakon završene selekcije greda, opcija “Ravnomerna opterećenja” nedostupna, s
obzirom da se zbog složenosti problema površinsko opterećenje u opštem slučaju ne može
prikazati pomoću linijskih.
3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka

3.3.1 Promena setova
Pomoću naredbe “Promena setova”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija
“Korekcija”, omogućena je naknadna promena numeričkih podataka za proizvoljno
selektovane elemente crteža. Aktiviranjem ove naredbe, ulazi se u standardnu
<0 sel.> Promena setova – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Način funkcionisanje naredbe je potpuno isti, bez obzira da li selektovani elementi

predstavljaju deo konstrukcije, ili pak opterećenje. Kako svakom tipu elementa crteža,
odgovara samo određeni tip numeričkih podataka, to se u ovoj proceduri ne mogu istovremeno
selektovati raznorodni tipovi entiteta. Ovde pod raznorodnim tipovima elemenata
podrazumevamo: ploče, grede, linijsko opterećenje, površinsko opterećenje, itd. Znači,
moguća je masovna promena podataka za više selektovanih elemenata, ali svi oni moraju
pripadati istom tipu elemenata. U slučaju da se u prvom koraku selekcije, jenovremno
selektuju raznorodni elementi, program će od svih selektovanih zadržati samo elemente
jednog tipa, dok će sve ostale izbaciti iz selekcije. Isto važi i kada se selektuje element crteža
na mestu na kome se njegova geometrija poklapa sa nekim drugim entitetima. I tada će
program sam odabrati element za koji će ući u proceduru menjanja podataka. U ovakvim
slučajevima treba ukinuti vidljivost svih elemenata crteža čija se geometrija poklapa sa
geometrijom elementa za koji je potrebno izvršiti promenu numeričkih podataka. Prema tome,
najlakše je prvo pojedinačno selektovati jedan od elemenata datog tipa, a da tek u sledećem
koraku koriste metode grupnog selektovanja. Tada će, svi tipovi elemenata koji ne odgovaraju
tipu prvog selektovanog, automatski biti odbačeni.
Desni klik miša će označiti kraj procedure selektovanja, te će se u zavisnosti od tipa elementa
koji je izabran, otvoriti odgovarajući dijalog box, u kome se mogu izvršiti željene izmene.

358
Selektovano je više ploča istog seta numeričkih podataka
Sada ovde mogu nastupiti dva slučaja. Ako svi selektovani entiteti imaju isti set numeričkih
podataka, tada će sa leve strane liste, crnom strelicom “”, jasno biti naznačeno koji je to
redni broj seta. Međutim, ako se istovremno selektuje više elemenata različitih setova, tada će
ispred liste, u okviru svih setova koji su pridruženi selektovanim elemntima, stajati simboli
crnih strelica “”.
Selektovano je više ploča različitog seta numeričkih podataka
Pored toga, svi podaci u listi će biti ispisani kao neaktivni, a svi edit box-ovi prazni. Ovakvo
stanje će biti, sve dok klikom miša u okviru liste, svim selektovanim entitetima ne pridružite
isti set podataka.
Nakon izvršenih izmena u dijalog box-u, klikom na komandno polje “OK”, novo zadati podaci
će biti pridruženi izabranim elementima crteža, a program će sa komandne linije i dalje
zahtevati selektovanje elementa za koje se želi promena numeričkih podataka. Klik na desi
taster miša, označiće kraj ove naredbe.

359
Ista logika važi, i kada se za promenu podataka selektuju elementi crteža koji predstavljaju
opterećenje. Ako sva selektovana opterećenja imaju iste numeričke podatke, tada će u dijalog
box-u biti ispisani svi prethodno zadati parametri.
Selektovana su dva površinska opterećenja,

potpuno istog intenziteta i pravca delovanja
Međutim, ako se selektuje više opterećenja različitog intenziteta, ili pravca delovanja, tada će
podaci u dijalog bux-u biti prazni, sve dok ih ponovo ne zadate. Na taj način ćete, svim
prethodno selektovanim opterećenjima, pridružiti novo zadate podatke.
Selektovana su dva površinska opterećenja,

istog pravca delovanja, ali različitog intenziteta

360
Promena podataka je omogućena i za elemente crteža koji nisu deo konstrukcije. To su razne
pomoćne linije i tekstovi, postavljeni pomoću naredbi: “Linija”, “Tekst” i “Kota” (vidi oglavlje
“3.4”). Za linije i kote je moguće promeniti “layer” na kojem su ovi entiteti nacrtani, a za
tekstove je omogućena promena svih podataka koji su ranije zadati: sadržaj teksta, layer,
ravnanje, font, itd. Kako je programom omogućeno postavljanje ovih pomoćnih elemenata
crteža i u prozoru “Dispozicija”, to pomoću ove naredbe nećete moći da vršite njihovu
promenu podataka. To proizilazi iz osnovne funkcije prozora “Dipspozicija”, da se u njemu vrši
promena tekućeg rama, te će klik miša u okviru ovog prozora, dok je aktivna naredba
“Promena setova”, biti protumačen kao zahtev za promenu tekućeg rama. Prema tome, za
promenu podataka o pomoćnim entitetima koji su postavljeni u prozoru “Dispozicija”, morate
koristiti posebnu naredbu “Preimenuj” (vidi poglavlje “2.12.2”). Naime, u slučaju da se
pomoću ove naredbe umesto simbola rama, selektuje neki od pomoćnih entiteta u prozoru
“Dispozicija”, tada će ona raditi potpuno isto kao i naredba “Promena setova”.
3.3.2 Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih

elemenata (Promena L.K.S.)
Kako program po “default”-u određuje orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema
linijskih elemenata modela, to pomoću naredbe “Promena L.K.S.”, koja se nalazi u okviru
padajućeg menija “Korekcija”, imate mogućnost da ga naknadno promenite. Njenim izborom,
ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Promena L.K.S. – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Procedurom selekcije će biti obuhvaćeni samo linijski elementi, nad kojima ova naredba ima
dejstvo: grede, linijski oslonci, pokretno opterećenje i prednaprezanje. Nakon završene
selekcije, program će sa komandne linije zahtevati da zadate tačku sa crteža, koja će odrediti
kako ravan u kojoj leže lokalne ose “1” i “2”, tako i usmerenje lokalne ose “2”.
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje osu 2/<krAj>):
Naime, kako je pravac i smer lokalne ose “1” potpuno određen početkom i krajem linije kojom
je zadat položaj datog linijskog elementa u prostoru, a kroz jednu pravu je moguće postaviti
beskonačno ravni, to će izbor ove tačke jednoznačno odrediti kako ravan u kojoj leže ove dve
lokalne ose, tako i smer pružanja lokalne ose “2”. Lokalna osa “3” će tada biti postavljena
automatski, tako da zadovolji pravilo desno orijentisanog koordinatnog sistema. Kako u nekim
slučajevima, može biti lakše odrediti ravan u kojoj leže ose “1” i “3”, uzastopni klik miša preko
podopcije “Tačka koja određuje osu 2”, dovešće do promene sadržaja komandne linije.
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje osu 3/<krAj>):
Naime, sada će odabrana tačka odrediti ravan u kojoj leže lokalne ose “1” i “3”. Ponovni klik
preko ove podopcije, vratiće nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora željene
tačke, naredba će biti završena.
U slučaju višestruke selekcije, vodite računa da izbor tačke pravilno odredi, kako ravan, tako i
usmerenje lokalnih osa, svim selektovanim elementima. Ovo ćemo ilustrovati na primeru
jednovremene promene orijentacije lokalnog koordinatnog sistema svih stubova jednog rama.

361
Lokalne ose “1” i “2” svih stubova postavljene

su u vertikalnoj ravni “X-Z”.
Ako želimo da promenimo orijanaciju lokalnog koordinatnog sistema stubova, tako da njihove
lokalne ose “1” i “2” leže u vertikalnoj ravni “Y-Z”, tada će postavljenjem podopcije “Tačka
koja određuje osu 3” za tekuću, i izbor bilo koje tačke u okviru ravni prikazanag rama,
dovesti do željenog efekta. Međutim, u zavisnosti od položaja odabrane tačke, orijentacija
lokalne ose “3” selektovanih stubova, neće biti ista.
Izborom tačke “1”, lokalna osa “3” svih stubova,

biće usmerena na desno

362
Izborom tačke “1”, lokalna osa “3” svih stubova,

biće usmerana na levo
Izborom tačke “1”, lokalna osa “3” levog stuba,

biće usmerana na desno, a druga dva na levo
Izborom tačke “1”, lokalna osa “3” desnog stuba,

biće usmerana na levo, a druga dva na desno

363
Znači, smer lokalne ose “2”, odnosno lokalne ose “3”, određen je relativnim položajem
odabrane tačke, u odnosu na lokalnu osu “1”, datog linijskog elementa.
Napomenućemo da se smer lokalne ose “1” ne može naknadno promeniti, i on se uvek

postavlja tako da ide od početka ka kraju linije, kojom je određen položaj datog linijskog
elementa u rpostoru.
Primena naredbe
Orijantacija lokalnog koordinatnog sistema je neobično važna za sve elemente konstrukcije.

Kod greda, ona je višestruko važna, obzirom da se u pravcu postavljenih lokalnih osa,
prikazuju rezultati proračuna, definišu dimenzije poprečnog preseka i oslobađaju uticaji na
njenim krajevima. Kod linijskih oslonaca se u pravcu postavljenih lokalnih osa, sprečavaju
pomeranja i rotacije, tako da će i proračunate reakcije oslonaca, delovati u njihovom pravcu.
Kod pokretnog opterećenja, orijentacija lokalnog koordinatnog sistema definiše ravan po kojoj
ono deluje, a kod prednaprezanja, nagib ravni u kojoj se nalazi trasa kablova (kablovi za
prenaprezanja se postavljaju uvek u ravni koju određuju položaj lokalne ose “1” i “2”).
Napomena:
U toku izvršenja ove naredbe, za preporuku je da pomoću naredbe “Vidljivost”, postavite za
vidljive lokalne ose elemenata konstrukcije, za koji se vrši promena lokalnog koordinatnog
sistema. Na taj način, imaćete lakši uvid u tačnost sprovedenih izmena.
3.3.3 Promena lokalnog koordinatnog sistema tačkastih

oslonaca
Pored promene lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata, pomoću naredbe
“Promena L.K.S.” može se menjati i orijentacija lokalnog kordinatnog sistema tačkastih
oslonaca. Njenim izborom iz padajućeg menija “Korekcija”, ulazi se u standardnu proceduru
selektovanja.
<0 sel.> Promena L.K.S. - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek/ eXtras / Grupe
Ako su selektovani tačkasti oslonci, program će sa komandne linije zahtevati da zadate tačku
sa crteža koja će odrediti pravac i smer lokalne ose 3:
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje osu 3 / Radijalno / <krAj>):
Napomenućemo da u slučaju selekcije samo jednog tačkastog oslonca, na komandnoj liniji

neće biti prisutna podopcija “Radijalno”.
Izbor podopcije “Tačka koja određuje osu 3” dovešće do promene ose čije će usmerenje
odrediti tačka koja se zadaje. Jedan klik miša menja na lokalnu osu 2, drugi na lokalnu osu 1
dok treći klik miša vraća provobitno stanje komandne linije.
Pravac i smer izabrane lokalne ose (pretpostavićemo da je izabrana osa 3) može se odrediti na
dva načina - radijalno i paralelno. Kod radijalnog određivanja, lokalne ose 3 svih selektovanih
entiteta biće usmerne prema zadatoj tački.

364
Radijalno određivanje usmerenja lokalnih osa
Kod paralelnog određivanja zadata tačka određuje usmerenje lokalne ose 3 jednog
(referentnog) tačkastog oslonca, dok su lokalne ose ostalih selektovanih oslonaca paralelne sa
njom i imaju isti smer. Za referentni tačkasti oslonac program usvaja onaj koji je prvi
selektovan.
Paralelno određivanje usmerenja lokalnih osa
Izabrani način određivanja ispisuje se na komandnoj liniji kao ime podopcije. Znači ako se na
komandnoj liniji nalazi podopcija “Radijalno” to znači i da se usmerenje lokalne ose 3
određuje rdijalno. Promena na paralelno određivanje vrši se aktiviranjem ove podopcije.
Nakon izbora tačke koja određuje usmerenje lokalne ose 3, program će sa komandne linije
zahtevati da zadate tačku koja određuje ravan u kojoj se osa 3 nalazi.
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje ravan 2-3 / <krAj>):
Naziv podopcije “Tačka koja određuje ravan 2-3” ukazuje da će izabrana tačka odrediti
ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 2 i 3. Izborom ove podopcije komandna linija će dobiti novi
izgled, odnosno tačka koja se zadaje odrediće ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3.
Promena L.K.S. (Tačka koja određuje ravan 1-3 / <krAj>):

365
Naravno, da je na početku ove procedure izabrana neka druga osa, pomoću ove podopcije bi
se vršio izbor ravni koje njoj odgovaraju.
Nakon izbora tražene tačke naredba se završava, a lokalni koordinatni sistemi svih
selektovanih oslonaca dobijaju zadatu orjentaciju.
L.K.S. svih tačkastih oslonaca je promenjen tako što su

lokalne ose 2 usmerene prema centru kruga, a lokalne
ose 3 su normalne na prikazanu ravan
3.3.4 Kontrola setova

Posebno važnu opciju u programu predstavlja i vizuelno sagledavanje tačnosti
unetih numeričkih podataka, odnosno mogućnost da se vizuelno prekontroliše da li su svim
elementima konstrukcije pridruženi tačni setovi numeričkih podataka. Za tu namenu je
razvijena naredba “Kontrola setova”, u okviru padajućeg menija koji se otvara desnim klikom
miša preko naziva prozora “3D pogled”. Aktiviranjem ove naredbe, program će za dati tip
konstruktivnog elementa (ploče, grede, itd.), sve entitete istog seta numeričkih podataka,
ofarbati istom bojom.
U prozoru “3D pogled”, program je istom bojom ofarbao, sve ploče

i zidove kojima je pridružen isti set numeričkih podataka

366
Komandna linija je dobila sledeći sadržaj.
<Sve> Kontrola setova – Ploča/Zid (Promena setova/Izbor/<krAj>):
Za koju vrstu konstruktivnih elemenata se vrši kontrola unetih numeričkih podataka, i koji
redni brojevi setova će biti farbani a koje ne, određuje se u dijalog box-u koji se otvara
aktiviranjem podopcije “Izbor”.
Izgled dijalog box-a u okviru narebe “Kontrola setova”
Korisniku je sada omogućeno da, osim za različite tipove konstruktivnih elemenata, vrši
kontrolu unetih podataka i za tri vrste opterećenja - površinsko, linijsko i tačkasto. U levom
delu dijalog box-a nalazi se lista svih entiteta (konstruktivnih elemenata i opterećenja) za koje
se može uraditi kontrola unetih podataka. Svakako da će za izbor biti dostupni samo oni
entiteti koji se nalaze u modelu. Za odabrani entitet, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se
lista sa svim setovima podataka koji su do tada kreirani.
Odabrana je kontrola setova za grede
U koloni “Naziv” je prikazan opis svakog seta, dok je u koloni “Boja” za svaki od setova
postavljena boja kojom će elementi tog seta biti ofarbani u modelu. Boje program sam
generiše po kriterijumu da one za svaki od setova budu što različitije, ali je omogućeno i da za
svaki od setova sami odaberete boju po želji.

367
Klik miša preko strelice sa desne strane “color box”-a,

otvorio je dijalog box za izbor proizvoljne boje
Ako se za kontrolu unetih podataka izabere opterećenje, obzirom da se opterećenja grupišu

prema intenzitetu, u koloni “Naziv” će se umesto opisa prikazivati intenzitet opterećenja za
svaki set.
Odabrana je kontrola unetih podataka za površinsko opterećenje
Generisanje palete boja
Pored manuelnog određivanja svake od boja, izborom komadnog polja “Generiši boje” imate
mogućnost da zadate programu iz koje palate će boje biti generisane.
Dijalog box za generisanje palete boja
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi će za sve setove biti izgenerisane nove boje iz zadate palete.

368
U dijalog box-u se nalazi i check box “Nijansiraj boje”. Ukoliko je ovaj check box postavljen
na uključeno stanje, svim setovima će biti pridružene različite nijanse boje koja je izabrana za
početnu.
Svim setovima su pridružene različite nijanse boje

koja je izabrana za početnu
Rad sa listom konfiguracija boja
Program dozvoljava i da odabrane boje za setove numeričkih podataka snimite u bazu i po

potrebi ih naknadno koristite. Izborom komadnog polja “Snimi” otvara se dijalog box za
snimanje trenutno odabranih boja u bazu.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji će Vas asocirati na odabrane boje, i
aktivirati komandno polje “OK”.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviđena za izbor
neke od ranije snimljenih konfiguracija boja.

369
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija boja
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadržaj liste, i
sada je dovoljno mišem kliknuti na red u kome je opisan sadržaj stanja boja koje se žele
postaviti. Napomenućemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje boja
“Default”, koje ne mozete obrisati. Pomoću komandnog polja “Briši” je omogućeno brisanje
proizvoljno selektovane konfiguracije boja iz liste.
Uvid u tablice setova numeričkih podataka
U slučaju da želite da vidite koji su podaci definisani za koji set numeričkih podataka, izborom
komadnog polja “Set”, otvara se dijalog box-a za definisanje setova numeričkih podataka za
odabrani konstruktivni element.
Dijalog box za definisanje setova numeričkih podataka o gredama
Ovi dijalog box-ovi u potpunosti odgovaraju dijalog box-ovima koji se koriste pri postavljanju
datih elemenata konstrukcije na model, te je i ovde moguće, po potrebi vršiti naknadne
korekcije u prethodno zadatim ulaznim podacima.
Izbor setova koji će biti prikazani
Na kraju svakog reda, u okviru liste setova, nalazi se i check box koji reguliše da li će dati set
konstruktivnog elementa biti ofarban ili ne.

370
Check box-ovi, koji određuju da li će dati set biti ofarban na crtežu ili ne
Pomoću komandnih polja “Selektuj sve” i “Deselektuj sve”, imate mogućnost da selektujete,
odnosno deselektujete za prikaz sve setove datog konstruktivnog elementa.
Nakon izbora komandnog polje “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a na ekranu će
odabrani setovi datog konstruktivnog elementa biti ofarbani odgovarajućim bojama.
Iz sadržaj komandne linije se vidi, da su za farbanje

odabrani setovi greda: “2”, i “4”
Promena setova
U slučaju učinjenih grešaka, odnosno u slučaju da ste nekom od konstruktivnih elemenata

pridružili pogrešan set numeričkih podataka, programom je omogućena promena setova i u
okviru ove naredbe. Naime, izborom podopcije “Promena setova”, na komandnoj linija se
javlja sledeća poruka:
<0 sel.> Promena setova – Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Način rada sa ovom podopcijom je potpuno isti kao i kada se istoimena naredba pozove
samostalno (vidi poglavlje “3.3.1”). Jedina razlika je u tome što će kraj ove naredbe dovesti do

371
povratka na osnovni oblik komandne linije u okviru naredbe “Kontrola setova”, a boje greda će
automatski biti ažurirane prema novo nastalom stanju.
Opcije 2D prikaza
Pomoću check box-a “Prikaži indirektne elemente” se definiše način prikazivanja indirektnih
elemenata u prozoru “2D pogled”. Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje,
simboli indirektnih elemenata će se iscrtavati sa bojama koje su zadate u ovom dijalog box-u,
a ako je postavljen na isključeno stanje iscrtavaće se sa bojom koja je predviđena za
neaktivne elemente.
Simboli ploča u preseku su prikazani sa bojama

iz kontrole setova

372
3.3.5 Kontrola unetih podataka

Izborom naredbe “Kontrola unetih podataka”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Pomoćne funkcije”, vrši se osnovno testiranje ispravnosti kreiranog modela. Obzirom
da je program u svom radu toliko fleksibilan, te dozvoljava kreiranje potpuno proizvoljnih
konstrukcija, svakako da ovo testiranje treba shvatiti samo uslovno, jer je gotovo nemoguće
otkriti baš sve eventualno učinjene greške. Zbog toga budite obazrivi pri kreiranju modela, jer
će program labilnost sistema moći pouzdano da otkrije, tek u proračunskom modulu, pri
rešavanju sistema jednačina. Ipak ova naredba može biti od koristi za otkrivanje nekih
očiglednih grešaka. Nakon aktiviranja naredbe, program odmah otpočinje sa testiranjem
unetih podataka.
Kontrola konstruktivnih elemenata
Program prvo kontroliše da li model uopšte sadrži minimum konstruktivnih elemenata,

odnosno da bi sproveo dalju kontrolu, neophodno je da na modelu postoji barem jedna ploča ili
jedna greda, i barem jedan oslonac (površinski, linijski ili tačkasti). U slučaju da je na modelu
definisano više faza građenja, tada će ovaj uslov važiti za svaku od faza posebno. Ako ovaj
minimalni uslov nije ispunjen, dalja kontrola se ne sprovodi i program će u otvorenom dijalog
box-u izdati upozorenje da je model nekompletan.
Upozorenje da je model nekompletan
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo
popravite greške, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka.
Ako je ovaj prvi uslov ispunjen, program neće izdati nikakvo upozorenje o nekompletnosti
modela, i otpočeće sa testiranjem svakog od elemenata konstrukcije posebno. Napomenućemo
da se kontrola sprovodi za sve postavljene konstruktivne elemente na modelu, bez obzira na
njihovo trenutno stanje vidljivosti.
Navešćemo kriterijume koji se proveravaju za svaki od konstruktivnih elemenata posebno:
Ploča/Zid - za ispravnost ploča i zidova ne postoji kriterijum, odnosno sve ploče, i svi
zidovi postavljeni na model, su uvek ispravni.
Granični uslovi – moraju svojim kompletnom geometrijom pripadati ploči, odnosno zidu.
Greda – za ispravnost postavljenih greda konstantnog poprečnog preseka ne postoji

kriterijum, odnosno sve grede konstantnog poprečnog preseka, postavljene
na model, formalno su uvek ispravne. Lokalna nestabilnost štapa po pitanju
neregularnog oslobađanja uticaja na njihovim krajevima, može se otkriti

373
jedino pri samom proračunu. Izuzetak su rešetkasti tipovi štapova kod

kojih će program detektovati grešku, ako je na njegovom kraju oslobođen
neki od uticaja. Međutim, kod greda promenljivog poprenog preseka,
proverava se da li je promena dimenzija poprečnog preseka ispravno
zadata. U slučaju linearne promene, kod koje je položaj međupreseka
zadat apsolutnim odstojanjem od početka grede, proverava se da li se
zadati međupresek nalazi unutar date grede. Ako se nalazi van grede, onda
takva greda ima pogrešno pridružen set numeričkih podataka. U slučaju
greda sa definisanom lučnom promenom, kontroliše se da li je moguće
primeniti zadatu lučna promenu. Naime, u slučaju da je zadat takav položaj
međupreseka i dimenzija preseka u njima, da luk koji se postavlja kroz
zadate tri tačke izaziva negativne dimenzije, tada je takvoj gredi takođe
pridružen pogrešan set numeričkih podtaka.
Ovako zadata lučna promena visine grede,

dovela bi do negativne visine na sredini nosača.
Povšinski oslonac - mora svojom kompletnom geometrijom biti ispod ploče, odnosno zida.
Linijski oslonac - nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.
Tačkasti oslonac - nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.
Krive površi – nema kriterijuma, odnosno uvek su formalno ispravne
Ako svi konstruktvni elementi zadovolje postavljene kriterijume, program će otpočeti kontrolu
zadatog opterećenja. Međutim, u slučaju da na modelu postoje neregularni konstruktivni
elementi, program će otvoriti dijalog box u kome će jasno biti naznačeni svi elementi
konstrukcije koji ne zadovaljavaju postavljene kriterijume. U slučaju da je definisano više faza
građenja, tada će biti naznačeno i kojoj fazi pripadaju elementi konstrukcije sa greškom.

374
Upozorenje o neispravnim konstrktivnim elementima
Na kraju svakog od redova sa tumačenjem greške, program između zagrada ispisuje i masto
gde se dati konstruktivni element nalazi, odnosno kom sklopu pripada. Između zagrada može
biti ispisan naziv nivoa, rama ili pak pomoćnog pogleda, u zavisnosti od toga kom od ovih
sklopova dati konstruktivni element pripada. Ako pogrešan konstruktivni element ne priada ni
jednom od sklopava, onda se izmađu zagrada ispisuje komenta “3D”.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će nestati sa ekrana, a program će na crtežu
jasno markirati sve neregularne konstruktivne elemente,
Specijalnim simbolima, program jasno naznačava koji

konstruktivni elementi ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu.
U slučaju da na modelu postoji više definisanih faza građenja, tada će markeri grešaka biti
postavljeni samo na entitetima koji pripadaju tekućoj fazi.
Kada ste popravili sve otkrivene greške, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u slučaju da više
nema grešaka u konstrukciji, program će otpočeti kontrolu zadatog opterećenja. Ako program
opet otkrije grešku u konstrukciji, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok ih potpuno ne
otklonite.
Kontrola opterećenja
Tek kada svi konstruktivni elementi zadovolje postavljene kriterijume, otpočeće testiranje
zadatog opterećenja, pri čemu se svaki od zadatih slučajeva opterećenja, testira posebno. Isto

375
kao i kod konstrukcije, prvo se kontroliše da li u okviru datog slučaja opterećenja postoji
zadato barem jedno opterećenje. Ako je definisan prazan slučaj opterećenja, odnosno nije mu
pridruženo ni jedno konkretno opterećenje (nije uključena čak ni sopstvena težina), program
će izdati upozorenje.
Upozorenje o praznim slučajevima opterećenja
Izuzetak je, ako se u datom modelu analiziraju uticaji kroz definisane faze građenja. U takvim
slučajevima, u okviru pojedinih faza je dozvoljeno postojanje praznih opterećenja.
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo
popravite greške, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka. Ako je
ovaj prvi uslov ispunjen, program neće izdati nikakvo upozorenje o praznim slučajevima
opterećenja, i otpočeće sa testiranjem svakog od opterećenja posebno, prema sledećim
kriterijumima:
Površinsko opterećenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploči ili zidu.
Linijsko opterećenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploči, zidu, ili
gredi.
Tačkasto opterećenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploči, zidu, ili
gredi.
Pomeranje oslonaca - mora biti zadato na tačkastom osloncu koje ima sprečeno
pomeranje (rotaciju), u pravcu zadatog pomeranja (rotacije).
Temperaturni uticaji u ploči - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar ploče,
odnosno zida.
Temperaturni uticaji u gredi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar grede. U
slučaju da je zadato delovanje temperaturne razlike, data greda
mora imati definisane dimenzije poprečnog preseka. Gredi, čiji
je porečni presek definisan kao “Prozivoljan”, nije dozvoljeno
zadavanje temperaturne razlika.
Pokretno opterećenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploči, odnosno

gredi. U zavisnosti od dužine trase, i zadatog pomeraja šeme
pokretnog opterećenja, kontroliše se potreban broj internih
slučajeva opterećenja za konstuisanje anvelope uticaja.
Program će uvek izdati upozorenje o potrebnom broju internih
slučajeva opterećenja, ali to neće smatrati za grešku. Znači na
vama je da procenite, da li je broj internih slučajeva prevelik, u

376
zavisnosti od veličine i komplikovanosti konstrukcije. Ovakvo

upozorenje ćete dobiti i pri zahtevu za proračun modela. Razlog
je više nego jasan, obzirom da kod velikih modela, proračun
može trajati predugo, a može se desiti, i da se uopšte ne može
sprovesti. U okviru slučaja opterećenja, u kome je zadato
pokretno opterećenje, istovremeno sa njim može delovati samo
površinsko, linijsko i tačkasto opterećenje. U protivnom, proram
će izdati grešku za svaki tip, ovako zadatog opterećenja. U
slučaju da je na modelu definisano više faza građenja, tada se
pokretno opterećenje, u okviru istog slučaja opterećenja, može
zadati samo unutar jedne od faza.
Uticajna linija – zadato mesto za konstuisanje uticajne linije, mora se nalaziti ili
na gredi, ili na tačkastom osloncu. Ako se nalazi na gredi, tada i
odabrana vrsta uticaja mora odgovarati uticajima koji se mogu
dobiti u gredi. Ako se uticajna linija nalazi na tačkastom
osloncu, tada on mora imati sprečeno pomeranje (rotaciju) koja
odgovara traženom uticaju.
Prednaprezanje – sistemska linija prednaprezanja, mora svojom kompletnom

geometrijom biti unutar grede, ili ploče. Za svaki zadati
segment linije prednaprezanja, kontroliše se da li ona na svojim
krajevima ima postavljene dobre uslove (sila/anker/nastavak).
Ako je zadat proračun gubitaka sile prednaprezanja, tada se
kontroliše da slučajno nije cela sila prednaprezanja anulirana
usled gubitaka.
Ako sva opterećenja zadovolje postavljene kriterijume, program će izdati poruku o uspešno
sprovedenoj kontroli unetih podataka.
Informacija o uspešno sprovedenoj kontroli unetih podataka
Međutim, u slučaju da na modelu postoje neregularna opterećenja, program će otvoriti dijalog

box u kome će jasno biti naznačena sva opterećenja koja ne zadovaljavaju postavljene
kriterijume. U slučaju da je definisano više faza građenja, tada će pored slučaja opterećenja,
biti naznačeno i kojoj fazi pripadaju elementi opterećenja sa greškom.

377
Upozorenje o neispravnim opterećenjima
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će nestati sa ekrana, a program će na crtežu
jasno markirati sva neregularna opterećenja.
Specijalnim simbolima, program jasno naznačava koja

opterećenja ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu.
U slučaju da na modelu postoji više definisanih faza građenja, tada će markeri grešaka biti
postavljeni samo na opterećenjima koji pripadaju tekućoj fazi. Takođe, markeri grešaka će se
prikazivati samo na opterećenjima koja pripadaju tekućem slučaju opterećenja.
Kada ste popravili sve otkrivene greške, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u slučaju da više
nema grešaka u opterećenju, program će izdati poruku o uspešno sprovedenoj kontroli unetih
podataka.

378
Informacija o uspešno sprovedenoj kontroli unetih podataka
Ako program opet otkrije grešku u opterećenju, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok
ih potpuno ne otklonite.
Napomena:
Postupak kontrole unetih podataka se automatski sprovodi i pri zahtevu za generisanje mreže
konačnih elemnata. U slučaju kada na modelu nema površinskih elemenata konstrukcije, pa se
generisanje mreže konačnih elemenata ne sporovodi, tada će kontrola unetih podtaka biti
sprovedena neposredno pred proračun. U slučaju otkrivene greške, program će izdati
odogvarajuće upozorenje i obustvaiće dalji tok generisanja mreže konačnih elemenata,
odnosno proračun.
3.3.6 Kontrola geometrije

Obzirom da je program grafički orijentisan, i da mu je osnovna uloga proračun
statičkih uticaja, to je svakako važno da geometrija modela bude precizno iscrtana. U slučaju
da neprecizno crtate, imaćete velike probleme pri kasnijem formiranju mreže konačnih
elemenata, a i rezultati proračuna, ako uopšte i dođete do njih, mogu biti pogrešni. Crtačke
greške se najčešće ne mogu videti golim okom, pa ih je moguće otkriti jedino izborom naredbe
“Kontrola geometrije”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Pomoćne funkcije”. Prema
tome, pre nego što krenete u generisanje mreže konačnih elemenata, ili sam proračun modela,
obavezno aktivirajte ovu naredbu.
U edit box-u “Tolerancija rastojanja” treba zadati vrednost sa kojom će se upoređivati sva
međusobna rastojanja između elemenata na crtežu. Drugim rečima, od programa zahtevamo
da na crtežu markira sva rastojanja između entiteta koja su manja od zadatog. Koju ćete
vrednost zadati za ovaj parametar, zavisi od same geometrije modela, odnosno od preciznosti

379
sa kojom ste želeli da kreirate model. Ako na primer, znate da na crtežu ne treba da postoji ni
jedno rastojanje koje je manje od “0.5 m”, tada ćete zadati: “Tolerancija rastojanja =0.5”.
Parametar “Tolerancija uglova”, se odnosi na odstupanje linija na crtežu od horizontalnog i

vertikalnog pravca, odnosno traži se od programa da markira sve linije koje odstupaju od
horizontalnog, odnosno vertiklanog pravca za ugao koji je manji od zadatog (ako se za ovaj
parametar zada vrednost “0”, program će ignorisati sve linije na crtežu koje odstupaju od
horizontalnog, odnosno vertikalnog pravca).
Nakon zadavanja ova dva parametra, i klika na komandno polje “OK”, program će izanalizirati
geometriju modela, i u slučaju da nisu pronađene crtačke greške izdaće odgovarajuće
upozorenje.
U slučaju da se otkriju crtačke greške, program će izdati upozorenje o otkrivenim greškama.
Pored toga, program će na crtežu posebnim markerima obeležiti sva rastojanja koja su manja
od zadatog, i linije koje odstupaju od horizontale, odnosno vertikale, za ugao manji od
zadatog.
Posebnim markerima, program je označio sva

mesta na kojima postoje crtačke greške
Segmente linija koji odstupaju od vertikalnog, odnosno horizontalnog položaja, program farba
posebnom bojom. Rastojanja koja su manja od zadatog, program označava tako što markira
tačke koje određuju dato rastojanje. U zavisnosti od toga šta data tačka predstavlja, program
pri markiranju tačaka upotrebljava sledeće simbole:

380
- Simbolom malog kvadrata se označavaju sve tačke koje predstavljaju tačkasti entitet, ili
pak početnu, odnosno krajnju, tačku datog segmenta linije.
- Simbolom malog trougla, program označava sve tačke koje se nalaze na konturi linijskih i
površinskih entiteta, ali nisu njene krajnje tačke. Znači, ove tačke se nalaze unutar
segmenta linije kojom je određena kontura datog linijskog, odnosno površinskog elementa.
- Simbolom malog kruga, program označava tačku koja se nalazi unutar neke od površi
(tačka pripada ravni površinskog entiteta ali nije na njegovoj konturi).
U toku procedure kontrole geometrije, program može otkriti i mesta koja eventualno mogu biti
posledica crtačke greške. Naime, radi se u segmentima linija čija rastojanja nisu manja od
zadate tolerancije, ali njihova geometrija ukazuje na to, da postoji entitet za koji verovatno
niste želeli da ima, baš takvu geomertiju. I ovakve segmente, program će naznačiti posebnom
bojom koja je definsana za upozorenja. Upozorenja, će program dati za sledeće slučajeve:
- Ako na modelu postoji više lučnih segmenata koji su povezani, a čiji se centri kružnice
nalaze na malom rastojanju. Kako ste verovatno želeli da ti lukovi pripadaju istoj kružnici,
to je moguće da se ovde radi o crtačkoj grešci.
- Ako na modelu postoji luk sa isuviše malim poluprečnikom. Ovakvo upozorenje se izdaje jer
će pri generisanju mreže konačnih elemnata ovakav luk sigurno izazvati veliki broj konačnih
elemenata.
- Ako na modelu postoji evaluirani linijski entitet, koji je tako postavljen na krivu površ, da
njegova geometrija ne predstavlja regularnu 3D duž, odnosno 3D luk. Tipičan primer je ako
na sfernu krivu površ postavite segment linije koji malo odstupa od njenog radijalnog
pravca. Kako ste verovatno želeli da on bude baš u radijalnom pravcu, to se i ovde radi o
verovatnoj crtačkoj grešci.
Sa ovako markiranim rastojanjima i pravcima, moguće je lako sagledati eventualne greške

nastale pri nepreciznom crtanju.
Postavljeni markeri će stajati na crtežu sve dok crtačke greške ne uklonite i ponovo ne
aktivirate ovu naredbu. Ako pak smatrate da otkrivene crtačke greške nisu mnogo bitne, onda
postavljene markere grešaka možete ukloniti i izborom komadnog polja “Cancel”, u okviru ove
naredbe.
Pomoću dva prekidača, koja se nalaze u vrhu dijalog box-a za kontrolu geometrije, moguće je
programu zadati, koji će sve elementi crteža ući u testiranje.
Samo u 2D pogledu Kontrolom geometrije će biti obuhvaćeni samo entiteti koji

pripadaju sadržaju prozora “2D pogled”, neposredno pre
aktiviranja ove naredbe. Da li će u testiranje geometrije uće samo
trenutno vidljivi entiteti iz ovog prozora, ili pak svi koji mu
pripadaju, određuje stanje prekidača “Samo vidljivi entiteti”.
Samo u 2D pogledu Kontrolom geometrije će biti obuhvaćeni svi entiteti koji su

prikazani u prozoru “3D pogled”, neposredno pre aktiviranja ove
naredbe. Da li će u testiranje geometrije ući samo trenutno vidljivi
entiteti iz ovog prozora, ili pak svi elementi modela, određuje
stanje prekidača “Samo vidljivi entiteti”.

381
Samo vidljivi entiteti Kontrolom geometrije neće biti obuhvaćeni entiteti koji nisu
trenutno prikazani u odabranom prozoru. Naime, svi entiteti koji
su proglašeni za nevidljive, bilo pomoću naredbe “Vidljivost”, bilo
pomoću naredbe “Sakrivanje”, biće izuzeti iz kontrole geometrije.
Pored toga, kontrola geometrije za entitete opterećenja, vršiće se
samo u okviru tekućeg slučaja opterećenja.
Samo vidljivi entiteti Kontrolom geometrije će biti obuhvaćeni svi entiteti koji pripadaju
odabranom prozoru, bez obzira na trenutno stanje njihove
vidljivosti. Pored toga, kontrola geometrija će se sprovesti i nad
entitetima opterećenja, koja nisu sadržana u tekućem slučaju
opterećenja.
Znači, pomoću prekidača “Samo u 2D pogledu”, odlučujete da li će u kontrolu geometrije ući

sadržaj prozora za 2D, ili za 3D prikaz modela, a pomoću prekidača “Samo vidljivi entiteti”, da
li će u okviru odabranog prozora, u testiranje ući svi entiteti koji mu pripadaju, ili pak samo oni
koji su trenutno prikazani u njemu. Napomenućemo da se indirektni elementi, koji su prikazani
u okviru prozora “2D pogled”, ne tretiraju u okviru kontrole geometrije, obzirom da oni nisu
entiteti, već predstavljaju presek datog elementa konstrukcije sa trenutno prikazanom ravni
pogleda u prozoru “2D pogled”.
U donjem delu dijalog box-a, nalazi se i prekidač “Popravka geometrije”, čijim postavljenjem
na uključeno stanje možete od program zahtevati da popravi otkrivene crtačke greške. Pri
korišćenju ove opcije budite obazrivi, obzirom da program neće moći uvek da popravi sve
napravljene crtačke greške. Pored toga, u proceduri pomeranja tačaka, popravka jedne crtačke
greške može izazvati nekontrolisani niz novih grešaka. Problemi koje program ne može da reši,
najčešće su javljaju kod površinskih elemenata, kada je za popravku crtačke greške, potrebno
pomeriti jednu tačku sa njene konture, u položaj koji bi celu ravan površinskog elementa izveo
iz njene prvobitne ravni. Isto važi i za evaluirane površi i lučne segmente linijskih entiteta.
Takav način rešavanja problema bi praktično zahtevao nekakvu veštačku intelegenciju, što je
praktično nemoguće automatski rešiti. Prema tome, za preporuku je da crtačke greške sami
otklonite, jednu po jednu. Da li ćete to sprovesti brisanjem, po ponovnim iscrtavanjem datog
entiteta, ili ćete pak pomerati njihov položaj, isključivo zavisi od Vas i Vasih navika. U svakoj
slučaju, najlakše je da pri samom kreiranju modela precizno crtate.
Analiza geomtrijskih grešaka
U slučaju da postavljeni markeri grešaka ne ukazuju dovoljno jasno u čemu se sastoji greška,
programom je predviđena naredba “Analiza geometrijskih grešaka”. Njenim aktiviranjem,
program će sa komandne linije zahtevati da selektujete postavljeni marker greške, ili pak
segment naznačen kao upozorenje.
Marker greške – Selektovanje (<krAj>):
Ako selektujete marker za tačku, tada će program posebnom bojom naznačiti i selektovani i
susedni marker, koji određuju rastojanje manje od zadatog. Pored toga, posebnom bojom će
biti naznačena i kontura entiteta kojoj pripada susedni marker. Na ovaj način možete lako
sagledati u odnosu na koji entitet se selektovana tačka nalazi na manjem rastojanju od
zadatog.
U slučaju da selektujete neki od segmenata koji je markiran kao upozorenje, tada će se

otvoriti dijalog box sa značenjem upozorenja.

382
Aktivranjem komandnog polja “OK”, dijalog box sa upozorenjem će biti zatvoren, a program će
sa komadne linije i dalje zahtevati selektovanje postavljenih markera, sve dok izborom
podopzije “krAj”, ne označite kraj ove naredbe. Postavljenii simboli će i po završetku ove
naredbe stajati na crtežu, sve dok ne otklonite sve crtačke greške. Napomenućemo još
jednom, da se postavljeni simboli grešaka mogu ukloniti sa crteža i pozivom naredbe
“Kontrola geometrije”, i aktiviranjem komandnog polja “Cancel”.
Primena naredbe
Kako je neobično važno da geometrija i konstrukcije i opterećenja bude precizno nacrtana, to

je za preporuku da u toku kreiranja modela, s vremena na vreme, pomoću naredbe “Kontrola
geometrije”, prekontrolišete tačnost unetih podataka.
U slučaju da konstrukciju kreirate generisanjem njenih vertikalnih entiteta, pomoću naredbe

“Generisanje” (vidi poglavlje “2.11.7”), onda je važno da pre same procedure generisanja,
prekontrolišete podudarnost svih konstruktivnih elemenata i u vertikalnom smislu.
U takvim slučajevima, je najbolje, krenuti od vrha objekta, i pomoću naredbe “Projektovane

tavanice” (vidi poglavlje “2.14.8”), u prozoru “2D pogled” postavite za vidljiv samo nivo koji
se nalazi iznad tekućeg.
Za projektovanje na tekući nivo odaberite samo linijske i tačkaste oslonce, obzirom da će u

proceduri generisanja vertikalnih elemenata, samo oni biti zamenjeni odgovrajućim stubovim i
zidovima. Sada aktivirajte naredbu “Kontrola geometrije” i postavite na uključeno stanje
prekidače “Samo u 2D pogledu” i “Samo vidljivi entiteti”.

383
Ako u ovakvom režimu, program detektuje da nema crtačkih grešaka, onda možete za tekući
nivo postaviti prvi ispod, i ponoviti prethodno opisani postupak, sve do najnižeg nivoa na
modelu. Ako program otkrije crtačke greške, onda prvo popravite otkrivene crtačke greške, pa
tek onda pređite na sledeći nivo ispod.
Tek nakon sprovednog prethodno opisanog postupka za sve nivoe na modelu, odozgo na dole,
možete slobodno pristupiti generisanju prostornog modela.
Bez ozbira na koji ste način kreirali geometriju konstrukcije, obavezno pre zadavanja bilo
kakvog opterećenja, prvo prekontrolišite isrpavnost geometrije konstrukcije, po pitanju
crtačkih grešaka. Isti postupak ponovite i kada ste naneli sva opterećenja, odnosno pre
prelaska u modul za formiranje mreže konačnih elemenata.
Pri prvom aktiviranju naredbe, sve prekidače posatvite na isključeno stanje, kako bi ustanovili
da li na celom modelu uopšte postoje crtačke greške ili ne. Ako ne postoje, program će izdati
odgovarajući komentar, a ako postoje, na crtežu će biti markirani svi neregularni entiteti. Pre
nego što krenete u otklanjanje crtačkih grešaka, morate prvo otkriti između kojih entiteta je
markirano rastojanje manje od zadatog. Ovo je najlakše otkriti selektivnim ukidanjem
vidljovosti pojedinih elemenata crteža. Ponovnim aktiviranjem naredbe “Kontrola geometrije”,
ali sada postavljanjem odgovrajućih prekidača na uključeno stanje, lako ćete otkriti između
kojih entiteta je markirano rastojanje manje od zadatog. Svakako da će ovde od velike pomoći
biti i naredba “Anliza geometrijskih grešaka”.
Napomena:
Naredba “Kontrola geometrije” se automatski sprovodi i u okviru naredbe za generisanje
mreže konačnih elemenata. U slučaju da na crtežu otkrije takve crtačke greške, koje za
posledicu imaju da mreža konačnih elemenata ne može biti izgenerisana, program će
obustaviti postupak generisanja, i izdati odgovrajuće upozorenje. Naglasićemo da sve
otkrivene crtačke greške ne moraju po pravilu praviti probleme pri generisanju mreže. Neke od
nih program može i sam prevazići. U svakom slučju, najbolje je da ih nema.
Napomena:
U slučaju da je marker tačke postavljen na unutrašnjosti lučog segmenta (simbol malog
trougla), tada Vam se pri velikom zumiranju može učiniti da dati simbol ne pripada luku.
Razlog ovome je što se marker uvek prikazuje na svom pravom položaju, a luk se uvek
aproksimira nizom pravih segmenata. Znači, markirana tačka sigurno pripada luku.
3.3.7 Promena dijagonale površinskih entiteta

Pomoću naredbe “Vidljivost” može se uključiti prikazivanje dijagonale u svakom
površinskom konstruktivnom elementu (ploče i površinski oslonci) modela. Njen položaj
program automatski određuje, tako što od dve dijagonale gabarita elementa izabere onu koja
većom dužinom prelazi preko površine tog konstruktivnog elementa.

384
Uključeno je prikazivanje dijagonale ploče
Automatski određeni položaj može se promeniti pomoću naredbe “Promena

dijagonale površinskih entiteta”. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija
“Pomoćni nivo”, ili klikom miša preko prikazane ikone, program će sa komandne
linije zahtevati da selektujete dijagonalu kojoj želite da promenite položaj.
<0 sel.> Promena dijagonale površinskih entiteta – Selektovanje ( Prozor / <krAj> ):
Nakon selektovanja, potrebno je da izborom dve tačke sa crteža zadate novi položaj
dijagonale.
Prva tačka:
Druga tačka:
Program će ostati u proceduri selektovanja sve dok izborom podopcije “Kraj” ne završite
naredbu.
Izborom dve tačke sa crteža promenjen je položaj dijagonale ploče

385
3.3.8 Informacije
Karakteristike elemenata modela se mogu prikazivati u posebnom dijalogu, koji se

pojavljuje kada se pokazivač miša postavi iznad njih. Korisnik može uticati na količinu i način
prikazivanja informacija u dijalogu. Ova mogućnost programa se uključuje izborom opcije
“Informacije”, koja se nalazi u padajućem meniju “Pomoćne funkcije”. Drugi način za
pozivanje naredbe je klik levim dugmetom miša, dok se pokazivač nalazi iznad prikazane
ikone. Kada je naredba aktivne, ova ikona je utisnuta, odnosno uokvirena plavim kvadratom
(način prikazivanja aktivnih ikona zavisi od operativnog sistema koji se koristi).
Dijalog sa informacijama o entitetima
U dijalogu sa informacijama o entitetima, prikazana je tabela sa dve kolone. U levoj koloni

tabele se ispisuje naziv informacije, koja je prikazana u desnoj koloni. Recimo ako se
pokazivač miša postavi iznad ploče, u prvom redu tabele će u levoj koloni pisati Entitet, a u
desnoj naziv entiteta Ploča, u levoj koloni Set, u desnoj redni broj seta koji je dodeljen toj
ploči, itd.
Ukoliko se na mestu pokazivača miša nalazi više entiteta, program će u dijalogu prikazati
karakteristike za jedan od njih. Istovremeno će iza naslova dijaloga, u zagradama biti prikazan
ukupan broj entiteta koji se nalaze ispod pokazivača miša, kao i broj entiteta čije se
informacije trenutno prikazuju, na primer “Informacije (1/4)”. U ovakvim situacijama,
pritiskom na taster Q sa tastature, može se promeniti entitet čije se informacije prikazuju.
Način prikazivanja dijaloga sa informacijama, kao i njegov sadržaj, podešavaju se u dijalogu

koji se otvara desnim klikom miša preko ikone.

386
Dijalog za podešavanje prikaza informacija
Istovremeno sa otvara i dijalog za prikaz informacija. Njemu se samo u ovom režimu

prikazivanja može menjati veličina i izabrati mesto na ekranu, na kome će se pojavljivati u
režimu prikazivanja informacija. Veličina dijaloga se menja tako što se pokazivač miša prvo
pomera iznad jedne od njegovih ivica, sve dok ne dobije oblik kratke crte sa strelicama na oba
kraja “ ”. Ove strelice ukazuju na moguće pravce pomeranja date ivice. Kada pokazivač
promeni svoj izgled pritisne se levo dugme, a zatim se miš pomera dok se stranica ne dovede
u željeni položaj, nakon čega se pusti levo dugme miša. Kada se pokazivač miša postavi iznad
nekog od uglova dijaloga, može se istovremeno menjati položaj obema stranicama koje
obrazuju taj ugao. Izbor mesta na ekranu, na kome će se otvarati dijalog u režimu
prikazivanja informacija, vrši se tako što se prvo pokazivač miša postavi iznad dela dijalog u
kome se ispisuje njegov naziv. Zatim se pritisne levo dugme miša i vrši njegovo pomeranje,
sve dok se dijalog ne dovede na željeno mesto, nakon čega se dugme pusti.
U gornjoj tabeli dijaloga za podešavanje prikaza informacija, nalaze se svi entiteti čije se
karakteristike mogu prikazivati. Pomoću check box-ova, koji se nalaze u koloni “Sel”, se
određuje da li će program prikazivati informacije za taj entitet, kada se pokazivač miša postavi
iznad njega. Desnim klikom miša preko naziva kolone “Sel”, otvara se padajući meni sa
opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”. Pomoću njih se veoma lako može uključiti, odnosno
isključiti prikazivanje informacija za sve entitete.
U donjoj tabeli su prikazane sve karakteristike entiteta koji je selektovan u gornjoj tabeli, a
koje se mogu prikazati u dijalogu sa informacijama. U koloni “N” se ispisuju redni brojevi
karakteristika entiteta, dok se u drugoj koloni prikazuju njihova imena. Naziv selektovanog
entiteta se ispisuje kao naslov ove kolone. Koje će se karakteristike prikazivati u dijalogu sa
informacijama, određuje se pomoću check box-ova u koloni “Sel”. Desnim klikom miša preko
naziva ove kolone, otvara se padajući meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”.
Pomoću njih se veoma lako može uključiti, odnosno isključiti prikazivanje informacija za sve

387
karakteristike izabranog entiteta. Pomoću check box-ova u koloni “Bol”, biraju se

karakteristike selektovanog entiteta, koje će se u dijalogu za prikaz informacija prikazivati
podebljano. Desnim klikom preko ove kolone, otvara se meni sa opcijama za brzo
uključivanje/isključivanje check box-ova. Promena položaja selektovane karakteristike
izabranog entiteta, za jedno mesto na gora u tabeli, vrši se pomoću dugmeta , dok se
promena položaja za jedno mesto na dole, vrši pomoću dugmeta .
U levom delu dijaloga se nalaze parametri za podešavanje načina prikaza informacija:
Font – zatvorena lista iz koje se bira font za ispisivanje informacija.
Veličina – u ovom edit polju se zadaje veličina fonta sa kojim se ispisuju informacije.
Providnost – pomeranjem klizača podešava se providnost dijaloga u kome se prikazuju

informacije. Trenutno stanje providnosti dijaloga, izraženo u procentima, prikazuje se u polju
iza klizača.
Vreme do nestajanja – klizač za podešavanje vremena posle koga će dijalog sa

informacijama nestati sa ekrana, ako se pokazivač miša pomeri tako da se ispod njega ne
nalazi ni jedan entitet. Minimalno vreme koje se može izabrati je 0s, a maksimalno 10s.
Vreme do pojavljivanja - klizač za podešavanje vremena posle koga će se pojaviti dijalog sa

informacija, kada se pokazivač miša postavi iznad nekog entiteta. Minimalno vreme koje se
može izabrati je 0s, a maksimalno 10s. Vreme koje odgovara trenutnom položaju klizača,
prikazuje se u polju sa njegove desne strane.
Dinamička promena veličine prozora – kako se za različite entitete prikazuje različita

količina informacija, može se desiti da podešena veličina dijaloga nije dovoljna za prikazivanje
svih informacija jednog entiteta, a da pri prikazivanju informacija drugog entiteta u dijalogu
ostaje previše praznog prostora. Kada je ovaj check box uključen, program automatski menja
visinu dijaloga za prikaz informacija, i usklađuje je sa količinim informacije koje se prikazuju.
Ukoliko je check box isključen, dijalog neće menjati veličinu, bez obzira na količinu podataka
koja se prikazuje.
Nepomerljiva gornja stranica prozora – kada je ovaj check box uključen, pri automatskom
menjaju veličine dijaloga za prikaz informacija, pomeraće se samo njegova donja stranica, dok
će gornja uvek imati isti položaj na ekranu. Ovaj check box će biti dostupan samo kada je
check box “Dinamička promena veličine prozora” postavljen na uključeno stanje.
Isticanje entiteta čije se informacije prikazuju - kada je ovaj check box uključen, entitet
čije se informacije prikazuju se iscrtava nešto debljom linijom, kako bi se istakao u odnosu na
ostale entitete. Isticanje se vrši samo u prozoru u kome se pokazivač miša trenutno nalazi.
Istakni entitet u svim pogledima - kada je ovaj check box uključen, entitet čije se
informacije prikazuju se iscrtava podebljano i u 2D i u 3D prozoru, bez obzira u kome se od
njih pokazivač miša trenutno nalazi. Ovaj check box će biti dostupan samo kada je check box
“Isticanje entiteta čije se informacije prikazuju” postavljen na uključeno stanje.
Prikaži na poziciji miša - kada je ovaj check box uključen, dijalog sa informacijama se
prikazuje na trenutnoj poziciji miša. U opštem slučaju sa pokazvačem miša se ravna gornji levi
ugao dijaloga. U situacijama u kojima bi striktno poštovanje ovog pravila dovelo do toga da se
dijalog ne vidi na ekranu, sa pokazivačem miša se ravna ugao dijaloga koji je u datoj situaciji
najpovoljniji. Ovo se može desti na primer kada se pokazivač miša nalazi u blizini ivica ekrana.
Prikaži samo kada je pritisnut Shift - kada je ovaj check box uključen, dijalog sa
informacijama će se prikazivati samo ako je pritisnut taster Shift sa tastature.

388
Min. vreme osvežavanja - klizač pomoću koga se podešava vremenski interval između dva
osvežavanja sadržaja dijaloga za prikazivanje informacija. Minimalno vreme trajanja intervala
koje se može izabrati je 0ms, a maksimalno 100ms. Trajanje vremenskog intervala, koje
odgovara trenutnom položaju klizača, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.
Resetovanje položaja prozora – ako je menjan položaj pojavljivanja dijaloga sa

informacijama na ekranu, izborom ovog dugmeta te izmene se mogu poništiti, nakon čega će
se dijalog pojavljivati na mestu koje je predviđeno programom.
- U bazu se snima konfiguracija sa trenutnim stanjem parametara u dijalogu.
- Brisanje tekuće konfiguracije iz baze.
Iz zatvorene liste, koja se nalazi levo od dugmeta , za tekuću se može izabrati bilo koja od
ranije snimljenih konfiguracija.
Izborom dugmeta “OK”, zatvara se dijalog za podešavanje prikaza informacija, uz prihvatanje

svih zadatih izmena.
3.4 Komande za unos elemenata crteža koji nisu

deo konstrukcije
U ovu grupu komandi spadaju naredbe pomoću kojih se kreiraju elementi crteža
koji nisu deo konstrukcije, pa samim tim i ne utiču na proračun modela. Pomoću ovih naredbi,
koje se nalaze u okviru padajućeg menija “Pomoćni nivo”, mogu se postavljati pomoćne ose,
iscrtavati proizvoljne linije, ispisivati tekstovi i kotirati crteži. Svi ovi entiteti, mogu se
ravnopravno postavljati i u prozoru “Dispozicija”, i u prozoru “2D pogled”, bez obzira na to,
koji je deo modela trenutno prikazan u njemu. Pomoćne linije, tekstovi i kote, mogu se
postavljati i na specijalno definisanim pomoćnim pogledima, koji se dobijaju selektovanjem
evaluiranih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje “3.1.12”). U tim slučajevima, ovi entiteti se
mogu nalaziti i van domena prostiranja date krive površi.
U sklopu pomoćnog pogleda “Sfera”, postavljena je kota i naslov
Ovako postavljeni entiteti se ne mogu selektovati u okviru datog pomoćnog pogleda, već
isključivo u baznoj ravni date krive površi. Znači, ukoliko želite da pomerite, ili pak promenite
sadržaj ovako postavljenih entiteta, morate za tekući prikaz u prozoru “2D pogled”, postaviti
baznu ravan date krive površi.

389
U prozoru “2D pogled” je prikazana bazna ravan sfere
Postavljeni entiteti, nalaze se praktično u baznoj ravni krive površi, a programom je samo
omogućeno njihivo prikazivanje u sklopu definisanog pomoćnog pogleda.
3.4.1 Pomoćne ose

U poglavlju “2.5” smo detaljno objasnili načine na koje se može vršiti izbor tačaka
sa crteža. Jedan od svakako najpraktičnijih je biranje tačaka pomoću OSNAP kriterijuma (vidi
poglavlje “2.5.5”). Kako se prilikom projektovanja, konstruktivni elementi gotovo uvek
postavljaju u pravcu nekih osa, to bi izuzetno praktično bilo da na crtežu imamo tako iscrtane
pomoćne ose koje će pratiti geometriju konstruktivnih elemenata.
Za ovu namenu je i napravljen ceo sistem naredbi, u koji se ulazi aktiviranjem

naredbe “Ose”.
Iako pretpostavljamo da Vam je već poznato, naglasićemo još jednom da ove horizontalne i
vertikalne ose nemaju nikakve veze sa mrežom konačnih elemenata, već one treba samo da
prate geometriju konstrukcije radi kasnijeg lakšeg definisanja njene geometrije.
Izborom naredbe “Ose”, na oblasti crteža se pojavljuju po jedna horizontalna i vertikalna osa
koje prolaze kroz koordinatni početak (tačka 0,0,0), a komandna linija dobija sledeći oblik.
Vertikalne ose (Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.osa/Gen./<krAj>/Drugi pravac):
Izborom naredbe, ose automatski postaju vidljive bez obzira na stanje parametra “Pomoćne
ose” u dijalog boksu naredbe “Vidljivost”. Na komandnoj liniji su u zagradi ispisane podopcije
ove naredbe, a ako se ne izabere ni jedna od njih, od korisnika se očekuje unos nove ose.
Kako se u jednom trenutku može raditi samo sa horizontalnim ili vertikalnim osama, na
početku komandne linije se ispisuje koje su ose trenutno aktivne, odnosno na koje će se ose
odnositi sve dalje operacije. Promena aktivnih osa se vrši klikom miša preko poslednje
prikazane podopcije na komandnoj liniji “Drugi pravac”. Naime, svaki klik miša preko ove
podopcije će naizmenično postavljati za aktivne “Horizontalne ose” ili “Vertikalne ose”.
Pomoćne ose se mogu ravnopravno postavljati i u prozoru “Dispozicija” i u prozoru “2D

pogled”, bez obzira koji je trenutno definisani pogled u njemu. Iz tog razloga, u programu
razlikujemo takozvane globalne i lokalne pomoćne ose. Naime, globalne pomoćne ose su one
koje se pružaju u pravcu globalnih koordinatnih osa i one su jedinstvene (zajedničke) za ceo
prostorni model. To praktično znači, ako u prozoru “2D pogled”, kada je za tekući postavljen

390
neki od nivoa, postavite pomoćne X i Y ose, one će istovremno važiti i za sve ostale
horizontalne ravni, na nekom drugom nivou. Iste te ose biće prikazane i u prozoru
“Dispozicija”.
Postavljene pomoćne ose u pravcu globalne X i Y ose,

zajedničke su i za prozor “2D pogled”, i za prozor “Dispozicija”
Takođe, u prozoru “2D pogled”, kada je u njemu prikazan neki od ramova, čiji se pravac
pružanja u dispoziciji objekta poklapa sa pravcem pružanja globalne X i Y ose, takođe će biti
prikazane odgovarajuće globalne pomoćne ose.
Prikazane vertikalne ose u prozoru “2D pogled”, kada je u

njemu prikazan poprečni ram, praktično predstavljaju
postavljene pomoćne ose u pravcu globalne X ose.

391
Prikazane vertikalne ose u prozoru “2D pogled”, kada je u

njemu prikazan podužni ram, praktično predstavljaju
postavljene pomoćne ose u pravcu globalne Y ose.
I postavljene globalne Z pomoćne ose će važiti za sve vertikalne ravni koje se prikažu u
prozoru “2D pogled”. Znači postavljanjem za tekući, bilo kog od ramova u dipoziciji objekta,
bez obzira da li je njihov pravac pružanja u pravcu globalnih koordintanih osa ili ne, prikazane
X ose će odgovarati globalnim Z pomoćnim osama.
Prikazane X ose u prozoru “2D pogled”, zajedničke su za sve ramove,

bez obzira na njihov pravac pružanja u dispoziciji objekta.
Prema tome, globalne pomoćne ose su zajedničke za ceo model, i prikazuju se u svim ravnima
pogleda čiji je vektor normale takav da se zadati razmak globalnih osa može prikazati u pravoj
veličini bez ikakvih transformacija.
Kako je programom predviđeno da se pomoćne ose mogu uvek zadavati u prozoru “2D
pogled”, bez obzira na ravan tekućeg prikaza, to u slučaju da se ose zadaju u ravni prikaza u
kojoj se ne vide odgovarajuće globalne ose, zadate ose program će proglasiti lokalnim za datu
ravan pogleda. Tipičan primer je zadavanje Y osa u prozoru “2D pogled” kada je za tekući
postavljen neki od ramova koji u dispozociji zauzima kos položaj u odnosu na globalne
koordinatne ose.

392
Postavljene lokalne Y ose, neće se videti ni u jednom drugom 2D prikazu,

osim u onom koji ima isti vektor normale kao i prikazani ram u dispoziciji objekta.
I ovde važi prvilo, kao i kod globalnih pomoćnih osa, da se zadata međusobna rastojanja
između lokalnih osa moraju očuvati u svim prikazima. Znači postavljene lokalne pomoćne ose
se vezuju za ravan u kojoj su zadate, i biće prikazane samo u ravnima pogleda koji imaju isti
vektor normale kao i ravan u kojoj leže zadate lokalne pomoćne ose.
3.4.1.1 Postavljanje osa
Kao što smo već napomenuli, ako se ne izabere ni jedna od ponuđenih opcija, od
korisnika se očekuje postavljanje ose, horizontalne ili vertikalne, u zavisnosti od toga šta je
ispisano na kraju komandne linije. U zavisnosti od toga, koji je prozor trenutno aktivan, ose će
biti postavljene u njemu. Buditi obazrivi, naročiti pri postavljanju pomoćnih osa putem
zadavanja koordinata, obzirom da će se zadate koordinate odnositi na trenutno aktivan prozor.
Sve ose koje se postavljaju, numerišu se brojevima od “0” do “n”, i to posebno za “X”, a
posebno za “Y” pravac (numeracija osa se sortira po rastućim koordinatama). Ose obeležene
sa brojem “0”, program sam postavlja i one prolaze kroz koordinatni početak (tačka 0,0).
Redni broj horizontalnih osa se ispisuje uz levu, a brojevi vertikalnih uz donju ivicu oblasti
crteža. Programski postavljene nazive osa možete promeniti na način kako će to biti opisano u
poglavlju “3.4.1.5”
I za vertikalne i za horizontalne ose važe isti principi, i one se mogu postavljati na jedan od
sledećih načina:
 izborom slobodne tačke na crtežu ili preciznim pogađanjem tačaka pomoću OSNAP
kriterijuma. Klik miša će dovesti do postavljanja “X” ili “Y”-ose baš kroz izabranu tačku.
Kako je postavljenje pomoćnih osa omogućeno i u prozoru “Dispozicija”, za vreme
izvršavanja ove naredbe nećete moći transparentno da vršite promenu tekućeg rama, jer će
svaki klik u okviru prozora “Dispozicija” biti protumačen kao zahtev za postavljenjem nove
ose.
 pojedinačnim zadavanjem apsolutnih koordinata, odnosno “X” ili “Y” koordinata u zavisnosti
od toga da li se postavljaju horizontalne (zadaje se “Y” koordinata) ili vertikalne ose (zadaje
se “X” koordinata). Ako sa tastature zadate na primer vrednost: 5.5, tada će, u slučaju da
su aktivne “Y”-ose program postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na rastojanju “5.5” od
koordinatnog početka. U slučaju da su aktivne “X”-ose, biće postavljena horizontalna osa na
rastojanju “5.5” od koordinatnog početka.

393
 pojedinačnim zadavanjem relativnih koordinata u odnosu na referentnu osu. Uvek je po

jedna horizontalna i vertikalna osa referentna, i one su jasno naznačene kratkom
podebljanom linijom na početku date ose. Program za referentnu osu automatski proglašava
poslednju postavljenu, a pomoću podopcije “Ref. osa”, korisnik može sam postaviti
proizvoljnu osu za referentnu. Izborom ove podopcije, na komandnoj liniji se ispisuje
poruka:
Referentna linija vertikalne ose (<krAj>):
Pokazivač dobija oblik “select-box”-a, u koji sada treba zahvatiti bilo koji deo ose koja se
želi postaviti za referentnu. Svakako da se ne može za referentnu osu postaviti horizontalna
osa ako su vertikalne aktivne i obrnuto. Nakon selektovanja ose, program će se vratiti na
osnovni oblik komandne linije i marker postaviti na poweku novo postavljene referentne
ose.
Da bi se programu jasno naznačilo da se radi o relativnim koordinatama, ispred

odgovarajuće koordinate se mora zadati karakter “@”. Ako sa tastature zadate na primer:
@5.5, program će, ako su aktivne “Y”-ose, postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na
rastojanju “5,5” od referentne vertikalne ose. Ako su aktivne “X”-ose, onda će biti
postavljena horizontalna osa koja se nalazi na rastojanju “5.5” od referentne horizontalne
ose.
 serijskim zadavanjem apsolutnih koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj
rastojanja, a drugi veličinu rastojanja. Ova dva broja moraju međusobno biti razdvojena
znakom “*”. Ako sa tastature zadate na primer: 4*3.5, to će biti postavljene četiri
horizontalne, odnosno vertikalne ose, koje imaju sledeće apsolutne koordinate: “3.5”, “7.0”,
“10.5” i “14”.
 serijskim zadavanjem relativnih koordinata. Procedura radi na gotovo isti način kao i kod
serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim što se prva osa ne postavlja u odnosu na
koordinatni početak, već u odnosu na referentnu osu. Ako je za referentnu osu postavljena
osa koja se nalazi na rastojanju “10” od koordinatnog početka, a sa tastature zadate na
primer @3*2.2, to će biti postavljene tri ose koje se nalaze na sledećim rastojanjima od
koordinatnog početka: “12.2”, “14.4” i “16.6”.
3.4.1.2 Brisanje osa
Pored postavljanja, izborom naredbe “Ose”, moguće je vršiti i razne manipulacije sa

postavljenim osama. I ovde će se isto kao i kod postavljanja, sve operacije odnositi na
trenutno aktivne ose (horizontalne “X” ili vertikalne “Y”).
Izborom podopcije “Brisanje”, pokazivač dobija oblik select box-a, a na komandnoj liniji se
javlja poruka:
<0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da selektuje vertikalne ili horizontalne ose za brisanje, u

zavisnosti od toga koje su postavljene za aktivne. Princip selektovanja je standardan, te je i
ovde omogućeno pojedinačno i grupno selektovanje. Za pojedinačno selektovanje treba u mali
kvadratić zahvatiti bilo koji deo ose koja se želi brisati. U slučaju da se select box dovede u
položaj da ne seče ni jednu od osa, klik na levi taster miša će biti protumačen kao zadavanje
prvog ugla pravougaone oblasti, te će sa komandne linije program zahtevati da se zada i
suprotni:
Suprotni ugao:_

394
Sve ose, horizontalne ili vertikalne, koje prolaze kroz ovako definisanu pravougaonu oblast,
biće selektovane. Pored ovog klasičnog selektovanja mišem, omogućeno je i selektovanje sa
tastature, zadavanjem rednog broja ose koja se želi obrisati. Ako na poruku sa komandne
linije, kojom se zahteva selektovanje osa za brisanje, zadate na primer:
<0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>): 2
Tada će osa broj “2” biti selektovana za brisanje, pod uslovom da postoji na crtežu.
3.4.1.3 Promena rastojanja između osa
Izborom podopcije “proMena”, korisniku je omogućeno da u slučaju učinjene

greške promeni rastojanje između bilo koje dve susedne ose na crtežu. Zbog lakše kontrole
tačnosti unetih podataka o položaju osa, horizontalna rastojanja između postavljenih
vertikalnih osa se ispisuju u vrhu oblasti crteža, a vertikalna između horizontalnih osa, uz
desnu ivicu oblasti crteža.
Izborom podopcije “proMena”, program će sa komandne linije zahtevati da odaberete

rastojanje između dve susedne horizontalne ili vertikalne ose:
Izaberite rastojanje između vertikalnih osa (<krAj>):_
Selektovanje željenog rastojanja se vrši jednostavnim klikom miša na oblast crteža između dve
susedne ose (horizontalne ili vertikalne), ili zadavanjem sa tastature većeg broja linije koja to
rastojanje definiše. U oba slučaja, susedne ose koje definišu izabrano rastojanje će biti
markirane, a na komandnoj liniji će se pojaviti poruka kojom se od korisnika očekuje
zadavanje nove vrednosti:
Novo rastojanje između vertikalnih osa <6.74>:
Između uglastih zagrada je ispisana informacija o trenutnom stanju izabranog razmaka, a nova
vrednost se može zadati ili sa tastature ili izborom tačke sa crteža koja će odrediti novi položaj
markirane ose sa većim rednim brojem. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje će
biti korigovano, a sve ose sa većim rednim brojevima će tako biti pomerene, da se njihova
međusobna rastojanja ne promene.
3.4.1.4 Pomeranje osa
Izborom podopcije “Pomeri” sa komandne linije, moguće je bilo kojoj selektovanoj

osi promeniti položaj. Suštinska razlika između ove opcije i opcije kojom se vrši promena
rastojanja između dve ose, je u tome što se pomeranjem selektovane ose na ovaj način, ne
menja položaj ostalih osa.
Izborom podopcije “Pomeri”, program na komandnoj liniji izdaje poruku kojom se očekuje od
korisnika da selektuje osu kojoj želi da promeni položaj:
Pomeranje vetikalne ose (<krAj>):_
U ovoj proceduri je omogućeno selektovanje samo jedne horizontalne ili vertikalne ose,
dovođenjem miša u položaj da “select-box” preseca željenu osu. Selektovanje ose se može
postići i zadavanjem sa tastature njenog rednog broja. Selektovana osa će biti markirana, a
program će sada sa komandne linije zahtevati da zadate njen novi položaj.
Novo mesto vetikalne ose (<krAj>):_
Njen položaj se može zadati bilo kojim od ranije opisanih postupaka za izbor tačaka (izbor
tačke sa crteža, apsolutne koordinate, relativne, itd.).

395
3.4.1.5 Promena naziva osa
Izborom podopcije “Oznake” sa komandne linije, možete promeniti zadati naziv

bilo koje od postavljenih osa na crtežu:
Oznaka vertikalne ose (Stil / <krAj>):
Sada se očekuje da selektujete osu kojoj želite da promenite ime, ili da izaberete podopciju
“Stil”. Nakon izbora ose na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka:
Oznaka vertikalne ose “n”: 1
Prikazana oznaka “n” označava redni broj selektovane ose, a “1” njen stari naziv. Zadavanjem
novog naziva za selektovanu osu i pritiskom na taster “Enter”, novo ime će biti prihvaćeno a
program će se vratiti na prethodni oblik komandne linije. Selekcija osa i promena njihovih
naziva se može vršiti sve dok se izborom podopcije “krAj” sa komandne linije ne izađe iz
naredbe.
Izborom podopcije “Stil” sa komandne linije otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box u kome se definiše stil obeležavanja osa
Sve pomoćne ose koje se pružaju u pravcu globalne Y ili u pravcu globalne Z ose pripadaju
nekoj od YOZ ravni. Program svakoj od ovih ravni dodeljuje oznaku i sa njom se na ekranu
obeležavaju sve ose koje predstavljaju presek date YOZ ravni i trenutne ravni prikaza. Na ovaj
način je obezbeđeno da pomoćne ose koje se pružaju u pravcu globalne Y ose i koje pripadaju
istoj YOZ ravni, a nalaze se na različitim nivoima, imaju istu oznaku. Istu oznaku će imati i sve
pomoćne ose koje se pružaju u pravcu globalne Z ose, a pripadaju datoj YOZ ravni i različitim
ramovima koji se pružaju u pravcu globalne X ose.
Objašnjenje za XOZ i XOY ravni je analogno objašnjenju za YOZ ravni.
Stil označavanja datih ravni se definiše izborom jednog od ponuđenih stilova iz istoimenih
zatvorenih listi, dok se iz zatvorene liste “Lokalne ose” vrši izbor stila obeležavanja pomoćnih
osa.

396
Sadržaj jedne liste za izbor stila označavanja
Zadato je da se YOZ ravni obeležavaju rimskim brojevima,

a XOZ ravni velikim slovima abecede
Izborom stila “Vrednost” od programa se može zahtevati da pored svake pomoćne ose ispiše
njeno rastojanje od ose koja prolazi kroz koordinatni početak tekuće ravni prikaza. Ovaj stil se
najčešće koristi za obeležavanje XOY ravni, odnosno horizontalnih pomoćnih osa kod ramova,
obzirom da te vrednosti predstavljaju visinske koordinate izabranih osa.
Obeležavanje XOY ravni pomoću stila “Vrednosti”

397
Pomoću check box-a “Brisanje postojećih oznaka osa” brišu se sve ručno zadate oznake, a
umesto njih se ispisuju izabrane oznake osa. Ako je ovaj check box isključen, promene stila
označavanja u ovom dijalog box-u neće uticati na ručno zadate oznake osa.
3.4.1.6 Automatsko generisanje osa
Pored poznatih načina postavljanja pomoćnih osa, omogućeno je i automatsko

generisanje osa na osnovu geometrije modela. Automatsko generisanje osa vrši se izborom
podopcije “Gen” sa komandne linije, i tada program u svim prelomnim tačkama kontura
konstruktivnih elemenata modela postavlja pomoćne ose za trenutno aktivni pravac.
Promenom aktivnih osa, a zatim ponovnim izborom podopcije “Gen”, automatski će biti
generisane ose u drugom pravcu. Automatsko generisanje se može vršiti u prozorima “2D
pogled” i “Dispozicija”.
3.4.2 Izbor “layer”-a za crtanje

U okviru naredbi za postavljanje pomoćnih linija, tekstova i kota, na komandnoj
liniji je uvek prisutna i podopcija “Layer”. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box za izbor
tekućeg “layer”-a za crtanje.
Izgled “dijalog box”-a za izbor tekućeg “layer”-a
Programom su predviđena osam “layer”-a na kojima se mogu iscrtavati elementi crteža koji
nisu deo konstrukcije. Za svaki od ovih “layer”-a, predviđena je po jedna boja, koja će na
crtežu tačno određivati kom “layer”-a pripadaju pojedini entiteti, konstruisani pomoću ovih
naredbi.
Izbor tekućeg “layer”-a za crtanje, vrši se jednostavnim klikom miša preko njegovog imena,
tako da mali kružić ispred odabranog nivoa postane zacrnjen. Aktiviranjem komandnog polja
“OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a na početku komandne linije, pojaviće se krug
popunjen bojom, koja odgovara “layer”-u koji je postavljen za tekući. Svi elementi crteža koji
se budu nadalje iscrtavali, biće iscrtani u boji tekućeg “layer”-a, kome će i pripadati. Ovakva
organizacija u programu Vam omogućava da pojedine tekstove, linije i kote postavljate po želji
na različite nivoe.
Kako je pomoću naredbe “Vidljivost” moguće postavljanje i ukidanje vidljivosti za svaki od

“layer”-a posebno, to je više nego jasna jedna od osnovnih primena ovakvog načina crtanja.
Osim toga i pri štampi možete pored boje, za svaki od “layer”-a definisati drugačiji tip linije i
njenu debljinu (vidi poglavlje “3.5.1”).
Desnim klikom miša preko bilo koje od ikona, kojima se aktiviraju naredbe “Linija”, “Tekst” i
“Kotiranje”, naizmenično sa svi “layer”-i postavljaju za vidljive, odnosno nevidljive. Selektivno
definisanje vidljivosti svakog od “layer”-a posebno, postiže se u okviru naredbe “Vidljivost”.

398
3.4.3 Crtanje pomoćnih linija

Izborom ove ikone ulazi se u naredbu “Linija” pomoću koje se mogu iscrtavati
proizvoljne linije na crtežu, a koje neće uticati na proračun modela.
Način rada sa ovom naredbom je detaljno opisan u poglavlju “2.6”, pa ga ovde nećemo
ponavljati. Linije se iscrtavaju u boji koja odgovara tekućem “layer”-u. Ova naredba ima
primenu naročito kod komplikovanijih modela kada je za definisanje njihove geometrije
neophodno iscrtati i razne pomoćne linije.
Napomena:
U slučaju da pomoćne linije želite da postavite u prozoru “Dispozicija”, tada morate početnu
tačku linije odabrati u ovom prozoru. Svakako da tada svi segmenti polilinije moraju pripadati
ovom prozoru. U slučaju da početna tačku linije odabrete u prozoru za 2D ili 3D prikaz modela,
tada će klik miša u okviru prozora “Dispozicija” biti protumačen kao zahtev za promenu
tekućeg rama.
3.4.4 Ispis tekstova

Naredba “Tekst” služi za ispis raznih naslova i komentara na crtežu. Izborom ove
ikone, komandna linija dobija sledeći izgled:
Referentna tačka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_
Naime, program od korisnika očekuje da unese referentnu tačku teksta. Ova tačka određuje
položaj teksta na crtežu, odnosno u odnosu na nju će se uneti tekst ravnati u zavisnosti od
tekućih uslova ravnanja. Način izbora uslova ravnanja ćemo objasniti malo kasnije. Kada se
mišem klikne na referentnu tačku, na komandnoj liniji se ispisuje poruka:
Tekst:_
Program sada očekuje od korisnika da sa tastature unese željeni sadržaj teksta. Dok se unosi
tekst, program ga u DRAG modu ispisuje na crtežu, pa je na taj način smanjena mogućnost
pogrešnog unosa. Završetak unosa teksta se označava pritiskom na taster “Enter”, nakon
čega će uneti sadržaj teksta biti ispisan na crtežu u boji koja odgovara tekućem “layer”-u (na
početku komandne linije se nalazi simbol kruga čija boja ukazuje na postavljeni tekući layer), i
poravnat u odnosu na referentnu tačku prema tekućim uslovima ravnanja.
Veličina slova na crtežu, ugao pod kojim se tekst ispisuje, uslovi ravnanja i font, će odgovarati
tekućem stanju parametara koji to regulišu. Tekuće vrednosti ovih parametara su ispisane
između uglastih zagrada uz svaku od podopcija na komandnoj liniji. Postavljanje parametara
se vrši pre izbora referentne tačke i to pomoću podopcija koje se nalaze na komandnoj liniji pri
pozivu naredbe “Tekst”.
Referentna tačka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_
Tekuće vrednosti ovih parametara program pamti i koristi ih u svom radu sve do njihove
sledeće promene od strane korisnika.
Font i veličina slova
Izbor veličine slova i fonta se postiže aktiviranjem podopcije “Font”, nakon čega se otvara

399
Izgled dijalog box-a za izbor fonta
Izbor fonta se vrši iz zatvorene liste koja se nalazi u levom delu dijalog box-a. Svakako da će u
listi fontova biti prikazani svi fontovi koji su instalirani u okviru Vaših “Windows”-a.
Zadavanjem željenih vrednosti u edit box-ovima: “Veličina” i “Faktor širine” imate

mogućnost da utiče na veličinu fonta i na odnos njegove širine prema zadatoj visini. Visina
slova se zadaje u milimetrima, na osnovu čega će program sam proračunati odgovarajuću
veličinu u crtačkim jedinicama. Način proračuna veze između zadatih veličina slova u
milimetrima na hartiji i crtačkih jedinica na ekranu, biće detaljno objašnjen u poglavlju “3.5.2”
kada budemo objašnjavali način postavljanja tekuće razmere. Za sada neka ostane na tome da
treba zadati veličinu slova u milimetrima.
Pomoću prekidača: “ B ”, “ I ” i “ _ ”, imate mogućnost da definišete jedan od stilova

odabranog fonta: “bold”, “italic” i “underline” fontove.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren a odabrani font će biti
postavljen za tekući. Na komandnoj liniji će između uglastih zagrada, u okviru podopcije
“Font”, biti ispisana i odabrana veličina fonta u milimetrima.
Ugao ispisa teksta
Izbor ugla pod kojim će tekst biti ispisan na crtežu se ostvaruje izborom podopcije “Ugao”. Na
komandnoj liniji se tada pojavljuje poruka:
Ugao <0>:
Od korisnika se sada zahteva zadavanje ugla u stepenima (između uglastih zagrada je ispisana
tekuća vrednost, a ugao raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu). Ugao se pored
zadavanja sa tastature može odrediti i izborom dve tačke sa crteža, pri čemu će program
očitati sa crteža ugao duži koja spaja te dve tačke. Izborom prve tačke sa crteža, program će
sa komandne linije zahtevati i unos druge tačke.
Druga tacka:
Zadatu vrednost ugla, program će usvojiti kao tekuću i vratiti se na osnovni oblik komandne
linije u okviru naredbe “Tekst”.
Ravnanje teksta
Izbor načina ravnanja teksta u odnosu na referentnu tačku se postiže aktiviranjem podopcije
“Ravnanje” sa komandne linije. Ravnanje se može vršiti i po horizontali i po vertikali. Po
horizontali je moguće da se tekst ravna u odnosu na levu ili desnu marginu, ili da se centrira.
Ravnanje po vertikali je moguće u odnosu na vrh, dno ili centar. Na samoj komandnoj liniji, u
okviru ove podopcije, je između uglastih zagrada ispisan tekući uslov ravnanja. On se
označava sa dva početna slova, i prvo se odnosi na ravnanje u horizontalnom smislu, a drugo
na ravnanje u vertikalnom smislu. Izborom podopcije “Ravnanje”, na komandnoj liniji će biti
ispisana poruka:

400
Horizontalno (<Levo>/Centar/Desno):_
Sada se od korisnika očekuje izbor ravnanja u horizontalnom smislu (pod horizontalnim se

ovde ne smatra ugao od “0” već pravac pod kojim se ispisuje tekst). Klikom miša preko jedne
od ponuđenih podopcija u komandnoj liniji, biće izabran način ravnanja po horizontali, a na
komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka sa opcijama, čijim se izborom vrši ravnanje po
vertikali (pravac upravan na pravac pisanja).
Vertikalno (Gore/Sredina/<Dole>):_
Izborom novog uslova ravnanja, program će se vratiti na osnovni oblik komandne linije za
izbor referentne tačke, a između uglastih zagrada će biti ispisani novo postavljeni uslovi
ravnanja.
3.4.5 Kotiranje crteža

Obzirom da je program “Tower” grafički orijentisan, i da omogućava formiranje
kompletne grafičke dokumentacije, to je svakako zbog preglednosti ulaznih podataka
neophodno i iskotirati nacrtanu geometriju modela.
Sam postupak kotiranja je veoma jednostavan i postiže se izborom naredbe

“Kotiranje”, nakon čega se na komandnoj liniji pojavljuje poruka:
Unos tačke za kotiranje (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Layer):
Sada se od korisnika očekuje da izvrši izbor svih tačaka, čije je međusobno rastojanje
potrebno iskotirati. Pored pojedinačnog izbora tačaka, pomoću podopcije “Izbor”, imate
mogućnost i da selektovanjem odaberete sve željene tačke.
<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/<krAj>:
Procedura za izbor tačka je detaljno opisana u poglavlju “2.5”. Kada su odabrane sve tačke sa
crteža, izbor podopcije “krAj” će označiti kraj procedure izbora tačaka, i program će sa
komandne linije sada zahtevati da odrediti položaj kote.
Položaj automatske kote (Unos tačaka/Horizontalna/Vertikalna /Kosa/Layer):
Iz sadržaja komandne linije, vidi se da u stvari postoje četiri nezavisne procedure, i to za

postavljanje: automatske, horizontalne, vertikalne i kose kote (podopcija “Unos tačaka” je
predviđena za provratak na proceduru izbora tačaka).
Po “default”-u, program uvek nudi postavljanje automatske kote, dok se izborom ostalih
podopcija sa komandne linije, može ući u proceduru za postavljanje horizontalne, vertikalne,
odnosno kose kote.
Postavljanje automatske kote podrazumeva, da će položaj miša u odnosu na odabrane tačke

za kotiranje, odrediti da li će biti postavljena horizontalna, ili vertikalna kota. Program, u DRAG
modu stalno iscrtavati horizontalnu, odnosno vertikalnu kotu, u zavisnosti od trenutnog
položaja miša.

401
Položaj miša u odnosu na odabrane tačke za kotiranje,

odredio je postavljanje horizontalne kote.
Položaj miša u odnosu na odabrane tačke za kotiranje,

odredio je postavljanje vertikalne kote.
Klik miša će dovesti do kraja procedure kotiranja, i na odabranom mestu će biti postavljena
horizontalna, odnosno vertikalna kota.
U slučaju da u DRAG modu, ne možete lako odabrati željeni tip kote, tada izborom
odgovarajuće podopcije, ulazite u proceduru eksplicitnog postavljanja horizontalne, odnosno
vertikalne kote. Izbor podopcije “Horizontalna”, dovešće do sledećeg izgleda komandne linije.
Položaj horizontalne kote (Unos tačaka/Automatska/Vertikalna /Kosa/Layer):
U ovom slučaju, program će u DRAG modu uvek iscrtavati horizontalnu kotu, bez obzira na
relativan položaj miša u odnosu na odabrane tačke za kotiranje. Isto važi i za eksplicitno
postavljanje vertikalne kote, pomoću podopcije “Vertikalna”. Izbor tačke sa crteža, uvek će
postaviti vertikalnu kotu.
Za postavljanje kosih kota, treba sa komandne linije izabrati podopciju “Kosa”, nakon čega će
se pojaviti poruka kojom se od korisnika zahteva da zada ugao nagiba kotne linije.
Ugao kose kote (<0>/Unos tačaka/Automatska/Horizontalna/Vertikalna //Layer):

402
Ovaj ugao se može zadati ili sa tastature u stepenima (pozitivan ugao raste u smeru
suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom dve tačke sa crteža. Ako se izabere tačka sa crteža,
na komandnoj liniji će se pojaviti poruka:
Druga tacka:_
Izborom i druge tačke sa crteža, biće određen ugao nagiba kose kote, a dalji postupak je
identičan kao kod horizontalnog i vertikalnog kotiranja.
Položaj kose kote:_
Naime, izbor tačke sa crteža, odrediće položaj kose kote, a sva međusobna rastojanja
odabranih tačka za kotiranje, biće isprojektavana na zadati kosi pravac.
Napomena:
Izbor fonta, broj decimala u kotama, tip strelica i nihova veličina vrši se u okviru naredbe
“Parametri” (vidi poglavlje “3.5.1”).
3.4.6 Oznaka pozicije

Svim konstruktivnim elementima (ploča/zid, greda/stub i svi oslonci) može se
zadati tekstualno-numerički identifikator - oznaka pozicije. Ovaj identifikator se ispisuje u svim
tekstualnim izveštajima. Takođe se može zahtevati i njegovo prikazivanje na ekranu, a samim
tim i u grafičkim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Oznaka pozicije
praktično predstavlja ime elementa kome je pridružena i znatno olakšava rad kako pri crtanju
modela, tako i pri kreiranju projektne dokumentacije.
Pri pozicioniranju, redosled entiteta program određuje prema koordinatama njihovog težišta.
Prvo se porede Z, zatim Y i na kraju X koordinate. Recimo da se pozicioniraju sve grede jednog
modela: prvo se pronađu sve grede čije težište pripada ravni sa najmanjom Z koordinatom,
zatim se među njima pronađu sve grede čije težište pripada pravcu sa najmanjom Y
koordinatom i izvrši se njihovo pozicioniranje, počevši od grede čije težište ima najmanju X
koordinatu. Važno je napomenuti da prednost imaju entiteti koji pripadaju zadatim nivoima
modela i oni se pozicioniraju prvi, a zatim se prelazi na pozicioniranje ostalih entiteta.
Naredbe za rad sa oznakama pozicija nalaze se u padajućem meniju “Pomoćni nivo”.
3.4.6.1 Plan pozicija
Pomoću ove naredbe se oznake pozicija dodeljuju entitetima koji su selektovani sa

crteža, tako da nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledeći izgled:
<0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / osvežavanje Indeksa / Brisanje svih
oznaka):
Napomenućemo da se istovremeno mogu selektovati samo entiteti istog tipa, na pr. samo
grede ili samo ploče.
Po završetku selektovanja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

403
Izgled dijalog box-a za dodeljivanje

oznaka pozicija
U edit box-u “Opis pozicije” se zadaje oznaka koja će biti dodeljena svim selektovanim
entitetima.
Pomoću check box-a “Numerisati pozicije” definiše se da li će program pored oznake,

svakom entitetu da pridruži i redni broj. Kada je ovaj check box postavljen na uključeno
stanje, za promenu postaju dostupani i ostali parametri u ovom delu dijalog box-a.
U edit box-u “Početni broj” se zadaje broj od koga kreće numerisanje pozicija. Ako je zadati
broj 0 numerisanje se neće izvršiti, odnosno program se ponaša kao da je check box
“Numerisati pozicije” isključen.
Postavljanjem na uključeno stanje check box-a “Grupisati kolinearne” od programa se

zahteva da kolinearne entitete numeriše sa istim brojem.
Napomenućemo i da program automatski, svim entitetima koji imaju istu oznaku pozicije i isti
redni broj dodeljuje indekse koji ih jednoznačno određuju. Ovi indeksi su od oznaka pozicija
odvojeni crticom (“*-n”), a njihovo prikazivanje se definiše u dijalog box-u naredbe
“Vidljivost”.
Komandno polje “Brisanje oznake pozicije” služi za uklanjanje oznaka pozicija koje su ranije
dodeljene selektovanim entitetima.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” dijalog box se zatvara, a program svim selektovanim
entitetima pridružuje zadate oznake pozicija. Prikazivanje oznaka pozicija definiše se u dijalog
box-u naredbe “Vidljivost”, pojedinačno za svaki entitet.

404
Pomoću naredbe “Plan pozicija” svim selektovanim

gredama su dodeljene oznake pozicija
Pomoću naredbe “Plan pozicija” mogu se promeniti oznake pozicija koje su ranije dodeljene
konstruktivnim elementima. Ako su svi selektovani entiteti pozicionirani sa istim parametrima,
program će ih prikazati u dijalog box-u:
Svi selektovani entiteti imaju iste parametre
Parametri koji nisu isti za sve selektovane entitete biće posebno označeni:
Parametri “Opis pozicije”i “Numerisati pozicije”

nisu isti za sve selektovane entitete

405
Poruka kojom se zahteva selektovanje entiteta će stajati na komandnoj liniji sve dok se
izborom podopcije “krAj” naredba ne završi.
<0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / osvežavanje Indeksa / Brisanje svih
oznaka):
Izborom podopcije “osvežavanje Indeksa” sa komandne linije, vrši se ažuriranje oznaka

pozicija. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se redosled rednih brojeva i indeksa može
lako narušiti (na primer brisanjem i dodavanjem novih entiteta, brisanjem zadatih oznaka
pozicija itd.).
Pomoću podopcije “Brisanje svih oznaka” uklanjaju se oznake pozicija svih elemenata
modela.
3.4.6.2 Generisanje plana pozicija
Pomoću naredbe “Generisanje plana pozicija” se istovremeno mogu dodeliti

oznake pozicija svim konstruktivnim elementima modela. Nakon njenog aktiviranja
otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za generisanje plana pozicija
U gornjem delu dijalog box-a nalazi se lista svih nivoa koji su definisani za dati model. U koloni
“Naziv nivoa” ispisana su njihova imena, dok su u koloni “Z” ispisane njihove Z koordinate.
Desni deo liste je podeljen na dva dela: “Greda” i “Ploča”. U kolonama “Opis” zadaju se
oznake pozicija koje će biti pridružene svim pločama/gredama datog nivoa, a u kolonama
“Broj” se za svaki nivo zadaje redni broj od koga počinje numerisanje. Desnim klikom miša
preko zadate oznake pozicije otvara se padajući meni sa dve ponuđene opcije:
Dodeli svima - data oznaka pozicije se dodeljuje pločama/gredama na svim nivoima
Ukloni svima - uklanjaju se oznake pozicija koje su zadate za ploče/grede na bilo kom nivou

406
Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša

preko oznake pozicije
Pomoću check box-ova, koji se nalaze u koloni “Nast.”, može se zahtevati da numerisanje
greda počne od prvog slobodnog broja koji je ostao posle numerisanja ploča. Recimo da je
zadati početni broj za numerisanje ploča na nekom nivou 101 i da se na tom nivou nalaze 3
ploče. Ako je uključen check box u koloni “Nast.”, numerisanje greda će početi od broja 104.
Kada su ovi check box-ovi uključeni, odgovarajuća polja za definisanje početnog broja
numerisanja greda biće nedostupna za editovanje.
Pomoću check box-ova, koji se nalaze u koloni “Poz.”, definiše se da li se ploče/grede na tom
nivou pozicioniraju.
Desnim klikom miša preko bilo kog od ovih check box-ova otvara se meni sa dve ponuđene
opcije:
Uključi sve - uključuju se svi check box-ovi u datoj koloni
Isključi sve - isključuju se svi check box-ovi u datoj koloni

407
Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša

preko bilo kog check box-a
U donjem delu dijalog box-a nalaze se parametri za definisanje načina pozicioniranja ostalih
entiteta.
Grupa parametara za definisanje načina

pozicioniranja zidova
Za svaki od ovih entiteta se u odgovarajućem edit box-u “Opis” zadaje oznaka pozicije, u edit
box-u “Broj” početni broj za numerisanje, dok se pomoću check box-a “Pozicionirati”
određuje da li će se izvršiti njihovo pozicioniranje.
Kada je check box “Grupisati kolinearne” postavljen na uključeno stanje, program će svim
kolinearnim entitetima istog tipa (na pr. svim gredama), koji imaju istu oznaku pozicije,
dodeliti isti redni broj. Takođe, svim entitetima sa istom oznakom i istim rednim brojem
dodeljuju se indeksi koji ih jednoznačno određuju.

408
Trenutno stanje parametara se može snimiti u bazu konfiguracija pod željenim imenom. Za
ovu namenu je predviđeno komandno polje , čijim se aktiviranjem otvara sledeći dijalog
box:
U edit box-u se zadaje ime konfiguracije, dok se aktiviranjem komandnog polja “OK” vrši
njeno snimanje u bazu. Ime konfiguracije se može definisati i izborom iz liste neke od ranije
snimljenih konfiguracija. U tom slučaju će prethodna konfiguracija biti prepisana, a program će
pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajuće upozorenje:
Sve snimljene konfiguracije se nalaze u zatvorenoj listi, i pomoću nje se mogu u bilo kom
trenutku učitati.
Komandno polje se koristi za brisanje tekuće konfiguracije iz baze.
Deo dijalog box-a za rad sa konfiguracijama
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK” program zatvara dijalog box i pozicionira sve
elemente modela u skladu sa zadatim parametrima.

409
Svim entitetima u modelu su pridružene oznake pozicija

pomoću naredbe “Generisanje plana pozicija
3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi

u svom radu (meni “Setup”)
Izborom komandi iz ove grupe, podešavaju se globalni parametri koje program
koristi u svom radu. Vrednosti ovako postavljenih parametara se pamte, sve do njihove
sledeće promene pozivom jedne od ovih naredbi.
3.5.1 Parametri
Izborom naredbe “Parametri”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Setup”,
otvara se dijalog box za definisanje parametara koje program koristi u svom radu, a kojima se
određuje način prikaza crteža, kako na ekranu, tako i na hartiji nakon štampe.
Izgled dijalog box-a za podešavanje parametara boja i debljina linija

410
Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem razgranatog stabla (vidi poglavlje “2.4.4”). Izborom jedne od ponuđenih opcija u stablu
i njihovih podopcija, vrši se promena središnjeg sadržaja dijalog box-a. Donji deo dijalog box-a
je zajednički za sve delove podataka u stablu, i funkcioniše na potpuno isti način bez obzira na
to koji je od njih trenutno aktivan.
S obzirom da se u dijalog box-u ove naredbe zadaje veliki broj podataka, da bi se olakšao rad
sa njima i smanjila mogućnost greške, u “Tower-u 6” je omogućeno istovremeno prikazivanje
parametara za “Ekran” i “Papir”.
Izgled dijalog box-a za podešavanje parametara
Stanje svih parametara, koji se mogu postavljati u ovom dijlog box-u, se može trajno
zapamtiti i snimiti pod proizvoljno zadatim imenom. Znači kada postavite parametre po svojoj
želji, aktivirajte komandno polje “Snimi”, nakon čega će se otvoriti dijalog box sledećeg
izgleda:
Sada u edit box-u treba zadati željeno ime i aktivirati komandno polje “OK”. U slučaju da
zadato ime već postoji u listi parametara, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

411
Potvrdan odgovor će dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridruženi
odabranom imenu, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja “Snimi”, nalaze se sve
snimljene konfiguracije.
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija
Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi će uvek stajati i konfiguracija koja se
isporučuje uz program i koja se vodi pod imenom “Default”. Promena tekuće konfiguracije se
vrši tako što se klikom miša na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista
otvori, a zatim mišem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuđenih konfiguracija.
Pomoću komandnog polja “Briši” se vrši brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuću.
Znači, konfiguraciju koju želite da trajno uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo morate
postaviti za tekuću a potom aktivirati komandno polje “Briši”. Pošto je ova naredba
destruktivna, program će zatražiti potvrdu ove akcije, i tek nakon potvrdnog odgovora obrisati
selektovanu konfiguraciju.
Takođe, omogućeno je preuzimanje parametara prikaza iz konfiguracionog fajla drugog

korisnika. Za ovu namenu je predviđeno komandno polje “ Import ”, čijim se aktiviranjem
otvara novi dijalog box:

412
Dijalog box za import konfiguracija parametara
Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smeštaju u datoteku “Tower.$dis”. Sada je

potrebno da se željena datoteka pronađe i da se pomoću komandnog polja “Učitaj” izvrši
preuzimanje konfiguracija. Sve konfiguracije, koje su se nalazile u izabranoj datoteci, biće
snimljene u istoimenu datoteku koju “Tower” koristi pri svom radu, i biće dostupne za izbor iz
zatvorene liste. Ako neke od preuzetih konfiguracija imaju isto ime kao već postojeće
konfiguracije, dodaće im se simbol zvezdice “*”.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a tekuću konfiguraciju
program će koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe “Parametri”, za tekuću ne
postavite neku drugu konfiguraciju.
Ako menjate stanje parametara u kartotekama ovog dijalog box-a, a ne sprovedete prethodno
opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz ovog dijalog box-a,
aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će poštovati postavljene parametre, ali pri
ponovnom pokretanju programa će oni biti trajno izgubljeni.
Izgled ekrana
U ovom delu stabla, moguće je menjati parametre koji definišu izgled samog programa. Na taj
način, lako možete, prema svojoj želji, podesiti najprijatnije okruženje za rad.

413
Deo dijalog box-a rezervisan za podešavanje izgleda ekrana
Da bi ste imali bolji uvid u značenje ponuđenjih parametara, u desnom delu dijalog box-a,
prikazuje se izgled podešenih parametara za tekuću stavku u stablu. U slučaju da Vam
značenje nekog od parametra nije jasno, promenom njegove boje u neku drugu, lako ćete
protumačiti njegovo značenje.
Promena boje, bilo kog od ponuđenih parametara, postiže se klikom miša na odgovarajuće
komandno polje sa bojom koja je trenutno važeća za njega.
Padajući meni koji služi za izbor boje pozadine ekrana

414
U ovom delu dijalog box-a, pored boja mogu se podešavati i tip i debljina linija pojedinih
entiteta koji se prikazuju na ekranu. Tip linije se određuje klikom na strelicu sa desne strane
ovog komandnog polja, nakon čega se otvara padajući meni za izbor jednog od programom
predviđenih tipova linija.
Padajući meni koji služi za izbor tipa linije
Debljina linije se zadaje u pixelima, i ona se postiže zadavanjem željene vrednosti u

odgovarajućem edit box-u.
Edti box za izbor debljine linije na ekranu

415
I veličina simbola se takođe određuje u pixelima, zadavanjem željene vrednosti u

odgovraajućem edit box-u.
Edti box za izbor veličine simbola na ekranu
Konstrukcija
U ovom delu stabla, nalaze se parametri koji utiču na način iscrtavanja konstruktivnih
elemenata, kako na ekranu, tako i na hartiji prilikom štampe.
Deo dijalog box-a rezervisan za podešavanje parametra

o konstruktivnim elementima

416
Za sve parametre se drže dupli podaci, odnosno svaki parametar može imati jednu vrednost
na ekranu a drugi pri štampi. Napomenućemo da se debljina linija na ekranu zadaje u
pixelima, a na hartiji u milimetrima.
U ovoj kartoteci se pored prethodno oisanih porametara zadaju i podaci u vrsti fonta kojom se
ispisuju pojedini tekstovi na crtežu.
Deo dijalog box-a rezervisan za izbor tipa i veličine fonta
Pored svake grupe parametara, kojima se definiše ispisivanje tekstova na crtežu, dodato je
komandno polje pomoću koga se zadati parametri mogu dodeliti svim ostalim tekstovima.

417
Komandno polje za brzu promenu parametara
Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Pomoću prikazanih check box-ova vrši se izbor parametara, dok se aktiviranjem komandnog
polja “OK” njihovo trenutno stanje pridružuje svim ostalim tekstovima.
Napomenućemo da se dodeljivanje parametara pomoću ove naredbe vrši odvojeneo za ekran i

papir. Takođe, parametri za tekstove čija se veličina zadaje u mm neće se dodeliti tekstovima
čija se veličina zadaje u pikselima, i obrnuto. U dijalog boxu se u zagradama, pored naziva
grupe parametara “Font”, ispisuje na koje će se tekstove zadate izmene odnositi.
Za površinske elemente konstrukcije, omogućen je i izbor tipa šrafure.

418
Padajući meni koji služi za izbor tipa šrafure
Pored tipa, svaka od šrafura je određena i bojom šrafure i bojom njene podloge. Postavljanjem
prekidača “Providna”, na uključeno stanje, imate mogućnost da se šrafura ne postavlja preko
podloge već da bude providna (tada će zadata boja podloge biti ignorisana).
Sve prethodno rečeno za konstrukciju, važi i za sve ostale elemente crteža, te se više nećemo
baviti ovim dijalog box-om.

419
3.5.2 Funkcionalnost
Izborom naredbe “Funkcionalnost”, imate mogućnost da podesite grupu
parametara koji utiču na način funkcionisanja programa.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe “Funkcionalnost”
Zbog velike količine raznorodnih podataka, ovaj dijalog box je organizovan putem kartoteka
(vidi poglavlje “2.4.4.”). Svaka od ponuđenih kartoteka predstavlja celinu za sebe i ovde ćemo
ih detaljno opisati.

420
Jedinice mera
Izgled kartoteke “Jedinice mera”
U okviru ove kartoteke imate mogućnost da podesite merni sistem u kome želite da radite.
Naime, izborom jedne od ponuđenih vrednosti u zatvorenim listama, birate jedinice mera za:
dužinu, sile i temperaturu. Jedinice mera ne moraju uopšte biti međusobno usaglašene, te
možete odabrati za dužinu recimo “ft” (stope), a za sile “kN”. Ported toga, u bilo kom trenutku
rada sa programo možete potpuno slobodno menjati tekuće jedinice mera. Na primer, možete
model kreirati u jednom, a rezultate gledati u drugom mernom sistemu.
Ovakva fleksibilnost je omogućena zbog toga, što se sve vrednosti zadate u programu, interno
pamte u metarskom mernom sistemu (“m”, “Kn”, “Celsius”), te se promenom podataka u
ovom dijalog box-u one trenutno preracunavaju i konvertuju u odabrani merni sistem. Na
statusnoj liniji, uvek se ispisuje trenutno aktivan merni sistem.
Deo statusne linije rezervisan za prikaz tekućih jedinica mera

421
Izborom iz svake od ponuđene tri zatvorene liste, možete odabrati jednu od programom
predviđenih jedinica mera.
Lista za izbor jedinica mera za dužinu
U okviru svake od ponuđenih dužinskih jedinica mera, na prvom mestu se ispisuje osnovna
jedinica, a u zagradi njeni manji delovi. Manji delovi osnovne dužinske jedinice mera, koriste
se jedino pri zadavanju geometrije poprečnih preseka greda. Ako za dužinske jedinice
odaberete “m cm, mm”, to znači da će se cela geometrija modela izražavati u metrima, a
jedino će kod zadavanja dimenzija poprečnog preseka greda biti koršćeni santimetri. Ako pak
za dužinske jedinice odaberete “cm mm”, to znači da će se cela geometrija modela,
izražavati u santimetrima, a jedino će kod zadavanja dimenzija poprečnog preseka greda biti
koršćeni milimetri.
Na kraju ćemo napomenuti i to, da će promena dužinskih jedinica mera dovesti i do

automatskog prepravljanja sadržaja eventualno postavljenih kota na crtežu. Na taj način, one
će uvek odgovarati trenutno postavljenim jedinicama mera za dužinu.

422
Jezik
Izgled kartoteke “Jezik”
U okviru ove kartoteke, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih možete odabrati jedan od
programom predviđenih jezika. Iz zatvorene liste “Jezik aplikacije”, vrši se izbor jezika koji
će program koristiti pri samom radu. Znači, samo okruženje programa će biti na odabranom
jeziku. Koji će sve jezici biti podržani u ovoj listi, zavisi isključivo od licence kupljenog
programa. Naime, kako cena programa nije ista u svim zemljama u kojima se on prodaje, to
će kupljena licenca odrediti i sadržaj ove liste.
Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komannog polja “OK”, program će izdati
odgovrajuću poruku.
Iz sadržaja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da

prvo izađete iz programa, i da ga potom ponovo pokrenete.
Kako Vam se u praksi može desiti i slučaj da projekat radite za inostrano tržište, to bi svakako
bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom željenog jezika, iz
zatvorene liste “Jezik izveštaja”, svi nadalje generisani tekstovi na hartiji, biće ispisivani na
odabranom jeziku. Znači, sam izgled programa i dalje ostaje na istom jeziku, ali tekstualni
izveštaji, kao i potpisi svih blokova crteža se kreiraju na jednom od ponuđenih jezika. U ovoj
listi nema ograničenja po pitanju kupljene licence, te će na raspolaganju uvek biti svi
programom predviđeni jezici.

423
Osvetljenje 3D scene
U okviru ove kartoteke imate mogućnost da iz zatvorene liste izaberete jedan od 3 načina
prikazivanja renderovanog modela: “Svetlija scena”, “Normalno osvetljena” i “Tamnija
scena”. Ove konfiguracije se razlikuju u kontrastu, oštrini i osvetljenosti modela.
Animacija
Izgled kartoteke “Animacija”
Pomoću pet klizača, koji su prikazani u ovoj kartoteci, imate mogućnost da utičete na način
animacije koju program vrši pri prikazivanju formi oscilovanja, i deformisanog modela

424
konstrukcije. Na vrednost ovih parametara utičete tako što svaki od klizača postavljate u
željeni položaj, od manje ka većoj vrednosti. Za vraćanje klizača u programski definisan
položaj, predviđeno je komandno polje “Default”.
Eksport u ArmCAD
Izbor jednog od ponuđena dva prekidača, odrediće fomat datoteke u koju se eksportuje
usvojena armatura u program ArmCAD. Stanje ovih prekidača, program će poštovati u okviru
naredbi za eksport usvojene armature u ArmCAD (vidi poglavlja 9.3.8 i 9.4.6).

425
Automatsko snimanje
U okviru ove kartoteke imate mogućnost da podesite automatsko snimanje datoteke sa

ulaznim podacima (ekstenzija “*.twp”), kao i datoteke sa kreiranom projektnom
dokumentacijom (ekstenzija “*.twp_d”). Program će automatski da snima ove datoteke samo
ako je check box “Uključeno automatsko snimanje” postavljen na uključeno stanje.
U edit box-u “Period snimanja” se zadaje vremenski interval automatskog snimanja, dok se
u edit box-u, koji se nalazi ispod njega, zadaje putanja do nekog već postojećeg foldera, u
kome će se snimati ove datoteke. Izbor foldera se može izvršiti i pomoću dijalog box-a, koji se
otvara aktiviranjem komandnog polja, koje se nalazi u produžetku edit box-a.
Dijalog box za izbor foldera
Bilo koji od automatski snimljenih fajlova se može u svakom trenutku “oporaviti”, odnosno
snimiti na željenom mestu radi daljeg korišćenja. Za oporavak datoteka sa ulaznim podacima
je predviđeno komandno polje “Oporavak datoteka”. Nakon aktiviranja ovog komandnog
polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

426
Izgled dijalog box-a za oporavak automatski

snimljenih datoteka
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa automatski snimljenim datotekama. Pamti se
maksimalno 10 datoteka, a ista datoteka se može pojaviti u listi proizvoljan broj puta sa
različitim vremenima snimanja. Program datoteku snima na prvoj praznoj poziciji u listi. Ako
su svih 10 pozicija popunjene, tražiće one na kojima je već snimljena tekuća datoteka i
presnimiće najstariju kopiju. Ako u listi nema kopija tekuće datoteke, presnimiće generalno
najstariju kopiju.
U koloni “Projekat” su prikazana imena datoteka, dok su u koloni “Vreme” za svaku datoteku
ispisani datum i vreme snimanja. Ako dati projekat pre automatskog snimanja nije bio
snimljen dodeliće mu se ime “Noname”.
Trenutno selektovana datoteka je u listi obeležena posebnom bojom, a samo selektovanje se

vrši klikom miša preko imena željene datoteke. Da bi se izvršio oporavak selektovane datoteke
potrebno je da se aktivira komandno polje “Oporavi datoteku”, nakon čega se otvara novi
dijalog box:
Dijalog box za snimanje datoteka
Ovo je standardni dijalog box za snimanje datoteka i pomoću njega se oporavljena datoteka
snima na željeno mesto na disku radi daljeg korišćenja. Ako oporavljenu datoteku sa ulaznim
podacima snimite preko datoteke od koje je kreirana, program će izbrisati sve datoteke sa
rezultatima koje su istog imena (naravno, ako postoje).
Pomoću komandnog polja “Briši” se selektovana kopija datoteke uklanja iz liste.

427
Za oporavak datoteka sa projektnom dokumentacijom je predviđeno komandno polje

“Oporavak izveštaja”. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om za oporavak datoteka sa ulaznim
podacima.
Važno je napomenuti da je neophodno da se oporavljena datoteka snimi preko datoteke od

koje je kreirana, odnosno sa istim imenom i u istom folderu u kome se nalaze sve ostale
datoteke datog projekta, kako bi u daljem radu sa projektom mogla da se koristi.
Razmera
Izgled kartoteke “Razmera”
Da bismo objasnili ulogu ove kartoteke, moramo prvo pojasniti osnovnu koncepciju programa
u vezi sa razmerama crtanja i štampanja. Da bi se izbeglo mukotrpno preračunavanje razmere
u kojoj se crta, u programu je usvojeno da se sve crta u “1:1”. Odnosno, ”, ako je za tekuću
dužinsku jedinicu odbaran metar, onda jednoj crtačkoj jedinici odgovara “1 m”. Iz ovoga
proizilazi da zadavanje bilo koje razmere crteža neće promeniti ekranski prikaz crteža po
pitanju geometrije modela i opterećenja. Međutim, to nije slučaj sa tekstovima, obzirom da se

428
njihova veličina, iz razloga čitljivosti, zadaje u milimetrima. Zbog toga je i potrebno zadati
razmeru, koja će odrediti veličinu svih tekstova na ekranu u crtačkim jedinicama. Ovo se
odnosi na sve tekstove koji se ispisuju pomoću naredbi “Tekst” i “Kota”, a takođe i na tekstove
koji predstavljaju redne brojeve setova konstruktivnih elemenata, intenzitete opterećenja, itd.
Pored tekstova, ovo preračunavanje se odnosi i na sve simbole čija se veličina takođe zadaje u
milimetrima (simbol za tačkasti oslonac, tačkasto opterećenje, simbol ortotropije, itd).
Pri izboru razmere imate mogućnost ili da iz liste, koja se otvara klikom miša na strelicu sa
desne strane edit box-a, odaberete jednu od ponuđenih vrednosti, ili da u samom edit box-u
zadate željenu vrednost.
Nakon zadavanja nove razmere i aktiviranja komandnog polja “OK”, dijalog box će biti
zatvoren, a program će na osnovu trenutnih gabarita crteža, odrediti veličinu tekstova i
simbola na ekranu u crtačkim jedinicama. Kako je štampa tako organizovana, da se bez obzira
na postavljenu razmeru pri eksportu grafičkih blokova, zadata veličina tekstova i simbola u
milimetrima na hartiji uvek poštuje, to će promena razmere imati uticaja samo na ekranski
prikaz.
Obzirom da će Vam promena razmere realtivno često trebati u radu sa programom, to imate
mogućnost da ovaj “combo box”, pomoću naredbe “Ikone” (vidi poglavlje “3.5.3”), postavite i
u prostor predviđen za prikaz ikona na ekranu. Znači, promenu razmere možete vršiti i bez
ulaska u ovaj dijalog box.
Podela
Izgled kartoteke “Podela”
Kako se lukovi u programu aproksimiraju kao niz pravih segmenata, to se pomoću četiri
prikazana klizača određuje finoća njihove podele, i to kada su oni lučni segmenti linisjkih
entiteta (lukovi), kada su deo 3D cilndra, 3D površi, ili pak kada je lukom određena lučna
promena grede, promenljivog poprečnog preseka. Vodite računa da će preterana finoća lukova
usporiti rad programa te je za preporuku da ove vrednosti ne menjate već da korisitite
“default” postavljene vrednosti.

429
Postavljanjem check box-a “Izolnije sa obe strane” na uključeno stanje, zahteva se od

programa da u prozoru za 3D prikaz modela, u modulu za obradu rezultata proračuna, izolinije
iscrtava sa obe strane površinskih elemenata konstrukcije. Naime, ako je ovaj check box
postavljen na isključeno stanje, može se desiti da pune izolinije ne budu vidljive na svim
delovima, jer ih zaklanja poleđina datog površinskog elementa.
Izolinije sa obe stane - OFF Izolinije sa obe stane - ON
Za vraćanje klizača, i svih ostalih parametara u ovoj kartoteci, na programski definisane

vrednosti, predviđeno je komandno polje “Deafult”.
Preklapanje
Izgled kartoteke “Preklapanje”
Obzirom da kod konstruktivnih elemenata ne važi prncip superpozicije, to se u okviru svih

naredbi za manipulaciju sa elementima crteža (kopiranje, pomeranje, itd), proverava
preklapanje istorodnih elemenata. U slučaju potpunog ili delimičnog preklapnja, na mestu
preklapanja se usvajaju karkteristike poslednje iscrtanog elemenata, i na taj način se izbacuju
nepotrebni elementi crteža. Kako ova stalna provera može znatno usporiti rad programa, to
smo jedino za grede dozvolili da se one mogu privremeno preklapati na crtežu. Da li će
duplikati greda biti automatski izbacivani ili ne, reguliše se stanjem check box-a “Izbaci
preklopljene grede”. U oba slučaja, model će ući ispravan u proceduru gemerisanja mreže
konačnih elemenata, i sam proračun modela. Naime, kako se kontrola unetih podataka

430
automatski poziva i pred generisanje mreže konačnih elemenata i pred proračun, to će u

slučaju postojanja preklopljenih greda program sam izbaciti duplikate. Ipak, za preporuku je
da ovaj check box bude uvaek postavljen na uključeno stanje.
Rezultati
U okviru ove kartoteke se mogu podesiti određeni parametri koji utiču na način prikazivanja
rezultata:
Prikaz ekstrema površinskih entiteta - pomoću ovog check box-a se definiše da li će se pri
prikazivanju uticaja u površinskim entitetima, u tačkama u kojima se nalaze ekstremi,
ispisivati vrednosti uticaja i odgovarajući simboli
Kotiranje uticaja u 3D - pomoću ovog check box-a se definiše da li će se u prozoru “3D

pogled” ispisivati numeričke vrednosti na dijagramima prikazanih uticaja, i u linijskim i u
površinskim entitetima.
Dve boje za izolinije i legende - pomoću ovog check box-a se može zahtevati prikazivanje
svih rezultata sa samo dve boje - jedne za pozitivne, a druge za negativne vrednosti
Konstantna dužina strelica glavnih napona – kada je ovaj check box isključen na dužinu
strelica koje pokazuju pravac delovanja glavnih napona na nekom mestu u ploči uticaće i
intenzitet napona na tom mestu. Ako je check box uključen sve strelice će imati istu dužinu,
koja zavisi samo od veličine konačnih elemenata.
Početni broj podela za površinske - u ovom edit box-u se zadaje početni broj podela za
prikazivanje rezultata u površinskim entitetima. To znači da će se neki uticaj u površinskim
entitetima prikazivati sa ovim brojem podela sve dok se u okviru naredbe za njegovo
prikazivanje ne zada neka druga vrednost
Početni broj podela za beton - u ovom edit box-u se zadaje početni broj podela za
prikazivanje rezultata dimenzionisanja betonskih ploča

431
Prikaz dužina u dijagramu usvojene armature greda – kada je ovaj check box uključen u
dijagramima usvojene armature se ispisuju i dužine segmenata iteracija
Proračun
U okviru ove kartoteke definiše se način proračuna modela. Detaljna objašnjenja ponuđenih
opcija nalaze se u poglavlju “7.1”.
Direct X

432
U okviru ove kartoteke vrši se izbor DirectX-a koji će program koristiti u svom radu.
Postavljanjem prikazanog check box-a na uključeno stanje bira se DirectX 7, dok se njegovim
isključivanjem bira DirectX 9. Ispod ovog check box-a se ispisuje i koji je DirectX trenutno
aktivan. Promena stanja check box-a ne dovodi do trenutne promene DirectX-a, već je
neophodno da se program zatvori i ponovo pokrene kako bi izabrani DirectX postao aktivan.
Izbor DirectX je bitan zato što se može desiti da na nekim starijim grafičkim karticama
program brže radi sa starim DirectX-om nego novim.
Poništavanje automatskih odgovora
Komandno polje za poništavanje automatskih odgovora
U dijalog box-ovima nekih upozorenja, koja program u toku rada prikazuje, se može zahtevati
da se oni više ne pojavljuju i da se poslednji dati odgovor koristi ubuduće. Aktiviranjem ovog
komandnog polja se takva podešavanja poništavaju u svim dijalog box-ovima u kojima su
zadata.

433
3.5.3 Ikone
Pomoću naredbe “Ikone” imate mogućnost da sami odredite raspored ikona na
ekranu. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box za određivanje rasporeda ikona na ekranu
U ovom dijalog box-u se radi sa pojedinačnim ikonama koje se grupišu u logičke celine, a
zatim se ovim grupama zadaje položaj unutar izabranog tulbara. Izbor tulbara se vrši iz
zatvorene liste, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a.
Iz zatvorene liste je izabran tulbar koji se nalazi uz gornju

ivicu ekrana
Sve grupe ikona koje pripadaju izabranom tulbaru su prikazane u listi. Redosled grupa ikona u
listi ujedno određuje i njihov položaj na ekranu.

434
Grupe ikona koje pripadaju gornjem tulbaru
Položaj selektovane grupe ikona u listi, a samim tim i na ekranu, se može promeniti pomoću
komandnih polja (na gore) i (na dole). Pored imena svake grupe u listi nalazi se check
box, čije stanje određuje da li će se data grupa ikona prikazivati na ekranu.
Pomoću komandnog polja “ Dodaj ” se u listu ubacuje nova grupa, dok se pomoću
komandnog polja “ Briši ” selektovana grupa uklanja iz liste. S obzirom da se mogu brisati
samo prazne grupe, program će pri pokušaju brisanja grupe koja nije prazna izbaciti
Sve ikone koje pripadaju selektovanoj grupi se prikazuju u donjem levom delu dijalog box-a,
istim redosledom kojim će se prikazivati na ekranu:

435
Ikone koje pripadaju selektovanoj grupi “Datoteka”
Položaj selektovane ikone u grupi, a samim tim i na ekranu, se može promeniti pomoću
komandnih polja (na gore) i (na dole).
Selektovana ikona se može ukloniti iz grupe aktiviranjem komandnog polja , dok se pomoću
komandnog polja grupi može pridružiti bilo koja neraspoređena ikona (neraspoređene ikone
su prikazane u desnom delu dijalog box-a).
Komandna polja za ubacivanje i izbacivanje ikona
Napomenućemo da je u ovom dijalogu dozvoljena višestruka selekcija, tako da se istovremeno

može ubacivati/izbacivati više ikona.
Iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad neraspoređenih ikona, se bira modul programa za koji
se određuje raspored ikona na ekranu. Od izabranog modula zavisi koje će se ikone pojaviti u
dijalogu, s obzirom da se neke naredbe ne pojavljuju u svim modulima.

436
Iz zatvorene liste je izabran modul “Unos podataka”
Pri raspoređivanju grupa ikona na ekranu, imate potpunu slobodu, s tim što se grupe
“Slučajevi opterećenja”, “Faze građenja”, “Razmera”, kao i grupa “Izbor uticaja” (koja se
pojavljuje u modulu za obradu podataka) mogu postaviti samo uz gornju ivicu ekrana, s
obzirom da se u njima ne nalaze ikone, već “combo box”-ovi, koji ne mogu fizički da stanu uz
desnu ivicu ekrana. Ove grupe ne mogu da se izbrišu iz gornjeg tulbara, pa je komandno polje
“ Briši ” disejblovano kada je neka od njih selektovana.
Kada se aktivira komandno polje “OK” program zatvara dijalog box i na ekranu prikazuje
raspored ikona koji je u njemu definisan. Ako postoji neka prazna grupa ikona izlazak iz dijalog
box-a neće biti dozvoljen, a program će izdati odgovarajuće obaveštenje.

437
3.5.4 Prečice
Pomoću naredbe “Prečice”, bilo kojoj naredbi u programu može se dodeliti
kombinacija tastera koja će se koristiti za njeno pokretanje. Ova naredba se nalazi
u padajućem meniju “Setup”, a njenim izborom otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje prečica
U donjem delu dijalog box-a su prikazane sve naredbe kojima se mogu dodeliti prečice. Izbor
naredbe se vrši klikom miša preko njenog imena, nakon čega se ona obeležava posebnom
bojom. Obzirom da se u listi nalazi veliki broj naredbi, omogućeno je i njihovo pronalaženje
pomoću tastature. U ovoj proceduri se klikom miša obeleži bilo koja naredba, a zatim se sa
tastature unese prvo ili nekoliko početnih slova imena željene naredbe.
Da bi se selektovanoj naredbi dodelila prečica potrebno je da se klikom miša, ili pomoću

tastera “Tab” sa tastature, postavi fokus na edit box “Unos prečice” i u njemu zada željena
kombinacija tastera.

438
Naredbi “Snimi” je dodeljena prečica “Ctrl+S”
Aktiviranjem komandnog polja “ Postavi ” ova procedura se završava, a u gornjem delu

dijalog box-a se ispisuju naziv naredbe i prečica koja joj je dodeljena.
U listi se prikazuje naziv naredbe i prečica koja

joj je dodeljena

439
Kao prečice se mogu zadati sva slova i svi brojevi, kao i njihove kombinacije sa tasterima
“Ctrl” i “Shift”. Ako se pokuša zadavanje prečice koja je već u upotrebi program će izbaciti
odgovarajuće obaveštenje.
Napomenućemo i da se prečice za transparentne naredbe mogu zadati samo u kombinaciji sa

tasterom “Ctrl”. Ako se pokuša zadavanje neke druge kombinacije program će izdati
Uklanjanje prečice se vrši tako što se u gornjoj listi selektuje naredba kojoj je dodeljena, a
zatim se aktivira komandno polje “ Briši ”.
Komandno polje za brisanje selektovane prečice

440
3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova

Pomoću ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,
mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu učitati
u program, na istom ili na nekom drugom računaru. Znači glavna namena ove naredbe je da
omogući razmenu konfiguracionih fajlova između korisnika, odnosno njihovo prenošenje sa
računara na računar. Izborom naredbe “Izvoz konfiguracionih fajlova”, iz padajućeg menija
“Setup”, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati mesto na disku računara, na kome će se snimiti datoteka sa izvezenim
konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju “Ime fajla”. Snimanje
datoteke pod zadatim imenom, vrši se aktiviranjem dugmeta “Snimi”, nakon čega se dijalog
zatvara i završava naredba.
3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova

Pomoću ove naredbe se vrši učitavanje konfiguracionih fajlova, koji su ranije,
pomoću naredbe “Izvoz konfiguracionih fajlova” snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf.
Izborom naredbe “Uvoz konfiguracionih fajlova”, iz padajućeg menija “Setup”, otvara se
dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati željnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme
“Učitaj”, nakon čega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji će se učitati u
program:

441
U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, a u drugoj nazivi svih konfiguracionih fajlova
koji se nalaze u učitanoj datoteci. Izbor konfiguracionih fajlova, koji će se učitati u program,
vrši se pomoću check box-ova iz treće koloni tabele. Izborom dugmeta “Sve”, svi check box-
ovi se postavljaju na uključeno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta “Ništa”, svi check box-ovi
postavljaju na isključeno stanje. Pomoću dugmeta “Inverzija selekcije”, svi trenutno
uključeni check box-ovi se isključuju, a svi isključeni se uključuju.
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se učitavaju u

program i prikazuje se odgovarajuća poruka o izvršenoj akciji:
Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno počeli koristiti u programu,
on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.
3.6 Komande za rad sa datotekama

Svi podaci o jednom crtežu (modelu), čuvaju se u datotekama koje se snimaju na
tvrdi disk računara. U samom vrhu ekrana, u prvom redu odozgo, iza imena programa, između
uglastih zagrada ispisano je ime datoteke sa kojom se trenutno radi. Pri svakom novom
pokretanju programa, automatski se otvara prazan crtež kome se programski zadaje
privremeno ime “Untitled”. Pod ovim imenom će se voditi svi elementi koje budete crtali, sve
dok ne izađete iz programa ili ne aktivirate neku od naredbi: “Nova”, “Učitaj”, “Snimi”. Nakon
izbora jedne od ovih naredbi, program će Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe “Snimi
kao”, i svi podaci o do tada kreiranom crtežu će biti snimljeni pod imenom koje Vi zadate.
Imena datoteka, korisnik zadaje sam po svojoj volji, dok se ekstenzije određuju programski.
Kako se u datotekama pored ulaznih podataka i mreže konačnih elemenata čuvaju i rezultati

442
proračuna, to svaki model može imati više datoteka. Sve one imaju zajedničko ime, dok
progamski zadate ekstenzije određuju koji se podaci u njima nalaze:
*.TWP - čuvaju se podaci o samom crtežu (modelu) kreirani u modulu “Unos podataka”, i
podaci o izgenerisanoj mreži konačnih elemenata u modulu “Formiranje mreže”.
*TWP_M - čuvaju se podaci o rezulatatima proračuna modalne analize koji su kreirani u

modulu “Formiranje mreže”.
*TWP_0 - čuvaju se podaci o rezulatatima proračuna koji su kreirani u modulu “Proračun

modela”.
*TWP_D - čuvaju se podaci o grafičkom dokumentu koji se kreira u modulu “Obrada

rezultata”.
3.6.1 Otvaranje nove datoteke (Nova)

U slučaju kada ste radili sa nekom starom datotekom i želite da kreirate potpuno
novi model, potrebno je da aktivirate naredbu “Nova” koja se nalazi u okviru pradajućeg
menija “Datoteka”. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crteža sa kojim
se do tog trenutka radilo, i ispituje da li su na njemu izvršene neke izmene. U slučaju izvršenih
izmena, otvara se dijalog box u kome se daje opis izvršenih izmena i nudi izbor jedne od
mogućih akcija.
Sada može nastupiti više slučajeva, u zavisnosti od toga da li je za dati model izgenerisana
mreža konačnih elemenata, da li postoje rezultati proračuna, i da li učinjene izmene utiču na
njih. U svim ovim slučajevima, program će Vas obavestiti svojom porukom, a izborom nekog
od ponuđenih komandnih polja mogu se sprovesti sledeće akcije:
Yes - promene se snimaju u datoteku pod tekućim imenom, a u slučaju da učinjene izmene
utiču na ranije formiranu mrežu konačnih elemenata i eventualno postojeće rezultate
proračuna, ti podaci će biti uništeni (datoteka “*.TWP_O” će biti obrisana sa diska
računara). Razlog ovome je više nego jasan, jer podaci o mreži konačnih elemenata i
rezultatima proračuna, moraju odgovarati sadržaju crteža ulaznih podataka.
No - sve promene na crtežu će biti ignorisane, odnosno neće biti zapamćene.
Cancel - izborom ovog komandnog polja se odustaje od otvaranja nove datoteke.
Ovakvu kontrolu program sprovodi i pri aktiviranju naredbi “Učitaj” i “Snimi”, koje se takođe
nalaze u okviru padajućeg menija “Datoteka”, kao i pri izlasku iz programa ili pri prelasku u
druge module programa.
U slučaju izbora komandnog polja “Yes” ili “No”, aktivirana naredba “Nova” će biti nastavljena i
program će otvoriti prazan crtež, kome će zadati privremeno ime “Untitled”. Sada na ovako
praznom crtežu možete kreirati svoj model, a sledećim aktiviranjem neke od naredbi koje
menjaju tekući crtež, program će Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe “Snimi kao”,
gde ćete imati mogućnost da kreirani crtež snimite pod imenom koje Vi zadate.

443
3.6.2 Učitavanje datoteka (Učitaj)

Pomoću naredbe “Učitaj”, omogućeno je učitavanje neke od ranije formiranih
datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crteža sa kojim se do
tog trenutka radilo, i sprovodi kontrolu o eventalno izvršenim izmenama, onako kako je to
objašnjeno u prethodnom poglavlju. Nakon toga se otvara dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled “dijalog box”-a za učitavanje fajlova
U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi “Lokacija:”, nalazi se ime tekućeg direktorijuma, a u
centralnom delu dijalog box-a su prikazani svi “Tower”-ovi ulazni fajlovi (*.twp), koji se nalaze
u tekućem direktorijumu. Ispred imena “Tower”-ovih ulaznih fajlova, kao i ispred imena pod
direktorijuma nalaze se odgovarajući simboli:
simbol koji označava “Tower”-ov ulazni fajl

simbol koji označava pod direktorijum
Za lakše pronalaženje datoteke koju želite da učitate, programom je predviđeno da se nakon

njenog selektovanja, u prozoru koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, pojavi sadržaj
crteža, a ispod njega i svi opisni podaci koji su pridruženi modelu pomoću naredbe “Podaci o
projektu” (vidi poglavlje “3.6.8”). Takođe, iznad prozora predviđenog za prikaz sadržaja crteža,
ispisuje se verzija programa sa kojom je selektovan model kreiran, kao i status modela po
pitanju rezultata proračuna.
Samo učitavanje datoteke se odvija tako što se ona mišem selektuje i aktivira komandno polje
“Učitaj”. Komandno polje “Cancel” je predviđeno za odustajanje od procedure učitavanja
datoteke.
Učitavanje datoteka starog formata
U slučaju da želite da radite sa nekom od datoteka koje su ranije kreirane, pomoću naših
starih programa “Tower” i “Planet”, potrebno je da kliknete mišem preko strelice koja se nalazi
sa desne strane zatvorene liste “Tip fajla:”, i za aktivne postavite datoteke koji imaju staru
ekstenziju: “*.twr” ili “*.plw”. Nakon ove operacije, u centralnom prozoru dijalog box-a za
učitavanje datoteka, pojavi ćer se sve datoteke koje imaju odabranu ekstenziju, odnosno koje
su kreirane pomoću jednog od naših starih programa.
Obzirom da se nova verzija programa značajno razlikuje od starih programa, to ćete za učitane
stare datoteke, morati ponovo da izgenerišete mrežu konačnih elemenata i ponovo sprovedete
proračun.

444
Nakon selektovanja željene datoteke starog formata i aktiviranja komandnog polja “Učitaj”, u
oblasti crteža će se pojaviti sadržaj datog modela, sa kojim se sada može nastaviti rad. U vrhu
ekrana će stajati privremno zadato ime “Untitled”. Samo kreiranje datoteke novog formata
“*.twp” možete sprovesti pomoću naredbe “Snimi” ili “Snimi kao”.
Nakon učitavanja datotetaka koje su kreirane sa starim verzijama programa, obavezno

aktivirajte naredbu “Kontrola geometrije”, obzirom da pri konvertovanju starih datoteka
mogu nastupiti određeni problemi, koji proizilaze iz činjenice da je stara verzija programa
radila sa tačnošću “1E-04”, a nova u tačnosti “1E-07”. Iz ovog razloga može nastupiti i
situacija da kontrola geometrije u staroj verziji programa pokaže da nema crtačkih grešaka, a
da nova verzija programa otkrije greške.
Napomena:
Učitavanje datoteka se može vršiti i bez aktiviranja naredbe “Učitaj”. Naime program pamti
nazive poslednje četri datoteke sa kojima ste radili i njihova imena ispisuje u padajućem
meniju “Datoteka”. Jednostavnim klikom miša preko jednog od ponuđenih imena, željena
datoteka će biti otvorena.
3.6.3 Snimanje izmena na crtežu (Snimi)

Naredba “Snimi”, ima osnovnu ulogu da trenutno stanje crteža sa kojim se radi,
snimi u datoteku pod istim imenom pod kojim je i učitana u program. U slučaju da za dati
model postoji izgenerisana mreža konačnih elemenata, i eventalno rezultati proračuna,
program sprovodi kontrolu o tipu učinjenih izmena, i u slučaju da one utiču na ove podatke
izdaje odgovarajuće upozorenje, kao što je to već objašnjeno u poglavlju “3.6.1”.
Napomena:
Ovu naredbu treba s vremena na vreme aktivirati, kako bi se sprečio gubitak većeg broja
podataka usled nestanka električne energije ili nekog drugog nepredviđenog događaja.
3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao)

Pomoću naredbe “Snimi kao”, trenutni sadržaj crteža se snima u novu datoteku
pod potpuno novim imenom, a postojeća ostaje nepromenjena. Ova opcija se najčešće koristi
kada se pravi više varijanti rešenja za jedan isti model, ili kada se malim izmenama na
postojećem može kreirati potpuno novi model.
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box kao i kod naredbe “Učitaj”.

445
Novo ime datoteke se zadaje u edit box-u “Ime fajla:” koji se nalazi u donjem delu dijalog
box-a. Zadavanjem novog imena, i aktiviranjem komandnog polja “Snimi”, ovaj dijalog box se
zatvara, a novoformirana datoteka u okviru tekućeg direktorijuma postaje aktivna, odnosno
sve dalje operacije će se odnositi na novu datoteku. Ako je postojala i mreža konačnih
elemenata i eventualno rezultati proračuna, a trenutno stanje crteža je bilo takvo da im je
odgovaralo, onda će biti kreirana i datoteka “*.twp_o”, pod novozadatim imenom. U
suprotnom slučaju, trenutni sadržaj crteža će biti snimljen samo u datoteci sa ekstenzijom
“*.twp”.
Ako se za novo ime datoteke zada neko koje već postoji, program će Vas o tome obavestiti
svojom porukom:
Izborom komandnog polja “Yes”, stari podaci koji su čuvani u datoteci pod izabranim imenom
će biti uništeni, odnosno sada će im biti pridruženi podaci o trenutnom stanju crteža, dok će
izbor komandnog polja “No” označiti odustajanje od ove operacije i povratak na osnovni izgled
dijalog box-a naredbe “Snimi kao”.

446
3.6.5 Import
Pomoću naredbe “Import”, imate mogućnost da u sastav crteža ubacite sadržaj
bilo koje od ranije kreiranih datoteka. Izborom ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box
kao i kod naredbe “Ubaci”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Nivo” (vidi poglavlje
“2.11.4”).
Izgled “dijalog box-a za import proizvoljno selektovane datoteke
Pored toga, i sam tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe “Ubaci”. Jedina razlika je u
tome što se kod naredbe “Ubaci”, sadržaj selektovane datoteke ubacuje na tekući nivo, dok se
kod ove naredbe sadržaj selektovane datoteke ubacuje na prozivoljno odabrano mesto na
crtežu. Pored toga, sadržaj importovane datoteke može se postaviti u potpuno proizvoljan
nagnuti položaj, u odnosu na globalni koordinatni sistem tekućeg modela. Nakon selektovanja
datoteke za ubacivanje, program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj globalnog
koordinatnog početka datoteke, koja je selektovana za import.
Položaj koordinatnog početka (Ref. tačka / <0,0,0>):
Znači, sada je potrebno odabrati tačku sa crteža, u koju će biti smešten koordinatni početak
modela koji se ubacuje. Svakako da će položaj svih entiteta, iz datoteke koja se ubacuje, biti
određen njihovim udaljenjem od ovako postavljenog koordinatnog početka.
Kako definisanje položaja koordintanog početka ne mora biti uvek najzgodnije rešenje, to
program omogućava da se izborom proizvoljne tačke sa crteža, odredi položaj referentne tačke
importovanog modela. Naime, izborom podopcije “Ref.tačka”, komadna linija će promeniti
sadržaj, te se sada od korisnika očekuje da odredi položaj referentne tačke importovanog
modela.
Položaj referentne tačke (Koord. počeak / <0,0,0>):
Ovakav način određivanja položaja importovanih entiteta, podrazumeva da ste prethodno u

modelu koji se importuje, za referentnu tačku odabrali i snimili onu koja će lako odrediti
položaj importovanih elemenata, u odnosu na elemente tekućeg crteža. Napomenućemo da se
položaj referentne tačke modela postavlja pomoću naredbe “Referentna tačka” (vidi poglavlje
“2.5.4”).
Umesto izbora tačke sa crteža, desni klik miša će u oba slučaja dovesti do prihvatanja
podruzemvane opcije da se koordinatni početak, odnosno referena tačka, smesti u koodintani

447
početak tekućeg modela. Na ovaj način se ceo importovani model translatorno pomera tako da
koordinatni početak, odnosno referentna tačka, zauzme položaj odabrane tačke.
Eventualno zaokrenuti položaj importovanog modela, u odnosu na globalni koordintani sistem

tekućeg modela, određuje se izborom tačke koja će sa prethodno zadatom, odrediti pravac
globalne X koordinatne ose imporovanog modela.
Tačka sa X ose ubačenog modela (<Globalna X Osa>):
U slučaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster miša će importovanu globalnu
X osu postaviti u pravcu globalne X ose tekućeg modela.
Kako se kroz prethodno zadate dve tačke može postaviti beskonačno mnogo ravni, to da bi
položaj importovanih entiteta bio potpuno određen program zahteva da odaberete tačku koja
ća se prethodno zadate dve tačke odrediti ravan koju formiraju globalne X i Y ose
importovanog modela.
Tačka iz XOY ravni ubačenog modela (<Globalna XOY ravan>):
U slučaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster miša će importovanu XOY
ravan postaviti u XOY ravan tekućeg modela.
Obzirom da je izborom i poslednje tačke položaj svih importovanih entiteta potpuno određen u
prostoru, program će otvoriti dijalog box za mapiranje osnovnih slučajeva opterećenja.
Izgled “dijalog box”-a za mapiranje

importovanih slučajva opterećenja
Smisao i način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod naredbe “Ubaci” (vidi
poglavlje “2.11.4”), te ga ovde nećemo ponavljati.
Primena ove naredbe je velika kada se pojedini delovi kreirane konstrukcije mogu primeniti i
na nekom drugom modelu. Znači, tada je potrebno ukloniti suvišne elemente konstrukcije i
pomoću naredbe “Snimi kao”, snimiti sadržaj samo modela koji se želi kasnije importovati u
neki drugi model. Ovakva logika, gotovo u potpunosti odgovara “AutoCAD”-ovom načinu rada
sa blokovima crteža.

448
3.6.6 Učitavanje crteža iz AutoCAD-a (DXF Import)

Bez obzira na svu lakoću iscrtavanja modela u programu “Tower”, ova opcija može
biti zgodna ako crtež modela imate već ranije kreiran u programu “AutoCAD” (arhitektonska
podloga). Napomenućemo da pored ravanskih crteža, pogram podžava import i 3D geometrije
modela. Kako je format DXF datoteke univerzalan, to preko njega možete importovati
geometriju modela i iz ostalih crtačkih programa, koji podržavaju ovaj format datoteka. Da
biste ovu opciju pravilno koristili, navešćemo neka od pravila koja se moraju poštovati prilikom
kreiranja DXF datoteka:
 obavezno eksplodirajte sve blokove na crtežu.

 ukinite vidljivost svih nivoa (Layer-a) koji Vam nisu potrebni.
 ukinite vidljivost svih šrafura, jer se pri učitavanju u “Tower” može preterano opteretiti
crtež.
 crtež skalirajte tako da jedna crtačka jedinica u “AutoCAD”-u odgovara odabranoj jedinici
mera za dužinu u programu “Tower” (naredba “Funkcionalnost  Jedinice mera”).
 ako je položaj entiteta u “AutoCAD”-ovom crtežu predstavljen sa velikim koordinatama, pre
eksporta u DXF, sve ih translatorno pomerite u okolinu koordinatnog početak (0,0,0), kako
velike koordinate ne bi izazvale tolerancijske probleme u “Tower”-u.
 ako sadržaj DXF fajla želite da ubacite na određeno mesto u već postojeći model, prethodno
u “AutoCAD”-u sve entitete pomerite tako da njihove koordinate dobiju željene vrednosti.
 vodite računa da linijske entitete predstavite samo sa jednom linijom a ne sa duplim
linijama (zidovi, grede, itd).
Izborom naredbe “DXF Import”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Datoteka”, otvara
se dijalog box koji je identičan dijalogu koji se otvara pri izboru naredbe “Učitaj”.
Izgled dijalog box-a za učitavanje DXF datoteka
Jedina razlika je u tome, što se sada u listi prikazuju samo datoteke sa ekstenzijom “*.DXF”.
Nakon izbora željene DXF datoteke, program će analizirati stanje u selektovanom fajlu i
otvoriti novi dijalog box.

449
Izgled dijalog box-a za mapiranje layer-a, odnosno boja
Kako program omogućava da se geometrija svakog od “layera”-a, pretvori u drugi tip entiteta,
to je sada potrebno odrediti koji od “layer”-a će biti učitan, a koji ne. Prikazana lista ima
onoliko redova koliko ima i “layer”-a u datoteci koja se učitava. U levom delu liste su prikazani
svi “layer”-i iz učitanog DXF fajla, a u desnom delu podaci koji će za svaki od ovih “layer”-a
odrediti da li će oni biti učitani ili ne. Postupak se odvija tako što se klikom miša na strelicu
“ ”, koja se nalazi na kraju svakog reda, otvori padajuća lista i iz nje odabere tip entiteta koji
želite da preuzme geometriju iz datog layer-a.
Padajuća lista za izbor tipa entiteta
U okviru svakog reda, sadržaj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija “Ništa”, a
zatim spisak svih entiteta za koje je predviđeno da mogu preuzeti geometriju datog “layer”-a:
ploča, greda, površinski oslonac, linijski oslonac, tačkasti oslonac, layer 1, layer 2, layer 3 i
Layer 4. Izbor opcije “Ništa” znači da njenim izborom sadržaj “layer”-a, koji je prikazan u
datom redu, neće biti učitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste, dovešće do učitavanja
sadržaja datog “layer”-a i njegova geometrija će biti pridružena odabranom tipu entiteta.
Napomenućemo da se pri određivanju položaja tačkastih oslonaca pored tačaka može preuzeti
i težište zatvorene figure, kojom je on predstavljen u DXF datoteci (kvadrat, krug,
pravougaonik, itd.).
Pored mapiranja “layer”-a, program podržava i razlikovanje tipa entiteta po bojama. Naime,
postavljanjem prekidača “Boja” na uključeno stanje, u listi će se pojaviti onoliko redova koliko
ima i definsanih boja u fajlu koji se učitava.

450
Postvaljanjem na uključeno stanje prekidača “Boja”,

od programa je zahtevano mapiranje entiteta po bojama
Logika rada je ista kao i kada se mapiraju “layer”-i. Znači, za svaku od boja se može odrediti
da li će biti učitana ili ne, i ako se učitava, koji tip entiteta će preuzeti njenu geometriju.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će nestati sa ekrana, i otpočeće proces
učitavanja entiteta iz DXF datoteke. Jasno da će program učitati samo entitete sa vidljivih i ne
zamrznutih “layer”-a. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti sadržaj DXF datoteke, pretvoren u
“Tower”-ove entitete, na način kako je to zadato u prethodnom dijalog box-u. Svim
konstruktivnim elementima biće pridružen tekući set podataka, te pomoću naredbe “Promena
setova”, možete naknadno svim entitetima lako pridružiti željeni set numeričkih podataka.
Napomenućemo da je pomoću ove naredbe moguće učitavati i zakrivljene delove modela.
Izgled učitane DXF datoteke sa geometrijom “torus”-a

451
3.6.7 Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport)

Pomoću ove naredbe možete da eksportujete geometriju celog modela u DXF
format. Ovaj format je univerzalan i podržava ga većina crtačkih programa (na pr. “AutoCAD”).
Naredba se nalazi u padajućem meniju “Datoteka” i njenim aktiviranjem otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Dijalog box za eksport modela u DXF format
U edit box-u se zadaju ime datoteke, kao i njen položaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
pomoću standardnog “Windows”-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara
aktiviranjem komandnog polja “ ”.
Iz zatvorene liste se vrši izbor mernih jedinica koje će se koristiti pri eksportovanju modela.
Napomenućemo da se eksportuju samo konstruktivni elementi koji su trenutno vidljivi. Svaki

tip elemenata se eksportuje u poseban “layer”. Ploče se eksportuju u layer “PLATE”, grede u
“BEAM”, a površinski, linijski i tačkasti oslonci redom u layer-e “AREASUPPORT”,
“LINEARSUPPORT” i “POINTSUPPORT”. Ploče i površinski oslonci na krivim površima se
eksportuju u posebne layer-e, “PLATEMESH” i “AREASUPPORTMESH”, gde je njihova
zakrivljenost predstavljena pomoću linija.
3.6.8 Podaci o projektu

Izborom naredbe “Podaci o projektu”, omogućeno je zadavanje raznih tekstualnih
podataka koji će biti snimljeni u datoteku “*.twp”, zajedno sa svim ostalim podacima o crtežu.
Izgled “dijalog box”-a za zadavanje podataka o projektu
Značenje podataka koje treba zadati u odgovarajućim edit box-ovima je više nego jasno, i oni
imaju prevashodnu ulogu da budu od pomoći pri kasnijem učitavanju datoteka u program.

452
Pored samog prikaza crteža, i ovi podaci će jasno ukazivati na sadržaj date datoteke. Kako se
u program mogu učitavati i datoteke kreirane sa starim verzijama programima, koje su radile
u tačnosti “1E-04”, to se u donjem delu dijalog box-a programski ispisuje informacija o
tolerancijskoj tačnosti sa kojom je datoteka kreirana.
Zaključavanje fajla unošenjem lozinke
Svaki Tower fajl se može zaštiti od menjanja, zadavanjem lozinke, koju će program tražiti pri
učitavanju tog fajla. U delu dijaloga “Zaštita fajla od menjanja”, ispisuje se trenutni status
fajla: Fajl je nezaštićen, Fajl je zaštićen i otključan ili Fajl je zaključan.
Izborom dugmeta “Lozinka”, otvara se novi dijalog u kome se zadaje lozinka, bez koje izmene
nad fajlom neće biti moguće.
Lozinka – edit polje u kome se zadaje lozinka. Uneta lozinka mora imati najmanje 5
karaktera, koji mogu biti proizvoljna kombinacija slova, brojeva i svih znakova koji se mogu
zadati pomoću tastature. Pri unošenju slova treba paziti da li su uneta mala ili velika slova,
obzirom da se pri otključavanju fajla sva slova moraju uneti na potpuno isti način.
Potvrda lozinke – obzirom da se pri unosu lozinke zadati karakteri ne vide, nije moguća
vizuelna kontrola ispravnosti unosa. Kako bi se otkrile eventualne kucačke greške, u ovom edit
polju se lozinka mora uneti još jednom.
Izborom dugmeta “OK”, program proverava unete lozinke i ako je sve u redu zatvara tekući
dijalog. Ukoliko se zadate lozinke razlikuju, prikazuje se odgovarajuću poruku:
Poruka o grešci se prikazuje i ako zadata lozinka ima manje od 5 karaktera:
U oba slučaja program tekući dijalog ne zatvara, sve dok se greške ne isprave.

453
Učitavanje zaključanog fajla
Nakon izbora fajla koji je zaključan, on se neće odmah učitati, već se prvo otvara dijalog
sledećeg izgleda:
Lozinka – edit polje u kome se unosi lozinka za otključavanje fajla. Nakon aktiviranja
dugmeta “OK” program proverava unetu lozinku i ako je ona ispravna učitava izabrani model.
Ako uneta lozinka nije ispravna, prikazuje se odgovarajuće obaveštenje:
Otvori fajl bez mogućnosti menjanja – pomoću ovog dugmeta fajl se otvara u posebnom
režimu, u kome se ne mogu snimati eventualne izmene, niti se može ući u editor hartije.
Nakon njegovog izbora prikazuje se odgovarajuća poruka,
a iza naziva učitanog modela se ispisuje oznaka “(R)”, koja ukazuje da je fajl u režimu za
čitanje. U ovom režimu biće dostupne sve naredbe, izuzev onih kojima se menja izveštaj, tako
da se mogu gledati svi rezultati koji su snimljeni u fajlu. Može se vršiti i dimenzionisanje, s tim
što se novi rezultati ne mogu snimiti, a program pri promeni modula i pokušaju snimanja
prikazuje odgovarajuće poruke.
Promena lozinke i uklanjanje zaštite
Da bi se nekom zaštićenom fajlu promenila lozinka ili uklonila zaštita, on mora biti otključan.
Obe ove operacije se obavljaju u istom dijalogu u kome se zaštita i zadaje.

454
Lozinka se menja na isti način kao i što se zadaje, unošenjem nove lozinke u edit polja
“Lozinka” i “Potvrda lozinke”.
Zaštita se uklanja tako što se iz prikazanog dijaloga izađe bez ikakvih izmena, odnosno tako
što se dugme “OK” aktivira dok su oba edit polja prazna, nakon čega program prikazuje
3.6.9 Kraj rada sa programom

Izlaz iz programa se može postići ili izborom naredbe “Kraj” u okviru padajućeg
menija “Datoteka” ili jednovremenim pritiskom na tastere “Alt” i “F4”. U oba slučaja, pre
izlaska iz programa analizira se trenutno stanje crteža, i u slučaju da ono ne odgovara sadržaju
datoteke (*.twp), pojavljuje se dijalog box sa odgovarajućim upozorenjem, kako je to već
objašnjeno u poglavlju “3.6.1”.
3.7 Prelazak u druge module programa

Kao što smo već na početku ovog uputstva rekli, program se sastoji iz više modula,
pa je izborom jedne od ponuđenih opcija u okviru padajućeg menija “Moduli”, omogućen
prelazak u te module.
U ovom meniju jedino nije omogućen direktan prelazak u modul “Proračun modela”, obzirom
da se on može aktivirati jedino iz modula “Formiranje mreže”.
Pri izboru bilo koje od ponuđenih opcija, analizira se trenutno stanje crteža i po potrebi otvara
dijalog box sa upozorenjem o vrsti učinjenih izmena, identičan kao i kod naredbe “Učitaj”.
Ako je kreiran novi model, logičan potez je prelazak u modul za formiranje mreže konačnih
elemenata.

455
4. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH

ELEMENATA
4.1 Osnovni pojmovi
Obzirom da se proračun vrši metodom konačnih elemenata, jedna od ključnih
operacija u pripremi modela za proračun je generisnje mreže konačnih elemenata. Suština
metode konačnih elemenata je u tome da se svi konstruktivni elementi predstave skupom
odgovarajućih manjih elemenata.
Programom su predviđena tri tipa konačnih elemenata:
- pločasti
- gredni i
- granični (oslonački)
Pločasti elementi mogu biti trougaonog i četvorougaonog oblika, pa samim tim i celokupnu
ploču proizvoljne geometrije treba predstaviti skupom malih trouglova i četvorouglova. Oni se
moraju dodirivati samo po celim stranicama, a njihove dimenzije treba da su što ujednačenije,
odnosno mreža treba da bude što homogenija. U samom proračunu, bolji rezultati se dobijaju
za četvorougaoni nego za trougaoni element, pri čemu se najbolji dobijaju za kvadratni. Iz
ovoga proizilazi da trougaone i razuđene četvorougaone elemente treba koristiti samo na
mestima gde je geometriju nemoguće opisati kvadratnim elementima.
Broj pločatih elemenata sa kojima predstavljamo neku ploču ili zid, može biti u veoma velikom
opsegu, i on naravno zavisi od veličine same ploče, odnosno zida, i komplikovanosti njihovih
kontura. Manji broj konačnih elemenata znači kraće vreme proračuna ali i lošije opisivanje
modela, pa samim tim i nepreciznije rezultate. Sa druge strane, sa većim brojem elemenata
vernije opisujemo model, ali zato vreme proračuna raste. Prema tome, optimalno rešenje je
negde u sredini: dovoljno veliki broj elemenata da bi se opisao model, ali ne preveliki jer je
posle određene granice dobitak u tačnosti izuzetno mali u odnosu na vreme proračuna. Tokom
rada sa programom, vrlo brzo ćete steći iskustvo i osećaj za procenu optimalne mere po
pitanju broja konačnih elemenata.
Gredni elementi mogu biti samo pravi, što znači da se lučne grede na modelu zamenjuju nizom
pravih greda. Gustina mreže kod grednih elemenata koji se nalaze unutar ploče utiče kako na
kvalitet opisivanja lukova, tako i na kvalitet dijagrama uticaja u gredama, koji se mogu dobiti
u modulu “Obrada rezultata proračuna” (dijagrami se iscrtavaju na osnovu proračunatih uticaja
na krajevima izgenerisanih grednih elemenata). Za gredne elemente koji se nalaze van
gabarita ploče ovo pravilo ne važi i za njih nije potrebno generisati mrežu konačnih elemenata.
Prema tome, mreža konačnih elemenata se ne mora generisati za modele koji u sebi ne sadrže
ploče (gredne konstrukcije).
Granični elementi se raspoređuju na mestima gde su predviđeni tačkasti, linijski i površinski

oslonci. Sa graničnim elementima se modeliraju kako kruti tako i elastični oslonci. Kod linijskih
i površinskih oslonaca, koji se nalaze unutar konture ploče, gustina mreže će takođe uticati na
kvalitet opisivanja modela.
Iz svega napred rečenog proizilazi, da nije baš lak posao napraviti korektnu mrežu konačnih
elemenata. Da bismo Vam u tome pomogli, razvili smo naredbu pomoću koje se može
automatski generisati mreža konačnih elemenata.

456
4.2 Generisanje mreže konačnih elemenata

Naredba “Generisanje” će biti dostupna za aktiviranje samo u slučajevima kada
na modelu postoji barem jedan površinski element konstrukcije (ploča, odnosno
zid). U protivnom, ova naredba će biti nekativna, te možete odmah aktivirati
naredbu za proračun, bez prethodnog generisanja mreže konačih elemenata.
Nakon izbora naredbe za generisanje mreže konačnih elemenata, program prvo ispituje
regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe “Kontrola unetih
podataka” (vidi poglavlje “3.3.5”).
Konstrukcija mora biti stabilna i opterećena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude
proračunata, neće se dozvoliti formiranje mreže konačnih elemenata, a korisnik će biti
upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po pitanju zadatih ulaznih podataka
Ako dođe do ovog slučaja, pomoću naredbe “Kontrola unetih podataka”, otkrijte sve greške
koje će program markirati na crtežu, i popravite ih u modulu “Unos podataka”.
Ako su ispunjeni formalni uslovi da mreža konačnih elemenata može biti generisana, program
analizira geometriju modela i otvara dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje

mreže konačnih elemenata
Za određivanje gustine mreže konačnih elemenata, imate dve mogućnosti. Ili da kao ulazni
podatak zadate ukupan broj čvorova na modelu, ili da zadate prosečnu veličinu jednog
konačnog elementa. Koji će od ova dva podatka biti zadat kao ulazni, zavisi isključivo od volje
korisnika i njegovih navika. Ovi podaci se zadaju u odgovarajućim edit box-ovima, koji rade
simultano. Naime, zadavanjem vrednosti u jednom edit box-u, automatski se proračunava i

457
prikazuje odgovarajuća vrednost u drugom, tako da je potpuno sve jedno koji se od podatka
zadaje kao ulazni.
Default vrednosti koje program nudi u edit box-ovima, nalaze se unutar intervala mogućih
vrednosti. Do njih je program došao analizom veličine i složenosti modela, kao i na osnovu
samog ograničenja programa, po pitanju teorisjkog maskimalnog broja čvorova (300000).
Napomenućemo da postavljeno teorijsko ograničenje od 300000 čvorova ne znači i da model
sa ovolikim brojem čvorova može biti proračunat. To jednostavno zavisi od složenosti modela i
ne može se eskplicitno reći. Pored toga, izgenerisanu mrežu od 300000 čvorova možete
opcjom proređenja svesti na drastično manji broj elemenata koji je moguće proračunati.
Default vrednosti program postavlja po sledećem pravilu. Prvo ispituje da li se prosečna

veličina jednog konačnog elementa od 1m nalazi unutar postavljenog intervala, i ako je to
slučaj, tada se ova vrednost, i njoj odgovarajući broj čvorova, usvaja za default. Ako se sa
veličinom elementa od 1 m ne može izgenerisati regularna mreža konačnih elemenata (nalazi
se van postavljenih intervala), tada se za ovaj parametar kao default vrednost nudi veća,
odnosno manja vrednost.
Broj čvorova koji program preporučuje treba uzeti sa velikom rezervom, obzrom da se pre
samog procesa generisanja mreže konanih elemenata, ne može dobiti pouzdana informacija o
potrebnom broju čvorova. Prema tome, može se desiti i slučaj da program ponudi mrežu od
300000 čvorova, a da ipak uspete da je izgenerišeta sa recimo 250000 čvorova. Znači u
slučajevima, kada se nudi maksimalna broj čvorova, za preporuku je da pokušate da
izgenerišete mrežu sa manjim brojem čvorova.
Pored mogućnosti zadavanje prosečne veličine jednog konačnog elementa, odnosno ukunog
broja čvorova na modelu, postavljanjem check box-a “Minimalna mreža” na ukjučeno stanje,
imate mogućnost da od programa zahtevate da izgeneriše mrežu sa najmanjim mogućim
brojem čvorova.
Nakon zadavanja parametara kojima se definiše gustina mreže konačnih elemenata, potrebno
je aktivirati komandno polje “OK”, nakon čega će otpočeti proces generisanja mreže prema
zadatim kriterijumima.
U toku samog generisanja, na ekranu će stajati dijalog box, koji pokazuje da se odvija neki
proces.
Dijalog box za praćenje procesa generisanja

mreže konačnih elemenata
Ako se sa zadatom prosečnom veličinom elementa ne može izgenerisati reguralna mreža

konačnih elenata, program će ovu vrednost smanjivati sve dok se ne uspe da izgeneriše
regularnu mrežu konačnih elemenata. Posle izvesnog vremena, na ekranu će se pojaviti
poruka o uspešno sprovednom postupku generisanja mreže konačnih elemenata, i informacija
o broju izgenerisanih čvorova.

458
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvroen, a na ekranu će se
pojaviti izgenerisana mreža konačnih elementa.
Izgenerisana mreža konačnih elemenata
Napomenućemo da broj čvorova na izgenerisanoj mreži konačnih elemenata, neće u

potpunosti odgovarati zadatom, ali će mu biti što je moguće bliži. Ova nemogućnost apsolutno
tačnog procenjivanja, proizilazi iz uslova da konačni elementi treba da budu što homogenijih
dimenzija, a pri tome model može biti potpuno proizvoljne geometrije. Informacija o broju
izgenerisanih čvorova na mreži konačnih elemenata je stalno prisutna na početku stausne
linije.
Ako niste zadovoljni gustinom i oblikom mreže konačnih elemenata, postupak generisanja
možete ponavljati zadavanjem novih ulaznih parametara, sve dok ne dobijete zadovoljavajuću
mrežu.
Za uobičajene konstrukcije sa kojima se možete sresti u praksi, prosečna veličina jednog

konačnog elementa trebalo bi da se nalazi u granicama od 0.5m - 1.0 m. Što se tiče ukupnog
broja čvorova na modelu, on ne bi trebalo da bude veći od 50000 i za vrlo komplikovane i
velike modele.

459
4.3 Greške koje prekidaju proces generisanja

U slučaju da ste neprecizno crtali, može se javiti i slučaj da program ne može
uopšte da izgeneriše mrežu konačnih elemenata, jer je geometrija modela takva da je za
generisanje mreže potreban preveliki broj čvorova. Ako program dođe do ovakvog zaključka,
izdaće odgovarajuće upozorenje.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj prozor će nestati sa ekrana, a program će

automatski pozvati naredbu “Kontrola geometrije” (vidi poglavlje “3.3.6”). U okviru ove
procedure, parametre: “Samo u 2D pogledu” i “Samo vidljivi entiteti”, program postavlja na
isključeno stanje, što odgovara 3D kontroli geometrije. Sada mogu nastupiti dva slučaja.
Ako 3D kontrola geomertije otkrije crtačke greške, na ekranu će se pojaviti upozorenje u

okviru naredbe “Kontrola geometrije”.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a na modelu će biti
markirane sve crtačke greške.
Sprovedena 3D kontrola geometrije,

markirala je sve crtačke greške
Sada je potrebno da pređete u modul “Unos podataka”, i popravite sve markirane crtačke
greške.

460
Ako je tip crtačke greške takav, da ga 3D kontrola geometrije ne može otkriti, program izdaje
sledeće upozorenje.
Upozorenje da u okviru sklopa “Nivo 18.00m”

postoji crtačka greška
Na osnovu sadržaja upozorenja jasno se vidi u kom sklopu je problem. Sada je potrebno preći
u modul za unos podataka i postaviti za tekući 2D pogled, navedeni sklop. Pokretanjem
naredbe “Kontrola geometrije” i postavljanjem prekidača “Samo u 2D pogledu”, na uključeno
stanje, program će sada biti u stanju da markira crtačke greške.
Napomena:
Da bi se izbegle greške koje će onemogućiti formiranje mreže konačnih elemenata, a samim

tim i proračun modela, pored preciznog crtanja, neophodno je i pravilno modelirati
konstrukciju. Odnosno, uvek kada je to moguće, treba arhitektonski crtež svesti na što
pravilniji oblik. Isterivanje tačnosti na nivou od 10 ili 20 santimetara nema nikakvog smisla u
cilju poboljšanja rezultata proračuna.
4.4 Ocena kvaliteta izgenerisane mreže konačnih

elemenata
Što se tiče same procene, da li je sa izgenerisanom mrežom konačnih elemenata
model dobro opisan ili ne, ne postoje jasni kriterijumi, pa je na korisniku da sam da procenu.
Upoređivanjem dobijenih rezultata proračuna sa očekivanim, sami ćete uočiti da li je mrežom
konačnih elemenata model dobro opisan ili ne. Svakako da ćete vremenom steći iskustvo i
dobiti osećaj za brže postavljanje ovakvog kriterijuma. U principu, ova ocena se dobija
vizuelnim sagledavanjem mreže, i ona treba da zadovolji sledeće uslove:
 mreža treba da sadrži što je moguće više kvadratnih elemenata istih dimenzija.
Dobra - homogena mreža Loša - nehomogena mreža
 broj konačnih elemenata treba da bude dovoljan da se funkcija promene uticaja može
dovoljno dobro opisati.

461
Dobra - dovoljno gusta mreža Loša - retka mreža
 treba izbegavati četvorougaoni konačni element čije stranice formiraju ugao blizak 180,
kao i trougaoni jako izduženi element.
Loš četvorougaoni element Loš trougaoni element
Kako će program uvek izgenerisati mrežu sa formalno regularnim konačnim elementima (neće
se nikad javiti neregularni petougaoni elementi), to se na pojedinim čvorovima sa mreže
konačnih elementa mogu pojaviti markeri upozorenja koji signaliziraju da te delove modela
treba vizuelno prekontrolisati (boju ovih markera možete podesiti pomoću naredebe
“Parametri”). U slučaju da postoje neki elementi ne baš pravilnog oblika, tu zonu modela treba
ili progustiti na način kako će to biti opisano u sledećem poglavlju, ili ponovo izgenerisati
mrežu konačnih elemenata, ali sada sa većim brojem čvorova.
4.5 Korekcija izgenerisane mreže konačnih

elemenata
U slučaju da Vam izgenerisana mreža ne odgovara u potpunosti, programom je
predviđen niz naredbi, koje ćemo opisati u ovom poglavlju, a pomoću kojih se može vršiti
korekcija izgenerisane mreže. Ako niste baš mnogo iskusni po pitanju procene valjanosti mreže
konačnih elemenata, najbolje je da ne koristite ni jednu od ovih naredbi, već osnovno
izgenerisanu, dovoljno gustu mežu konačnih elemenata.
4.5.1 Progušćavanje mreže

U prethodnom tekstu je pomenuto da gustina mreže utiče na tačnost rezultata. Na
mestima dejstva koncentrisanih sila javljaju se nagli skokovi uticaja koji kod krupne mreže
mogu da ne budu dobro obrađeni, s obzirom da se tačne vrednosti uticaja dobijaju samo u
čvorovima i sredinama konačnih elemenata. Zato, smanjenjem veličine konačnih elemenata na
tim mestima, smanjujemo rastojanje između tačaka u kojima se uticaji proračunavaju i
povećavamo kvalitet rezultata proračuna. Ovim se obezbeđuje da se ne povećava gustina cele
mreže, što bi uticalo na povećanje vremena proračuna, već samo nekih delova mreže pri čemu
se tačnost povećava.
Korišćenje progušćenja nije obavezno i na korisniku je da shodno svom iskustvu i osećaju

koristi fino podešavanje gustine mreže.

462
Za progušćavanje mreže predviđeno je sedam šema. Odnose se na četvorougaone pločaste

elemente, a kod trougaonih, koje možemo smatrati polovinama četvorougla, progušćava se
samo ta polovina.
Šeme progušćenja dele jedan četvorougao :
na dva dela jednom vertikalom na dva dela jednom horizontalom
na četiri dela, i sa vertilkalom i sa na dva dela sa desnom dijagonalom

horizontalom
na dva dela sa levom dijagonalom na četri dela sa obe dijagonale
Sedma šema progušćenja je progušćenje “Kapitel”, koje povećava gustinu okolnih elementa
koji imaju zajednički čvor.
Ovo progušćenje se preporučuje na mestima stubova - tačkastih oslonaca ili na

mestima dejstva koncentrisanih sila.
Sva progušćenja se mogu kombinovati.
Progušćenja se postavljaju na već gotovu, regularnu mrežu konačnih elemenata na sledeći

način:
 prvo se aktivira ikona koja predstavlja izabranu šemu progušćenja i tada će se od korisnika
zahtevati da na mreži konačnih elemenata obeleži zonu koja će biti progušćena.
Prva tačka progušćenja (Kontura/Prav./kRuž./<krAj>):
Ovaj postupak u potpunosti odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne zatvorene

poligonalne linije (vidi poglavlje “2.6”). Svi konačni elementi koji se nalaze unutar zadate
zone, biće progušćeni izabranom šemom progušćenja.
 pri korišćenju progušćenja za kapitele, posle aktiviranja odgovarajuće ikone, potrebno je

selektovati jedan čvor osnovne mreže (ne mogu se selektovati čvorovi koji su dobijeni
nekim od progušćenja), tako što će se on uhvatiti u mali pravougaonik na pokazivaču.

463
Progušćenje za kapitel:
Nakon selekcije, oko tog čvora biće postavljeno navedeno progušćenje.
Nakon postavljanja svakog od progušćenja, program će na statusnoj liniji ispisivati informaciju

o novom broju čvorova na mreži konačnih elemenata. Progušćavanje već progušćenih delova
modela nije moguće, odnosno uzastopnim progušćavanjem sa istom šemom, neće se dobijati
duplo manji konačni elementi.
Napomena:
Progušćavanje mreže treba koristiti samo na modelima gde je to zaista i potrebno. U ostalim
slučajevima će se dobiti bolji rezultati za homogenu mrežu. Naročito treba izbegavati
progušćenja sa dijagonalama, jer kao što smo na samom početku ovog dela uputstva rekli,
bolji rezultati se dobijaju za pravougaone nego za trougaone elemente. Dijagonalama je
poželjno progušćavati samo jako razuđene četvorougaone elemente.
4.5.2 Proređenje
U slučaju da izgenerisana mreža konačnih elemenata ima veliki broj čvorova, i da
želite da ubrzate proces proračuna, pri tom ne utičući mnogo na samu tačnost, program će
Vam omogućiti da proredite mrežu na proizvoljno odabranim delovima modela. Izborom
naredbe “Proređenje”, koja se nalazi u padajućem meniju “Korekcija”, na komandnoj liniji se
javlja poruka, kojom se od korisnika zahteva da na mreži konačnih elemenata obeleži zonu
koja će biti proređena.
Prva tačka proređenja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/<krAj>/Dubina <1>):
Na kraju komandne linije nalazi se podopcija “Dubina <1>”, pomoću koje je moguće zadati,
do kog stepena (dubine) je potrebno izvršiti prorađenje. Uzastopnim klikom miša preko ove
podopcije, ona menja svoj naziv iz koga se može jasno videti koji je stepen prorađenja
odabran. Stepen proređenja ide od 1-5, odnosno od manjeg ka većem proređenju.
Kada ste odabrali stpen proređenja, sam postupak definisanja oblasti je potpuno isti kao i u
naredbama za progušćenje mreže. Znači, zadaje se proizvoljna zatvorena poligonalna linija.
Svi konačni elementi koji se nalaze unutar zadate zone biće proređeni tako što će im, gde god
je to moguće, biti izbačeni nepotrebni čvorovi (konačni elementi, na ovaj način dobijaju izgled
rombova).

464
Proređena mreža konačnih elemenata

do zadatog stepene proređenja “1”
Koju zonu ćete odabrati za proređenje zavisi isključivo od Vašeg osećaja šta je to dobra mreža
konačnih elemenata, a šta ne. Obično se za zone proređenja biraju delovi modela koji u svojoj
okolini ne sadrže oslonce i koncentrisana opterećenja koja mogu uzrokovati nagle promene
(skokove) u uticajima.
Svakako da je moguće i za ceo model zahtevati proređenje, ukoliko je osnovna izgenerisana

mreža, sama po sebi, već dovoljno homogena.
Napomena:
Napomenućemo da sa zadavanjem većeg stepena proređenja ne može dobiti homogena
mreža, te ovu mogućnost treba koristiti samo u slučajevima kada modeli imaju izuzetmo veliki
broj čvorova, a tačnost rezultata Vas ne interesuje na svim njegovim delovima. Tipičan primer
ovakve primene je kod velikih zgrada, kada Vas ne interesuju uticaji u međuspratnim
konstrukcijama, već samo u temeljima ili pak vertikalnim sklopovima od horizontalnog
opterećenja. U takvim slučajevima, uticaji u međuspratnim konstrukcijama od vertiklanog
opterećenja, mogu se proračunati u odvojenim datotekama, a uticaji na prostornom modelu sa
maksimalno proređenom mrežom u međuspratnim konstrukcijama. Tada je potrebno, pomoću
podopcije “Kontura”, za maksimalno prorađenje selektovati sve međuspratne konstrukcije. Na
ovaj način, drastično ćete smanjiti broj čvorova na mreži konačnih elemnata, a rezultati
dobijeni proračunom, biće savim dobri za uticaje u verikalnim delovima konstrukcije i
temeljima.
4.5.3 Pomeranje čvora

Pomoću naredbe “Pomeranje čvora”, koja se takođe nalazi u okviru padajućeg
menija “Korekcija”, imate mogućnost da pomeranjem pojedinih čvorova sa mreže, korigujete
geometriju elemenata koji imaju nepoželjan (kritičan) oblik (vidi poglavlje “4.4”). Nakon izbora
ove naredbe, komandna linija dobija sledeći oblik.
Izaberite čvor sa mreže (<krAj>):
Sada se od korisnika zahteva da select box-om zahvati čvor koji želi da pomeri. U ovoj
proceduri nije moguće selektovati čvorove čiji je položaj fiksiran samom geometrijom
konstruktivnih elemenata i opterećenja. Nakon selekcije čvora čiji položaj nije fiksiran, na
komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka.
Novi položaj (<krAj>):

465
Pomerajući miša po crtežu, program će u DRAG modu iscrtavati geometriju okolnih elemenata
čiji je selektovani čvor zajednički, sve dok mu klikom miša ne odredite novi položaj. Program
će kontrolisati valjanost novog položaja, i u slučaju da se sa njim ne bi dobili regularni konačni
elementi, neće dozvoliti ovu operaciju.
4.6 Podela greda koje se nalaze van ploča (Podela

greda van ploča)
Kako se procedurom generisanja mreže konačnih elemenata, ne može uticati na
podelu linijskih elemenata koji se nalaze van ploča, to je programom predviđena naredba
“Podela greda van ploča”. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podešavanje gustine čvorova

na gredama koje se nalaze van ploče
U edit box-u “Veličina segmenta”, definiša se dužina segmenta, na koje će biti izdeljene
grede koje se nalaze van ploča, a stanje ponuđenih prekidača određuje, da li će baš sve grede
van ploča biti ovako podeljene, ili samo one za koje je ovakva podela neophodna. Podela greda
van ploča je neophodna samo za oslonačke grede (grede ispod kojih se nalaze linijski oslonci),
lučne grede, i grede spregnutnog poprečnog preseka. Na ovaj način, duž datih linijskih
elemenata, ubacuju se među čvorovi, te će njihova gustina odrediti i tačnost rezultata u ovim
linijskim elementima konstrukcije. Naglasićemo da se ovaj parametar ne odnosi na grede i
linijske oslonce koji se nalaze unutar ploče, jer će u tom slučaju njihovu podelu određivati
sama gustina mreže konačnih elemenata.
Kako podela i ostalih greda, koje se nalaze van ploča nije neophodna, to program po “defult”-
u, na uključeno stanje postavlja prekidač “Samo neophodne”. Ovo je urađeno zbog toga što
bi podela svih ostalih greda samo bespotrebno povećala broj čvorova na mreži konačnih
elemenata, bez ikakvog uticaja na tačnost proračuna po teoriji I-og reda.
Ali, kako je programom predviđen i proračun stabilnosti, proračun po teoriji II-og reda, a i
postupak modalne analize, to kod nekih modela može biti od interesa da sve grede van ploča
budu podeljene na niz manjih delova. To se naročito odnosi na linijske konstrukcije kod kojih bi
ovakva, sitnija podela, dovela do poboljšanja tačnosti pri proračunu stabilnosti i proračunu po
teoriji II-og reda. Pored toga, pri modalnoj analizi, ovakva podela će kod linijskih konstrukcija
dovesti do mnogo preciznijeg proračuna pripadajućih masa u svakom novo dodatom čvoru duž
greda koje se nalaze van ploče (vidi poglavlje “6.1”). Znači kod ovakvih modela, za preporuku
je da na uključeno stanje postavite prekidač “Sve grede”.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a program će pri
kasnijem proračunu poštovati ovde postavljeni parametar podele. U slučaju da reulatati
proračuna već postoje, a parametar podele je promenjen, program će izdati odgovarajuće
upozorenje.

466
Izbor komandnog polja “Yes”, dovešće do gubitka postojećih rezultata proračuna, dok će izbor
komandnog polja “No” označiti povratak na dijalog box za definisanja parametara podele.
Da li ćete podelu vršiti za sve grede koje se nalaze van ploča, ili samo za one za koje je to
neophodno, zavisi isklučivo od Vas, i Vašeg osećaja za očekivanu tačnost rezultata proračuna.
U nastavku, iznećemo neka osnovna pravila koja Vam mogu biti od pomoći pri donošenju
odluke da li ćete na uključeno stanje postavite prekidač “Sve grede”.
- Ako se proračun sprovodi samo po teoriji I-og reda, podela svih greda van ploča neće imati
nikakvu ulogu na tačnost proračuna.
- Zahtev za podelom greda, tamo gde to nije neophodno, neće izazvati nikakve štetne
posledice na samu tačnost proračuna, već će samo proračun biti sporiji, obzirom da je na
ovaj način, dobijen bespotrebno veći broj čvorova. Prema tome, ako niste sigurni da li je
podelu potrebno izvršiti za sve grede van ploča ili ne, a model nema preveliki broj čvorova,
iskorisite ovu mogućnost.
- Kod modalne analize, zahtev za podelom svih greda zavisi isključivo od vrste konstrukcije
koju model predstavlja. Kod modela koji predstavljaju zgrade, grede koje se nalaze van
ploče uglavnom predstavljaju stubove. Kako je njima pripadajuća masa znatno manja od
masa koje su koncentrisane u međuspratnim konstrukcijama, to finija podela stubova neće
dovesti do značajnijeg poboljšanja rezultata proračuna. Za linijske konstrukcije, za
preporuku je podeliti sve grede, jer su ovo ionako mali modeli koji se brzo proračunavaju.
- Kod proračuna stabilnosti i proračuna po teoriji II-og reda, za preporuku je da zadate

parametra podele na svim gredama jer ćete dobiti tačnije rezultate proračuna.
Napomena:
Kako se zadati parametar podele greda, odnosi na sve grede van ploča, to u slučaju da želite
da ova podela bude različita na pojedinim gredama, onda nemojte podelu zadavati pomoću
ove naredbe, već pri samom određivanju položaj greda na modelu, željene grede nacrtajte iz
više kolineranih segmenata. Ovako postavljene krajeve manjih greda, program će morati da
poštuje i pri raspoređivanju masa a i pri samom proračunu.
4.7 Ostale naredbe

Izborom naredbe “Reset”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Korekcija”,
sva postavljenja progušćenja i proređenja se automatski uklanjaju sa modela.
Naredbe “Undo” i “Redo”, funkcionišu na potpuno isti način kao i modulu za unos podataka,
stim što se vraćanje korak unazad, odnosno unapred, ovde odnosi isključivo na mrežu
konačnih elemenata. Ostale naredbe, koje su prisutne u ovom modulu, već su ranije opisane u
poglavlju “2.”. Način rada sa njima je identičan ranije opisanom postupku.

467
5. PRORAČUN STABILNOSTI
U okviru padajućeg menija “Stabilnost”, u modulu za formiranje mreže konačnih
elemenata, nalazi se grupa naredbi za proračun i prikaz rezultata, za ovu vrstu analize
konstrukcije.
Padajući meni sa naredbama za proračun i prikaz rezultata stabilnosti
Kako se proračun stabilnosti sprovodi tako što se intenzitet definisanog promenljivog

opterećenja varira, sve dok se ne pronađe prva nulta vrednost determinante postavljenog
sistema jednačina po teoriji II-og reda, to će za ovakav proračun vađiti ista ograničenja kao i
kod zahteva za proračunom po teoriji II-og reda.
Znači, pomoću naredebe “Proračun” koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Stabilnost”,
od programa možete zahtevati proračun kritičnih sila i dužina izvijanja za sve grede na
modelu. Kako se proračun stabilnosti vrši samo za zadate kombinacije u modulu “Unos
podataka”, to će ova naredba biti dostupna samo u slučaju da su prethodno zadate i
kombinacije opterećenja. U protivnom program će izdati odgovarajuće upozorenje.
Pod uslovom da postoje kreirane kombinacije, nakon izbora naredbe “Stabilnost 

Proračun”, otvoriće se dijalog box u kome se vrši izbor kombinacija za koje treba sprovesti
proračun stabilnosti.

468
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih

podataka o proračunu stabilnosti
Kako za veće modele proračun stabilnosti može trajati prilično dugo, to u desnom list box-u
imate mogućnost da odaberete samo neke od kombinacija za koje želite proračun stabilnosti.
Uzastopnim klikom miša na kolonu “ ” u njoj se postavlja, odnosno ukida simbol “”.
Postojanje simbola “” u koloni “ ” označava da je data kombinacija selektovana za proračun
stabilnosti.
Postavljeni simboli u koloni “ ”, ukazuju da je proračun

stabilnosti zahtevan samo za drugu i četvrtu kombinaciju
U levom list box-u, prikazani su svi zadati osnovni slučajevi opterećenja. Kako se kritična sila
dobija iz izraza: N,kr = N,stalno +   N,promenljivo, to je jasno da se pri proračunu
stabilnosti varira samo intenzitet promenljivih opterećenja, dok intenzitet stalnog opterećenja
ostaje nepromenjen. Iz tog razloga, u koloni “ ” je potrebno odrediti status svakog od
osnovnih slučajeva opterećenja po pitanju njegovog promenljivog, odnosno stalnog karaktera.
Postojanje simbola “” u koloni “ ” označava da dati osnovni slučaj opterećenja ima stalni
karakter, odnosno da se njegov intenzitet neće varirati pri proračunu stabilnosti. U koloni
“Koef.” možete svakom od opterećenja za koje je definisano da ima stalni karakter, zadati
multiplikator sa kojim će dato osnovno opterećenje ući u kombinaciju pri proračunu stabilnosti

469
(multiplikatori zadati pri kreiranju samih kombinacija nemaju nikakvu ulogu pri proračunu
stabilnosti, jer oni uglavnom predstavljaju koeficijente sigurnosti pri proračun uticaja po teoriji
I-og, odnosno II-og reda).
Postavljeni simboli u koloni “ ”, ukazuju da će pri proračunu

stabilnosti samo prvi slučaj imati karakter stalnog opterećenja
Svakako da u okviru odabranih kombinacija za proračun stabilnosti, ne mogu sva sadržana

opterećenja imati stalni karakter, odnosno barem jedno od njih mora biti varijabilno. U slučaju
da je za proračun stabilnosti odabrana kombinacija u kojoj su sadržana samo fiksna
opterećenja, program će izdati odgovarajuće upozorenje.
U donjem delu ovog dijalog box-a, nalaze se i dva edit box-a pomoću kojih možete
zadavanjem drugačijih vrednosti od ponuđenih, uticati na dužinu i tačnost samog postupka
proračuna stabilnosti.
Interval u kome se traži vrednost koeficijenta 

Kako se problem stabilnosti rešava iterativno, pronalaženjem nule funkcije u nepoznatom
intervalu, to u slučaju da znate maksimalni koeficijent, čijim množenjem će promenljivo
opterećenje dovesti do sloma konstrukcije, možete znatno ubrzati sam tok proračuna.
Dovoljna tačnost izračunatog koeficijenta 

Ovaj parametar praktično određuje kada će iterativni proračun biti prekinut, odnosno kada
će kriterijum za dovoljnu tačnost proračuna biti ispunjen. Svakako da i vrednost ovog
parametra utiče na dužinu proračuna.
Aktivaranjem komandnog polja “OK”, otpočeće proračun stabilnosti i po njegovom završetku,

pojaviće se dijalog box sa informacijom o uspešno sprovedenom postupku proračunan
stabilnosti.

470
Promena tekuće kobinacije za koju je sproveden proračun stabilnosti, vrši se pomoću naredbe
“Kritično opterećenje”, koja se takođe nalazi u okviru padajućeg menija “Stabilnost”.
Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Dijalog box koji se otvara u okviru naredbe “Kritično opterećenje”
U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i kombinacija za koje je sproveden proračun
stabilnosti. U svakom od prikazanih redova, nalaze se numerički podatak o vrednosti
parametra “” koji predstavlja kritičan faktor opterećenja, pri kome dolazi do narušavanja
stabilnosti sistema za datu kombinaciju, Klikom miša na proizvoljnu poziciju u okviru jednog od
redova, taj red postaje naznačen posebnom bojom, što znači da će nakon aktiviranja
komandnog polja “OK” ta kombinacija postati tekuća.
Naredba “Prikaz rezultata”, u okviru padajućeg menija “Stabilnost”, radi kao prekidač,
odnosno može biti postavljena ili na uključeno ili na isključeno stanje. Kada je postavljena na
uključeno stanje, na ekranu će na sredini svake od greda biti ispisana vrednost normalne sile
pri kritičnoj vrednosti opterećenja “N,kr”, a u zagradi podatak o koeficijentu izvijanja “” za
kritično optrećenje sistema. Ove vrednosti se izračunavaju po sledećim formulama:
 = l0/l = /l  (EI/N,kr)1/2

N,kr = N,stalno +   N,prom
Upotrebljene oznake u prethodnim formulama imaju sledeća značenja:
- koeficijent izvijanja za kritično opterećenje sistema

lo - dužina izvijanja grede
l- stvarna dužina grede
EI - krutost grede
N,kr - normalna sila u gredi pri kritičnoj vrednosti opterećenja
N,stalno - normalna sila u gredi od opterećenja čiji se intenzitet ne varira
N,prom - normalna sila u gredi od opterećenja čiji se intenzitet varira
- kritičan faktor opterećenja pri kome dolazi do narušavanja stabilnosti sistema

471
Prikaz dužina izvijanja i kritičnih sila u pritisnutim

grednim elementima konstrukcije
U ovakvom režimu rada, program na početku statusne linije, sada ispisuje i informaciju o
trenutno postavljenoj kombinaciji, za koju su na ekranu prikazani rezulatati proračuna
stabilnosti.

472
6. MODALNA ANALIZA
6.1 Proračun
Modalna analiza služi za proračun svojstvenih vrednosti i oblika oscilovanja
konstrukcije. Ovako dobijeni rezultati, koriste se kao ulazni podaci pri kasnijem seizmičkom
proračunu konstrukcija. Pri modalnoj analizi, konstrukcija se opisuje sa njenom krutošću i
rasporedom masa koje deluju na njoj. Da bi uopšte moglo da se pristupi proračunu modalne
analize, neophodno je da model bude kreiran i da bude fomirana mreža konačnih elemenata
(jasno da za modele koji se sastoje isključivo od linijskih elementa, formiranje mreže konačnih
elemenata nije neophodno). Kako su nakon formiranja mreže konačnih elemenata, poznati svi
podaci koji opisuju geometriju i krutost modela, to je za sprovođenje modalne analize potrebno
još zadati položaj i intenzitet svih masa koje deluju na objektu. Sam proračun, kako intenziteta
masa tako i određivanja njihovog težišta, bio bi dugotrajan i mukotrpan posao, te smo zbog
toga razvili potpuno automatizovan postupak za određivanja pripadajućih masa svakom od
izgenerisanih čvorova sa mreže konačnih elemenata.
Izborom naredbe “Proračun”, u okviru padajućeg menija “Modalna analiza”, program prvo
ispituje da li već postoje rezultati proračuna, i ako postoje, otvara dijalog box sledećeg izgleda.
Komandno polje “No” je predviđeno za odustajanje, dok će aktiviranje komandnog polja “Yes”
dovesti do ponovnog proračuna.
U slučaju da rezultati proračuna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih

elemenata, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mreže konačnih elemenata, program
prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe
“Kontrola unetih podataka” (vidi poglavlje “3.3.5”). Konstrukcija mora biti stabilna i
opterećena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proračunata, neće se dozvoliti
proračun, a korisnik će biti upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po

pitanju zadatih ulaznih podataka

473
U ovom slučaju, pomoću naredbe “Kontrola unetih podataka”, otkrijte sve greške koje će
program markirati na crtežu, i popravite ih u modulu “Unos podataka”.
Ako je model ispravan po pitanju kontrole unetih podataka, program će samo za linijske
konstrukcije proveriti, da li ste pomoću naredbe “Podela greda van ploča”, zahtevali podelu
svih greda na manje segmente (vidi poglavlje “4.6”). Ako to nije slučaj, program će izdati
sledeće upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja grešku već služi kao podsetnik da je za ovakvu vrstu
konstrukcija, pri modalnoj analizi preporučljivo sve grede izdeliti na manje segmente.
Komandno polje “No” je predviđeno za odustajanje, dok će izbor komandog polja “Yes”
dovesti do nastavka naredbe za dinamički proračun.
Potrebu za podelom svih greda, ilustrovaćemo na jednostavnom primeru konzole koja je

opterećena sopstvenom težinom. Konzola je od betona, pravougaonog poprečnog preseka
b/d=40/40 cm, i visoka je 10 m. Kako se mase postavljaju na početku i kraju svake od greda
na modelu, to u slučaju da nije izvršena podela greda na manje segmente, mase će biti
posatvljene samo na njenom vrhu i na dnu. Na ovaj način, u proračun će ući samo 50% od
njene stvarne mase, a proračunate forme oscilovanja neće dobiti realne vrednosti. Ako se pak
zada podela greda, recimo na svaki metar, tada će mase biti postavljene na svaki metar njene
dužine, a forme oscilovanja će dobiti tačne vrednosti.
Podela greda - OFF Podela greda - ON
Ako su ispunjeni svi formalni uslovi da proračun može biti sproveden, program će otvoriti

474
Izgled dijalog box-a za proračun modalne analize
U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i
osnovnih slučajeva opterećenja. Sada je potrebno u koloni “Koef.” zadati multiplikator, kojim
će se množiti sva zadata opterećenja u okviru datog osnovnog slučaja opterećenja pri
proračunu masa. Na ovaj način imate mogućnost da se prilagodite pojedinim seizmičkim
propisima koji tačno definišu koja opterećenja treba uzeti u obzir pri proračunu težine objekta
(na primer: 100% stalnog tereta, 100% opterećenja od snega i 50% od projektovanog
korisnog opterećenja). Što se tiče sopstvene težine konstrukcije, ona će biti uzeta u obzir
jedino ako je zadata u okviru nekog od osnovnih slučajeva opterećenja.
Pomoću check box-ova “Sprečiti oscilovanje u X, Y ili Z pravcu” utiče se na stepene

slobode oscilovanja konstrukcije, odnosno omogućava se “filtriranje” dobijenih formi
oscilovanja. Na primer, ukoliko se spreči oscilovanje u Z pravcu, forme oscilovanja neće
sadržati vertikalne oscilacije, a ukoliko se spreče oscilovanja u X i Y pravcu, forme oscilovanja
sadržaće samo vertikalne oscilacije.
U edit box-u “Broj tonova” zadaje se željeni broj tonova, koji ne može biti veći od 250
(ograničenje programa).
Komandno polje “Napredne opcije seizmičkog proračuna” otvara dijalog box u kome se
mogu definisati napredne opcije seizmičkog proračuna.

475
Izgled dijalog box-a u kome se definišu napredne opcije

seizmičkog proračuna
Način grupisanja masa u modelu može biti:
- Realni raspored masa – masa se nalazi u svakom čvoru konstrukcije, a veličina svake
mase je sračunata na osnovu vertikalne komponente opterećenja koja deluje u tom
čvoru. Ovo je podrazumevani način grupisanja masa i ekvivalentan je grupisanju masa
u programu “Tower 5”.
- Mase grupisane u nivoima izabranih tavanica – kod ovog načina korisnik bira
horizontalne nivoe (nivoe tavanica) u kojima će koncentrisati mase.
Za grupisanje masa su izabrani svi nivoi osim nivoa “0.00”

476
Ovim načinom grupisanja, mase iz vertikalnih elemenata konstrukcije (zidova, stubova) biće
dodeljene tavanicama i to će program izvesti automatski. Izbor nivoa u kojima će se grupisati
mase vrši se uključivanjem check box-ova u listi tavanica (nivoa).
Ostale napredne opcije seizmičkog proračuna služe za uticanje na karakteristike modela koje
se pri seizmičkoj analizi (modalnoj analizi i proračunu uticaja u seizmičkim slučajevima
opterećenja) razlikuju od karakteristika modela za statičku analizu.
- Faktor krutosti horizontalnih ploča na savijanje – pomoću ovog parametra može

se smanjiti krutost horizontalnih ploča na savijanje pri seizmičkom proračunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri čemu za faktor 1.0 karakteristike ploča ostaju
neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje se smanjuje 1000 puta. Ovo
smanjivanje krutosti neće se primenjivati na temeljne ploče – ploče ispod kojih se
nalazi površinski oslonac.
- Faktor krutosti na savijanje greda u horizontalnim pločama – pomoću ovog

parametra može se smanjiti krutost na savijanje greda u horizontalnim pločama. Opseg
za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri čemu za faktor 1.0 karakteristike greda ostaju
neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje oko pravaca 2 i 3, kao i torziona
krutost se smanjuju 1000 puta. Ovo smanjenje krutosti greda neće se primenjivati na
gredama koje se nalaze u temeljnim pločama – a to su ploče ispod kojih se nalazi
površinski oslonac.
- Faktor krutosti vertikalnih zidova na savijanje – pomoću ovog parametra može se

smanjiti krutost na savijanje vertikalnih zidova pri seizmičkom proračunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a značenje je isto kao i kod faktora za krutost ploča.
- Faktor krutosti vertikalnih zidova na aksijalno naprezanje – pomoću ovog

parametra može se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih zidova pri seizmičkom
proračunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a značenje je isto kao i kod faktora
za krutost ploča.
- Faktor krutosti vertikalnih stubova na aksijalno naprezanje – pomoću ovog

parametra može se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih stubova pri seizmičkom
proračunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001.
- Multiplikator krutosti oslonaca – pomoću ovog parametra se može povećati krutost

svih oslonaca u seizmičkom proračunu.
- Sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu – omogućeno je definisanje

sadejstvujuće zone zida iz drugog pravca koji utiče na povećanje krutosti zida. Širina
sadejstvujuće zone (sa jedne strane) zadaje se kao multiplikator (n) debljine
posmatranog zida (d).

477
Definisanje sadejstvujuće zone zida
Zadate opcije seizmičkog proračuna se ispisuju i u glavnom dijalog box-u naredbe.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju zadate

napredne opcije seizmičkog proračuna
Za modele sa nelinearnim elementima proračun modalne analize izvršiće se sa

zanemarivanjem nelinearnosti, o čemu će se i dobiti odgovarajuće obaveštenje.
Po završenom proračunu, program nudi i grafičku i numeričku obradu rezultata sprovedene

modalne analize za trenutno postavljeni tekući ton. Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na
odgovarajuću ikonu na statisnoj liniji, pojavljuje se mali prozor u kome se ispisuje informacija
o trenutno postavljenom tekućem tonu.

478
Informacija o periodu oscilovanja konstrukcije za tekući ton
Napomena:
Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome
opterećenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program će ovakav model pri proračunu
proglasiti za ravanski. To će za posledicu imati da će pri proračunu biti ukinuti svi nepotrebni
stepeni slobode, te će i sam proračun biti mnogo brži. Međutim, u slučaju da želite da
sprovedete prostorni proračun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako što
ćete dodati poseban slučaj opterećenja u okviru koga ćete na ravanskom modelu zadati jednu
koncentrisanu silu čiji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na
nju. Svakako da ćete ovaj slučaj opterećenja ignorisati pri obradi rezultata. Tipičan primer
primene prostornog proračuna je kada želite da dobijete forme oscilovanja i van ravni kojoj
pripada model.
Napomena:
U slučaju da model sadrži više faza građenja, tada će se proračun modalne analize odnositi
uvek na poslednju fazu.
6.2 Greške koje prekidaju proces proračuna

U toku proračuna velikih modela, može Vam se desiti slučaj da na računaru nema
dovoljno raspoložive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praćenja procesa
proračuna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj količini raspoložive virtualne
memorije.
Prostor predviđen za prikaz trenutno raspoložive

virtualne memorije računara
U slučaju da u toku proračuna ponestane slobodne virtualne memorije, proces proračuna će

biti prekinut, a na ekranu će se pojaviti sledeće upozorenje.

479
Sada Vam preostaje da, na način kako je to opisano u poglavlju “1.1”, obezbedite dovoljno
raspoložive virtualne memorije, za proračun modela.
Iako program pre samog procesa proračuna vrši kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove
fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno učinjene greške, koje
izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku rešavanja
sistema jednačina. U ovom slučaju, program će prekinuti proces rešavanja i izdati
Sada se morate vratiti u modul za unos podataka i otkloniti sve pogrešno zadate podatke. Pri
otklanjanju ovakvog tipa grešaka, naredba “Kontrola unetih podataka” Vam neće biti od
pomoći jer se ne radi o očiglednoj grešci, koju je program mogao sam da otkrije, a sistem je
ipak labilan.
6.3 Izbor tekućeg tona

Pokretanjem naredbe “Izbor tekućeg tona”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Modalna analiza”, otvara se dijalog sledećeg izgleda:

480
U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i proračunatih formi oscilovanja. U svakom od ovih
redova se prikazuju numerički rezultati proračuna za dati ton. Kolone podataka imaju sledeće
značenje:
N - redni broj tona.
T [s] – period oscilovanja konstrukcije za taj ton.
f [Hz] – frekvenca oscilovanja konstrukcije za taj ton.
GPO [] – glavni pravac oscilovanja konstrukcije za taj ton.
FU[%] – faktor angažovanja masa za zadati pravac seizmičkog dejstva.
FU +90[%] - faktor angažovanja masa za pravac seizmičkog dejstva koji je upravan na
zadati pravac.
max odst. – odnos amplitude čvora sa najvećom amplitudom oscilovanja prema prosečnoj
amplitudi oscilovanja celog modela. Ova vrednost služi za otkrivanje tonova u kojima se javlja
lokalno oscilovanje delova modela. Pojava lokalnog oscilovanja ukazuje na nepravilnost pri
modelovanju ili na nepravilnost pri grupisanju masa. Što je ova vrednost veća to se manje
čvorova uključilo u oscilovanje pa će to ukazivati na lokalniji tip oscilovanja.
Faktori angažovanja masa se mogu proračunati za potpuno proizvoljni pravac seizmičkog

dejstva. Ugao kojim se određuje pravac seizmičkog dejstva se unosi u edit polju “Pravac
seizmičkog dejstva”, a sam proračun se vrši nakon aktiviranja dugmeta “Proračun”.
Dobijeni rezultati se za svaki ton prikazuju u tabeli, u kolonama “FU[%]” i “FU +90[%]”.
Suma angažovanja masa svih tonova se prikazuje u polju “ΣFU” za zadati pravac, odnosno u
polju “ΣFU +90” za pravac koji je upravan na zadati. Ovi podaci su od velike pomoći pri
odabiru tonova koji su merodavni za seizmički proračun, a i pri utvrđivanju da li je proračun
multimodalne analize izvršen za dovoljan broj tonova.
Često se usled grešaka pri kreiranju modela, dešava da se pojave velike lokalne oscilacije u
nekim čvorovima konstrukcije. Kako je u većim modelima pronalaženje ovih čvorova dosta
teško, omogućeno je njihovo automatsko otkrivanje i obeležavanje. Parametri neophodni za
pronalaženje čvorova sa velikim lokalnim oscilacijama, se zadaju u delu dijaloga “Dijagnostika
oblika oscilovanja”.
Granično odstupanje – program pronalazi sve čvorove u modelu, čiji odnos amplitude
oscilacija prema prosečnoj amplitudi oscilacija celog modela ima veću vrednost od vrednosti
koja je zadata u ovom edit polju.
Broj čvorova koji se obeležava – u ovom edit polju se zadaje broj čvorova koji će biti
obeležen u modelu. Od svih čvorova čije je odstupanje veće od zadatog, obeležavaju se oni sa
najvećim odstupanjima. Ovi čvorovi se u modelu obeležavaju simbolom malog kvadrata, koji je
obojen bojom izabranom u dijalogu naredbe “Parametri”. Podrazumevano je da se farba
crvenom bojom.
Sklopovi koji sadrže čvorove sa odstupanjima većim od graničnog: - zatvorena lista u

kojoj se prikazuju nazivi svih sklopova, kojima pripada bar jedan od obeleženih čvorova. Bilo
koji od ovih sklopova se može veoma brzo prikazati u tekućem 2D pogledu, tako što se prvo
željeni sklop izabere iz liste, a zatim se aktivira dugme “Postavi”. Već nakon aktiviranja ovog
dugmeta, na crtežu se prikazuju i simboli kojima su obeleženi čvorovi, tako da se pre izlaska iz
dijaloga može lako izabrati sklop u kome se oni vide najbolje.

481
Čvorovi sa velikom lokalnim oscilacijama, u modelu su

obeleženi posebnim simbolima
Ukoliko se ne izabere ni jedan sklop za prikazivanje, ili ako obeleženi čvorovi ne pripadaju ni
jednom sklopu, ovi simboli će se prikazati na crtežu tek nakon izlaska iz dijaloga, aktiviranjem
dugmeta “OK”.
Na ovaj način se veoma lako pronalaze čvorovi sa velikim lokalnim oscilacijama, i ispravljaju
greške u modeliranju, koje su ih izazvale.
6.4 Prikaz tekućeg tona

Naredba “Prikaz tekućeg tona” radi kao prekidač, odnosno može biti postavljena
ili na uključeno ili na isključeno stanje. Kada je postavljena na uključeno stanje, tada se u
prozoru “3D Pogled” iscrtava deformisana mreža konačnih elemenata prema formi oscilovanja
za tekući ton.
Prikaz forme oscilovanja za tekući ton
U ovakvom režimu rada, program na početku statusne linije sada ispisuje informaciju o
trenutno postavljenom tekućem tonu i vrednost njegovog perioda oscilovanja, odnosno
frekvencije.

482
6.5 Animacija tekućeg tona

Nakon izbora naredbe “Animacija tekućeg tona”, program će neko vreme utrošiti
na kreiranje “AVI” fajla i na ekranu će se ubrzo pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za animaciju tekućeg tona
U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija oscilovanja konstrukcije za tekući ton.

Pomoću naredbe “Funkcionalnost” (kartoteka “Animacija”), možete uticati na parametre koji
određuju način kreiranja animacije (vidi poglavlje “3.5.2”).
Komandna polja “ Play” i “ Stop” služe za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok

izborom komandnog polja “ Snimi” imate mogućnost da kreiranu animaciju sačuvate na
disku računara kao “AVI” fajl koji možete kasnije, van okruženja programa “Tower”, puštati
kao posebnu animaciju pomoću “Windows”-ovog programa “Media Player”.
Ton za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije, može se promeniti i u ovom

dijalogu, izborom iz zatvorene liste, ili pomoću dugmića i .
Komandno polje “Izlaz” je predviđeno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekućeg
tona.
6.6 Kontrola postavljenih masa (Mase)

Kako je postupak proračuna i postavljanja masa potpuno automatizovan, to
pomoću naredbe “Mase” imate mogućnost da prekontrolišete ispravnost njihovog postavljanja.
Izborom ove naredbe, na modelu će svaka od izgenerisanih masa biti označena simbolom
malog kruga.

483
Uz svaki od postavljenih simbola, ispisuje se i intenzitet date mase.
Nakon aktiviranja ove naredbe, program će ući u standardnu proceduru selektovanja, a za

selektovanje će biti dostupni samo postavljeni simboli masa.
<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/Izveštaj/<krAj>):
Kada ste odabrali sve mase za koje Vas intersuje zbirna vrednost, klik na desni taster miša će
označiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu će se pojaviti dijalog box sa željenom
informacijom.
Naime, na ovaj način možete dobiti informaciju koliki je ukupan zbir proizvoljno odabranih
masa.
Izborom podopcije “Izveštaj” sa komandne linije, otvara se dijalog box u kome je moguće
sumirati mase po nivoima (horizontalnim ravnima).

484
Izgled “dijalog box”-a u okviru podopcije “Izveštaj”
Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-u za editovanje nivoa (vidi
poglavlje “2.11.1”). Jedina razlika je u tome, što se na slici za svaki od postavljenih nivoa,
pored njegove visinske koordinate i naziva, ispisuje i njemu pripadajuća masa.
Za svaki od postavljenih nivoa, ispisuje se i njemu pripadajuća masa
Algoritam proračuna pripadajućih masa odvija se tako, što u masu posmatranog nivoa, pored
svih masa koje imaju istu visinsku Z koordinatu kao i sam nivo, ulaze i sve mase koje se
nalaze između horizontalnih ravni koje su postavljene na polovini visinske razlike sa susednim
nivoima. Ako iznad posmatranog nivoa nemi ni jedan drugi nivo, tada će u masu tog nivoa ući i
sve mase koje imaju veću visinu koordinatu od posmatranog nivoa. Ista logika važi i ako ispod
posmatranog nivoa nema ni jednog drugog nivoa. Prema tome, ako na modelu postoji samo
jedan nivo, njemu pripadajuća masa će odgovarati ukunoj masi celog modela.

485
Ispod crteža nivoa, uvek se ispisuje i informacija

o ukupnoj masi celog modela
Pri prvom pozivu ove naredbe, program po “deafult”-u postavlje sve nivoe koji su ranije
kreirani pomoću naredbe za editovanje nivoa. Međutim, kako ovi nivoi nemaju nikakve veze sa
prethodno postavljenim nivoima na modelu, to položaj ovih nivoa možete potpuno slobodno
editovati, dodavanjem novih, ili pak brisanjem postojećih. Na ovaj način imate potpunu
slobodu da po svojoj želji sumirate mase u odnosu na proizvojno postavljene horizontalne
ravni.
Kako se kompletan padajući meni “Modalna analiza”, nalazi i u modulu za obradu rezultata
proračuna, to ćete imati mogućnost da sve podatke o sprovedenoj modalnoj analizi priložite i u
projekat. Eksportom grafičkih blokova u toku izvršenja naredbe “Mase”, imaćete mogućnost da
u projekat ubacite crteže sa označenim položajem i intenzitetom masa. Pored toga, u projekat
možete priložiti i sliku svih kreiranih nivoa sa informacijom o pripadajućim masama. O načinu
kreiranja projektne dokumentacije biće više reči u poglavlju koje se odnosi na modul za obradu
rezultata proračuna.

486
Izgled dijalog box-a “Mase po nivoima”
U ovom dijalogu se može podesiti način prikaza masa u modelu. Pri uključenom stanju check
box-a “Prikaz - jedan nivo jedna masa (u težištu nivoa)”, umesto prikazivanja mase u
svakom čvoru modela prikazuje se simbol samo jedne jedine mase u težistu svakog nivoa.
Mase elemenata koji ne leže u ravni nivoa preraspodeljuju se najbližim nivoima.
Prikazivanje mase u svakom čvoru modela

487
Prikaz – jedan nivo jedna masa (u težištu nivoa)
Kada se ovaj dijalog pokrene u modulu za obradu podataka dostupne su i opcije za

prikazivanje centara krutosti i kreiranje izveštaja.
Izgled dijalog box-a “Mase po nivoima” u modulu

za obradu rezultata
Pri uključenom stanju check box-a “Prikaz centra krutosti nivoa”, program prikazuje položaj
centra krutosti u svakom nivou. Centar krutosti se određuje na osnovu rasporeda i krutosti
indirektnih elemenata (stubova i zidova) za svaki nivo.

488
Prikaz centra krutosti u svakom nivou
Aktiviranjem komandnog polja “Parametri za centar krutosti” otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:
Dijalog box za definisanje parametara

proračuna centra krutosti
U edit box-u “Procenat učešća zidova” može se definisati procenat sa kojim se u obzir uzima
krutost zidova pri određivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese vrednost 0,
zidovi se neće uzeti u obzir.
U edit box-u “Procenat učešća stubova” može se definisati procenat sa kojim se u obzir
uzima krutost stubova pri određivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese
vrednost 0, stubovi se neće uzeti u obzir.
Check box “Zanemariti krutost zidova na savijanje” omogućava da se zanemari krutost

zida na savijanje oko slabije ose.
Pomoću komandnih polja za kreiranje izveštaja mogu se tabelarno prikazati podaci o veličini
mase na svakom nivou, koordinate težišta mase na svakom nivou, kao i koordinate centra
krutosti na svakom nivou.
- Komandno polje pomoću koga se izveštaj generiše i smešta u projektnu dokumentaciju
- Komandno polje pomoću koga se izveštaj generiše i šalje na štampu

489
7. PRORAČUN MODELA
7.1 Namena i opis rada modula
Modul za proračun, metodom konačnih elemenata određuje uticaje u pločatim,
grednim i graničnim elementima. Sam postupak se odvija tako što se prvo vrši priprema
podataka, odnosno sadržaj crteža sa definisanim podacima o konstrukciji i opterećenju se
numerički obrađuje. Na osnovu pripremljenih podataka, formira se globalna matrica krutosti
sistema sa odgovarajućim slobodnim članovima, i za ovako formiran sistem linearnih
jednačina, sprovodi se prvo prenumeracija, a potom i sam postupak rešavanja (dekompozicija
sistema jednačina). Iz dobijenih rešenja, program prvo izračunava pomeranja, a potom iz njih i
sve potrebne presečne sile u modelu.
Kako konstrukcije mogu biti proizvoljne geometrije i složenosti, to sistem jednačina koji se
formira može imati veliki broj nepoznatih. Kod ravanskih problema, u svakom čvoru sa mreže
konačnih elemenata, javljaju se tri nepoznata pomeranja, dok se kod prostornih konstrukcija u
svakom čvoru javljaju nepoznatih šest pomeranja.
Za efikasan proračun, naročito velikih modela, neophodno da imate dovoljno raspoložive, kako
virtualne tako i RAM memorije. Način podešavanja ovih parametara, detaljno je opisan u
poglavlju “1.1 Potrebna konfiguracija računara”.
Program “Tower” raspolaže sa dva proračunska modula (solvera). Prvi, takozvani “standardni
solver” je isti solver koji se koristi i u programu “Tower 5”. To je direktni “in-core” solver,
velike brzine proračuna. “In-core” označava da se ceo sistem jednačina rešava odjednom, što
dovodi do ograničenja kapaciteta. Drugi, takozvani “solver velikog kapaciteta” je novi solver.
To je direktni, “out-of-core” solver. “Out-of-core” označava da se sistem jednačina rešava tako
što se deli u niz manjih sistema jednačina (blokova) koji se zasebno računaju, a za pamćenje
rezultata faktorizacije i dekompozicije ovih blokova se koriste privremeni fajlovi na disku. Ovaj
solver ima daleko veći kapacitet nego “in-core” solver, ali zbog složenijeg postupka koji se uz
to sastoji od više faza, brzina vršenja proračuna je manja.
Korisnik može da izabere solver sa kojim želi da vrši proračun modela u dijalog box-u naredbe
“Funkcionalnost”, u poglavlju “Proračun”.

490
Deo dijalog box-a “Funkcionalnost” u kome se definišu

parametri proračuna modela
Ukoliko je izabran solver velikog kapaciteta, može se ograničiti njegova upotreba samo na
velike modele, odnosno na modele koji mogu biti preveliki za standardni solver. Izborom check
box-a “Koristi samo za modele sa više od 40000 čvorova”, modeli sa manje od 40000
čvorova rešavaće se standardnim solverom.
Rešavanje sistema jednačina veoma intenzivno koristi resurse računara. Podešavanjem nivoa
prioriteta proračuna određuje se njegov prioritet pri korišćenju procesora i ostalih resursa
računara u odnosu na druge procese koji su istovremeno aktivni. Predviđena su tri nivoa:
Normalan prioritet - proračun se sprovodi najvećom mogućom brzinom uz maksimalno

moguće iskorišćenje (zauzetost) procesora
Manji prioritet - srednji nivo angažovanja procesora
Najmanji prioritet - najmanji nivo angažovanja procesora
Pri normalnom prioritetu, vreme trajanja proračuna je najkraće, a kada je prioritet najmanji, u
toku proračuna moguće je računar koristiti i za rad u nekim drugim programima.
Tokom rada, solver velikog kapaciteta snima velike količine podataka na disk u obliku velikih
fajlova, tako da mu je potrebno dosta slobodnog prostora na disku, reda veličine nekoliko
gigabajta. Nakon proračuna, ti fajlovi se brišu i ne zauzima se prostor na disku. Program za
smeštanje privremenih fajlova koristi direktorijum koji je operativni sistem (Windows)
predvideo za tu namenu. Taj direktorijum se nalazi na istoj particiji (disku) na kome je
instaliran “Windows”. U slučaju da na toj particiji nema dovoljno prostora, omogućeno je da
korisnik sam definiše direktorijum (a samim tim i particiju, odnosno disk) za smeštanje ovih
velikih privremenih fajlova. Kada se check box “Korisnik sam definiše folder gde će se
praviti veliki privremeni fajlovi” postavi na uključeno stanje, u edit box-u ispod njega se
može uneti putanja do nekog već postojeceg foldera.
Izborom naredbe “Proračun”, u okviru padajućeg menija “Moduli”, program prvo ispituje da li
već postoje rezultati proračuna, i ako postoje, otvara dijalog box sledećeg izgleda.

491
Komandno polje “No” je predviđeno za odustajanje, dok će aktiviranje komandnog polja “Yes”
dovesti do ponovnog proračuna.
U slučaju da rezultati proračuna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih

elementa, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mreže konačnih elemenata, program
prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe
“Kontrola unetih podataka” (vidi poglavlje “3.3.5”). Konstrukcija mora biti stabilna i
opterećena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proračunata, neće se dozvoliti
proračun, a korisnik će biti upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po

pitanju zadatih ulaznih podataka
Ako dođe do ovog slučaja, pomoću naredbe “Kontrola unetih podataka”, otkrijte sve greške
koje će program markirati na crtežu, i popravite ih u modulu “Unos podataka”.
Ako su ispunjeni formalni uslovi da proračun može biti sproveden, program će otvoriti dijalog
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proračun modela
U ovom dijalog box-u se nizom ponuđenih parametara određuje način i vrsta proračuna. O
značenju ovih parametara, biće više reči u narednim poglavljima ovog dela uputstva.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, otpočeće odabrani način proračuna. U toku samog
proračuna, na ekranu će stalno stajati dijalog box u kome se prikazuje kako napreduje proces
rešavanja.

492
U ovom dijalog box-u je prisutno i komandno polje “Cancel” čijim izborom možete odustati od
započetog proračuna.
Nakon završenog proračuna, program na disku računara kreira odgovarajuću datoteku sa

rezultatima proračuna (“*.TWP_O”), i automatski prelazi u modul za obradu rezultata
proračuna.
Napomena:
Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome
opterećenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program će ovakav model pri proračunu
proglasiti za ravanski. To će za posledicu imati da će pri proračunu biti ukinuti svi nepotrebni
stepeni slobode, te će i sam proračun biti mnogo brži. Međutim, u slučaju da želite da
sprovedete prostorni proračun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako što
ćete dodati poseban slučaj opterećenja u okviru koga ćete na ravanskom modelu zadati jednu
koncentrisanu silu čiji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na
nju. Svakako da ćete ovaj slučaj opterećenja ignorisati pri obradi rezultata.
7.2 Greške koje prekidaju proces proračuna

U toku proračuna velikih modela, može Vam se desiti slučaj da na računaru nema
dovoljno raspoložive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praćenja procesa
proračuna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj količini raspoložive virtualne
memorije.
Prostor predviđen za prikaz trenutno raspoložive

virtualne memorije računara
U slučaju da u toku proračuna ponestane slobodne virtualne memorije, proces proračuna će

biti prekinut, a na ekranu će se pojaviti sledeće upozorenje.

493
Sada Vam preostaje da, na način kako je to opisano u poglavlju “1.1”, obezbedite dovoljno
raspoložive virtualne memorije, za proračun modela.
Iako program pre samog procesa proračuna vrši kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove
fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno učinjene greške, koje
izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku rešavanja
sistema jednačina. U ovom slučaju, program će prekinuti proces rešavanja i izdati
Program može da konstatuje labilnost modela u dva slučaja:
1. Kada ne može da dođe do rešenja sistema jednačina zbog toga što je matrica
krutosti singularna
U ovom slučaju program prekida proračun i izdaje odgovarajuće upozorenje.
Na osnovu podatka o tome koja jednačina je uzrok singularnosti matrice, može se dobiti
informacija o položaju čvora i njegovom stepenu slobode koji je uzrok labilnosti. Program na
modelu obeležava labilan čvor i ispisuje oznaku datog stepena slobode (Xp, Yp, Zp, Xr, Yr i
Zr).
Labilan je čvor na desnom kraju grede, a uzrok

labilnosti je stepen slobode “Xr”
Simbol labilnog čvora ostaje vidljiv i u modulu za unos podataka kako bi se lakše mogao
otkloniti uzrok labilnosti. Ovaj simbol će nestati sa modela pri ponovnom pokretanju proračuna
ili aktiviranjem komande “Reset” u modulu za obradu rezultata.
2. Ako su deformacije prevelike
U ovom slučaju, program je rešio sistem jednačina, ali u modelu su za pojedine slučajeve
opterećenja pronađeni čvorovi sa prevelikom deformacijom, koja je očigledno posledica
greške. Kontrola postojanja prevelikih deformacija vrši se nakon proračuna, prilikom

494
inicijalizacije rezultata u modulu za obradu rezultata, i tom prilikom program izdaje

Moguće je da više čvorova ima velike deformacije, ali samo će prvih 5-6 biti navedeno i
obeleženo na crtežu. Granica za “prevelike” deformacije je ono pomeranje čvora koje je veće
od gabarita modela ili ona rotacija čvora koja je veća od 90 stepeni.
Velike deformacije imaju čvorovi na početku (Yr),

sredini (Zp) i kraju (Yr) grede
Simboli labilnih čvorova će se ukloniti sa crteža aktiviranjem komande “Reset” u modulu za

obradu rezultata.
7.3 Načini proračuna

Kao što smo već na početku ovog dela uputstva rekli, postavljanjem ponuđenih
parametara, u okviru dijalog box-a naredbe “Proračun”, od programa se mogu zahtevati
različiti načini proračuna.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proračun modela

495
U delu dijalog box-a “Teorija”, postavljanjem odgovarajućeg prekidača na uključeno stanje,

vrši se izbor teorije po kojoj će se sprovesti proračun. Na raspolaganju su teorija I-og i II-og
reda.
Omogućeno je isključivanje (redukcija) torzionih uticaja u gredama koje se nalaze u

horizontalnim pločama. Ukoliko se izabere ova opcija, program će automatski, u dovoljnom
stepenu redukovati torzionu krutost što će dovesti do značajnog smanjenja momenata torzije
u tim gredama.
7.3.1 Teorija I-og reda

Proračun po teoriji I-og reda se sprovodi za sve zadate osnovne slučajeve
opterećenja, a eventualno zadate kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih slučajeva
opterećenja će biti samo prenete u modul za obradu rezultata proračuna.
7.3.2 Teorija II-og reda

Proračun po teoriji II-og reda se odvija u dva koraka. U prvom se vrši proračun po
teoriji I-og reda, a u drugom se proračun sprovodi sa korigovanom matricom krutosti sistema
usled sračunatih deformacija i normalnih sila u grednim elementima. Rezultati dobijeni u
drugom koraku proračuna sada odgovaraju uticajima po teoriji II-og reda.
Zbog svoje specifičnosti, proračun po teoriji II-og reda, biće dostupan samo za uobičajene
konstrukcije, dok će za egzotične mogućnosti koje program nudi, biti nedostupan. Tu se pre
svega misli na modele koji u sebi sadrže faze građenja, zadato pokretno opterećenja, zahtev
za konstruisanje uticajne linije, pomeranje oslonaca i temperaturne uticaje. Proračun po teoriji
II-og reda neće biti moguć ni za modele koji u sebi ne sadrže ni jedan gredni element.
Ako u modelu postoji barem jedna greda koja se nalazi van ploče, a prethodno niste pomoću
naredbe “Podela greda van ploča”, zahtevali podelu svih greda na manje segmente (vidi
poglavlje “4.6”), program će nakon zahteva za proračun, izdati sledeće upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja grešku već služi kao podsetnik da je za ovakvu vrstu proračuna
preporučljivo da sve grede koje se nalaze van ploča izdeliti na manje segmente. Komandno
polje “No” je predviđeno za odustajanje, dok će izbor komandog polja “Yes” dovesti do
nastavka proračuna po teoriji II-og reda. Ovakvo upozorenje ćete dobiti i pred proračun
stabilnosti, obzirom da se i on zasniva na proračunu po teroiji II-og reda.
Napomenućemo da je za proračun po teoriji II-og reda neophodno da sve potrebne

kombinacije zadate u modulu “Unos podataka”, jer se od rezultata proračuna po teoriji II-og
reda ne mogu naknadno praviti linearne kombinacije, u modulu za obradu rezultata proračuna.

496
7.3.3 Proračun modela sa nelinearnim elementima

U slučaju da model sadrži neki element sa nelinearnim ponašanjem (štap, oslonac),
aktiviranjem komande “Proračun” otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za proračun modela

sa nelinearnim elementima
Gornji deo dijaloga identičan je dijalogu koji se otvara pri pokretanju proračuna modela bez
nelinearnih elemenata.
Omogućen je proračun po teoriji II reda za modele sa nelinearnim elementima i to tako što se

iterativni nelinearni proračun vrši po teoriji I reda dok se poslednja, konačna iteracija vrši po
teoriji II reda.
Omogućen je i seizmički proračun za modele sa nelinearnim elementima. Svaki seizmički slučaj

opterećenja će se proračunavati dva puta, za pozitivan i za negativan pravac dejstva
seizmičkih sila. Kao rezultat, dobiće se rezultati za dvostruko veći broj seizmičkih slučajeva
opterećenja.
U delu dijaloga “Parametri nelinearnog proračuna” mogu se zadati:
- “Maksimalni broj iteracija” – može da utiče na dužinu proračuna, a ukoliko se unese

nedovoljno veliki broj, može se desiti da se ne dobije rešenje.
- “Koeficijent redukcije za jednu iteraciju” – utiče na korak degradacije

karakteristika elementa koji je u određenoj iteraciji napregnut uticajima koje ne može
da primi. Vrednost 0.05 označava da će se karakteristike (krutost) elementa redukovati
20 puta (na 5% od vrednosti u prethodnoj iteraciji). Utiče na potreban broj iteracija.
- “Tolerisano prekoračenje napona u štapovima” – zadaje se maksimalna vrednost

napona neodgovarajućeg znaka (za štap koji može da prima samo zatezanje, ovo je

497
maksimalna vrednost napona pritiska koji taj štap može da primi, a dovoljno mali da bi
mogao da se ignoriše). Veoma mala vrednost uticaće na dužinu proračuna i ukupan broj
iteracija.
Tolerisano prekoračenje napona u površinskim osloncima – edit polje u kome se

zadaje maksimalna vrednost napona, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u
iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje sile u tačkastim osloncima – edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost sile, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u iterativno-
inkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje momenta u tačkastim osloncima – edit polje u kome se

zadaje maksimalna vrednost momenta, za koji se može smatrati da je zanemarljiv u
iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje sile u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje

maksimalna vrednost linijski raspodeljene sile, za koju se može smatrati da je
zanemarljiva u iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje momenta u linijskim osloncima - edit polje u kome se

zadaje maksimalna vrednost linijski raspodeljenog momenta, za kojeg se može smatrati
da je zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.
Kada se u modelu nalaze entiteti sa zadatim elasto-plastičnim ponašanjem, proračun se odvija

tako što se u svakoj iteraciji opterećenje povećava za određeni procenat ukupnog opterećenja
(inkrement), i proverava da li je došlo do plastifikacije. Zbog toga se ova vrsta nelinearnog
proračuna naziva inkrementalno iterativni proračun.
Procenat uvećanja opterećenja se zadaje u edit polju “Korak povećanja opterećenja”. Ako
se na primer zada vrednost 0.05, opterećenje će se u svakoj iteraciji povećati za dvadeseti deo
ukupnog opterećenja. Ova vrednost utiče i na ukupnu tačnost ali i na dužinu trajanja
proračuna.
7.3.4 Seizmički proračun

U ovom delu uputstva, objasnićemo način funkcionisanja programa pri analizi
uticaja u konstrukciji usled delovanja seizmičkih sila. Programom su predviđeni seizmički
proračuni za različite standarde. Programom je omogućeno zadavanje poptuno proizvoljnih
pravaca delovanja zemljotresa, te će nakon sprovedenog seizmičkog proračuna, uz ostale
slučajeve opterećenja biti dodato onoliko novih slučajeva opterećenja, koliko je i zadato
pravaca delovanja zemljotresa. Ovako dadati seizmički slučajevi opterećenja biće potpuno
ravnopravni sa ostalim slučajevima opterećenja, koji su kreirani u modulu za unos podataka.
Odnosno, u modulu za obradu rezultata, moguće je praviti i kombinacije jednovremenog
delovanja seizmičkih i ostalih slučajeva opterećenja.
Svi ponuđeni standardi za seizmiki proračun, baziraju se ili na multi modalnoj analizi, ili na
metodi ekvivalentnog statičkog opterećenja. Multi modalna analiza predstavlja tačniji
portupak, ali su za razliku od metode ekvivalentnog statičkog oterećenja, njeni rezultati dosta
nepregledni obzirom da su dobijeni nekom od statističkih metoda, te su uvek istog znaka,
odnosno uvek imaju pozitivnu vrednost.
Metoda ekvivalentnog statičkog opterećenja
Ova metoda ne uzima u obzir uticaje od viših tonova oscilovanja konstrukcije. Kao ulazni
podatak, zadaje se period oscilovanja konstrukcije iz prvog tona koji odgovara translatornom
pomeranju u zadatom pravcu delovanja zemljotresa. Na osnovu ovog ulaznog podataka, i

498
ostalih koje definiše dati standard, proračunavaju se zamenjujuće statičke sile koja na celom
modelu deluju u pravcu zadatog zemljotresa. Na taj način dobijaju se seizmički slučajevi
opterećenja koji po karakteru u potpunosti odgovaraju bilo kom drugom zadatom opterećenju
na modelu. Velika prednost ove metoda je u tome što proračunate presečne sile imaju
odgovarajući predznak te svi dijagrami presečnih sila dobijaju očekivani oblik.
Kako se za period oscilovanja konstrukcije može zadati potpuno prozivoljna vrednost, to

ovakav tip proračuna ne zahteva prethodno sprovedenu modalnu analizu. Tada se svakako
podrazumeva da ste na neki drugi način došli do podatka o periodu oscilovanja konstrukcije.
Ipak, za preopuku je da, i pre ovakvog načina seizmičkog proračuna, prethodno sprovedete
modalnu analizu i dobijete tačan podatak o periodu oscilovanja konstrukcije u pravcu zadatog
zemljotresa.
Multimodalna analiza
Sam postupak se može grubo podeliti na dva dela. I to na deo u kome se vrši modalna analiza,
i deo u kome se vrši proračun odgovarajućih seizmičkih sila, na osnovu rezultata prethodno
sprovedene modalne analize. Prema tome, pre samog seizmičkog proračuna obavezno je
sprovesti modalnu analizu (vidi poglavlje “6”). Na osnovu perioda i formi oscilovanja, za sve
prethodno sračunate tonove oscilovanja, i na osnovu ulaznih podataka vezanih za dati
standard, program za svaku od masa na modelu sračunava odgovarajuću inercijalnu silu.
Svaka od ovako proračunatih inercijalnih sila deluje u pravcu oscilovanja konstrukcije u okviru
datog tona
Kako se veličine projektnih seizmičkih sila sračunavaju posebno za svaki oblik sopstvenih
oscilacija objekta, to program interno sprovodi analizu za “n” nezavisnih slučajeva opterećenja,
pri čemu broj slučajeva opterećenja “n” odgovara proizvodu zadatih pravaca delovanja
zemljotresa i broju proračunatih svojstvenih vrednosti oscilovanja konstrukcije. Po završenom
proračunu program sada sve ove interne slučajeve opterećenja redukuje na onoliko slučajeva
opterećenja koliko je i zadato pravaca delovanja zemljotresa.
Merodavne presečne sile za svaki od zadatih pravac delovanja zemljotresa, dobijaju se jednom
od statističkih metoda - CQC ili SRSS.
CQC metoda modalnog kombinovanja
Ova metoda modalnog kombinovanja (Complete Quadratic Combination) je opštija metoda od

do sada primenjivane SRSS (Square Root of the Sum of the Squares).
Ekstremna vrednost očekivanog uticaja sračunava se na sledeći način:
F  f 
n m
n f
nm m
gde je f n modalna sila koja se odnosi na ton n.
Koeficijenti korelacije  nm za CQC metod sa konstantnim prigušenjem su:
8 2 (1  r )r 3 / 2
 nm 
(1  r 2 ) 2  4 2 r (1  r ) 2
gde je r  n / m i mora biti manje ili jednako 1.0, a  je prigušenje.
U slučaju da nema prigušenja   0, svi vandijagonalni koeficijenti  nm su nula, a dijagonalni

su jednaki 1.0 pa se ova metoda modalnog kombinovanja transformiše u SRSS metodu.

499
F fn
n
2
Izbor standarda
Postavljanjem check box-a “Seizmički proračun” na uključeno stanje,

od programa možete zahtevati i sezimički proračun konstrukcije.
Zatvorena lista, pomoću koje se vrši izbor propisa po kojima će se sračunavati seizmičke sile,
biće dostupna tek nakon postavljanja prekidača “Seizmički proračun” na uključeno stanje.
Ako prethodno nije sprovedena modalna analiza, tada ćete seizmički proračun moći da
sprovedete jedino za standarde koji se zasnivaju na metodi ekvivalentnih statičkih sila.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, u zavisnosti od odabranog standarda, otvoriće se

odgovarajući dijalog box za definisanje ulaznih podataka koji su neophodni za odabrani propis.
Napredne opcije seizmičkog proračuna
Propisi u kojima se seizmički proračun vrši metodom multimodalne analize (EUROCODE, SNIP,
BULG, SIA262, JUS – multimodalna, proizvoljna spektralna kriva)
Za ove propise neophodno je izvršiti modalnu analizu pre sprovođenja seizmičkog proračuna.
Napredne opcije seizmičkog proračuna koje su izabrane pri modalnoj analizi, važiće i pri
proračunu seizmičkih slučajeva opterećenja.
Propisi u kojima se seizmički proračun vrši metodom ekvivalentnog statičkog opterećenja (JUS,
HRN-N, SIA)
Za ove propise sprovedena modalna analiza nije neophodan uslov za proračun, pa se

“napredne opcije seizmičkog proračuna” mogu zadavati i na ovom mestu, neposredno pred
seizmički proračun.

500
Izgled dijalog box-a za seizmički proračun

po JUS-u (metoda ekvivalentnih statičkih sila)
Komandno polje “Napredne opcije seizmičkog proračuna” aktivira dijalog u kojem se mogu
definisati napredne opcije seizmičkog proračuna.
Izgled dijalog box-a u kome se definišu napredne opcije

seizmičkog proračuna
Rad sa ovim dijalogom je detaljno objašnjen u poglavlju “6. MODALNA ANALIZA”.

501
Ukoliko je modalna analiza već sprovedena, u dijalogu će biti prikazani parametri koji su zadati
za proračun modalne analize. Preporučljivo je, ali nije neophodno, da se modalna analiza i
seizmički proračun sprovode sa istim parametrima. Ako to nije slučaj, program će pri izlasku iz
dijalog box-a izdati odgovarajuće upozorenje.
7.3.4.1 EUROCODE
Seizmički proračun po EUROCOD-u, zasniva se na multimodalnoj analizi

konstrukcije, pri čemu se u obzir uzima uticaj svih proračunatih tonova iz modalne analize.
Izborom ove opcije seizmičkog proračuna, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za seizmički proračun po Eurocod-u
U gornjem delu dijalog box-a se zadaju parametri koji definišu vrstu tla, tip konstrukcije,
intenzitet seizmičkog dejstva, itd., a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a, definiše
se pravac delovanja zemljotresa.
Eurocode 8 EN 1998-1 definiše Horizontalni elastični spektar odgovora kao:

502
gde je:
Se(T) - ordinata elastičnog spektra odgovora

T - period oscilovanja linijskog sistema sa jednim stepenom slobode
ag - projektovano ubrzanje tla
TB - donja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
Tc - gornja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
TD - vrednost koja definise početak oblasti spektra sa konstantnim pomeranjem
S - parametar tla, veličina direktno zavisna od kategorije tla
 - korekcioni faktor zavisan od prigušenja, sa referentnom vrednošću od 1.0 za viskozno
prigušenje od 5%
Napomena: Vrednosti karakterističnih perioda oscilovanja (T B,TC,TD) mogu biti definisane

Nacionalnim Aneksom.
Eurocode 8 EN 1998-1 preporučuje upotrebu dva tipa spektra: Tip 1 i Tip 2 koji su definisani
za tipove tla A,B,C,D i E. Koji ce se od ova dva tipa spektra izabrati zavisi od karakteristike
najverovatnijeg zemljotresa.
Nacionalnim Aneksom mogu biti predviđeni različiti spektri odgovora.
Kategorija tla
Eurocode 8 EN 1998-1 definiše kategorije tla kao:
A - stena ili neke druge stenolike geološke formacije uključujući najviše 5m slabijeg
materijala na površini
B - krute naslage peska, šljunka ili prekonsolidovane gline, najmanje debljine nekoliko
desetina metara sa karakteristikom postepenog povećanja mehaničkih osobina sa
dubinom
C - duboke naslage srednje gustog peska, šljunka ili srednje krutih glina sa debljinom od
nekoliko desetina do mnogo stotina metara
D - naslage rastresitog tla bez kohezije (sa ili bez izvesnih mekih kohezionih slojeva)
E - tlo koje se sastoji od naslaga tla tipa C i D sa debljinom koja varira izmedju 5 i 20m,
ispod kojeg se nalazi čvršći materijal.
Kategorija značaja
Eurocode 8 EN 1998-1 definiše ketegorije značaja objekta kao:
I - Objekti od manjeg značaja za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor
značaja = 0.8)
II - Obični objekti koji ne pripadaju drugim kategorijama (faktor značaja = 1.0)
III - Objekti čija je seizmička otpornost veoma značajna u pogledu posledica koje može
izazvati njihov kolaps, npr. škole, proizvodne hale, kulturne institucije (faktor značaja =
1.2)
IV - Objekti čiji je integritet za vreme zemljotresa od vitalne važnosti za zaštitu stanovništva,
npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrane itd. (faktor značaja = 1.4)
Napomena: Nacionalnim Aneksom mogu se definisati drugačije vrednosti faktora značaja.
Da bi se izbegla eksplicitna nelinearna analiza, uzimajući u obzir kapacitet konstrukcije za

disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponašanje njenih elemenata, vrši se linearna

503
analiza zasnovana na spektru odgovora koji je redukovan u odnosu na elastični spektar. Taj
redukovani spektar se naziva “Projektni spektar”.
Eurocode 8 EN 1998-1 definise Projektni spektar za linearnu analizu kao:
gde su
q faktor ponašanja
 donja granica elastičnog spektra, preporučena vrednost je 0.2
Odnos ag/g
Odnos ag/g je odnos projektovanog ubrzanja tla i gravitacione konstante. To je u stvari

koeficijent seizmičkog intenziteta (Ks) koji je propisan na osnovu seizmičke zone u kojoj se
objekat nalazi.
Donja granica elstičnog spektra
U ovom polju se zadaje vrednost za donju granicu elastičnog spektra . Preporučena vrednost
je 0.2 ali se Nacionalnim Aneksom može predvideti i druga vrednost.
Procenat viskoznog prigušenja  (CQC)
Procenat viskoznog prigušenja je ulazni podatak za CQC statističku metodu kombinovanja.

Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja.
Tip spektra
Osim dva podrazumevana tipa spektra (Tip “1” i Tip “2”) za koje se automatski postavljaju
vrednosti parametara “S”, “Tb(S)”, “Tc(S)” i “Td(S)” za sve kategorije tla (A,B,C,D,E),
programom je omogućeno definisanje novih elastičnih spektara ubrzanja saglasnih sa
Nacionalnim Aneksima.
Edit box-ovi omogućavaju definisanje sva četiri parametra sa kojim se definiše neka spektralna
kriva. Nakon unošenja parametara koji definišu novu spektralnu krivu, ukoliko želite istu da
trajno zapamtite, aktivirajte komandno polje za snimanje . Komandno polje je predviđeno
za brisanje neke ranije definisane spektralne krive.

504
Slučajni torzioni efekti
Kao dodatak na stvaran ekscentricitet, a sa ciljem da se pokriju nepouzdanosti u položaju

masa i prostornoj varijaciji seizmičkih kretanja, proračunat položaj centra mase svake tavanice
“i” mora da se premesti iz svog nominalnog položaja u svakom pravcu, za dodatni slučajni
ekscentricitet:
ei=0.05 Li
gde je:
ei – slučajni ekscentricitet spratne mase “i” u odnosu na nominalni položaj centra mase, koji se
primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove.
Li=dimenzija tavanice upravno na pravac seizmičkih uticaja.
Da bi se pri seizmičkom proračunu u obzir uzeli i slučajni torzioni efekti, neophodno je da se

check box “Uzimaju se u obzir” postavi na uključeno stanje. Tada dostupan postaje i edit box
“ei=”, u kome se zadaje koeficijent neophodan za proračun slučajnog ekscentriciteta spratne
mase.
Program će automatski prilikom proračuna napraviti dva seizmička opterećenja - jedno sa

pozitivnim, “levim” a drugo sa negativnim “desnim” ekscentricitetom. U modulu za obradu
rezultata ovakvi seizmički slučajevi opterećenja imaće pored svog imena i sufikse “(+e)” i
“(-e)”.
VAŽNO: U Tower-u 7 omogućeno je zadavanje pravca zemljotresa zadavanjem ugla koji

pravac zemljotresa zaklapa sa globalnom X-osom. Efekti slučajne torzije se odnose na taj
zadati pravac zemljotresa, što znači da će se masa izmeštati levo i desno od tog pravca.
Pravac delovanja zemljotresa
U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga, može se zadati proizvoljan broj pravaca mogućeg
delovanja zemljotresa. Novi pravac se ubacuje u listu izborom dugmeta “ Dodaj”, dok se
selektovani pravac pomoću dugmeta “ Briši” uklanja iz liste. Podaci koji se mogu pridružiti
pravcu delovanja zemljotresa imaju sledeće značenje:
Naziv – u ovoj koloni se pravcu delovanja zemljotresa može pridružiti proizvoljan naziv
Ugao [] – u ovoj koloni se zadaje pravac delovanja zemljotresa, i to unošenjem ugla koji
obrazuje sa globalnom X osom (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose).
k, - koeficijent delovanja zemljotresa u zadatom pravcu (trebao bi uvek imati vrednost 1.0)
k,+90 - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu koji je upravan na zadati pravac
Kz - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu globalne Z ose
VAŽNO: Koeficijenti kx i ky, koji su u prethodnim verzijama programa Tower omogućavali

zadavanje pravca zemljotresnog dejstva, ukinuti su i zamenjeni koeficijentima
k,ik,+90relativnim u odnosu na pravac zemljotresa.
Faktor P (q) – u ovoj koloni se zadaje maksimalna vrednost faktora ponašanja konstrukcije
q, za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno. Faktor ponašanja je uveden kao mera
disipacije energije i ne može biti manji od 1.5. Računa se prema sledećem izrazu:

505
q=q kW  1.5
Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje:
q0 – osnovna vrednost faktora ponašanja

kW – faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima
Osnovna vrednost faktora ponašanja (q0) zavisi od vrste konstruktivnog sistema i klase
duktilnosti:
Vrsta konstruktivnog sistema Klasa duktilnosti
DCM DCH
Okvirni sistem, dvojni sistem, sistem zidova sa

povezanim zidovima
3.0 u/1 4.5 u/1
Sistem zidova sa nepovezanim zidovima 3.0 4.0 /1/1
Torziono fleksibilan sistem 2.0 3.0
Sistem obrnutog klatna 1.5 2.0
1 i u se definišu kao:
1 – vrednost sa kojom se množi horizontalna seizmička sila kako bi prva dostigla otpornost na
savijanje u svakom elementu konstrukcije, dok sve ostale sile ostaju konstantne.
u - vrednost sa kojom se množi horizontalna seizmička sila, u cilju formiranja dovoljno velikog
broja plastičnih zglobova koji će izazvati nestabilnost cele konstrukcije, dok sve ostale sile
ostaju konstantne. Ovaj faktor se može dobiti pomoću “pushover” analize.
Ako nije izračunata tačna vrednost faktora u/1, za određene tipove i podtipove
konstruktivnih sistema mogu se koristiti sledeće vrednosti:
1) Okvirni ili dvojni sistemi

Jednospratni: u/1=1.1
Višespratni, jedno polje: u/1=1.2
Višespratni, više polja: u/1=1.3
2) Sistemi zidova
Samo dva nezavisna zida u jednom smeru: u/1=1.0
Ostali nezavisni sistemi zidova: u/1=1.1
Zidovima ekvivalentni dvojni sistemi ili povezani zidni sistemi: u/1=1.2
Maksimalna vrednost faktora u/1 koja se može koristiti u proračunu faktora ponašanja je
1,5, čak i ako je pomoću “pushover” analize dobijena veća vrednost.
Faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (kW)
usvaja se prema sledećem:
kW = 1.0 za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem
kW = (1 + 0) / 3  1 za sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem

sa jezgrom (0 je preovlađujući odnos dimenzija zidova
konstruktivnog sistema - odnos visine prema dužini zida)

506
Vrednost faktora kW ne može biti veća od 1.0, niti manja od 0.5.
Kod konstrukcija koje nisu regularne u osnovi faktor ponašanja q se umanjuje za 20%:
q=0.8 q kW  1.5
Desnim klikom preko ćelije u koloni “Faktor P”, otvara se padajući meni sa opcijama: “Dodeli
svima”, “Proračun faktora ponašanja” i “Ručni unos vrednosti”.
Lista iz koje se bira način zadavanja faktora ponašanja konstrukcije,

za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno
Izborom opcije “Ručni unos vrednosti” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:
U prikazanom edit polju se unosi željena vrednost faktora ponašanja. Aktiviranjem dugmeta
“OK” dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u
koloni “Faktor P”.
Izborom opcije “Proračun faktora ponašanja” otvara se dijalog, u kome se izborom niza
karakteristika konstrukcije određuje vrednost faktora ponašanja.

507
Osnovna vrednost faktora ponašanja (q) – pomoću parametara koji se nalaze u ovom
delu dijaloga određuje se osnovna vrednost faktora ponašanja. Iz prve liste se vrši izbor
konstruktivnog sistema, iz druge klasa duktilnost, a iz treće podtip konstruktivnog sistema koji
određuje vrednost koeficijenta u/1. Ukoliko se iz treće liste izabere opcija “Ostalo”, postaće
dostupno i edit polje u kome se može zadati proizvoljna vrednost koeficijenta u/1.
Faktor preovlađujućeg oblika loma – lista iz koje se bira tip konstruktivnog sistema sa
zidovima i na taj način određuje vrednost faktora preovlađujućeg oblika loma. Ukoliko se iz
liste izabere opcija “Sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem sa
jezgrom”, dostupno postaje i edit polje u kome se zadaje 0 (preovlađujući odnos dimenzija
zidova konstruktivnog sistema).
Regularnost u osnovi – lista pomoću koje se definiše da li je konstrukcija regularna u osnovi

ili ne.
Na osnovu zadatih podataka, a prema prethodno opisanim pravilima, program računa faktor
ponašanja konstrukcije i prikazuje ga u delu dijaloga “Faktor ponašanja:”
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a proračunata vrednost faktora ponašanja

dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u koloni “Faktor P”. Pored ove vrednosti u
tabeli se ispisuje i simbol “*”, koja označava da je ona dobijena proračunom. Ovaj način
obeležavanja obezbeđuje da se odmah može videti kojim su pravcima vrednosti unete ručno, a
za koje pravce su dobijene proračunom.

508
Vrednost faktora ponašanja koja je dobijena proračunom
Izborom opcije “Dodeli svima”, vrednost faktora ponašanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost faktora
ponašanja dobijena proračunom, svim pravcima će se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proračunu. To praktično znači da će se program ponašati kao da je proračun faktora ponašanja
izvršen za svaki od njih ponaosob.
Pri generisanju izveštaja seizmičkog proračuna u editoru hartije, ispisuje se i faktor ponašanja
za svaki pravac delovanja zemljotresa. Ako je faktor ponašanja određen proračunom, u
izveštaju se prikazuju i svi zadati podaci o konstrukciji na osnovu kojih je proračun izvršen.
Tip spektra – klikom miša preko strelice koja se nalazi na desnom kraju svake ćelije u ovoj
koloni, otvara se lista u koj se uvek nalaze dve podrazumevane spektralne krive “1 (Default
EC8)” i “2 (Default EC8)”, kao i opcija “Proizvoljni tip”. Pored njih u listi se prikazuju i sve
ranije kreirane spektralne krive.

509
Lista za izbor tipa spektra
Izborom iz ove liste, selektovanom pravcu zemljotresa se dodeljuje tip spektra koji će se
koristiti pri seizmičkom proračunu. Ako se izabere opcija “Proizvoljni tip”, pri seizmičkom
proračunu će se koristiti podaci koji su trenutno prikazani u delu dijaloga “Tip spektra”.
Svakom pravcu zemljotresa se može zadati različita spektralna kriva.

510
7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statičko opterećenje)
Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statičkih sila, to za njega nije
neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za seizmički proračun po JUS-u

(metoda ekvivalentnih statičkih sila)
Prema važećem pravilniku za objekte visokogradnje, ukupna seizmička sila se proračunava

prema sledećoj formuli:
S = Ko x Ks x Kd x Kp x G
U gornjem delu dijalog box-a, vrši se izbor kategorije tla (ovaj parametar zajedno sa zadatim
periodom oscilovanja konstrukcije određuje vrednost koeficijenta dinamičnosti “Kd”), seizmičke
zone (=> “Ks”), kategorije objekta (=> “Ko”) i vrste konstrukcije (=> “Kp”), te će program na
osnovu tih podataka usvojiti odgovarajuće koeficijente koji se koriste u formuli za proračun
ukupne seizmičke sile koja deluje na objekat.
Kategorija objekta
- I kategorija (Ko=1.50)
Zgrade sa prostorijama predviđenim za veće skupove ljudi (bioskopske dvorane, pozorišta,
fiskulturne izložbene i slične dvorane), fakulteti, škole, zdravstveni objekti, zgrade
vatrogasne službe, objekti veze koji nisu uvršteni u prethodnu kategoriju (PTT, RTV i drugi),
industrijske zgrade sa skupocenom opremom, svi energetski objekti instalisane snage do
40MW, zgrade koje sadrže predmete izuzetne kulturne i umetničke vrednosti i druge zgrade
u kojima se vrše aktivnosti od posebnog interesa za društveno-političke zajednice.
- II kategorija (Ko=1.00)
Stambene zgrade, hoteli, restorani, javne zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju,
industrijske zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju

511
- III kategorija (Ko=0.75)

Pomoćno-proizvodne zgrade, agrotehnički objekti
Seizmička zona
- VII seizmička zona => Ks=0.025

- VIII seizmička zona => Ks=0.050
- IX seizmička zona => Ks=0.100
U slučaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuđenih seizmičkih zona, imate mogućnost
da u edit box-u “Ks=” zadate prozivoljnu vrednost koeficijenta seizmičnosti.
Kategorija tla
- I kategorija tla => Kd=0.5/T (1.00  Kd  0.33)

- II kategorija tla => Kd=0.7/T (1.00  Kd  0.47)
- III kategorija tla => Kd=0.9/T (1.00  Kd  0.60)
Vrsta konstrukcije
- 1. (Kp=1.00)
Sve savremene konstrukcije od armiranog betona, sve čelične konstrukcije osim
konstrukcija navedenih u tački 2 ovog člana, sve savremene drvene konstrukcije osim
konstrukcija definisanih u tački 3 ovog člana.
- 2. (Kp=1.30)
Konstrukcije od armiranih zidova i čelične konstrukcije sa dijagonalama.
- 3. (Kp=2.00)
Konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, odnosno naglom promenom krutosti,
kao i konstrukcije od običnih zidova.
Kako se za objekte do 5 spratova raspored seizmičkih sila po visini objekta vrši prema
približnom obrascu:
Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi)
gde je:
Si - seizmička horizontalna sila u i-toj masi

Gi - težina i-te mase
Hi - visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u “Zd=“ zadati visinsku kotu u odnosu na koju se računaju visine
raspoređenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja visinsku koordinatu najniže
potavljenog nivoa u objektu). Sve mase koje se nalaze ispod zadate visine svakako neće ući u
proračun seizmičkih sila.
Prekidač “15% sile”, odnosi se na “Član 31”, koji reguliše da se za objekte preko 5 spratova,
prema prethodno navedenoj formuli raspoređuje samo 85% ukupne seizmičke sile koja deluje
na objekat, a da se preostalih 15% sile zadaje da deluje kao koncentrisana sila u vrhu objekta.
Postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje, aktivan će postati i edit box “Zg=” u kome
treba zadati referentnu visinu koja određuje vrh objekta (program po default-u za ovu
vrednost usvaja najviši postavljeni nivo u objektu). Naime, svim masama koje se nalaze na toj
i većoj visinskoj koordinati, program će srazmerno njihovim intenzitetima raspodeliti 15%
ukupne seizmičke sile kao koncentrisane sile.

512
U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogućnost da zadate proizvoljan broj
pravaca mogućeg delovanja zemljotresa (ova lista funkcioniše na potpuno isti način kao i
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definiše zadavnjem ugla u koloni “
()” (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni “T” zadati i period
oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni “Naziv” možete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridružiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada će
se na desni klik miša, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu “T”, otvoriti i lista sa
proračunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.
Klik na desni taster miša u okviru kolone “T” otvara padajući

meni za izbor proračunatih perioda oscilovanja.
Jednostavnim klikom miša u okviru željenog reda, ta numerička vrednost će biti upisana u
koloni “T”. Ovde ćemo kao veoma važnu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije
mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima
više tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba
za perid oscilovanja odabrati najveću (uticaj prvog tona za dati pravac).
U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statičkog
opterećenja može primeniti i bez prethodno izvršene modalne analize. Zbog toga je predviđena
mogućnost zadavanja potpuno prozivoljne vrednosti u koloni “T”. Ovakav način seizmičkog
proračuna ima više primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate
mogućnost da prvo napravite jednostavniji model koji će dovoljno dobro opisati ponašanje
konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sračunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni
podatak za proračun ekvivalentnih seizmičkih sila na stvarnom modelu. Drugi razlog može biti i
u tome da uopšte nemate potrebu za sprovođenjem modalne analize već želite da za vrednost
koeficijenta dinamičnosti “Kd” umesto stvarne vrednosti usvojite maksimalnu pravilnikom
dozvoljenu vrednost (Kd=1.0). U takvim slučajevima ćete za period oscilovanja konstrukcije, u
svim zadatim pravcima delovanja zemljotresa, zadati dovoljno malu vrednost, recimo “T=0.1”.

513
Svakako da ovaj način ne preporučujemo, ali je činjenica da i ovaj postupak daje rešenje, koje
za mnoge objekte može biti zadovoljavajuće.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, otpočeće proračun konstrukcije u kome će sada pored
svih zadatih osnovnih slučajeva opterećenja, biti dodato još onoliko slučajeva opterećenja
koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
U slučaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu će nedostajati podaci o

težini objekta, na osnovu koje se proračunavaju seizmičke sile. U takvim slučajevima,
aktiviranjem komandnog polja “OK”, neće odmah otpočeti seizmički proračun, već će program
otvoriti još jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti način na koji će biti izvršen
proračun težine objekta.
Izgled dijalog box-a za definisanje težine objekta
proračunu težine objekta. Na ovaj način imate mogućnost da se prilagodite propisu koji tačno
definiše koja opterećenja treba uzeti u obzir pri proračunu težine objekta. Aktiviranjem
komadnog polja “OK”, otpočeće seizmički proračun.

514
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)
Izbor ovog standarda će biti moguć jedino ako je prethodno sprovedena modalna
analiza. Algoritam koji se nudi u ovoj opciji, zasniva se na pravilniku o tehničkim normativima
za projektovanje i proračun inženjerskih objekata u seizmičkim područjima. Pravilnik još nije
usvojen, ali ga u programu nudimo kao opciju zbog toga što se oslanja na potpune rezultate
modalne analize i teoriju dinamike konstrukcije, a pored toga dosta je sličan i ostalim
standardima koji se primenjuju u svetu.

po JUS-u (spektralna analiza)
U gornjem delu dijalog box-a, vrši se izbor kategorije tla, seizmičke zone i kategorije objekta,
na osnovu čega će program usvojiti odgovarajuće koeficijente koji se koriste u formulama za
proračun seizmičkih sila, a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogućnost
da zadate proizvoljan broj pravaca mogućeg delovanja zemljotresa.
Veličina projektnih seizmičkih sila za svaku od masa postavljenih na konstrukciju, izračunava

se prema sledećem izrazu:
Sik = Ks x i x ik x  x Gk
Vrednost koeficijenta seizmičkog intenziteta (Ks), određuje se prema formuli:
Ks = Xmax / p
gde je vrednost maksimalnog ubrzanja tla (Xmax) određena u zavisnosti od seizmičke zone, a
faktor duktilnosti konstrukcije “p” je određen u zavisnosti od vrste konstrukcije i ugrađenih
materijala.
VII seizmička zona => Xmax = 0.10

VIII seizmička zona => Xmax = 0.20
IX seizmička zona => Xmax = 0.40
Vrsta konstrukcije 1 => p = 4.00


515

Konstrukcije su klasifikovane prema sledećem:
1. Nadzemne čelične i armiranobetonske konstrukcije; ramovskih, lučnih i grednih sistema

2. Nadzemne betonske i armiranobetonske konstrukcije sa nosivim zidovima
3. Nasuti objekti - konstrukcije od zemlje i kamena
4. Delimično ukopani objekti; objekti izloženi zemljinom pritisku
5. Podzemni objekti
U slučaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuđenih seizmičkih zona, imate u

mogućnost da u edit box-u “Ks=” zadate prozivoljnu vrednost za koeficijent seizmičnosti.
Koeficijent dinamičnosti (i), proračunava se prema sledećim obrascima:
Za 0 < Ti < To =>
za To  Ti  Ts =>
za Ti > Ts =>
Parametri “a”, “To” i “Ts” zavise od kategorije tla, i vrednosti se usvajaju prema sledećoj
tabeli:
I kategorija tla => a=0.20; To=0.10; Ts=0.35

II kategorija tla => a=0.25; To=0.15; Ts=0.55
III kategorija tla => a=0.30; To=0.20; Ts=0.85
Koeficijent prigušenja “” zavisi od vrste konstrukcije i ima sledeće vrednosti:
Vrsta konstrukcije 1 => = 0.05

Koeficijent (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije, te se za svaki pojedini oblik
oscilovanja (i=1,2,3,4,...) komponentalne vrednosti (ikj) određuju prema sledećem izrazu:
gde je:
Uikj - projekcija normalizovanog vektora (Uik) i-tog tona oscilovanja u tački “k” na tri
ortogonalne koordinatne ose X, Y, i Z (j=1,2,3).
Cos(ikj) - cosinus ugla između vektora seizmičkog dejstva i projekcije normalizovanog

vektora i-tog tona oscilovanja u tački “k” (Uikj), j=1,2,3.

516
Gk - težina mase u kojoj se proračunava intenzitet seizmičke sile.
Poslednji koeficijent koji figuriše u izrazu za određivanje seizmičke sile je koeficijent redukcije
(), koji zavisi od vrste konstrukcije i ima sledeće vrednosti:
Vrsta konstrukcije 1 => = 0.60


I za ovaj propis je omogućeno uzimanje u obzir slučajnih torzionih efekata pri seizmičkom
proračunu. Značenje svih parametara u ovom delu dijaloga je isto kao i kod propisa
EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).


517
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)
Proračun seizmičkih sila po Ruskim standardima, takođe se zasniva na multi

modalnoj analizi.

po Ruskim propisima (SNIP)
Spektralna kriva – izborom iz zatvorene liste određuje se spektralna kriva koja će se koristiti
pri seizmičkom proračunu. Programom su predviđene tri spektralne krive “SNIP II-7-81”,
“MGSN 4.19.05 - betonska konstrukcija” i “MGSN 4.19.05 - čelična konstrukcija”.
U gornjem delu dijaloga vrši se izbor kategorije tla, seizmičke zone, kategorije značaja i zadaju
se vrednosti koeficijenata “K0”,“K1”,“KA” i “K”, a u listi u donjem delu dijaloga se zadaje
proizvoljan broj pravaca delovanja zemljotresa. U daljem tekstu ćemo ukratko izneti formule
po kojima se proračunavaju projektovane seizmičke sile. Proračunsko seizmičko opterećenje
“Sik” u odabranom pravcu, postavljeno u tački “k”, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih
vibracija konstrukcije, određuje se po formuli:
Sik=K K1 Soik
Gde je:
K - koeficijent značaja objekta
K1 - koeficijent koji obuhvata dozvoljena oštećenja objekata
Soik - vrednost seizmičkog opterećenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se
određuje prema predpostavci elastičnih deformacija konstrukcije

518
Vrednosti koeficijenata K se određuju prema sledećoj tabeli:
Naziv konstrukcije K
1 Monumentalne zgrade i drugi objekti: velika pozorišta, sportske i
koncertne dvorane u koje staje više od 2000 ljudi, zgrade državne
K=2.00
uprave, radio stanice sa kapacitetom predajnika većim od 500w u
jednoj zgradi.
2 Zgrade i objekti čije je funkcionisanje neophodno za vreme
zemljotresa i za otklanjanjenje posledica (zgrada vlade, hitne
službe i policija, sistemi za snabdevanje električnom energijom,
K=1.5
gasom i vodom, vatrogasne stanice i slično), objekti u kojima se
može naći veći broj ljudi (bolnice, škole, predškolske ustanove,
železničke stanice, aerodromi i slično).
3 Objekti koji nisu navedeni pod 1 i 2. K=1.00
4 Privremeni objekti sa vekom trajanja do 3 godine. K=0.75
Vrednosti koeficijenata K1 se određuju prema sledećoj tabeli:
Dozvoljena oštećenja zgrada i objekata K1

Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se ne dopuštaju ne elastične
deformacije i oštećenja. K1=1.00
Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se dopuštaju ne elastične
deformacije i oštećenja, koja ometaju normalnu funkciju, ali obezbeđuju
bezopasnost po živote ljudi i neoštećivanje opreme a koji su izgradjeni:
- iz armirano betonskih krupno panelnih ili monolitnih konstrukcija K1=0.22
- iz ramova od čelika bez vertikalnih dijafragmi ili veza K1=0.25
- iz ramova od čelika sa vertikalnim dijafragmama ili vezama K1=0.22
- iz ramova od armiranog betona bez vertikalnih dijafragmi ili veza K1=0.35
- iz ramova od armiranog betona sa vertikalnim dijafragmama ili vezama K1=0.25
- iz blokova od opeke ili kamena K1=0.35
Zgrade i objekti sa konstrukcijom gde mogu da se dopuste značajnije ne
elastične deformacije, prsline, oštećenja sekundarnih elemenata, njihovo
pomeranje, privremeno obustavljanje funkcije objekta pri obezbeđenju K1=0.12
bezopasnosti po ljude.
Vrednost seizmičkog opterećenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izračunava

prema sledećoj formuli:
Soik = A KA i K ik Gk
Vrednost koeficijenta “A” se usvaja u zavisnosti od seizmičke zone:
VII seizmička zona => A = 0.10

VIII seizmička zona => A = 0.20
IX seizmička zona => A = 0.40
KA - koeficijent koji uzima u obzir kombinovani računski seizmički intenzitet određene

seizmičke zone.(karte OCP-97, A, B i C).Opseg vrednosti je 1.0 - 1.5.

519
Vrednosti koeficijenata KA se određuju prema sledećoj tabeli:
Intenzitet (na skali МSК) na kartama ОСР-97 Vrednost

N0
ОСР-97-A ОСР-97-B ОСР-97-C koeficijenta KA
7 7 7
1 8 8 8 1.0
9 9 9
7 7 8
2 8 8 9 1.2
9 9 10
7 8 8
3 8 9 9 1.4
9 10 10
7 8 9
4 1.5
8 9 10
Koeficijent dinamičnosti (i) koji odgovara “i”-tom tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije,
zavisi od odabrane kategorije tla i izračanuva se prema sledećim izrazima:
I-va i II-ga kategorija tla:

za Ti <=0,1 sec => i = 1+15Ti
za 0,1 sec < Ti < 0,4 sec => i = 2,5
za Ti >= 0,4 sec => i = 2,5(0,4/ Ti)0,5
III kategoriju tla:

za Ti <= 0,1 sec => i = 1 + 15 Ti
za 0,1 sec < Ti < 0,8 sec => i = 2,5
za Ti >= 0,8 sec => i = 2,5(0,8/ Ti)0,5
gde je “Ti” period sopstvenih oscilacija konstrukcije za i-ti ton oscilovanja. U svim slučajevima,
koeficijent “i” ne sme biti manji od 0.8
Koeficijent (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izračunava se prema

sledećoj formuli:
gde je: Xi(Xk) i Xi(Xj) - pomeranje konstrukcije prilikom sopstvenih oscilacija po i-tom tonu u
razmatranoj tački “k” i u svim tačkama “j”, a Qj - težina mase u tački “j”.

520
Vrednost koeficijenta K se usvaja po sledećoj tabeli:
Karakteristike konstrukcija K
1. Visoki objekti sa malom razmerom u osnovi (kule, jarboli, dimnjaci,
odvojeni liftovski šahtovi i sl). Objekti sa stubovima u prizemnom spratu, sa
odnosom krutosti prizemlja i viših spratova jednakim 0.25 i većim. K=1.50
2. Objekti iz ramova, kod kojih ispuna po spratovima ne utiče na K=1.30
deformabilnost objekta.
3. Zgrade i objekti koji ne podpadaju pod tačke 1. i 2., izuzev hidrotehničkih K=1.00
objekata.



521
7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012)
Proračun seizmičkih sila po Bugarskim standardima, takođe se zasniva na multi

modalnoj analizi.

po Bugarskim propisima (BUG)
Seizmička sila se proračunava prema sledećem izrazu:
Eik = Kc x C x R x i x ik x Qk
Koeficijent seizmičnosti “Kc”, usvaja se na osnovu odabrane seizmičke zone:
VI seizmička zona => Kc = 0.05

VII seizmička zona => Kc = 0.10
VIII seizmička zona => Kc = 0.15
IX seizmička zona => Kc = 0.27
Koeficijent značaja “C” zavisi od kategorije objekta i ima sledeće vrednosti:
I kategorija objekta => C=1.50

II kategorija objekta => C=1.00
III kategorija objekta => C=0.75
Vrednost koeficijenta reagovanja “R”, usvaja se iz tablice regulisane propisima i može imati
vrednosti od 0.20 do 0.50.
Koeficijent dinamičnosti “i” zavisi od proračunatog perioda oscilovanja konstrukcije u i-tom

tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije i kategorije tla:
I kategorija tla: i=0.9/Ti (0.8  i  2.5)

II kategorija tla: i=1.2/Ti (0.8  i  2.5)
III kategorija tla: i=1.6/Ti (1.0  i  2.5)

522
Koeficijent (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izračunava se prema

sledećoj formuli:


U koloni “Koef.R.” se zadaje koeficijent reagovanja za svaki pravac delovanja zemljotresa

posebno. Desnim klikom preko neke ćelije u ovoj koloni, otvara se padajući meni sa opcijama:
“Dodeli svima”, “Proračun koeficijenta reagovanja” i “Ručni unos vrednosti”.

523
Lista iz koje se bira način zadavanja koeficienta reagovanja,

za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno
Izborom opcije “Ručni unos vrednosti” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:
U prikazanom edit polju se unosi željena vrednost koeficijenta reagovanja. Aktiviranjem

dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i
prikazuje u koloni “Koef.R.”.
Izborom opcije “Proračun koeficijenta reagovanja” otvara se dijalog, u kome se izborom

niza karakteristika konstrukcije određuje vrednost koeficijenta reagovanja.

524
Izborom opcije “Dodeli svima”, vrednost koeficijenta reagovanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost koeficijenta
reagovanja dobijena proračunom, svim pravcima će se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proračunu. To praktično znači da će se program ponašati kao da je proračun faktora
reagovanja izvršen za svaki od njih ponaosob.
7.3.4.6 Švajcarski propisi (SIA)
Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statičkih sila, to za njega nije
neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog

po Švajcarskim propisima (SIA)
Ukupna seizmička sila se proračunava prema sledećoj formuli:
S = Ck x Sk(T) x G
U gornjem delu dijalog box-a, vrši se izbor kategorije tla, seizmičke zone, kategorije objekta i
vrste konstrukcije. te će program na osnovu tih podataka usvojiti odgovarajuće koeficijente
koji se koriste u formuli za proračun ukupne seizmičke sile koja deluje na objekat.
Koeficijent “Ck” se izračunava iz izraza “Ck = 0.65 / K”, pri čemu vrednost koeficijenta “K”
zavisi od kategorije objekta i vrste konstrukcije.

525
Vrsta konstrukcije Kategorija objekta I Kategorija objekta Kategorija objekta

II III
Vrsta konstrukcije 1 K = 2.5 K = 2.0 K = 1.4
Vrsta konstrukcije 5 K = 2.5 K = 1.5
Kategorija objekta
Karakteristike Normirana oštećenja Dokazi

I - nema većih okupljanja ljudi - moguća veća oštećenja na - nosivosti
- robe i oprema bez naročite nosivom sastavu, ali bez
vrednosti rušenja objekta
- nema opasnosti po okolinu
II - verovatna veća okupljanja - srednja oštećenja - nosivosti
ljudi - u izuzetnim
- objekat sa vrednom slučajevima i
opremom i robom upotrebljivosti
- važna infrastrukturna
funkcija objekta
- veliki stepen ugroženosti
okoline
III - životno važna infrastrukturna - manja oštećenja bez - nosivost
funkcija ugrožavanja funkcionalnosti - upotrebljivost
- veliki stepen ugroženosti objekta
okoline
Vrsta konstrukcije
1. Čelični i betonski ramovi

2. Betonski noseći zidovi sa armaturom, čelične konstrukcije
3. Drvene konstrukcije
4. Zidane konstrukcije bez armature
5. Gredni mostovi (oslonci, nosači)
6.Lučni i prednapregnuti mostovi
7. Nepomični oslonci mostova
Na osnovu odabrane seizmičke zone i kategorije tla, propisom je definisano osam oblika
spektralne krive.
Seizmička zona
- seizmička zona 1
- seizmička zona 2
- seizmička zona 3a
- seizmička zona 3b
Kategorija tla
- tvrdo tlo
- srednje tvrdo tlo

526
Spekralne krive prema Švajcarskim propisima
Vrednost koeficijenta Sk(T) odogvara ordinati odgovarajuće spektralne krive za zadati period
oscilovanja konstrukcije.
Kako se raspored seizmičkih sila po visini objekta vrši prema približnom obrascu:
Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi)

gde je:
Si - seizmička horizontalna sila u i-toj masi

Gi - težina i-te mase
Hi -visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u “Zd=“ zadati visinsku kotu u odnosu na koju se računaju visine
raspoređenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja visinsku koordinatu najniže
potavljenog nivoa u objektu). Sve mase koje se nalaze ispod zadate visine svakako neće ući u
proračun seizmičkih sila.
U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogućnost da zadate proizvoljan broj
pravaca mogućeg delovanja zemljotresa (ova lista funkcioniše na potpuno isti način kao i
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definiše zadavnjem ugla u koloni “
()” (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni “T” zadati i period
oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni “Naziv” možete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridružiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada će
se na desni klik miša, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu “T”, otvoriti i lista sa
proračunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.

527
Klik na desni taster miša u okviru kolone “T” otvara padajući

meni za izbor proračunatih perioda oscilovanja.
Jednostavnim klikom miša u okviru željenog reda, ta numerička vrednost će biti upisana u
koloni “T”. Ovde ćemo kao veoma važnu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije
mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima
više tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba
za perid oscilovanja odabrati najveću (uticaj prvog tona za dati pravac).
U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statičkog
opterećenja može primeniti i bez prethodno izvršene modalne analize. Zbog toga je predviđena
mogućnost zadavanja potpuno prozivoljne vrednosti u koloni “T”. Ovakav način seizmičkog
proračuna ima više primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate
mogućnost da prvo napravite jednostavniji model koji će dovoljno dobro opisati ponašanje
konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sračunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni
podatak za proračun ekvivalentnih seizmičkih sila na stvarnom modelu. Svakako da ovaj način
ne preporučujemo, ali je činjenica da i ovaj postupak daje rešenje, koje za mnoge objekte
može biti zadovoljavajuće.
U slučaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu će nedostajati podaci o

težini objekta, na osnovu koje se proračunavaju seizmičke sile. U takvim slučajevima,
aktiviranjem komandnog polja “OK”, neće odmah otpočeti seizmički proračun, već će program
otvoriti još jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti način na koji će biti izvršen
proračun težine objekta.

528
Izgled dijalog box-a za definisanje težine objekta
proračunu težine objekta. Na ovaj način imate mogućnost da se prilagodite propisu koji tačno
definiše koja opterećenja treba uzeti u obzir pri proračunu težine objekta. Aktiviranjem
komadnog polja “OK”, otpočeće seizmički proračun.
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva
Pored svih prethodno opisanih mogućnosti seizmičkog proračuna po određenim

standardima, program dozvoljava i opciju kreiranja proizvoljne spektralne krive. Pomoću ove
opcije imate mogućnost da sami definišete spektralnu krivu i tako sprovedete seizmički
proračun prema proizvoljnom standardu. Ovakav način seizmičkog proračuna se zasniva na
multi modalnoj analizi.
Izgled dijalog box-a za seizmički proračun,

kreiranjem prozivoljne spktralne krive

529

Izborom komandnog polja “Biblioteka” ulazi se u proceduru definisanja nove, ili izbor neke od
ranije kreiranih spektralnih krivih.
Izgled dijalog box-a za definisanje proizvoljne spektralne krive
U desnom delu ovog dijalog box-a, nalazi se lista sa svim do tada kreiranim spektralnim
krivama, a sa njene leve strane graficka interpretacija trenutno aktivne krive iz liste. Svaka
spektralna kriva je određena svojim nazivom i nizom ordinata u odabranom intervalu perioda
oscilovanja. Pomoću komandnih polja “ Dodaj” i “ Briši”, koja se nalaze ispod ove liste,
možete uređivati svoju bazu spektralnih krivi. Uloga check box-a “Sa kopiranjem” je potpuno
ista kao i u ostalim naredbama u programu, odnosno postavljanjem ovog check box-a na
uključeno stanje imate mogućnost da napravite kopiju spektralne krive koja je bila trenutno
aktivna neposredno pre aktiviranja komandnog polja “Dodaj”.
U donjem levom uglu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj se definise sam izgled krive. Njen
izgled se definse zadavanjem vrednosti ordinata (podatak u koloni “m/s2”) za prozivoljno
odabrani broj tačaka na apscisi, koja predstavlja period oscilovanja konstrukcije (podatak u
koloni “T (s)”. Pomoću komandnih polja “ Dodaj” i “ Briši” dodajete, odnosno uklanjate
par podataka koji definiše oblik spektralne krive. Kako je veza između dve susedne tačke

530
linearna, to na krivim delovima spektra morate definisati ordinate u više među tačaka, dok je
na pravim delovima dovoljno definisati ordinate samo na početku i kraju.
Izborom komandog polja “OK” program će se vratiti u osnovni dijalog box i preuzeti sve
definisane podatke za odbaranu spektralnu krivu iz baze.
Deo dijalog box-a rezervisan za naziv odabrane spektralne krive
U edit box-u “K=”, potrebno je zadati vrednost koeficijenta sa kojim će biti linerano
pomnožene vrednosti ordinata na definisanoj spektralnoj krivoj. Znači, vrednost ovog
koeficijenta predstavlja proizvod svih koeficijenata koji su određeni datim standardom u
zavisnosti od sezimičke zone, kategorije objekta, itd.


531
8. OBRADA REZULTATA
PRORAČUNA
8.1 Namena i opis rada modula
Modul za obradu rezultata omogućava sveobuhvatnu analizu rezultata proračuna i
priprema grafičke i tekstualne izveštaje za formiranje kvalitetne projektne dokumentacije.
Rezultati proračuna se mogu dobiti za sve konstruktivne elemente, i prikazuju se putem
izolinija, dijagrama presečnih sila, ...itd. Na osnovu sračunatih uticaja i odabranog standarda,
programom je predviđeno i automatsko dimenzionisanje betonskih, čeličnih i drvenih
konstrukcija.
Rezultati proračuna se prikazuju u prozoru “2D pogled”. Kako se u okviru prozora “2D
pogled”, za tekući prikaz mogu postavljati prozivoljno odabrani delovi konstrukcije (ramovi,
nivoi, pomoćni pogledi), to će prikazani rezutati u ovom prozoru biti više nego pregledni.
Način prikazivanja uticaja je isti za sve entitete. Uticaji se prikazuju odmah nakon pokretanja
odgovarajuće naredbe. Ako su za dati entitet u toku rada sa programom prikazivani uticaji,
program će prikazati onaj koji je izabran poslednji, u suprotnom će se prikazati “default” uticaj
za taj entitet (Mx za ploče, M3 za grede itd.). Uticaji koji se prikažu pri pokretanju naredbe,
mogu se naknadno menjati pomoću liste za brzi izbor uticaja ili pomoću opcija sa komandne
linije.
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomoću koje se
može vršiti brza promena uticaja.
Lista za brzi izbor uticaja
Ova lista se može koristiti u toku prikazivanja svih vrsta uticaja: statičkih uticaja u svim
elementima konstrukcije, uticaja u reduktoru, rezultata dimenzionisanja betonskih ploča i
betonskih greda. Sadržaj liste zavisi od uticaja i entiteta za koji se on prikazuje. Ako je recimo
prikazan momenat savijanja Mx, iz liste se može izabrati neki drugi statički uticaj u ploči.

532
Sadržaj liste kada se prikazuju

statički uticaji u ploči
S obzirom da se za neke entitete može prikazati veliki broj uticaja, u zatvorenoj listi se nalaze
samo oni koji se najčešće koriste. Ostali uticaji se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara
izborom opcije “Ostali”. Naime, izborom ove opcije za svaki entitet će se otvoriti isti dijalog
box koji bi se otvorio pomoću naredbe za prikazivanje uticaja u datom entitetu.
Pomoću naredbe “Rezultati”, koja je dodata u okviru padajućeg menija prozora “3D pogled”,
rezultati se mogu dobiti i u prozoru “3D pogled”. Ova naredba radi kao prekidač, odnosno
može biti postavljena ili na uključeno ili na isključeno stanje. Kada je ova naredba postavljena
na uključeno stanje, (ispred njenog naziva je postavljen simbol “”), tada će rezultati, za
odabranu vrstu uticaja, biti prikazani na celom modelu.
Pomoću naredbe “Rezultati”, od programa je zahtevan

prikaz rezultata i u prozoru “3D pogled”
Prikazani rezultati u prozoru “3D pogled” mogu biti znatno pregledniji aktiviranjem naredbe
“Samo tekući 2D prikaz” koja se nalazi u okviru padajućeg menija “3D pogled” (vidi
poglavlje “2.13.7”).

533
Postavljenje prekidača “Samo tekući 2D prikaz” na uključeno stanje,

dovelo je do prikaza rezultata u prozoru “3D pogled”
samo za tekući nivo temelja
U “Tower-u 7” je omogućeno ispisivanje numeričkih vrednosti uticaja na dijagramima linijskih

entiteta, kao i vrednosti izolinija površinskih entiteta koji se prikazuju u prozoru “3D pogled”.
Prikazivanje ovih vrednosti definiše se pomoću check box-a “Kotiranje uticaja u 3D”, koji se
nalazi u dijalog box-u naredbe “Funkcionalnost”, u kartoteci “Rezultati” (poglavlje “3.5.2
Funkcionalnost”).
U prozoru “3D pogled” prikazane su numeričke

vrednosti uticaja u gredi

534
U prozoru “3D pogled” prikazane su numeričke

vrednosti izolinija u ploči
Kako se rezultati za odabrani uticaj prikazuju samo na trenutno vidljivim elementima

konstrukcije, to pomoću naredbe “Sakrivanje” imate mogućnost da grupišete pojedine delove
modela u celine (vidi poglavlje “2.10.2”). Na ovaj način možete lako pronalaziti ekstremne
vrednosti i jasnije prikazivati rezultate u srodnim delovima konstrukcije: u stubovima,
međuspartnim gredama, zidovima, međuspratnim pločama, itd.
Za trenutno vidljivu grupu “Stubovi”,

rezultati proračuna postaju još pregledniji
Ukidanje vidljivosti po tipovima entiteta, postiže se isto kao i u modulu za unos podataka, ili
pomoću naredbe “Vidljivost”, ili pak desnim klikom miša na odgovarajuću ikonu (vidi

535
Desni klik miša preko jedne od prvih 5 ikona, dovodi do

ukidanja vidljivosti odgovarajućeg konstruktivnog elementa
Gotovo sve naredbe opisane u poglavlju “2. Grafički interfejs”, nalaze se i ovom modulu
programa. Izuzetak su jedino naredbe pomoću kojih se menja geometrija konstrukcije i zadato
opterećenje. Iz tog razloga, iz menija “Nivo” su izbačene sve naredbe osim naredbe “Edit”
(vidi poglavlje “2.11”). Ova naredba funkcioniše na potpuno isti način, stim što je u modulu za
obradu rezultata zabranjeno brisanje i pomeranje nivoa koji u sebi sadrže konstruktivne
elemente. U slučaju da pokušate ovakvu akciju program će izdati odgovarajuće upozorenje.
I iz menija “Dispozicija”, izbačene su sve naredbe koje utiču na geometriju konstrukcije:

“Brisanje”, “Kopiranje”, “Ogledalo”, “Pomeranje”, “Rotacija” i “Array” (vidi poglavlje “2.12”).
Naredbe za rad sa simbolima ramova su ostavljene, tako da i u modulu za obradu rezultata
imate mogućnost da bršete i postavljate nove simbole.
Sve naredbe iz padajućih menija prozora “2D pogled” i prozora “3D pogled”, postoje i u
modulu za obradu rezultata proračuna, te ih možete aktivirati na potpuno isti način kao i u
modulu za unos podataka.
Naredbe za manipulaciju sa elementima crteža, prisutne su u meniju “Korekcija” (vidi

poglavlje 2.9”). Međutim, u proceduri selektovanja neće biti moguće selektovati elemente
konstrukcije i opterećenja, obzirom da bi to dovelo do gubitka postojećih rezultata proračuna.
Ova grupa naredbi je predviđena za manipulaciju sa entitetima koji se kreiraju u modulu za
obradu rezulatata (zone postavljene armature u pločama, zadata linije preseka za iscrtavanje
dijagrama presečnih sila, itd.).
Kako naredbe iz padajućeg menija “Pomoćni nivo” ne utiču na geometriju modela, to su one
prisutne i u modulu za obradu rezultata proračuna (vidi poglavlje “3.4”).
Obzirom da se projektna dokumentacija pravi samo u modulu za obradu rezultata proračuna,

to su u ovom modulu prisutne i naredbe za obradu rezultata sprovedene modalne analize i
proračuna stabilnosti. U okviru padajućeg menija “Uticaji”, nalazi se kompletan meni
“Modalna analiza” i meni “Stabilnost” koji su prisutni i u modulu za formiranje mreže

536
konačnih elemenata (vidi poglavlja “5” i “6“). Pokretanjem ovih naredbi, u okviru modula za
obradu rezultata proračuna, imate mogućnost da u projekat priložite i rezutate modalne
analize i proračuna stabilnosti. Isto važi i za naredbe “Rezultanta”, “Gubitak sile
prednaprezanja” i “Kontrola pokretnog opterecenja”, koje su preuzeta iz modula za unos
podataka.
Na kraju, napomenućemo još i to da se naredba za promenu tekuće faze građenja ne nalazi u

meniju, već se može aktivirati jedino preko odgovarajuće ikone (vidi poglavlje “3.1.14.2”).
Ikona za promenu tekuće faze građenja
8.2 Izbor tekućeg slučaja opterećenja

Nakon završenog proračuna, program automatski prelazi u modul za obradu
rezultata proračuna i za aktivan postavlja slučaj opterećenja koji je bio tekući u modulu za
unos podataka. U modul za obradu rezultata proračuna, može se ući i kada se radi sa modelom
koji nije proračunat. Jasno da se u ovom slučaju ne mogu analizirati nepostojeći rezultati
proračuna, već se mogu eventualno samo pripremiti ulazni podaci za štampu.
Izborom naredbe “Slučajevi opterećenja” koja se nalazi u okviru padajućeg menija

“Uticaji”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.

537

tekućeg slučaja opterećenja
U listi su prikazani svi zadati osnovni slučajevi opterećenja. Crna strelica sa leve strane list
box-a pokazuje koji je slučaj opterećenja bio tekući neposredno pre aktiviranja ove naredbe.
Promena tekućeg slučaja opterećenja se vrši jednostavnim klikom miša preko njegovog imena,
nakon čega taj red postaje naznačen posebnom bojom.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a program će biti spreman
da prikaže razultate proračuna za novo postavljeni tekući slučaj opterećenja.
Izbor tekućeg slučaja opterećenja, može se vršiti i iz zatvorene liste,

koja se nalazi u prostoru predviđenom za ikone.

538
8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija

U okviru naredbe “Slučajevi opterećenja”, omogućeno je i kreiranje SRSS
kombinacija opterećenja. Izborom komandnog polja “SRSS kombinacije”, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za kreiranje SRSS kombinacija
U donjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su prikazani svi osnovni slučajevi
opterećenja koji su do tada zadati, dok se u gornjem delu dijalog box-a nalazi lista sa
kreiranim SRSS kombinacijama. Aktiviranjem komandnog polja “ Dodaj” u listu se ubacuje
novi red, koji ima onoliko kolona koliko je i osnovnih slučajeva opterećenja. SRSS kombinacija
se definiše tako što se u kolonama koje imaju isti redni broj kao i osnovni slučajevi opterećenja
koji ulaze u kombinaciju zada multiplikator.
Zadavanjem multiplikatora trećem i četvrtom osnovnom

slučaju opterećenja, kreirana je SRSS kombinacija
Bilo koji uticaj za SRSS kombinaciju se računa po sledećoj formuli:
E k i  Ei2
gde je:

539
E – uticaj
k – multiplikator
i – redni broj osnovnog slučaja opterećenja
SRSS kombinacije se u programu tretiraju na isti način kao i osnovni slučajevi opterećenja,
tako da će sveka promena u ovom dijalog box-u dovesti do brisanja rezultata dimenzionisanja,
ukoliko oni postoje. Iz tog razloga, ako su vam SRSS kombinacije potrebne, najbolje je da pre
bilo kakvog rada u modulu za obradu podataka izvršite njihovo definisanje. Obzirom da ova
naredba može biti destruktivna, u dijalog box-u se prikazuje i odgovarajuće obaveštenje.
Komandno polje “ Briši” je predviđeno za uklanjanje selektovane SRSS kombinacije iz liste,

dok se pomoću komandnih polja “ Gore” i “ Dole” trenutno selektovanoj kombinaciji vrši
promena položaja u listi na gore, odnosno na dole.
Nakon aktiviranjem komandnog polja “OK” program zatvara tekući dijalog box, uz prihvatanje
svih unetih izmena, i vraća se na osnovni izgled dijalog box-a naredbe “Slučajevi opterećenja”.
Obzirom da se SRSS kombinacije tretiraju kao osnovni slučajevi opterećenja, prikazivaće se u
ovom dijalog box-u potpuno ravnopravno sa ostalim osnovnim slučajevima i biće dostupne za
kreiranje anvelopa uticaja i običnih kombinacija opterećenja.
Kreirana SRSS kombinacija je prikazana u dijalog box-u

“Slučajevi opterećenja” ravnopravno sa ostalim
osnovnim slučajevima opterećenja

540
8.2.2 Kreiranje kombinacija

Pored izbora tekućeg slučaja opterećenja, u okviru naredbe “Slučajevi opterećenja”,
omogućeno je i kreiranje proizvoljnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja. Izborom
komandnog polja “Kombinacije”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za kreiranje kombinacija
Način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i sa naredbom “Kombinacije
opterećenja” u modulu za unos podataka, pa sve rečeno u poglavlje “3.2.2”, važi i ovde.
Napomenućemo da kreiranje kombinacija u modulu za obradu rezultata proračuna, neće biti

moguće jedino u slučaju da je proračun sproveden po teoriji II-og reda, i u slučaju da se svi
postavljeni slučajevi opterećenja odnose na konstruisanje uticajne linije.
8.2.3 Anvelope uticaja

Pored prikaza rezultata za tekući slučaj opterećenja, odnosno kreiranu kombinaciju,
od programa se može zahtevati i prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. U ovom slučaju treba
check box “Anvelope” postaviti na uključeno stanje, a zatim klikom miša na kolonu “A” u list
box-u, označiti sve osnovne slučajeve opterećenja i kombinacije koje će ući u obzir pri
proračunu anvelopa ekstremnih uticaja. Uzastopnim klikom miša preko polja u koloni “A”,
pojavljivaće se i uklanjati simbol “”. Postojanje simbola “” označava da će taj slučaj
opterećenja, odnosno kombinacija, ući u proračun anvelopa.

541
Postavljeni simboli, u okviru kolone “A”, jasno

ukazuju od kojih slučajeva opterećenja
i kombinacija je zahtevana anvelopa uticaja
U edit box-u, koji se nalazi ispod check box-a “Anvelope”, su prikazani redni brojevi svih
slučajeva opterećenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja.
Redni brojevi svih slučajeva opterećenja

i kombinacija od kojih je zahtevana
anvelopa uticaja
Izbor slučajeva opterećenja i kombinacija za proračun anvelope uticaja se može vršiti i

direktno u ovom edit box-u unošenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji obuhvata
željene redne brojeve. Ako je na pr. potrebno selektovati slučaj opterećenja sa rednim brojem
1 u edit box treba uneti string “1”, a kada je potrebno izabrati slučajeve opterećenja sa rednim

542
brojevima 1, 2 i 3, u edit box treba uneti string “1-3”. Uneti redni brojevi/intervali se moraju
razdvajati zarezima.
Kreirani anvelopski slučaj opterećenja se može trajno zapamtiti u modelu. Za ovu namenu je
predviđeno komandno polje “ Snimi ”, čijim se izborom otvara dijalog box sledećeg izgleda:
U edit box-u se zadaje željeni naziv, dok se aktiviranjem komandnog polja “OK” vrši snimanje.
Od tog trenutka, u zatvorenoj listi će se pojavljivati zadati naziv, a njegovim izborom se u bilo
kom trenutku mogu učitati svi podaci koji su mu pridruženi.
Zatvorena lista iz koje se vrši izbor ranije snimljenih

anvelopskih slučajeva opterećenja
Pomoću komandnog polja “ Briši ” se tekući anvelopski slučaj opterećenja uklanja iz liste.
Izborom komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a u zatvorenoj listi za izbor
slučajeva opterećenja nalaziće se svi snimljeni anvelopski slučajevi opterećenja, sa svojim
nazivom i rednim brojevima slučajeva opterećenja koji su selektovani za proračun anvelopa
ekstremnih uticaja.
Ukoliko definisani anvelopski slučaj opterećenja nije snimljen, nakon aktiviranja komandnog
polja “OK”, u zatvorenoj listi za izbor slučajeva opterećenja umesto imena pojaviće se tekst
“Anv:”.

543
Na osnovu sadržaja zatvorene liste, jasno se vidi da je za

tekući slučaj postavljena anvelopa ekstremnih uticaja.
Svi rezultati koji se od ovog trenutka budu prikazivali u okviru pojedinih naredbi, u ovom
slučaju će predstavljati anvelope ekstremnih uticaja.
Ponovnim ulaskom u dijalog box ove naredbe, i postavljanjem check box-a “Anvelope” na
isključeno stanje, možete umesto prikaza anvelopa, ponovo zahtevati prikaz rezultata za bilo
koji od osnovnih slučajeva opterećenja ili proizvoljno kreiranu kombinaciju.
Može se desiti da se u toku rada sa modelom izbrišu neki slučajevi opterećenja ili kombinacije,
tako da ne postoje redni brojevi koji su zadati pri kreiranju anvelopa. U zatvorenoj listi za izbor
slučajeva opterećenja će se ispred datih anvelopa ispisivati znak pitanja “(?)”, a pri pokušaju
njihovog izbora program će izbaciti odgovarajuće obaveštenje.
Ako se takva anvelopa izabere iz zatvorene liste u dijalogu “Slučajevi opterećenja”, program će
ponuditi mogućnost njenog brisanja, kao i mogućnost brisanja svih ostalih neregularnih
anvelopa.

544
8.3 Prikaz deformisanog modela

Naredba “Prikaz deformisanog modela”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Uticaji”, radi kao prekidač, odnosno može biti postavljena ili na uključeno ili na
isključeno stanje. Kada je naredba postavljena na uključeno stanje (ispred njenog naziva
postavljen je simbol “”), tada se pored trenutno vidljivih konstruktivnih elemenata i
opterećenja, u prozoru “3D pogled”, prikazuje i prostorni izgled deformisane mreže konačnih
elemenata za postavljeni tekući slučaj opterećenja.
Deformisani model se prikazuje samo u prozoru “3D pogled”
U slučaju da želite da pogledate deformisani oblik samo određenog dela modela, tada je
potrebno da prvo sadržaj tog dela konstrukcije postavite za tekući prikaz u okviru prozora “2D
pogled”. Nakon toga, postavljanjem naredbe “Samo tekući 2D prikaz”, na uključeno stanje, u
prozoru “3D pogled” će biti prikazan deformisani oblik samo odabranog dela modela (vidi
Pomoću naredbe “Samo tekući 2D prikaz”, od programa je

zahtevan prikaz samo deformisanog oblika temelja
Ako želite da u prozoru “3D pogled” bude prikazana samo deformisana mreža konačnih
elemenata, tada pomoću komandnog polja “Sve nevidljivo”, u okviru naredbe “Vidljivost”,
možete uknuti vidljivost svih elemenata, crteža.

545
Isklučivanje vidljivosti svim entitetima na crtežu, dobija se

prikaz samo deformisane mreže konačnih elemenata
Na kraju ćemo još napomenuti da se prikaz deformisane mreže konačnih elemenata ne može
dobiti ako je umesto tekućeg slučaja opterećenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa
ekstremnih uticaja. Isto važi i ako je u okviru tekućeg slučaja opterećenja zadato pokretno
opterećenja, obzirom da se i u tom slučaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih
uticaja za različite položaje pokretnog opterećenja.
Nakon izbora naredbe “Animacija deformisanog modela”, program će neko vreme utrošiti
na kreiranje “AVI” fajla i na ekranu će se ubrzo pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za animaciju deformisanog modela
U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija deformisanog modela za tekući slu;aj

opterećenja. Pomoću naredbe “Funkcionalnost” (kartoteka “Animacija”), možete uticati na
parametre koji određuju način kreiranja animacije (vidi poglavlje “3.5.2”).

546
Komandna polja “ Play” i “ Stop” služe za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok

izborom komandnog polja “ Snimi” imate mogućnost da kreiranu animaciju sačuvate na
disku računara kao “AVI” fajl koji možete kasnije, van okruženja programa “Tower”, puštati
kao posebnu animaciju pomoću “Windows”-ovog programa “Media Player”.
Komandno polje “Izlaz” je predviđeno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekućeg
tona.
8.4 Suma reakcija

Za kontrolu tačnosti intenziteta zadatog opterećenja, predviđena je naredba “Sume
reakcija”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”. Njenim izborom, otvara se
U levom delu dijalog box-a, prikazuje se sume zadatog opterećenja u pravcu globalnih
koordinatnih osa, a u desnom delu odgovarajuće sume reaktivnog opterećenja za postavljeni
tekući slučaj opterećenja. Svakako da, u slučaju ispravno sprovedenog proračuna, aktivno i
reaktivno opteerćenje moraju stajati u ravnoteži.
Naredba za dobijanje sume reakcija, biće neaktivna u sledećim slučajevima:
- ako je umesto tekućeg slučaja opterećenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa

ekstremnih uticaja.
- ako je u okviru tekućeg slučaja opterećenja zadato pokretno opterećenje, obzirom da se i u

tom slučaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za različite položaje
- ako tekući slučaj opterećenja predstavlja seizmičko opterećenje koje je proračunato

metodom multi modalne analize. Prikazivanje sume reakcija u ovakvim slučajevima nema
nikakvog smisla, obzirom da su sve reakcije oslonaca dobijene nekom od statističkih
metoda, te uvek imaju pozitivnu vrednost.
8.5 Uticaji u ploči - zidu

Izborom naredbe “Ploča”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”,
program odmah u prozoru “2D prikaz” prikazuje rezultate proračuna u pločastim
elementima za tekući slučaj opterećenja.
može vršiti brza promena vrste uticaja.

547
U zatvorenoj listi se nalaze samo oni uticaji koji se najčešće koriste. Ostali uticaji se mogu
izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije “Ostali” u tulbaru, ili pak izborom
podopcije “prIkaz” sa komandne linije.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja u pločama i zidovima
U levom delu ovog dijalog box-a se nalazi oblast u kojoj se vrši izbor uticaja koji će biti
prikazani na ekranu. Kako se pomoću programa “Tower”, pored ravanskih, mogu rešavati i
prostorni modeli, to je moguće zahtevati prikaz bilo kog od uticaja koji se javljaju pri složenom
naprezanju ploče. Na sledećoj slici su prikazane sve presečne sile koje se mogu javiti na
jednom konačnom pločastom elementu.

548
Na levoj slici su prikazane presečne sile koje odgovaraju savijanju ploče (naprezanje upravno
na ravan ploče), a na desnoj presečne sile koje odgovaraju membranskom naprezanju
(naprezanju u ravni ploče). Iz slike se jasno vidi i usvojena konvencija o pozitivnim smerovima
presečnih sila.
Vrsta uticaja
Izbor uticaja se vrši postavljanjem odgovarajućeg prekidača na uključeno stanje. Na

raspolaganju su:
 Mx - moment savijanja u pravcu lokalne X ose

 My - moment savijanja u pravcu lokalne Y ose
 Mxy - torzioni moment
 Nx - normalna sila u pravcu lokalne X ose
 Ny - normalna sila u pravcu lokalne Y ose
 Nxy - smičuća sila u ravni ploče
 Tz,x - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana položajem
lokalne Z i X ose)
 Tz,y - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana položajem
lokalne Z i Y ose)
Lokalna X i Y osa svake od ploča leži u ravni same ploče, dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na ravan ploče. Kako ploča može imati potuno proizvoljan položaj u prostoru, to je
zbog jasnoće sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploča uvedena konvencija da on u
potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru “2D pogled”. Prema
tome, ako je u prozoru “2D Pogled” prikazan tekući nivo onda će lokalni koordinatni sistem
ploča koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za
izbor tačka u prozoru “2D pogled”, kada je u njemu prikazan sadržaj tekućeg nivoa. Potpuno je
ista analogija i kada je u prozoru “2D pogled” prikazan tekući ram, odnosno proizvoljno
definisan kosi pogled. U svim ovim slučajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatrača,
odnosno gornja ivica ploče je bliža oku posmatrača.
U slučaju rotaciono simetričnih tela, za koje se generiše radijalna mreža konačnih elemenata
(sfera, kupa, spirala), lokalna X osa je usmerena u tangencijalnom, dok je lokalna Y osa
usmerena u radijalnom pravcu.

549
Lokalni koordinatni sistem ploče za radijalno

izgenerisanu mrežu konačnih elemenata
Pored presečnih sila, rezultatima proračuna su predviđeni i glavni naponi, i oni se prikazuju
posebno za gornju i donju stranu ploče (gornja ivica ploče je usmerena ka pozitivnom smeru
lokalne Z ose ploče).
 1,g - napon za pravac glavne ose 1, na gornjoj ivici ploče

 2,g - napon za pravac glavne ose 2, na gornjoj ivici ploče
 ,g - napon smicanja na gornjoj ivici ploče od Nxy i Mxy
 u,g - uporedni napon na gornjoj ivici ploče
 1,d - napon za pravac glavne ose 1, na donjoj ivici ploče
 2,d - napon za pravac glavne ose 2, na donjoj ivici ploče
 ,d - napon smicanja na donjoj ivici ploče
 u,d - uporedni napon na donjoj ivici ploče
 ,g - pravac delovanja glavnih napona na gornjoj ivici ploče
 ,d - pravac delovanja glavnih napona na donjoj ivici ploče
Kako se glavni naponi proračunavaju samo na gornjoj i donjoj strani ploče, a vrednosti
smičućih napona od transverzalnih sila su u tim tačkama jednaki nuli, to naponska slika za
složeno naprezanje u potpunosti odgovara ravnom stanju napona.
Glavni napon 1 predstavlja maksimalnu, a 2 minimalnu vrednost napona u posmatranoj

tački, i ove vrednosti se za ravno stanje napona računaju iz sledećih izraza:
Vrednosti komponentalnih napona, koji učestvuju u prethodno prikazanim formulama se

proračunavaju iz izraza koji takođe odgovaraju ravnom stanju napona:
U izraze za proračun glavnih napona, svakako treba uvrstiti odgovarajuće komponentalne

napone, u zavisnosti od toga da li se glavni naponi računaju na gornjoj ili donjoj strani ploče.

550
Preglednu sliku o rasporedu napona u proizvoljnoj tački modela, za ravno stanje napona pruža
Mohr-ov krug.
Ugao koji zaklapa pravac napona 1 sa pravcem globalne X ose je određen sledećim izrazima:
Ravni u kojima se javljaju glavni naponi leže upravno jedna na drugu.
Vrednost uporednog napona se proračunava iz Miss-ove formule (hipoteza najveće energije

distorzije):
Što se tiče deformacija, program pri složenom naprezanju prikazuje rezultate za sva tri
pomeranja i sve tri rotacije u pravcu i globalnih i lokalnih koordinatnih osa.
 Xp - pomeranje u pravcu globalne X ose

 Yp - pomeranje u pravcu globalne Y ose
 Zp - pomeranje u pravcu globalne Z ose
 Xr - rotacija oko globalne X ose
 Yr - rotacija oko globalne Y ose
 Zr - rotacija oko globalne Z ose
 u1 - pomeranje u pravcu lokalne X ose
 u2 - pomeranje u pravcu lokalne Y ose
 u3 - pomeranje u pravcu lokalne Z ose
 r1 - rotacija oko lokalne X ose
 r2 - rotacija oko lokalne Y ose
 r3 - rotacija oko lokalne Z ose

551
Pomeranja i rotacije imaju pozitivne vrednosti ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih
globalnih, odnosno lokalnih osa.
Vrsta izolinija
Kako su izolinije najpogodniji način za prikazivanje uticaja u površinskim elementima, to se u

gornjem desnom delu dijalog box-a nalazi pravougaona oblast u kojoj se biraju vrste izolinija
kojima će biti interpretirani izabrani uticaji. Izbor tipa izolinija, se vrši postavljanjem
odgovarajućeg prekidača na uključeno stanje. Programom su predviđena tri tipa izolinija i to:
 “Empty” (prazne) izolinije su linije koje povezuju tačke na ploči sa istim intenzitetom
(potencijalom). Duž svake od postavljenih linija na crtežu, ispisuje se i njen intenzitet. Nulta
linija se naznačava posebnom bojom, tako da se jasno razdvaja od ostalih.
“Empty” (prazne) izolinije
 “Full” (pune) izolinije se grafički interpretiraju tako što se oblast između dve susedne
izolinije popunjava istom bojom, koja određuje interval uticaja između vrednosti te dve
izolinije. Na ovaj način se cela površina ploče, odnosno zida, popunjava ofarbanim
površinama, pri čemu svakoj boji odgovara određeni interval uticaja.
“Full” (pune) izolinije

552
U gornjem desnom uglu prozora “2D pogled” uvek se postavlja i tablica koja za svaku od
postavljenih boja izolinija ukazuje na opseg vrednosti.
 “Smooth” (glatke) izolinije, za razliku od punih, ne povlače jasnu granicu, već se boja
postepeno preliva, prateći veličinu uticaja. Na ovaj način se dobija “plastična” slika o
uticajima.
“Smooth” (glatke) izolinije
Zančenje tablice u gornjem desnom uglu prozora “2D pogled” je isto kao i kod prikaza punih
izolinija.
 “3D” - Check box koji je aktivan samo u slučaju da su izabrani prekidači “Full” ili “Smooth” i
njegovim postavljanjem na uključeno stanje omogućava se reljefno prikazivanje izolinija u
3D pogledu.
Reljefno prikazivanje izolinija u 3D prozoru
Kada su rezultati u bilo kom entitetu prikazani putem izolinija, od programa se može zahtevati
da oblasti između njih farba sa samo dve boje. Pri tome se za pozitivne vrednosti koriste
različite nijanse jedne boje, dok se za negativne vrednosti koriste različite nijanse druge boje.
Zasićenost boje se povećava od najmanje do najveće vrednosti izolinija. Odnosno, oblasti
između izolinija sa najmanjim vrednostima farbaju se najbleđim nijansama, dok se oblasti
između izolinija sa najvećim vrednostima farbaju sa tamnijim nijansama zadate boje.

553
Prikazivanje rezultata sa dve boje bira se u dijalog box-u naredbe “Funkcionalnost”, u kartoteci
“Rezultati”, tako što se check box “Dve boje za izolinije i legende” postavi na uključeno
stanje.
Rezultati u ploči su prikazani sa dve boje
Izbor boja koje će se koristiti za prikazivanje pozitivnih i negativnih vrednosti vrši se u dijalog
box-u naredbe “Parametri”, u grani “Rezultati  Površinski  Pune izolinije”.
Anvelope
Izbor prekidača u delu dijalog box-a “Anvelope”, biće dostupan jedino ako je pomoću naredbe
“Slučajevi opterećenja”, umesto rezultata za tekući slučaj opterećenja, odnosno kreiranu
kombinaciju, zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. Isto važi i za slučajeve opterećenja
u okviru kojih je zadato pokretno opterećenje. Kako se na crtežu putem izolinija ne mogu
jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne
uticaje, to se izborom jednog od prekidača: “Max +” i “Max –”, definiše za koje vrednosti će
biti iscrtane izolinije.
Na delovima ploče, na kojima je ekstremna vrednost odabranog

uticaja suprotnog znaka, izlonije se ne postavljaju.

554
Broj podela izolinija
U edit box-u “Broj podela”, koji se nalazi u donjem desnom delu ovog dijalog box-a, može se
zadati broj na koliko će se jednakih segmenata podeliti interval od maksimalne do minimalne
vrednosti izabranog uticaja. Ovaj broj podela praktično određuje gustinu izolinija, i može se
zadati u opsegu od 2 (najređe) do 20 (najgušće). Podrazumevana vrednost koja se nudi je 7
podela. Napomenućemo da ako izabrani uticaj ima nultu vrednost, tada će ona obavezno ući
kao jedna od granica. Ostali intervali se postavljaju na jednakim razmacima.
Pored ovog edit box-a, na podelu izlonija utiče i stanje prekidača “Ceo model”. Naime,
pomoću njega se određuje gornja i donja granica celog opsega mogućih vrednost odabranog
uticaja. Ako je ovaj prekidač postavljen na isklučeno stanje, tada će interval odabranog uticaja
odrediti njegova maksimalna i minimalna vrednost u svakom sklopu modela posebno (nivo,
ram, pomoćni pogled, itd.). Znači, svaki od sklopova na modelu će imati svoj opseg mogućih
vrednosti.
Međutim, ako je ovaj prekidač postavljen na uključeno stanje, tada će sve ploče i zidovi na
modelu imati zajedničku tablicu vrednosti, jer će se maksimalna i minimalna vrednost
odabranog uticaja osnositi na ceo model. Na ovaj način imate mogućnost da dobijete
jedinstvenu podelu u svim pločama i zidovima na celom modelu. Na primer, zelena boja će na
svim pločama i zidovima predstavljati jedan isti interval odabranog uticaja.
Kako je pomoću naredbe “Sakrivanje” (vidi poglavlje “2.10.2”), moguće za vidljive postaviti
samo pojedine delove modela, to se pod terminom “Ceo model”, ovde podrazumevaju sve
ploče i zidovi na modelu, koji su trenutno vidljivi.
Za tipičan primer ovakve primene prikaza izolinija navešćemo primer zgrade koja ima tipske
spratove. Kako ćete verovatno sve tipske spratove armirati istom armaturom, to ukidanjem
vidljivosti svim ostalim pločama i zidovima, i postavljanjem prekidača “Ceo model” na
uključeno stanje, na svim trenutno vidljivim međuspratnim pločama, izolinije će biti
postavljene u istim intevalima. Na ovaj način će jedna boja predstavljati isti interval uticaja na
svim međuspratnim pločama. Pored toga, lako ćete uočiti i na kojoj od međuspratnih ploča se
javljaju ekstremne vrednosti.
Postavljanjem prekidača “Ceo model” na uključeno stanje,

sve međuspratne ploče su dobile zajedničku oznaku izolinija
Prekidač “Globalno”, koji se nalazi u okviru dijalog box-a za izbor uticaja u pločama, može se
aktivirati jedino ako je prethodno na uključeno stanje postavljen prekidač “Ceo model”. Tada
će njegovo postavljanje na ukjučeno stane dovesti do promene sadržaja centralnog dela
dijalog box-a.

555
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja koji su projektovani

na pravac jedne od globalnih osa
Ova naredba ima primenu kod ploča koje stoje zakošeno u prostoru te sa na ovaj način uticaji
projektuju na pravac odabrabe globalne ose, ali tako da pripadaju samoj kosoj ravni ploče. Na
ovaj način se praktično menja lokalni koordinatni sistem zakošenih ploča.
Mx,s – moment čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu ravan
ploče
Nx,s – normalna sila čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu
ravan ploče
Tx,s – transverzalna sila čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na
kosu ravan ploče
Mx,n – moment čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X ose na
kosu ravan ploče
Nx,n – normalna sila čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X
ose na kosu ravan ploče
Tx,n – transverzalna sila čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
X ose na kosu ravan ploče
My,s – moment čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu ravan
ploče
Ny,s – normalna sila čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu
ravan ploče
Ty,s – transverzalna sila čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na
kosu ravan ploče
My,n – moment čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y ose na
kosu ravan ploče
Ny,n – normalna sila čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y
Ty,n – transverzalna sila čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
Y ose na kosu ravan ploče
Mz,s – moment čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu ravan
ploče
Nz,s – normalna sila čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu
ravan ploče
Tz,s – transverzalna sila čiji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na
kosu ravan ploče
Mz,n – moment čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z ose na
kosu ravan ploče
Nz,n – normalna sila čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z

556
Tz,n – transverzalna sila čiji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
Z ose na kosu ravan ploče
Zone oslonaca
Poslednji podatak koji se može zadati u ovom dijalog box-u, odnosi se na parabolično
zaobljavanje momenata savijanja iznad oslonaca. Naime, postavljanjem prekidača “Zone
oslonaca” na uključeno stanje, od programa se zahteva da sve špiceve momenata savijanja u
pločama, na mestima njenog oslanjanja, parabolično zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija
elemenata na koje se ona oslanja. Svakako da će ovako proračunati momenti savijanja imati
uticaja i na intenzitet svih ostalih uticaja (napona), čiji se intenzitet dobija na osnovu vrednosti
momenata savijanja.
Na levoj slici je prikazan dijagram momenata dobijen direktno iz proračuna metodom konačnih
elemenata, u kojoj se svi elementi konstrukcije modeliraju bez dimenzionalnim konačnim
elementima.
Međutim, kako oslanjanje ploča u prirodi ne deluju samo u jednoj tački već po celoj širini datog
konstruktivnog elementa, to mnogi standardi dozvoljavaju parabolično zaobljavanje računski
dobijenih oslonačkih momenata, na način kako je to prikazano na desnoj slici. Iz slike se jasno
vidi da na ovo ublažavanje oslonačkih momenata direktno utiče širina konstruktivnog elementa
na koji se ploča oslanja, u pravcu pružanja dijagrama. Naime, što je konstruktivni element na
koji se ploča oslanja širi, to će se parboličnim zaobljavanjem dobiti veće ublažavanje
momenata savijanja.
Pri paraboličkom zaobljavanju uticaja, na mestima gde se ploča oslanja na prave tačkaste i
linijske oslonce, za podatak o njihovoj dimenziji se koristi pridruženi parametar u okviru seta
njihovih numeričkih podataka. Za linijske oslonce to je podatak “d”, a za tačkaste oslonce oblik
i dimenzije koji su mu pridruženi pomoću komandnog polja “Presek”.
Prikaz rezultata
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će nestati, a na ekranu će se pojaviti prikaz
izabranih uticaja, na način kako je to i zadato u dijalog box-u. Promenom tekućeg prikaza u
prozoru “2D pogled”, izolinije će se prikazavati za sve ploče i zidove koji pripadaju tekućem
sklopu (nivo, ram, pomoćni pogled, itd.). Svakako da će izolinije biti zajedničke za sve ploče i
zidove u okviru datog sklopa. Uzmimo za primer međuspratnu ploču sa kapitelima. U ovom
slučaju, izolinije će biti tako postavljene da predstavljaju podelu od najveće do najmanje
vrednosti na svim pločama koje se nalaze u datom sklopu.

557
Polje predviđeno za ispis vrste prikazanih uticaja i njegovih ekstrema
Na statusnoj liniji, u krajnjem levom polju, ispisuje se naziv uticaja za koji su prikazane
izolinije i informacija o njegovim ekstremnim vrednostima. Ako je prekidač “Ceo model” bio
postavljen na isključeni stanje, tada će prikazani ekstremi odgovarati tranutnom sadržaju u
prozoru “2D pogled”, a ako je bio postavljen na uključeno stanje, tada će prikazani ekstremi
imati uvek istu vrednost obzirom da se odnose na sve ploče i zidove na modelu.
Polje predviđeno za prikaz očitane vrednosti uticaja mišem
U krajnjem desnom polju statusne linije, ispsuje se vrednost odabranog uticaja na mestu koje
je određeno trenutnim položajem miša. Naredba radi tako, što se mišem kreće po površinskim
delovima modela, pri čemu se na statusnoj liniji, u krajnjem desnom polju rezervisanom za
informaciju o autoru programa, ispisuje vrednost aktivnog uticaja, koja odgovara trenutnom
položaju miša. Ova opcija je namenjena brzom pregledu rezultata proračuna koji se u
površinskim elementima konstrukcije predstavljaju pomoću izolinija.
Bez obzira na odabrani tip izolinija, na svakoj od prikazanih ploča, program označava i položaj
lokalnih ekstrema.

558
Simbolom malog trougla označen je položaj

ekstremne vrednosti na ovom delu modela
Napomenućemo da se lokalni ekstremi nalaze samo u prvom i poslednjem intervalu podele

izolinija.
Od svih uticaja koji se mogu prikazati u pločama, jedino se pravci glavnih napona (prekidači
“,g” i “,d”) ne prikazuju putem izolinija već pomoću strelica koje jasno ilustruju pravac
njihovog delovanja. Naime, u sredini svakog konačnog elementa će biti postavljene dve
ortogonalne strelice u pravcu delovanja glavnih napona. Na krajevima linija koje određuju
pravac delovanja glavnog napona “1”, odnosno glavnog napona “2”, se u slučaju zatezanja
javljaju strelice okrenute ka spolja, a u slučaju pritiska ka unutra. Prikaz krstova glavnih
napona neće biti moguć ako je umesto tekućeg slučaja opterećenja zahtevano od programa da
prikazuje anvelope ekstremnih uticaja.
Napomenućemo da uticaji transverzalnih sila neće uvek imati očekivani oblik u zoni gde se
javlja skok transverzalne sile. Ovo ćemo ilustrovati na jednostavnom primeru izdužene
kontinualne ploče na dva polja, koja je opterećena verikalnim opterećenjem.
Dijagram transverzalnih sila
Duž linije srednjeg oslonca, umesto očekivane vertikalne, dobijena je kosa ordinata. Razlog
ovakvom prikazu leži u samoj organizaciji podataka pri prikazu izolinijama. Naime, da bi se
uticaji u površinskim elemntima prikazali putem izolinija, neophodno je da u svakoj tački na

559
modelu postoji samo jedna vrednost datog uticaja. Iz tog razloga, u svakom od čvorova se
vrednosti uprosečuje sa vrednostima iz okolnih čvorova. To kod ostalih uticaja nema nikakvu
štetnu posledicu, međutim kod transfrzalnih sila dovodi do ovakve pojave. U svakom slučaju
gušća mreža konačnih elemenata će dovesti do približnijeg izgleda dijagrama na mestu skoka
transverzalne sile.
Ovaj problem se može prevazići postavljanjem fiktivne linije zglobova iznad srednjeg oslonca,
pomoću naredbe “Granični uslovi” (vidi poglavlje 3.1.3). Ovde pod fiktivnom linijom zglobova
podrazumevamo postavljanje graničnog uslova iznad srednjeg oslonca, bez oslobađanja
uticaja.
Dijagram transverzalnih sila sa postavljenom

fiktivnom linijom zglobova iznad srednjeg oslonca
8.5.1 Obeležavanje izolinija (Legenda)

Već smo ranije rekli, da se izolinije postavljaju tako što se ukupan interval od
maksimalnog do minimalnog uticaja koji se analizira, deli na zadati broj jednakih
podela. Pomoću naredbe “Legenda”, imate mogućnost da sami podesite kako broj
izolinija, tako i njihove međusobne razmake. Izborom ove naredbe, ulazi se u
standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Legenda za uticaje u ploči – Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Grupe

selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje/>krAj>):
Sada je potrebno selektovati jednu ili više ploča, čiju podelu izolinija želite da editujete. Kako
su izolinije zajedničke na svim pločama i zidovima jednog sklopa to se selektovanjem jedna
ploče automatski selektuju i sve ostale ploče koje pripadaju tom sklopu.
Klik na desni taster miša, označiće kraj procedure selektovanja i program će otvoriti dijalog

560
Izgled dijalog box-a za podešavanje vrednosti izolinija
U slučaju da se naredba “Legenda” aktivira kada su na modelu prikazane izolinije za sve

trenutno vidljive ploče i zidove na modelu (u okviru naredbe “Ploča”, prekidač “Ceo model” je
postavljan na uključeno stanje), tada će program odmah otvoriti ovaj dijalog box bez
prethodne procedure selektovanja ploča. Razlog leži u tome, što u ovakvom režimu rada,
postavljene izolinije imaju zajedničku podelu te prethodno selektovanje nije neophodno.
U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti uticaja za koje su iscrtane izolinije na crtežu, a u
gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje ekstremne vrednosti datog uticaja na
svim selektovanim pločama (prva i poslednja vrednost iz liste).
Gustinu izolinija možete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja između susednih izolinija (ova dva podatka se zadaju u edit
box-ovima “Korak” i “Broj podela”). Nakon zadavanja željene vrednosti, u jednom od ova
dva edit box-a, i pritiskom na taster “Enter” ili “Tab”, program će automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.
Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta izolinija, programom

je omogućeno i pojedinačno editovanje svih vrednosti koje se nalaze u list box-u.
Klikom miša preko bilo koje vrednosti izolinije u list box-u, ona postaje markirana, i tada je
moguće sa tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti izolinija moraju biti u rastućem
poretku, to će nakon svake promene program automatski ažurirati i njihov redosled u listi.
Uklanjanje neke od vrednosti izolinija iz liste, obavlja se tako što se prvo mišem klikne preko
nje (taj red u list box-u postaje posebno naznačen) a zatim se aktivira komandno polje “Briši”.
Svakako da će brisanje biti onemogućeno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo
interval proračunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.
Aktiviranjem komandnog polja “Dodaj”, u listu se može ubaciti nova vrednost izolinije i to
ispod aktivnog (markiranog) reda. Dadavanje novih vrednosti će biti omogućeno sve dok se ne
dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Kao i u ostalim dijalog box-ovima, komandno polje “Cancel” je predviđeno za odustajanje od

izvršenih izmena, a komandno polje “OK”, za potvrdu izvršenih korekcija u listi. Klikom na

561
komandno polje “OK”, dijalog box će nestati, a na crtežu će se pojaviti nove izolinije čiji će
intenziteti odgovarati zadatim vrednostima.
Mogućnost selektovanja više sklopova na modelu ima naročitu primenu kada želite da
unificirate podelu izloinija na srodnim delovima konstrukcije (tipski sprat, zidovi, itd.). Tada će
na svim prethodno selektovanim sklopovima, uticaji biti prikazani u istim intervalima izolinija.
Na kraju ćemo napomenuti da se podela izolinija za dati uticaj pamti za svaki sklop na modelu
odvojeno. Prethodno editovanje vrednosti izolinija možete poništiti na celom modelu, jedino
ponovnim izborom naredbe “Ploča”, i zadavanjem novog broja podela.
8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek)

Za korisnike kojima prikaz uticaja u površinskim elementima putem izolinija nije
dovoljno jasan i pregledan, razvijena je ova naredba pomoću koje je moguće
uticaje prikazati putem dijagrama za proizvoljno zadat položaj preseka.
U zavisnosti od toga da li su na ekranu iscrtane ili ne izolinije nekog od uticaja, mogu nastupiti
dva slučaja. U stvari, tok naredbe je uvek isti, ali je razlika jedino u vrsti uticaja koji se
prikazuje. Naime, ako su izolinije prisutne na ekranu, onda se i dijagram odnosi na te uticaje,
pri čemu zadata linija preseka određuje samo mesto njihovog delovanja. U suprotnom slučaju,
kada nema izolinija na ekranu, pre zadavanja položaja preseka otvoriće se dijalog box za izbor
uticaja za koji je potrebno isrtati dijagrame presečnih sila.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja,

kada na ekranu nisu prikazane izolinije
Na raspolaganju su sledeći uticaji:
Presečne sile:
 Ms - Momenat savijanja koji deluje u pravcu zadatog preseka

 Mn - Momenat savijanja koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka
 Mns - Torzioni moment
 Ns - Normalna sila koja deluje u pravcu zadatog preseka
 Nns - Smičuće sile u ravni zida
 Nn - Normalna sila koja deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka
 Ts - Transverzalna sila za ravan čija je normala upravna na zadatu liniju preseka
 Tn - Transverzalna sila za ravan čija je normala u pravcu zadatog preseka

562
Naponi:
 s,g - Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na gornjoj strani ploče)
 n,g - Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na gornjoj strani
ploče)
 ns,g - Smičući napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na gornjoj strani ploče)
 u,g - Uporedni napon (na gornjoj strani ploče)
 s,d - Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na donjoj strani ploče)
 n,d - Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na donjoj strani
ploče)
 ns,d - Smičući napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na donjoj strani ploče)
 u,d - Uporedni napon (na donjoj strani ploče)
Deformacije:
 Xp - Pomeranje u pravcu globalne X ose

 Yp - Pomeranje u pravcu globalne Y ose
 Zp - Pomeranje u pravcu globalne Z ose
 Xr - Rotacija oko globalne X ose
 Yr - Rotacija oko globalne Y ose
 Zr - Rotacija oko globalne Z ose
 u1 - Pomeranje u pravcu lokalne X ose
 u2 - Pomeranje u pravcu lokalne Y ose
 u3 - Pomeranje u pravcu lokalne Z ose
 r1 - Rotacija oko lokalne X ose
 r2 - Rotacija oko lokalne Y ose
 r3 - Rotacija oko lokalne Z ose
Kako se pomoću naredeb “Presek” mogu analizirati uticaji i u površinskim osloncima, to je za

izbor uticaja predviđen i napon u tlu:
 ,tla - Napon u tlu
Uloga i značenje prekidača “Zone oslonaca” je potpuno isto kao i u dijalog box-u naredbe za
prikaz uticaja u pločama, odnosno njegovim postavljanjem na uključeno stanje, program će
parabolično zaobliti sve računski dobijene špiceve momenata iznad oslonaca.
Nakon izbora željenog uticaja i aktiviranja komandnog polja “OK”, dijalog box će nestati sa
ekrana i dalji tok naredbe će biti isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije nekog od
uticaja. Naime, na komandnoj liniji će se javiti poruka kojom se od korisnika zahteva
iscrtavanje potpuno prozivoljne jedno-segmentne linije.
Prva tačka (Krug/<krAj>:
Nakon zadavanja položaja prve tačke, na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka, kojom se
zahteva izbor i druge tačke linije preseka.
Druga tačka (lUk/<krAj>):
Izborom odgovarajućih podopcija sa komandne linije, pored prave linije, moguće je zadati i
lučni i kružni oblik linije preseka. Zadavanje kružnog, odnosno lučnog preseka, može biti od
koristi pri analizi uticaja u rotaciono simetričnim delovima konstrukcije (sfera, kružna ploča,
itd.).
Kada je položaj linije preseka potpuno određen, program će sa komandne linije ponuditi i
mogućnost zadavanja širine trake, u odnosu na zadatu liniju preseka.

563
Širina (Spreg-sila) <0>:
Napomenućemo da se podopcija “Spreg-sila”, pojavljuje na komandnoj liniji samo ako je za

vrstu uticaja odabrano: “Nn”, “Ns” ili “Nns”.
Sada se nudi više mogućnosti, u zavisnosti od toga kakvu vrstu dijagrama želite da dobijete
duž zadate linije preseka.
Dijagrami bez zadavanja širine trake
Ako želite običan dijagram, bez integraljenja po zadatoj širini preseka, klikom na desni taster
miša prihvatite “default” širinu trake “0”, i na ekranu će se pojaviti dijagram duž zadate linije
preseka.
Dijagram momenata savijanja u pravcu zadate linije preseka: “Ms”
Ovakav način prikaza dijagrama je uobičajen za sve vrste uticaja u površinskim delovima
konstrukcije.
Isti dijagram ćete dobiti i ako sa komandne linije izaberete podopciju “Spreg-sila”. Izbor ove
podopcije će takođe za širinu trake usvojiti vrednost “0”, stim što će na početku zadate linije
preseka, program ispisati i numeričke vrednosti koje je dobio redukcijom uticaja duž zadate
linije preseka, na njegovo težište.
Dijagram normalnih sila “Nn” sa opcijom “Spreg-sila”

564
Normalna sila “N=”, predstavlja površinu dijagrama, pri čemu se poštuje pozitivan, odnosno
negativan znak uticaja. U težištu svake površine dijagrama istog znaka, program postavlja
strelicu čiji intenzitet predstavlja površinu tog dela dijagrama. Moment koji prave ovako
proračunate normalne sile, u odnosu na težište zadate lnije preseka, predstavlja proračunatu
vrednost “M=”.
Ovakva vrsta dijagrama ima naročitu primenu kod seizmičkih zidova koji su opterećeni
horizontalnim silama. Na ovaj način, povlačenjem horizontalne linije preseka, za odabrani
uticaj “Nn”, možete dobiti intenzitet ukupne normalne sile i momenta savijanja koji izazivaju
horizontalne sile u ravni zida.
Dijagrami sa zadavanjem širine trake
Ako želite da se uticaji integrale duž zadate linije preseka na određenoj širini, tada ili izborom
tačke sa crteža, ili pak zadavanjem numeričke vrednosti sa tastature, odredite željenu širinu
trake. Nakon ovoga, na komandnoj liniji će se pojaviti sledeća poruka.
Vrsta dijagrama (Spreg/Površina/<srednja Vrednost>):
Izborom jedne od ponuđenih podopcija sa komadne linije, sada se nude nove mogućnosti. Bez
obzira na koju se opciju odlučite, na početku zadate linije preseka, program će ispisati zadatu
širinu trake “b=” i označiti odabranu vrstu dijagrama. Oznaka za srednju vrednost je “Sr.”, za
Spreg “M” a za površinu “T”.
Izbor podrazumevane podopcije “srednja Vrednost”, dovešće do uprosečivanja uticaja na

zadatoj širini trake.
Za uticaj “Ms” zadata je širina trake b=2.0 i

odabrana je podopcija “srednja Vrednost”
Svaka ordinata na dijagramu, predstavlja srednju vrednost odabranog uticaja, duž linije koja
je upravna na zadatu linija preseka, a na dužini koja odgovara zadatoj širini trake. Ovakava
vrsta dijagrama ima primenu kod analize uticaja savijanja u pločama. Na ovaj način,
ekstremne vrednosti uticaja se ublažavaju njihovim uprosečavanjem na zadatoj širini.
Izborom podopcije “Spreg”, odabrani uticaj se na zadatoj širini integrali, tako da dobijena
vrednost u svakoj tački zadate linije preseka, predstavlja moment od sprega sila, koje se
prostiru upravno na zadatu liniju preseka.

565
Za uticaj “Ns” zadata je širina trake koja odgovara celoj

širini zida i odabrana je podopcija “Spreg”
Ovakva vrsta dijagrama se najčešće koristi kod zidova koji su opterećeni horizontalnim silama.
Na ovaj način, povlačenjem vertikalnog preseka za odabrani uticaj “Ns”, dobija se dijagram
momenata savijanja u ravni zida kao i kod odgovarajućeg grednog elementa.
Dobijene ordinate na ovakvom dijagramu, praktično predstavljaju vrednost “M=” koja bi se

dobila povlačenjem horizontalnog preseka za odabrani uticaj “Nn”, na posmatranom mestu.
Niz horizontalnih preseka za uticaj “Nn”, bez zadavanja

širine trake, sa korišćenjem podopcije “Spreg-sila”
Podopcija “Spreg” ima primenu i kod zidova sa otvorima, koji su opterećeni vertikalnim
teretom. Povlačenjem horizontalnog preseka, po srednjoj liniji, dela zida iznad otvora, na ovaj
način može se dobiti dijgram koji u potpunosti odgovara obostrano uklještenoj nadvarnoj
gredi.

566
Za uticaj “Ns”, zadata je širina trake koja odgovara visini

nadvratne grede, i odabrana je podopcija “Spreg”
Izborom podopcije “Površina”, odabrani uticaj se na zadatoj širini integrali tako da, dobijena
vrednost u svakoj tački zadate linije preseka, predstavlja površinu dijagrama sila koje se
prostiru upravno na zadatu liniju preseka.
Za uticaj “Nns” zadata je širina trake koja odgovara celoj

širini zida i odabrana je podopcija “Površina”
Ovakva vrsta dijagrama se najčešće koristi kod zidova koji su opterećeni horizontalnim silama.
Na ovaj način, povlačenjem vertikalnog preseka, za odabrani uticaj “Nns” (smičuće sile u ravni
zida), dobija se dijagram transverzalnih sila kao i kod odgovarajućeg grednog elementa.
Kako je programom omogućeno da se u jednom koraku iscrta proizvoljan broj dijagrama, to će

se ova serija pitanja pojavljivati na komandnoj liniji, sve dok na pitanje o prvoj tački preseka
ne odgovorite klikom na desni taster miša.
Ako je pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja” zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja,
tada će se duž zadatih linja preseka pojaviti po dva dijagrama, pri čemu će jedan odgovarati
maksimalnim pozitivnim, a drugi maksimalnim negativnim uticajima. Isto važi i za slučaj
opterećenja u kome je postavljeno pokretno opterećenje.

567
Ponovnim izborom ove naredbe, prethodno iscrtani preseci neće biti uklonjeni, a zadavanjem
novih možete dopuniti postojeći crtež.
Postavljene linije preseka, biće dostupne za selekciju u okviru svih naredbi iz padajućeg menija
“Korekcija”. Znači, postavljeni dijagrami se mogu brisati, kopirati,rotirati itd.
Napomena:
Bez obzira na odabranu vrstu uticaja, dijagrami preseka se u prozoru “3D pogled”, uvek
iscrtavaju uprvano na ravan ploče, odnosno zida. Znači, ravan u kojoj se prikazuju dijagrami
preseka na odgovara uvek i ravni u kojoj dati utucaji deluju.
8.5.3 Uticaji u ploči u zadatom LKS

Pomoću ove naredbe možete da definišete lokalni koordinatni sistem ploče u
odnosu na koji će se prikazivati uticaji. Izborom naredbe “Uticaji u ploči u
zadatom LKS”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”, ulazi se u
proceduru selektovanja ploča.
<0 sel.> Zadavanje LKS ploča – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz):
Istovremeno program za svaku ploču iscrtava simbol koji pokazuje trenutnu orijentaciju
njenog lokalnog koordinatnog sistema.
Izborom naredbe “Uticaji u ploči u zadatom LKS”

na svakoj ploči se prikazuje simbol njenog LKS
U bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom, pomoću podopcije “prIkaz” možete izabrati
uticaj koji će se prikazivati u pločama. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:

568
Dijalog box za izbor uticaja u ploči
Izbor uticaja vrši se u delu dijalog box-a “Vrsta uticaja”, postavljanjem odgovarajućeg
prekidača na uključeno stanje. Na raspolaganju su:
M1 - moment savijanja u pravcu lokalne ose 1

M2 - moment savijanja u pravcu lokalne ose 2
M12 - torzioni moment
T3,1 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana položajem
lokalnih osa 3 i 1 )
T3,2 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana položajem
lokalnih osa 3 i 2)
N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose 1
N2 - normalna sila u pravcu lokalne ose 2
N12 - smičuća sila u ravni ploče
Pomoću check box-a “Crtanje simbola LKS” određuje se da li će se crtati simboli koji
prikazuju orijentaciju LKS ploča.
Ostali parametri imaju isto značenje kao kod obične naredbe za prikazivanje uticaja u pločama,
tako da ih ovde nećemo objašnjavati.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” program zatvara dijalog box i prikazuje izabrani uticaj.
Prikazan je moment savijanja “M1” u LKS ploča

569
Nakon selektovanja ploča kojima se menja orijentacija LKS, komandna linija dobija novi izgled:
Prva tačka vektora ose 1 (Ugao / Radijalno):
Sada je potrebno da zadate prvu tačku vektora koji će odrediti novi pravac lokalne ose 1, ili da
izaberete neku od ponuđenih podopcija. Nakon izbora prve, potrebno je da zadate i drugu
tačku vektora ose 1, čime će njena orijentacija biti potpuno određena.
Druga tačka vektora ose 1:
Osa 2 LKS imaće pravac koji sa pravcem ose 1 zaklapa ugao od 90°.
Pomoću podopcije “Ugao”, pravac lokalne ose 1 definiše se unošenjem sa tastature ugla koji
će ona u ravni trenutnog pogleda da zaklapa sa horizontalom.
Ugao <0>:
Pomoću podopcije “Radijalno” imate mogućnost da izborom centralne tačke, selektovanim

pločama zadate radijalni LKS:
Centar radijalnog LKS:
Bez obzira kojim ste od navedenih načina definisali LKS selektovanih ploča, program će
izabrane uticaje prikazivati u odnosu na njega.
Gornjoj ploči je promenjen LKS, tako da se pravac ose 1

poklapa sa pravcem duže stranice ploče. Na ovaj način
su u datoj ploči dobijeni isti uticaji kao i u donjoj ploči
Na kraju ćemo još napomenuti da se pomoću ove naredbe ne mogu prikazivati uticaji za
anvelopske slučajeve opterećenja.
8.5.4 Relativni ugib ploča

Izborom naredbe “Relativni ugib ploča”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Uticaji”, prikazaće se izolinije ugiba u pločama:

570
Izolinije ukupnog ugiba u ploči bez zadath referentnih tačaka
Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledeća poruka:
Referentne tačke za relativni ugib ploča – Prva tačka ( prIkaz / <krAj> ):
Izborom podopcije “prIkaz” sa komandne linije otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box “Relativni ugib ploča”
U ovom dijalog box-u se pored parametara za zadavanje broja podela i izbor vrste izolinija
kojima će se prikazivati ugibi, nalazi i check box “Iscrtavanje referentnih tačaka”. Njegovo
stanje određuje da li će se simboli referentnih tačaka prikazivati na crtežu.
Sada imate mogućnost da zadate prvu referentnu tačku za proračun relativnog ugiba ploče.
Referentne tačke predstavljaju nepomerljive tačke na konstrukciji, a to su najčešće tačke na
mestima stubova ili zidova. Korisnik može za referentne tačke da izabere bilo koje tačke iz
tekućeg 2D pogleda, koje se nalaze u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP
kriterijum. Zadate tačke se odnose na proračun relativnog ugiba u svim pločama tekućeg 2D
prikaza. Nakon zadavanja prve referentne tačke komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib ploča – Druga tačka ( prIkaz / <krAj> ):
U ovom trenutku naredba može da se završi aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom
podopcije “krAj” sa komandne linije. Tada će u ploči biti prikazan relativni ugib sračunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu tačku. Ugib u njoj će biti nula, a ugibi u svim ostalim

571
tačkama ploče će se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne tačke pre
nego što smo istu proglasili za nepomerljivu.
Prikaz relativnog ugiba u pločama “wr” nakon postavljanja referentne tačke
S obzirom da je programom omogućeno zadavanje maksimalno tri referentne tačake naredbu

možete i da nastavite unosom druge tačke, nakon čega komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib ploča – Treća tačka ( prIkaz / <krAj> ):
I nakon unosa druge referentne tačke naredba može ili da se završi ili da se sada zada treća
tačka, posle čega će se naredba automatski završiti. S obzirom da ove tri tačke definšu ravan,
jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program onemogućava unos treće
tačke koja je kolinearna sa prve dve.
Prikaz relativnog ugiba ploča “wr”, nakon postavljanja tri referentne tačke
Radi boljeg razumevanja pojma relativnog ugiba ilusrovaćemo rezultate na jednostavnom

primeru jedne tanke ploče oslonjene na dva stuba. Ploča je opterećena sa sopstvenom težinom
i dve koncentrisane sile u stubovima P1 i P2.

572
P2
P1
B
C2
C1 T1
T2
A
X
Pretpostavimo da je ukupni ugib u ploči označen sa “A” i da on predstavlja stvarnu

deformaciju, pri čemu se i stubovi deformišu. Ukoliko želimo da zanemarimo skraćenje stubova
(C1 i C2), potrebno je da referentne tačke postavimo na mestima tih stubova (tačke T1 i T2) i
na taj način će one biti proglašene za nepomerljive tačke. Relativni ugib u tim referentnim
tačkama biće, naravno nula. U svim ostalim tačkama relativni ugib će se dobiti tako što će se
na osnovu pomeranja referentnih tačaka (C1 i C2) napraviti ravan koja će sadržati osu koja
prolazi kroz tačke T1 i T2. Formula po kojoj se računa relativni ugib u sredini ploče glasi:
X= A – B
“X” – relativni ugib ploče dobijen nakon postavljanja referentnih tačaka na mestima
stubova, čime je zanemarena njihova deformacija
“A” – ukupna deformacija ploče pre postavljanja referentnih tačaka
“B” – deo deformacije u ravni koja sadrži pravu provučenu kroz referentne tačke
stubova T1 i T2
“C1” i “C2” – deformacije stubova
Analogno ugibu koji se sračunava u sredini ploče, dobijaju se i ugibi u svim ostalima tačkama
ploče.
Ponovnim izborom naredbe “Relativni ugib ploča”, ukoliko su prethodno zadate referentne
tačke, komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib ploča – Prva tačka (prIkaz / Brisanje / <krAj>):
Izborom podopcije “Brisanje” sa komandne linije uklanjaju se sve ranije zadate referentne
tačke, nakon čega se ponovo prikazuje stvarni ugib ploča.
Na kraju je potrebno još napomenuti i da se za anvelopske slučajeve opterećenja ne može

prikazivati relativni ugib ploča.
8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u površinskim entitetima

Izborom naredbe “Dodatno kotiranje uticaja u površinskim entitetima”, koja
se nalazi u okviru padajućeg menija “Vrednosti”, ulazi se u proceduru zadavanja
dodatnih tačaka u kojima će se kotirati uticaji u površinskim entitetima:
Položaj dodatne kote (Brisanje / <krAj>):

573
Za dodatne kote korisnik može da izabere bilo koje tačke površinskog entiteta iz tekućeg 2D
pogleda, koje se nalaze u čvorovima mreže konačnih elemenata. Nakon zadavanja svih
dodatnih tačaka u kojima je potrebno izvršiti kotiranje, iz komande se može izaći na desni klik
miša ili aktiviranjem podopcije “krAj” sa komandne linije. Ako nakon toga pozovete komandu
za prikaz uticaja u površinskim entitetima, u svim izabranim tačkama će se izvršiti dodatno
kotirnje uticaja, tako da će osim ekstremnih vrednosti uticaja biti prikazane i sve dodatne kote.
Svaku tačku koja je izabrana za dodatno kotiranje program predstavlja istim simbolom kojim
se obeležavaju i lokalni ekstremi u površinskim entitetima.
Uticaji u pločama su dodatno kotirani u svim zadatim tačkama
Napomenućemo da je moguće i da se prvo prikažu uticaji u površinskim entitetima, a nakon

toga da se aktivira naredba “Dodatno kotiranje uticaja u površinskim entitetima” i izaberu
tačke za dodatno kotiranje.
Izborom podopcije “Brisanje” sa komandne linije, ulazi se u proceduru selektovanja dodatnih

kota koje korisnik želi da obriše, a komandna linija dobija novi izgled:
<0 sel.> Brisanje dodatnih kota - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / <krAj>):
Aktiviranjem podopcije “krAj” sa komandne linije ili klikom na desni taster miša sve
selektovane dodatne kote biće obrisane sa ekrana, a program će se vratiti na osnovni oblik
komandne linije u ovoj naredbi.
8.6 Uticaji u gredama

Izborom naredbe “Greda”, mogu se dobiti dijagrami presečnih sila u gredama.
Svakako da će izbor ove naredbe biti onemogućen za modele koji u sebi ne sadrže
ni jednu gredu.
Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru “2D prikaz” prikazuje rezultate
proračuna u grednim elementima za tekući slučaj opterećenja, a na pokazivaču se pojavljuje
mali kvadratić za selektovanje.

574
može vršiti brza promena vrste uticaja. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija “Disp.” koja
obezbeđuje prikaz numeracije početka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajućim brojevima čvorova

sa mreže konačnih elemenata (dispozicija greda)
Sada imate dve mogućnosti. Ili da zahtevate jednovremeni prikaz više dijagrama za
selektovanu gredu (pojedinačni dijagrami), ili pak da zahtevate, da se za sve grede prikažu
dijagrami odabranog uticaja (dijagrami po svim gredama).
8.6.1 Pojedinačni dijagrami

Numeracija početka i kraja svake od prikazanih greda, vrši se zbog identifikacije
greda na crtežu i njima odgovarajućih pojedinačnih dijagrama. Naime, svaki od prikazanih
pojedinačnih dijagrama, nosi i podatak o početnom i krajnjem čvoru grede za koju je iscrtan.
Ova numeracija je jako zgodna kod formiranja grafičke projektne dokumentacije, kako bi se
tačno znalo na koje grede se odnose iscrtani dijagrami. Prilaganjem u projekt i dispozicije
greda sa obeleženim čvorovima na njihovim krajevima, tačno će biti određen i njihov položaj
na modelu. O kreiranju projektne dokumentacije biće više reči u poglavlju “8.21”.

575
Nakon aktiviranja naredbe “Greda”, program na komandnoj liniji ispisuje poruku kojom se
očekuje izbor jedne ili više greda, za koje se želi prikaz pojedinačnih dijagrama.
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Presek/<krAj>):
Selektovanje više greda je moguće samo u slučaju kada su one međusobno povezane. Znači,
nakon selektovanja prve grede, sledeća greda koju možete selektovati mora biti povezana sa
njom. Pored pojedinačnog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na
komandnoj liniji će se pojaviti i podopcija “Kolinearne”. Njenim izborom, automatski će biti
odabrane sve grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom.
Kada ste selektovali sve grede za koje želite prikaz dijagrama, potrebno je desnim klikom miša
označiti kraj procedure selektovanja, nakon čega će se, pod uslovom da su grede pravilno
selektovane, na ekranu pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
U vrhu dijalog box-a, ispisuje se oznaka greda

koje su selektovane za pojedinačan prikaz dijagrama
Izborom Komandnog polja “Set”, otvariće se dijalog box za izbor uticaja za koje se želi
iscrtavanje dijagrama.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja za koje je

potrebno istovremeno prikazati pojedinačne dijagrame

576
U levom delu dijalog box-a se postavljanjem odgovarajućih check box-ova na uključeno stanje
vrši izbor koji će sve dijagrami biti istovremeno prikazani u dijalog box-u.
Iscrtavanje dijagrama se može zahtevati za sledeće uticaje:
Presečne sile:
 N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose “1” grede

 T2 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose “2” grede
 T3 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose “3” grede
 M1 - torzioni momenti oko lokalne ose “1” grede
 M2 - momenti savijanja oko lokalne ose “2” grede
 M3 - momenti savijanja oko lokalne ose “3” grede
Deformacije:
 u1 - pomeranje u pravcu lokalne ose “1” grede

 r1 - rotacija oko lokalne ose “1” grede
 Xp - pomeranje u pravcu globale X ose
 Yp - pomeranje u pravcu globale Y ose
 Zp - pomeranje u pravcu globale Z ose
 Xr - rotacija oko globalne X ose
 Yr - rotacija oko globalne Y ose
 Zr - rotacija oko globalne Z ose
Naponi:
 ,max - maksimalni normalni napon u preseku. Napon se sračunava u svim tačkama

poprečnog preseka i kao rezultat se usvaja najveća dobijena vrednost
 ,min - minimalni normalni napon u preseku. Napon se sračunava u svim tačkama
poprečnog preseka i kao rezultat se usvaja najmanja dobijena vrednost
 ,0 - napon od normalne sile u preseku. Kako pojedini seizmički propisi ograničavaju
maksimalno aksijalno naprezanje seizmičkih stubova od vertiklanog tereta, to ovaj
podatak može biti od korisiti.
 ,2 - napon smicanja u pravcu lokalne ose 2
 ,3 - napon smicanja u pravcu lokalne ose 3
 ,23 - srednja kvadratna vrednost smičućih napona
Pri proračunu napona primenjene su sledeće formule:
,max/min = N1/A1  M2/W2  M3/W3
,0 = N1/A1
,2 = T2/A2
,3 = T3/A3
,23 = (,22 + ,32)1/2
Prema usvojenoj konvenciji, presečne sile su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu
pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa svake od greda, a deformacije su pozitivne ako

577
njihovi vektori pomeranja i rotacija deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih, odnosno
globalnih koordinatnih osa.
Ako je pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja” umesto tekućeg slučaja opterećenja zahtevan
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada će u ovom dijalog box-u biti moguće odabrati i uticaj
za koji treba konstruisati anvelope. Znači, za odabrani uticaj u delu “Anvelope”, biće
konstruisane anvelope ekstremnih vrednosti, a za ostale dijagrami odgovarajućih vrednosti.
Isto važi i za slučaj opterećenja u okviru koga je definisano pokretno opterećenja.
Kako se za jednovremeni prikaz može odabrati proizvoljan broj dijagrama, to se pomoću check
box-a “Automatski određen”, određuje njihov međusobni položaj. Ako je ovaj check box
postavljen na uključeno stanje, tada će program sam rasporediti položaj dijagrama, tako da
prostor u prozoru za prikaz pojedinačnih dijgrama bude što optimalnije popunjen. Međutim, u
slučaju da želite da štampate ove dijagrame, takav programski određen položaj dijagrama
Vam ne mora uvek odgovarati. U tim slučajevima, postavite prekidač “Automatski određen” na
isključeno stanje, nakon čega će edit box “Broj kolona” biti dostupan za unos podatka. Kao
ulazni podatak zadajete, u koliko redova će odabrani dijagrami biti prikazani u dijalog box-u.
Znači, ako ste odabrali za prikaz recimo 5 dijagrama, i želite da oni budu smešteni u jednoj
koloni, tada je potrebno za broj redova da zadate broj 5.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, na ekranu će se istovremeno pojaviti svi odabrani
dijagrami.
Svi dijagrami imaju obeležene i iskotirane ekstremne

vrednosti, kao i oznaku vrste uticaja na koje se odnose.
Postavljanjem check box-a “Uspravno”, na uključeno stanje, umesto položene orijentacije

dijagrama, može se zahtevati njihov uspravan položaj.

578
Uspravna orijentacija pojedinačnih dijagrama
Ovakav način prikaza je primeren kada se za prikaz pojedinačnih dijagrama selektuju stubovi.
Pomoću check box-a “Obrnuto” možete promeniti smer crtanja dijagrama, odnosno redosled
početka i kraja selektovanih greda.
Promenjeni redosled početka i kraja selektovanih greda
Može se desiti da prikazani dijagrami nisu dovoljno jasni da bi se štampali. Na primer kada se
preklapaju ispisane numeričke vrednosti susednih dijagrama ili se prikazuju uticaji u dugačkim
gredama, pa sve deluje jako zbijeno. Da bi se izbegle ovakve situacije omogućeno je
podešavanje razmaka između dijagrama, kao i veličine samih dijagrama.

579
Da bi bilo koja vrsta podešavanja uopšte bila moguća, neophodno je da se klikom miša preko
površine predviđene za prikaz dijagrama postavi fokus. Nakon toga se na statusnoj liniji, koja
je postavljena uz donju ivicu dijalog box-a, ispisuje kratak opis mogućih podešavanja.
Nakon postavljanja fokusa na statusnoj liniji

se prikazuje opis mogućih podešavanja
Podešavanje razmaka između dijagrama vrši se sa tastature pomoću strelica:
 - Pomoću strelice koja je usmerena na gore povećava se vertikalno rastojanje između

dijagrama
 - Pomoću strelice koja je usmerena na dole smanjuje se vertikalno rastojanje između

dijagrama
 - Pomoću strelice koja je usmerena na desno povećava se horizontalno rastojanje između

dijagrama
 - Pomoću strelice koja je usmerena na levo smanjuje se horizontalno rastojanje između

dijagrama

580
Pre podešavanja dolazi do preklapanja Povećano je vertikalno rastojanje, da bi se

numeričkih vrednosti izbeglo preklapanje numeričkih vrednosti
Podešavanje veličine dijagrama vrši se sa tastature, istovremenim pritiskom na taster “Ctrl” i

odgovarajuću strelicu:
“Ctrl”+  - Povećava se vertikalna dimenzija svih dijagrama
“Ctrl”+  - Smanjuje se vertikalna dimenzija svih dijagrama
“Ctrl”+  - Povećava se horizontalna dimenzija svih dijagrama
“Ctrl”+  - Smanjuje se horizontalna dimenzija svih dijagrama
Dijagrami pre podešavanja veličine Povećana je horizontalna dimenzija dijagrama
Pritiskom na taster “Home” poništavaju se sve zadate promene, a razmak i veličina dijagrama
se vraćaju na default stanje.
U slučaju selektovanja greda spregnutog poprečnog preseka, dostupna će biti i zatvorena lista
za izbor pojedinačnih delova spregnutog poprečnog preseka, koja se nalazi u donjem delu
dijalog box-a.

581
Zatvorena lista za izbor pojedinačnih delova

spregnutog poprečnog preseka
Izborom jednog od ponuđenih preseka iz liste, na ekranu će se umesto uticaja za ceo presek,
pojaviti dijagrami pripadajućih uticaja odabranog dela spregnutog preseka.
Dijagrami uticaja koji pripadaju čeličnom profilu “I 260”,

u okviru definisanog spregnutog poprečnog preseka
Napomenućemo da će dijagram momenata savijanja u pojedinačnim presecima imati testerasti

oblik zbog skokovite promene normalne sile u njima. Skok normalne sila se javlja na mestima
povezanosti pojedinačnih delova spregnutog preseka i zavisi od zadatog parametra podele
greda van ploča (vidi poglavlje “4.6”). Razlog skoku normalnih sila je ekscentričan položaja
pojedinačnih delova spregnutoig preseka u odnosu na postavljenu sistemsku osu grede.
Štampanje pojedinačnih dijarama za selektovane grede je obezbeđeno pomoću komandnih

polja koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.

582
Komandna polja za štampu pojedinačnih dijagrama
O načinu kreiranja projektne dokumentacije, biće više reči u poglavlju “8.21”.
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, dijalog box za prikaz pojedinačnih dijagrama će biti
zatvorem, a na ekranu će opet biti prikazana dispozicija greda. Program će opet očekivati ili da
selektujete neke druge grede za prikaz njihovih pojedinačnih dijagrama, ili pak da od
programa zahtevate jednovremni prikaz dijagrama za sve grede na modelu.
8.6.2 Dijagrami po svim gredama

U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista
pomoću koje se može vršiti brza promena vrste uticaja.

583
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama po svim gredama
Ovaj dijalog box je gotovo identičan dijalogu koji se otvara izborom komenanog polja “Set” u
okviru dijalog box-a za prikaz pojedinačnih dijagrama. Jedina razlika je u tome što sada
prekidači u levom delu dijalog box-a ne rade kao check box-ovi već kao radio button-i,
odnosno ne može biti odabran jednovremeni prikaz dijagrama za više uticaja, već samo za
jedan.
Takođe u ovom dijalog box-u se pored svih prethodno opisanih uticaja pojavljuju i prekidači
“N,sr”, “M2D” i “T2D” koji imaju sledeće značenje.
N,sr - postvaljanjem ovog pekidača na uključeno stanje, od programa se umesto prikaza

dijagrama normalnih sila “N1”, zahteva da na sredini svake od greda ispiše srednju
vrednost normalne sile koja se u njoj javlja. Ovakav način prikaza je jako zgodan kada
se želi prikaz normalnih sila u rešetkastim konstrukcijama.
M2D - postvaljanjem ovog pekidača na uključeno stanje od programa se zahteva da prikaže

dijagram momenata savijanja u ravni tekućeg 2D prikaza. Naime, program će
momente savijanja, koji su proračunati u odnosu na lokalni koordinatni sistem svake
od greda (M2 i M3), isprojektovati na ravan savijanja koja odgovara trenutnoj ravni
T2D - postvaljanjem ovog pekidača na uključeno stanje od programa se zahteva da prikaže

dijagram transverzalnih sila u ravni tekućeg 2D prikaza. Naime, program će
transverzalne sile, koje su proračunate u odnosu na lokalni koordinatni sistem svake
od greda (T2 i T3), isprojektovati na ravan koja odgovara trenutnoj ravni prikaza u
Izborom željenog uticaja i aktiviranjem komandnog polja “OK”, na svim gredama će se

jednovremeno pojaviti dijagrami odabranog uticaja.

584
Jednovremeni prikaz dijagrama “M3” na svim gredama
U slučaju da se na modelu nalazi veliki broj greda, dijagrami mogu biti prenatrpani pa samim
tim i nepregledni. Izborom podopcije “Sakrivanje uticaja”, koja je prisutna na komandnoj
liniji, možete od programa zahtevati da na pojedinim gredama ne prikazuje dijagrame.
Izborom ove podopcije, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja (vidi poglavlje “2.8”).
<0 sel.> Sakrivanje uticaja – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Na svim selektovanim gredama, program će odmah ukloniti dijagrame i biće u proceduri

selektovanja sve dok se klikom na desni taster miša na vratite na osnovni oblik komandne
linije u okviru ove naredbe.
Pomoću opcije sakravnja uticaja na ekranu su ostali

samo dijagrami u temeljnim gredama
Svakao da se procedurom deselektovanja u sastav crteža mogu vratiti svi prethodno sakriveni
dijagrami. Napomenućemo da ova opcija radi potpuno nezavisno od opcije sakravnja elementa
konstrukcije (vidi poglavlje “2.10.2”). Naime, sakriveni elementi konstrukcije uopšte neći biti ni
vidljivi na crtežu, te se samim tim na njima dijagarami neće ni iscrtavati.

585
8.6.3 Dijagrami u poprečnom preseku

Pored prikaza pojedinačnih dijagrama, i mogućnosti crtanja dijgrama po svim
gredama, programom je omogućeno i crtanje rasporeda napona u ravni odabranog poprečnog
preseka. U ovu proceduru se ulazi izborom podopcije “Presek”, koja je stalno prisutna na
komandnoj liniji. Njenim izborom, program će sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete
gredu za koju Vas interesuje raspored napona.
<0 sel.> Greda na kojoj se traži presek – Selektovanje (<krAj>):
Napomenućemo da će u proceduri selekcije, dostupne biti samo grede za koje je definisan

oblik poprečnog preseka. Za grede koje su definisane kao “Proizvoljne”, selekcija će biti
onemogućena.
Nakon izbora željene grede, program će sa komandne linije zahtevati da odaberete tačku koja
pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja će odrediti mesto poprečnog preseka.
Tačka na gredi:
Izbor tačke na selektovanoj gredi, dovešće do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom raspodele
napona u datom preseku.
Dijalog box za prikaz raspodele napona, u odbranom poprečnom preseku grede
U srednjem delu dijalog box-a, program iscrtava dijagram rapodele napona u odnosu na
zadate linije preseka. Na crtežu poprečnog preseka, lokalne ose grede su naznačene crnom
bojom, dok je položaj preseka, u odnosu na koji se crta dijagram napona, naznačen crvenom
bojom. Po “default”-u, položaj preseka odgovara položaju lokalnih osa. Translatorno
pomeranje položaja preseka se vrši zadavanjem željene vrednosti, u jednom od edit box-ova:
“Koristi pomerenu osu 3” i “Koristi pomerenu osu 2”.

586
Zadat je pomeren položaj preseka u odnosu na lokalnu osu 3.
Ova dva edit box-a rade i kao prekidači, te klikom miša preko njih, možete sa ekrana ukinuti
prikaz jednog od prikazanih dijagrama.
Zahtevan je prikaz samo dijagrama u odnosu na lokalnu osu 3
Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na unutrašnjost poprečnog preseka, program u dnu

dijalog box-a ispisuje informaciju kako o trenutnoj vrednosti napona u datoj tački, tako i njeno
udaljenje u odnosu na lokalne ose grede.

587
Informacija o trenutnom udaljenju miša od lokalnih osa,

i intenzitetu napona u datoj tački
Informacija o udaljenju miša od lokalnih osa, biće od velike pomoći za određivanje vrednosti,
koju je potrebno zadati u edit box-ovima za translatorno pomeranje preseka. Na ovaj način,
bez prethodnog pamćenja dimenzija preseka, možete lako odabrati željeni položaj preseka.
Ako se model sastoji od više faza građenja, program će za sve oblike selektovanog poprečnog
preseka u njima, iscrtati raspodelu dijagrama napona.
Dijagram napona u poprečnom preseku grede,

kroz sve definsane faze građenja
U tom slučaju, biće dostupan i check box “Sve faze”, čijim postavljanjem na isključeno stanje,
možete od programa zahtevati prikaz raspodele napona samo za postavljenu tekuću fazu
građenja.

588
Prikaz dijagrama napona samo za tekuću fazu građenja
U slučaju jednovremenog prikaza dijagrama za sve definisane faze građenja, dostupan će biti i
edit box “Broj kolona”, koji reguliše način raspoređivanja poprečnih preseka u dijalog box-u.
Ovaj podatak ima potpuno isti smisao kao i kod pojedinačnog prikaza dijagrama u gredama
(vidi poglavlje “8.6.1”).
Štampanje raspodele napona u poprečnom preseku, omogućeno je pomoću komandnih polja

koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.
Komandna polja za štampu dijagrama

u selektovanom poprečnom preseku
O načinu kreiranja projektne dokumentacije, biće više reči u poglavlju “8.21”.

589
8.6.4 Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda)

Ako su po završetku naredbe “Greda”, na ekranu ostali prikazani dijagrami
presečnih sila u gredama, za aktiviranje će biti dostupna i komanda “Legenda”. Njenim
aktiviranjem na komandnoj liniji će se pojaviti sledeća poruka:
<0 sel.> Legenda za grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede, za koje želi prikaz uticaja putem izolinija.
Nakon selektovanja prve greda, na komandnoj liniji će biti dodata nova podopcija “Legenda”
<1 sel.> Legenda za grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / krAj/ <Legenda>):
Kada ste završili proceduru selektovanja, klik na desni taster miša će označiti izbor
podrazumevane podopcije “Legenda”, nakon čega će se otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podešavanje vrednosti

izolinija u grednim elementima konstrukcije
Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-a za editovanje izolinija u
površinskim elementima konstrukcije. U gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje
ekstremne vrednosti datog uticaja na svim selektovanim gredama (prva i poslednja vrednost iz
liste). Jedina razlika je u tome što je dodat deo “Anvelope” koji će biti aktivan samo u slučaju
da je za tekući slučaj postavljena anvelopa, ili pak kada je u okviru tekućeg slučaja
opterećenja zadato pokretno opterećenje. Kako se na crtežu putem izolinija ne mogu
jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne
uticaje, to se izborom jednog od prekidača: “Max +” i “Max –”, definiše za koje vrednosti će
biti iscrtane izolinije.
U ovom dijalog box-u, dodato je i komandno polje “Set” čijim aktiviranjem se otvara dijalog
box za izbor uticaja u gredama.

590
Izgled dijalog box-a za izbor utcaja za koji je

potrebno postaviti izolinije u gredama
Nakon izbora željenog uticaja, i aktivaranja komandnog polja “OK”, u osnovnom dijalog box-a
za editovanje vrednosti izolinija u gredama, program će postaviti listu mogućih vrednosti
odabranog uticaja, za sve prethodno selektovane grede.
Lista mogućih vrednosti izolinija

za novo postavljeni uticaj “N1”
Nakon izbora željenog uticaja, i podešavanja broja podela i vrednosti izolinija, aktiviranjem
komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a na crtežu će sve prethodno
selektovane grede biti ofarbane odgovarajućim bojama, pri čemu će svaka od postavljenih boja
odrediti interval odabranog uticaja.

591
Izolinije su postavljene samo na prethodno

selektovanim krovnim gredama
U gornjem desnom uglu prozora “2D pogled”, uvek se postavlja i tablica koja za svaku od
postavljenih boja izlonija ukazuje na opseg vrednosti.
Program će i dalje biti u proceduri selekcije novih greda, pri čemu i dalje ostaju selektovane
sve prethodno odabrane grede. Znači, u slučaju da želite da selektujete novu grupu greda,
prvo morate da de-selektujete ranije selektovane grede. Ovakav način obrade rezultata u
gredama, biće dostupan sve dok sa komandne linije ne izabrete podopciju “krAj”. Njenim
izborom, ofarbane grede će zameniti dijagrami koji su bili prikazani na ekranu neposredno pre
aktiviranja naredbe “Legenda”.
Ovakva obrada rezultata u gredama ima višestruku primenu, i najčešće se koristi za otkrivanje
ekstremnih vrednosti pojedinih uticaja na celom modelu. Korišćenjem mogućnosti grupisanja
istorodnih elemenata konstrukcije u celine (vidi poglavlje “2.10.2”), i selektovanjem svih tih
grednih elemenata, ova naredba posataje naročito efikasna. Lako se može dobiti informacija o
položaju momenata savijanja koji premašuju neku postavljenu vrednost recimo u svim
međuspratnim gedama na modelu, položaj ekstremnih normalnih sila pritiska u svim
stubovima, položaj pritisnutih i zategnutih štapova u rešetkastim konstrukcijama, itd.
Program je markirao sve stubove na modelu u kojima se

javlja normalna sila pritiska veća od 50 kN

592
8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

Izborom naredbe “Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima”, koja se
nalazi u okviru padajućeg menija “Vrednosti”, ulazi se u proceduru selektovanja
linijskih entiteta u kojima će se dodatno kotirati dijagrami uticaja.
<0 sel.> Linijski entitet koji se dodatno kotira - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek
/ eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da prvo selektuje sve linijske entitete čije uticaje želi dodatno da
kotira, a potom i sve tačke u kojima želi da se kotiranje izvrši, pri čemu komandna linija dobija
novi izgled:
Položaj dodatne kote (Brisanje svih / Ravnomerno / <krAj>):
Za dodatne tačke moguće je izabrati bilo koje tačke koje pripadaju selektovanim entitetima.
Ukoliko imate potrebu da dijagrame kotirate u tačkama koje se nalaze na određenoj
udaljenosti jedne od druge, dovoljno je da sa komandne linije izaberete podopciju
“Ravnomerno”, nakon čega komandna linija dobija novi izgled.
Odstojanje <1>:
Od korisnika se zahteva zadavanje odstojanja na kojima će se nalaziti dodatne kote, izraženog

u metrima, a između uglastih zagrada je ispisana njegova tekuća vrednost.
Nakon zadavanja svih dodatnih tačaka u kojima korisnik želi da iskotira uticaje, iz komande se
može izaći na desni klik miša ili aktiviranjem podopcije “krAj” sa komandne linije. Ako nakon
toga pozovete komandu za prikaz uticaja u linijskim entitetima, dijagrami uticaja će biti
dodatno iskotirani u svim zadatim tačkama.
Dijagrami uticaja u gredama bez zadavanja Dijagrami uticaja u gredama sa ravnomerno

dodatnih kota zadatim dodatnim kotama
Potrebno je napomenuti da je dodatne kote moguće uneti i na taj način što se prvo prikažu
uticaji u nekom od linijskih entiteta, a nakon toga se aktivira naredba “Dodatno kotiranje
uticaja u linijskim entitetima” i izaberu se željene tačke za kotiranje.
Izborom podopcije “Brisanje svih” sa selektovanih linijskih entiteta se uklanjaju sve

prethodno zadate dodatne kote.

593
8.6.6 Relativni ugib greda

Program omogućava prikaz relativnog ugiba greda, izborom referentnih tačaka koje
korisnik sam zadaje, a koje predstavljaju nepomerljive tačke grede. Na taj način će se ukupni,
stvarni ugib grede pre postavljanja referentnih tačaka umanjiti za deo deformacije u ravni koja
sadrži pravu provučenu kroz referentne tačke.
Apsolutni ugib greda Relativni ugib greda
Izborom naredbe “Relativni ugib greda”, koja se nalazi u okviru padajućeg

menija “Uticaji”, komandna linija dobija sledeći oblik:
Relativni ugib greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Set):
Od korisnika se očekuje da selektuje sve grede za koje želi da prikaže relativni ugib, a nakon
toga komandna linija dobija novi oblik:
Referentne tačke za relativni ugib greda - Prva tačka ( <krAj> ):
Sada imate mogućnost da zadate prvu referentnu tačku za proračun relativnog ugiba greda.
Referentne tačke predstavljaju nepomerljive tačke na konstrukciji, a to su najčešće tačke na
mestima stubova ili zidova. Korisnik može za referentne tačke da izabere bilo koje tačke iz
tekućeg 2D pogleda, koje se nalaze u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP
kriterijum. Zadate tačke se odnose na proračun relativnog ugiba u svim selektovanim
gredama. Nakon zadavanja prve referentne tačke komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib greda – Druga tačka ( <krAj> ):
U ovom trenutku naredba može da se završi aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom
podopcije “krAj” sa komandne linije. Tada će u gredama biti prikazan relativni ugib sračunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu tačku. Ugib u njoj će biti nula, a ugibi u svim ostalim
tačkama greda će se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne tačke pre
nego što smo istu proglasili za nepomerljivu.
S obzirom da je programom omogućeno zadavanje maksimalno tri referentne tačake naredbu

možete i da nastavite unosom druge tačke, nakon čega komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib ploča – Treća tačka ( prIkaz / <krAj> ):
I nakon unosa druge referentne tačke naredba može ili da se završi ili da se sada zada treća
tačka, posle čega će se na crtežu prikazati dijagram relativnog ugiba greda. S obzirom da ove
tri tačke definišu ravan, jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program
onemogućava unos treće tačke koja je kolinearna sa prve dve. Takođe, nije dozvoljeno
zadavanje uspravne ravani.

594
Prikaz relativnog ugiba u gredama “u,rel.”

nakon postavljanja dve referentne tačke
Izborom podopcije “Set” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Dijalog “Relativni ugib greda - Boje”
S obzirom da se u komandi ne selektuje samo jedna greda, nego više njih, kojima se potom
zadaju nepomerljive tačke za proračun relativnog ugiba, sve one pripadaju jednoj grupi greda.
Svaka grupa ima svoju boju kojom će se prikazivati referentne tačke na crtežu. U tabeli u
dijalogu su prikazane sve definisane grupe greda i njihove boje.
“N°” Kolona sa rednim brojevima grupa greda. Stanje check box-a u poslednjoj
koloni u tabeli određuje da li će se na crtežu za tu grupu greda prikazivati
relativni ugib ili ne. Ukoliko je check box uključen na crtežu će se prikazivati
relativni ugib.
“Ekran” Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom će

referentne tačke te grupe biti ofarbane na crtežu na ekranu. Boje program
sam generiše po kriterijumu da one za svaku od grupa budu što različitije, ali
je omogućeno i da za svaku od grupa sami odaberete boju po želji.

595

otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje
“Papir” Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom će

referentne tačke te grupe biti ofarbane na crtežu u izveštaju. Boje program
sam generiše i to tako da će svim grupama biti pridružene različite nijanse
sive boje, ali je omogućeno i da za svaku od grupa odaberete boju po želji.
Sve što je ranije objašnjeno za kolonu “Ekran” važi i za kolonu “Papir”.
“Generiši boje” Dugme čijim aktiviranjem imate mogućnost da zadate programu iz koje palate
će boje biti generisane. Potrebno je prvo da izaberete odgovarajuću kolonu
“Ekran” ili “Papir” tako što ćete levim klikom miša selektovati ćeliju iz date
kolone, a zatim da aktivirate dugme “Generiši boje”.
Dijalog za generisanje palete boja
“Nijansiraj boje”
Check box čijim postavljenjem na uključeno stanje, svim grupama iz date
kolone će biti pridružene različite nijanse boje koja je izabrana za početnu.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi će za sve grupe iz odgovarajuće kolone (“Ekran” ili “Papir”) biti izgenerisane nove boje iz
zadate palete.
“Obojiti i grede”
S obzirom da se na crtežu može nalaziti više grupa greda, radi jasnog prikaza
koje referentne tačke pripadaju kojoj grupi greda, moguće je uključivanjem
ovog check box-a, boju referentne tačke dodeliti i gredi, tako da će se na
crtežu grede iste grupe i njihove referentne tačke prikazivati istom bojom.
“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se iz liste uklanja selektovana grupa greda, čime se
brišu i njene zadate referentne tačke.

596
“ Briši sve” Dugme čijim aktiviranjem se iz liste uklanjaju sve grupe greda, čime se brišu i
sve njihove zadate referentne tačke.
Nakon izbora komandnog polje “OK”, ovaj dijalog će biti zatvoren, a na ekranu će biti prikazan
relativni ugib greda u skladu sa zadatim parametrima u dijalogu.
8.7 Uticaji u površinskim osloncima (tlu)

U slučaju fundiranja na elastičnoj podlozi, pomoću naredbe “Površinski oslonac”
možete dobiti informaciju o naponu u tlu i sleganju oslonaca. Svakako da će ova
naredba biti dostupna za aktiviranja samo u slučaju kada je na modelu postavljen
površinski oslonac.
može vršiti brza promena vrste uticaja.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja

u površinskim osloncima

597
Ovaj dijalog box je veoma sličan ranije opisanom dijalog box-u za izbor uticaja u pločama i
zidovima. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se želi prikaz rezultata putem izolinija. Kod
površinskih oslonaca, na raspolaganju su sledeći uticaji:
,tla – napon u tlu (reakcije u pravcu lokalne ose “3” površinskog oslonca)
s,tla – sleganje tla (pomeranje u pravcu lokalne ose “3” površinskog oslonca)
R1 - reakcije u pravcu lokalne ose “1” površinskog oslonca
R2 - reakcije u pravcu lokalne ose “2” površinskog oslonca
Konvencija o lokalnom kooridntanom sitemu površinskih oslonaca je potpuno ista kao i kod
ploča i zidova, pa sve prethodno rečeno važi i ovde. Prema usvojenoj konvenciji, napon u tlu
ima pozitivnu vrednost ako predstavlja pritisak (reakcija deluje u pravcu pozivne lokalne ose
“3”). Takođe i sleganje je pozitivno ako deluje u pravcu pozitivne lokalne ose “3”.
Značenje svih ostalih ponuđenih parametara u ovom dijalog box-a je potpuno isto kao i kod
naredbe za izbor utcaja u pločama, odnosno zidovima.
Prikaz sleganja tla putem punih izolinija
Svakako da će izolinije biti prikazane samo kada je u prozoru “2D pogled” prikazan površinski
oslonac. Prema tome, nakon aktiviranja ove naredbe, za tekući prikaz u prozoru “2D pogled”
potrebno je da postavite sklop koji u sebi sadrži površinski oslonac.
Način funkcionisanja naredbi “Presek” i “Leganda”, za jasniji prikaz uticaja u površinskim

elemеntima konstrukcije, potpuno je isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije uticaja u
pločama, odnosno zidovima.
8.7.1 Rezultanta površinskog oslonca

S obzirom da se u praksi često javlja potreba da se kod dimenzionisanja temelja
samaca prikaže reakcija površinskog oslonca, izborom naredbe “Rezultanta
površinskog oslonca”, koji se nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”,
programom je omogućen prikaz rezultante, odnosno položaj i intenzitet reakcije
površinskog oslonca.
Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru “2D prikaz” prikazuje rezultante
površinskih oslonaca za tekući slučaj opterećenja:

598
Prikaz rezultanti površinskog oslonaca na ekranu
Rezultanta površinskog oslonca (Prikaz / Zadavanje položaja rezultante / <krAj> ):
Izborom podopcije “Prikaz” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za izbor reakcija

koje će biti prikazane na ekranu
Pomoću prekidača koji se nalaze u dijalogu, vrši se izbor reakcija površinskog oslonca koje će
biti prikazane na crtežu. Ovi prekidači rade kao check box-ovi, odnosno više njih može
istovremeno biti postavljeno na uključeno stanje i oni imaju sledeće značenje:
 R1 - reakcija površinskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”

 M1 - moment uklještenja površinskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose “1”
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije površinskih oslonaca su pozitivne ako njihovi vektori
deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa površinskih oslonaca.

599
Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja “OK”, na ekranu će se pojaviti
rezultante površinskih oslonaca.
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada će se na crtežu prikazivati po dve reakcije, pri čemu
će jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj, a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto
važi i za slučaj opterećenja u okviru koga je zadato pokretno opterećenje.
Check box pomoću koga se bira način prikazivanja

rezultane površinskog oslonca
za anvelopske slučajeve opterećenja
“Max/min” Check box je dostupan samo za anvelopske slučajeve opterećenja. Ako je

postavljen na uključeno stanje istovremeno će se prikazivati ekstremne
vrednosti svih izabranih reakcija. Ako je postavljen na isključeno stanje, za
reakciju izabranu u delu "Anvelope" prikazivaće se ekstremne vrednosti, a za
sve ostale će biti prikazivane reakcije koje odgovaraju tim ekstremima.
“Skraćeni prikaz”
Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a imate mogućnost da
reakcije površinskih oslonaca prikažete iscrtavanjem grafičkih simbola, ali bez
oznaka uticaja.
Prikaz reakcija sa oznakama Prikaz reakcija bez oznaka
“Prikaz bez simbola”

Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a dobiće se maksimalno
komapaktan prikaz reakcija površinskih oslonaca, bez iscrtavanja grafičkih
simbola.

600
Prikaz reakcija površinskog oslonca bez simbola
“Prikaz bez simbola položaja”

Check box čije stanje određuje da li će se simbol položaja rezultante
površinskog oslonca prikazivati na crtežu.
Program po “default”-u postavlja rezultantu površinskog opterećenja u njegovo težište, ali

korisnik ima mogućnost i sam da izabere tačku u odnosu na koju će se redukovati rezultanta.
Izborom podocije “Zadavanje položaja rezultante” sa komandne linije, na istoj se javlja
nova poruka:
<0 sel.> Površinski oslonac - Selektovanje (<krAj> ):
Sada se od korisnika zahteva da izabere površinski oslonac kome želi da promeni položaj
rezultante, a nakon toga komandna linija dobija novi izgled:
Položaj rezultante (Težište/ <Nazad> ):
Korisnik može za položaj rezultante da izabere bilo koju tačku iz tekućeg 2D pogleda, koja se
nalazi u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP kriterijum. Desnim klikom
miša nakon izbora tačke program će prikazati rezultantu površinskog oslonca u zadatoj tački.
Ukoliko želite da rezultantu postavite u težište potrebno je sa komandne linije izabrati

podopciju “Težište”.
8.8 Uticaji u linijskim osloncima

Izborom naredbe “Linijski oslonac”, analizira se raspodela uticaja duž linijskih
oslonaca.
Naredba radi potpuno isto kao i naredba opisana u poglavlju “8.6”, pomoću koje se analiziraju
uticaji u gredama. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se mogu prikazivati rezultati.
Izborom opdopcije “prIkaz”, sa komandne linije, ili pak opcije “Ostali” u tulbaru, otvara se

601
Izgled dijalog box-a za izbor

uticaja u linijskim osloncima
Kod linijskih oslonaca se iscrtavaju dijagrami sledećih uticaja:
 r1 - reakcija oslonca u pravcu lokalne ose “1” linijskog oslonca

 m1 - moment uklještenja oko lokalne ose “1” linijskog oslonca
 ,tla - napon u tlu za slučaj fundiranja na elastičnoj podlozi
 s,tla - sleganje tla za slučaj fundiranja na elastičnoj podlozi (pomeranje u pravcu lokalne
ose “2” linijaskog oslonca)
Za linijske oslonce kojima je u setu numeričkih podataka prodružen i podatak o pripadajućoj

širini temeljne trake (prekidač “Tlo” je postavljen na uključeno stanje) tada će prikazana
vrednost napona u tlu prestavljati količnik reakcije “R2” i zadate pripadajuće širine trake “b=”.
,tla = r2/b
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih
smerova lokalnih osa linijskih oslonaca.
Napomenućemo da se u ovom dijalog box-u ne mogu birati uticaji za konstruisanje

anvelopa,već u slučaju da je za tekući slučaj postavljena anvelopa, tada će odabrana vrsta
uticaja ujedno predstavljati i anvelopu njegovih uticaja. Znači, za razliku od greda ne mogu se
dobiti odgovarajući dijagrami uticaja za proizvoljno odabrani uticaj anvelope. Isto važi i kada je
u okviru tekućeg slučaja opterećenja zadato pokretno opterećenje.
Način prikaza uticaja u linijskim osloncima u potpunosti odgovara prethodno opisanom

postupku za grede, te se u linijskim osloncima mogu dobiti i pojedinačni i jednovremni
dijagrami odabranog uticaja.

602
Pojedinačan prikaz dijagrama za selektovane linijske oslonce
Jednovremeni prikaz dijagrama “,tla” na svim linijskim osloncima
Pored toga, i za linijske oslonce je dostupna opcija prikaza uticaja putem izolinija (naredba
“Legenda”). Na ovaj način i u linijskim osloncima se lako može dobiti informacija o mestima
gde se javljaju naponi u tlu koji prekoračuju zadatu vrednost, mesta najvećih sleganja tla, itd.

603
Program je markirao sva mesta na linijskim osloncima

na kojima se javlja napon u tlu veći od 30 kN/m2
8.9 Reakcije oslonaca

Izborom naredbe “Reakcije”, na crtežu će uz sve tačkaste i linijske oslonce biti
ispisane njihove reakcije.
Prikaz reakcija oslonaca na ekranu
Izborom podopcije “prIkaz”, koja je prisutna na komandnoj liniji, otvara se dijalog box
sledećeg izgleda.

604
Izgled dijalog box-a za izbor reakcija

koje će biti prikazane na ekranu
Pomoću prekidača koji se nalaze u dijalog box-u, vrši se izbor reakcija koje će na crtežu biti
prikazane uz odgovarajuće tačkaste i linjske oslonce. Ovi prekidači rade kao check box-ovi,
odnosno više njih može istovremeno biti postavljeno na uključeno stanje, i oni imaju sledeće
značenje:
 R1 - reakcija tačkastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”

 M1 - moment uklještenja tačkastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose “1”
 r1 - prosečna raspodeljena reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”
 m1 - prosečan raspodeljeni moment linijskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne
ose “1”
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije tačkastih i linijskih oslonaca su pozitivne ako njihovi
vektori deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa tačkastih odnosno linijskih
oslonaca.
Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja “OK”, na ekranu će se uz sve
tačkaste i linijske oslonce pojaviti sve odabrane vrste reakcija.
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada će se na crtežu prikazivati po dve reakcije, pri čemu
će jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto važi
i za slučaj opterećenja u okviru koga je zadato pokretno opterećenje.

605
Check box pomoću koga se bira način prikazivanja

reakcija za anvelopske slučajeve opterećenja
Kada je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, na crtežu će se za svaku reakciju
prikazivati po dve vrednosti, pri čemu će jedna odgovarati maksimalnoj a druga minimalnoj
vrednosti date reakcije.
Prikaz reakcija tačkastog oslonca kada je check box

“Max/min” postavljen na uključeno stanje
Kada je check box “Max/min” postavljen na isključeno, za promenu su dostupni i radio button-i
koji se nalaze u delu dijalog box-a “Anvelopa”. Pomoću ovih radio button-a vrši se izbor
reakcije za koju se prikazuje anvelopa. Znači, za izabranu reakciju prikazivaće se ekstremne
vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.

606
Prikaz ekstremnih vrednosti reakcija Prikaz reakcija za izabrani uticaj “R3”
Postavljanjem na uključeno stanje check box-a “Skraćeni prikaz”, imate mogućnost da

reakcije oslonaca prikažete bez oznaka. Na taj način se smanjuje gužva na crtežu i povećava
se njegova preglednost.
Prikaz reakcija sa oznakama Prikaz reakcija bez oznaka
Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim
se reakcijama radi, dok se za reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane
vrednosti u zagradama ispisuje oznaka.
Ukoliko se check-box “Prikaz bez simbola” postavi na uključeno stanje dobiće se maksimalno
komapaktan prikaz reakcija tačkastih oslonaca, bez iscrtavanja grafickih simbola. Sada se
vrednosti reakcija ispisuju sa znakom, tako da znak minus (“-”) ukazuje da je smer date
reakcije suprotan od smera odgovarajuće lokalne ose tačkastog oslonca.
Prikaz reakcija bez simbola

607
8.10 Uticaji u indirektnim elementima

Naredba “Uticaji u indirektnim elementima”,služi za jednovremeni prikaz uticaja
u elementima konstrukcije, koji ne pripadaju tekućoj ravni prikaza u prozoru “2D pogled”, već
je prodiru. Znači, pod indirektnim elementima se podrazumevaju grede, reduktori, ploče i
zidovi koji prodiru trenutnu ravan prikaza u prozoru “2D pogled”.
Ovakav način prikaza rezultata je naročito zgodan kada se za tekući prikaz u prozoru “2D
pogled” postavi nivo. Tada se na jednom crtežu istovremeno može sagledati raspored
normalnih sila u svim stubovima i zidovima od vertikalnog tereta, ili pak raspored momenata u
stubovima i zidovima ako se radi o seizmičkom slučaju opterećenja. U svakom slučaju,
naredba ima višestruku primenu. Njenim izborom, komandna linija dobija sledeći oblik.
Uticaji u indirektnim elementima (prIkaz/<krAj>):
Kako proračun ovih uticaja za ceo model može potrajati, to se oni prikazuju tek nakon izbora
podopcije “prIkaz”, sa komandne linije. Znači, prvo je potrebo za tekući prikaz u prozoru “2D
pogled”, postaviti deo konstrukcije za koji vas interesuju uticaji u indirektnim elementima, pa
tek potom aktivirati podopciju “prIkaz”. Njenim izborom otvara se dijalog box sledećeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja

u indirektnim elementima
U dijalog box-u, se nalaze parametri kojima se vrši izbor uticaja za prikaz u indirektnim
elementima. Na raspolaganju su sledeći uticaji:
Uticaji u indirektnim grednim elementima (stubovi i grede)
 N - uticaji u indirektnim gredama u pravcu normale na ravan tekućeg 2D prikaza

 Tx - uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose “x” tekućeg 2D prikaza
 Ty - uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose “y” tekućeg 2D prikaza
 Mt - torzioni momenti oko normale na ravan tekućeg 2D prikaza
 Mx - momenti savijanja oko lokalne ose “x” tekućeg 2D prikaza
 My - momenti savijanja oko lokalne ose “y” tekućeg 2D prikaza
Uticaji u indirektnim pločastim elementima (zidovi i ploče)
M - moment savijanja u ravni zida, odnosno ploče, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru “2D pogled” (vektor momenta je upravan na ravan zida).

608
T - transverzalna sila u ravni zida, odnosno ploče, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru “2D pogled”. Pravac delovanja transverzalne sile je određen linijom
preseka ploče, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru “2D pogled”.
N - normalna sila u ravni zida, odnosno ploče, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru “2D pogled”. Vektor sile pripada ravni zida i upravan je na liniju
preseka ploče, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru “2D pogled”.
Uticaji u indirektnim reduktorima
 N - uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu normale na ravan tekućeg 2D prikaza

 Tx - uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose “x” tekućeg 2D prikaza
 Ty - uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose “y” tekućeg 2D prikaza
 Mt - torzioni momenti oko normale na ravan tekućeg 2D prikaza
 Mx - momenti savijanja oko lokalne ose “x” tekućeg 2D prikaza
 My - momenti savijanja oko lokalne ose “y” tekućeg 2D prikaza
Check box-ovi koji se nalazi sa leve strane naziva idirektnih elemenata (“Stubovi/Grede”,
“Zidovi/Ploče”, “Reduktori”) služe za isključivanje, odnosno uključivanje prikazivanja cele
grupe uticaja datog entiteta. Pri promeni stanja ovih check box-ova zadržava se stanje check
box-ova pojedinačnih uticaja. Na primer, ako su u trenutku isključivanja check box-a
“Stubovi/Grede” iz te grupe bili prikazani uticaji N i Tx, samo oni će se prikazivati kada se ovaj
check box ponovo uključi.
Bez obzira na to šta je trenutno prikazano u prozoru “2D pogled” (nivo, ram, kosi ram...),
lokalna osa “x” pogleda je uvek horizontalna a lokana osa “y” je uvek vertikalna.
Lokalne ose u prozoru “2D pogled”
Skraćeni prikaz
Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a imate mogućnost da
uticaje u indirektnim elementima prikažete sa iscrtavanjem grafičkih simbola,
ali bez oznaka uticaja. Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni
trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za
reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u
zagradama ispisuje oznaka.

609
“Skraćeni prikaz” - isključen “Skraćeni prikaz” - uključen
Prikaz bez simbola

Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a dobiće se maksimalno
komapaktan prikaz uticaja u indirektnim elementima, bez iscrtavanja grafičkih
simbola.
Prikaz uticaja u indirektnim elementima bez simbola
Kako uticaji u indirektnim elementima obično imaju skok na mestu njihovog preseka sa
trenutnom ravni prikaza u prozoru “2D pogled”, to se pomoću sledeće grupe prekidača
određuje mesto delovanja odabranih uticaja za prikaz.
Iznad/Ispred - Program će prikazati odabrane uticaje u indirektnim elementima

neposredno iznad, odnosno ispred, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D
pogled. Tipičan primer je ako se želi prikaz normalnih sila u stubovima od
vertikalnog tereta, neposredno iznad ravni kojoj pripada postavljeni tekući
nivo u prozoru “2D pogled”. Znači, bez tereta koji deluje u ravni tekućeg
nivoa.
Ispod/Iza - Program će prikazati odabrane uticaje u indirektnim elementima

neposredno ispod, odnosno iza, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D
pogled. Tipičan primer je ako se želi prikaz normalnih sila u stubovima od
vertikalnog tereta, neposredno ispod ravni kojoj pripada postavljeni tekući
nivo u prozoru “2D pogled”. Znači uključujući i teret koji deluje u ravni
tekućeg nivoa.

610
Razlika - Program će prikazati razliku odabranih uticaja u indirektnim elementima

neposredno iznad (ispred), i neposredno ispod (iza) trenutne ravni prikaza
u prozoru 2D pogled. Tipičan primer je ako se želi prikaz normalnih sila u
stubovima od vertikalnog tereta, koji deluje baš u ravni tekućeg nivoa.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, dijalog box će biti zatvoren, a u prozoru “2D pogled”, uz
sve trenutno vidljive indirektne elemente biće ispisane vrednosti odabranih uticaja.
Na nivou temeljne ploče zahtevan je prikaz

normalnih sila u svim stubovima i zidovima
Uticaji koje program prikazuje u indirektnim zidovima i pločama, u potpunosti odgovaraju

vrednostima koje bi se dobile pomoću naredbe “Presek”. Uzećemo za primer uticaje u
krajnjem desnom zidu, od delovanje seizmike u X pravcu, na mestu njegovog preseka sa
temeljnom pločom.
Uticaji u zidu, na mestu njegovog uklještenja sa temeljnom pločom,

dobijeni naredbom “Uticaji u indirektnim elementima”
Iste vrednosti uticaja, dobili bi i pomoću naredbe “Presek”, povlačenjem preseka u datom
zidu, na mestu njegovog dodira sa temeljnom pločom. Za vrstu uticaja, potrebno je odаbrati
“Nn”, a sa komandne linije podopciju “Spreg-sila”.

611
Uticaji u zidu, na mestu njegovog uklještenja sa temeljnom pločom,

dobijeni naredbom “Presek”.
Npomenućemo da je povlačenjem istog preseka, za dobijanje transverzalne sile na mestu

uklještenja sa temeljnom pločom, potebno odabrati uticaj “Nns”.
Velika prednost naredbe “Uticaji u indirektnim elementima”, je u tome što se na jednom

crtežu, istovremeno mogu dobiti uticaji u svim elementima konstrukcije koji prodiru datu ravan
pogleda.
Pri ispisu uticaja u indirektnim elementima, program vodi računa o trenutnom stanju njihove
vidljivosti. Naime ako je pomoću naredbe “Vidljivost” ukinuta vidljivost indirektnih grednih
elemenata (u okviru dela “Simbol u preseku”, check box “Greda” je postavljen na isključeno
stanje), tada za gredne indirektne elemente neće biti ispisani uticaji. Isto važi i za ploče i
zidove, a i za naredbu “Sakrivanje” pomoću koje se selektivno ukida vidljivost samo
određenoj grupi elemenata crteža.
Napomena:
Uticaji u indirektnim površinskim elementima za multimodalne seizmičke slučajeve opterećenja
sada se izračunavaju statističkim kombinovanjem uticaja od svih tonova (CQC shema).
8.11 Reduktor
Reduktor je linijski entitet koji omogućava da se uticaji iz više paralelnih
konstruktivnih elemenata redukuju u jednu osu, radi daljeg zajedničkog prikazivanja i
analiziranja. Elementi čiji se uticaji redukuju mogu biti i površinski (ploče/zidovi) i linijski
(grede/stubovi).
Naredbe za kreiranje reduktora i prikazivanje uticaja u reduktoru nalaze se u modulu za

obradu rezultata, u padajućem meniju “Uticaji”.
8.11.1 Kreiranje reduktora

Izborom naredbe “Reduktor” ulazi se u proceduru selektovanja ploča i greda koje
će se pridružiti reduktoru.
<0 sel.> Reduktor – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija /

612
Napomenućemo da se u prozoru “2D pogled”, pored ploča i greda koje se u njemu nalaze,
mogu selektovati i ploče i grede koje prodiru ravan trenutnog prikaza, odnosno i indirektni
elementi.
Pri selektovanju treba voditi računa o tome da entiteti koji se pridružuju reduktoru moraju da
ispune određene geometrijske uslove. Naime, pravolinijske grede moraju biti paralelne sa
reduktorom, dok se lučne grede moraju nalaziti u ravnima koje su paralelne sa ravni u kojoj je
reduktor, s tim da se njihovi centri nalaze na istoj normali na te ravni (odnosno njihovi lukovi
moraju biti koncentrični). Što se ploča tiče, one moraju biti ravanske i moraju biti paralelne sa
ravni u kojoj je reduktor.
Nakon selektovanja željenih entiteta, crtanjem proizvoljne poligonalne linije zadaje se

geometrija reduktora.
<-> Prva tačka (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj>/ Gustina):
Ova procedura je identična sa crtanjem bilo koje poligonalne linije, tako da je ovde nećemo
objašnjavati.
S obzirom da proračun uticaja u reduktoru može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine
mreže konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na
gustinu dijagrama reduktora, a samim tim i na dužinu trajanja proračuna. Nakon izbora ove
podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje gustine:
Gustina (<Default>):
Gustina se zadaje u metrima, a između uglastih zagrada se ispisuje tekuća vrednost. Jasno je
da će dužina trajanja proračuna biti kraća, što je veća vrednost koju korisnik zada za gustinu.
Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, gustina dijagrama reduktora će biti
proračunata na osnovu gustine mreže konačnih elemenata.
<-> Prva tačka (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj>/ Gustina <1>):
Kada se završi definisanje geometrije reduktora, program za svaki selektovani entitet

proverava da li zadovoljava navedene geometrijske uslove. Entiteti koji ne zadovoljavaju date
uslove izbacuju se iz selekcije uz odgovarajuće obaveštenje.
Ako se od svih selektovanih entiteta može kreirati reduktor, na komandnoj liniji će se nakon
selekcije pojaviti i podopcije “Težište” i “Centar krutosti”.
<-> Prva tačka (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj> / Gustina / Težište / Centar krutosti):
Ove opcije imaju smisla samo ako se u prozoru “2D pogled” bar neki od izabranih entiteta vide
u preseku. U tom slučaju program će odrediti težište, odnosno centar krutosti svih njihovih
preseka sa tekućom ravni, i na osnovu geometrija selektovanih objekata odrediti geometriju
reduktora, tako da sadrži i navedenu tačku. U slučaju da se kroz datu tačku može postaviti
više reduktora, program će izabrati onaj koji je normalan na tekuću ravan u prozoru “2D
pogled”.

613
Ako se u prozoru “2D pogled” ni jedan od selektovanih entiteta ne vidi u preseku, nakon
aktiviranja neke od ovih podopcija program će izdati odgovarajuće obaveštenje.
Bez obzira na koji način ste odredili geometriju reduktora, kada se naredba završi on će se
prikazati na crtežu.
Prikaz reduktora na crtežu
Napomenućemo da se pomoću naredbe “Promena setova” reduktoru mogu pridružiti novi

entiteti, kao i da se već dodeljeni entiteti mogu deselektovati. Takođe, pomoću ove naredbe je
moguće promeniti i gustinu dijagrama reduktora.
8.11.2 Uticaji u reduktoru

Aktiviranjem naredbe “Uticaji u reduktoru” program sve uticaje iz entiteta koji
su pridruženi reduktoru redukuje na zadatu osu. Ako se naredba pokreće prvi put
prikazaće se dijagram default uticaja (“M3”), a ako je već pokretana prikazaće
dijagram poslednjeg izabranog uticaja.

614
U reduktoru je prikazan dijagram uticaja “M3”
Uticaji (Prikaz / <krAj>)
Aktiviranjem podopcije “Prikaz” otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u reduktoru
Izbor uticaja koji će se prikazivati u reduktoru vrši se postavljanjem odgovarajućeg prekidača

na uključeno stanje. Na raspolaganju su:
N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose 1 reduktora

T2 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 reduktora
T3 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 reduktora
M1 - torzioni momenti oko lokalne ose 1 reduktora
M2 - momenti savijanja oko lokalne ose 2 reduktora
M3 - momenti savijanja oko lokalne ose 3 reduktora
Aktiviranjem komandnog polja “OK” program zatvara dijalog box i prikazuje dijagram
izabranog uticaja u reduktoru.

615
Za prikazivanje je izabran uticaj “T2”
Uticaji u reduktorima koji prodiru ravan prikazanu u prozoru “2D pogled” mogu se prikazati
pomoću naredbe “Uticaji u indirektnim elementima” (vidi poglavlje “8.10”).
Napomenućemo i da se za anvelopske slučajeve opterećenja ne mogu prikazivati uticaji u

reduktoru.
8.12 Uticajna linija

Izborom naredbe “Uticajna linija”, program na komandnoj liniji ispisuje poruku
kojom zahteva izbor jedne ili više greda po kojima se kreće pokretno opterećenje.
<0 sel.> Grede sa pokretnim opterećenjem - Selektovanje (Deselektovanje / Šema opt /

<krAj>):
Pored pojedinačnog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na komandnoj liniji
će se pojaviti i podopcija “Kolinearne”. Njenim izborom, automatski će biti odabrane sve
grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom.
<1 sel.> Grede sa pokretnim opterećenjem - Selektovanje (Deselektovanje / Kolinearne /

Šema opt / kriTični položaj / <krAj>):
Nakon selektovanja svih greda sa pokretnim opterećenjem, na ekranu će biti prikazana

uticajna linija za odgovarajuću vrstu uticaja.

616
Uticajna linija za momenat savijanja M3
Program pruža mogućnost definisanja šeme pokretnog opterećenja za uticajnu liniju, koja se
sastoji od “vozila” (proizvoljno definisanog pokretnog opterećenja) i “pešačke navale”
(raspodeljenog opterećenja), koja opciono može biti ispred i iza vozila, proizvoljne dužine i
proizvoljnog rasporeda.
Izborom podopcije “Šema opt” sa komandne linije otvara se sledeći dijalog box:
Dijalog box za definisanje šeme pokretnog opterećenja

za uticajnu liniju
Šema pokretnog opterećenja za uticajnu liniju definiše se zadavanjem koncentrisanih i linijskih

sila i kontinualnog opterećenja.
Tačkasto opterećenje
Podaci o koncentrisanim silama zadaju se u okviru prikazane liste u gornjem levom delu dijalog
box-a, pri čemu podaci u svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili.

617
Deo dijalog box-a predviđen za zadavanje koncentrisanih sila
Novi red se ubacuje u listu pomoću komandnog polja “ Dodaj ”, dok se pomoću komandnog
polja “ Briši ” selektovani red uklanja iz liste. Položaj i intenzitet koncentrisane sile se
zadaju direktno u listi, unošenjem numeričkih vrednosti u odgovarajućim kolonama:
“X [m]” - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisana sila
“Pz [kN]” - intenzitet sile
Radi bržeg i lakšeg unosa podataka, konvencija za znak sile je obrnuta od uobičajene, znak
“+” označava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose
celog modela.
Linijsko opterećenje
Podaci o linijskom opterećenju se zadaju u listi, koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog
box-a.
Deo dijalog box-a predviđen za zadavanje linijskih sila

618
Prikazane kolone imaju sledeće značenje:
“X1 [m]” - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje linijsko opterećenje
“X2 [m]” - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje linijsko opterećenje
“P1 [kN/m]” - intenzitet linijskog opterećenja na početku
“P2 [kN/m]” - intenzitet linijskog opterećenja na kraju
Kao i kod koncentrisanih sila, konvencija za znak sile je obrnuta od uobičajene, tj. znak “+”
označava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog
modela.
U najčešćim slučajevima u praksi, potrebno je zadati jednako podeljeno opterećenje. Iz tog

razloga zadatu vrednost u edit box-u “P1” program automatski postavlja i u edit box-u “P2”.
Naravno, kada je to potrebno u ovom edit box-u možete zadati vrednost koja se razlikuje od
one u edit box-u “P1”.
Uloga komandnih polja “ Dodaj ” i “ Briši ” je ista kao i pri unosu koncentrisane sile, tj.
da se pomoću njih dodaje novi red podataka, odnosno briše trenutno selektovani.
Kontinualno opterećenje - ispred i iza
U delu dijalog box-a “Kontinualno opterećenje - ispred i iza” omogućeno je definisanje

“pešačke navale”, koja može da se nalazi ispred i/ili iza “vozila”. U edit box-u “Intenzitet”
zadaje se intenzitet “pešačke navale”, a njen položaj je definisan slobodnim prostorom do
“vozila” (proizvoljno definisanog pokretnog opterećenja) čija se dužina unosi u edit box-u
“Slobodan prostor”. Konvencija za znak sile je takođe obrnuta od uobičajene, tako da znak
“+” označava delovanje sile na dole.
Deo dijalog box-a predviđen za zadavanje kontinualnog opterećenja
Sva zadata opterećenja u tabelama i edit box-ovima grafički se prikazuju u donjem desnom
delu dijalog box-a. Zbog lakše kontrole unetih podataka u tabelama, opterećenja čiji su podaci
sadržani u tekućim redovima datih tabela, na crtežu se prikazuju posebnom bojom.

619
Deo dijalog box-a predviđen za grafičku kontrolu zadate

šeme pokretnog opterećenja za uticajnu liniju
Biblioteka šema pokretnog opterećenja za uticajnu liniju
U praksi se često primenjuju iste šeme pokretnog opterećenja za uticajnu liniju. Da bi se

izbeglo nepotrebno ponavljanje definisanja istih ili sličnih šema, omogućeno je da se kreirane
šeme snime u bazu i po potrebi naknadno učitaju.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom šema

pokretnog opterećenja
Nakon definisanja šeme pokretnog opterećenja za uticajnu liniju, ukoliko želite da istu trajno
zapamtite aktivirajte komandno polje “ Snimi ”.

620
Zadavanjem željenog imena, i aktiviranjem komandnog polja “OK”, svi uneti podaci će biti
snimljeni u biblioteku šema pokretnih opterećenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj
listi će se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom će svi podaci koji su mu pridruženi biti
preuzeti i prikazani u dijalog box-u. Komandno polje “ Briši ” je predviđeno za brisanje
selektovane šeme koja je ranije smeštena u bazu.
Za snimljene šeme opterećenja se može kreirati i izveštaj.
Komandna polja za kreiranje izveštaja
- Komandno polje pomoću koga se izveštaj generiše i smešta u projektnu dokumentaciju

- Komandno polje pomoću koga se izveštaj generiše i šalje na štampu
- Komandno polje pomoću koga se izveštaj generiše i snima u tekstualni fajl
Izveštaj se sastoji od naziva šeme pokretnog opterećenja, crteža (kao u dijalogu) i tablica sa
numeričkim podacima kojima su definisana zadata opterećenja.

621
Izgled kreiranog izveštaja
Ukoliko šema opterećenja nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog
polja “OK”, pojaviće se upozorenje “Izabrana šema opterećenja nije snimljena. Nastavljate
dalje?” i tu šemu ćete moći da koristite samo dok ne izađete iz programa.
Napomenućemo i da se za šemu koja nije snimljena ne može kreirati izveštaj.
Pomoću komandnog polja “Reset” imate mogućnost da odjedanput uklonite sve prethodno
definisane podatke o tekućoj šemi opterećenja.
Kritični položaj
Način proračuna kritičnog položaja opterećenja se definiše pomoću zatvorenih listi, koje se
nalaze levo od grafičkog prikaza šeme pokretnog opterećenja.

622
Zatvorene liste za definisanje proračuna kritičnog

položaja opterećenja
Iz prve zatvorene liste se može izabrati jedna od tri ponuđene opcije:
“Analiza oba poretka” – analizira se kretanje opterećenja u oba smera.
“Analiza samo I poretka” – analizira se kretanje opterećenja samo u jednom smeru (sa leve
na desnu stranu). Na crtežu se pored rezultata koji su dobijeni analizom prvog poretka
postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja opterećenja: “-->”.
“Analiza samo II poretka” – analizira se kretanje opterećenja samo u jednom smeru (sa
desne na levu stranu). Na crtežu se pored rezultata koji su dobijeni analizom drugog poretka
postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja opterećenja:“<--”.
Napomenućemo da izbor poretka ima smisla samo ako zadato opterećenje nije simetrično,
obzirom da su kod simetričnih opterećenja rezultati za oba smera kretanja identični.
Pomoću druge zatvorene liste se izborom jedne od ponuđenih opcija (“Maksimum i

minimum”, “Samo maksimum” i “Samo minimum”) definiše za koje se ekstremne
vrednosti traži kritični položaj.
Izborom podopcije “kriTični položaj” sa komandne linije, na crtežu će se prikazati ekstremne

vrednosti kao i njihov položaj za tekuću šemu pokretnog opterećenja.

623
Uticajna linija sa prikazanim kritičnim položajem
8.13 Skaliranje uticaja

Pomoću ove naredbe se utiče na računski dobijene rezultate proračuna i na način
njihovog ispisa na crtežu. Izborom naredbe “Skaliranje uticaja”, koja se nalazi u okviru
padajućeg menija “Vrednosti”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za skaliranje uticaja
U edit box-ovima u levom delu dijalog box-a, zadaju se vrednosti multiplikatora, sa kojima će
biti linearno pomnoženi rezultati proračuna. Bez obzira, za koji se od konstruktivnih elemenata
analiziraju rezultati, zadatim multiplikatorima će biti pomnoženi svi odgovarajući rezultati, pri
čemu se oni razdvajaju jedino po svom karakteru:
Presečne sile - zadatim multiplikatorom će linearno biti pomnožene sve presečne sile u
pločama, gredama, kao i reakcije oslonaca.
Naponi - zadatim multiplikatorom će linearno biti pomnoženi svi naponi u ploči kao i
napon u tlu u slučaju fundiranja na elastičnoj podlozi.
Deformacije - zadatim multiplikatorom će linearno biti pomnožene sve deformacije ploča i

greda, kao i sleganje tla u slučaju fundiranja na elastičnoj podlozi.
Svakako da je jedna od najvećih primena ovih faktora skaliranja u tome da se rezultati iz

jednog mernog sistema prevedu u drugi. Ako je pri iscrtavanju modela za dužine kao jednica
mere korišćen metar, zadavanje vrednosti “1000” u edit box-u “Deformacije”, dovešće do
prikaza proračunatih pomeranja u milimetrima.
Pored zadavanja faktora skaliranja, u ovom dijalog box-u se može uticati na preglednost ispisa
numeričkih rezultata proračuna na crtežu, i izgled dijagrama presečnih sila.

624
Broj decimala - u ovom edit box-u se definiše sa kojom preciznošću, odnosno sa koliko
decimala, treba prikazivati rezultate proračuna. Ako se zada vrednost “0”,
tada će svi rezultati, bez obzira šta oni predstavljaju, i na koji konstruktivni
element se odnose, biti prikazani kao celobrojne vrednosti.
Donja granica - kako se većina rezultata proračuna prikazuje putem dijagrama na kojima se
ispisuju i ordinate ekstremnih vrednosti, to crtež u nekim slučajevima može
postati nepregledan. U takvim slučajevima imate mogućnost da u ovom edit
box-u zadate proizvoljnu vrednost i da od programa zahtevate da ne kotira
vrednosti koje su po apsolutnoj vrednosti manje od zadate. Vrednost zadata u
ovom edit box-u se odnosi i na prikaz reakcija tačkastih oslonaca, odnosno na
crtežu će biti ispisane samo reakcije čiji je intenzitet po apsolutnoj vrednosti
veći od zadate donje granice (zadavanje vrednosti “0”, znači prikaz svih
vrednosti).
Tehnička nula - zadavanjem željene vrednosti imate mogućnost da program svim vrednostima
koje su manje od zadate dodeli vrednost nula. Na ovaj način program ne
samo da neće kotirati vrednosti manje od zadate, već ih neće ni prikazivati.
Akriviranje komandnog polja “OK” će označiti kraj ove naredbe, a sve postavljene parametre,
program će poštovati u svom daljem radu.
8.14 Skaliranje razmere dijagrama

Izgled dijagrama u linijskim konstrukcijama, može se podešavati i skaliranjem
vrednosti ordinata na dijagramu. Pritiskom na funkcijski taster “F5”, ordinate se
proporcionalno povećavaju, a jednovremenim pritiskom na tastere “Alt” i “F5” se smanjuju.
Minimalna vrednost skaliranja iznosi 0.02, tako da najmanja vrednost ordinate dijagrama može
biti 0.04m. Pored promene razmere u kojoj se iscrtavaju dijagrami, pomoću funkcijskog
tastera “F6” je moguće podešavati gustinu šrafure dijagrama. Naime, pritiskom na funkcijski
taster “F6” gustina šrafure se povećava, a jednovremenim pritiskom na tastere “Alt” i “F6” se
smanjuje. Funkcijski taster “F7” je pedviđen za poništavanje svih prethodno zadatih skairanja
dijagrama i povratak na početnu, programski zadatu razmeru.
Dijagrami uticaja u linijskim entitetima mogu se prikazivati i bez šrafure, odnosno bez
unutrašnjih ordinata. Istovremenim pritiskom na taster “Ctrl” i funkcijski taster “F6”
prikazivanje ordinata se isključuje, dok se ponovnim pritiskom na iste tastere uključuje.
Prikaz dijagrama sa ordinatama

625
Prikaz dijagrama bez ordinata
Sve prethodno rečeno ne odnosi se samo na dijagrame u linijskim elementima konstrukcije već
i na dijagrame preseka u površinskim elementima konstrukcije, simbole strelica kojima se
prikazuju reakcije tačkastih oslonaca, prikaz deformisanog modela i prikaz tekuće forme
oscilovanja konstrukcije. I ovde je za skaliranje razmere predviđen funkcijski taster “F5”, a za
poništavanje skaliranja funkcijski taster “F7”.
8.15 Predmer
Pomoću naredbe “Predmer” možete automatski da generišete tekstualni izveštaj
sa potrebnim količinama materijala za selektovane grede i ploče modela. Naredba
se nalazi u padajućem meniju “Vrednosti”, a njenim aktiviranjem se ulazi u
standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Predmer - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Klik na desni taster miša će označiti kraj procedure selektovanja i na ekranu će se pojaviti
dijalog box sa tekstualnim izveštajem za sve prethodno izabrane grede i ploče.

626
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izveštaja
Ploče - predmer
Tabela sa predmerom za ploče

627
Predmer za ploče se sastoji od tabele u kojoj su za svaki set ploča prikazani sledeći podaci:
Set - redni broj seta

d [m]/Materijal - u prvom redu se ispisuje debljina ploča, dok se u drugom redu ispisuje
materijal od koga su ploče datog seta kreirane
 [kN/m3] - zapreminska težina materijala
P [m2] - površina svih ploča datog seta
V [m3] - zapremina svih ploča datog seta
m [T] - masa svih ploča datog seta
U poslednjem redu tabele “Ukupno” prikazuje se površina, zapremina i masa svih

selektovanih ploča.
Grede - predmer
Tabele sa predmerom za grede
Za izveštaj predmera greda predviđene su dve vrste tabela. Tabela “Grede - predmer po
setovima” se uvek prikazuje i u njoj su selektovane grede grupisane po setovima. Tabela
“Grede - predmer po poprečnim presecima” se prikazuje u situacijama u kojima se među
selektovanim gredama nalaze grede koje imaju isti poprečni presek i iste numeričke podatke, a
pripadaju različitim setovima. U ovoj tabeli se grede grupišu po poprečnim presecima i ona ne
sadrži kolonu “Set”. Ostale kolone su iste za obe tabele:
Set - redni broj seta

Presek/Materijal - u prvom redu se ispisuje opis preseka grede, dok se u drugom redu
ispisuje materijal od koga su date grede kreirane
L [m] - dužina svih greda datog seta/preseka
V [m3] - zapremina svih greda datog seta/preseka
m [T] - masa svih greda datog seta/preseka

628
U poslednjem redu obe tabele “Ukupno” ispisuju se dužina, zapremina i masa svih
selektovanih greda. Prikazani numerički podaci u ovom redu moraju biti isti za obe tabele.
Rekapitulacija količina materijala
Tabela rekapitulacije količina materijala
U ovoj tabeli prikazuje se rekapitulacija količina svih materijala koji su korišćeni za kreiranje
selektovanih ploča i greda. Za svaki materijal su prikazani sledeći podaci:
Materijal - u ovoj koloni se prikazuje naziv materijala

V [m3] - zapremina svih greda i ploča koje su kreirane od datog materijala
m [T] - masa svih greda i ploča koje su kreirane od datog materijala
Pomoću komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izveštaj
predmera se može eksportovati u projektnu dokumentaciju ( ), štampu ( ) ili tekstualnu
datoteku ( ).

629
Komandna polja za eksport izveštaja
8.16 Tekstualni prikaz rezultata statičkog

proračuna
Pored mogućnosti prilaganja u projekat, crteža sa grafičkim prikazom rezultata
proračuna, programom je omogućeno i kreiranje tekstualnih izveštaja, u kojima se u formi
tabela mogu dobiti numerički rezultati sprovedenog statičkog proračuna.
Izborom naredbe “Tekstualni izveštaj”, koja se u modulu za obradu rezultata proračuna

nalazi u okviru padajućeg menija “Vrednosti”, program će sa komandne linije zahtevati da
selektujete entitete u kojima vas interesuju numerički rezultati proračuna.
<0 sel.> Selektovanje entiteta – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Kako se numerički rezultati mogu u jednom teenutku gledati samo za jedan tip entiteta (ploče,
grede, itd), to će izbor prvog entiteta odrediti i koje je sve entitete moguće nadalje selektovati.
Znači, ako želite da gledate numeričke rezultate u pločama, tada je potrebno da u prvom
koraku selektujete samo jednu od željenih ploča, a potom i ostale. Ako u prvom koraku
selektujete više raznorodnih entiteta, onda će se program sam odlučiti za jedan od njih, a
ostale izbaciti iz selekcije. Nakon završene selekcije, program će u zavisnosti od tipa
selektovanog entiteta otvoriti odgovarajući dijalog box.

630
Izgled dijalog box-a za prikaz numeričkih

rezultata proračuna u pločama i zidovima
Način rada sa ovom naredbom je potpuno isti za sve tipove konstruktivnih elemenata a jedina
razlika je u vrsti uticaja koji se za pojedine elemente konstrukcije mogu dobiti. Zbog toga
ćemo u daljem tekstu prikazati način kreiranja tekstualnih izveštaja za uticaje u ploči, pa će
sve nadalje rečeno važiti i za ostale elemente konstrukcije.
Ploče
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izveštaja

u pločama i zidovima
Izbor opterećenja za koje će se kreirati tekstualni izveštaj vrši se u donjem levom delu dijalog
box-a (“Opterećenja”). Prikazane opcije imaju sledeće značenje:

631
“Tekući slučaj opterećenja” - Izveštaj se generiše za slučaj opterećenja koji je

izabran iz zatvorene liste, koja postaje dostupna tek
kada se izabere ovaj prekidač. U listi se nalaze svi
osnovni slučajevi opterećenja, sve kombinacije i sve
anvelope koje su ranije kreirane za dati model. Bilo koji
od ovih slučajeva opterećenja može se izabrati za
kreiranje izveštaja.
“Anvelopa kao jedinstveni slučaj opterećenja”

Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje
omogućava da generisanje izveštaja za tekući slučaj
opterećenja, kada je tekući slučaj anvelopa radi kao da
je korisnik anvelopom izabrao slučajeve opterećenja za
koje želi da dobije izveštaj.
“Sva osnovna opterećenja” - Izveštaj se generiše za sve osnovne slučajeve

opterećenja.
“Sve kombinacije opterećenja” - Izveštaj se generiše za sve kombinacije opterećenja.
“Sva opterećenja” - Izveštaj se generiše za sva opterećenja.
Deo dijalog box-a u kome se vrši izbor opterećenja
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se tri tabele koje će biti aktivne ili neaktivne, u zavisnosti
od stanja prekidača koji se nalaze na njihovom vrhu.

632
Prekidači koji određuju koja će vrsta uticaja

biti prikazana u tekstualnom izveštaju, a koja ne
U zavisnosti od stanja prekidača “Presečne sile”, “Deformacija LKS” i “Deformacija GLO” donji
deo odgovarajučih tabela će biti dostupan ili ne.
Način rada sa tabelama je potpuno isti. Objasnićemo način rada sa tabelom za presečne sile, a
to će se odnositi i na ostale dve tabele.
Postavljanjem na uključeno stanje prekidača koji se nalaze sa leve strane naziva uticaja,
određujete da li će se ti rezultati naći u sastavu tekstualnog izveštaja ili ne.
Prekidači koji određuju broj kolona u izveštaju
Prekidači koji se nalaze sa desne strane naziva datog uticaja, biće dostupni za promenu samo
ako je prekidač “Ekstremi” postavljen na uključeno stanje.

633
Prekidač koji određuje vrstu tekstualnog izveštaja
Pomoću prekidača “Ekstremi”, praktično se određuje vrsta tekstualnog izveštaja, odnosno da

li želite da se prikaže samo određeni broj maksimalnih vrednosti odabranog uticaja ili pak
rezultati u svim selektovanim elementima konstrukcije. Znači, ako je prekidač “Ekstremi”
postavljen na isključeno stanje, tada će kreirana tabela sadržati onoliko redova koliko ima i
čvorova na mreži konačnih elementa u selektovanim pločama, a broj kolona će odrediti broj
odabranih uticaja za prikaz. Ako je pak prekidač “Ekstremi” postavljen na uključeno stanje,
tada je potrebno da odaberete za koje uticaje tražite ekstreme.
Deo dijalog box-a za izbor vrste i broja ekstrema
U svakom od prikazanih osam redova, definišu se parametri za datu vrstu presečnih sila. U
okviru svakog od ovih redova, u edit box-u “n”, se zadaje broj ekstremnih vrednosti koje je
potrebno prikazati, a postavljanjem na uključeno stanje prekidača u kolonama “+”, “-” i “”,
određujete kriterijum sortiranja rezultata. Naime, određujete da li rezultati treba da
predstavljaju maksimalne pozitivne vrednosti, maksimalne negativne ili pak maksimalne
vrednosti po apsolutnom znaku. Svakako da će ovi prekidači biti aktivni samo u redovima koji
se odnose na odabrane uticaje za prikaz. Prema tome, za svaki od odabranih uticaja možete

634
tražiti željeni broj ekstrema po jednom, ili pak više odabranih kriterijuma sotriranja. U okviru
jednog reda, mogu i sva tri prekidača biti postavljena na isključeno stanje, što će označiti da
se za taj uticaj neće tražiti ekstremi već će se oni prikazivati samo kao odgovarjuće vrednosti
pri pronalaženju drugih ekstremnih vrednosti.
Znači, broj postavljenih prekidača sa leve strane naziva uticaja će odrediti broj kolona, a broj
prekidača postavljenih sa desne strane naziva uticaja će odrediti broj tabela. Svaka od ovih
tabela će sadržati onoliko redova koliko je i zahtevano ekstremnih vrednosti datog uticaja
(podatak u koloni “n”).
Kada tekući model sadrži faze građenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (“Faza građenja”). Izborom iz ove liste
određuje se faza građenja za koju se generiše izveštaj. U listi se nalazi i opcija “Sve faze”.
Njenim izborom izveštaj se generiše za sve faze građenja.
Pomoću check box-a “Razdvojeno po setovima” od programa se može zahtevati da rezultate

u izveštaju grupiše po setovima. Ispred svake grupe rezultata ispisuje se redni broj i opis
datog seta. Ova opcija je dostupna samo kada se kreira izveštaj za zadati broj ekstremnih
vrednosti izabranih uticaja, odnosno kada je check box “Ekstremi” postavljen na uključeno
stanje.
Kako ćete u radu sa programom često menjati vrstu izveštaja u zavisnosti od

trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogućeno snimanje pojedinih
stanja prekidača. Naime, kada podesite neko stanje za izveštaj, za koje smatrate
da je relativno tipično, i da će Vam često trebati u radu sa programom, tada
aktivirajte ovu ikonu.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji će Vas asocirati na odabranu vrstu
tekstualnog izveštaja i aktivirati komandno polje “OK”.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviđena za izbor
nekog od ranije snimljenih tipova izveštaja.

635
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izveštaja
Kada ste odabrali vrstu tekstualnog izveštaja, i sadržaj njegovih kolona i redova, aktiviranjem
komandnog polja “OK”, program će otvoriti dijalog box sa sadržajem kreiranog tekstualnog
izveštaja.
Dijalog box sa sadržajem kreiranog tekstualnog izveštaja
Isto kao i kod ostalih procedura u programu, u kojima se generišu razni tekstualni izveštaji,
imate mogućnost da se izborom odgovarajućeg komadnog polja odlučite ili za direktnu
štampu, ili pak za smeštanje ovog izveštaja u glavni projekt.
Ikona za smeštanje TXT izveštaja u glavni projekat
Ikona za direktnu štampu TXT izveštaja
Ikona za eksport TXT izveštaja u txt datoteku

636
Aktiviranjrem komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u
okviru ove naredbe.
Osnovni izgled dijalog box-a za kreiranje

tekstualnog izveštaja sa rezultatima u pločama
Sada imate mogućnost ili da zahtevate novu vrstu izveštaja za iste selektovane entitete, ili pak
da se izborom komandnog polja “Cancel”, vratite na osnovni izgled komandne linije u okviru
ove naredbe.
<0 sel.> Selektovanje entiteta – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Program će biti u proceduri selekcije novih entiteta, sve dok izborom pod-opcije “krAj” ne
označite kraj ove naredbe.

637
Grede

u gredama i stubovima
Za stubove i grede može se kreirati izveštaj sa ključnim vrednostima izabranih uticaja. Pod
ključnim vrednostima se podrazumevaju vrednosti u svim karakterističnim tačkama grede,
odnosno tačkama u kojima se javljaju lokalni ekstremi.
Izborom jednog od prekidača, koji postaju dostupni nakon postavljanja check box-a “Ekstremi”
na isključeno stanje, definiše se sadržaj izveštaja:
“Ključne vrednosti” – U izveštaju se prikazuju samo vrednosti u ključnim tačkama

selektovanih greda/stubova
“Ključne vrednosti + dx” – Pored ključnih vrednosti u izveštaju se prikazuju i vrednosti u

tačkama koje su određene zadatim intervalom u edit box-u “dx”.

638
Parametri pomoću kojih se definiše kreiranje izveštaja

sa ključnim vrednostima u selektovanim gredama
U slučaju da je za tekući slučaj opterećenja postavljena anvelopa, i pod uslovom da je check

box “Ekstremi” postavljen na isključeno stanje, imate mogućnost da odaberete uticaje za koje
će biti tražena anvelopa.
Prekidači koji određuju vrstu uticaja za koje se traži anvelopa

639
Tačkasti oslonac

u tačkastim osloncima
Ako se među izabranim slučajevima opterećenja za kreiranje tekstualnog izveštaja u tačkastim

osloncima nalazi i anvelopski slučaj, za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog
box-a “Anvelopa”.
Parametri pomoću kojih se definiše kreiranje izveštaja

za anvelopske slučajeve opterećenja
Kada je check box “Max/min” postavljen na uključeno stanje u izveštaju će se za svaku

izabranu reakciju i anvelopski slučaj opterećenja ispisivati dve vrednosti, maksimalna i
minimalna.
Ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, pomoću ostalih check box-ova vrši se
izbor reakcija za koje se traži anvelopa. Znači, za izabrane reakcije u izveštaju će se prikazivati
ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.
Napomenućemo da sve što je ovde navedeno važi i za naredbu pomoću koje se generiše
izveštaj sa rezultatima statičkog proračuna za ceo model. Ova naredba se nalazi u editoru
hartije, u meniju koji se otvara desnim klikom miša preko naziva poglavlja “Statički proračun”.

640
Površinski oslonac
U “Tower-u 7” omogućeno je dobijanje izveštaja o rezultantama površinskog

oslonaca za tekući slučaj opterećenja. Potrebno je naglasiti da se tekstualni izveštaj za
rezultante površinskih oslonaca može dobiti samo za tekući slučaj opterećenja koji je
postavljen u modulu za obradu rezultata.
Deo dijaloga koji se odnosi na prikazivanje

rezultante površinskih oslonaca u tekstualnom izveštaju

641
8.17 Generisanje izveštaja za grupe entiteta

Pomoću ove naredbe može se na jednostavan način kreirati kompletan izveštaj za
izabrane grupe entiteta. Ovaj izveštaj može da sadrži tekstualne i grafičke blokove sa
rezultatima statičkog proračuna, kao i tekstualne i grafičke blokove sa rezultatima
dimenzionisanja i to za sve vrste konstruktivnih elemenata.
Izborom naredbe “Generisanje izveštaja za grupe entiteta”, koja se u modulu za obradu

rezultata proračuna nalazi u okviru padajućeg menija “Vrednosti”, otvara se dijalog box
sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem naredbe

“Generisanje izveštaja za grupe entiteta”
Sam postupak rada sa ovim dijalog box-om može se podeliti na dva dela. U prvom se pomoću
ponuđenih parametara vrši izbor tekstualnih i grafičkih blokova koji će se naći u izveštaju, kao
i snimanje njihovog trenutnog stanja u bazu konfiguracija radi daljeg korišćenja. U drugom
delu se kreiraju grupe entiteta i za njih vrši generisanje izveštaja.

642
Definisanje konfiguracija
Izbor tekstualnih i grafičkih blokova sa rezultatima statičkog proračuna vrši se u delu dijalog
box-a “Statički uticaji”.
Deo dijalog box-a za izbor tekstualnih i grafičkih blokova

sa rezultatima statičkog proračuna
Može se definisati izgled izveštaja za ploče, grede, površinske oslonce, linijske oslonce i
reakcije oslonaca. Svakom entitetu su pridružena po dva check box-a i komandna polja. Oni
koji se nalaze sa leve strane imena entiteta predviđeni su za rad sa tekstualnim izveštajima,
dok su oni sa desne strane predviđeni za rad sa grafičkim blokovima.
Postavljanjem na uključeno stanje nekog od check box-ova sa leve strane, postaje dostupno i
komandno polje koje se nalazi pored njega. Aktiviranjem datog komandnog polja program
otvara dijalog box u kome se vrši izbor uticaja koji će se naći u sastavu tekstualnog izveštaja
odgovarajućeg entiteta.

643
Dijalog box za izbor uticaja koji će se naći u sastavu

tekstualnog izveštaja ploča
Rad sa dijalog box-ovima za tekstualne izveštaje je isti kao kod naredbe “Tekstualni izveštaj”,
s tim što je deo za izbor slučaja opterećenja i faze građenja nedostupan, s obzirom da se
njihov izbor vrši u osnovnom dijalog box-u naredbe.
Aktiviranjem komandnih polja sa desne strane imena entiteta, otvaraju se odgovarajući dijalog
box-ovi u kojima se vrši izbor uticaja za generisanje grafičkih blokova.
Dijalog box za izbor grafičkih blokova u ploči

koji će se naći u sastavu izveštaja
Rad sa ovim dijalog box-ovima je isti kao kod naredbi za prikazivanje statičkih uticaja u
odgovarajućim entitetima.
Izbor tekstualnih i grafičkih blokova sa rezultatima dimenzionisanja vrši se u dijalog box-ovima

koji se otvaraju aktiviranjem odgovarajućih komandnih polja u delu “Dimenzionisanje”.

644
Dijalog box za izbor tekstualnih i grafičkih

blokova sa rezultatima dimenzionisanja
betonskih ploča
Nakon izbora svih grafičkih i tekstualnih blokova potrebno je snimiti tekuće stanje parametara
u bazu konfiguracija. Za ovu namenu je predviđeno komandno polje “ ”, čijim se
aktiviranjem otvara dijalog box sledećeg izgleda:
Zadavanjem željenog imena, i aktiviranjem komandnog polja “OK”, svi zadati podaci biće
snimljeni, a zadati naziv će se pojaviti u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija.
U zatvorenoj listi nalazi se i konfiguracija sa imenom “Default”, u kojoj su svi parametri

postavljeni na isključeno stanje, tako da se njenim izborom na najbrži način mogu poništiti
unete izmene.
Kreiranje grupa entiteta i generisanje izveštaja
Izborom komandnog polja “Nivo”, koji se nalazi u delu dijalog box-a “Definisanje novih
grupa”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.

645
Dijalog box za izbor nivoa
U dijalog box-u su prikazani svi nivoi koji se nalaze u modelu. Sada je potrebno da izaberete
nivoe za koje želite da kreirate izveštaj i da ih aktiviranjem komandnog polja “OK” ubacite u
listu.
U listu su ubačeni izabrani nivoi
Izborom komandnog polja “Ram”, dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja
ramova u prozoru “Dispozicija”, pri čemu komandna linija dobija sledeći oblik:
<0 sel.> Ramovi - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Klik na desni taster miša označiće kraj procedure selektovanja, nakon čega se dijalog box
ponovo otvara, a svi selektovani ramovi prikazuju u listi.
Pomoću komandnog polja “Pomoćni pogled” u listu se mogu ubaciti i pomoćni pogledi.

646
Dijalog box za izbor pomoćnih pogleda
Grupe za koje se generiše izveštaj, mogu se kreirati i selektovanjem linijskih entiteta (greda i
linijskih oslonaca) sa crteža. Naime, aktiviranjem komandnog polja “Linijski entiteti” dijalog
box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja linijskih entiteta:
<0 sel.> Linijski entiteti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Napomenućemo da se ne mogu kreirati grupe u kojima se istovremeno nalaze i grede i linijski

oslonci, tako da će entitet koji je prvi selektovan odrediti koji će entiteti ući u selekciju.
Klik na desni taster miša označiće kraj procedure selektovanja, nakon čega se dijalog box
ponovo otvara, a u listu se ubacuje grupa sa imenom “Grupa greda” ako su selektovane
grede, odnosno “Grupa linijskih oslonaca” ako su sa crteža selektovani linijski oslonci.
Selektovanjem greda sa crteža, u listu je ubačena grupa greda

647
U koloni “Naziv” u listi, zadaje se ime poglavlja u koje se ubacuje izveštaj za entitete koji
pripadaju datoj grupi. Jednostavnim klikom miša preko naziva bilo koje grupe, on se selektuje i
može se promeniti unosom novog imena sa tastature.
Za svaku grupu entiteta, u koloni “Konfiguracija” nalazi se zatvorena lista iz koje se može
izabrati bilo koja ranije snimljena konfiguracija. Znači izveštaj se ne generiše za trenutno
stanje parametara, već za snimljenu konfiguraciju koja je pridružena datoj grupi entiteta.
Ako se izveštaj za sve grupe generiše sa istom konfiguracijom, dovoljno je da se ona dodeli
jednoj grupi, a zatim da se iz padajućeg menija, koji se otvara desnim klikom miša preko
njenog imena, izabere naredba “Dodeli svima”. Na ovaj način svim grupama biće pridružena
izabrana konfiguracija.
Naredba za dodeljivanje iste konfiguracije svim grupama entiteta
Stanje check box-a koji se nalazi na kraju svakog reda, određuje da li će se za tu grupu
entiteta generisati izveštaj. Desnim klikom miša preko nekog od ovih check box-ova, otvara se
padajući meni sa stavkama “Selektuj sve” i “Deselektuj sve”. Njihovim izborom mogu se
selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. Grupe entiteta mogu se
selektovati i unošenjem njihovih rednih brojeva u edit box-u “Izbor”, koji se nalazi ispod liste.

648
Uključeni check box-ovi označavaju da će se za te grupe

entiteta generisati izveštaj
Pomoću komandnih polja “ Gore ” i “ Dole ” omogućena je promena redosleda grupa

entiteta u listi. Postupak se odvija tako što se prvo klikne preko reda u kome se nalazi grupa
kojoj je potrebno promeniti položaj u listi, a zatim aktivira odgovarajuće dugme.
Pomoću komandnog polja “ Briši ” selektovane grupe se uklanjaju iz liste.
Napomenućemo da se kreirane grupe snimaju u datoteku pri snimanju modela, tako ostaju
trajno zapamćene za kasnije korišćenje.
U datoteku se snimaju i sve konfiguracije koje su dodeljene grupama. Pri pokretanju naredbe
program poredi ove konfiguracije i konfiguracije koje su snimljene u bazu. Ako se u bazi ne
nalazi konfiguracija koja je dodeljena nekoj grupi, pored njenog imena se ispisuje zvezdica (*)
koja ukazuje da ona nije snimljena u bazu, ali da se može koristiti u datom projektu.
Ukoliko se u modelu nalaze faze građenja, izborom iz zatvorene liste “Faze građenja”
određuje se faza za koju se generiše izveštaj. Izborom opcije “Sve faze”, izveštaj se generiše
za sve faze građenja.
Zatvorena lista koja se nalazi u delu dijaloga “Vidljivost”, predviđena je za izbor nekog od
ranije snimljenih stanja vidljivosti, sa kojim će se vršiti generisanje grafičkih blokova. Pored
ove liste se nalaze i dve ikone.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box “Vidljivost” u kome možete da regulišete
način vidljivosti svakog elementa konstrukcije i opterećenja posebno. Izabrano
stanje vidljivosti je jednokratno, tako da će ono važiti sve dok se ne izađe iz
dijalog box-a “Generisanje izveštaja za grupe entiteta”, kada će biti vraćeno stanje
vidljivosti koje je postavljeno u modulu za obradu rezultata.

649
Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podešavati

karakteristike blokova koji se generišu. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box
koji se otvara desnim klikom miša preko ikone “Eksport bloka” u modulu za
obradu rezultata, tako da će sve izmene parametara ostati zapamćene i nakon
izlaska iz tekuće naredbe.
U delu dijalog box-a “Opterećenja” vrši se izbor opterećenja za koja se generišu izveštaji
rezultata statičkog proračuna. Pored pojedinačnog slučaja opterećenja koji se bira iz liste,
izveštaj se može generisati i za: “Sva osnovna opterećenja”, “Sve kombinacije
opterećenja” ili “Sva opterećenja”.

za generisanje izveštaja
“Anvelopa kao jedinstveni slučaj opterećenja”

Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje omogućava da generisanje
izveštaja za tekući slučaj opterećenja kada je tekući slučaj anvelopa, radi kao da je
korisnik anvelopom izabrao slučajeve opterećenja za koje želi da dobije izveštaj.
Napomenućemo da se izabrano opterećenje, faza građenja i vidljivost ne snimaju u

konfiguraciju, već se pri svakom generisanju izveštaja ponovo definišu.
Kada su zadati svi potrebni parametri pristupa se generisanju izveštaja. Pri tome, treba
proveriti da li je za svaku od grupa u koloni “Konfiguracija” izabrana neka od ranije snimljenih
konfiguracija, jer će na osnovu nje biti generisan izveštaj, kao i da li je grupama za koje se
generiše izveštaj odgovarajući check box postavljen na uključeno stanje.
“ Generiši ceo izveštaj” – Izborom ovog komandnog polja izveštaj se generiše i

eksportuje u projektnu dokumentaciju
“ Generiši ceo izveštaj” – Izborom ovog komandnog polja izveštaj se generiše i šalje na
štampu

650
Pomoću check box-a “Grupisati po nazivu” određuje se položaj generisanih blokova u

projektnoj dokumentaciji. Kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje program
automatski svaki blok smešta u odgovarajuće poglavlje. Tako će na primer blokove sa
rezultatima dimenzionisanja čeličnih greda ubaciti u poglavlje “Dimenzionisanje (čelik)”. Ako je
ovaj check box postavljen na uključeno stanje program će za svaku grupu entiteta kreirati
novo poglavlje sa imenom koje je zadato u koloni “Naziv”, i u njega će ubaciti sve blokove koji
su generisani za entitete iz date grupe.
Blokovi koji se eksportuju mogu se sortirati na više načina. Izbor tipa sortiranja se vrši iz
zatvorene liste, koja se nalazi sa desne strane komandnih polja za generisanje izveštaja.
“Sortiranje tip 1” (po slučajevima opterećenja) se vrši prema sledećim kriterijumima:
1. Redni broj faze građenja

2. Redni broj grupe u listi
3. Redni broj slučaja opterećenja
4. Tip entiteta
5. Vrsta uticaja
“Sortiranje tip 2” (po vrsti entiteta) se vrši prema sledećim kriterijumima:

3. Tip entiteta
5. Vrsta uticaja
“Sortiranje tip 3” (po vrsti uticaja) se vrši prema sledećim kriterijumima:

3. Tip entiteta
4. Vrsta uticaja
Da bi se olakšalo kreiranje konfiguracija i kontrola unetih podataka, omogućeno je generisanje

izveštaja i za trenutno stanje parametara. Naime, desnim klikom miša preko selektovanih
grupa u listi otvara se padajući meni, iz koga se može izabrati neka od ponuđenih opcija za
generisanje izveštaja.

651
Sadržaj padajućeg menija za generisanje izveštaja

sa trenutnim stanjem parametara
Može se generisati ceo izveštaj ili samo neki njegov deo, na primer tekstualni izveštaj sa
rezultatima statičkog proračuna za ploče ili izveštaj dimenzionisanja betonskih greda. Sadržaj
ovog menija nije uvek isti, već zavisi od toga koji su tekstualni i grafički blokovi izabrani za
generisanje. Tako da ukoliko npr. nisu uključeni check box-ovi koji se odnose na
dimenzionisanje, u meniju se neće naći opcije za generisanje izveštaja dimenzionisanja.
Izborom neke od stavki iz menija, izveštaj se generiše i prikazuje na ekranu.
Napomenućemo da se izveštaji koji su generisani za trenutno stanje parametara ne mogu

ubacivati u projektnu dokumentaciju. Njihova prvenstvena namena je kontrola unetih
podataka pri kreiranju konfiguracija.
8.18 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa

ekrana (Reset)
Kada su na ekranu prikazani neki od uticaja, izborom druge naredbe za obradu
rezultata, oni se uklanjaju i zamenjuju novim. Međutim, često se ukazuje potreba za
uklanjanjem prikazanih uticaja sa ekrana i bez aktiviranja neke druge naredbe za obradu
rezultata. Ova potreba se javlja, kada se recimo žele pripremiti ulazni podaci za projektnu
dokumentaciju, ili kada se želi iskontrolisati tačnost zadatih ulaznih podataka.
Izborom naredbe “Reset”, rezultati se uklanjaju sa ekrana, a na njemu ostaje

samo crtež ulaznih podataka.

652
8.19 Numeracija čvorova sa mreže konačnih

elemenata
U slučaju da želite da u projektnu dokumentaciju priložite i tekstualne izveštaje,
koji se pri prikazu ulaznih podataka i rezultata proračuna pozivaju na brojeve čvorova sa
mreže konačnih elemenata, tada će Vam svakako trebati i crtež koji ima numerisane sve
brojeve čvorova sa mreže konačnih elemenata.
Pikaz numeracije čvorova sa mreže konačnih elemenata se postiže postavljanjem na uključeno

stanje check box-a “Br. čvorova” koji se nalazi u okviru naredbe “Vidljivost”. Svakako da
postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje neće imati nikakvog smisla ako se za
vidljivu ne postavi i sama mreža konačnih elemenata (check box “M.K.E.”).
8.20 Kontrola setova

Kada se naredba “Kontrola setova” pokrene u modulu za obradu rezultata na
komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija “iZveštaj”.
<Sve> Kontrola setova - Ploča/Zid (Izbor / <krAj> / iZveštaj):
Izborom ove podopcije otvara se dijalog box iz koga se vrši generisanje izveštaja kontrole
setova.
Dijalog box za generisanje izveštaja kontrole setova
U delu dijalog box-a “Prikaz” smeštena su dva radio button-a: “Izveštaj za trenutni 2D
pogled” i “Izveštaj za 3D pogled”, pomoću kojih se vrši izbor pogleda za koji se generiše
izveštaj.

653
Komandna polja za izbor pogleda
U slučaju da se projektna dokumentacija štampa na crno-belom štampaču, eksport grafičkih

blokova sa bojama ne bi imao smisla. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a “Prikaz” nalazi i
check box “Samo sa crnom bojom”, kojim se od programa može zahtevati da u grafičkim
blokovima sve setove prikazuje sa crnom bojom.
U delu dijalog box-a “Entiteti” se, uključivanjem odgovarajućih check box-ova, vrši izbor
konstruktivnih elemenata i opterećenja za koje se generiše izveštaj kontrole setova.
Deo dijalog box-a u kome se vrši izbor entiteta

za generisanje izveštaja
Check box-ovi entiteta koji se ne nalaze u tekućem modelu su disejblovani, tako da se oni ne
mogu izabrati za generisanje izveštaja.
Deo dijalog box-a “Slučajevi opterećenja” biće nedostupan za promenu sve dok se bar jedno
opterećenje ne selektuje za kreiranje izveštaja. U njemu se pomoću ponuđenih radio button-a
definiše da li će se grafički blokovi generisati samo za tekući ili za sve osnovne slučajeve
opterećenja.

654
Aktiviranjem komandnog polja “Generiši ceo izveštaj”, na kome se nalazi ikona , grafički
blokovi se eksportuju u projektnu dokumentaciju, dok se izborom istoimenog komandnog polja
sa ikonom grafički blokovi eksportuju direktno u štampu.
Komandna polja za generisanje izveštaja
Generisani grafički blokovi sa setovima površinskog opterećenja

655
Napomenućemo da se grafički blokovi sa setovima numeričkih podataka konstruktivnih

elemenata smeštaju u poglavlje “Konstrukcija”, dok se grafički blokovi sa setovima numeričkih
podataka opterećenja smeštaju u poglavlje “Opterećenje”.
8.21 Kreiranje projektne dokumentacije

Kako je ceo program grafički orijentisan, to je pomoću grupe naredbi koja se
opisuje u ovom delu uputstva, omogućeno lako pravljenje kvalitetne projektne dokumentacije.
Svaki “Tower”-ov ulazni fajl ima istoimenu datoteku sa ekstenzijom “*.TWP_D”, koja služi za
kreiranje tekstualnih i grafičkih izveštaja. Prema tome, za svaki model je moguće kreirati samo
jednu projektnu dokumentaciju. Pri ulasku u modul za obradu rezultata proračuna, ovaj
dokument postaje aktivan i spreman za smeštanje, proizvoljno odabranih prikaza na ekranu,
bez obzira da li oni predstavljaju ulazne podatke, ili rezultate proračuna. Pored toga, u ovaj
dokument se mogu smeštati i raznorazni tekstualni izveštaji, a postoji i mogućnost njihovog
automatskog generisanja.
Izborom naredbe “Editor hartije” koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Datoteka”, otvara
se prozor sa izgledom projektne dokumentacije.
Izgled prozora za rad sa projektnom dokumentacijom
U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje celu projektnu dokumentaciju deli na
manje celine, a u desnom delu izgled trenutno aktivne strane dokumenta. U dnu ekrana, na
statusnoj liniji, ispisuje se informacija o rednom broju tekuće strane projektne dokumentacije.
U levom delu prozora, ispod razgranatog stabla, nalaze se parametri za podešavanje

karakteristika selektovanih blokova. Svi ovi parametri se nalaze i u dijalogu “Karakteristike
bloka”, tako da je njihovo značenje objašnjeno u poglavlju 8.21.1.
8.21.1 Eksport grafičkih blokova

Eksport crteža u projektnu dokumentaciju, vrši se iz osnovnog okruženja programa,
u modulu za obradu rezultata proračuna. Kako se u svakom trenutku može eksportovati
sadržaj bilo kog od prozora, to je jako važno da pre eksporta slike, postavite fokus na željeni
prozor.

656
Kako je fokus na prozoru “Dispozicija”, to će izborom naredbe

“Eksport bloka”, u projekat biti priložena dispozicija ramova
Default karakteristike blokova koji će biti eksportovani
Iako se veličina eksportovanih grafičkih blokova može naknadno menjati, u okviru

prozora naredbe “Editor hartije”, poželjno je da se pre samog eksporta crteža,
postave “default” karakteristike blokova koji će biti eksportovani. To se postiže
desnim klikom miša preko ikone “Eksport bloka”, nakon čega se otvara dijalog
Izgled dijalog box-a za podešavanje “default”

karkteristika blokova, koji će biti eksportovani
U desnom delu dijalog box-a, prikazan je definisani izgled tipske hartije, i raspored grafičkih
blokova koji odgovara trenutno postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u. U delu dijalog
box-a “Veličina bloka”, određuje se default veličina blokova koji će nadalje biti eksportovani.
Da bi projektna dokumntacija izgledala što preglednije, veličina grafičkih blokova se određuje
veličinom prostora na hartiji koja se dobija njenom podelom na zadati broj redova i kolona.

657
Zadavanjem podatka u edit box-u “Redovi”, slobodna površina hartije za štampu, deli se po
horizntali na zadati broj jednakih delova. Isto tako, zadavanjem podatka u edit box-u
“Kolone”, slobodna površina hartije za štampu deli se po vertikali na zadati broj jednakih
delova.
“Default” veličina garfičkih blokova, određena je

zadatim brojem redova 3 i brojem kolona 2
Prema tome, ako želite da grafički blok bude na celoj strani hartije, potrebno je da za broj
redova i kolona, zadate “1”. Znači, veličina eksprtovanih blokova ne zavisi od trenutne razmere
crteža, već od definisanog podataka, na kom delu tipske hartije treba da bude smešten.
U delu dijalog box-a “Margine”, imate mogućnost da zadate veličinu slobodnog prostora oko
crteža. Pre nego što objasnimo ulogu parametara kojima se reguliše veličina slobodnog
prostora oko crteža, objasnićemo osnovnu koncepciju programa po pitanju razmere i gabarita
crteža. Naime, fizičku veličinu crteža koji se eksportuje, program određuje iz njegovog gabarita
i raspoloživog prostora za štampu, koji je zadat u delu dijalog box-a “Veličina bloka”. Kako se
veličina svih tekstova u programu zadaje u milimetrima na hartiji, to se pri određivanju
gabarita crteža oni ne uzimaju u obzir. Iz svega prethodno rečenog, proizilazi da pri eksportu
crteža, u njegov sastav neće ući ni jedan tekst koji se nalazi van gabarita crteža. Da se to ne bi
desilo, u edit box-ovima “X” i “Y” možete zadati proizvoljno procentualno uvećanje stvarnog
gabarita crteža u oba pravca, i na taj način obezbediti da se svi tekstovi po ivici crteža, smeste
u tako napravljen slobodan prostor. Koliki ćete procenat uvećanja zadati, svakako zavisi od
vrste crteža i zadate veličine tekstova u milimetrima. Preporučujemo da “default” podatak od
“5%” ne menjate, obzirom da ćete u prozoru naredbe “Editor hartije” imati mogućnost da
samo pojedinim blokovima, gde je to zaista i potrebno, povećate slobodan prostor oko crteža.
Unošenjem vrednosti u edit polje “Unutrašnja margina” imate mogućnost da zadate beli
okvir oko sadržaja crteža. Širina okvira se zadaje u milimetrima na hartiji i meri se od ivica
gabarita bloka prema njegovoj unutrašnjosti. Ovaj okvir služi za vizuelno razdvajanje susednih
crteža kada njihov sadržaj dolazi do samih ivica gabarita. Takve situacije se često dešavaju pri
korišćenju naredbe “Eksport vidljivog dela bloka”, koja je detaljno objašnjena u ovom
poglavlju, i naredbe “Zumirani prikaz” koja je objašnjena u poglavlju 8.21.10.

658
Grafički blokovi pre zadavanja unutrašnje margine
Grafički blokovi nakon zadavanja unutrašnje margine
Sledeća dva check box-a: “Počni na novoj strani” i “Počni u novom redu”, vezani su za
prelom strane u projektnoj dokumentaciji. Naime, svakom grafičkom bloku se može zadati da
počne na novoj strani, odnosno u novom redu. Preporučujemo da po “default-u” ovi check box-
ovi budu postavljeni na isključeno stanje, a da tek po završetku kreiranja projektne
dokumentacije, samo pojedinim blokovima pridružite ovakve parametre. O načinu preloma
strane, biće više reči kasnije.
S obzirom da program po “default”-u uske tekstualne izveštaje automatski prelama u više

kolona, omogućeno je da se izabere njihov prikaz u jednoj koloni.

659
Check box “Jedna kolona”, pomoću koga se reguliše da li će

tekstualni izveštaj biti prikazan u jednoj koloni
Postavljanjem na uključeno stanje prekidača “Okvir oko bloka”, svi nadalje eksportovani
blokovi biće uokvireni.
Edit polje “Rezolucija” se odnosi samo na opciju eksporta tekućeg prikaza u “clipboard”
(opcija eksportovanja blokova će biti opisana u ovom poglavlju, malo kasnije). Zadavanjem
željene vrednosti u ovom edit box-u birate rezoluciju bitmape koja će biti kreirana.
Edit box za definisanje rezolucije bitmape

660
U slučaju da želite da eksportovani blokovi budu u zadatoj razmeri, potrebno je da u delu

dijalog box-a “Razmera”, prekidač postavite na uključeno stanje i da u edit box-u zadate
željenu razmeru.
Deo dijalog box-a za zadavanje željene razmere blokova
Napomenućemo da će program pri eksportu blokova kontrolisati zadatu razmeru, i u slučaju da

dati blok ne može biti eksportovan u zadatoj razmeri, na celom listu hartije, ograničiti veličinu
bloka.
Iz zatvorene liste “Orijentacija” bira se default orijentaciju bloka: “Uspravno” ili “Položeno”.
Odabrana je položena orijentacija blokova

661
Kako svaki eksportovani blok sadrži i naslov i potpis, u delu dijalog box-a “Potpis bloka”
podešava se ravnanje ovih tekstova. Podešavanje ravnanja se vrši izborom jedne od
ponuđenih opcija “Levo”, “Centar” ili “Desno”, iz zatvorenih listi “Naslov” i “Potpis”.
Napomenućemo da se pod naslovom podrazumeva tekst koji se ispisuje u vrhu bloka, a pod
potpisom deo teksta koji se ispisuje u dnu bloka. Postavljanjem na uključeno stanje chack box-
a “Uspravan tekst”, menja se položaj naslova i potpisa, tako da se naslov postavlja uz levu, a
potpis uz desnu ivicu bloka.
Odabran je centriran ispis i naslova i potpisa, i to na bočnim stranama bloka
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će prihvatiti sve zadate parametre, i poštovaće
ih pri eksportu novih grafičkih blokova.
Koju ćete “defualt” veličinu eksportovanih blokova zadati, i da li će oni biti uspravni ili pak
položeni, zavisi isključivo od odabranog formata hartije i složenosti geometrije modela sa kojim
radite.
Eksport grafičkih blokova
Sam eksport grafičkih blokova, postiže se ili izborom naredbe “Eksport bloka”,
koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Pomoćne funkcije”, ili klikom miša na
ovu ikonu. Kako je operacija eksporta grafičkih blokova relativno česta, to se ona
može postići i pritiskom na funkcijski taster “F2”.
Nakon zahteva za eksport bloka, program će trenutni sadržaj prozora, na kome je postavljen
fokus, priložiti u projektnu dokumentaciju. Eksport bloka će biti moguć u svakom tenutku rada
sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazni neki od rezultata proračuna, ili pak ulazni
podaci. Napomenućemo da trenutno stanje zuma neće uticati na sadržaj bloka, obzirom da se
uvek eksportuje kompletan sadržaj prozora. U slučaju da želite da u projekat priložite uvećeni
deo modela, za tu namenu je predviđena posebna naredba, u okviru prozora naredbe “Editor
hartije”. O ovoj naredbi će biti više reč kasnije. Znači, i u ovakvim slučajevima se eksportuje
ceo blok, a potom se on naknadno uvećava.
U zavinosti od toga šta je sadržano u eksportovanom bloku, on će biti smešten u stablu

dokumenta uz odgovarajući pod-naslov. Ako pri eksportu bloka nisu bili prikazani rezultati,
tada mogu nastupiti dva slučaja. Ako u prozoru čiji se sadržaj eksportuje, nije prikazan ni

662
jedan entitet opterećenja, tada će takav blok biti pridružen pod-nasovu “Ulazni podaci –
Konstrukcija”. Ako je barem jedan entitet opterećenja vidljiv, tada će blok biti pridružen
podnaslovu “Ulazni podaci - Opterećenje”. Ako su na ekranu prikazni bilo koji od rezultata
proračuna, uključujući i prikaz deformisnog modela, tada će blok biti pridružen pod naslovu
“Statički proračun”. Eksportovani crteži tekuće forme oscilovanja, biće pridruženi pod-naslovu
“Modalna analiza”, a svi rezultati dimenzionisanja odgovarajućem pod-naslovu koji se odnosi
na dimenzionisanje za dati materijal. Jedino će eksport sadržaja prozora “Dispozicija” uvek
dovesti do istog sadržaja bloka.
Eksport vidljivog dela bloka
Izborom naredbe “Eksport vidljivog dela bloka”, iz padajućeg menija “Pomoćne

funkcije” ili klikom miša na ovu ikonu, u projektnu dokumentaciju se eksportuje
grafički blok sa delom modela koji je trenutno vidljiv u prozoru na kome je
postavljen fokus. Znači trenutno stanje zuma utiče na sadržaj bloka, tako da na
ovaj način možete eksportovati uvećani deo modela. Kako je ova operacija
relativno česta, to se ona može postići i istovremenim pritiskom na tastere “Shift” i
“F2”.
Kako je fokus na prozoru “2D pogled”, to će izborom naredbe

“Eksport vidljivog dela bloka”u projektnu dokumentaciju
biti priložen zumirani deo modela iz ovog prozora

663
Sva pravila koja važe za eksport kompletnog sadržaja prozora pomoću naredbe “Eksport
bloka”, važe i za ovu naredbu.
8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova

Pored prethodno opisanog načina eksporta grafičkih blokova, program omogućava
smeštanje u projektnu dokumentaciju i blokova koji se generišu u dijalog box-ovima pojedinih
naredbi.
U većini dijalog box-ova prisutno je i ovo komandno polje, čijim aktiviranjem se

vrši eksport bloka u projektnu dokumentaciju.
U zavisnosti od sadržaja datog dijalog box-u, program će eksportovati ili grafički ili pak
tekstualni blok.
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definišete
veličinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog box
sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podešavanje formata hartije
Ovaj dijalog box je zbog velike količine podataka organizovan putem kartoteka. U kartoteci
“Format hartije” imate mogućnost da definišete veličinu stranice dokumenta. U zavisnosti od
izlaznog uređaja za štampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od ponuđenih formata
hartije. U slučaju da u listi nije ponuđen željeni format, postavljanjem na uključeno stanje
prekidača “Proizvoljni format”, imaćete mogućnost da u edit box-ovima “Širina” i “Visina”
zadate potpuno proizvoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da vaš izlazni uređaj za
štampu podržava zadati format hartije.

664
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača, možete odabrati

orijentaciju hartije: “Uspravno” ili “Položeno”.
S obzirom da projektna dokumentacija sadrži veliki broj tekstualnih blokova, da bi se olakšao

rad sa njima omogućeno je prikazivanje sadržaja blokova koji su selektovani u stablu izveštaja
sa posebnom bojom pozadine.
Selektovani tekstualni izveštaj je prikazan sa izabranom bojom pozadine
Boja pozadine selektovanih tekstualnih izveštaja može se promeniti pomoću “color box”-a
“Boja pozadine selektovanog izveštaja”.

665

otvoriće dijalog za izbor boje
“Crtanje okvira na marginama stranice” - U izveštaju je omogućen prikaz okvira (celog ili
samo pojedinih linija) na marginama stranice. Levim klikom miša preko isprekidanih linija na
prikazu hartije u ovom delu dijaloga, one postaju pune i to znači da će se na tom mestu
prikazivati linija okvira u izveštaju, dok isprekidane linije označavaju da se u izveštaju na tom
mestu neće prikazivati linija okvira.
Deo dijaloga u kome se podešava crtanje okvirana marginama stranica

666
Definisanje margina
U okviru kartoteke “Margine” definiše se neto površina hartije za štampu.
Izgled kartoteke “Margine”
U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa četiri edit box-a, sa
njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogućnost da definišete odgovarajuće
margine. Vodite računa pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni uređaj ima
ograničenje po pitanju neto površine za štampu. U ovoj proceduri, program će dozvoliti
zadavanje potpuno prozivoljne vrednosti, ali se zato pri štampi dokumenta može desiti slučaj
da drajver ne može na tom delu ivičnog prostoru da izvrši štampu. U ovakvim slučajevima,
nakon zahteva za štampu, program će izdati odogvarajuće upozorenje.
Jedino oganičenje pri zadavanju margina će biti u edit box-u “Dole”, obzirom da se u “futer”-u
svake hartije mora naći i potpis autora programa. Minimalna, programski ograničena vrednost,
za donju marginu je 8 mm.
U slučaju da svaka strana vašeg dokumenta treba da sadrži i zaglavlje, tada je potrebno u edit
box-u “Visina zaglavlja”, zadati njegovu dimenziju. Ako ne želite zaglavlje, tada u ovom edit
box-u zadajte vrednost “0”.
U okviru kartoteke “Margine” postoje četiri edit box-a za unošenje proizvoljnog teksta, koji će
se ispisivati u “header-u”, odnosno “footer-u” svake strane izveštaja:

667
Kartoteka “Margine” sa četiri edit box-a za unos teksta u “header” i “footer”
“Gore - Levo:” - tekst iz edit box-a će biti smešten u “header” pored leve margine
“Gore - Desno:” - tekst iz edit box-a će biti smešten u “header” pored desne margine
“Dole - Levo:” - tekst iz edit box-a će biti smešten u “footer” pored leve margine
“Dole - Desno:” - tekst iz edit box-a će biti smešten u “footer” pored desne margine
Izborom ove ikone, koja se nalazi sa desne strane svakog od prethodno opisanih
edit box-ova, otvara se padajući meni za automatsko ubacivanje programski
definisanih tekstova. Na raspolaganju su sledeći tekstovi:
#p - Redni broj tekuće strane

#n - Ukupan broj strana
#t - Trenutno vreme
#d - Tekući datum
Ubačeni programski definisani tekstovi, u edit box-u se označavaju simbolom “#” i

odgovarajućim slovom.

668
Definisanje izgleda zaglavlja
U okviru kartoteke “Zaglavlje” definiše se izgled zaglavlja koje će biti odštampano u vrhu
svake strane dokumenta.
Izgled kartoteke “Zaglavlje”
Default izgled zaglavlja koje se isporučuje uz program, predstavlja smo ugledni primer za
postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a, prikazuje se trenutan izgled
kreiranog zaglavlja. Širina tablice zaglavlja je određene širinim papira koja je umanjena za
levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u “Visina zaglavlja”, u okviru
kartoteke “Margine”. Tablica zaglavlja je podeljena na niz ćelija (pravougaonih oblasti), i
klikom miša u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadržaj trenutno
aktivne ćelije.

669
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadržaj

trenutno aktivne ćelije namenjene prikazu naslova projekta
U svaku od ćelija, može se uneti potpuno prozivoljan sardžaj. Postupak editovanja sadržaja
trenutno aktivne ćelije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
programom “WordPad”. Izbor i veličina fonta se vrši iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad
polja predviđenog za editovanje sadržaja trenutno aktivne ćelije.
Zatvorene liste za izbor vrste i veličine fonta

670
Pomoću sledeće grupe ikona, utiče sa na izgled i sadržaj trenutno aktivne ćelije.
selektovani tekst se izbacuje iz ćelije i prebacuje u “clipboard”
selektovani tekst se prebacuje u “clipboard” bez izbacivanja iz ćelije
prethodno smešteni tekst u “clipboard”, ubacuje se u ćeliju, i to na mesto koje je

određeno trenutnim položajem kursora
Uključeno stanje ove ikone određuje zadebljani ispis selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje zakošeni ispis selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje podvučeni ispis selektovanog teksta
Izborom ove ikone otvara se padajuća lista za izbor boje koja će biti pridružena
selektovanom tekstu
Uključeno stanje ove ikone određuje levo ravnanje selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje centralno ravnanje selektovanog teksta
Uključeno stanje ove ikone određuje desno ravnanje selektovanog teksta
Izbor ove ikone, selektovani tekst označava kao stavku u listi niza podataka
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira oko ćelije.
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira oko ćelije
Postavljanjem na uključeno stanje ponuđenih prekidača, na odogvarajućoj strani ćelije se

postavlja linija okvira. Oznaka za uključeno stanje je uvučen izgled ikone, pri čemu se u
centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajućoj strani postavlja linija okvira.
Postavljanjem na uključeno stanje prekidača “Pridruži svima”, imate mogućnost da odabrane
strane za postavljanje okvira, pridružite i svim ostalim ćelijama u zaglavlju. Za najčešće
slučajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih ćelija, sve ponuđene prekidače u
ovom dijalog box-u, postavite na uključeno stanje, što će dovesti do željenog efekta.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za učitavanje slika sa diska računara.

671
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika u ćeliju zaglavlja
Izborom jedne od ponuđenih opcija iz zatvoren liste “Tip fajla”, pored bitmapa, u ćeliju je
moguće ubaciti i sadržaj “metafiles”-a. Nakon selektovanja željenog fajla, i aktiviranja
komandnog polja “OK”, na poziciji kursora će se pojaviti sadržaj učitane slike. U slučaju
velikog formata slike, kliknite mišem na nju, i pomoću scrooll traka dovedite jedan od njenih
ćoškova u položaj da se vidi u prostoru predviđenom za prikaz ćelije.
Selektovanjem ubačene bit mape, u njenim uglovima i na

sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog
kvadrata pomoću kojih se vrši promena dimenzija slike.
Dovođenjem miša u pložaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim
razvlačenjem ka unutra, dovedite veličinu slike na željenu dimenziju.

672
Smanjena veličina učitane slike
Izborom ove ikone, otvara se padajući meni za automatsko ubacivanje programski

definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledeći tekstovi:
#p - redni broj tekuće strane

#n - ukupan broj strana
#t - trenutno vreme
#d - tekući datum
Ubačeni programski definisani tekstovi, u ćeliji se označavaju simbolom “#” i odgovarajućim

slovom.
Da biste definisali raspored ćelija koji odgovara Vašem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate
željeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da
poništitite default zaglavlje koje je isporučeno kao ugledni primer. To ćete postići tako što ćete
krajnju levu ćeliju proširiti do maksimalne veličine zaglavlja.

673
Razvlačenje desne ivice krajnje leve ćelije po celoj širini zaglavlja
Znači, dovođenjem miša u položaj da pokazuje na desnu ivicu krajnje leve ćelije, ovu ivicu
razvucite da krajnje desne ivice zaglavlja. Na ovaj način dobićete da se zaglavlje sastoji samo
od jedne ćelije.
Izgled zaglavlja koje se sastoji samo od jedne ćelije

674
Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predviđen za editovanje sadržaja
trenutno aktivne ćelije, i pritiskom na taster “Del” izbacite ovu bitmapu iz sadržaja vašeg
zaglavlja.
Potpuno prazan sadržaj zaglavlja
U donjem levom uglu svake od ćelija, nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomoću koga se
svaka od ćelija može podeliti na dve nove, po vertikali. Mali položeni pravougaonik u gornjem
desnom uglu svake od ćelija, služi za podelu ćelija po horizontali. Dovođenjem miša u položaj
da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajući oblik
koji ujedno ukazuje i na smisao moguće akcije.

675
Pravougaonici za podelu ćelija na manje delove
Operacija podele ćelija se odvija tako što se mišem klikne na željeni mali pravougaonik, i ne
otpuštajući ga dovede u položaj željene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlačenjem gornjeg desnog pravougaonika na dole, dobijena je nova ćelija
I na novo dodatoj ćeliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici
za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaćemo još jednu
ćeliju.

676
Razvlačenjem donjeg levog pravougaonika gornje ćelije

u desno, dobijena je nova ćelija
Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijeti željeni broj i raspored ćelija.
Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na sredinu jednu od unutašnijh strana ćelije,
omogućena je naknadna promena dimenzija date ćelije.
Unutrašnje strane ćelija koje se mogu razvlačiti

677
Kako se razvlačenjem pomoću miša ne može odrediti tačna dimenzija ćelije, to je programom
predviđeno i numeričko zadavanje dimenzija svake od ćelija. Klikom miša unutar bilo koje od
ćelija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima “Širina” i “Visina”, prikazuju se njene
trenutne dimenzije.
Edit box-ovi za numeričko zadavnje dimenzija trenutno aktivne ćelije
Kako zaglavlje ima ograničnu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne ćelije utiče
i na dimanzije ostalih ćelija. Usvojeno je da se promena dimenzija ćelija odvija sleva na desno,
i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivičnih ćelija, odgovarjući edit box za
numeričko podešavanje dimenzija ćelije biće neaktivan.

678
Za selektovanu gornju desnu ćeliju, nije moguće menjati širinu
Kada ste podesili položaj i broj ćelija u zaglavlju, preostalo je još da u svakoj od njih zadate i
odgovarajući sadržaj, na način kako je to ranije opisano.

679
Definisanje tekstova na hartiji
U okviru kartoteke “Tekst”, imate mogućnost da definišete sve podatke o vrsti, boji i veličini
tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled kartoteke “Tekst”
U delu dijalog box-a “Hartija”, definišu se podaci koji se odnose na štampanje naslova
poglavlja. Naime, kako je grafički dokument podeljen na manje celine, to se u vrhu strane na
kojoj počinje dato poglavlje, automatski postavlja i naslov datog poglavlja: “Osnovni podaci o
modelu”, “Ulazni podaci – Konstrukcija”, “Ulazni podaci-Opterećenje”, “Seizmički proračun”,
itd. Pomoću check box-a “Štampanje naslova”, određujete da li će naslovi poglavlja biti
štampani ili ne. Ako je ovaj check box posatavljen na uključeno stanje, tada postavljanjem na
uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača: “Samo na početnoj strani” i “Na
svakoj strani”, određujete učestalost njegovog pojavljivanja. Znači, naslov poglavlja se može
pojaviti ili samo na vrhu strane na kojoj se nalazi njegov početak, ili pak na vrhu svih strana
na kojima se dato poglavlje prostire. Za preporuku je da se odlučite za ispis naslova samo na
početnoj strani poglavlja.

680
Pomoću ove tri ikone, koje rade kao prekidači,

odlučejete se za način ravnanje naslova
Iz zatvorene liste koja se nalazi u vrhu ovog dela dijalog box-a, možete odabrati prozivoljnu
vrstu i veličinu fonta sa kojim će biti ispisani naslovi poglavlja. Pored mogućnosti definisanja
podebljanog, zakošenog i podvučnog ispisa naslova, moguće je odabrati kako boju samog
teksta tako i boju njegove pozadine.
Komandna polja za izbor boje teksta i njegove pozadine

681
Prvo komandno polje služi za izbor boje samog naslova poglavlja, a drugo za izbor boje
pozadine. Na ovaj način možete dobiti osenčene naslove poglavlja.
U edit box-u “Broj prve strane” možete promeniti redni broj početne strane dokumenta.
Edit box za definisanje rednog broja prve strane dokumenta
Promena početnog broja prve strane će imati uticaj samo na ispis rednog broja strane na
samoj hartiji dokumenta.
U delu dijalog box-a “Tekstualni izveštaj”, nalaze se parametri koje će program koristiti pri
kreiranju raznih tekstualnih izveštaja.

682
Deo dijalog box-a za podešavanje fontova u tekstualnim izveštajima
U tekstualnim izveštajima, svi tekstovi su razvrstani u tri grupe:
Glavni tekst: zadati parametri će se odnositi na sve tekstove unutar izveštaja,

uključujući i zaglavlje tabela
Tekst na crtežima: zadati prametri će se odnositi na kote i oznake na crtežima koje se
kreiraju u okviru pojedinih tekstualnih izveštaja. Na primer crteži
poprečnih preseka greda u okviru setova njihovih ulaznih podataka, itd.
Naslov tabele: zadati prametri će se odnositi na naslov svake od kreiranih tabela u okviru
tekstualnih izveštaja. Na primer naslov tabele: “Tabela materijala”, itd.
Pored boje samog fonta, za naslove i zaglavlje tabela, omogućen je i izbor boje pozadine. Na
ovaj način naslovi tabela, kao i njihova zaglavlja mogu biti osenčeni.

683
Komandna polja za izbor boje pozadine naslova i zaglavlja tabela
U donjem delu dijalog box-a nalazi se parametar kojim se određuje način potpisa grafičkih
blokova.
Deo dijalog box-a za izbor vrste i veličine fonta

kojim će biti potpisivani grafički blokovi

684
Naime, svaka od eksportovanih slika, ima rezervisan prostor u kome se ispisuje njeno
značenje. Na primer: “Deformisani model”, “Ram V_1”, itd. O samom eksportu grafičkih
blokova, i značenju njihovih potpisa, biće više reči kasnije.
Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone služi za podešavanje visine fonta.
Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone služi za podešavanje širine fonta.
Snimanje zadatih podataka o hartiji
Kada ste podesili sve potrebne podatke, potrebno je da izgled tipske hartije sačuvate u bazi.
Izborom komandnog polja “ Snimi”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji će Vas asocirati na definisane podatke
o hartiji, i aktivirati komandno polje “OK”. U slučaju da ste zadali ime koje već postoji u listi
tipova hartije, program će izdati odgovarajuću poruku.
Aktiviranje komandnog polja “Da”, će značiti potvrdan odgovor i prethodni parametri hartije,
koji su bili upamćeni pod zadatim imenom, biće izgubljeni. Izbor komandnog polja “Ne” će
dovesti do odustajanja od operacije snimanja.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviđena je za izbor neke
od ranije snimljenih konfiguracija.

685
Zatvorena lista za izbor jednog od ranije snimljenih tipova hartije
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadržaj liste i
sada je dovoljno mišem kliknuti na red u kome je opisan sadržaj hartije koja se želi odabrati.
Napomenućemo da se u listi uvek nalazi i programski definisana hartija “Default”, koja se ne
možete obrisati.
Pomoću komandnog polja “ Briši” je omogućeno brisanje proizvoljno selektovane hartije iz

liste. Postupak se odvija tako što se prvo mišem klikne na hartiju u listi koja se želi obrisati, a
potom aktivira komandno polje “Briši”.
Poslednje odabrani tip hartije se pamti, te će pri kreiranju novih modela, njihove projektne
dokumentacije imati iste karakteristike hartije kao i dokument sa kojim ste poslednji put radili.
Pored toga programom je omogućena i naknadna promena svih prethodno zadatih podataka o
hartiji. Znači, možete kreirati projektnu dokumentaciju za jedan format hartije, o posle toga je
možete promenom podataka u ovom dijalog box-u, naknadno prelomiti na potpuno drugi
format.

686
Preuzimanje snimljenih konfiguracija od drugog korisnika (Import)
Programom je omogućeno i preuzimanje snimljenih konfiguracija sa podacima o hartiji od

drugog korisnika. Za ovu namenu predviđeno je komandno polje “ Import ”:
Komandno polje “ Import” za preuzimanje konfiguracija

od drugog korisnika
Izborom ovog komandnog polja otvara se novi dijalog box:
Dijalog box za import konfiguracija sa podacima o hartiji
Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smeštaju u datoteku “Tower.$har”. Kada je

odabrana željena datoteka, klikom mišem na komandno polje “Učitaj” izvršiće se preuzimanje
konfiguracija sa podacima o hartiji. Od tog trenutka, sve importovane konfiguracije prikazivaće

687
se u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija, i bilo koja od njih moći će da se postavi za tekuću.
Ako neke od importovanih konfiguracija imaju isto ime kao i postojeće konfiguracije u listi,
dodaće im se simbol “*” na kraju imena.
8.21.4 Struktura grafičkog dokumenta

Projektna dokumentacija se sastoji od niza blokova, koji mogu biti ili tekstualni ili
grafički. Kako broj blokova može biti veliki, to je ceo dokument zbog preglednosti, podeljen na
manje celine. Organizacija ove podele je prikazana u stablu koje se nalazi u levom delu
prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Struktura projektne dokumentacije
Ceo dokument se uvek deli na sledeće celine, odnosno poglavlja:
- Sadržaj
- Osnovni podaci o modelu
- Ulazni podaci
- Rezultati
- Dodaci
Grana “Ulazni podaci”, deli se na dve nove podele u zavisnosti od toga da li se ulazni podaci
odnose na geometriju konstrukcije ili pak na zadato opterećenje. I grana “Rezultati”, ima
svoju pod-podelu, u zavisnsoti od toga, na šta se odnose prikazani rezultati: Modalna analiza,
Seizmički proračun, Statički proračun, Stabilnost ili pak dimenzionisanje.
Kako se u projekat mogu prilagati i tekstualni i grafički blokovi, to će program svaki od njih
smeštati u odgovarajuću granu, u zavisnosti od prirode datog bloka. Svi ubačeni blokovi u
projektnu dokumentaciju se pamte kao takvi, te naknadnim izmenama na modelu, i njegovim
eventualnim ponovnim proračunavanjem, neće doći do automatskog osvežavanja ovog
dokumenta. U takvim slučajevim, svi ranije ubačeni blokovi, koji ne odgovaraju novom
sadržaju modela, moraju se prvo obrisati pa potom ponovo ubaciti u projekat.
Da bi se olakšalo organizovanje projektne dokumentacije, omogućeno je dodavanje novih

poglavlja u stablo izveštaja. Kao poslednja grana u stablu izveštaja sada se nalazi poglavlje
“Dodaci”. Desnim klikom miša preko njega otvara se meni sa stavkom “Novi direktorijum”:

688
Desni klik miša preko naziva poglavlja “Dodaci”, otvara

meni u kome se nalazi stavka “Novi direktorijum”
Izborom ove stavke iz menija, otvara se dijalog u kome se zadaje ime novog poglavlja:
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, u grani “Dodaci” biće smešteno novo poglavlje sa
zadatim nazivom.
Ukoliko želite da promenite ime novododatog poglavlja ili da ga obrišete iz stabla, potrebno je
da iz padajućeg menija koji se otvara desnim klikom miša preko njegovog naziva izaberete
odgovarajuću naredbu.
Padajući meni koji se otvara na desni klik miša preko novog poglavlja

689
Izborom naredbe “Preimenuj” ponovo se otvara dijalog u kome se sada može zadati novo ime
poglavlja, dok se aktiviranjem naredbe “Briši” poglavlje uklanja iz dokumentacije. Ukoliko
poglavlje sadrži neke grafičke ili tekstualne blokove, a aktivira se opcija “Briši”, pojaviće se
odgovarajuće upozorenje:
Dodata poglavlja su potpuno ravnopravna sa već postojećim poglavljima, tako da i za njih važe
sve programom predviđene naredbe za ubacivanje blokova (ubacivanje praznog bloka,
premeštanje i kopiranje blokova).
Za razliku od ostalih poglavlja, poglavljima koja se nalaze u direktorijum “Dodaci” može se

menjati i položaj. Naime, kada se selektuje neko od ovih poglavlja postaju dostupne ikone koje
se koriste za promenu položaja blokova:
Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto
na gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto
na dole.
Promena položaja poglavlja se može vršiti samo unutar direktorijuma “Dodaci”, odnosno
poglavlje nije moguće prebaciti u neki drugi direktorijum.
8.21.5 Generisanje tekstualnih izveštaja

Pored tekstualnih i grafičkih blokova, koji se mogu eksportovati u projekat iz
modula za obradu rezultata proračuna, programom je omogućeno i automatsko generisanje
tekstualnih izveštaja, iz okruženja samog prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Naime, desnim klikom miša preko jednog od ponuđenih naslova poglavlja u stablu, otvara se
padajući meni.
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja

“Ulazni podaci - Konstrukcija”, otvara se padajući meni

690
U sklopu svih padajućih menija, koji se otvaraju na desni klik miša preko naslova
odgovarajućeg poglavlja, nalazi se i naredbe “Generisanje izveštaja”, Njenim izborom, ulazi
se u proceduru generisanja datog tekstualnog izveštaja. Ako se zahteva ponovno generisanje
već postojećih izveštaja, tada će stari izveštaji biti obrisani, a novi ubačeni u projekat. U
slučaju da model nije proračunat, tada pojedini delovi izveštaja za koje su potrebni podaci iz
proračuna, neće biti ni generisani.
Generisanje sadržaja
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Sadržaj”, i izborom naredbe “Generisanje
izveštaja”, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje njen sadržaj. U sadržaju
se ispisuju nazivi poglavlja i redni brojevi strana na kojoj data poglavlja počinju. Kako se
sadržaj stalno ažurira, u zavisnosti od broja i veličine ubačenih tekstualnih i grafičkih blokova,
to je potpuno svejedno kada ćete ga generisati.
Generisanje osnovnih podataka o modelu
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Osnovni podaci o modelu”, i izborom naredbe
“Generisanje izveštaja”, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuju osnovne
informacije o modelu.
Izgled izgenerisanih osnovnih podataka o modelu
Na početku ovog izveštaja, prikazuju se podaci koji su pridruženi pomoću naredbe “Podaci o
projektu” (vidi poglavlje “3.6.8”). Ako ove podatke niste zadali, tada će oni i u tesktualnom
izveštaju biti presekočeni. U daljem tekstu ovog izveštaja, program ispisuje naziv datoteke i
datum sprovedenog proračuna.
U delu izveštaja gde se ispisuje naziv proračuna, program će u produžetku postaviti oznaku ili
“3D” ili “2D”, u zavisnosti od toga da li je model ravanski ili pak prostorni. U slučaju da se radi
o ravanskom proračunu, pored informacije “2D”, program će u zagradi ispisati i oznaku
slobodnih pomeranja, koja ujedno označavaju i ravan u kojoj je proračun sproveden. U ovom
delu izveštaja, program simbolom “X”, označava i vrste analize koje su sprovedene.
Veličina modela se opisuje brojem čvorova na mreži konačnih elemenata, i brojem

odgovrajućih tipova konačnih elemenata.
Na kraju izveštaja, program ispisuje i informaciju o jedinicama mera koje su postavljene za

tekuće pomoću naredbe “Funkcionalnost” (vidi poglavlje “3.5.2”). Vodite računa, da pre
generisanja ovog izveštaja, tekuće jedinice mera u programu budu usgalašene sa jedinicama u
kojima su kreirani ostali delovi projektne dokumentacije.

691
Generisanje ulaznih podataka o konstrukciji
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Konstrukcija”, i izborom naredbe “Generisanje
izveštaja”, otovoriće se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih

podataka o konstrukciji
Postavljanjem odgovarajućih prekidača na uključeno stanje, vrši se izbor tekstualnih blokova

koji će ući u sastav projektne dokumentacije.
“Lista faza građenja” - ovaj check box će biti dostupan samo za modele koji u sebi imaju
definisane faze građenja. U listi će biti ispisani nazivi svih zadatih faza građenja.
“Šema nivoa” – ovaj check box će uvek biti dotupan, obzirom da svaki model u sebi mora
sadržati barem jedan nivo. U ovom tekstualnom bloku, biće prikazana tablica sa svim
podacima koje ste zadali pomoću naredbe za editovanje nivoa (vidi poglavlje “2.11.1”).
“Koordinate čvorova” – ovi podaci se mogu prikazaviti na dva načina. Naime, može se
zahtevati prikaz koordinata baš svih čvorova na modelu, ili pak samo čvorova koji se nalaze na
konturama konstruktivnih elemenata i opterećenja. Način prikaza koordinata čvorova se
određuje postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača: “Svi čvorovi”
i “Samo konture”. Napomenućemo da će se kod modela u kojima su definisani granični uslovi
u pločama ili zidovima, pojaviti više čvorova sa istim koordinatama (vidi poglavlje “3.1.3”).
Razlog ovome je što se granični uslovi modeliraju izjednačavanjem pomeranja čvorovima koji
imaju isti položaj u prostoru, a pripadaju različitim konstruktivnim elementima. U takvim
slučajevima, u okviru jednog reda podataka će se pojaviti informacija o rednom broju prvog i
poslednjeg čvora u nizu, koji ima iste koordinate.
Ako model sadrži preko 5000 čvorova, a izabrali ste prikaz svih čvorova, aktiviranjem
komadnog polja “OK” program će izdati odgovarajuće upozorenje.

692
Razlog ovakvom upozorenju je više nego jasan, obzirom da bi štampanje koordinata svih
čvorova, za velike modele, zahtevalo jako veliki broj strana dokumenta. Obzirom da je
program grafički orijentisan i da imate mogućnost da geometriju modela i opterećenja
prikažete putem slika, preporučujemo da prikaz koordinata čvorova uopšte ne prilažete u
sastav Vaše projektne dokumentacije.
“Setovi numeričkih podataka” - u ovom delu dijalog box-a, biće dostupni prekidači samo za
one konstruktivne elemente koji su sadržani u modelu. Napomenućemo da se za ceo model
pravi jedinstvena tablica upotrebljenih materijala, te će uz setove konstruktivnih elemenata,
umesto karakteristika materijala, biti prikazani samo njihovi redni brojevi koji odgovaraju
numeraciji u tablici materijala. Svakako da će tablica materijala sadržati sve podatke koji
definišu jedan materijal. Kako se ova vrsta ulaznih podataka ne može prikazati
eksportovanjem grafičkih blokova, to preporučujemo da svaka Vaša projektna dokumentacija
sadrži setove numeričkih podataka za sve konstruktivne elemente. Ako ipak ne želite prikaz
setova numeričkih podataka, check box “Setovi numeričkih podataka” postavite na isklučeno
stanje, nakon čega će program ignorisati stanje ostalih prekidača u ovom delu dijalog box-a.
“Konture konstruktivnih elemenata” - u ovom delu dijalog box-a, biće dostupni prekidači
samo za one konstruktivne elemente koji su sadržani u modelu. Podaci o pložaju
konstruktivnih elemnata se opisuju u tablicama za svaki konstruktivni element posebno. Ove
tablice sadrže onoliko redova koliko ima i entiteta tog tipa na modelu. Kontura entiteta se
opisuje nizom rednih brojeva čvorova na njegovoj konturi. U slučaju lučnih segmenata, čvor
koji označava tačku sa luka povezan je sa ostalim čvorovima simbolom “~”. Kako se položaj
konstruktivnih elemenata opisuje rednim brojevima čvorova sa mreže konačnih elemenata, to
u slučaju da se odlučite za ovakav prikaz ulaznih podataka, dobro bi bilo da u projekat piložite i
koordinate kontrurnih, ili pak svih čvorova. Obzirom da je program grafički orijentisan i da
imate mogućnost da geometriju modela i opterećenja prikažete putem slika, preporučujemo da
ovakve ulazne podatke uopšte ne prilažete u sastav Vaše projektne dokumentacije.
U delu dijalog box-a “Grafički blokovi”, postavljen je niz prekidača koji određuju koji će
grafički blokovi biti automatski kreirani.
“3D prikaz” - kada je ovaj check box postavljen na uključeno stanje za izbor su
dostupni radio button-i koji se nalaze ispod njega:
“Žičani” - kada je izabran ovaj radio button kreiraće se grafički blok sa

“žičanim” trodimenzionalnim modelom.
“Render” - kada je izabran ovaj radio button kreiraće se grafički blok sa

renderovanim trodimenzionalnim modelom.
“Tavanice” - postavljanjem ovog prekidača na uključno stanje, biće kreirani

grafički blokovi u čijem sastavu će se naći svi horizontalni sklopovi
(nivoi) na modelu. Znači, kreiraće se onoliko blokova koliko ima
horizontalnih nivoa na modelu.
“Dispozicija ramova” - kada je ovaj check box postavljen na uključeno kreiraće se grafički
blok sa dispozicijom svih ramova modela.

693
“Ramovi” - postavljanjem ovog prekidača na uključno stanje biće kreirani

grafički blokovi u čijem sastavu će se naći svi vertikalni sklopovi
(ramovi) na modelu. Znači, kreiraće se onoliko blokova koliko ima i
simbola vertikalnih ramova u prozoru “Dispozicija”. Pored toga,
program će obavezno kreirati i grafičke blokove od vertikalnih
sklopova koji u sebi sadrže zidove, bez obzira da li je njihov
položaj u prozoru “Dispozicija” određen simbolom ili ne.
“Pomoćni pogledi” - postavljanjem ovog prekidača na uključno stanje biće kreirani

grafički blokovi u čijem sastavu će se naći svi definisani pomoćni
pogledi na modelu (vidi poglavlje “2.14.3”). Svakako da će ovaj
prekidač biti aktivan samo u slučaju da su na datom modelu
kreirani pomoćni pogledi.
U okviru svih ovih grafičkih blokova, opterećenje se neće nikada prikazivati dok će vidljivost
svih ostalih elemenata crteža biti određena trenutnim stanjem vidljivosti u modulu za obradu
rezultata proračuna. Zbog toga je u ovom dijalog box-u prisutna i zatvorena lista za promenu
stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor vidljivosti koja će odrediti

sadržaj grafičkih blokova
Znači na ovaj način možete odrediti da li će se uz vidljive konstruktivne elemente prikazivati i

redni broj seta numeričkih podataka, da li će pomoćne ose biti prikazane ili ne, da li će se
videti pomoćne linije sa kotama, itd.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box “Vidljivost”, u kome možete da

regulišete način vidljivosti svakog elementa konstrukcije posebno. Izabrano stanje
vidljivosti je jednokratno, tako da će ono važiti samo dok se ne izađe iz dijalog
box-a “Generator ulaznih podataka o konstrukciji”.

694
Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podešavati karakteristike
blokova koji će biti kreirani. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara
desnim klikom miša preko ikone “Eksport bloka” u modulu za obradu rezultata,
tako da će sve izmene parametara ostati zapamćene i nakon izlaska iz tekuće
naredbe.
U slučaju modela koji su definisani u fazama građenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena
lista pomoću koje imate mogućnost da definišete da li će se grafički blokovi generisati za sve
faze građenja ili pak samo za odabranu fazu građenja.
Zatvorena lista za izbor faza građenja

čija će geometrija biti eksportovana
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će pored svih ostalih ulaznih podataka,
automatski generisati i sve odabrane grafičke blokove koji definišu ulazne podatke o geometriji
konstrukcije.
U delu stabla “Konstrukcija”, program je postavio

sve prethodno izgenerisane tekstualne i grafičke blokove

695
Generisanje ulaznih podataka o opterećenju
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Opterećenje”, i izborom naredbe “Generisanje
izveštaja”, otovoriće se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje

ulaznih podataka o opterećenju
Postavljanjem odgovarajućih prekidača na uključeno stanje, vrši se izbor blokova koji će ući u
sastav projektne dokumentacije. U svakom slučaju, poželjno je da u projektnu dokumentaciju
priložite i listu svih osnovnih slučajeva opterećenja i eventualno kreiranih kombinacija njihovog
jednovremenog delovanja. Kada je prekidač “Lista slučajeva opterećenja” postavljen na
uključeno stanje, tada će dostupan postati i prekidač “Suma spoljašnjih sila”. Kada je on
postavljen na uključeno stanje u tablici će se pored imena svih osnovnih slučajeva opterećenja
ispisivati i sume zadatog opterećenja u pravcu globalnih koordinatnih osa. Izuzetak
predstavljaju slučajevi opterećenja sa pokretnim opterećenjem, seizmički slučajevi opterećenja
proračunati metodom multimodalne analize i uticajne linije. Isti podaci će se ispisivati i za sve
kombinacije koje u svom sastavu nemaju pokretno opterećenje ili seizmičko opterećenje koje
je proračunato metodom multimodalne analize.

696
Tabela slučajeva opterećenja sa prikazanom sumom spoljašnjih sila
Da bi uopšte došlo do automatskog generisanja grafičkih blokova, potrebno je da prekidač

“Položaj opterećenja” postavite na uključeno stanje.
U slučaju modela koji su definisani u fazama građenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena
lista pomoću koje imate mogućnost da definišete da li će se grafički blokovi generisati za sve
faze građenja ili pak samo za odabranu fazu građenja.
Sve prethodno rečeno, za postavljanje vidljivosti i veličine grafičkih blokova važi i ovde (vidi
deo generisanja ulaznih podataka o konstrukciji).
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će automatski generisati i grafičke blokove koji
definišu položaj zadatog opterećenja u okviru svih osnovnih slučajeva opterećenja.
Automatski generisani grafički blokovi sa položajem opterećenja
Veličine simbola strelica kojima se predstavlja delovanje površinskog, linijskog i tačkastog

opterećenja, određena je trenutnim faktorom skaliranja koji je postavljen u modulu za obradu
rezultata proračuna funkcijskim tasterima : “F9”, “F10” i “F11” (vidi poglavlje “3.2”).
Napomenućemo da se grafički blokovi kreiraju samo za sklopove u kojima se barem jedan od

entiteta opterećenja vidi. Uz sva pikazana opterećenja uvek se ispisuje i njihov intenzitet.

697
U delu dijaloga “Setovi numeričkih podataka” se nalaze check box-ovi pomoću kojih se od
programa može zahtevati generisanje tekstualnih izveštaja za sve setove tačkastih i pokretnih
opterećenja, kao i površinskih opterećenja koja su postavljena pomoću opcije “Wizard”.
Dostupni će biti samo check box-ovi za ona opterećenja koja postoje u modelu.
“Tačkasta opterećenja”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje je omogućeno generisanje
tekstualnih izveštaja za tačkasta opterećenja.
Tekstualni izveštaj za tačkasta opterećenja
“Pokretna opterećenja”
tekstualnih izveštaja za pokretno opterećenja.
Tekstualni izveštaj za pokretna opterećenja
“Površinska opterećenja - wizard”

tekstualnih izveštaja za površinsko opterećenja od wizarda.

698
Tekstualni izveštaj za površinska opterećenja - wizard
Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenoj modalnoj analizi
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Modalna analiza”, i izborom naredbe
“Generisanje izveštaja”, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tekstualni
izveštaj koji sadrži kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedene modalne analize.
Izgled izgenerisanog izveštaja modalne analize
Napomenućemo, da sadržaj tablice u kojoj se prikazuje raspored masa po visini objekta, u

potpunosti odgovara sadržaju dijalog box-a, koji se otvara izborom podopcije “Izveštaj”, u
okviru naredbe “Mase” (vidi poglavlje “6.6”). Ukoliko niste editovali nivoe pomoću naredbe
“Mase”, njihov položaj će odgovarati zadatom položaju nivoa u samom modelu (naredba
“Edit”).

699
Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenom seizmičkom proračunu
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Seizmički proračun”, i izborom naredbe
“Generisanje izveštaja”, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tekstualni
izveštaj koji sadrži kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog seizmičkog proračuna.
Izgled izgenerisanog izveštaja seizmičkog proračuna
Pored zadatih ulaznih podataka, program za svaki zadati pravac delovanja seizmike, kreira i
tablicu rasporeda seizmičkih sila po visini objekta. Raspored nivoa u ovim tablicama u
potpunosti odgovara rasporedu nivoa koji je definisan izborom podopcije “Izveštaj”, u okviru
naredbe “Mase” (vidi poglavlje “6.6”). Ukoliko niste editovali nivoe pomoću naredbe “Mase”,
njihov položaj će odgovarati zadatom položaju nivoa u samom modelu (naredba “Edit”).
U slučaju seizmičkog proračuna, koji se bazira na multimodalnoj analizi, tada će se u okviru

ovih tablica prikazivati proračunate seizmičke sile za svaki od proračunatih tonova. Na kraju
izveštaja, program će kreirati i tablicu sa faktorima participacije, iz koje se može sagledati
doprinos svakog od tonova, pri proračunu seizmičkih sila.
Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenom statičkom proračunu
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Statički proračun”, i izborom naredbe
“Generisanje izveštaja”, otovoriće se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje numeričkih rezultata statičkog proračuna

700
Izbor opterećenja za koje će se kreirati tekstualni izveštaj vrši se u desnom delu dijalog box-a
(“Opterećenja”). Prikazane opcije imaju sledeće značenje:
“Tekući slučaj opterećenja” - Izveštaj se generiše za slučaj opterećenja koji je izabran iz

zatvorene liste, koja postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekidač. U listi se nalaze svi
osnovni slučajevi opterećenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati
model. Bilo koji od ovih slučajeva opterećenja može se izabrati za kreiranje izveštaja.
“Anvelopa kao jedinstveni slučaj opterećenja” - Check box čijim se postavljanjem na

uključeno stanje omogućava da generisanje izveštaja za tekući slučaj opterećenja kada je
tekući slučaj anvelopa, radi kao da je korisnik anvelopom izabrao slučajeve opterećenja za
koje želi da dobije izveštaj.
“Sva osnovna opterećenja” - Izveštaj se generiše za sve osnovne slučajeve opterećenja.
“Sve kombinacije opterećenja” - Izveštaj se generiše za sve kombinacije opterećenja.
“Sva opterećenja” - Izveštaj se generiše za sva opterećenja.
Kada tekući model sadrži faze građenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (“Faza građenja”). Izborom iz ove liste
određuje se faza građenja za koju se generiše izveštaj. U listi se nalazi i opcija “Sve faze”.
Njenim izborom izveštaj se generiše za sve faze građenja.
U levom delu dijalog box-a se nalaze komandna polja sa nazivima svih konstruktivnih
elemenata koji su podržani u programu. Svakako da će za aktiviranje biti dostupni samo
elementi konstrukcije koji su zastupljeni u modelu, sa kojim trenutno radite. Sa leve strane
naziva, svakog od konstruktvnih elemenata, nalaze se prekidači čijim postavljanjme na
uključeno, odnosno isključeno stanje, regulišete da li će se njihovi rezultati naći u sklopu
izgenerisanog tekstualnog izveštaja ili ne.

701
Prekidači koji određuju da li će se rezultati

za dati konstruktivni element izgenerisati ili ne
Izborom bilo kog od ponuđenih komandnih polja, otvara se dijalog box za definisanje sadržaja
tekstualnog izveštaja koji će se odnositi na rezultate u datom konstruktivnom elementu.
Izgled dijalog box-a za definisanje sadržaja

tekstulanog izveštaja sa rezultatima u pločama i zidovima
Način rada sa ovim dijalog box-ovima je potpuno isti kao i kod dijalog box-ova u okviru
naredbe za generisanje tekstualnih izveštaja selektovanjem (vidi poglavlje 8.16).
Kada ste zadali sve potrebne podatke u ovom djalog box-u, izbor komandnog polja “OK” će
dovesti do vraćanja na osnovni izgled dijalog box-a u okviru naredbe za generisanje
numeričkih rezultata statičkog proračuna celog modela.
Pored rezultata za odabarane konstruktivne elemente, u okviru ove naredbe za nudi

mogućnost i generisanja tabela sa deformacijama čvorova sa mreže konačnih elemenata.
Izborom komandnog polja “Deformacija čvorova”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.

702
Izgled dijalog box-a za definisanje sadržaja

tekstualnog izveštaja o deformacijama čvorova.
Način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod konstruktivnih elemenata, stim što
se menja jedino vrsta uticaja koje možete selektovati za prikaz. Ovde su za prikaz predviđene
deformacije čvorova sa mreže konačnih elemenata u globalnom koordinatnom sistemu.
Isto, kao i kod naredbe za kreiranje tekstualnih izveštaja selektovanjem, i u okviru ove
naredbe je moguće snimanje u bazu trenutnog stanja prekidača, odnosno odabranog sadržaja
tekstualnog izveštaja.
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izveštaja
Ove baze su međusobno usaglašene, odnosno konfiguracija snimljena u okviru ove naredbe
sadrži niz pod-konfiguracija koje se odnose na pojedine konstruktivne elemente.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a u delu projektne
dokumentacije koji je rezervisan za rezultate statičkog proračuna, biđe postavljeno onoliko
tekstualnih blokova koliko sti ih i odabrali u ovom dijalog box-u.

703
U delu stabla “Statički proračun”, program je izgenerisao

sve prethodno odabrane tekstualne blokove
Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenom proračunu stabilnosti
Desnim klikom miša preko naslova poglavlja “Stabilnost”, i izborom naredbe “Generisanje
izveštaja”, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni izveštaj koji
sadrži kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog proračuna stabilnosti.
Izgled izgenerisanog tekstualnog izveštaja o kritičnom opterećenju
Opciono brisanje već postojećih generisanih blokova pri ponovnom generisanju
Prilikom generisanja izveštaja program proverava da li u projektnoj dokumentaciji postoje

tekstualni ili grafički blokovi koji su ranije generisani sa istom naredbom. Ako postoje
pojavljuje se upozorenje koje korisniku pruža mogućnost da ove blokove izbriše iz izveštaja.

704
Izborom potvrdnog odgovora brišu se ranije generisani blokovi, dok se izborom negativnog
odgovora oni zadržavaju, uz dodavanje novih blokova u dokumentaciju.
Ako se check box “Automatski koristi ovaj odgovor” postavi na uključeno stanje, program
će zapamtiti poslednji dati odgovor (“Yes” ili “No”) i koristiće ga pri budućim generisanjima
blokova, tako da se upozorenje više neće pojavljivati. Ukoliko želite da poništite zapamćeni
odgovor, odnosno da omogućite ponovno prikazivanje upozorenja, potrebno je da u dijalog
box-u naredbe “Funkcionalnost” (“Setup  Funkcionalnost”) aktivirate komandno polje
“Poništavanje automatskih odgovora”.
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Svi generisani tekstualni izveštaji i eksportovani grafički blokovi, smeštaju se u
stablo projektne dokumentacije, i to u područje pod-naslova, kome po sadržaju pripadaju.
Izgled stabla projektne dokumentacije sa eksportovanim blokovima
Kako program ima različit tretman prema tekstualnim i grafičkim blokovima, to se oni u stablu
označavaju posebnim ikonama.
Ikona za oznaku tekstualnog bloka u stablu
Ikona za oznaku grafičkog bloka u stablu
Iza ovih ikona, program ispisuje i naziv datog bloka, koji ukazuje na njegov sadržaj.
Napomenućemo da naslovi blokova ne utiču na sadržaj projekta na hartiji, već služe isključivo
za lakše prepoznavanje njihovog sadržaja.
Kako je prostor za prikaz stabla dokumenta ograničene veličine, to pomoću horizontalne i

vertikalne scroll trake na stablu, možete vršiti promenu njegovog tekućeg sadržaja na ekranu.

705
Scrooll trake za promenu tekućeg sadržaja stabla
Raspoloživi prostor za prikaz stabla, može se menjati u horizontalnom smislu. Naime,

razvlačenjem njegove desne ivice, ovaj prostor se može povećati, odnosno smanjiti.
Razvlačenjem desne ivice prostora predviđenog za prikaz stabla,

može se menjati dimenzija ovog prostora
Svakako da će povećanje polja predviđenog za prikaz stabla, dovesti do smanjenja prostora za

prikaz lista dokumenta.

706
Promena tekućeg bloka
U svakom trenutku rada sa projektnom dokumentacijom, uvek je jedan blok trenutno aktivan
(naslov aktivnog bloka, u stablu je naznačen posebnom bojom). Promena tekućeg bloka, vrši
se jednostavnim klikom miša preko njegovog naziva u stablu. Nakon toga, u desnom delu
ekrana, za tekuću stranu projekta se postavlja ona strana na kojoj se nalazi trenutno aktivan
blok.
Trenutno aktivan je grafički blok u okviru

pod-naslova “Statički proračun”
U slučaju tekstualnih blokova koji se prostiru na više strana, za tekuću će biti postavljena
strana, na kojoj počinje dati tekstualni blok. Na ovaj način, tekući blok u stablu je uvek
usaglašen sa prikazom tekuće strane projekta, što omogućava lako pozicioniranje na željeni
deo dokumenta. Promena tekućeg bloka, može se vršiti i pomoću kursorskih strelica.
Višestruka selekcija blokova
Kako se pojedine naredbe u programu mogu jednovremeno odnositi na više blokova, to je u

stablu omogućena višestruka selekcija blokova pomoću tastera “Shift” i “Ctrl”. Držanje stalo
pritisnutog tasrera “Ctrl” i klik miša na neki od blokova će taj blok selektovati pri čemu će
prethodno selektovani blokovi ostati i dalje selektovani. U ovoj proceduri, klik miša na ranije
selektovani blok će dovesti do njegovog de-selektovanja. Višestruka selekcija blokova pomoću
tasrera “Shift” se odvija slično kao i prethodno opisana pomoću tastera “Ctrl”, stm što ovde
klik miša na blok ne selektuje samo dati blok već i sve ostale blokove u listi koji se nalaze
između prethodno selektovanog i onog koji je neposredno selektovan. napomenućemo da je
pomoću višestruke selekcije moguće selektovati blokove iz različitih pod-oblasti. Višestruka
selekcija će imati primenu kod naredbe za brisanje blokova i naredbe za podešavanje
karakteristika blokova.

707
Višestrukom selekcijom su selektovani svi blokovi dokumenta
Promena naziva bloka
Klikom na desni taser miša, u poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu,
otvara se padajući meni u kome je uvek prisutna i naredba “Preimenuj”. Njenim izborom
otvara se dijalog box u kome prethodno selektovanom bloku možete zadati novi naziv.
Dijalog box za promeu naziva bloka
Brisanje bloka
Brisanje selektovanih blokova se može postići ili izborom ove ikone, ili pak
direktnim pritiskom na taster “Del”. Pored toga, klikom na desni taser miša, u
poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu, otvara se
padajući meni u kome je uvek prisutna i naredba “Briši”.

708
Padajući meni koji se otvara na desni klik miša preko naslova bloka
Karakteristike bloka
Izborom ove ikone, ili pak naredbe “Karakteristike bloka” iz padajućeg menija
koji se otvara na desni klik miša preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box
za podešavanje karakteristika selektovanog bloka. U slučaju da se ova naredba
aktivira kada je selektovan tekstualni blok, tada će u dijalogu biti neaktivne sve
opcije osim prekidača “Počni na novoj srani” i “Jedna kolona”.
Izgled dijalog box-a za podešavanje karakteristika

selektovanog tekstualnog bloka
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara ranije opisanom za postavljanje “default”

karakteristika eksportovanih blokova (vidi poglavlje “8.21.1”). Jedina razlika je u tome, što se
ovde zadati parametri ne koriste kao “default” vrednosti, već se pridružuju samo selektovanom
bloku.

709
Ako se naredba pokrene dok je selektovan grafički blok, umesto parametra “Jedna kolona” u
dijalogu će se nalaziti parametar “Poslednji u redu”.

selektovanog grafičkog bloka
Uključivanjem ovog check box-a selektovani blok postaje poslednji u svom redu, tako što blok
koji se nalazi iza njega prelazi u novi red. Istovremeno postaje dostupna i zatvorena lista iz
koje se bira ravnanje selektovanog bloka. Ponuđene opcije za ravnanje su: Levo, Centar i
Desno. Napomenućemi i da se ravnanje odnosi samo na prostor od početka selektovanog bloka
do kraja reda u kome se on nalazi, a ne na ceo red.
Raspored grafičkih blokova pre ravnanja

710
Svakom drugom bloku je uključen check box “Poslednji u redu”

i iz liste izabrano ravnanje “Desno”
U slučaju višestruke selekcije grafičkih blokova, tada će dostupni biti samo parametri koji su
zajednički za sve selektovane blokove.

više selektovanih grafičkih blokova
U ovakvim slučajevima, podaci koji nisu zajednički za sve selektovane blokove, biće
nedefinisani, odnosno prazni. Zadavanjem samo određene grupe podataka, i aktiviranjem
komandnog polja “OK”, svim selektovanim blokovima, biće pridruženi samo podaci koji su bili
prethodno postavljeni u dijalog box-u, dok će ostali ostati nepromenjeni.
U slučaju jednovremenog selektovanja i grafičkih i tekstualnih blokova, za promenu će biti

dostupan samo parmetar koji određuje početak bloka na novoj strani.

711
Promena položaja bloka
Svaki novododati blok se automatski smešta na kraj grupe blokova koji su vezani za dati
naslov poglavlja.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na
gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na
dole.
Pored izbora jedne od ponuđenih ikona, promena položaja bloka je omogućena i “drag”-
ovanjem. Sama procedura se odvija tako što se mišem selektuje blok za pomeranje, i ne
otpuštajući levi taster miša on prevuče na novi položaj u stablu. Po otpuštanju levog tastera
miša, prethodno selektovani blok će biti postavljen neposredno ispod bloka na čije mesto je
prevučen. Iz ovoga proizilazi zaključak, da u slučaju da neki blok želite da postavite na prvo
mesto u okviru datog područja, nećete moći tu akciju da sprovedete u jednom koraku. U
takvom slučaju morate selektovani blok postaviti prvo na drugo mesto, a potom prvi iz liste da
premestite na drugo mesto.
Pri promeni mesta blokovima, vodite računa o blokovima kojima je zadato da počnu na novoj
strani ili pak u novom redu. O ovome će biti više reči u poglavlju u kome se opisuje prelom
dokumenta.
Na prethodno opisani način, blokovi se mogu premeštati samo unutar istog pod naslova.
Kopiranje i premeštanje blokova u okviru projektne dokumentacije
U padajućem meniju, koji se otvara desnim klikom miša preko naziva selektovanih blokova u
stablu, nalaze se i naredbe koje služe za kopiranje i premeštanje blokova sa jednog na drugo
mesto u okviru projektne dokumentacije. Pri korišćenju ovih naredbi nema nikakvih
ograničenja, pa se blokovi mogu iskopirati/premestiti u okviru istog poglavlja, ali i na bilo koje
mesto u nekom drugom poglavlju.
“Kopiraj označene blokove”

Izborom ove naredbe selektovani blokovi se kopiraju u skladište koje važi
samo unutar editora hartije. Blokovi se iz ovog skladišta mogu ubacivati u
izveštaj proizvoljan broj puta, sve dok se u njega ne kopiraju neki drugi
blokovi, ili se ne izađe iz editora hartije. Isti efekat se može postići i
istovremenim pritiskom na tastere “Ctrl” i “C” sa tastature, što je zapisano i u
padajućem meniju pored imena naredbe (Ctrl+C).
“Premesti označene blokove”

Izborom ove naredbe selektovani blokovi se pripremaju za premeštanje,
odnosno kopiraju u skladište. Oni će biti vidljivi na svom mestu u izveštaju,
sve dok se pomoću naredbi koje su za to predviđene ne izvrši njihovo
ubacivanje na neko drugo mesto. Isti efekat se može postići i istovremenim
pritiskom na tastere “Ctrl” i “X” sa tastature, što je zapisano i u padajućem
meniju pored imena naredbe (Ctrl+X).

712
“Ubaci kopirane blokove iznad”

Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom će iznad trenutno selektovanog bloka biti ubačen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik će moći da ubaci na više mesta u izveštaju.
Takođe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premeštanje
i u tom slučaju njenim aktiviranjem će iznad trenutno selektovanog bloka biti
ubačen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premeštanje,
ova komanda postaje neaktivna, što znači da će se taj blok moći ubaciti samo
na jedno mesto u izveštaju. Ukoliko je kao odredište izabrano neko poglavlje
postaće dostupna naredba “Ubaci kopirane blokove na početak
poglavlja” čime će se blokovi selektovani za kopiranje ili premeštanje ubaciti
na početak datog poglavlja.
“Ubaci kopirane blokove ispod”

Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom će ispod trenutno selektovanog bloka biti ubačen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik će moći da ubaci na više mesta u izveštaju.
Takođe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premeštanje
i u tom slučaju njenim aktiviranjem će ispod trenutno selektovanog bloka biti
ubačen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premeštanje,
ova komanda postaje neaktivna, što znači da će se taj blok moći ubaciti samo
na jedno mesto u izveštaju. Ukoliko je kao odredište izabrano neko poglavlje
postaće dostupna naredba “Ubaci kopirane blokove na kraj poglavlja”
čime će se blokovi selektovani za kopiranje ili premeštanje ubaciti na kraj
datog poglavlja.
TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije
S obzirom da se pri kreiranju projektne dokumentacije, pored tabela i crteža, često javlja
potreba za dopisivanjem raznih tekstova (naslovi, komentari, analize opterećenja, itd.)
omogućeno je ubacivanje praznih blokova koji bi se koristili za ovu namenu. Blokovi se mogu
ubacivati u projektnu dokumentaciju izborom odgovarajućih naredbi iz menija koji se otvara
desnim klikom miša preko imena poglavlja u stablu:
“Napravi novi blok na početku poglavlja” - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su
ubacuje na početak datog poglavlja
“Napravi novi blok na kraju poglavlja” - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su
ubacuje na kraj datog poglavlja

713
Naredbe za ubacivanje praznog bloka na početak,

odnosno kraj poglavlja
Takođe, blokovi se mogu ubacivati i aktiviranjem odgovarajućih ikona ili izborom naredbi iz
menija koji se otvara desnim klikom miša preko imena bilo kog već ubačenog bloka.
Аktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe “Napravi novi blok iznad”
blok se ubacuje neposredno iznad selektovanog bloka
Аktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe “Napravi novi blok ispod”
blok se ubacuje neposredno ispod selektovanog bloka
Naredbe za ubacivanje praznog bloka iznad, odnosno

ispod trenutno selektovanog bloka
Nakon ubacivanja bloka u izveštaj pomoću neke od prethodno opisanih naredbi, program će
automatski otvoriti dijalog box u kome se unosi sadržaj bloka:

714
Izgled dijalog box-a u kome se unosi sadržaj

ubačenog bloka
Način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i u proceduri definisanja zaglavlja tipske
strane projekta. Pored mogućnosti definisanja proizvoljne veličine i sadržaja kolona i redova,
imate mogućnost i da proizvoljno selektovani tekst iz Word-a, preko “clip-board”-a prekopirate
u sadržaj ubačenog bloka.
U sadržaj bloka je iz Word-a iskopirana analiza opterećenja
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, sadržaj ubačenog bloka pojaviće se u sastavu
projektne dokumentacije.

715
Sadržaj ubačenog bloka
Veličina ubačenih blokova je programski definisana, ali se ona može naknadno promeniti
razvlačenjem graničnika koji su postavljeni na njegovim stranama.
Razvlačenjem donje ivice blok je dobio potrebnu veličinu
Ubačeni tekstualni blok je potpuno ravnopravan sa ostalim grafičkim i tekstualnim blokovima,

tako da se nad njim mogu vršiti sve programom predviđene operacije (promena položaja,
brisanje, itd).
Uređivanje tekstualnih blokova
U meniju koji se otvara desnim klikom preko imena bloka u stablu nalazi se i naredba
“Uređivanje tekstualnog bloka”. Izborom ove naredbe mogu se editovati novi ubačeni
blokovi kao i tekstualni izveštaji. Ukoliko se selektuje novi blok i izabere komanda “Uređivanje
tekstualnog bloka” otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka.

716
Izgled dijaloga za editovanje novog bloka
Ukoliko se selektuje blok nekog tekstualnog izveštaja, tada će se otvoriti dijalog u kojem je
prikazan sadržaj izveštaja u obliku matrice sa poljima čiji se sadržaj može menjati. Originalno
formatiranje izveštaja će biti očuvano.
Izgled dijaloga za uređivanje tekstualnog bloka

717
U tabeli se nalazi prikazan sadržaj selektovanog tekstualnog izveštaja. U svaku od ćelija, može
se uneti potpuno proizvoljan sadržaj ili izmeniti postojeći. Postupak editovanja sadržaja
trenutno aktivne ćelije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
program “WordPad”.
“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele. Dugme će biti
aktivno samo ako je selektovan neki red koji sadrži podatke.
“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem ispod selektovanog reda dodaje novi red koji će
imati potpuno iste podatke kao red koji je bio selektovan neposredno pre
aktiviranja komandnog polja “Dodaj”. Dugme će biti aktivno samo ako je
selektovan neki red koji sadrži podatke.
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog će se zatvoriti, a sve izmene će biti prihvaćene i vidljive u
editoru hartije.
Eskport grafičkog bloka u AutoCAD (DXF)
Izborom ove ikone, ili pak naredbe “Eksport u DXF”, iz padajućeg menija koji se
otvara na desni klik miša preko naziva selektovanog grafičkog bloka u stablu,
otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Dijalog box za eksport trenutno selektovanog

grafičkog bloka u DXF format
U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen položaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
U donjem delu dijalog box-a nalaziće se zatvorena lista “Dužina ACU”, iz koje se biraju merne
jedinice koje će se koristiti pri eksportovanju bloka.
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom “.dxf”, a svaki tip elemenata se
eksportuje u poseban “layer”. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer “CONSTRUCTION”,
mreža konačnih elemenata u “FENET”, legenda u “LEGEND”, a rezultati u layer “RESULTS”.
Eksport grafičkog bloka u klipboard
Izborom ove ikone, ili pak naredbe “Eksport bloka u klipbord”, iz padajućeg
menija koji se otvara na desni klik miša preko naziva selektovanog grafičkog bloka
u stablu, program sadržaj selektovanog bloka kopira u klipbord
Eksport bloka u TXT
Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za eksportovanje selektovanog

tekstualnog bloka u TXT format.

718
Sada je potrebno da zadate željeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja “Snimi”
izvršite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu.
Sve tekstualne izveštaje generisane u programu možete eksportovati u poseban fajl koji ima
ekstenziju “*.txt”. Izveštaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u programu (na pr.
u formi tabele), tako da su pogodni za učitavanje u druge programe koji podržavaju isti format
fajla, pre svega u “Excel”.
8.21.7 Potpisi grafičkih blokova

Već smo ranije rekli, da se pri eksportu grafičkih blokova, uz sadržaj samog crteža
automatski pridružuju i tekstovi koji ukazuju na njegov sadržaj. Naime, svaki grafički blok ima
svoj naslov i svoj potpis. U dnu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, za trenutno
aktivan grafički blok, u odgovarajućim edit box-ovima program ispisuje ove podatke.
Edit box-ovi u kojima se ispisuje naslov,

odnosno potpis grafičkog bloka
Ove tekstove program sam kreira, u zavisnosti od toga šta dati grafički blok predstavlja. U
programu je usvojena sledeća konvencija pri kreiranju ovih tekstova.

719
- Ako model u sebi sadrži definisane faze građenja, onda se obavezno u prvom redu naslova
ispisuje naziv tekuće faze građenja, a u drugom redu tekući slučaj opterećenja, pod
uslovom da grafički blok po svom sadržaju pripada ili poglavlju “Ulazni podaci –
Opterećenje” ili poglavlju “Statički proračun”.
- Ako model ne sadrži definisane faze građenja, tada se u prvom redu naslova ispisuje tekući
slučaj opterećenja, pod uslovom da grafički blok po svom sadržaju pripada ili poglavlju
“Ulazni podaci – Opterećenje” ili poglavlju “Statički proračun”. U svim ostalim slučajevima
naslov će biti prazan.
- U prvom redu potpisa bloka ispisuje se naziv dela modela koji je sadržan u grafičkom bloku
(naziv rama, nivoa, pomoćnog pogleda, naziv trenutnog stanja sakrivenosti, i sl), a drugi
red se ispisuje samo u slučaju da grafički blok predstavlja rezultate proračuna. Tada se
ispisuje naziv uticaja za koje su prikazni rezultati i njihove ekstremne vrednosti. U svim
ostalim slučajevani, drugi red potpisa bloka će biti prazan.
Nalov i potpis bloka su sastavni deo crteža, i možete ih menjati po svojoj želji. Pri editovanju i
naslova i potpisa bloka, možete zadati više od predviđena dva reda. Dovođenjem miša na kraj
tekućeg reda, i pritiskom na taster “Enter”, program će preći u sledeći red datog edit box-a.
Promena sadržaja ovih tekstova, biće prikazana na listu hartije tek kada promenite fokus sa
tog edit box-a, pritiskom na taster “Tab”.
Naslov i potpis bloka ne utiču na gabarit samog grafičkog bloka, već se ispisuju u njegovoj
unutrašnjosti, na mestu koje je određeno parametrima ravnanja u sklopu naredbe
“Karakteriste bloka”. U slučaju da naslov ili potpis bloka preklapaju neki deo crteža, izborom
nekog drugog načina ravnanja, on se gotovo uvek može smestiti na prazan deo crteža.
8.21.8 Komande za rad sa listovima harije

U desnom delu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, uvek se prikazuje
stvaran izgled trenutno aktivne strane dokumenta. Na dnu ekrana, na statusnoj liniji, uvek se
ispisuje i informacija o rednom broju tekuće strane kao i podatak o ukupnom broju strana u
dokumentu.
Polje predviđeno za ispis tekuće strane dokumenta
Već smo ranije rekli da se promenom tekućeg bloka u stablu dokumnta, automatski ažurira i
strana na kojoj se dati blok nalazi. Međutim, promena tekuće strane se može vršiti i pritiskom
na tastere “PgUp” i “PgDn”, kao i izborom odgovarajućih ikona.

720
Izborom ove ikone, za tekuću se postavlja prva strana ispred trenutno aktivne.
Izborom ove ikone, za tekuću se postavlja prva strana iza trenutno aktivne.
U slučaju da dokument sadrži veliki broj strana, za brzo postavljanje tekuće strane, može
poslužiti i scroll trake koja se postavlja uz desnu ivicu ovog prozora.
Scroll traka za brzu promenu tekuće strane
Podrazumevani način za prikazivanje stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane.
Međutim, ponekad može biti od interese da se istovremeno prikaže više strana projekta.
Izborom ove ikone, prikaz tekuće strane dokumenta, zamenjuje se

jednovremenim prikazom više stranica
Jednovremni prikaz dve stranice dokumenta
Koliki će broj strana biti prikazan jednovremeno, određuje se izborom jedne od puneđenih
opcija iz zatvorene liste, koja se otvara klikom miša na strelicu sa desne strane ikone za
jednovremni prikaz više strana dokumenta. Programom je ograničeno da se istovremeno može
prikazati maskimalno šest strana.

721
Zatvorena lista za izbor, koliko će strana

dokumenta biti prikazano istovremeno
Izborom ove ikone, jednovremeni prikaz više strana, zamenjuje se prikazom samo
tekuće strane.
Naredbe za zumiranje sadržaja hartije rade na potpuno isti način kao i u ostalim modulima
programa. Znači, moguće ih je pokrenuti ili izborom odgovarajuće ikone ili pak pritskom na
taster “Ctrl” i odgovarajuće dugme miša (vidi poglavlje “2.7”).
Zumirani deo tekuće strane dokumenta
Zum po visini
Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela visina lista dokumenta. Desnim
klikom miša na ikonu prikazuje se cela visina lista dokumenta, bez margina.
Zum po širini
Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela širina lista dokumenta. Desnim
klikom miša na ikonu prikazuje se cela širina lista dokumenta, bez margina.

722
Izborom tastera “Page Up”, odnosno “Page Down” sa tastature, ako je trenutno zumiran list po
širini, program će prvo prikazati zumirani prikaz vrha, odnosno dna tekuće stranice, a zatim
vrh, odnosno dno naredne stranice.
U prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom podržan je i sistem za obnavljanje sadržaja

projekta. Ikone “Undo” i “Redo” funkcioniša na potpuno isti način, stim što postoji
ograničenje da se “undo buffer” ne može osvežiti nakon generisanja tektualnih izveštaja.
Naime, u trenutku generisanja bilo kog od tekstualnih izveštaja, program mora prvo da snimi
bazu projekta, te se nakon ove operacije program ne može više vratiti na prethodno stanje.
Međutim, u slučaju kada se u seansi rada sa projektnom dokumentacijom ne generišu
tekstualni izveštaji, tada će kompletan sistem za obnavaljanje crteža u potpunosti
funkcionisati.
8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji

Prelom strana u projektnoj dokumentaciji, vrši se automatski, poštujući pri tom
kako trenutno veličinu grafičkih blokova, tako i definisane podatke o fontovima u generisanim
tekstalnim izveštajima. Tesktualni i grafički blokovi se mogu kontinualno postavljati jedan iza
drugog, po redosledu koji je određen u stablu dokumenta. Grafički blokovi mogu stajati jedan
pored drugog, ako to njihova veličina dozvoljava. Isto važi i za tekstualne blokove. Ako je
njihova širina takva da mogu stati u više kolona tada se oni tako i postavljaju na listu hartije.
Znači, uslov je da prostor na hartiji bude maksimalno popunjen. Jedino ograničenje je u tome
što se tekstalni i grafički blok ne mogu naće jedan pored drugog. Razlog ovome je što
tekstualni izveštaju nemaju pravougaoni gabarit pa bi za algoritam prelamanja ovo bio isuviše
komplikovan zahteva. I grafički i tekstualni blokovi se uvek ravnaju uz levu ivicu stranice
dokumenta.
Pri prelomu strana, program poštuje i zadate karakteristike blokova po pitanju zahteva da oni
počnu na novoj strani, odnosno u novom redu. Svi blokovi kojima su zadate ovakve
karkteristike, u stablu se označavaju posebnim ikonama.
Ikona za oznaku tekstualnog bloka kome je zadato da počne na novoj strani
Ikona za oznaku grafičkog bloka kome je zadato da počne na novoj strani
Ikona za oznaku grafičkog bloka kome je zadato da počne u novom redu
Napomenućemo još jednom da se tekstualnim blokovima ne može zadati karkteristika da

počnu u novom redu.
Iako je prelom strane potpuno automatizovan, promenom karakteristika pojedinim blokovima,

po pitanju njihove veličine, i podatka da li treba da počnu na novoj strani (novom redu), ili ne,
ipak možete uticati na prelom dokumenta. Inače, svakom bloku koji je prvi ubačen u jedno od
područja podnaslova, program automatski postavlja karakteristiku da počinje na novoj strani.
Vi ovaj paramtera svakako možete poništiti, ali će projekat izgledati mnogo preglednije ako
svako poglavlje počne na novoj strani.
Pri operaciji promene redosleda blokova vodite računa o blokovima kojima je postavljan
parametar o početku na novoj strani, odnosno novom redu.

723
8.21.10 Komande za rad sa grafičkim blokovima na hartiji

Neke od ranije opisanih naredbi za rad sa blokovima u stablu, mogu se aktivirati
i na samom listu hartije. Naime, desnim klikom miša preko prikazanog bloka na hartiji, otvara
se padajući meni u kome su sadržane ove naredbe
Desnim klikom miša preko grafičkog bloka, otvara se padajući meni
Promena dimenzija grafičkih blokova
Na listu hartije, mogu se selektovati samo grafički blokovi, i samo jedan od njih može biti
trenutno aktivan. Oko aktivnog bloka postavlja se okvir, koji u svojim ćoškovima, i na
sredinama svake od strana, ima postavljene male kvadrate koji služe za promenu dimenzija
bloka.
Kvadrati za promenu dimenzija trenutno aktivnog grafičkog bloka
Znači, promena dimenzija aktivnog bloka se može vršiti i razvlačenjem njegovih uglova. Za
ovakav način rada, potrebno je da pokazivač dovedete u položaj da pokazuje na jedan od
uglova bloka. U tom položaju pokazivač će dobiti oblik dvostrane strelice čime vam program
ukazuje da je spreman za ovu vrstu operacije. Sada pritisnite levi taster miša, i ne otpuštajući

724
ga dovedite selektovano teme bloka u željeni položaj, i tek tada otpustite taster miša. Na ovaj
način, odnos širine prema visini bloka ostaje neporomenjen.
Razvlačenjem dijagonalnih temena, odnos visine

prema šitrini bloka ostaje nepromenjen
Pored razvlačenja uglova bloka, programom je omogućeno i razvlačenje njegovih stranica.

Postupak se odvija na potpuno isti način, stim što je sada umesto ugaonog, potrebno
selektovati mali kvadrat na sredini željene strane okvira. Na ovaj način, menja se odnos širine
prema visini bloka.
Razvlačenjem donje strane bloka na gore,

poremećen je odnos širine prema visini bloka
Ovakav način promene dimenzija blokova može biti jako pogodan kod crteža koji imaju jako
izraženu jednu dimenziju. Na taj način, kod njih će biti eliminisane suvišne praznine na crtežu.
Pri naknadnoj promeni dimenzija blokova, morate znati da će ona uticati na položaj blokova
koji se nalaze iz njega. Pored toga, program će odmah napraviti i novi prelom strana
dokumenta.

725
Izmena tekstova grafičkog bloka
Ova naredba je predviđena za finalno podešavanje sadržaja bloka pre štampe.

Njenim izborom, ulazi se u proceduru izmena tekstova tekućeg grafičkog bloka.
Ikona ostaje uključena za sve vreme trajanja ove naredbe, odnosno sve dok izborom
odgovarajućih komandi korisnik ne izađe iz nje. Isti efekat se može postići i duplim klikom
miša. Naime, dupli klik miša preko grafičkog bloka, na prikazanoj tekućoj strani dokumenta,
ikonu “Izmena tekstova grafičkog bloka” postavlja na uključeno stanje. Za vreme trajanja
ove naredbe, program je stalno u proceduri selekcije tekstova. Izmene tekstova
podrazumevaju samo promenu položaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote
dijagrama, vrednosti izolinija, redni brojevi setova numeričkih podataka, itd).
U proceduri editovanja bloka omogućeno je višestruko selektovanje tekstova. Selektovanje

tekstova se vrši po sledećim pravilima:
1. Klik levim tasterom miša preko nekog teksta selektuje dati tekst, pri čemu ranije
selektovani tekstovi ostaju i dalje selektovani
2. Ukoliko se ispod pokazivača miša ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom miša,
program će ući u proceduru selektovanja prozorom
3. Klik levim tasterom miša preko nekog selektovanog teksta, dok je pritisnut taster “Shift” na
tastaturi, deselektuje dati tekst
4. Ukoliko se ispod pokazivača miša ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom miša
dok je pritisnut taster “Shift” na tastaturi, program će ući u proceduru deselektovanja
prozorom
5. Desnim klikom miša se vrši deselektovanje svih ranije selektovanih tekstova
Pomeranje tekstova se vrši tako što se prvo pokazivač miša dovede iznad nekog od
selektovanih tekstova i pritisne levi taster miša, a zatim se selektovani tekstovi dovedu u novi
položaj i tek tada otpusti taster miša.
Pritiskom na taster “Del” brišu se svi selektovani tekstovi.
Prikaz selektovanog teksta za pomeranje, odnosno brisanje

726
Napomenućemo da se za pomeranje i brisanje, može selektovati i kompletna tablica legende

punih izolinija. Na ovaj način, u slučaju da ona preklapa neki deo modela, imate mogućnost da
je postavite na slobodan deo crteža.
Izborom naredbe “OK” izlazi se iz komande, a sve izmene će biti prihvaćene.
Izborom naredbe “Cancel” izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.
Dodavanje teksta
Izborom ove naredbe imate mogućnost da ubacite nove proizvoljne tekstove na

proizvoljnom mestu u grafičkom bloku.
Ova komanda je dostupna samo kada je uključena komanda za izmene tekstova grafičkog
bloka, a njenim aktiviranjem od korisnika se očekuje da jednostavnim klikom miša izabere
mesto na koje želi da ubaci novi tekst, nakon čega se otvara sledeći dijalog:
Izgled dijaloga za ubacivanje novih

tekstova u grafičke blokove
“Tekst” Edit polje za unos potpuno proizvoljanog teksta.
“Ravnanje” Deo dijaloga u kome se nalazi šest polja koji određuju ravnanje teksta u
odnosu na tačku koju je korisnik izabrao sa grafičkog bloka.
“Font” U ovom delu dijaloga nalazi se zatvorena lista za izbor fonta, kao i edit polja
za unos visine i širine fonta.
“Ugao” Edit polje za unos ugla koji će tekst zauzimati u odnosu na horizontalu.

727
Izborom dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a na grafičkom bloku će biti postavljen tekst sa
svim zadatim parametrima.
Ova komanda je cirkularna tako da će se sada od korisnika ponovo očekivati zadavanje

položaja novog teksta. Sve vreme trajanja komande ikonica će biti aktivna. Izlazak iz komande
za dodavanje novih tekstova se obavlja aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom tastera
“Esc” sa tastature, pri čemu se korisnik vraća u režim editovanja grafičkog bloka.
Zumirani prikaz
Izborom ove naredbe, imate mogućnost da umesto kompletnog sadržaja bloka, u

projekat priložite samo jedan njegov deo.
Nakon izbora naredbe “Zumirani prikaz”, program će očekivati da izborom dve tačke sa
crteža, odredite pravougaonu oblast za uvećanje. Po završetku naredbe, sadržaj zadate
pravougaone oblasti biće tako proširen da popuni kompletan prostor zadate veličine bloka.
Prikaz uvećanog dela crteža
Ikona koja označava da trenutno prikazani blok sadrži samo deo crteža.
Desnim klikom miša na ovu ikonu korisniku je omogućeno poništavanje
zumiranog prikaza.
Ikona koja označava da je trenutno prikazan blok sa svojim kompletnim

sadržajem.
Izborom naredbe “OK” izlazi se iz komande, a sve izmene će biti prihvaćene.
Izborom naredbe “Cancel” izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.

728
U sastav projktne dokumentacije, priložen je uvećani deo bloka
Ova naredba ima naročitu primenu kada je crtež veliki i ne može da stane na odabrani format
hartije.
8.21.11 Import grafičkih blokova i tekstualnih izveštaja iz

drugih projekata
Pomoću naredbe “Import”, imate mogućnost da u sastav projektne
dokumentacije ubacite grafičke blokove i tekstualne izveštaje iz drugih projekata.
Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za import grafičkih blokova

i tekstualnih izveštaja iz drugih projekata
U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi “Lokacija”, nalazi se ime tekućeg direktorijuma. S
obzirom da se kreirana projektna dokumentacija snima u fajl koji ima isto ime kao i fajl sa
ulaznim podacima i ekstenziju “*.twp_d”, u centralnom delu dijalog box-a su prikazani samo
fajlovi sa ovom ekstenzijom, koji se nalaze u tekućem direktorijumu.
Sada je potrebno da klikom miša selektujete željeni fajl i aktivirate komandno polje “Učitaj”,
nakon čega se otvara novi dijalog box:

729
Dijalog box u kome se biraju blokovi za import
U listi su prikazani svi grafički blokovi i tekstualni izveštaji koji se nalaze u selektovanom fajlu.
Za svaki od njih je ispisano ime, kao i naziv poglavlja kome pripada. Izbor blokova za
ubacivanje u projektnu dokumentaciju vrši se postavljanjem odgovarajućih check box-ova na
uključeno stanje.
Komandna polja u donjem delu dijalog box - a imaju sledeću namenu:
“Sve” - aktiviranjem ovog komandnog polja selektuju se svi grafički i

tekstualni blokovi u listi
“Ništa” - aktiviranjem ovog komandnog polja deselektuju se svi ranije

selektovani blokovi
“Inverzija selekcije” - aktiviranjem ovog komandnog polja selektovani blokovi se

deselektuju, a neselektovani postaju selektovani
Blokovi se mogu selektovati i aktiviranjem naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom miša
preko naziva poglavlja kome dati blok pripada:

730
Meni koji se otvara desnim klikom miša preko naziva poglavlja
“Selektuj poglavlje” - selektuju se svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
“Deselektuj poglavlje” - iz selekcije se isključuju svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
Izborom komandnog polja “OK” dijalog box se zatvara, a svi selektovani blokovi se ubacuju u
odgovarajuću granu projektne dokumentacije.
8.21.12 Snimanje projektne dokumentacije

Aktiviranjem prikazane ikone možete da snimite trenutni sadržaj projektne
dokumentacije u bilo kom trenutku rada sa njom.
8.21.13 Štampanje projektne dokumentacije

Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji će regulisati
način štampe.
Izgled dijalog box-a za štampanje dokumentacije

731
U delu dijalog box-a “Print range”, definiše se da li želte da štampate ceo dokument ili samo
pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidača “All” na uključeno stanje, od programa se
zahteva štampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidača “Pages” na uključeno
stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane može zadati redni broj početne i krajnje
strane koje određuju deo dokumenta koji treba odštampati.
U edit box-u “Number of copies” imate mogućnost da zadate broj kopija za štampu, a
postavljanjem check box-a “Print to file” na uključeno stanje, imate mogućnost da umesto
direktnog izlaza na štampač, kreirate datoteku koja se može odštampati i van okruženja
programa.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, otpočeće proces štampe.
8.21.14 Eksport u RTF

Izborom naredbe “Eksport u RTF”, imate mogućnost da ceo grafički dokument
(*.twd fajl) prebaciti u “*.rtf” format, koji je čitljiv za gotovo sve Windows tekst
procesore, kakav je i “Word”. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledećeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za eksport u RTF
U edit box-u “Datoteka” možete zadati potpuno proizvoljno ime *.rtf’ datoteke koja se kreira,
a u delu dijalog box-a “Opcije eksporta”, reguliše se da li želite da eksportujete ceo izveštaj ili
samo određene strane. Obzirom da veličina kreiranog RTF fajla zavisi i od kvaliteta slika koje
se eksportuju, to pomoću klizača “Kvalitet slike” imate mogućnost da utičete na ovaj
parametar. Jasno da će visok kvalitet slike dovesti i do kreiranja mnogo većeg RTF fajla.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” otpočeće proces eksporta, i dužina trajanje ovog procesa
će zavisti isključivo od složenosti i veličine projektne dokumentacije. Kasnijim učitavanjem u
“Word”, ili pak neki drugi tekst procesor, moći ćete potpuno slobodno da editujete sadržaj
ovako eksportovane projektne dokumentacije. Ova naredba ima primenu i kada želite da
projektnu dokumentaciju šaljete svojim poslovnim partnerima u digitalnom obliku, iako za ovu
namenu svakako može poslužiti i štampa u PDF format koja je takođe podržana programom u
okviru naredbe “Štampa”.

732
Napomena:
Kako ne postoje tehničke mogućnosti da se sadržaj zaglavlja konvertuje u odgovarajuće
tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (“meta file”). Negativna posledica ovoga
je nemogućnost ažuriranja eventualno postavljenog brojača strana u “Tower”-ovom zaglavlju.
U takvim slučajevima je onda bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom “Word”-u a da
zaglavlje isključite iz “Tower”-ovog zaglavlja. Postoji još jedno rešenje a to je da u okviru
“Tower”-ovog zaglavlja ne ubacujete brojač strana već da to uradite u “Word”-u.
Napomena:
Vodite računa da zadate margine u “Tower”-u budu usaglašene sa maksimalnom površinom
štampe koja je omogućena u “Word”-u ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ćete
kasnije učitavati eksportovani RTF fajl. Naime, “Word”, pogotovu starije verzije, ne može da
štampa na celoj površini hartije koja je definisana drajverom datog štampača. Znači, “Tower”
može da štampa na većoj površini. Iz tog razloga može Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada
se učita u “Word”, nema odštampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
8.21.15 Povratak u modul za obradu rezultata proračuna

Pomoću ove naredbe, vrši se povratak u modul za obradu rezultata proračuna.
Njenim aktiviranjem, program prvo proverava da li su u dokumentu izvešene neke
izmene, i ako jesu otvara dijalog box sledećeg izgleda.
Izbor komandnog polja “Yes”, dovešće do snimanja u projekt svih prethodno izvršenih izmena,
komandno polje “No” će označiti da ne želite da snimite sprovedene izmene, dok će izbor
komandnog polja “Cancel” značiti odustajanje od povratka u modul za obradu rezultata.
8.21.16 Oporavak oštećenih dokumenata

U slučaju da, iz nekog razloga, dođe do kvarenja dokumenata, tako da više ne
mogu da se otvore, predviđena je naredba za njihovo oporavljanja uz zadržavanje blokova.
Naime, istovremenim pritiskom na tastere “Ctrl” i “D” u modulu za obradu rezultata otvara se
dijalog box sledećeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora izvršiće se defragmentacija, odnosno oporavak izveštaja, dok će

negativni odgovor označiti zatvaranje dijalog box-a bez prethodnog oporavka dokumenta.
Ako se check box “Automatski koristi ovaj odgovor” postavi na uključeno stanje, program
će zapamtiti poslednji dati odgovor (“Yes” ili “No”) i koristiće ga pri budućim pozivanjima ove
naredbe, bez otvaranja dijalog box-a.

733
8.21.17 Tekući jezik izveštaja

Kako Vam se u praksi može desiti slučaj da projekat radite za inostrano tržište,
to bi svakako bilo dobro da i projetna dokumentacija bude na datom jeziku. Pomoću naredbe
“Funkcionalnost”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Setup”, imate mogućnost da
odaberete jezik izveštaja (vidi poglavlje “3.5.2”).
Zatvorena lista za izbor jezika izveštaja
Nakon promene tekućeg jezika izveštaja, u postojećoj projektnoj dokumentaciji neće doći do
promene, već će svi nadalje generisani tekstualni izveštaji, kao i potpisi grafičkih blokova, biti
ispisivani na novo odabranom jeziku. Znači, program ne može ranije kreirani projekat,
automatski prevesti sa jednog, na drugi jezik. Razlog tome je što se potpisi blokova mogu
editovati od strane korisnika te ih je nemoguće automatski prevesti. Što se tiče tekstualnih
izveštaja koji se automatski generišu, tu pri promeni jezika izveštaja nema mnogo poteškoća,
obzirom da će novo generisanje prvo obrisati stare izveštaje, a potom izgeneristi nove na
tekućem jeziku.
Kako se jezik na kome je poslednji put bio izgenerisan tekstualni izveštaj, odnosno potpis
bloka, pamti u samom dokumentu, to će u slučaju promene jezika izveštaja program pri prvom
pokušaju eksporta grafičkog bloka, odnosno generisanja tekstualnog izveštaja, izdati
upozorenje o trenutno aktivnom jeziku.
Ovo upozorenje služi kao opomena da će se u sadržaju istog projekta naći tesktovi na
različitim jezicima.

734
8.21.18 Eksport bloka u klipbord

Grafički blok sa trenutnim sadržajem prozora na kome je postavljen fokus, možete
prebaciti u “clipboard” radi kasnijeg korišćenja u nekom drugom programu. Za ovu
namenu je predviđena naredba “Eksport bloka u klipbord”, koja se u modulu za
obradu rezultata nalazi u padajućem meniju “Pomoćne funkcije”. Takođe, naredba
se može aktivirati pomoću prikazane ikone, kao i istovremenim pritiskom na
tastere “Ctrl” i “F2”. Napomenućemo da trenutno stanje zuma neće uticati na
sadržaj bloka, već će se eksportovati kompletan sadržaj prozora.
Blok se u “clipboard”-u pamti kao bitmapa. Veličina i rezolucija bitmape zadaju se u dijalog
box-u koji se otvara desnim klikom miša preko ikone.
Izgled dijalog box-a koji se otvara desnim klikom miša preko ikone
Ovo je isti dijalog box kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom miša preko ikone “Eksport
bloka”. Veličina bitmape se zadaje unošenjem vrednosti u edit box-ove “Redovi/Kolone” ili
zadavanjem željene razmere u edit box-u “Razmera” dok se rezolucija bitmape zadaje
unošenjem vrednosti u edit box “Rezolucija”.
Primena ove naredbe je velika. Recimo ako u “Word”-u vršite sređivanje projektne
dokumentacije, preko “clipboard”-a u dokument možete ubaciti i željeni grafički blok.
Eksport bloka u “clipboard” može se vršiti i iz editora hartije, aktiviranjem

prikazane ikone. Ova naredba funkcioniše na isti način kao i naredba koja se nalazi
u modulu za obradu rezultata, s tim što se pomoću nje umesto sadržaja prozora u
“clipboard” eksportuje selektovani grafički blok.

735
8.21.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord

U “clipboard” se može prebaciti i grafički blok sa delom modela koji je trenutno
prikazan u prozoru na kome je postavljen fokus. Eksport u “clipboard” uvećanog
dela modela obavlja se izborom naredbe “Eksport vidljivog dela bloka u
klipbord” iz padajućeg menija “Pomoćne funkcije” ili klikom miša na prikazanu
ikonu. Ova naredba se može aktivirati i istovremenim pritiskom na tastere “Ctrl”,
“Shift” i “F2”.
Sva pravila koja važe za eksport u “clipboard” kompletnog sadržaja prozora pomoću naredbe
“Eksport bloka u clipboard”, važe i za ovu naredbu.
8.21.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF

Pomoću naredbe “Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF” imate
mogućnost da trenutni prikaz u prozoru na kome je postavljen fokus snimite u DXF
formatu ili kao bitmapu zadate rezolucije. Eksportovanje bloka će biti moguće u
svakom trenutku rada sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazani neki
od rezultata proračuna, ili ulazni podaci. Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg
menija “Pomoćne funkcije” ili klikom miša preko prikazane ikone, otvara se dijalog
box sledećeg izgleda:
Dijalog box za eksport bloka u “.DXF”

format ili bitmapu
Pomoću radio button-a “Eksport u BMP” i “Eksport u DXF” određuje se vrsta eksporta.
U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen položaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
Eksport bloka u bitmapu ili AutoCAD .DXF se može vršiti sa parametrima koji su pomoću
naredbe “Setup  Parametri” definisani za prikaz modela na ekranu, kao i sa parametrima koji
su definisani za prikaz crteža na papiru. Koji će se parametri koristiti pri eksportu određuje se
izborom jednog od dva ponuđena radio button-a: “Eksport sa parametrima za štampu” i
“Eksport sa parametrima za ekran”.

736
Radio button-i pomoću kojih se biraju

parametri za eksport
Ukoliko je izabran radio button “Eksport u DXF”, za promenu će biti dostupna i zatvorena lista
“Dužina ACU”, iz koje se biraju merne jedinice koje će se koristiti pri eksportovanju bloka.
Zatvorena lista za izbor mernih jedinica

koje se koriste pri eksportu u DXF
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom “.dxf”, a svaki tip elemenata se
eksportuje u poseban “layer”. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer “CONSTRUCTION”,
mreža konačnih elemenata u “FENET”, legenda u “LEGEND”, a rezultati u layer “RESULTS”.
Eksport bloka u DXF format može se vršiti i iz editora hartije, aktiviranjem

prikazane ikone. Ova naredba funkcioniše na isti način kao i naredba koja se nalazi
u modulu za obradu rezultata, s tim što se pomoću nje umesto sadržaja prozora u
DXF format eksportuje selektovani grafički blok.
Kada je izabran radio button “Eksport u BMP”, donji deo dijalog box-a dobija novi izgled:

737
Dijalog box za eksport bloka u bitmapu
U edit box-ovima “Širina” i “Visina” unose se redom širina i visina slike u pixel-ima. Ako su
zadate dimenzije slike velike, možete je podeliti na proizvoljan broj delova, unošenjem
vrednosti u edit box-ove “Broj kolona” i “Broj redova”. Svaki od ovih delova snima se u
posebnu datoteku.
Slika podeljena na četiri dela (dve kolone i dva reda),

pri čemu je svaki od njih smešten u posebnu datoteku
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa zadatim imenom i ekstenzijom “.bmp”. Ukoliko je
slika podeljena, naziv svake datoteke formira se tako što se zadatom imenu dodaju broj reda i
broj kolone u kojima se dati deo slike nalazi.

738
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom

“*.txt”
Sve tekstualne izveštaje generisane u programu možete eksportovati u poseban
fajl koji ima ekstenziju “*.txt”. Izveštaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u
programu (na pr. u formi tabele), tako da su pogodni za učitavanje u druge programe koji
podržavaju isti format fajla, pre svega u “Excel”.
Eksport u “*.txt” može se izvršiti iz svakog dijalog box-a u kome je omogućeno

kreiranje tekstualniih izveštaja, odnosno u kome se nalazi komandno polje sa
prikazanom ikonom. Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se standardni
dijalog box za snimanje fajlova.
Dijalog box za snimanje fajlova
Sada je potrebno da zadate željeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja “Snimi”
izvršite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu.
Pored pojedinačnog eksporta tekstualnih izveštaja, omogućeno je i snimanje u “*.txt” fajl

izveštaja koji su ranije eksportovani u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predviđeno je
komandno polje “ ”, koje je u editoru hartije postavljeno uz desnu ivicu ekrana. Naime,
neophodno je da se prvo selektuje tekstualni blok koji se eksportuje, a zatim da se
aktiviranjem ovog komandnog polja izvrši njegovo snimanje u “*.txt” fajl.
8.21.22 Direktna štampa pojedinačnih crteža

U ovom poglavlju, objasnićemo način pojedinačne štampe, odnosno postupak
štampanja samo jednog grafičkig bloka bez kreiranja projektne dokumentacije. U dosadašnjem
dela uputstva objasnili smo postupak kreiranja kompletne projektna dokumentacija. Međutim,
u toku rada sa programom možete imat potrebu da samo jedan crtež brzo odštampate, i to
van okruženja projektne dokumentacije. Za takve slučajeve, predviđena je naredba “Print”
koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Datoteka”. I kod ove naredbe je važno, na kom je
prozoru postavljen fokus, jer će sadržaj tog prozora biti pripremljen za štampu. Nakon izbora
ove naredbe, otvoriće se prozor, sličan prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom.

739
Izgled prozora za pojedinačnu štampu
Praktično, ovom procedurom se eksprotuje grafički blok čiji sadržaj odgovara sadržaju prozora
na kome je bio fokus neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Veličina i orijntacija bloka se
preuzimaju iz paramtara za “default” karakterisitike grafičkih blokova, a format hartije u
potpunosti odgovara odabraniom formatu za projektnu dokumentaciju. Ovakav režim rada u
potpunosti odgovara stanju projekta u kome je sadržan samo jedan grafički blok. Jasno da
komande za rada sa stablom neće biti dostupne, dok je način rada sa ostalim naredbama
potpuno isti kao i u postupku kreiranja kompletne projektne dokumentacije.
Program omogućava direktnu štampu i blokova koji se generišu u dijalog box-ovima pojedinih
naredbi.
U većini dijalog box-ova prisutno je i ovo komandno polje, čijim aktiviranjem se

vrši direktna štampa njegovog sadržaja, bez obzira da li je sadržaj datog dijalog
box-a grafiči ili pak tekstualni.

740
9. Dimenzionisanje betonskih
preseka
Jedna od veoma važnih mogućnosti ovog programa je automatsko dimenzionisanje
betonskih preseka, na osnovu sračunatih uticaja u konstrukciji, i izabranog standarda.
Programom je predviđeno kako dimenzionisanje površinskih elemenata konstrukcije (ploče,
zidovi), tako i dimenzionisanje linijskih elemenata (stubovi, grede). Svakako da će u proceduri
dimenzionisanja biti tretirani samo elementi konstrukcije kojima je u okviru ulaznih podataka
pridružen tip materijala “Beton” (vidi poglavlje “3.1.1.”). Naredbe za promenu propisa, i
definisanje šeme kombinovanja opterećenja, zajedničke su za sve betonske elemente u
konstrukciji, dok je sam postupak definisanja ulaznih podataka, pustupak dimenzionisanja i
prikaza potrebne armature, razdvojen po tipovima konstruktivnih elemenata.
Napomena:
Rezultati dimeznionisanja, kao i podaci o usvojenoj armaturi se automatski snimaju tek pri
izlasku iz programa i pri prelasku u druge module programa. Iz tog razloga, za preporuku je da
svremena na vreme aktivirate naredbu “Snimi”, kako ne bi došlo do neželjnog gubitka
rezultata dimenzionisanja usled nestanka struje, ili nekog drugog nepredviđenog događaja.
Napomena:
U slučaju ponovnog statičkog proračuna celog modela, elementi koji su dimenzionisani (grede,
stubovi ploče i zidovi) neće izgubiti ulazne podatke kombinovanja, dimenzionisanja i usvajanja
armature, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprečnog preseka.
9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)

Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po
kome će se vršiti proračun potrebne armature. Izborom naredbe “Propisi”, koja se nalazi u
okviru padajućeg menija “Dimenzionisanje  Beton”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor tekućeg propisa
Promena tekućeg standarda, vrši se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u
levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja “OK” dijalog box će nestati sa
ekrana, a izabrani propisi će nadalje biti važeći. U slučaju da za pojedine delove modela već
postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program će izdati sledeće
upozorenje.

741
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, svi postojeći rezultati dimenzionisanja će biti izgubljeni.
Znači, svi betonski preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom
standardu.
Pored izbora željenog standarda, u ovom dijalog box-u je moguće definisati i globalne
parametre koje će program koristiti u svom radu. Oni se pre svega odnose na karakteristike
materijala (komandna polja “Beton” i “Čelik za armiranje”), i vode se odvojeno za svaki od
ponuđenih standarda. Znači, za svaki od ponuđenih standarda možete definisati različite vrste
kako betona tako i čelika za armiranje.
Izborom komandnog polja “Beton”, otvara se dijalog box za definisanje karakteristika betona.
U prikazanoj listi se nalaze podaci za različite marke betona, a na slici u desnom delu dijalog
box-a je prikazan radni dijagram betona za odabrani standard. Karakteristike betona su
određene sa njegovom računskom čvrstoćom pri pritisku “fb” i računskom čvrstoćom pri
smicanju “rd” (podatak “rd” se koristi samo u delu proračuna armature za prijem smičućih
naprezanja u gredama i stubovima). Bilo koji od ponuđenih podataka možete izmeniti, a
pomoću komandnih polja “ Dodaj” i “ Briši” ovu listu možete urediti prema svojoj želji.
Izborom komandnog polja “Čelik za armiranje”, otvara se dijalog box za definisanje

karakteristika armature.

742
“Naziv” kolona sa vrstama armature.

“v” granica razvlačenja čelika.
“γ” zapreminska težina čelika.
Ovaj dijalog box funkcioniše na potpuno isti način kao i dijalog box za definisanje kvaliteta
betona.
9.3 Dimenzionisanje ploča

Automatsko dimenzionisanje površinskih elemenata konstrukcije, ogleda se u tome,
da se u svakoj tački ploče, odnosno zida, za zadati pravac postavljanja armature, odredi
računski potrebna površina armature. Naredbe za dimenzionisanje površinskih delova modela
(ploča, zidova) nalaze se u okviru padajućeg menija “Dimenzionisanje  Beton  Ploče”. Da bi
se olakšao izbor naredbi iz ovog menija, predviđena je ikona “Beton: Dimenzionisanje
ploča”, čijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajućeg menija

“Dimenzionisanje  Beton  Ploče”
U daljem tesktu ovog uputstva koristićemo samo termin ploča, pri čemu će sve izneto važiti i
za ploče i za zidove.
9.3.1 Ulazni podaci

Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno određen, pored izbora propisa i
merodavnog opterećenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao što su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje težišta zategnute armature od ivice preseka, način
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odrediće način proračuna potrebne armature u pločama.
Kako je programom omogućeno zadavanje različitih ulaznih podataka za svaku ploču posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna služi za pridruživanje istih ulaznih podataka svim
pločama (Ulazni podaci – Globalni), a druga samo selektovanoj grupi ploča (Ulazni podaci –
Lokalni).
9.3.1.1 Ulazni podaci – Globalni

743

globalnih ulaznih podataka
U levom delu djalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definišu karakteristike materijala i
rastojanje težišta armature od ivice preseka. Izbor betona i armature se vrši iz zatvorenih lista
čiji sadržaj je određen definisanim nazivima materijala za odabrani tekući propis. Kao što smo
već na početku ovog dela uputstva rekli, za svaki od standarda se u okviru naredbe “Propisi”,
pomoću komandnih polja “Beton” i “Čelik za armiranje”, može definisati kako sadržaj liste
materijala tako i njihove odgovarajuće karakteristike. Vrsta čelika za armiranje, kao i
rastojanje armature od ivice preseka, definiše se posebno za gornju i posebno za donju zonu
armiranja. Znači, imate mogućnost da recimo u donjoj zoni postavljate mrežastu, a u gornjoj
zoni recimo rebrastu armaturu. Napomenućemo da kod zidova terminu gornja zona odgovara
strana zida, koja je bliža oku posmatrača kada je dati zid prikazan u prozoru “2D pogled”
Pomoću prekidača u desnom delu dijalog box-a možete uticati na način određivanja
merodavnih momenata savijanja u pločama. Ponuđeni prekidači imaju sledeće značenje.
“Zone oslonaca” – postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje, od programa se

zahteva da sve špiceve momenata savijanja u pločama, na mestima njihovog oslanjanja,
parabolično zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija tih oslonaca.
“Mxy” – postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje od programa se zahteva da pri

proračunu momenata savijanja uzme u obzir i uticaje od momenata uvijanja “Mxy”.
Sada je primenjen algoritam koji je predložen u Eurocod-u 2. On se svodi na uvećavanje

merodavnih momenata savijanja Mx i My za proračun potrebne armature, u zavisnosti od
njihovog međusobnog odnosa, kao i veličine momenta Mxy, koji deluje u posmatranoj tački
ploče. Posledica ovog algoritma je kako uvećanje momenta savijanja na zategnutoj strani
ploče, tako i dobijanje računski potrebne armature na suprotnoj strani ploče. Za određivanje
proračunskih graničnih momenata nosivosti, primenjen je sledeći algoritam.

744
U prikazanoj blok šemi je usvojena konvencija da je u posmatranoj tački My  Mx, da pozitivan

moment zateže donju stranu ploče, kao i da se pravci armiranja poklapaju sa pravcima
globalnih koordinatnih osa. Algoritam svakako važi i u ostalim slučajevima, pri čemu onda
oznake uticaja Mx i My zamenjuju svoja mesta, a oznake Mx i My se generalno odnose na
momente savijanja koji deluju u zadatom pravcu armiranja 1, odnosno pravcu armiranja 2.
Upotrebljene oznake u algoritmu imaju sledeće značenje.
Mx – računski dobijen moment savijanja u posmatranoj tački ploče u pravcu globale X ose
My – računski dobijen moment savijanja u posmatranoj tački ploče u pravcu globale Y ose
Mxy – računski dobijen moment uvijanja u posmatranoj tački ploče
Mdx – merodavan moment savijanja za proračun potrebne armature u pravcu globalne X
ose, na zategnutoj strani ploče
Mdy – merodavan moment savijanja za proračun potrebne armature u pravcu globalne Y ose,
na zategnutoj strani ploče
M’dx – merodavan moment savijanja za proračun potrebne armature u pravcu globalne X
ose, na pritisnutoj strani ploče
M’dy – merodavan moment savijanja za proračun potrebne armature u pravcu globalne Y ose,
na pritisnutoj strani ploče
Ovakav način određivanja statičkih uticaja ne preporučujemo, izuzev u slučaju specijalnih

konstrukcija, kod kojih bi zanemarivanje momenata uvijanja dovelo do značajne greške. U
svakom slučaju na korisniku je da odluči da li će i ove momente uvesti u proračun potrebne
armature.
“LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja” - Check box čijim će se

postavljanjem na uključeno stanje dimenzionisanje ploče vršiti prema zadatom lokalnom
koordinatnom sistemu svake ploče (zadatom u okviru komande “Uticaji u ploči u zadatom
LKS”). Na taj način se i bez zadavanja oblasti armiranja dobija prikaz računski potrebne
armature u željenom pravcu.

745
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, zadati ulazni podaci će biti pridruženi svim pločama na
modelu. Kako je programom dozvoljeno zadavanje različitih ulaznih podataka na svakoj od
ploča, to Vam se može desiti slučaj da pri pokretanju ove naredbe, u slučaju da ste prethodno
pomoću naredbe “Ulazni podaci – Lokalni”, nekim od ploča zadali druge ulazne podatke,
pojedina polja budu prazna, odnosno prekidači zamagljeni.
Prazno polje za “Beton” ukazuje da nije svim pločama

na modelu pridružen isti kvalitet betona
Zamagljeni izgled prekidača “Zone oslonaca”

ukazuje da je na nekim pločama zahtevano
ublažavanje oslonačkih momenata savijanja,
a na nekima ne
U ovakvim slučajevima, aktiviranje komandnog polja “OK” dovešće do promene samo ulaznih
podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U slučaju da na modelu postoje već dimenzionisane ploče, naknadna promena ulaznih

podataka će pri aktiviranju komandnog polja “OK” dovesti do izdavanja sledećeg upozorenja.

746
Izbor komandog polja “OK”, dovešće do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno
dimenzionisanim pločama.
9.3.1.2 Ulazni podaci – Lokalni
Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Ulazni podaci za ploče - Selektovanje (Sve / prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada je potrebno selektovati sve ploče kojima je potrebno promeniti ulazne podatke.
Nakon završene selekcije, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i dijalog box za definisanje globalnih ulaznih podataka stim
što su sada dodata nova tri prekidača:
Simetrično armiranje – postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje, od program se

zahteva simetrično armiranje. Ova opcija ima smisla samo kod zidova te program po deafult-u
ovaj prekidač postavlja na uključeno stanje samo kod vertikalnih zidova.
Čisto savijanje – postavljanjem ovog pekidača na uključeno stanje možete od programa

zahtevati brži algoritam proračuna potrebne armture. Naime, u ovakvom režimu rada program
će u obzir uzimati samo momente savijanja dok će normalne sile biti potpuno ignorisane. Jasno
da postavljanje ovog prekidača na uključeno stanje ima smisla samo kod horizontalnih ploča
koje su opterećene vertikalnim teretom.
“Primeni na sve ploče istog seta” - Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje
omogućeno dodeljivanje istih ulaznih podataka svim pločama koje pripadaju istom setu.

747
Kako promena ulaznih podataka, automatski dovodi do gubitka prethodnoh rezultata

diemenzionisanja, to se u donjem desnom uglu djalog box-a ispisuje informacija da li su
selektovane ploče dimenzionisane ili ne.
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje informacija

da li su selektovane ploče dimenzionisane ili ne
U slučaju da su selektovane ploče već dimenzionisane, naknadna promena ulaznih podataka će

pri aktiviranju komandog polja “OK” dovesti do sledećeg upozorenja.
selektovanim pločama kojima su promenjeni ulazni podaci.
Napomena:
“Default” ulazne podatke program postavlja prema sledećem pravilu:
- prekidač “Zone oslonaca” je za sve ploča i zidove na modelu po “default”-u postavljen na

uključeno stanje.
- prekidač “Mxy” je za sve ploča i zidove na modelu po “default”-u postavljen na isključeno
stanje.
- prekidač “Simetrično armiranje” je samo za vertikalne zidove na modelu, po “default”-u
postavljen na uključeno stanje.
- prekidač “Čisto savijanje” je samo za horizontalne ploče na modelu, po “default”-u
- kvalitet materijala se pri svakom novom postavljanju zapisuje u “Registry” te se pri
dimenzionisanju novih modela, po “default”-u postavljaju poslednje zadati podaci za dati
standard.

748
9.3.2 Proračun potrebne armature

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe “Dimeznionisanje” ulazi
se prvo u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Dimenzionisanje ploča - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se očekuje da selektujete sve ploče za koje želite da izvršite proračun potrebne
armature. Po završetku procedure selektovanja, program će prvo proveriti da li su selektovane
ploče već ranije dimenzionisane i u tom slučaju će izdati odgovarajuće upozorenje.
Upozorenje o statusu selektovanih ploča
Sada se očekuje da odaberete merodavno opterećenje za sve selektovane ploče koje je

potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo ploče
koje želite da dimenzionišete za isto merodavno opterećenje. Znači imate mogućnost ili da
dimenzionisanje uradite za postavljeni tekući slučaj opterećenja ili pak za definisanu šemu
kombinovanja opterećenja. U slučaju da u okviru naredbe “Šema kombinovanja opterećenja”
sva opterećenja imaju karakter “Nedefinisano opterećenje”, tada će ovaj prekidač biti
neaktivan. I komandno polje “OK” će biti neaktivno sve dok se klikom miša jasno ne opredelite
za jedan od moguća dva načina izbora merodavnog opterećenja. Aktiviranjem komadnog polja
“OK”, otpočeće postupak dimenzionisanje u svim tačkama sa mreže konačnih elemenata
prethodno selektovanih ploča. Nakon završenog dimenzionisanja, program će biti spreman za
obradu rezultata proračuna, o čemu će biti reči u sledećem poglavlju.
Napomena:
Napomenućemo još jednom da je u slučaju međuspratnih konstrukcija, za preporuku da
neposredno pre dimenzionisanja, za tekući slučaj opterećenja postavite kombinaciju
jednovremenog delovanja vertikalnih opterećenja, sa odgovarajućim parcijalnim koeficijentima
sigurnosti. U okviru ulaznih podataka, za način proračuna odaberete čisto savijanje, i
zahtevajte dimenzionisanje za postavljeni tekući slučaj opterećenja. Na ovaj način uštedećete
znatno vreme neophodno za proračun potrebne armature. Pored toga, u slučaju velikih
modela, opcija dimenzionisanja samo selektovanih delova modela takođe, može uštedeti
znatno vreme. Ako uzmemo za primer veliku zgradu u kokoj se geometrija tipskog sprata
ponavlja, zbog uštede u vremenu, za dimenzionisanje možete selektovati samo jedan od
tipskih spratova.

749
9.2 Definisanje šeme kombinovanja opterećenja

Pored svih ostalih ulaznih podataka, koje je neophodno zadati pred samo
dimenzionisanje, svakako je potrebno odrediti i merodavne statičke uticaje za proračun
armature. U opciji dimenzionisanja betonskih elemenata konstrukcije, program nudi dve
mogućnosti. Ili da sami po svojoj želji za tekući slučaj opterećenja postavite merodavnu
kombinaciju za dimenzionisanje, odnosno anvelopu odabranih kombinacija, ili pak da programu
prepustite opciju automatskog kombinovanja opterećenja. Opcija automatskog kombinovanja
opterećenja od strane programa, svakako je mnogo bolja i lagodnija, obzirom da u tom slučaju
ne morate voditi računa o parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju mogućih
kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih slučajeva opterećenja. Kako je programom
omogućeno da svaki betonski element konstrukcije možete dimenzionisati ili za tekući slučaj
opterećenja ili pak za definisanu šemu kombionovanja, to ćemo u daljem tekstu izneti oba
postupka.
Dimenzionisanje za tekući slučaj opterećenja
Ovaj način određivanja merodavnih statičkih uticaja podrazumeva da pre dimenzionisanja

datog betonskog elementa konstrukcije, pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja”, koja se
nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”, za tekući slučaj postavite merodavnu kombinaciju.
Uobičajeno je da se pri ovakvom definisanju merodavnih statičkih uticaja za dimenzionisanje,
vrednosti koeficijenata sigurnosti regulišu zadavanjem multiplikatora u kombinacijama
opterećenja.
Pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja”, za tekući slučaj

opterećenja je postavljena kombinacija: 1.6xI+1.8xII
Pored mogućnosti proračuna armature za postavljeni tekući slučaj opterećenja, program može
da vrši dimenzionisanje i za više selektovanih slučajeva opterećenja. Naime, u tom slučaju je
pomoću naredbe “Slučajevi opeterećenja” potrebno prekidač “Anvelope” postaviti na
uključeno stanje, i u koloni “ ” postaviti simbol “” za sve slučajeve opterećenja, odnosno
kombinacije, za koje želite da program vrši dimenzionisanje.

750
Pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja”, za tekući slučaj

opterećenja je postavljena anvelopa za sve kreirane kombinacije
U ovakvom režimu rada program će vršiti proračun potrebne armature za sva selektovana
opterećenja, a rezultat će svakako biti maksimalna potrebna armatura.
Automatsko definisanje šeme kombinovanja opterećenja
Naredba “Šema kombinovanja opterećenja”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija

“Dimenzionisanje  Beton”, biće dostupna samo u slučaju da je za tekući propis odabran
standard za koji je predviđeno automatsko definisanje šeme kombinovanja osnovnih slučajeva
opterećenja. Njenim izborom, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje šeme kombinovanja opterećenja
U gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista sa svim osnovnim slučajevima opterećenja
za koje je konstrukcija proračunata (eventualno kreirane kombinacije se ne uzimaju u obzir).
Ostali podaci koji su prikazani u ovom dijalog box-u, uvek se odnose na trenutno aktivan slučaj
opterećenja, odnosno na red u ovom list box-u koji je posebnom bojom naznačen.

751
Pri prvom ulasku u ovaj dijalog box, program automatski svim zadatim osnovnim slučajevima
opterećenja, po “default”-u pridružuje karakter “Nedefinisano opterećenje”, što praktično
znači da se proračunati uticaji od tog slučaja opterećenja neće uzimati u obzir pri proračunu
potrebne armature. Klikom miša na strelicu sa desne strane zatvorene liste, koja se nalazi u
gornjem desnom uglu dijalog box-a, otvara se lista sa svim tipovima opterećenja koja su
predviđena za postavljeni tekući standard.
Zatvorena lista za izbor tipa opterećenja
Kada ste zadali odgovarajući karakter za trenutno aktivan osnovni slučaj opterećenja, to je
potrebno i da izborom odgovarajućeg prekidača u delu dijalog box-a “Alternativno dejstvo”,
definišete da li je to opterećenje alternativnog karaktera ili ne (program po default-u jedino za
seizmičko opterećenje postavlja na uključeno stanje prekidač “Da”, dok je u svim ostalim
sučajevima po default-u aktivan prekidač “Ne”).
Prekidači koji određuju da li je selektovano opterećenje alternativno ili ne
U slučaju da pored proračuna potrebne armature, želite da sprovedete i proračun prslina i

ugiba, tada je neophodno i da svim osnovnim slučajevima opterećenja odredite i karakter po
pitanju dužine njihovog trajanja.

752
Zatvorena lista za izbor dužine trajanja opterećenja
Opterećenja koja ne želite da tretirate pri proračunu prslina i ugiba, potrebno je da označite
kao “Nedefinisana”.
U slučaju da zadata osnovna opterećenja imaju takav karakter da neka od njih ne mogu
jednovremeno delovati sa drugima, tada pomoću komandnog polja “Ne kombinuj sa”,
možete dodatno definisati i ovakve uslove kombinovanja (tipičan primer je ako se u jednom
slučaju opterećenja analizira dejstvo vetra sa leva na desno, a u drugom sa desna na levo).
Tada treba selektovati jedno od ovih opterećenja i aktivirati komandno polje “Ne kombinuj sa”.
Dijalog box za definisanje slučajeva opterećenja

koja ne mogu delovati istovremeno
U prikazanoj listi sadržani su svi zadati osnovni slučajevi opterećenja (ispred reda u kome je
sadržano opterećenje za koje je otvoren ovaj dijalog box stajaće strelica “ ”), te je dovoljno
klikom miša označiti sva opterećenja koja ne mogu delovati istovremeno sa selektovanim.
Klikom miša preko opterećenja u listi, koje ne može delovati jednovremeno sa opterećenjem
za koje se definiše ovaj tip podataka, biće posatvljen simbol “ ”. De-selektovanje ranije

753
selektovanog slučaja opterećenja, vrši se ponovnim klikom miša preko njegovog imena, nakon
čega će biti uklonjen simbol “ ”.
Kada ste selektovali sva opterećenja koja ne mogu delovati istovremeno sa opterećenjem za
koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje “OK”, nakon čega će ovaj dijalog box biti
zatvoren. Napomenućemo da za seizmičke slučajeve opterećenja nije potrebno definisanje
ovakvih podataka, obzirom da je programski rešeno da više seizmičkih opterećenja ne mogu
delovati istovremeno.
Aktiviranjem komandnog polja “Uvek kombinuj sa” otvara se dijalog box za izbor
opterećenja bez kojih tekući slučaj ne može da se pojavi u kombinaciji.
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe “Definisanje kombinacija opterećenja”
(vidi poglavlje 3.2.2).
U dijalogu za definisanje šeme kombinovanja moguće je istovremeno selektovati više slučajeva

opterećenja, kako bi im se svima dodelili isti kriterijum za kombinovanje: vrsta opterećenja,
trajnosti, alternativnosti, kao i kriterijumi "Uvek kombinuj sa" i "Ne kombinuj sa". Selektovanje
se vrši kao i u svim ostalim naredbama, pomoću tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog
dugmeta miša.

754
Višestruka selekcija slučajeva opterećenja u dijalogu za šemu kombinovanja
Izborom komandnog polja “Izveštaj”, od programa možete zahtevati prikaz liste svih
kombinacija za koje će biti izvršeno dimenzionisanje.
Dijalog box za prikaz kreiranih kombinacija šemom kombinovanja
Kao i u većini ostalih dijalog box-ova, i ovde imate mogućnost da izborom odgovarajućih ikona,
ovaj tekstualni izveštaj ekportujete u projektnu dokumentaciju, direktno odštampate ili pak
eksportujete u TXT izveštaj.
Pomoću komandnog polja “Kombinacije” vrši se pretvaranje kombinacija koje program

automatski generiše na osnovu zadatih podataka u slučajeve opterećenja. Ako ranije nisu
kreirane nikakve kombinacije, nakon aktiviranja ovog dugmeta pojaviće se sledeće
obaveštenje:

755
Izborom dugmeta “OK” vrši se pretvaranje dok dugme “Cancel” služi za odustajanje.
Ako postoje ranije kreirane kombinacije, aktiviranjem dugmeta “Kombinacije” otvoriće se

Izborom dugmeta “Zameni” vrši se pretvaranje šeme kombinovanja u slučajeve opterećenja

uz brisanje postojećih kombinacija, dok se izborom dugmeta “Dodaj” vrši pretvaranje bez
brisanja.
Kada ste svim osnovnim slučajevima opterećenja pridružili odgovarajuće ulazne podatke,
izađite iz dijalog box-a za definisanje šeme kombinovanja opterećenja, aktiviranjem
komandnog polje “OK”. Kako se sada tačno zna karakter svakog od osnovih slučajeva
opterećenja, to će program znati da pri dimenzionisanju sam kreira sve moguće kombinacije
jednovremenog delovanja osnovnih slučajeva opterećenja i automatski će osnovnim
slučajevima opterećenja znati da pridruži odgovarajuće parcijalne koeficijente sigurnosti.
U slučaju da na modelu postoje elementi konstrukcije koji su već dimenzionisani za ranije

definisanu šemu kombinovanja, promena bilo kog od ulaznih podataka o šemi kombinovanja,
po izlasku iz ovog dijalog box-a, dovešće do sledećeg upozorenja.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, rezultati dimenzionisanja će biti izgubljeni na svim

delovima modela koji su dimenzionisani sa starom šemom kombinovanja.

756
Napomena:
Dimenzionisanje za postavljeni tekući slučaj opterećenja treba koristiti samo u slučaju da za
odabrani standard nije predviđeno automatsko kreiranje šeme kombinovanja opterećenja. Za
standarde za koje je predviđeno automatsko definisanje šeme kombionovanja opterećenja,
treba koristiti šemu kombionovanja za sve konstruktivne elemente izuzev za međuspratne
ploče. Kako su ovi konstruktivni elementi napregnuti uglavnom na čisto savijanje usled
vertikalnog tereta, to je za njih lako predvideti merodavnu kombinaciju opterećenja. Na ovaj
način, znatno ćete uštedeti vreme potrebno za dimenzionisanje međuspratnih ploča. Naime pri
dimenzionisanju ploča, proračun potrebne armature se vrši u svim tačkama sa mreže konačnih
elemenata, te preveliki broj kombinacija istovremnog delovanja osnovnih slučajeva
opterećenja, u svakoj dimenzionisanoj tački sa mreže konačnih elemenata, može potrajati
dugo.
9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja

Izborom naredbe “Prikaz rezultata”, program odmah u prozoru “2D prikaz”
prikazuje potrebnu površinu armature u dimenzionisanim pločama i zidovima. U tulbaru, koji je
postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomoću koje se može vršiti brza
promena vrste armature za prikaz.
Lista za brzi izbor vrste armature
U zatvorenoj listi se nalaze samo one armature koje se najčešće koriste. Ostale opcije se mogu

757
Zbog preglednosti rezultata proračuna, a i zbog mogućnosti dvojnog armiranja, odnosno

mogućnosti da u jednoj tački ploče postoji armatura i u gornjoj i u donjoj zoni, u jednom
koraku se vrši prikaz potrebne armature ili samo u gornjoj, ili samo u donjoj zoni (prekidači
“Gornja” i “Donja”).
U delu dijalog box-a “Pravac armiranja”, imate mogućnost da za odabranu zonu zahtevate
prikaz rezultata za jedan od moguća dva pravca (prekidači “Pravac 1” i “Pravac 2”), ili pak da
zahtevate jednovremni prikaz potrebne armature za oba pravca (prekidač “Oba pravca”).
Program po “default”-u, pravce armiranja postavlja u pravcu lokalnih osa date ploče, tako da
pravac 1 odgovara lokalnoj X osi, a pravac 2 lokalnoj Y osi. U slučaju da za pravac armiranja
želite da usvojite neki drugi pravac, potrebno je da pokrenete naredbu “Usvajanje armature”
(vidi sledeće poglavlje “9.3.4”).
Edit box “Broj podela”, kao i zatvorena liste za izbor snimljenih konfiguracija, imaju isto
značenje i ulogu kao i kada se pokrene naredba “Legenda”, o kojoj će biti više reči malo
kasnije. Znači, uloga ova dva parametra je da se izolinije potrebne armatura mogu prikazati u
željenom formatu i bez pozivanja naredbe “Legenda”.
Ako se zahteva prikaz samo jednog od pravaca armiranja, tada se rezultati prikazuju putem
izlonija, te u delu dijalog box-a “Tip izolinija” imate mogućnost da izaberete tip izolinija
(prekidači “Empty” i “Full”).
“3D” - Check box koji je aktivan samo u slučaju da su izabrani prekidači “Full” ili “Empty”.
Njegovim postavljanjem na uključeno stanje omogućava se reljefno prikazivanje izolinija u 3D
pogledu.
“Crtanje simbola LKS” - Check box koji je aktivan samo u slučaju da je u globalnim ulaznim
podacima uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”, a
određuje da li će se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploča.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a na ekranu ćete dobiti
prikaz rezultata dimenzionisanja na zahtevani način. Jasno da će rezultati dimenzionisanja biti
prikazani samo na prethodno dimenzionisanim delovima modela.

758
Simbol koji prikazuje orijentaciju LKS ploče
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za “Pravac 1”, putem praznih izolinija
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za “Pravac 1”, putem punih izolinija

759
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za “Pravac 1”,

reljefno prikazivanje izolinija u 3D pogledu
U slučaju da želite istovremeni prikaz potrebne armature za oba pravca, tada je potrebno da
na uključeno stanje postavite prekidač “Oba pravca”. Kako se za ovakav prikaz ne koriste
izolinije, već šrafiranje oblasti putem linija odgovarajuće boje, to će prekidač “Empty” biti
neaktivan.
Jednovremeni prikaz potrebne armature

u donjoj zoni za oba pravca armiranja
Postavljene linije šrafure odgovaraju zadatim pravcima armiranja, i postavljaju se samo na

mestim na kojima je računski potrebna armatura u datom pravcu. Na delovima ploče na
kojima se preklapaju ove dve šrafure znači da je potrebna armatura u oba pravca. Boja
postavljenih linija šrafure odgovara intenzitetu računski potrebne armature u posmatranoj
tački, a prikazana maksimalna vrednost u legendi odgovara većoj računski potrebnoj armaturi
u jednom od pravaca (ako je na primer, maksimalno potrebna armature za pravac 1: 4.69
cm2/m, a za pravac 2: 8.69 cm2/m, tada će za ekstremnu vrednost u legendi biti postavljeno:
8.69 cm2/m).
Bez obzira na to da li je odbaran prikaz potrebne armature putem izolinija, ili pak šrafurom,
dostupna će biti i opcija očitavanja vrednosti potrebne armature šetanjem miša. Ovu
informaciju program ispisuje u donjem desnom uglu ekrana, i ona je namenjena brzom
pregledu rezultata dimenzionisanja.

760
Prostor predviđen za prikaz računski potrebne armature,

na mestu koje je određeno trenutnim položajem miša
U slučaju da je zahtevan prikaz samo jednog pravca armiranja, program će ispisivati samo
jednu vrednost koja odgovara potrebnoj armaturi u datom pravcu, dok će u opciji
jednovremenog prikaza rezultata za oba pravca, prvi broj predstavlajti potrebnu armaturu za
pravac 1, a drugi za pravac2.
U proceduri obrade rezultata proračunate potrebne armature, bez obzira da li ste

se odlučili za prikaz rezultata za jedan od pravaca, ili pak za jednovremeni prikaz u
oba pravca, veoma važnu ulogu ima naredba “Legenda”.
Ona radi na potpuno isti način kao i pri analizi statičkih uticaja u površinskim elementima
konstrukcije. Naime, njenim izborom, kada su na ekranu prikazani rezultati dimenzionisanja,
imate mogućnost da selektujete sve ploče za koje želite da editujete listu mogućih vrednost
računski potrebne armature.
<0 sel.> Legenda za armaturu – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Mogućnost selektovanja više ploča na modelu ima naročitu primenu kada želite da unificirate
podelu računski potrebne armature na srodnim delovima konstrukcije (tipski spratovi, zidovi,
itd.). Tada će na svim prethodno selektovanim pločama, uticaji biti prikazani u istim
intervalima izolinija. Napomenućemo da ćete u ovoj proceduri moći da selektujete samo ploče
koje su već dimenzionisane. Nakon završene selekcije, otvoriće se dijalog box u kome će sada
umesto statičkih uticaja biti prikazane vrednosti računski potrebne armature.

761
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti

računski potrebne armature
Znači, pomoću naredbe “Legenda” imate mogućnost da interval izolinija podelite na segmente
čije vrednosti odgovaraju tačno usvojenoj armaturi. Ako želite da svuda u donjoj zoni postavite
recimo neku minimalnu armaturu 8/20 (Aa=2.50 cm2), a jačom armaturom pokrijete samo
mesta gde je to zaista i potrebno, tada ćete interval izolinija podeliti na sledeći način:
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će posebnim bojama označiti sva mesta na
modelu na kojima je usvojena minimalna armatura 8/20, nešto jača armatura recimo  8/10
(Aa=5.00 cm2), i konačno armatura za pokrivanje ekstremnih vrednosti  12/10 (Aa=11.31
cm2).

762
U Tower-u je omogućeno kreiranje i snimanje konfiguracija sa zadatim mogućim vrednostima

izolinija računski potrebne armature i opisom za svaku od njih.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti

računski potrebne armature
Za ovu namenu je predviđeno komandno polje “ Biblioteka ”, čijim se izborom otvara

dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kreiranje konfiguracija legendi
Dijalog box je podeljen na dva dela. U levom se zadaju moguće vrednosti izolinija računski
potrebne armature u donjoj zoni (pozitivne vrednosti), dok se u desnom delu zadaju moguće
vrednosti izolinija u gornjoj zoni (negativne vrednosti).
Dodavanje novog reda u listu vrši se aktiviranjem komandnog polja . Novi red se ubacuje
neposredno iza trenutno aktivnog reda, a dodavanje je moguće sve dok se ne dostigne
maksimalan broj od 20 podela.

763
Pomoću komandnog polja u listu je ubačen

novi red
Selektovani red se uklanja iz liste pomoću komandnog polja .
U koloni “[cm2/m]” se zadaje vrednost izolinije računski potrebne armature, dok se u koloni
“Opis” unosi željeni opis. S obzirom da vrednosti izolinija moraju biti u rastućem poretku, to će
nakon svake promene program automatski ažurirati i njihov redosled u tabeli.
Zadate su vrednosti izolinija i opisi koji

odgovaraju “Q” mrežama
U polju “Opis” omogućen je jednostavan način unosa grčkog slova “Ø”, koje se često koristi za
označavanje preseka armature. Da bi se u polju pojavio pomenuti simbol, potrebno je uneti
“%f”, a program će automatski ta dva znaka zameniti grčkim slovom.
U slučaju da je kreirana jednu tabela, a druga treba da sadrži iste ili slične podatke, radi
sprečavanja nepotrebnog ponavljanja posla, programom je omogućeno njihovo kopiranje iz
jedne u drugu tabelu. Za ovu namenu su predviđena komandna polja i .

764
Pomoću komandnog polja , podaci iz levog dela

iskopirani su u desni deo dijaloga
S obzirom da će se u praksi često koristiti iste vrednosti izolinija, programom je predviđena i

mogućnost njihovog snimanja u bazu. Naime, aktiviranjem komandnog polja “ Snimi”
otvara se dijalog box u kome se zadaje ime kreirane konfiguracije:
Izborom komandnog polja “OK” program zatvara dijalog box i snima datu konfiguraciju u
bazu. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi će se pojavljivati zadati naziv i njegovim
izborom se u svakom trenutku mogu učitati zadati podaci.

765
Zatvorena lista iz koje se vrši izbor

snimljenih konfiguracija
Pomoću komandnog polja “ Briši ” se tekuća konfiguracija uklanja iz liste.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” se vrši povratak u glavni dijalog box ove naredbe, uz
prihvatanje svih zadatih podataka. Ukoliko konfiguracija nije snimljena, pri izlasku iz dijalog
box-a pojaviće se odgovarajuće upozorenje, a konfiguracija će moći da se koristi samo dok se
ne izađe iz programa.
U zatvorenoj listi, u glavnom dijalog box-u naredbe, sada je prikazan naziv tekuće
konfiguracije, dok se u levom delu dijalog box-a prikazuju moguće vrednosti za izolinije
računski potrebne armature. Ako je u selektovanim pločama prikazana armatura iz donje zone
ove vrednosti se preuzimaju iz leve tabele, a ako je prikazana armatura u gornjoj zoni
preuzimaju se iz desne tabele.

766
Prikazane su vrednosti izolinija koje su

snimljene u tekućoj konfiguraciji
Napomenućemo da se u listi neće prikazivati sve zadate vrednosti za izolinije, već samo one
koje su manje od maksimalne vrednosti računski potrebne armature u selektovanim pločama.
Maksimalna vrednost računski potrebne armature prikazana je u poslednjem redu u listi kada
se prikazuje armatura u donjoj zoni, odnosno u prvom redu ako se prikazuje armatura u
gornjoj zoni selektovanih ploča.
Check box-ovi “Prikaz vrednosti” i “Prikaz opisa” su dostupni za promenu samo kada je iz
liste izabrana neka snimljena konfiguracija i pomoću njih se podešava prikaz tablice legende na
ekranu. Stanje check box-a “Prikaz vrednosti” određuje da li će se u tablici prikazivati
vrednosti računski potrebne armature, dok stanje check box-a “Prikaz opisa” određuje da li će
se prikazivati zadati opisi. Važno je napomenuti da bar jedan od njih mora uvek da bude

767
Check box-ovi pomoću kojih se definiše

prikaz tablice legende na ekranu
Aktiviranjem komandnog polja “OK” dijalog box se zatvara, a na ekranu se prikazuje računski
potrebna armatura u skladu za zadatim parametrima.
Prikazana je armatura u donjoj zoni ploče za oba pravca
Izgled tablice legende na ekranu

768
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija se nalazi i u dijalog box-u naredbe “Prikaz
rezultata”, tako da se potrebna armatura može prikazati u željenom formatu i bez pozivanja
naredbe “Legenda”.
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija

u dijalog box-u naredbe “Prikaz rezultata”
U slučaju da Vam prikaz potrebne armature nije dovoljno jasan i pregledan putem
izolinija, tada imate mogućnost da pomoću naredbe “Presek”, raspored potrebne
proračunate armature prikažete putem dijagrama u proizvoljno zadatim
presecima.
Napomenućemo da će naredba “Presek” biti dostupna za aktiviranje samo ako je u odabranoj

zoni armiranja, zahtevan prikaz računski potrebne armature za jedan od moguća dva pravca.
Ako je zahtevan jednovremni prikaz potrebne armatura za oba pravca, tada naredba “Presek”
neće biti dostupna.
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za

pravac armiranja 2, putem dijagrama preseka
Pri iscrtavanju dijagrama potrebne armature program prikazuje samo računski potrebnu
armaturu u odgovarajućoj zoni, odnosno sve ordinate na dijagramu se nalaze sa iste strane. U
okviru naredbe “Presek”, dostupna će biti i opcija zadavanja širine preseka, koja će dovesti do
uprosečivanja računski potrebne armature na zadatoj širini trake.

769
U slučaju da ste pomoću naredbe “Usvajanje armature”, u pojedinim zonama modela zadali
pravce armiranja koji se ne poklapaju sa pravcem lokalnih osa date ploče, tada će program u
unutašnjosti tih oblasti postaviti simbole strelica koji ukazuju na usvojene pravce armiranja u
datoj oblasti. Na ostalim delovima modela, podrazumeva se usvojeni “defult” pravac arniranja
koji odgovara pravcu lokalnih osa date ploče.
Postavljeni simboli strelica jasno ukazuju na usvojeni

pravac armiranja na označenim delovima modela
Ako je zahtevan jednovremeni prikaz rezultata za oba pravca armiranja, tada će i postavljene
linije šrafure u tim oblastima pratiti usvojene pravce armiranja. U svakom slučaju, bez obzira
da li je zahtevan prikaz samo jednog, ili pak jednovremeni prikaz za oba pravca armiranja,
vrednosti potrebne armature u svakoj tački modela, odgovaraju sprovedenom dimenzionisanju
za zadate pravce armiranja
Napomena:
U okviru dijalog box-a za prikaz rezultata proračuna, nalazi se i prekidač “Usvojena
armatura”. Naime, njegovim postavljanjem na uključeno stanje, na ekranu će biti postavljene
oblasti usvojene armature, a izolinije će predstavljati razliku između potrebne i usvojene
armature. Ovaj prekidač ima ulogu da program dovede u stanje, koje odgovara prikazu na
ekranu kada je pokrenuta naredba za usvajanje armature. O načinu usvajanja armature, biće
više reči u sledećem poglavlju.
9.3.4 Usvajanje armature

Naredba “Usvajanje armature” ima dve namene. Jedna je da se na osnovu
rezultata dimenzionisanja usvoji konkretna armatura, a druga je kada želite da na pojedinim
delovima modela promenite “default” postavljene pravce armiranja. Opcija usvajanja armature
svakako nije neophodna, ali u slučaju da je geometrija modela takva, da je neophodno zadati
drugačije uglove armiranja od default postavljenih, tada ćete svakao morati da pomoću ove
naredbe definišete delove modela na kojima se ti uglovi razlikuju. Oblasti koje se zadaju
pomoću ove naredbe, zajedničke su za obe namene. Naime, one određuju kako usvojenu
armaturu, tako i odabrane pravce armiranja. Izborom ove naredbe, komandna linija dobija
sledeći izgled.
<_> Prva tačka oblasti armiranja – Donja zona (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset / <krAj> / Set
/ prIkaz / Radijalno):
Sada se od korisnika očekuje da zada oblast u kojoj će postaviti istu armaturu u odabranim
pravcima. Procedura iscrtavanja zatvorene polilinije u potpunosti odgovara postupku

770
iscrtavanja i ostalih površinskih entiteta u programu. Kako se armatura može usvajati ili u
gornjoj ili u donjoj zoni, to je na komandnoj liniji ispisan komentar koji jasno ukazuje da li se
trenutno radi sa gornjom ili sa donjom zonom. Promena tekuće zone, vrši se izborom
podopcije “prIkaz” koja je stalno pristuna na komadnoj liniji. Njenim izborom otvara se dijalog
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara dijalog box-u koji se otvara u okviru naredbe za prikaz
rezultata dimenzionisanja. Razlika je jedino u tome što je ovde postavljen i prekidač “Ništa”.
Izborom ovog prekidača, za odabranu zonu armiranja, rezultati računski potrebne armature
neće uopšte biti prikazani. Znači, izborom podopcije “Prikaz”, vršite promenu tekuće zone za
koju usvajate oblasti armiranja, i regulišete na koji način će na ekranu biti prikazana potrebna
armatura. Aktiviranjem komadnog polja “OK”, program će se vratiti na proceduru zadavanja
oblasti, a na ekranu će biti prikazani rezultati dimenzionisanja na odabrani način.
Nakon zadavanja geometrije oblasti u okviru koje je potrebno usvojiti istu armaturu, program
će sa komandne linije zahtevati da odredite pravce postavljanja armature u datoj oblasti.
Pravac 1 – Ugao (Preuzmi LKS)<0>:
“Preuzmi LKS” - Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u slučaju da je u

globalnim ulaznim podacima uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani pravac
armiranja”, a njenim aktiviranjem program automatski postavlja pravce armiranja u pravcu
lokalnih koordinatnih sistema ploča. Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature.
Ugao je moguće zadati ili sa tastature u stepenima, ili izborom dve tačke sa crteža. Klik na
desni taster miša će označiti prihvatanje podrazumevane vrednosti od 0. Nakon izbora pravca
1 armiranja, program će sa komandne linije zahtevati da odredite i pravac armiranja 2.
Pravac 2 – Ugao <90>:
Bez obzira da li su pravci armiranja određeni pomoću opcije “Preuzmi LKS” ili zadavanjem
uglova, nakon njihovog definisanja otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda.

771
Izgled djalog box-a za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu
Pomoću ovog dijalog box-a, zadatoj oblasti se pridružuje tačno usvojena armatura. Prikazana
lista u dijalog box-u, funkcioniše na potpuno isti način kao i bilo koja druga lista u programu za
pridruživanje setova numeričkih podataka. U vrhu dijalog box-a, program prikazuje ekstremne
vrednosti računski potrebne armature koje je pronašao u zadatoj oblasti. Podatak “potr. A1=”
se odnosi na pravac 1, a podatak “potr. A2=” na zadati pravac 2 armiranja. U redu ispod ovih
podataka se prikazuju površine “usv. A1=” i “usv. A2=”, koje odgovaraju tekućem setu
podataka, a proračunavaju se iz zadatih podataka u kolonama: “1”, “e1”, “2”, “e2” i “n”.
1 - prečnik usvojene armature za pravac 1 armiranja

e1 - razmak šipki usvojene armature za pravac 1 armiranja
2 - prečnik usvojene armature za pravac 2 armiranja
e2 - razmak šipki usvojene armature za pravac 2 armiranja
n - multiplikator oblasti armiranja - vrednost sa kojom se množi količina usvojene armature
i koja će se naći u sadržaju kote, ukoliko je različita od 1
U koloni “Naziv” možete zadati i tekstualni opis datog seta podataka koji će kasnije biti ispisan
u koti date oblasti kao informacija o usvojenoj armaturi. Kako se u praksi uglavnom koriste ili
zavarene mreže ili pak uvek jedan broj istih profila, to da ne bi morali stalno da zadajete iste
podatke, možete kreirati svoju biblioteku tipskih armatura. Izborom komandnog polja
“Biblioteka”, otvara se dijalog box za definisanje željenih tipova armatura.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke tipskih armatura

772
Pomoću komandnih polja “ Dodaj” i “ Briši” možete urediti ovu biblioteku prema svojoj
želji i potrebama. Kako je programom omogućeno postojanje više biblioteka armature, to se u
zaglavlju ovog dijlalog box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne biblioteke: “Tower.$net”. Za
kreiranje nove biblioteke tipskih armatura, potrebno je da prvo pomoću komandnog polja “
Snimi kao” kreirate kopiju postojeće.
U edit box-u “Ime fajla” zadajte novo ime biblioteke, i aktivirajte komandno polje “Snimi”. Po
povratku u osnovni dijalog box za editovanje biblioteke tipskih armatura, izvršite sve potrebne
izmene i dobićete željeni sadržaj nove biblioteke. Pomoću komandnog polja “Učitaj” otvara se
dijalog box za učitavanje neke od ranije kreiranih biblioteka armatura.
Postavljenu tekuću biblioteku tipskih armatura program će poštovati u svom radu, te će u

listama za izbor tipske armature, u ponudi biti sve armature iz postavljene tekuće bibloteke.
Pri izboru tipske armature, primenjena je gotovo ista logika kao i sa bibliotekom materijala
koja se koristi u programu za konstruktivne elemente. Naime izborom komandnog polja “OK”,
ovaj dijalog box se zatvara, a podaci iz tekućeg reda se pridružuju tekućem setu armature.

773
Tekućem setu podataka su pridružene karakteristike

odabrane tipske armature iz biblioteke
Kada ste odabrali set armature koji ćete pridružiti zadatoj oblasti na modelu, aktivirajte
komandno polje “OK”, nakon čega će program postaviti dijagonalu između dve najudaljenije
tačke sa konture zadate oblasti, i na njoj će ispisati informaciju o usvojenoj armaturi i o
zadatim pravcima postavljanja armature.
Postavljena kota na zadatoj oblasti armiranja
U slučaju da se u okviru odabranog seta armature u koloni “Naziv” zadat neki tekst, tada će
program umesto prečnika i razmaka armature ispisati samo zadati naziv. Položaj kote možete
naknadno menjati pomoću naredbe “Kota”, o kojoj će biti više reči u poglavlju “9.3.6”.
Ako ste u zadatoj obalsti usvojili veću armaturu od maksimalno potrebne, tada će šrafura
potpuno nestati iz te oblasti, što će značiti da unutar nje više nije potrebna nikakva armatura.
Ako ste usvojili manju armaturu od maksimalno potrebne, tada će program odgovarajućim
šrafurama obeležiti samo nepokrivene delove na kojima tako usvojena armatura ne
zadovoljava. Kretanjem miša po delovima novopostavljene šrafure, program će na statusnoj
liniji za potrebnu površinu armature prikazivati vrednosti koje predstavljaju razliku između
maksimalno potrebne i usvojene armature na tom mestu.

774
Novopostavljena šrafura jasno ukazuje da usvojena

armatura ne zadovoljava na svim delovima date oblasti
Isto važi i ako je za prikaz odabran samo jedan pravac armiranja, odnosno ako je zahtevan
prikaz potrebne armature putem izolinija. Postavljene izolinije će predstavljati razliku između
računski potrebne i usvojene armature.
Postavljene izlonije predstavljaju razliku između računski

potrebne i usvojene armature u datoj oblasti
Kada ste u zadatoj oblasti usvojili potrebnu armaturu, program će sa komandne linije i dalje
zahtevati zadavanje nove oblasti armiranja sve dok klikom na desni taster miša ne označite
kraj ove naredbe. Znači, prethodno opisani postupak je potrebno ponavljati sve dok na svim
delovima modela, u obe zone, ne usvojite potrebnu armaturu.

775
Prikaz kompletno usvojene armature u donjoj zoni
Prikaz kompletno usvojene armature u gornjoj zoni.
U slučaju da ovu naredbu koristite samo za promenu “default” usvojenih pravaca armiranja,
svakako da je onda potrebno zadati samo oblasti u kojima su pravci armiranja drugačiji od
“default” postavljenih. U ovakvo zadatim oblastim, potpuno je svejedno koju ćete armaturu
usvojiti, obazirom da ovu naredbu korisite samo za dobijanje računski potrebne armature u
zadatim pravcima.
Ako ste u proceduri usvajanja armature, pomoću podopcije “Prikaz”, na uključeno stanje
postavili prekidač “Ništa”, tada program neće automatski otvarati dijalog box sa setovim
usvojene armature, već će zadatoj oblasti pridružiti tekući set podataka. Podatak o tekućem
setu usvojene armature je stalno ispisan na početku komadne linije, a izborom podopcije
“Set”, koja je takođe prisutne na komandnoj liniji, možete pozvati dijalog box za izbor tekućeg
seta usvojene armature. Program će se na ovaj način ponašati i ako ste naredbu za usvajanje
armature pokrenuli pre samog postupka dimenzionisanja.
Pri postavljanju oblasti armiranja koje se potpuno ili delimično preklapaju, važi princip
superpozicije. Odnosno, na preklopljenim delovima, armatura iz obe oblasti se superponira i
učestvuje u pokrivanju računski potrebne armature na tom delu modela. Tipičan primer
opravdanosti superpozicije je kod postavljanja armature u gornjoj zoni iznad stubova.

776
Prikaz potrebne armature u gornjoj zoni
Na osnovu postavljenih šrafura, jasno se vidi da je jedino iznad srednjih stubova potrebna
armatura u oba pravca, dok je na ostalim delovima modela potrebna armatura samo u
odgovarjućem pravcu nošenja. Iz tog razloga, iznad horizontalne grede je usvojena armatura
samo u pravcu globale Y ose, a iznad veretikalnih greda, samo armatura u pravcu globale X
ose. Na ovaj način, računski potrebna armatura iznad srednjih stubova, pokrivena je
usvojenom armaturom u oba pravca.
Prikaz usvojene armature u gornjoj zoni
Ako želite da postavite oblast preko ranije zadate, ali tako da ne važi princip superpozcije, već
da na preklopljenom delu bude usvojena samo armatura iz novo postavljene oblasti, tada prvo
morate pomoću naredbe “Otvor”, u postojećoj oblasti postaviti otvor, a posle po konturi
otvora definisati oblast sa novo usvojenom armaturom. O naredbi “Otvor”, biće više reči u
sledećem poglavlju.

777
Napomena:
Napomenućemo da su pri iscrtavanju oblasti dostupne sve opcije kao i pri iscrtavanju
proizvoljne polilinije. Obratite pažnju na podopciju “Traka” koja se javlja na komandnoj liniji
kao opcija iscrtavanja pravougaone oblasti. Ovakav način iscrtavanja pravougaone oblasti
može biti jako zgodan kada se armatura postavlja u gornjoj zoni iznad lnijskih oslonaca i
greda. Takođe pri postavljanju oblasti, imajte u vidu da se oblast može zadati i van gabarita
ploče, odnosno i preko otvora u ploči, a program će sam automatski otkloniti ovako
postavljene viškove i korigovati geometriju zadate oblasti. Na ovaj način možete znatno
ubrzati iscrtavanje oblasti ne vodeći računa o tačnoj geometriji konture ploče.
Radijalno usvajanje armature u pločama
Izborom podopcije “Radijalno”, koja se nalazi na komandnoj liniji nakon izbora naredbe
“Usvajanje armature”, ulazi se u proceuru radijalnog armiranja.
<-> Prva tačka oblasti armiranja – Donja zona – Radijalno (Kontura / Prav. / kRuž. / Ofset /
<krAj> / Set / Prikaz / Paralelno):
Izbor podopcije “Paralelno” dovodi do povratka na osnovni oblik komandne linije za usvajanje
armature, odnosno na proceduru usvajanja obične (ne radijalne) armature. Postupak usvajanja
radijalne armature se odvija tako što se prvo definiše oblast u kojoj se postavlja isti površina
armature i u centralnom i u radijalnom pravcu. Kada je definisana kontura željene oblasti
armiranja, program će sa komandne linije zahtevati da zadate centralnu tačku iz koje polazi
radijalno armiranja.
Centar armature:
Ukoliko je izvršeno dimenzionisanje ploča prema lokalnom koordinatnom sistemu ploča, pri
čemu ploče imaju radijalni LKS, program pruža mogućnost postavljanja centra radijalnog LKS
za centralnu tačke iz koje polazi radijalno armiranje. Nakon zadavanja geometrije oblasti, u
okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se pojavljuje sledeća poruka:
Centar armature (Preuzmi centar LKS-a):
“Preuzmi centar LKS-a” - Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u slučaju da
je u globalnim ulaznim podacima uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani
pravac armiranja”, a njenim aktiviranjem program automatski postavlja centralnu tačku iz koje
polazi radijalno armiranje u centar radijalnog LKS ploče.
Nakon izbora centralne tačke problem će biti potpuno određen, odnosno program će biti u
stanju da proračuna maksimalnu potrebnu armaturu i u tangencijalnom i u radijalnom pravcu
unutar zadate oblasti.

778
Izgled dijalog box-a za usvajanje radijalne armature
Ovaj dijalog box je jako sličan dijalogu za usvajanje obične armature, stim što treba znati da
su setovi usvojene radijalne armature potpuno nezavisni od setova usvojene obične armature.
Potrebna tangencijalna armatura se izražava potrebnom površinom po jedinici dužine u

radijalnom pravcu, dok se radijalna armatura ne može izraziti na ovaj način obzirom da njena
površina po jedinici dužine u tangencijalnom pravcu varira sa udaljenjem od centra kruga.
Zbog toga se potrebna radijalna armatura izražava ukupnom potrebnom površinom na celom
krugu.
U vrhu dijalog box-a se ispisuju podaci o potrebnoj površini

tangencijalne (potr. A1) i radijalne (potr. A2) armature
Potrebna tangencijalna armatura se usvaja izborom prečnika šipki (kolona “1”) i zadavanjem
njihovog međusobnog rastojanja (kolona “e1”). Radijalna armatura se usvaja odabranim
prečnikom šipki (kolona “2”) i brojem šipki na punom krugu (kolona “n/2”).

779
U tangencijalnom pravcu je usvojena armatura 16/15cm

a u radijalnom 5516
Izborom komandnog polja “OK”, program će u zadatoj oblasti postaviti usvojenu radijalnu
armaturu.
U sadržaju kote se za armaturu u radijalom pravcu, pored broja komada ispisuje

i podatak o centralnom uglu koji formiraju radijalne šipke.
U slučaju da zadata oblast za radijalno armiranje ne predstavlja pun krug, tada se u dijalog
box-u takođe usvaja broj komada šipki radijalne armature na punom krugu, stim što će u koti
biti ispisan tačan broj šipki koji je potreban na delu kruga koji je određen zadatom
geometrijom oblasti.

780
Za zadatu oblast od pola kruga, program je na kotnoj liniji ispisao da je usvojeno 2916
iako je u datom setu podataka zadato da je na punom krugu potrebno usvojiti 5519
9.3.5 Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom

armaturom u pločama
Obzirom da procedura definsanja oblasti u kojoj je potrebno usvoiti isti tip armature
može potrajati, to smo napravili naredbu pomoću koje se ova procedura može potpuno
automatizovati. Izbrom naredbe “Generisanje oblasti armiranja”, na komandnoj liniji se
javlja poruka kojom se od korsinika očekuje da selektuje ploče za koje želi automatsko
generisnjre oblasti.
< sel.> Generisanje oblasti armiranja – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras
/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon zavrsene selekcije, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijlog box-a za automatsko generisanje oblasti sa

usvojenom armaturom u selektovanim pločama
Pomoću prekidača “Gornja zona” i “Donja zona”, vrši se izbor zone za koju želite
automatsko generisanje oblasti. Znači, možete od programa zahtevati da generiše oblasti ili u
obe zone, ili pak samo u jednoj od njih.
Zadata vrednost u edit box-u “Širina” predstavlja širinu trakaste oblasti u gornjoj zoni sa
jedne strane oslonca. Zadavanjem decimalnog broja u edit box-u “2 x Lo x”, širinu oblasti za
generisanje možete uvećati za deo raspona, sa date strane oslonca. Napomenućemo da će
zadati decimalni broj pomnožiti svetli otvor raspona “Lo”, odnosno dati raspon umanjen za
dimenzije oslonaca koji definišu dato polje.

781
Pomoću prekidača “Temelji” reguliše se da li se radi o međuspratnoj konstrukciji ili o

temeljnoj ploči. Naime, ako ovaj prekidač postavite na uključeno stanje, to će značiti da se radi
o temeljnoj ploči te će pojmovi gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma važno
obzirom da se usvojena pravila za generisanje oblasti posebno odnose na gornju, a posebno na
donju zonu. Aktiviranjem komandnog polja “OK”, otpočeće proces generisanja oblasti prema
sledećim pravilima:
- U slučaju da u sektovanim pločama već postoji neka od ranije postavljenih oblasti

armiranja, program će ih prvo ukloniti a potom izgenerisati nove oblasti. Razlog ovome leži
u činjenici da pri usvajanju armature u pločama važi princip superpozcije, te se na ovaj
način izbegavaju neželjene greške, odnosno dupliranje oblasti sa usvojenom armaturom.
- Pri generisanju oblasti u donjoj zoni važi pravilo da one budu oivičene gredama i osloncima,
odnosno da zona ne bude presečana ni jednim od ovih linijskih entiteta. Za prvace
armiranja se uvek usvajaju uglovi od 0 i 90.
- Oblasti u gornjoj zoni su uvek pravougaonog oblika i postavljaju se iznad svih greda i
linijskih oslonaca, odnosno zidova. Pravac ovih linijskih entiteta određuje srednju liniju
trakaste pravougaone oblasti, a njena širina je određena zadatim podatkom “Širina” u
dijalog box-u. Za glavni pravac armiranja se usvaja pravac koji je upravan na pravac
pružanja linijskog entitata, iznad koga se pokrivaju uticaji, dok je pravac 2 uvek upravan na
pravac 1.
Prikaz automatsko izgenerisanih oblasti armiranja u donjoj zoni
Svim ovako izgenerisanim oblastima program automatski pridružuje aramaturu koja je

definisana tekućim setom podataka, te preostaje da naknadno, pomoću naredbe “Promena
setova”, ovim oblastima pridružite onu armaturu koja je potrebna za potpuno pokrivnje
računski potrebne.
Obzirom da je dosta teško automatski postaviti očekivane oblasti armiranja u gornjoj zoni, a
pored toga ovom procedurom nisu obuhvaceni ni uticaji iznad tačkastih oslonaca, odnosno
stubova, to preporučujemo da ovu naredbu koristite za postavljanje oblasti samo u donjoj
zoni. Svakako da možete zahtevati i generisanje oblasti u gornjoj zoni, ako je geometrija takva
da se može očekivati dobar rezultat rada ove naredbe.

782
9.3.6 Manipulacija sa oblastima armiranja

Kada su na ekranu prikazane usvojene oblasti armiranja, a nije aktivna ni jedna
komanda, program nudi niz opcija za manipulaciju sa njima. Da biste program doveli u ovakav
režim rada, potrebno je ili da pokrenete naredbu “Usvajanje armature” i da izđete iz nje, ili
pak da pomoću naredbe “Prikaz rezultata”, na uključeno stanje postavite prekidač
“Usvojena armatura”.
Stanje programa kada su dostupne naredbe za

manipulaciju sa oblastima usvojene armature
Program će biti u ovom režimu rada sve dok ne aktivirate naredbu “Reset” ili neku drugu
naredbu za obradu rezultata koja će sa ekrana ukloniti postavljene oblasti usvojene armature.
Sve naredbe iz padajućeg menija “Korekcija” rade na potpuno isti način kao i u modulu za
unos podataka, s tim što se ovde za manipulaciju mogu selektovati samo postavljene oblasti
armiranja. Znači, umesto iscrtavanja svake oblasti armiranja posebno, imate mogućnost da
pomoću naredbi za manipulaciju (kopiranje, ogledalo, rotacija, brisanje, itd.) znatno lakše i
brže usvojite armaturu na svim delovima modela.
Pomoću naredbe “Kopiranje”, prethodno zadata oblast je

postavljena i na ostalim delovimam modela

783
Napomenućemo da se naredba “Promena setova” nalazi i u meniju “Korekcija” i u meniju

“Dimenzionisanje  Beton  Ploče”. To je jedna te ista naredba, ali je zbog njene relativno
česte primene ona postavljena u oba menija.
Pored naredbi iz menija “Korekcija”, u ovom režimu rada programa, za aktiviranje će biti
dostupna i naredba “Otvor”. Ova naredba radi na potpuno isti način kao i u modulu za unos
podataka, s tim što se ovde otvori postavljaju samo unutar zadatih oblasti i to u trenutno
prikaznoj zoni armiranja (gornja/donja). Kako pri postavljanju oblasti sa usvojenom
armaturom važi princip superpozicije, to je postojanje ovakve naredbe neophodno, kada
unutar ranije zadate oblasti želite zamenu, a ne superpoziciju armature.
Ako su na ekranu pored oblasti sa usvojenom armaturom prikazane i izolinije nedostajuće

armature, program ih zbog brzine rada neće automatski ažurirati posle svake od komandi za
manipulaciju sa oblastima, već samo na izričit zahtev korisnika.
Klik na desni taster miša preko ikone “Beton: Dimenzionisanje ploča”, dovešće
do ažuriranja prikazanih izolinija tako da one odgovaraju trenutnom stanju oblasti
armiranja na modelu. Automatsko ažuriranje izolinija potrebne armature se vrši
samo aktiviranjem naredbi “Usvajanje armature” i “Prikaz rezultata”.
Kako se pri postavljanju oblasti armiranja, položaj njene kote automatski određuje, to izborom
naredbe “Kota” imate mogućnost da je promenite. Aktivranjem ove naredbe, komandna linija
dobija sledeći izgled.
<0 sel.> Kota – Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da selektuje oblast čiji položaj kote želi da promeni. Nakon
izvršene selekcije, program će sa komadne linije zahtevati izbor dve tačke koje će odrediti novi
položaj kote.
Prva tačka:
Druga tačka:
Izbor ovih tačaka je potpuno slobodan, stim što se novopostavljena kota mora nalaziti unutar
date oblasti i uvek se prostire do krajnjih gabarita oblasti u zadatom pravcu. Tekst kote se
uvek ispuje na sredini ovako postavljene linije kote.
9.3.7 Kreiranje tekstualnog izveštaja

Pored grafičkog prikaza rezulatata dimenzionisanja putem izolinija, odnosno
šrafura, programom je predviđeno i kreiranje tesktualnih izveštaja. Kako se dimenzionisanje
sprovodi u svim čvorovima sa mreže konačnih elemenata, to svakako nebi bilo prihvatljivo da
se generišu izveštaji za sve čvorove modela. Iz tog razloga, izborom naredbe “Izveštaj”, ulazi
se u proceduru izbora tačaka za koje se želi kreiranje tekstualnog izveštaja.
Tačke za izveštaj – potrebna armatura (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz):
Da biste se lakše odlučili za izbor merodavnih tačaka za izveštaj, pomoću podopcije “prIkaz”
možete zahtevati jedan od programom predviđenih načina za prikaz rezultata dimenzionisanja.

784
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja,
stim što je u delu “TXT Izveštaj” dodat i prekidač “Usvojena armatura”. Naime, pomoću ovog
prekidača birate sadržaj tekstualnog izveštaja, odnosno da li će u okviru njega biti prikazana i
usvojena armatura ili pak samo potrebna. Ako ovaj prekidač postavite na uključeno stanje, u
tekstualnom izveštaju će pored potrebne biti prikazana i usvojena armatura.
Napomenućemo da je u slučaju prikaza rezultata putem izolinija, pomoću OSNAP kriterijuma

moguće odabrati tačke koje predstavljaju lokalne ekstreme potrebne armature.
Prikazani lokalni ekstremi se mogu selektovatri pomoću OSNAP kriterujuma
Da bi Vam što više olakšali posao pri izboru merodavnih tačka, na komandnoj liniji je pristuna i
podopcija “Ekstremi”. Njenim izborom, komandna linija dobija sledeći izgled.
<0 sel.> Selekcija ploča – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se od korisnika očekuje da selektuje sve ploče u kojima želi da mu program sam
odabere tačke sa ekstremnim vrednostima potrebne armture. Nakon završene selekcija,
program će simbolima malog kruga, na svakoj od prethodno selektovanih ploča, označiti tačke
u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na osnovni oblik
komandne linije u okviru ove naredbe. Za svaku od zona armiranja, program pronalazi mesto

785
maksimalno potrebne armature u oba pravca armiranja, tako da se u opštem slučaju za svaku
od selektovanih ploča mogu pronaći maksimalno četiri različite tačke.
Svi prethodno prikazani načini za izbor tačaka se mogu međusobno kombinovati, pri čemu je
svakako najlakše da pomoću podopije “Ekstremi”, od programa zahtevate da sam obeleži
mesta sa najvećom računski potrebnom armaturom, u obe zone, i za oba pravca armiranja.
Napomenućemo da je u slučaju pogrešno odabrane tačke za izveštaj, pomoću podopcije
“Deselektovanje” moguće deselektovati bilo koju ranije odabranu tačku.
Svaku tačku koja je izabrana za kreiranje izveštaja program obeležava simbolom kruga sa
krstićem u sredini i odgovarajućim rednim brojem.
Sve izabrane tačke su obeležene simbolima i brojevima
Kada ste odabrali sve tačke za izveštaj, klik na desni taser miša će označiti kraj procedure
izbora tačaka i na ekranu će se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izveštajem za sve prethodno
odabrane tačke.
Izgled dijalog box-a za tekstualni

prikaz rezultata dimenzionisanja

786
Kako je u proceduri izbora tačaka moguće odabrati tačke sa više različitih ploča, to program
tekstualni izveštaj sortira po pločama. Na početku izveštaja, za svaku od ploča se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimeznionisanja za sve tačke koje pripadaju datoj ploči.
Položaj svake od zadatih tačaka je određen sa tri koordinate koje nedvosmisleno određuju njen
položaj. U opštem slučaju, za svaku tačku postoje četiri rezultata potrebne armature: Gornja
zona – Pravac1, Gornja zona – Pravac2, Donja zona – Pravac1, Donja zona – Pravac2. Ako
neki od ova četiti rezultata daje da računski nije potrebna armtura, tada se zbog preglednosti,
taj rezultat neće ispisivati.
Ikone za direktnu štamu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju
Pored direktne štampe, programom je predviđen i eksport ovog izveštaja u projektnu

dokumentaciju. Sve tačke zadate u jednoj seansi pripadaće jednom tekstualnom izveštaju,
tako da je na vama da odredite kako ćete odabrane tačke grupisati.
Prikaz tekstualnog izveštaja sa rezultatima dimenzionisanja

ploča u sklopu projektne dokumentacije
Kako tekstualni izveštaji mogu biti prilično obimni, to se oni kreiraju u više kolona, pri čemu
broj kolona isključivo zavisi od odabranog fonta i njegove veličine.

787
9.3.8 Eksport usvojene armature u ArmCAD

Pored velike lakoće sa kojom se detalji armature i odgovarajuće specifikacije mogu
kreirati, velika pogodnost programa “ArmCAD” je i mogućnost učitavanja eksportovanih
datoteka iz programa “Tower”. Naime, usvojenu armaturu u programu “Tower”, “ArmCAD” je u
stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Pravila
po kojima se detalji armiranja kreiraju, navedena su u uputstvu za rad sa programom
“ArmCAD”.
Kada je u prozoru “2D pogled”, za tekući prikaz odabrana ploča sa usvojenom armaturom,
tada se od programa može zahtevati eskport usvojene armature u datoj ploči. Izborom
naredbe “Eksport u ArmCAD”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armture u pločama
U edit box-u “Datoteka” potrebno je zadati ime datoteke u kojoj će biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u pločama, a aktiviranjem komandnog polja “ ” imate
mogućnost da se brzo pozicionirate na željeno mesto na disku vašeg računara. Ime datoteke
može biti potpuno proizvoljno, dok je za tip datoteke predviđen “default” naziv “*.pa3”,
odnosno “*.pa4” koji takođe možete po želji promeniti.
U edit box-u “Komentar” imate mogućnost da u datoteku upišete i proizvoljan komentar koji
će pri kasnijem učitavanju u “ArmCAD”, lakše odrediti njen sadržaj.
Pomoću prekidača u levom delu dijalog box-a vrši se izbor elemenata crteža koje je potrebno
eksportovati. Ovi prekidači imaju sledeće značenje:
Oplata – eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj

pravoj veličini i smeštaju se na “layer” koji ima programski zadato ime
“A3_OP”. Oplata se eksportuje pomoću entiteta koji se u “AutoCAD”-u
nazivaju “regioni”, te u slučaju da želite da ove regione pretvorite u obične
linije, potrebno je da aktivirate “AutoCAD”-ovu naredbu “Explode”.
Napomenućemo da će program konstruktivnim elementima kojima nije
odabran izgled poprečnog preseka, sam usvojiti “default” dimenzije.
Donja zona – eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smešta na “layer” koji ima
programski zadato ime “A3_DZ”.

788
Gornja zona – eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smešta na “layer” koji ima
programski zadato ime “A3_GZ”.
Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, možete sami regulisati da li ćete u istom fajlu
imati i gornju i donju zonu ili ćete se odlučiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U
svakom slučaju, program nudi i jednu i drugu mogućnost. U slučaju da eksportovanu armaturu
želite da smestite u već ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove
nacrtane u “AutoCAD”-u, tada možete postavljanjem prekidača “Oplata” na isključeno stanje
eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.
Kako se na osnovu seta usvojene armature u pločama ne može eksplicitno zaključiti da li se

radi o mrežastoj ili običnoj armaturi, to pomoću prekidača “Mreža”, u okviru obe zone
armiranja, programu možete jasno naznačiti da li se radi o mrežastoj armaturi ili ne.
U slučaju da eksportujete mrežstu armaturu u donjoj zoni, tada je potrebno da u edit box-u
“da=” zadate veličinu prepuštanja mrežaste armature u donjoj zoni preko oslonaca.
Napomenućemo da ovaj edit box neće biti prikazan u dijalog box-u, ako je u okviru naredbe
“Funkcionalnost” postavljeno da se eksport vrši i program “ArmCAD 2005” (vidi poglavlje
3.5.2).
U edit box-u “a0=” potrebno je zadati veličinu zaštitnog sloja (po ‘defalt’-u program za ovu
vrednost usvaja 1.5 cm), a pomoću prekidača “Temelji” regulišete da li se radi o
međuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploči. Naime, ako ovaj prekidač postavite na
uključeno stanje, to će značiti da se radi o temeljnoj ploči te će pojmovi gornja i donja zona
dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma važno obzirom da se usvojena pravila za oblikovanje
armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Deo dijalog box-a “Podeona armatura” se odnosi isključivo na ploče kod kojih je usvojena
obična armatura. Naime, kako imate mogućnost da u setu usvojene armature za drugi prvac
ne postavite armaturu, što je naročito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na
delovima gde se oblasti ukrštaju pod pravim uglom, to će program na svim delovima usvojenih
oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti
armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a. Program će svakako proveriti da li
ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je površina podeone armature najmanje
20 % površine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen, onda će umesto zadate armature u ovom
dijalog box-u usvojiti ili manji razmak šipki ili jači prečnik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen.
Izbor komandnog polja “OK” će označiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura će biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U slučaju da ste odabrali datoteku sa već
postojećim imenom, program će izdati odgovarajuće upozorenje.
Potvrdan odgovor će dovesti do snimanja novih podataka u već postojećoj datoteci, dok će
negativan odgovor označiti odustajanje od snimanja novo zadatih podataka u već postojećoj
datoteci.

789
Napomena:
Da li će eskoprt usvojene armature biti u formatu programa “ArmCAD 2000” (*.pa3) ili pak u
formatu programa “ArmCAD 2005” (*.pa4), zavisi od stanja postavljenih prekidača u okviru
naredbe “Funkcionalnost” (vidi poglavlje 3.5.2). Ako se odlučite za eksport u program ArmCAD
2005, tada u edit box-u neće biti prisutan edit box “da=”
9.3.9 Proračun prslina u pločama

Sam postupak proračuna prslina u pločama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod proračuna potrebne armature u njima. Izborom naredbe “Proračun prslina”, koja
se nalazi u okviru menija “Dimenzionisanje  Beton  Ploče”, ulazi se prvo u standardnu
<0 sel.>Proračun prslina ploča - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se očekuje da selektujete sve ploče za koje želite da izvršite proračun prslina. Po
završetku procedure selektovanja, na ekranu će se pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se edit box-ovi u kojima se zadaju ulazni podaci
neophodni za proračun prslina.
x- koeficijent starenja betona

- koeficijent tečenja betona
s - koeficijent skupljanja betona
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača u donjem delu dijalog
box-a, određuje se merodavno opterećenje za proračun prslina. U slučaju da se odlučite za
kompletnu šemu, tada će vrednosti dugotrajnih i kratkotrajnih uticaja biti jednoznačno
određeni na osnovu ulaznih podataka koje ste zadali u okviru naredbe “Šema kombinovanja
opterećenja”. Kako se proračun prslina sprovodi za eksploataciono opterećenje, to će vrednosti
parcijalnih koeficijenata svakako biti ignorisane.
U slučaju da se odlučite da proračun prslina radite za tekući slučaj opterećenja, tada će za

promenu biti dostupan i edit box u kome možete zadati procentulano učešće kratkotrajnog
opterećenja.

790
Edit box čija vrednost određuje odnos kratkotrajnog

prema ukupnom eksploatacionom opterećenju
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, otpočeće postupak proračuna prslina u svim tačkama sa
mreže konačnih elemenata prethodno selektovanih ploča. Nakon završenog proračuna,
program će biti spreman za obradu rezultata.
Izborom naredbe “Prikaz prslina”, na ekranu će se u formi izolinija pojaviti prikazni rezultati,
a komandna linija će dobiti sledeći izgled.
Tačke za izveštaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz):
Izborom podopcije “prIkaz” otvara se dijalog box za izbor uticaja koji će se prikazivati na
ekranu.
Ovaj dijalog box je jako sličan dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja u pločama.
Kako se izolinije prikazuju istovremeno za obe zone armiranja, to se u ovom dijalog box-u vrši
samo izbor uticaja, odnosno vrednosti prslina u trenutku T=0 i T=. Značenje ostalih
parametara je potpno isto kao i u dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja.
Aktiviranjem komandonog polja “OK”, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a na ekranu ćete dobiti
prikaz rezultata proračun prslina na zahtevani način.

791
Prikaz prslina u T= za pravac 1, putem punih izolinija
Svakako da će u ovom režima rada programa biti dostupne i naredbe “Presek” i “Legenda”.
Pomoću naredbe “Legenda”, editovanjem liste proračunatih vrednosti, lako možete locirati sva
mesta na modelu u kojima je vrednost prslina veća od dopuštene.
Program je locirao sva mesta na modelu na kojima je

vrednost prslina veća od granične vrednosti a=0.2 mm
Pored grafičkog prikaza rezultata vrednosti prslina putem izolinija, odnosno šrafura,
programom je predviđeno i kreiranje tesktualnih izveštaja. I ovaj postupak je gotovo iti kao i
kod prikaza rezultata sprovedenog propračuna potrebne armature. Znači, imate mogućnost
izbora proizvoljno odabranih tačaka, ili pak od programa možete pomoću podopcije sa
komandne linije “Ekstremi”, zahtevati da on sam odredi merodavne tačke za prilaganje u
projekt.
izbora tačaka, i na ekranu će se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izveštajem za sve
prethodno odabrane tačke.

792
Izgled tekstualnog izveštaja

za sprovedeni proračun prslina
9.3.10 Proračun ugiba u pločama

Obzirom da se proračun ugiba ne može raditi za svaki presek nezavisno, kao
proračun prslina, to prikaz rezultata putem izolinija nije moguć. Naime, pri proračunu se
tretiraju relativni ugibi, odnosno neophodno je vršiti integraciju krivine preseka duž zadate
linije. Izborom naredbe “Proračun ugiba”, koja se nalazi u okviru menija “Dimenzionisanje 
Beton  Ploče”, program će sa komandne linije zahtevati da odredite liniju duž koje želite da
dobijete dijagram ugiba.
Početna tačka (Brisanje/Izveštaj/prIkaz/<Kraj>):
Nakon izbora početne tačke, program će zahtevati i izbor krajnje tačke željene linije.
Krajnja tačka:
Izbor tačaka 1 i 2, odredio je liniju duž koje će biti prikazan dijagram ugiba

793
Sada se očekuje da odredite sve oslonačke tačke duž zadate linije, odnosno sve tačke u kojima
ugib ima vrednost nula.
Tačka oslonac (Izbor):
Program će sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonačkih tačaka, sve dok klikom
na desni taster miša ne označite kraj ove procedure. Pored pojedinačnog izbora oslonačkih
tačaka, pomoću podopcije “Izbor” možete ući i u proceduru izbora tačka selektovanjem (vidi
poglavlje “2.5.6”). Nakon toga, program će otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka
koji će odrediti način proračuna ugiba duž zadate linije.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proračunu prslina, te sve pethodno rečeno važi i ovde.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, na ekranu će se duž zadate linije pojaviti dijagram ugiba.
Dijagram ugiba u trenutku T=0, duž zadate linije
U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno
očekuje se unos početne tačke nove linije preseka.
Početna tačka (Brisanje/Izveštaj/prIkaz/<Kraj>):
Program će sa komandne linije i dalje zahtevati unos sledeće linije preseka, sve dok klikom na
desni taster miša ne označite izbor podrazumevane podopcije “Kraj”.

794
Izborom podopcije “prIkaz” otvara se dijalog box za izbor uticaja koji će se prikazivati na
ekranu.
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača, od programa možete

zahtevati prikaz ugiba ili u trenutku T=0, ili pak u trenutku T=.
Dijagram ugiba u trenutku T=, duž zadate linije
Podopcija “Brisanje” služi za brisanje neke od prethodno zadatih linija preseka, a podopcija
“Izveštaj”, za kreiranje tekstualnih izveštaja o sprovedenom proračunu ugiba. Izborom
podopcije “Izveštaj” program će sa komandne linije zahtevati izbor tačaka duž ranije zadatih
linija na kojima je prikazan dijagram ugiba.
Tačke za izveštaj (Prikaz/Ekstremi/Komletan presek/<Kraj>):
Ova procedura u potpunosti odgovara ranije opisanoj za kreiranje tekstualnog izveštaja sa

proračunatom potrebnom armaturom u gredama (vidi poglavlje 9.4.5). Analogija je potpuna
stim što se ovde naredba ne odnosi na grede, već na zadate linije preseka.
Kada ste odabrali sve tačke za izveštaj, klik na desni taster miša će označiti kraj procedure
odabrane tačke.

795
Izgled tekstualnog izveštaja

za sprovedeni proračun ugiba
Napomenućemo da se rezultati sprovedenog proračuna ugiba duž zadatih linija preseka ne

snimaju u fajl, već se koriste jednokratno, sve dok ste u modulu za obradu rezultata
proračuna.
Napomena:
Obzirom da na vrednost proračunatih ugiba utiče i količina usvojene armature, a ugibi se
proračunavaju duž zadate linije preseka, to Vam se može desiti situacija da u istoj tački ploče
za različite pravce armiranja dobijete različite vrednosti ugiba. Ovu pojavu ćemo objasniti na
primeru kvadratne ploče koja je simetrično opterećena.
U pravcu X ose je usvojeno 8/10, a u Y pravcu 8/20
Proračunom ugiba u dva ortogonalna pravca, dobićemo u ovom slučaju različite veličine ugiba
u srednjoj tački ploče.

796
Ovo deluje paradoksalno ali je u stvari sasvim očekivano obzirom na primenjeni algoritam i
važeće standarde.
9.3.11 Kontrola ploča na probijanje

Za ploče neposredno oslonjene na stubove bez kapitela kao i za ploče opterećene
koncentrisanom silom mora se izvršiti obezbeđenje od probijanja. Programom je omogućeno
sprovođenje proračuna sa kojim se utvrđuje otpornost ploče na probijanje kao i količina
armature potrebne za obezbeđenje ploče od probijanja. Ovaj proračun se može izvršiti po
sledećim propisima: EUROCODE (EN 1992), PBAB 87 i TPBK.
Naredba “Kontrola ploča na probijanje” se nalazi u meniju “Dimenzionisanje 

Beton”, a nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledeći izgled:
<0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izveštaj / Kalkulator / <krAj>):
Od korisnika se sada očekuje da za kontrolu na probijanje selektuje tačku u kojoj se ploča

oslanja na gredu (indirektna greda), tačkasti oslonac ili kratki zid (zid sa dimenzijama stuba),
ili da izabere jednu od ponuđenih podopcija sa komandne linije. Selekcija se vrši u 2D pogledu
i to samo kada je ploča za koju se sprovodi kontrola na probijanje prikazana u izgledu (samim
tim su grede i kratki zidovi na koje se ploča oslanja prikazani u preseku kao indirektni
elementi, dok se tačkasti oslonci vide u osnovi). Obzirom da je tok naredbe potpuno isti za sva
tri entiteta, objasnićemo ga samo na primeru kod koga se kontrola na probijanje vrši u tački u
kojoj se ploča oslanja na gredu.
Selektovanje indirektne grede

797
Sama procedura selektovanja se odvija tako što se pokazivač dovede iznad simbola grede u
poprečnom preseku i pritisne se levi taster miša. Napomenućemo da u setu numeričkih
podataka ploče za materijal mora da bude postavljen beton, kao i da selektovana greda ne
sme da bude proizvoljnog poprečnog preseka. Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni program će
izbaciti odgovarajuće obaveštenje, a ako jesu otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kontrolu probijanja ploča
Iz zatvorene liste “Propisi” vrši se izbor propisa na osnovu kojeg će se sprovoditi kontrola
probijanja ploče. Izabrani propis ne mora biti u saglasnosti sa trenutno postavljenim propisom
za dimenzionisanje betona. Za razliku od njega marka betona i vrsta armature koje će se
koristiti pri kontroli ploče na probijanje uvek odgovaraju trenutno postavljenom propisu za
dimenzionisanje betona.
U gornjem levom uglu dijalog box-a nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izveštaj
kontrole ploče na probijanje. Pri promeni bilo kog parametara izveštaj se ne ažurira
automatski, već je neophodno da se aktivira komandno polje “Proračun”, što dovodi do
ponavljanja proračuna i generisanja novog izveštaja.
U donjem levom uglu dijalog box-a nalaze se parametri pomoću kojih se definiše postojeća
armatura u ploči na mestu na kojem se vrši kontrola na probijanje. Uključivanjem
odgovarajućeg radio-buttona vrši se izbor jednog od tri predviđena načina za definisanja ove
armature:
 “Preuzmi trenutno usvojenu armaturu” - za potrebe proračuna program iz oblasti

armiranja, koja je postavljena na mestu kontrole ploče na probijenje, preuzima podatak o
usvojenoj armaturi.
 “Poznata armatura” - izborom iz baze mreža korisnik usvaja armaturu u gornjoj i donjoj
zoni ploče, a u prikazanim edit box-ovima “Ugao” unosi pravac prostiranja izabrane
armature.
 “Poznati procenti armiranja” - korisnik za oba pravca unosi procente armiranja ploče,
koji će biti korišćeni pri proračunu otpornosti ploče na probijanje.

798
“Vrsta armature” - Iz zatvorene liste korisniku je omogućeno da bira vrstu armature za

prijem savijanja, pri čemu su ponuđene vrste u skladu sa trenutno aktivnim propisom za
dimenzionisanje betona.
Napomomenućemo da je za propis PBAB 87 minimalni procenat armiranja sa kojim se vrši

proračun =0.5%, dok za propise EUROCODE i TPBK ne postoje nikakva ograničenja.
U centralnom delu dijalog box-a se zadaju podaci o ploči koji su potrebni za proračun:
“Beton” - iz ove zatvorene liste se bira marka betona ploče. Ponuđene marke su u skladu sa
trenutno aktivnim propisom za dimenzionisanje betona, a ne u skladu sa aktivnim propisom za
kontrolu ploča na probijanje.
“Rastojanje od ivice ploče do težista armature” - podatak se odnosi na zategnutu zonu.
“Položaj kritićnog preseka” - ovaj podatak definiše položaj “kritičnog” preseka i zavisi od
propisa, ali je programom omogućeno i njegovo menjanje. Default vrednost za EUROCODE je
2.0, za TPBK 1.5, a za PBAB 87 je 0.5. Rastojanje “kritičnog” preseka od ivice stuba računa se
kao proizvod ovog koeficijenta i statičke visine ploče (hs).
“Temeljna ploča” - omogućava razlikovanje probijanja ploče “na gore” i “na dole”, odnosno
na osnovu ovog podatka program pretpostavlja koja je zona ploče na mestu probijanja
zategnuta. U slučaju da je check box postavljen na uključeno stanje pretpostavlja se da je
zategnuta donja zona ploče i obrnuto, u slučaju da je check box postavljen na isključeno stanje
pretpostavlja se da je zategnuta gornja zona ploče.
“Model zamenjujućeg kružnog stuba” - korisniku je omogućeno da bira između dva načina
određivanja oblika kontrolnog preseka. Model zamenjujućeg kružnog stuba je default model za
propis PBAB 87. Za pravougaone ali i sve ostale ne-kružne poprečne preseke prečnik
zamenjujućeg kružnog stuba se računa po formuli:
d s  1.13 b  d
“ds” - prečnik zamenjujućeg kružnog preseka

“b” i “d” - stranice gabarita poprečnog preseka stuba
Ako je jedna stranica gabarita poprečnog preseka više od 1.5 puta duža od druge stranice, za
proračun će se umesto njene prave vrednosti koristiti dužina kraće stranice pomnožena sa 1.5.
Tako bi se kod pravougaonog preseka b/d=40/80cm za dužu stranicu koristila vrednost
d=1.5*b=60cm.
Ukoliko se ne koristi model zamenjujućeg kružnog stuba, program određuje kontrolni presek
na osnovu prave geometrije poprečnog preseka stuba uz minimizaciju dužine kontrolnog
preseka na određenom rastojanju od ivice stuba. Ovaj način je default za EUROCODE i TPBK.

799
Kritični presek za model zamenjujućeg Kritični presek na osnovu prave geometrije

kružnog stuba (PBAB 87, b/d=40/50cm) poprečnog preseka stuba (PBAB 87,
b/d=40/50cm)
U delu dijalog box-a “Parametri” zadaju se koeficijenti koji su neophodni za proračun po

EUROCODE-u.
Podaci o armaturi koja će se koristiti za obezbeđenje od probijanja definišu se u delu dijalog

box-a “Armatura za obezbeđenje od probijanja ploče”. Iz zatvorene liste se bira vrsta
armature za obezbeđenje, pri čemu su ponuđene vrste u skladu sa trenutno aktivnim propisom
za dimenzionisanje betona. Ovaj podatak se koristi pri proračunu po oba propisa, dok se ostala
dva podatka “Ugao prema glavnoj armaturi” i “Razmak između šipki u radijalnom
pravcu” koriste samo pri proračunu po EUROCODE-u.
Kontrola ploča na probijanje može se sprovesti na osnovu dva izvora podataka za presečne
sile/napone. Prvi izvor podataka su transverzalne sile iz ploče na mestima kontrolnih preseka,
dok drugi izvor predstavljaju presečne sile u stubu na mestu kontrole probijanja. Iz zatvorene
liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a “Izbor podataka za određivanje naprezanja”,
korisnik sam može da izabere na osnovu kojeg podatka će se vršiti proračun.
Važno:
Metod sa transverzalnim silama u ploči (transverzalna sila u ploči)
Ovaj metod na osnovu smičućeg napona u svakoj tački ploče na mestu kontrolnog preseka
određuje da li je došlo do prekoračenja napona i ako nije, da li je potrebna armatura za
obezbeđenje od probijanja. Ovim metodom će automatski biti uzeta u obzir i eventualna
ekscentričnost sile usled prisustva momenta savijanja ali i povoljni efekti opterećenja unutar
kontrolnog preseka. Nedostatak je u tome što je tačnost prilično zavisna od gustine mreže
konačnih elemenata i što će se za mrežu krupniju od dimenzija stuba dobijati manje precizni
rezultati.
Metod sa presečnim silama u stubu (aksijalna sila u stubu)
Ovaj metod određuje smičuće napone u kontrolnom preseku na osnovu normalne sile u stubu
na mestu preseka (ukoliko se stub nalazi i sa gornje i sa donje strane ploče u obzir se uzima
razlika normalne sile ta dva stuba). Ovaj metod ne uzima u obzir ekscentričnost sile u stubu i
povoljno dejstvo opterećenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj nesimetričnog naprezanja
ploče unosi se ručno, zadavanjem “faktora ekscentriciteta ” (EUROCODE) odnosno
zadavanjem “faktora povećanja napona zbog ekscentričnosti” (PBAB 87 i TPBK). Za
povoljno svojstvo ove metode može se smatrati to što njena tačnost nije previše zavisna od
gustine mreže konačnih elemenata.

800
Metod sa prozvoljno zadatom silom (proizvoljno zadata sila)
Ovaj metod određuje smičuće napone u kontrolnom preseku na osnovu sile koju korisnik sam
zadaje, unošenjem njenog intenziteta u edit box “Sila u stubu”. Ovaj metod ne uzima u obzir
ekscentričnost sile u stubu i povoljno dejstvo opterećenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj
nesimetričnog naprezanja ploče unosi se ručno, zadavanjem “faktora ekscentriciteta ”
(EUROCODE) odnosno zadavanjem “faktora povećanja napona zbog ekscentričnosti”
(PBAB 87 i TPBK).
“Odnos obima kritičnog preseka prema obimu kritičnog preseka unutrašnjeg stuba” –
pomoću koeficijenta koji se unosi u ovaj edit box može da se izvrši korekcija obima kritičnog
preseka stubova koji se nalaze na ivici ili u uglu ploče. U slučaju da je isključen check box
“Model zamenjujućeg kružnog stuba” ili da se za izvor podataka koristi metod sa
transverzalnim silama u ploči, ovaj edit box će biti nedostupan. Za preostala dva metoda
potrebno je da se check box, koji se nalazi pored ovog edit box-a, postavi na uključeno stanje,
čime će edit box postati dostupan za editovanje.
Propisom PBAB 87 definisano je da se u zavisnosti od položaja stuba vrši korekcija obima

kritičnog preseka Okp na sledeći način:
- kod srednjh stubova 1.0xOkp
- kod krajnjih stubova 0.6xOkp
- kod ugaonih stubova 0.3xOkp
Pomoću radio button-a “Tekući slučaj opterećenja” i “Kompletna šema” vrši se izbor
slučajeva opterećenja koji će ući u razmatranje. Naravno, ovi radio button-i nemaju smisla, a
samim tim i ne postoje u dijalog box-u, ukoliko je za “Izvor podataka za određivanje
naprezanja” izabrana opcija “proizvoljno zadata sila”.
U gornjem desnom uglu dijalog box-a nalazi se lista kontrolnih preseka (opsega) na kojima
želimo da program izvrši kontrolu ploče na probijanje. Propisima je definisano da se ova
kontrola mora uvek sprovoditi na 2 mesta i to: neposredno uz ivicu stuba i u “kritičnom”
preseku.
Pored “kritičnog” preseka, koji je obavezan, aktiviranjem komandnog polja “ Dodaj” u listu
se može ubaciti proizvoljan broj novih preseka u kojima će se vršiti kontrola. Udaljenost
kontrolnog preseka od spoljašnje ivice poprečnog preseka grede zadaje se direktno u listi, u
koloni “Lh [m]”. Ukoliko je zadato više kontrolnih preseka, u listi će “kritični” presek biti
vidljivo označen.

801
Pored “kritičnog” preseka koji je definisan propisom,

u listu su ubačena još tri kontrolna preseka
Za uklanjanje selektovanog kontrolnog preseka iz liste predviđeno je komandno polje “

Briši”.
Ako je postupkom utvrđeno da je potrebna armatura za obezbeđenje od probijanja u jednom

kontrolnom preseku, potrebno je pronaći udaljeniji kontrolni presek za koji nije potrebna
armatura za obezbeđenje od probijanja. Na ovaj način se određuje udaljenost od ivice
poprečnog preseka grede do koje se postavlja armatura za obezbeđenje od probijanja.
Programom je predviđeno i grafičko predstavljanje kontrole ploča na probijanje. Nakon izlaska

iz dijalog box-a poprečni presek stuba se na ekranu iscrtava sa pravim dimenzijama, dok se
pomoću check box-a “Crtanje ofseta” utiče na izgled grafičkog simbola kontrole ploča na
probijanje.
Kada je check box “Crtanje ofseta” isključen, uz crtež poprečnog preseka grede može biti
ispisano:
– ništa - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploča obezbeđena od probijanja i bez dodatne
armature.
– površina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna
armatura za obezbeđenje od probijanja. Prikazana vrednost za površinu armature za
obezbeđenje ploče na probijanje odnosi se na ukupnu površinu armature koju treba
ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka.
– znakovi uzvika “!!!” - ako je neki od predviđenih uslova prekoračen.

802
Grafičko predstavljanje kontrole ploča na probijanje,

check box “Crtanje ofseta” isključen
Kada je check box “Crtanje ofseta” uključen, pored crteža poprečnog preseka grede biće
iscrtani i kontrolni preseci. Uz svaki kontrolni presek može biti ispisano:
– ništa - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploča obezbeđena od probijanja i bez dodatne
armature. U tom slučaju će i kontrolni presek biti iscrtan isprekidanom linijom.
– površina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna
armatura za obezbeđenje od probijanja. Prikazana vrednost za površinu armature za
obezbeđenje ploče na probijanje odnosi se na ukupnu površinu armature koju treba
ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka.
– znakovi uzvika ‘!!!’ - ako je neki od predviđenih uslova prekoračen.
Grafičko predstavljanje kontrole ploča na probijanje,

check box “Crtanje ofseta” uključen
Pored svakog simbola kontrole ploče na probijanje program ispisuje i njegov redni broj. Ovaj
broj se ispisuje i u tekstualnom izveštaju kontrole probijanja. Ako se u projektnu
dokumentaciju pored tekstualnih izveštaja eksportuje i grafički blok sa ovim simbolima,
pomoću rednih brojeva se lako može videti kojoj tački ploče pripada koji izveštaj.

803
Kao što smo već napomenuli, proračun se ne sprovodi automatski posle promene nekog od
parametara u dijalog box-u, već je za njegovo izvršenje neophodno da se aktivira komandno
polje “Proračun”.
Postupak proračuna – EUROCODE
Do probijanja ploče neće doći ako je karakteristična smičuća sila manja ili jednaka
projektovanoj otpornosti ploče na kontrolnom preseku:
vEd vRd,max
i ako je manja od projektovane otpornosti ploče sa armaturom za obezbeđenje od probijanja:
vEd vRd,cs
vEd - projektna vrednost karakteristične smičuće sile
vRd,max - projektna vrednost maksimalne sile probijanja duž kontrolnog preseka
vRd,cs - projektna vrednost otpornosti ploče na probijanje zajedno sa armaturom za

obezbeđenje od probijanja
VEd
vEd  β
ui d
 - faktor kojim se u proračun uvodi dodatni napon zbog ekscentričnog naprezanja

EUROCODE pretpostavlja da se kritičan presek nalazi na udaljenju od 2 hs od ivice stuba.
hs – statička visina ploče
Projektna vrednost otpornosti ploče na proboj, bez armature za obezbeđenje od probijanja je

data kao:
vRd ,c  CRd ,c k (100 f ck )1/ 3  k1 cp  (vmin  k1 cp )

Ako je vEd  vRd ,c tada je potrebno rasporediti armaturu za obezbeđivanje od probijanja
duž kontrolnog preseka. Količina potrebne armature sračunava se prema sledećem izrazu:
d Asw f ywd ,ef

vRd ,cs  0.75  vRd ,c  1.5 sin 
sr u1d
Postupak proračuna – PBAB
Napon smicanja u kritičnom preseku sračunava se kao:

804
Tmax

Okp  hs
gde je:
Tmax najveća transverzalna sila u kritičnom preseku pri eksploatacionom opterećenju

Okp obim kritičnog kružnog preseka
hs srednja statička visina ploče za dva usvojena pravca armature u kritičnom preseku
Ako poprečni presek stuba ima oblik pravougaonika sa stranama b i d u račun se uvodi
zamenjujući kružni stub prečnika d s  1.13 b  d , uz ograničenje da duža stranica bude
najviše 1.5 puta veća od kraće.
Uticaj ekscentričnog oslanjanja ploče na veličinu napona smicanja ne mora se posebno

određivati ako se napon smicanja  poveća najmanje za 40%.
Ako u kritičnom preseku napon smicanja  zadovoljava uslov:
2
  1  a 
3
nije potrebna posebna računska armatura za prijem zatežućih sila usled dejstva transverzalne
sile Tmax.
Ako se napon smicanja  nalazi u granici:
2
 1  a     2 b
3
za prihvatanje zatežućih sila usled dejstva transverzalne sile Tmax mora se dodati posebna
poprečna armatura.
Nije dopušteno stanje pri kome je:

   2 b .
Koeficijenti 1 i 2 se određuju iz izraza:
 1  1.3   a  ;  2  0.45   a 
gde je  srednja vrednost procenta armiranja zategnute armature iz dva upravna pravca.
Koeficijent a iznosi 1.0 za GA 240/360, 1.3 za RA 400/500 i 1.4 za MA 500/600.
Potrebna količina armature Aak koja se postavlja pod uglom 45    90 u odnosu na
srednju ravan ploče sračunava se iz izraza:

805
0.75  Tmax T
Aak   1.35 max
 v / 1.8 v
Postupak proračuna – TPBK
Uslov nosivosti na probijanje:
vSd  vRd
p
vSd  VSd 
ucr
vSd - računska poprečna sila po jedinici kritičnog opsega
vRd - računska nosivost na proboj po jedinici kritičnog opsega
VSd - računska sila proboja od spoljašnjeg opterećenja
ucr - obim kritičnog preseka
p - fakor korekcije kojim se uzima u obzir ekscentrično delovanje sile proboja u

odnosu na kritični presek
 p  1.0 - za simetrično napregnute stubove
 p  1.15 - za unutrašnje stubove nesimetrično napregnute
 p  1.4 - za stubove na ivici
 p  1.5 - za stubove u uglu
Armatura za osiguranje od proboja neće biti potrebna ako je zadovoljen uslov:
vSd  vRd 1   Rd  k  (1.2  40  l )  d

 Rd - računska čvrstoća za delovanje glavnih kosih naprezanja
k - koeficijent visine preseka ploče

d - srednja statička visina preseka ploče
d  (d x  d y ) / 2
l - koeficijent armiranja ploče
l  lx  ly ; 0.5%  l  1.5%
Ako gornji uslov nije zadovoljen, potrebno je kontrolisati nosivost na pritisak, te proračunati
poprečnu armaturu:
vSd  vRd 2  1.6  vRd 1 - nosivost “pritisnutih štapova” u ploči

806
sin 
vSd  vRd 3  vRd 1  ASw  f yd  - nosivost poprečne armature za osiguranje od
ucr
proboja
ASw - ukupna poprečna armatura

 - ugao nagiba poprečne armature prema ravni ploče
Minimalna poprečna armatura proračunava se prema sledećem izrazu:
 w,min  ( Acrit  Aload )

ASw,min 
sin 
 w,min  0.6   min (  min - minimalni koef. armiranja na poprečne sile)
Acrit - površina unutar kritičnog preseka
Aload - površina delovanja opterećenja
Ikone koje se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a služe, kao i kod svih ostalih naredbi,
za eksport izveštaja u projektnu dokumentaciju, direktno na štampu ili u TXT dokument.
Ako su podaci u dijalog box-u menjani, a nije pokrenut proračun, program će nakon aktiviranja
komandnog polja “OK” prvo da izvrši proračun za trenutno stanje parametara, a zatim i da
zatvori dijalog box.
Po izlasku iz dijalog box-a na ekranu će biti prikazani grafički simboli u svim tačkama ploče u
kojima je izvršena kontrola na probijanje,
Prikaz kontrole ploče na probijanje na ekranu
a program će se i dalje nalaziti u proceduri selektovanja indirektnih greda.

807
Pomoću podopcije “Izveštaj” vrši se generisanje izveštaja kontrole ploče na probijanje u svim
tačkama u kojima je kontrola ranije izvršena. Izborom ove naredbe izveštaj se generiše i
prikazuje u novom dijalog box-u.
Dijalog box za eksport izveštaja
U ovom dijalog box-u se nalaze samo komandna polja pomoću kojih se vrši eksport
generisanog izveštaja u projektnu dokumentaciju, direktno na štampu ili u TXT dokument.
Podopcija “Brisanje” služi za uklanjanje grafičkih simbola kontrole ploče na probijanje.

Izborom ove podopcije ulazi se standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Aktiviranjem podopcije “Kraj” ili klikom na desni taster miša svi selektovani simboli će biti
obrisani sa ekrana, a program će se vratiti na osnovni oblik komandne linije u ovoj naredbi.
Pozivanjem podopcije “Kalkulator” sa komandne linije otvara se dijalog box u kome korisnik
ima mogućnost da uradi kontrolu ploča na probijanje za proizvoljno zadati poprečni presek
stuba i proizvoljno zadatu silu u stubu:

808
Dijalog box koji se otvara izborom podopcije “Kalkulator” sa komandne linije
U ovom dijalog box-u se, pored podataka koji se zadaju u standardnom dijalog box-u naredbe
“Kontrola ploča na probijanje”, moraju definisati i podaci koji bi se inače preuzieli iz stvarnog
entiteta u konstrukciji.
Aktiviranjem komandnog polja “Izbor preseka” otvara se dijalog box u kome možete da
definišete željeni oblik i dimenzije poprečnog preseka stuba:
Dijalog box za izbor preseka
Ovaj dijalog box funkcioniše na gotovo isti način kao i dijalog box za definisanje poprečnog
preseka greda u modulu za unos podataka. Za svaki odabrani tip poprečnog preseka iz liste, u
edit box-ovima se zadaju njegove odgovarajuće dimenzije. S obzirom da se težište poprečnog
preseka automatski postavlja u koordinatni početak koji je određen presekom lokalne ose “2” i
“3” date grede, zadavanjem vrednosti u edit box-ovima “3” (rastojanje težišta preseka od
lokalnog koordinatnog početka u pravcu lokalne ose “3”) i “2” (rastojanje težišta preseka od
lokalnog koordinatnog početka u pravcu lokalne ose “2”), presek se može translatorno pomeriti
u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”,
program preuzima sve zadate podatke o poprečnom preseku i vraća se na osnovnii dijalog box
ove naredbe.

809
U edit box-u “Sila u stubu” korisnik zadaje intenzitet sile sa kojom će se ući u proračun
kontrole ploča na probijanje.
Debljina ploče, izražena u metrima, zadaje se u edit box-u “Debljina ploče”, a korisniku je
omogućeno i da izborom jednog od devet ponuđenih prekidača definiše položaj stuba na ploči.
Stub se može postaviti u sredini, na ivicama ili u uglovima ploče.
Simbol crvenog kvadrata na izabranom prekidaču

označava da je stub postavljen na levoj ivici ploče
Aktiviranjem komandnog polja “Proračun”, za zadate podatke sprovodi se kontrola ploča na

probijanje i generiše se izveštaj.
Izborom komandnih polja , i kreirani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu

dokumentaciju, poslati direktno na štampu ili snimiti u tekstualni fajl.
9.4 Dimenzionisanje greda

Automatsko dimenzionisanje greda se ogleda u proračunu potrebne armature u
svim grednim elementima konstrukcije. Proračun se u opštem slučaju sprovodi za potpuno
proizvoljno naprezanje i podrazumeva proračun potrebne, i podužne i poprečne armature. Da
bi se sprovelo dimenzionisanje, podrazumeva se da je grednim elementima, u modulu za unos
podataka, pridružen odgovarajući poprečni presek, i program dimenzionisanje sprovodi samo
za jednodelne preseke sledećih oblika: pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni,
kružni, cevasti, sandučasti, otvoreni i nesimetričan I presek. Dimenzionisanje će biti dostupno i
za sve masivne preseke, ako im je definisan način armiranja (vidi poglavlje 3.1.8). Ostale
vrste poprečnih preseka će biti ignorisane u ovom delu programa.
Naredbe za dimenzionisanje greda i stubova, nalaze se u okviru padajućeg menija

“Dimenzionisanje  Beton  Grede”. Da bi se olakšao izbor naredbi iz ovog menija, predviđena
je ikona “Beton: Dimenzionisanje greda”, čijim izborom se otvara meni sa ovom grupom
naredbi.

810

“Dimenzionisanje  Beton  Grede”
9.4.1 Ulazni podaci

Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno određen, pored izbora propisa i
merodavnog opterećenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao što su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje težišta zategnute armature od ivice preseka, način
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odrediće način proračuna potrebne armature u gredama.
Kako je programom omogućeno zadavanje različitih ulaznih podataka za svaku gredu posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna služi za pridruživanje istih ulaznih podataka svim
gredma (Ulazni podaci – Globalni), a druga samo selektovanoj grupi greda (Ulazni podaci –
Lokalni).
9.4.1.1 Ulazni podaci – Globalni
Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka

811
U gornjem delu djalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definišu karakteristike materijala.
Izbor betona i armature se vrši iz zatvorenih lista čiji sadržaj je određen definisanim nazivima
materijala za odabrani tekući propis. Aktiviranjem komandnog polja “OK”, zadati ulazni podaci
o kvalitetu materijala će biti pridruženi svim gredama na modelu. Kako je programom
dozvoljeno zadavanje različitih karakteristika materijala za svaku od greda, to Vam se može
desiti slučaj da pri pokretanju ove naredbe, u slučaju da ste prethodno pomoću naredbe
“Ulazni podaci – Lokalni”, nekim od greda zadali druge karakteristike materijala, pojedina polja
budu prazna.
Prazno polje za “Beton” ukazuje da nije svim gredama

na modelu pridružen isti kvalitet betona
U ovakvim slučajevima, aktiviranje komandnog polja “OK” dovešće do promene samo ulaznih
podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U slučaju da na modelu postoje već dimenzionisane grede, naknadna promena ulaznih

podataka će pri aktiviranju komandnog polja “OK” dovesti do izdavanja sledećeg upozorenja.
dimenzionisanim gredama.
U delu dijalog box-a “Način prikaza površine uzengija” vrši se izbor jednog od dva ponuđena
načina prikazivanja površine uzengija u programu.
Prvi način, “Klasičan – nominalna površina dvosečne uzengije” je uobičajen i korišćen je

u svim prethodnim verzijama programa. U ovom slučaju površina uzengija se izražava kao
nominalna površina dvosečnih uzengija. Na primer, površina dvosečnih uzengija  8 / 20 bi se
računala na sledeći način:
8 / 20(m  2)  (0.82   / 4)  (100 / 20)  2.513cm2

812
Kada se koristi ovaj prikaz površine uzengija, pored vrednosti za računski potrebnu površinu
uzengija ispisuje se “(m=2)”.
Drugi način, “Ukupna površina presečenog čelika” prikazuje površinu uzengija kao ukupnu
površinu presečenih šipki na segmentu dužine 1 m. Na primer, površina dvosečnih uzengija
 8 / 20 bi se računala na sledeći način:
8 / 20(m  2)  (0.82   / 4)  (100 / 20)  2  5.027cm2
Kada se koristi ovaj prikaz površine uzengija, pored vrednosti za računski potrebnu površinu
uzengija ispisuje se “(m=1)”
Kao sto se vidi, površina uzengija izražena na ovaj način uvek će biti 2 puta veća od klasičnog
prikaza. Pri usvajanju armature na osnovu računski potrebne površine rezultat će na kraju
uvek biti isti i na jedan i na drugi način i odgovaraće fizički istoj usvojenoj armaturi.
Ilustracija dva načina prikazivanja površine uzengija - izveštaj dimenzionisanja sa usvajanjem

armature:
(način 1 - “Klasičan”) (način 2 - “Ukupna površina presečenog

čelika”)
T2u = 160.00 kN T2u = 160.00 kN

T3u = -160.00 kN T3u = -160.00 kN
M3u = -400.00 kNm M3u = -400.00 kNm
εb/εa = -3.500/3.266 ‰ εb/εa = -3.500/3.266 ‰

Aa1 = 10.23 cm2 Aa1 = 10.23 cm2
Aa2 = 26.96 cm2 Aa2 = 26.96 cm2
Aa3 = 0.00 cm2 Aa3 = 0.00 cm2
Aa4 = 0.00 cm2 Aa4 = 0.00 cm2
Aa,uz = 7.17 cm2/m (m=2) Aa,uz = 14.34 cm2/m (m=1)
[Usvojeno Aa,uz = Ø10/10(m=2) = 7.85 [Usvojeno Aa,uz = Ø10/10(m=2) = 15.71
cm2/m] cm2/m]
Kao što se vidi krajnji rezultat usvajanja armature je isti, odnosno, i u jednom i u drugom
slučaju usvojene su dvosečne uzengije 10 / 10 koje pokrivaju računski potrebnu površinu. Na
mestu ispisa usvojenih uzengija “(m=2)” označava usvojenu sečnost a ne način prikazivanja
površine uzengija.
Pomoću check box-a “Vođenje podužne armature prema liniji zatežućih sila” se može od
programa zahtevati da formira linije zatežućih sila pomeranjem linije M/z duž ose nosača za
zadatu veličinu, koja je zavisna od statičke visine nosača. Pri tome program automatski računa
i prikazuje dodatnu armaturu za prijem glavnih napona zatezanja. Takođe, kada je ovaj check
box uključen usvajanje armature i raspoređivanje iteracija podužne armature vrši se prema
pomerenoj liniji zatežućih sila.

813
Vođenje armature duž nosača prema pomerenoj liniji zatežućih sila
Podrazumevano stanje je da se pomeranje linije zatežućih sila izvodi za grede, a vrednost

pomeranja je 0.75 x hs (gde je hs – statička visina nosača). Vrednost pomeranja za bilo koju
gredu se može promeniti u dijalog box-u za definisanje lokalnih ulaznih podataka (vidi
poglavlje “9.4.1.2”).
“Razmak podele” - Edit polje u kome je korisniku omogućeno da podešava gustinu tačaka u
kojima se vrši dimenzionisanje greda.
Ostali podaci koje se definišu u ovom dijalog box-u, odnose se na način proračuna svih vitkih
elemenata na modelu, te u pravom smislu predstavljaju globalne ulazne podatke. Svakako da
će ovi podaci uticati na način dimenzionisanja samo greda kojima je u okviru lokalnih ulaznih
podataka zadato uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Kontrola stabilnosti vitkih elemenata je
primarno uslovljena podatkom o horizontalnoj pomerljivosti konstrukcije. Šta više, i
proračunske procedure se bitno razlikuju. Kako ne postoji mogućnost algoritamske provere
pomerljivosti konstrukcije za opšti slučaj, to je deklaracija konstrukcije kao pomerljive
(konstrukcija sa pomerljivim čvorovima) ili nepomerljive (konstrukcija sa nepomerljivim
čvorovima) ostavljena korisniku. Pri tome se korisnik upućuje na preporuke za projektovanje
određenih vrsta konstrukcija definisane aktuelnom tehničkom regulativom i njene komentare.
Prekidači kojima se određuje da li je konstrukcija pomerljiva ili ne

814
Pod nepomerljivom konstrukcijom se podrazumeva konstrukcija koja ima horizontalno

nepomerljive čvorove u oba pravca. U situacijama kada se konstrukcija po pitanju
pomerljivosti čvorova, ponaša različito u dva pravca, konstrukciju treba deklarisati kao
pomerljivu.
Nepomerljive konstrukcije
Određivanje armature pritisnutih vitkih elemenata, u slučaju nepomerljivih konstrukcija, bazira

na analizi izdvojenog stuba iz konstrukcije. Dužina izvijanja nepomerljivog stuba je ili jednaka
dužini stuba, ili je njoj bliska (često se konzervativno dužina izvijanja nepomerljivog stuba
usvaja kao dužina stuba, bez obzira na konturne uslove). S obzirom na ove, relativno, male
razlike, primenjeno je rešenje koje dužinu izvijanja locira centriranu po visini stuba.
Odstupanje od stvarne lokacije dužine izvijanja je takvo da su greške u krajnjim rezultatima
zanemarljive i na strani su sigurnosti (zahvaljujući postavljanju minimalne vrednosti faktora
dužine izvijanja na 0.85).
Osiguranje stabilnosti pritisnutog vitkog elementa se sprovodi uvećanjem momenata savijanja

prvog reda usled netačnosti prilikom izvođenja (imperfekcija) i uticaja drugog reda. Preseci
elementa se zatim dimenzionišu na, ovako, uvećane uticaje. Pri tome se, konzervativno,
momenti savijanja uvećavaju nezavisno u dva ortogonalna pravca – pravci definisani lokalnim
osama poprečnog preseka.
Izbor metoda proračuna uvećanih momenata savijanja

za umereno i izuzetno vitke delove modela
Programski su podržani sledeći postupci proračuna uvećanih momenata savijanja:
 Metoda dopunske ekscentričnosti

Metoda dopunske ekscentričnosti je predviđena za primenu na elementima umerene
vitkosti. Uticaji drugog reda su predstavljeni kao direktne funkcije geometrije elementa i
uticaja prvog reda.
 Metoda model-stub, kod koje se aproksimira krivina poprečnog preseka u uklještenju

Model-stub postupak obezbeđuje viši stepen tačnosti, zbog čega može biti primenjivana u
svim oblastima vitkosti elemenata. Aproksimativni oblik ove metode bazira na direktnoj
proceni krivine preseka u funkciji geometrije preseka i nivoa aksijalnog opterećenja.

815
Podrazumevani (default) način proračuna dodatnih uticaja je metod dopunske ekscentričnosti u

oblasti umereno vitkih stubova, odnosno model-stub postupak u oblasti izrazito vitkih
elemenata. Međutim, korisniku je ostavljena mogućnost da za obe oblasti vitkosti sam odabere
jednu od ponuđenih metoda proračuna. Granica između umereno vitkih i izrazito vitkih
elemenata se zadaje u edit box-u “lambda,gr=”.
Podatak koji određuje granicu između umereno

i izuzetno vitkih elemenata konstrukcije
Znači, i za umereno i za izuzetno vitke elemente konstrukcije možete proizvoljno odabarati bilo
koji od poneđenih postupaka proračuna. Na ovaj način omogućen je izbor i nelogičnih
postupaka proračuna, poput izbora metode dopunske ekscentričnosti za proračun izrazito vitkih
elemenata. Primena ovakvog izbora nema opravdanja u tehničkim standardima, kojima je
definisana kontrola stabilnosti elemenata. Sa druge strane, iskusni korisnici mogu na ovaj
način steći grubu aproksimaciju tačnijeg ponašanja konstrukcije.
Napomenućemo da su razlike u rezultatima aproksimativne i “tačne” model-stub metode često

zanemarljive. Kako je proračun aproksimativnim postupkom znatno brži, to se primena
“tačnog” postupka retko ispostavlja opravdanom, uprkos većoj tačnosti rezultata koji su njome
obezbeđeni.
Pomerljive konstrukcije
U slučaju pomerljivih konstrukcija analiza izdvojenih stubova iz konstrukcije ne daje dovoljno

tačne rezultate, zbog čega većina tehničkih standarda, u ovom slučaju, zahteva primenu
kompleksnijih metoda proračuna, kojima se zahteva analiza celine konstrukcije na uticaje
drugog reda. Odredbe tehničkih propisa kojima je regulisana ova oblast daju izuzetno škrta
uputstva za proračun ovih konstrukcija. Dodatno, uputstva su u obliku koji nije moguće
algoritamski prezentovati za opšti služaj neregularne prostorne konstrukcije. Zbog toga,
programski su implementirana tri aproksimativna postupka proračuna.

816
1. Proračun statičkih uticaja po teoriji II-og reda
Pre samog proračuna statičkih uticaja po teoriji II-og reda, potrebno je definisati sve
merodavne kombinacije za dimenzionisanje, obzirom da nakandno kombinovanje rezultata
dobijenih po teoriji II-og reda nije moguće. U proceduri zadavanja lokalnih ulaznih
podataka, svim stubovima je potrebno isključiti uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Pre
samog dimenzionisanja, pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja”, potrebno je postaviti
anvelopu svih prethodno definisanih kombinacija. Na ovaj način će vitki elementi
konstrukcije biti dimenzionisani bez dodatnog uvećavanja dobijenih momenata savijanja,
znači samo na osnovu dobijenih rezultata po teoriji II-og reda.
Napomenućemo da su opisanim postupkom stvarni momenti savijanja potcenjeni. Razlog

ovome je neobuhvatanje prethodnim proračunom materijalne nelinearnosti, niti imperfekcija
konstrukcije. Korisnik se upućuje da o ovome vodi računa prilikom usvajanja armature
pritisnutih elemenata.
2. Proračun statičkih uticaja po teoriji II-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak je u potpunosti isti kao i prethodni sa stanovišta određivanja statičkih uticaja
prema teoriji drugog reda. Razlika je u tome što ovde u okviru lokalnih ulaznih podataka za
stubove ne treba isljučivati uzimanje u obzir uticaja izvijanja. U ovom slučaju treba odabrati
da je konstrukcija nepomerljiva, odnosno zahtevati dimenzionisanje kao za nepomerljive
konstrukcije za nove, manje vrednosti vitkosti.
Napomenućemo da opisana procedura nema opravdanja u aktuelnim tehničkim

standardima, zbog čega je preporučena njena primena samo u slučaju potrebe grube
procene realnog ponašanja konstrukcije.
3. Proračun statičkih uticaja po teoriji I-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak se bazira na rezultatima po teoriji I-og reda. Znači postupak je isti kao i kod
nepomerljivih konstrukcija, izdvajanje stuba iz konstrukcije i njegov nezavisan tretman,
stim što je u okviru globalnih ulaznih podataka potrebno zadati da je konstrukcija
pomerljiva. Kako je reč o elementima sa pomerljivim krajevima, to su dužine izvijanja ovih
stubova veće od dužine stuba. Konzervativno se usvaja da se cela dužina stuba nalazi u
središnjem delu dužine izvijanja. Sa ovim pretpostavkama, uvećanje momenata savijanja se
sprovodi saglasno ranije opisanom aproksimativnom model-stub postupku.
Napomenućemo da ni ova procedura nema opravdanja u aktuelnim tehničkim standardima,

zbog čega je preporučena njena primena samo u slučaju potrebe grube procene realnog
ponašanja konstrukcije. Očigledne prednosti ovako definisanog postupka leže u njegovoj
brzini, uvođenja u o proračun imperfekcija i mogućnost superpozicije uticaja. Dodatno, na
rešenje posredno utiču i karakteristike materijalne nelinearnosti armiranog betona.
9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni
Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel> Ulazni podaci za grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada je potrebno selektovati sve grede kojima je potrebno pridružiti iste ulazne
podatke. Nakon završene selekcije, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.

817
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka
Kako procedura selekcije nema nikakvih ograničenja, odnosno moguće je selektovati potpuno
proizvoljno odabranu grupu greda, to pojedini podaci u ovom dijalog box-u mogu biti ispisani
kao neaktivni. To ujedno označava da data grupa podataka nije zajednička za sve selektovane
grede. U ovakvim slučajevima, aktiviranje komandnog polja “OK” dovešće do promene samo
ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
Prazno polje za “Kvalitet betona” ukazuje da sve prethodno

selektovane grede nemaju isti kvalitet betona
Kako se u ovom dijalog box-u zadaju raznorodni ulazni podaci (kvailtet materijala, način
armiranja, dužine izvijanja), to ovakva koncepcija omogućava laku promenu samo željene
grupe ulaznih podataka. Znači, ako želite da pojedinim gredama zadate recimo samo nove

818
dužine izvijanja, onda je, ne obazirući se na ostale podatke u ovom dijalog box-u, potrebno
selektovati sve grede koje treba da imaju istu dužinu izvijanja. Isto važi i za promenu ostalih
ulaznih podataka.
U slučaju da ste za promenu ulaznih podataka selektovali grede različitih setova ulaznih
podataka, tada u dijalog box-u neće biti slike poprečnog preseka, a zatvorena lista za izbor
šeme armiranja će biti nedostupna za promenu, obzirom da ona zavisi od oblika poprečnog
preseka.
Dijalog box bez slike poprečnog preseka, označava da su

selektovane grede različitog oblika poprečnog preseka
Rastojanje armature od ivice preseka
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se skica poprečnog preseka na kome su šematski
označene armature čije će se vrednosti proračunavati u postupku dimenzionisanja, a u
gornjem levom uglu dijalog box-a se u četiri prikazana edit box-a definiše rastojanje težišta
armatura od odgovarajućih ivica preseka. Program po “default-u” za vrednost ovog rastojanja
usvaja 10% od odgovarajuće dimenzije, ali svakako da možete zadati potpuno proizvoljnu
vrednost.

819
Deo dijalog box-a za definisanje rastojanja armature od ivice preseka
Materijal
U donjem levom uglu dijalog box-a se nalaze podaci o materijalu, koje ste definisali u okviru
globalnihn ulaznih podtaka, i oni su tu prisutni u slučaju da želite pojedinim gredama da
pridružite različite materijale. Naime, aktiviranjem komandnog polja “OK” svi zadati podaci u
ovom dijalog box-u će biti pridruženi samo selektovanim gredama.
Deo dijalog box-a za definisanje kvaliteta materijala

820
Način armiranja
U središnom levom delu dijalog box-a nalaze se dve grupe prekidača koje su međusobno
povezane i pomoću kojih vršite izbor načina dimenzionisanja.
Deo dijalog box-a za definisanje načina dimenzionisanja
Kako program u opštem slučaju rešava naprezanje od kosog savijanja (M2, M3, N1) i
naprezanje usled smičućih naprezanja (T2, T3, i M1), to su za prijem uticaja od savijanja
omogućene sledeće opcije:
 “Oba pravca simetrično”. U ovom slučaju presek se obostrano simetrično armira sa četiri
linije raspodeljene armature (Aa1=Aa2 i Aa3=Aa4). Pri tome se algoritamski traži optimalan
odnos količina armatura Aa3/Aa1, koji rezultira minimalnom količinom ukupne armature u
preseku.
 “Dominantni moment”. U ovom načinu armiranja imate mogućnost da sa dva prekidača

ispod, definišete koji je uticaj dominantan (“M3” ili “M2”), odnosno da li ćete uticaje primati
sa armaturama “Aa1” i “Aa2” (prekidač: “Oko ose 3 (Aa1,Aa2)”) ili sa armaturama “Aa3” i
“Aa4” (prekidač: “Oko ose 2 (Aa3/Aa4)”). Ispod ova dva prekidača koji se međusobno
isključuju, nalazi se i prekidač “Drugi moment se zanemaruje” koji radi kao “check box”,
odnosno može biti postavljen ili na uključeno, ili na isključeno stanje. Ako je ovaj prekidač
postavljen na uključeno stanje (u malom pravougaoniku treba da stoji simbol “”), tada će
program u proračunu armature moment iz drugog pravca potpuno ignorisati, a ako je
postavljen na isključeno stanje tada će program oba uticaja tretirati u proračunu, ali će ih
primati samo sa dve armature koje su odabrane. Ovaj način armiranja program preporučuje
za sve grede na modelu.
 “Proizvoljno”, kada je ovaj način armiranja odabran tada imate mogućnost da zadate
potpuno proizvoljne odnose za svaku od četiri moguće armature prema ukupnoj armaturi u
preseku. Ovde je jedini uslov da suma ovih odnosa mora imati vrednost “1.00”.

821
 “Moment torzije se zanemaruje”. Postavljanjem ovog prekidača na uključeno stanje,

imate mogućnost da od programa zahtevate da pri proračunu potrebne armture zanemari
uticaje torzije. Ova opcija ima primenu kod dimenzionisanju greda u pločama, kada ove
uticaje objektivno preuzima sama ploča.
Za sve grede, program po “default”-u usvaja način armiranja “Dominantni moment”  “Oko
ose 3 (Aa1,Aa2)”, a za sve stubove usvaja “Proizvoljno”, pri čemu učešće pojedinih
armatura određuje iz uslova da armatura bude raspoređena homogeno po preseku.
Napomenućemo da se kod kružnih i cevastih preseka ne može birati način armiranja, već je
programski usvojeno da se u celom preseku proračunava samo jedna armatura “Aa1” koja se
raspoređuje ravnomerno po obimu preseka.
Šeme armiranja
Deo dijalog box-a za izbor šeme armiranja
Poslednji podatak koji određuje način armiranja, je izbor jedne od ponuđenih šema armiranja.
Šeme armiranja zavise od oblika poprečnog preseka i za: T-preseke, I-preseke, sandučaste
preseka, otvorene preseke i nesimterične I preseke su predviđene dve šeme armiranja, koje
variraju samo položaj bočnih armatura: Aa3 i Aa4. Za sve ostale preseke, izuzev
pravougaonih, postoji samo jedna šema armiranja te ovaj podatak nema nikakvog uticaja na
način njihovog dimenzionisanja. Za pravougaone preseke, koje se inače i najčešće javljaju u
praksi, pored šeme armiranja putem linija armatura, predviđena je mogućnost zadavanja
jednog od predefinisanih rasporeda šipki armature u preseku.

822
Šema 1 Šema 2 Šema 3 Šema 4 Šema 5
Izbor jedne od ponuđenih šema armiranja, sa predefinisanim rasporedmo šipki u preseku, ima
naročito primenu kod stubova, jer se na ovaj način računski dobija manja potrebna armatura
nego kada se radi sa linijama armature. Pored toga, na ovaj način se prevaziliazi i problem
ugaonih šipki. Naime, pri izboru šeme sa linijama armature, ugaone šipke isključivo pripadju
glavnim armaturama: Aa1 i Aa2. Svako da je pri šemama armiranja sa tačno usvojenim
rasporedmo šiki u preseku podrazumevano da sve postavljene šipke u preseku imaju isti
prečnik. Pri obradi rezulatata ovako dimenzionisanih stubova, rezultati će takođe biti prikazani
putem dijagrama odgovarajućih linija armature (Aa1, Aa2, Aa3, Aa4), iako je rezultat
dimenzionisanja dao ukupnu potrebnu površinu armtuture: “Aa,uk”. Ordinate na ovako
prikaznim dijgramima, biće preračunate na sledeći način:
Šema2: Aa1=Aa2=2/4Aa,uk; Aa3=Aa4=0

Šema3: Aa1=Aa2=2/6Aa,uk; Aa3=Aa4=1/6Aa,uk
Šema4: Aa1=Aa2=3/6Aa,uk; Aa3=Aa4=0
Šema5: Aa1=Aa2=3/8Aa,uk; Aa3=Aa4=1/8Aa,uk
Uticaji izvijanja
Deo dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o vitkim elementima
Pomoću prekidača “Uticaj izvijanja”, određuje se da li će selektovane grede od strane

programa biti tretirane kao vitki elementi ili ne. Programski, svim stubovima se ovaj prekidač
postavlja na uključeno stanje, dok je za ostale gredne elemente na modelu on po “default”-u

823
postavljen na isklujučeno stanje. Ako je ovaj prekidač postavljen na uključeno stanje, tada
ćete u edit box-ovima “Koef. dužine izvijanja oko ose 3” i “Koef. dužine izvijanja oko
ose 2” imati mogućnost da zadate odgovarajuće koeficijente dužine izvijanja. Programski se za
ove koeficijente usvaja vrednost “1”, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.
Dužina izvijanja pojedinih elemenata se određuje aproksimativno, saglasno preporukama

većine tehničkih standarda, na način koji u njen proračun uvodi geometriju elementa i uslove
njegove veze sa susednim elementima (zapravo stepen uklještenja krajeva stuba u ostatak
konstrukcije). Pri tome se bitno razlikuju izrazi kojima se sračunava dužina izvijanja
nepomerljivog stuba, od onih za pomerljive stubove. Dužina izvijanja elementa nepomerljive
konstrukcije (osim konzolnih prepusta) je najviše jednaka dužini stuba, dok je u slučaju
pomerljive konstrukcije ona najmanje jednaka dužini stuba.
Dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim čvorovima
Dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim čvorovima
Pomoću prekidača “S” (Start) i “E” (End), određuju se uslovi pridržanosti na krajevim stuba, i
to u pravcu obe lokalne ose. Naime ako je prekidač “S” postavljen na uključeno stanje, to
označava da je početak štapa bočno pridržan u pravcu date lokalne ose, a ako je postavljen na
isključeno stanje, to označava da je dati kraj štapa slobodan. Isto važi i za stanje prekidača
“E”. Stanje ovih prekidača praktično određuje da li je dati kraj štapa u srednjoj dužini izvijanja
stuba ili ne. Šta je početak a šta kraj štapa najlakše ćete videti ako pomoću naredbe
“Vidljivost”, za vidljive postavite lokalne ose greda. Naime, pozitivan smer lokalne ose 1 je
uvek usmeren od početka ka kraju štapa.

824
Pomeraj linije zatežućih sila
Deo dijalog box-a za definisanje pomeraja linije zatežućih sila
Omogućeno je zadavanje vrednosti pomeraja linije zatežućih sila. Vrednost pomeraja je

jednaka proizvodu statičke visine nosača i koeficijenta koji se zadaje u edit polju. Pomeraj
linije zatezućih sila nezavisno se sračunava za svaku od dve ose savijanja. Ako se za vrednost
koeficijenta unese 0.0 to će značiti da se ne koristi pomerena linija zatežućih sila i to je default
vrednost za stubove, dok je default vrednost koeficijenta za grede 0.75.
“Primeni na sve grede istog seta” - Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje
omogućeno dodeljivanje istih ulaznih podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.
Napomena:
U slučaju preseka, kod kojih su u ulaznim podacima zarotirane lokalne ose, one se u modulu
za dimenzionisanje uvek tako postavljaju da se dovedu u položaj glavnih osa datog preseka
(poprečni presek je uvek uspravan). Pri tome se svakako i statički uticaji u preseku redukuju
na novo postavljeni položaj lokalnih osa.
Zarotirani položaj preseka zadat ulaznim Redukovani položaj preseka u modulu za

podacima dimenzionisanje

825
9.4.2 Proračun potrebne armature

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe “Dimeznionisanje” ulazi
<0 sel.> Dimenzionisanje greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje /<krAj>):
Naime, sada se očekuje da selektujete sve grede i stubove za koje želite da izvršite proračun
potrebne armature. Po završetku procedure selektovanja, program će prvo proveriti da li su
selektovane grede već ranije dimenzionisane i u tom slučaju će izdati odgovarajuće
upozorenje.
Deo dijalog box-a sa upozorenjima
Obzirom da se ranije usvojena armatura u gredama ne uklanja automatski, nakon ponovnog

dimenzionisanja, to pomoću prekidača “Poništiti usvojenu armaturu u gredama koje se
ponovo dimzionišu”, imate mogućnost da to zahtevate od programa.
Sada se očekuje da odaberete merodavno opterećenje za sve selektovane grede i stubove,

koje je potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo
grede i stubove koje želite da dimenzionišete za isto merodavno opterećenje. Znači imate
mogućnost ili da dimenzionisanje uradite za postavljeni tekući slučaj opterećenja ili pak za
definisanu šemu kombinovanja opterećenja. U slučaju da u okviru naredbe “Šema
kombinovanja opterećenja” sva opterećenja imaju karakter “Nedefinisano opterećenje”, tada
će ovaj prekidač biti neaktivan. I komandno polje “OK” će biti neaktivno sve dok se klikom
miša jasno ne opredelite za jedan od moguća dva načina izbora merodavnog opterećenja.
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, otpočeće postupak dimenzionisanje svih prethodno
selektovanih greda i stubova. Nakon završenog dimenzionisanja, program će biti spreman za
obradu rezultata proračuna, o čemu će biti reči u sledećem poglavlju.
Napomena:
Napomenućemo da je u proceduri dimenzionisanja greda i stubova poželjno da koristite opciju
“Kompletna šema”, obzirom da je ovaj način mnogo lagodniji jer ne morate voditi računa o
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju mogućih kombinacija jednovremenog
delovanja osnovnih slučajeva opterećenja. Opciju dimenioznisanja za tekući slučaj opterećenja
treba koristiti samo za standarde u kojima nije podržana šema kombinovanja opterećenja.

826
9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja

Za prikaz rezultata dimenzionisanja greda i stubova, potrebno je odabrati naredbu
“Prikaz rezultata”. Način rada sa ovom naredbom je gotovo isti kao i sa naredbom “Greda”
koja služi za prikaz presečnih sila u gredama. Jedina razlika je u tome što se ovde ne prikazuju
presečne sile, već dijagrami računski potrebne armature duž greda (ordinate se izračunavaju u
“cm2” potrebne armature u datom preseku).
može vršiti brza promena vrste armature. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija “Disp.”
koja obezbeđuje prikaz numeracije početka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajućim brojevima čvorova

sa mreže konačnih elemenata (dispozicija greda)
Kako se pri prikazu pojedinačnih dijagrama, kao i u tekstualnom izveštaju dimenzionisanja,

program poziva na redni broj grede za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja, to bi
svakako bilo dobro da izveštaj dimenzionisanja otpočne sa dispozicijom greda, na kojoj su
označeni redni brojevi čvorova, na njenom kraju i početku. Upravo eksport ovakvog bloka u
projekat, koji će biti smešten u poglavlje “Dimenzionisanje (beton)”, omogućiće lakše
tumačenje gde se na modelu nalazi greda za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja.
Izborom naredbe “Prikaz rezultata”, na komadnoj liniji se javlja sledeća poruka:
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / <krAj>):
Izborom podopcije “prIkaz” sa komandne linije, otvara dijalog box sledećeg izgleda:

827
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

potrebne armature
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđenih prekidača, praktično se vrši izbor

dijagrama koji će se prikazivati na crtežu.
Aa2- prikaz samo armature Aa2

Aa2/Aa1- istovremeni prikaz armatura Aa2 i Aa1
Aa3/Aa4- istovremeni prikaz armatura Aa3 i Aa4
Au,uz- prikaz potrebne površine uzengija po dužnom metru grede, za prijem smičućih
naprezanja (programom je predviđeno da se smičuća naprezanja pokrivaju samo sa
uzengijama bez kosih gvožđa). Rezultati se uvek prikazuju za dvosečne uzengije, te
je na primer, za pokrivanje proračunate vrednosti na dijagramu od: “5,00 cm2/m”
potrebno usvojiti dvosečne uzengije: 8/10 cm.
Aa- prikaz ukupne podužne armature u preseku (Aa1+Aa2+Aa3+Aa4)
Kada je uključen check box “Prikaz linije zatežućih sila” istovremeno će biti prikazani
izabrani dijagram računski dobijene armature i dijagram potrebne armature prema pomerenoj
liniji zatežućih sila.
Izborom jednog od ponuđenih prekidača, i aktiviranjem komandnog polje “OK”, program će

rezultate proračunate armature prikazati u formi odabranog dijagrama.
Prikaz dijagrama potrebne armature “Aa2/Aa1”

828
Napomenućemo da se jedino za grede kružnog i cevastog preseka, ne prikazuju sva četiri

dijagrama potrebne podužne armature, već samo dijagram “Aa1”. Za ovakve oblike poprečnog
preseka, kao rezultat se dobija samo jedna armatura koja se postavlja simetrično u poprečnom
preseku.
Kako se jedino pri proračunu smičućih naprezanja može desiti slučaj da se proračunati uticaji
ne mogu prihvatiti armaturom, to je u takvim slučajevima, jedino rešenje ili u promeni
kvaliteta materijala ili u povećanju poprečnog preseka greda. Ovakve grede će na crtežu biti
jasno obeležene crvenom bojom.
Ostale opcije koje se nude u ovoj naredbi, kao što su: sakrivanje uticaja i prikaz pojedinačnih
dijagrama za selektovane grede, potpuno su iste kao i kod naredbe za prikaz presečnih sila u
gredama.
9.4.4 Usvajanje armature

Kako su programi “Radimpex”-a grafički orijentisani i imaju stalnu težnju za što
većom automatikom, a krajnji cilj svakog proračuna konstrukcije su radionički crteži, odnosno
u slučaju betonskih konstrukcija, crteži detalja armiranja, to smo kao prirodni nastavak
postupka dimenzionisanja predvideli i procedure usvajanja i vođenja armature duž svih
grednih elemenata. Nakon izbora naredbe “Usvajanje armature”, program će sa komandne
linije zahtevati da selektujete grede za koje želite da usvajate armaturu.
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / Kopiranje iteracija /
uJednačavanje iteracija / <krAj>):
U ovoj proceduri je predviđena pojedinačna selekcija, pri čemu je nakon izbora prve grede,
dozvoljeno selektovanje i ostalih greda, koje su povezane sa prethodno selektovanom, i imaju
isti set numeričkih podataka. Znači, odabrane grede za usvajanje armature moraju biti istog
seta numeričkih podataka, i moraju biti međusobno povezane. Klik na desni taster miša će
označiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu će se ubrzo pojaviti dijalog box sledećeg
izgleda.

829
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u gredama
Dijagrami
U donjem delu dijalog box-a se prikazuju dijagrami proračunate armature duž selektovanih
greda. Kako ovi dijagrami ne bi bili opterećeni kotama numeričkih vrednosti, a sve zbog
preglednosti, to je predviđeno da se kretanjem miša po proizvoljnim delovima ove oblasti,
odmah ispod dijagrama, prikazuju očitane vrednosti: “x=” i “Aa=”.

830
Deo dijalog box-a za očitavanje vrednosti ordinata

na dijagramu potrebne armature
Podatak “x=” predstavlja horizontalno rastojanje u metrima od početka dijagrama do

trenutnog položaja miša, a podatak “Aa=” predstavlja ordinatu na dijagramu (cm2 potrebne
armature), koja je najbliža položaju miša. Kako dijagram ima vrednosti i sa gornje (armatura
Aa2), i sa donje strane (armatura Aa1), to će se prikazivati vrednost gornje, odnosno donje
ordinate, u zavisnosti od toga da li se miš nalazi u gonjem ili donjem delu dijagrama. Obzirom
da je prostor za prikaz dijagrama fiksne veličine, a da dijagram može biti proizvoljnih
dimenzija, u ovom delu dijalog box-a je omogućeno zumiranje pritiskom na taster “Ctrl” i
odgovarajuće dugme miša.
Korisniku je sada omogućeno da u svakom trenutku ima prikazane podatake o usvojenoj

armaturi u tabeli koja se nalazi u dijalogu.
U centralnom delu dijaloga se nalazi tabela sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi.

831
Lista sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi
Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i
Aa,uz) levim klikom miša preko naziva kolona u tabeli, odgovarajući nazivi kolona postaju
selektovani (odnosno, prikazani plavom bojom) čime je jasno naznačeno da će taj dijagram biti
prikazan u dijalogu. U gornjem levom uglu iznad dijagrama računski potrebne armature nalazi
se i naziv vrste dijagrama koji je trenutno prikazan.
“No” Kolona se rednim brojem iteracija.
“Aa1” Kolona sa podacima o usvojenoj armaturi “Aa1” u odgovarajućoj iteraciji. Pri

postavljanju armature u poprečnom preseku ova kolona se automatski
ažurira. Levim klikom miša preko naziva kolone, u dijalogu će biti prikazan
dijagram potrebne armature Aa2/Aa1.




832
“Aa,uz” Kolona sa podacima o usvojenoj poprečnoj armaturi “Aa,uz” u odgovarajućoj

iteraciji. Levim klikom miša preko naziva kolone, u dijalogu će biti prikazan
dijagram potrebne armature Aa,uz.
Poprečni presek
U gornjem desnom delu dijalog box-a je predviđen prostor za prikaz poprečnog preseka za koji
se usvaja armatura. Kako i poprečni preseci mogu biti različitog oblika i proizvoljnih dimenzija,
a prostor predviđen za njihov prikaz je fiksan, to je i u ovom delu dijalog box-a omogućeno
zumiranje pritiskom na taster “Ctrl” i odgovarajuće dugme miša.
Zumirani deo crteža poprečnog preseka

833
Postavljanje podužne armature u poprečnom preseku
Podužna armatura se postavlja jednostavnim klikom miša u okolini malog crvenog krsta koji
određuje mogući položaj šipki u poprečnom preseku.
U gornjoj zoni su postavljene dve šipke prečnika =16. Istovremeno je

automatski osvežen i sadržaj tabele, tačnije podatak u koloni “Aa2”.
U delu dijaloga “Postavljanje šipki” nalazi se edit box “=”, u kojem se zadaje prečnik šipke
koju želite da postavite. Napomenućemo da će svi parametri u ovom delu dijaloga biti
nedostupni ako je u tabeli selektovan naziv kolone “Aa,uz”.

834
Edit box za izbor prečnika šipke koja se trenutno postavlja u poprečnom preseku
Postupak uklanjanja pogrešno postavljene šipke je potpuno isti, odnosno klik miša u okolini
već postavljene šipke će dovesti do njenog uklanjanja iz poprečnog preseka, a na tom mestu
će se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u za mogući položaj šipki u poprečnom
preseku određuje sve uglove uzengija, s tim što svakako možete sami uticati na njihov
raspored. Naime, duž svakog od segmenta uzengije možete postaviti proizvoljan broj među-
krstića. To se radi tako što se mišem klikne na željeni segment uzengije tako da on postane
crvene boje, a u edit box-u “n=”, koji će tek tada biti dostupan za editovanje, zada željeni broj
šipki. Nakon pritiska na taster “Enter” ili “Tab”, program će prihvatiti zadati broj i tačno toliko
krstića postaviti duž prethodno selektovanog segmenta uzengije.

835
Na gornjem segmentu uzengije, ubačena su nova 3 među-krstića
Svi krstići će biti postavljeni na jednakom rastojanju, tako da u slučaju da želite da šipke budu
nesimetrično postavljene duž datog segmenta uzengije, jasno je da treba da zadate veći broj
podela, a pri samom postavljanju šipki, postavićete ih samo preko krstića koji odgovaraju
željenom položaju šipke.
U slučaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne može stati u jedan red, omogućeno
je i armiranje u više redova. Za ovu namenu su predviđeni delovi dijalog box-a “Aa1” i “Aa2”.
Naime, tu je u edit-box-u “n=” potrebno zadati broj željenih redova armature i unos potvrditi
pritiskom na taster “Enter” ili “Tab”. U tom trenutku će za editovanje biti dostupan i edit box
“e=” u kome možete zadati osovinsko rastojanje između redova armature, a na slici poprečnog
preseka će se pojaviti i drugi red krstića koji u podužnom smislu odgovara rasporedu iz prvog
reda.

836
U gornjoj zoni je zadato armiranje u 2 reda armature na

međusobnom osovinskom rastojanju od 3 cm
U slučaju da se levim klikom miša preko naziva kolona “Aa3” ili “Aa4” tabele, izabere
prikazivanje dijagrama bočne armature “Aa3/Aa4”, tada će prethodno opisani delovi dijalog
box-a za definisanje armiranja u više redova dobiti nove nazive: “Aa3” odnosno “Aa4”, i po
logici stvari ti podaci će se odnositi na bočnu armaturu: “Aa3” i “Aa4”. Napomenućemo da
ugaone šipke uvek pripadaju armaturama “Aa1”, odnosno “Aa2”.

837
Simetrično postavljanje podužne armature
U slučaju da imate simetrično armiranje, tada je dovoljno da samo jednoj armaturi, recimo
armaturi “Aa2”, definišete tačan položaj šipki, dok drugu, u ovom slučaju “Aa1” možete
automatski preslikati.
Naredba za osno simetrično preslikavanje usvojene armature
Ovaj postupak se sprovodi tako što se mišem selektuje segment uzengije duž koga je već
postavljena armatura, tako da on postane crven, i potom klikne na desni taster miša. Iz ovako
otvorenog padajućeg menija treba aktivirati naredbu “Simetrično” i program će automatski
osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajući segment uzengije.

838
Pomoću opcije “Simetrično”, prethodno usvojena armatura

u gornjoj zoni, postavljena je i u donjoj zoni
Kako se na crtežu poprečnog preseka ne kotiraju postavljene šipke, a sigurno je od interesa da

u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prečnik šipke na kom mestu postavili, to je
razvijena procedura identifikacije postavljenih šipki. Naime dovoljno je da mišem dođete u
okolinu šipke čiji vas prečnik interesuje, i on će se ispisati u polju “=”.

839
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje prečnik šipke,

u čiju okolinu je doveden kursor miša
Prethodno opisana procedura postavljanja podužnih šipki u poprečnom preseku važi za sve
oblike poprečnih preseka izuzev za kružni i cevasti presek. Naime, kada se za usvajanje
armature selektuje greda kružnog ili cevastog poprečnog preseka, tada se otvara isti dijalog
box, s tim što se sada na crtežu poprečnog preseka ne pojavljuju crveni krstići koji određuju
mogući položaj šipki u poprečnom preseku, već se odmah pojavljuje armatura koju je program
sam postavio po default-u.

840
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u kružnom poprečnom preseku
Kako smo pošli od pretpostavke da će se armatura u ovakvim oblicima poprečnih preseka

postavljati homogeno po obimu, to je ovde predviđeni način za postavljanje armature znatno
brži i jednostavniji nego kod drugih oblika poprečnih preseka. Naime, dovoljno je samo u edit
box-ovima “n=” i “=” zadati željeni broj i prečnik šipki, i one će automatski biti postavljene
homogeno po obimu preseka.

841
Postavljanje uzengija u poprečnom preseku
Da bi se usvojile uzengije u selektovanoj gredi prvo se mora levim klikom miša preko naziva
kolone “Aa,uz” u tabeli, uključiti prikazivanje dijagrama potrebne poprečne armature.
Klikom miša preko naziva kolone “Aa,uz” u tabeli,

ulazi se u proceduru usvajanja poprečne armature
Sada će za editovanje biti dostupan i deo dijalog box-a “Aa,uz”. Naime, zadavanjem željenih
vrednosti u edit box-ovama “=”, “e=” i “m=”, usvaja se prečnik uznegija, rastojanje
uzengija i njihova sečnost, čime će biti poznati svi neophodni podaci za poprečnu armaturu.

842
Edit box-ovi za izbor prečnika, rastojanja i sečnosti usvojenih uzengija
U edit box-u “a0=” možete zadati veličinu zaštitnog sloja, odnosno rastojanje od ivice preseka
do spoljne ivice uzengije. Ovaj podatak je jedinstven za ceo presek i direktno utiče na položaj
kako uzengija, tako i šipki u poprečnom preseku.

843
Edit box za zadavanje veličine zaštitinog sloja
Naknadna promena ovog podataka, kao i prečnika uzengija, bez ikakvih posledica će
automatski sračunavati novi položaj ranije postavljenih šipki u poprečnom preseku.
Vođenje armature duž grede
U dosadašnjem delu uputstva smo objasnili kako se postavlja armatura u poprečnom preseku,
pa se sada postavlja pitanje za koje preseke po dužini selektovanih greda ona važi, odnosno
dokle se po dužini tako postavljena armatura prostire. Kako svaka od postavljenih šipki u
poprečnom preseku (izuzev konstruktivnih) pripada jednoj od četiri moguće armature (Aa1,
Aa2, Aa3 ili Aa4), to će njena površina ući u zbir odgovarajuće armature. U dijalog box-u, sa
leve strane crteža poprečnog preseka, prikazuju se trenutne vrednosti za ove četiri armature.

844
Prikaz površina usvojene armature u preseku
Sigurno ste primetili da se nakon postavljanja šipki u poprečnom preseku, na dijagramu

potrebne armature pojavljuju horizontalne linije sa njegove gornje i donje strane, čije
udaljenje od ose dijagrama odgovara površini odgovarajuće postavljene armature. Ova linija
se prostire duž celog dijagrama i označava da postavljena armatura u poprečnom preseku važi
po celoj dužini svih selektovanih greda. Kako sigurno nećete celu gredu armirati sa
maksimalno potrebnom armaturom, to se postupak usvajanja armature sprovodi u iteracijama.
Naime, u prvoj iteraciji se obično postavlja neka minimalna armatura, koja ide celom dužinom
grede, a u sledećim iteracijama se dodaje nova armatura koja po pravilu mora biti veća od
usvojene u prethodnoj iteraciji. Sa koliko iteracija će biti pokriveni dijagrami potrebne
armature zavisi isključivo od želje i navika korisnika.

845
Prikaz usvojene podužne armature u dve iteracije
Sve prethodno rečeno za vođenje podužne armature duž greda, važi i za poprečnu armaturu -
uzengije.
Rad sa iteracijama
Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u većini slučajeva potrebno
dodati novu iteraciju (jasno da kod selektovanih neopterećenih greda, kod kojih su armaturom
iz prve iteracije pokriveni svi dijagrami potrebne armature, nema potrebe za dodavanjem nove
iteracije). Desnim klikom miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja
dijagrama potrebne armature, otvara se meni u kome su sadržane naredbe za rad sa
iteracijama.

846
Padajući meni sa naredbama za rad sa iteracijama
Na raspolaganju su sledeće naredbe:
Sledeća iteracija - pomoću ove naredbe se vrši promena tekuće iteracije, odnosno za
tekuću se postavlja sledeća iteracija (naredba će biti dostupna samo
ako ima više od jedne iteracije)
Prethodna iteracija - pomoću ove naredbe se vrši promena tekuće iteracije, odnosno za
tekuću se postavlja prethodna iteracija (naredba će biti dostupna samo
Prva iteracija - pomoću ove naredbe se vrši promena tekuće iteracije, odnosno za
tekuću se postavlja prva iteracija (naredba će biti dostupna samo ako
ima više od jedne iteracije)
Poslednja iteracija - pomoću ove naredbe se vrši promena tekuće iteracije, odnosno za
tekuću se postavlja poslednja iteracija (naredba će biti dostupna samo
Dodaj iteraciju - pomoću ove naredbe se dodaje nova iteracija, koja dobija redni broj za
jedan veći od do tada poslednje (program automatski preuzima već
postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i pridružuje je
novoformiranoj iteraciji)
Dodaj iteraciju iza tekuće
pomoću ove naredbe se dodaje nova iteracija iza tekuće iteracije, koja
pri tome dobija redni broj za jedan veći od tekuće iteracije, dok se
redni brojevi svih ostalih iteracija automatski ažuriraju. Program
automatski preuzima već postavljenu armuturu iz tekuće iteracije i
pridružuje je novoformiranoj iteraciji.

847
Briši tekuću iteraciju - kako je ova naredba destruktivna vodite računa da ne aktivirate ovu
naredbu greškom (i ova naredba će biti dostupna samo ako ima više
od jedne iteracije)
Napomenućemo da su za promenu tekuće iteracije pored prethodno opisanih naredbi

predviđeni i tasteri: “PgUp”, “PgDn”, “Home” i “End”, koji će funkcionisati samo kada je
fokus na delu dijalog box-a predviđenom za prikaz dijagrama potrebne armature (fokus se
postavlja običnim klikom miša unutar ove oblasti), ili na tabeli. Takođe, promena tekuće
iteracije se može vršiti i levim klikom miša preko bilo kog polja u redu tabele sa rednim brojem
iteracije koja se želi izabrati. Tekuća iteracije je posebno označena u tabeli, tako što je taj red
tabele ofarban posebnom bojom.
Informacija o tekućem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad dijagrama potrebne

armature: “Tekuć iteracija 1/2”. Prvi broj označava redni broj tekuće iteracije a drugi
ukupan broj iteracija.
Usvojena armatura u prvoj iteraciji
Pored toga, na dijagramu potrebne armature, horizontalnu liniju pokrivanja koja odgovara
tekućoj iteraciji program iscrtava crvenom bojom, a armatura na crtežu poprečnog preseka
uvek odgovara tekućoj iteraciji. Samim tim i armatura koju postavljate u porečnom preseku,
uvek se pridružuje tekućoj iteraciji.

848
Usvojena armatura u drugoj iteraciji
Na osnovu postavljenih linija usvojene armature, na dijagramu potrebne podužne armature,

jasno se vidi da armatura iz dodate iteracije, važi na svim delovima selektovanih greda na
kojima ne važi armatura iz prve iteracije.
Naredbe za rad sa iteracijama se nalaze i u padajućem meniju koji se otvara desnim klikom
miša preko naziva kolona ili preko bilo kog polja u tabeli.

849
Dodeli svim sledećim - Pomoću ove naredbe korisniku je omogućeno da armaturu iz tekuće
iteracije dodeli svim sledećim iteracijama. Dodeljivanje armature se
vrši pojedinačno za svaku od pet vrsta armature: Aa1, Aa2, Aa3, Aa4
i Aa,uz. Koja će se armatura dodeliti sledećim iteracijama zavisi
isključivo od položaja miša u trenutku otvaranja menija sa
naredbama. Ako se na primer pokazivač miša nalazio iznad nekog
polja u koloni “Aa1”, armatura prikazana u tom polju biće dodeljena
svim poljima koja se u koloni “Aa1” nalaze ispod njega. Ova naredba
neće biti dostupna ako je padajući meni otvoren desnim klikom miša
preko naziva kolona ili preko polja u poslednjem redu tabele.
Ostale naredbe iz ovog menija imaju isto značenje kao i istoimene naredbe u meniju koji se
otvara desnim klikom miša unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama potrebne
armature.

850
Važno:
Naglasićemo da su iteracije jedinstvene za sve armature, i to kako po broju, tako i po
njihovom sadržaju. Ako ste recimo kreirali tri iteracije, to će značiti da će i dijagram “Aa1/Aa2”
i dijagram “Aa3/Aa4” i dijagram “Aa,uz” sadržati tri iteracije, bez obzira da li je u nekom od
ovih dijagrama dovoljan manji broj iteracija. Kako je za regularnost iteracija važno da svaka
od iteracija ima veću ili jednaku površinu odgovarajuće armature od one u prethodnoj iteraciji,
to znači da armature kod kojih je broj potrebnih iteracija manji od ukupno kreiranih, u
iteracijama koje su višak, mora imati istu površinu kao u poslednjoj potrebnoj iteraciji. Iz ovog
razloga, program pri dodavanju nove iteracije uvek kopira sadržaj armature iz prethodne
iteracije. Sve iteracije u kojima je neka od površina armatura manja nego u prethodnoj
iteraciji, program markira isprekidanim linijama.
Isprekidana linija na dijagramu potrebne armature

jasno ukazuje da je u okviru druge iteracije, u gornjoj zoni,
usvojena manja armatura nego u prvoj iteraciji
Proračun šipki
Obzirom da je pri usvajanju podužne armature, najčešći potreban podatak informacija koji
prečnik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj površini armature, to smo
napravili naredbu “Proračun šipki”. Ova naredba se aktivira iz menija, koji se otvara na desni
klik miša preko dijagrama potrebne armature. Za aktiviranje ove naredbe nije sve jedno na
kom mestu ćete kliknuti na desni taster miša, unutar oblasti predviđene za prikaz potrebne
armature. Naime, položaj miša će odrediti i količinu potrebne armature za usvajanje.

851
Neposredno pre pritiska na desni taster miša, on je doveden u položaj

da pokazuje na ekstremnu vrednost potrebne armature u gornjoj zoni
Procedura radi potpuno isto kao i ranije opisana za očitavanje vrednosti sa dijagrama potrebne
armature. Znači tek kada ste miš doveli u položaj blizu željene ordinate na dijagramu, tako da
je neposredno iznad dijagrama očitana prava vrednost, i ispisana informacija “Aa=”, kliknite na
desni taster miša i aktivirajte naredbu “Proračun šipki”.

naredbe “Proračun šipki”
Prikazana tabela je podeljena u kolone “Usvojeno” i “Potrebno”, i okviru nje se mogu

menjati samo podaci koji nisu osenčeni plavom bojom (edit box-ovi “=” i “n=”). U redu
“Aa2=”, u okviru kolone “Usvojeno”, prikazuje se površina armature koja odgovara zadatim
vrednostima u edit box-ovima “=” (prečnik šipki u “mm”) i “n=” (broj komada), a u okviru
kolone “Potrebno”, prikazuje se površina očitana sa dijagrama (određena položajem miša
neposredno pre aktiviranja ove naredbe). U slučaju da su na tom delu dijagrama već
postavljene neke šipke ranije, tada će taj broj predstavljati razliku između očitane vrednosti sa

852
dijagrama i površine već usvojenih šipki. Praktično taj broj označava površinu potrebne
armature koju treba dodati u tom preseku da bi on bio potpuno pokriven.
Na osnovu zadatog prečnika i broja komada šipki, u edit box-ovima “=” i “n=”, u koloni
“Potrebno” se prikazuju još neke korisne informacije koje zavise od trenutnog stanja vrednosti
u ovim edit box-ovima. Naime, za zadati prečnik se u koloni “Potrebno”, u okviru reda “n=”,
prikazuju dva broja od kojih prvi predstavlja broj komada šipki koji je potreban da se sa
zadatim prečnikom dostigne potrebna površina, a drugi broj, koji se nalazi u zagradi,
predstavlja maksimalan broj šipki koji može stati u jednom redu. Ovaj drugi broj se
proračunava iz geometrije preseka, zadatog prečnika i minimalnog čistog rastojanja između
dve susedne šipke u jednom redu. Podatak o minimalnom čistom rastojanju između susednih
šipki, može se zadati takođe u ovom dijalogu, u edit box-u “e=”.
Po istoj analogiji potrebna je i obrnuta informacija, odnosno koji je prečnik šipke potreban za
zadati broj komada, da bi se dostigla potrebna površina armature. Ovaj podatak se takođe
prikazuje u koloni “Potrebno”, ali sada u okviru reda “=”. Koja će od ove dve grupe podataka
biti prikazana u koloni “Potrebno”, isključivo zavisi od toga da li ste kao ulazni podatak zadali
prečnik ili broj komada šipki.
Iz svega prethodno rečenog se može zaključiti da je uloga ove naredba praktično da se ponaša
kao inteligentan kalkulator koji daje korisne informacije. Međutim pored te namene, ova
naredba se može koristiti i za postavljanje šipki u poprečnom preseku. Naime, postavljanjem
na uključeno stanje check box-a “Ukupna armatura”, dostupno za aktiviranje postaje i
komandno polje “Postavi šipke”. Kada je check box “Ukupna armatura” postavljen na uključeno
stanje, tada se u koloni “Potrebno”, u okviru reda “Aa2=”, prikazuje uvek celokupna potrebna
armatura, bez obzira da li u toj iteraciji već postoji armatura u poprečnom preseku ili ne. Iz
ovoga se može i naslutiti šta će program uraditi nakon aktiviranja komandnog polja “Postavi
šipke”. Naime, program će prvo ukloniti sve ranije postavljene šipke u datoj iteraciji (jasno
samo one koje pripadaju datoj armaturi, u zavisnosti od toga koja je vrednost očitana sa
dijagrama neposredno pre poziva ove naredbe), i na osnovu novo zadatih podataka o prečniku
i broju šipki, datoj iteraciji pridružiti novu armaturu. Svakako da se na ovaj način mogu
postavljati samo šipke istog prečnika i na međusobno istom rastojanju. Ako zadati broj šipki
prelazi maksimalan mogući broj šipki u jednom redu, program će ih smestiti u dva reda.
Ova naredba se može aktivirati i kada je u dijalog box-u prikazan dijagram potrebne površine
uzengija, odnosno kada je na uključeno stanje, u delu “Dijagram”, postavljen check box
“Aa,uz”. Logika pozicioniranja miša je potpuno ista kao i kod prethodno opisanog proračuna
podužne armature, s tim što se na desni klik miša sada može aktivirati naredba “Proračun
uzengija”.

naredbe “Proračun uzengija”
Prikazana tabela funkcioniše na gotovo isti način kao i kod proračuna šipki, s tim što sada u
okviru nje postoje tri reda: “=” (prečnik uzengija u mm), “e=” (podatak o međusobnom
rastojanju uzengija u cm) i “m=” (podatak o sečnosti usvojenih uzengija). U koloni “Potrebno”,

853
takođe se prikazuju pomoćne informacije, i to ili potreban razmak uzengija za zadati prečnik i
sečnost, ili potreban prečnik uzengije za zadati razmak i sečnost. Aktiviranjem komandnog
polja “Postavi šipke”, program tekućoj iteraciji pridružuje zadati prečnik, razmak i sečnost
uzengija.
Brisanje segmenta iteracije
Često Vam se može desiti slučaj da pojedini segmenti nekih iteracija u podužnom smislu važe
na jako kratkoj dužini, te bi zbog jednostavnosti izvođenja bilo bolje da se na tom delu usvoji
armatura iz sledeće iteracije, iako je njena površina veća nego što je potrebno. Uzrok ovome
može biti ili sam oblik dijagrama potrebne armature (jako strm) ili pak preterano detaljisanje
pri usvajanju armature, odnosno nepotrebno veliki broj iteracija.
Segment u okolini desnog kraja grede koji je moguće obrisati
Uzmimo za primer postavljenu armaturu u donjoj zoni prikazane grede. Jasno se može uočiti
da bi zbog jednostavnosti, na njenom desnom kraju mogli da usvojimo armaturu iz druge, a ne
iz prve iteracije. Postupak brisanja segmenta iteracije se sprovodi tako što se mišem
jednostavno klikne na njega, nakon čega on postane označen plavom bojom, i tek onda
pritisne taster “Del”. Bez ikakvog upozorenja, program će ukloniti selektovani segment i na
tom delu produžiti liniju koja odgovara sledećoj iteraciji. Brisanje izabranog segmenta se može
izvršiti i izborom naredbe “Briši tekući segment” iz padajućeg menija koji se otvara desnim
klikom miša unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama potrebne armature. Ako na
prethodno prikazanoj gredi obrišemo segmente prve iteracije na njenom desnom kraju,
dijagram usvojene armature će dobiti sledeći izgled.

854
Brisanjem segmenta, armatura iz druge iteracije

je produžena do desnog kraja grede
Kako se na obrisanom segmentu iteracije postavlja armatura iz sledeće iteracije, to proizilazi

jasan zaključak da se za brisanje ne mogu selektovati segmenti poslednje iteracije.
Ovu mogućnost programa treba koristiti na samom kraju procedure usvajanja armature,
odnosno tek kada ste već usvojili tačan položaj šipki u svim iteracijama, jer će svaka
intervencija nad usvojenom armaturom iz bilo koje iteracije obnoviti obrisane segmente.
Promena dužine segmenata iteracije
Pri usvajanju armature program automatski određuje mesta početka i završetka iteracije na
osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Sada je moguće uticati na dužinu
bilo kog segmenta iteracije. Neophodno je da se prvo klikom miša selektuje segment kome se
menja dužina. Selektovani, odnosno tekući segment se iscrtava plavom bojom.

855
Selektovani segment iteracije
U meniju koji se otvara desnim klikom miša unutar oblasti predviđene za iscrtavanje dijagrama
potrebne armature nalazi se opcija “Promena dužine segmenta”, pomoću koje se može
promeniti dužina trenutno aktivnog segmenta iteracije.

856
Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box za promenu dužine

tekućeg segmenta
U prvom i drugom edit box-u prikazane su udaljenosti levog i desnog temena segmenta od
početka grede, dok su u trećem i četvrtom edit box-u prikazane udaljenosti levog i desnog
temena segmenta od kraja grede. Unošenjem nove vrednosti u bilo koji od ovih edit box-ova,
možete da promenite dužinu selektovanog segmenta.

857
Polje “Dužina segmenta” služi za kontrolu unetih izmena i u njemu se ispisuje trenutna
dužina segmenta.
Unošenjem vrednosti 130 u prvi edit box, promenjena je

udaljenost levog temena segmenta u odnosu na početak
grede, a samim tim i njegova dužina
Dodavanje računski nepotrebne armature
Pri usvajanju armature program automatski određuje mesta početka i završetka segmenata
iteracije na osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Ukoliko se javi potreba,
korisnik može sam postaviti računski nepotrebnu armaturu, dodavanjem novih segmenata u
iteraciji. Neophodno je da se prvo za tekuću postavi iteracija u kojoj se dodaje segment, a
zatim i da se iz padajućeg menija, koji se otvara desnim klikom miša unutar oblasti predviđene
za iscrtavanja dijagrama, izabere jedna od dve naredbe:
Novi segment iteracije gore - Naredba pomoću koje se u iteraciji dodaje segment računski
nepotrebne armature sa gornje strane dijagrama.
Novi segment iteracije dole - Naredba pomoću koje se u iteraciji dodaje segment računski
nepotrebne armature sa donje strane dijagrama.

858
Naredbe pomoću kojih se dodaju novi segmenti iteracije
Ukoliko je prikazan dijagram poprečne armature, u padajućem meniju će se nalaziti samo

jedna naredba za dodavanje novog segmenta iteracije sa nazivom “Novi segment iteracije”.
Bez obzira koja je od ovih naredbi izabrana, uvek će se otvoriti dijalog istog izgleda:
Parametri u ovom dijalogu imaju isto značenje kao i u dijalogu za promenu dužine segmenta,
pa ih nećemo ponovo objašnjavati.

859
Dodavanje segmenata računski nepotrebne armature se najčešće koristi kada se usled

seizmičkog dejstva na krajevima greda formiraju plastični zglobovi. U ovim situacijama je
neophodno da se na krajevima greda usvoji veća površina uzengija nego što je dobijena
proračunom. Kako program početak i kraj segmenata iteracije određuje na osnovu uslova o
pokrivanju dijagrama potrebne armature, jedini način da se ovo izvede je dodavanje
segmenata računski nepotrebne armature. Uzmimo za primer gredu dužine 500cm, kod koje je
računski potrebna poprečna armatura pokrivena u prvoj iteraciji uzengijama 8/20.
Računski potrebna armatura je pokrivena uzengijama 8/20
Ako bismo samo dodali novu iteraciju sa uzengijama 8/10, ona bi se prostirala duž cele grede
i program bi je crtao isprekidanom linijom, što ukazuje da je nepotrebna i da se neće
prikazivati ni na ctrežu ni i u tekstualnim izveštajima.

860
Prikazivanje nepotrebne iteracije armature u dijalogu
Pomoću naredbe “Novi segment iteracije” dodaćemo dva nova segmenta dužine 100cm na
početku i na kraju grede. Prvi segment se zadaje unošenjem vrednosti 100 u edit polju “Desno
teme segmenta”, dok se segment na kraju grede zadaje unošenjem vrednosti 400 u polju
“Levo teme segmenta” i vrednosti 500 u polju “Desno teme segmenta”.
Novi segment iteracije na početku grede Novi segment iteracije na na kraju grede

861
Na početku i na kraju grede su zadata 2 nova segmenta

druge iteracije sa poprečnom armaturom 8/10
Ovako usvojena poprečna armatura će se prikazivati i na crtežu i u tekstualnim izveštajima.
Kontrola usvojene armature
Ova naredba se nalazi u okviru menija, koji se otvara na desni klik miša preko prostora
predviđenog za prikaz dijagrama potrebne armature. Naredbu nema smisla aktivirati ako su svi
dijagrami potrebne armature pokriveni, a predviđena je za kontrolu u slučajevima kada ste iz
nekog razloga usvajanjem armature u poprečnom preseku promenili zadati način armiranja za
koji je proračunata potrebna armatura, te su neki delovi dijagrama ostali nepokriveni.

862
Padajući meni iz koga se može aktivirati naredba za kontrolu usvojene armature
Nakon aktiviranja naredbe, program će proveriti da li usvojena armatura u svim presecima

zadovoljava i izdati poruku kojom će Vas obavestiti o rezultatu analize. U slučaju da barem u
jednom preseku usvojena armatura ne zadovoljava, program će na odgovarajućim
dijagramima debelom crvenom linijom markirati ordinate u svim presecima koji nisu zadovoljili
proveru.
Naglasićemo da se provera usvojene armature vrši za trenutno važeće ulazne podatke,

odnosno za ulazne podatke sa kojima je i proračunata potrebna armature. Razlika je jedino u
tome što se proračun potrebne armture sada ne sprovodi za zamenjujuće linije armature, već
za tačno usvojeni položaj svake od šipki u preseku.
Izlazak iz dijalog box-a za usvajanje armature
Kao i u svim ostalim dijalog box-ovima, komandno polje “Cancel” je predviđeno za

odustajanje od svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok se nakon izbora komandnog polja
“OK”, prvo sprovodi kontrola regularnosti usvojene armature u svim iteracijama. Ako se u
nekoj od iteracija pronađe da površina neke od armatura nije veća ili barem jednaka površini
odgovarajuće armature iz prethodne iteracije, program izdaje odgovarajuće upozorenje.

863
Ako površina usvojenih armatura u svim iteracijama stoji u uzlaznom redosledu, po aktiviranju
komandnog polja “OK”, program će zatvoriti dijalog box i vratiti se na osnovni izgled
komandne linije u ovoj naredbi, a na ekranu će se pojaviti dijagrami usvojene armature.
Prikaz dijagrama usvojene armature
Kao ordinate na ovim dijagramima se prikazuje tačno specificirana usvojena armatura koja na
toj dužini važi, a u zagradi se ispisuje podatak u dužini šipki na tom delu iteracije (kod prikaza
usvojenih uzengija, u zagradi se umesto dužine ispisuje proračunati broj komada uzengija koji
je potreban na toj dužini segmenta iteracije). Grede koje nemaju pokrivene sve dijagrame
potrebne armature, biće jasno naznačene crvenom bojom.
I ovde je isto kao i kod prikaza rezultata dimenzionisanja na komandnoj liniji stalno prisutna i
podopcija “prIkaz”, čijim izborom se otvara dijalog box za izbor dijagrama koji će biti
prikazani na ekranu.
Igled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji će biti prikazani na crtežu

864
U ovom dijalogu je prisutan i check box “Potrebna armatura” čijim se postavljanjem na

uključeno stanje od programa može zahtevati jednovremeni prikaz kako usvojene, tako i
dijagrama potrebne armature.
Jednovremeni prikaz računski potebne i usvojene armature
Jednovremeno usvajanje armature u svim gredama istog seta
U do sada opisanoj proceduri, prikazan je postupak usvajanja armature samo u selektovanim

gredama. Međutim, postupak usvajanja armture se može znatno ubrzati na način koji ćemo
opisati u ovom delu uputstva. Naime, dovoljno je da selektujete samo jednu gredu koja ima
set numeričkih podataka podataka za koji želite da izvršite jednovremeno usvajanje armature,
i da u otvorenom dijalog box-u, na uključeno stanje postavite check box “Sve grede”.

865
Uključeno stanje prekidača “Sve grede” dovodi do prikaza dijagrama potrebne

armature sa ekstremima koji odgovaraju svim gredama na modelu datog seta
U ovom režimu rada, dijagrami uvek imaju trougaoni oblik čiji je ekstrem na polovini
dijagrama, obzirom da je ovo jedini način da se prikaže zajednički dijagram za sve grede na
modelu istog seta. Dalji postupak usvajanja armature se odvija na potpuno isti način kao i da
se armatura usvaja samo za selektovane grede. Znači, potrebno je kreirate onoliko iteracija
koliko je potrebno da se svi dijagrami potrebne armature pokriju. Aktiviranjem komandnog
polja “OK”, program će usvojenu armaturu pridružiti svim gredama na modelu datog seta
numeričkih podataka.
Prikaz jednovremeno usvojene armature u svim

gredama istog seta numeričkih podataka

866
Svakako da će u neopterećenim gredama, program usvojiti samo armaturu iz prve iteracije,

odnosno tamo gde ne treba, neće usvajati armaturu veću od računski potrebne.
Iako su pri jednovremenom usvajanju armature u gredama ovog seta

zadate dve iteracije, na prikazanoj gredi je postavljena samo armatura
iz prve iteracije, obzirom da ona kompletno pokriva potrebnu armaturu u njoj
Kopiranje i ujednačavanje iteracija
Na komandnoj liniji naredbe “Usvajanje armature” prisutne su i podopcije: “Kopiranje

iteracija” i “uJednačavanje iteracija”.
Opcija “Kopiranje iteracija” omogućava da se podaci o usvojenoj armaturi (iteracije)

iskopiraju sa jedne na više drugih selektovanih greda. Njenim aktiviranjem ulazi se u
proceduru selektovanja grede čije će se iteracije kopirati:
<0 sel.> Izvorišna greda – Selektovanje (<krAj>)
U ovoj proceduri može se selektovati samo greda koja je dimenzionisana. Nakon selektovanja
jedne izvorišne grede program će zahtevati selektovanje greda na koje će se iskopirati iteracije
usvojene armature:
<1 sel.> Odredišne grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Po završetku selekcije, program će izvršiti kopiranje iteracija. Dužine iteracija biće za svaku
gredu automatski određene. Uslov za uspešno kopiranje iteracija je da izvorišna i odredišne
grede imaju isti poprečni presek.
Opcija “Ujednačavanje iteracija” omogućava da se za više greda, koje su istog poprečnog

preseka i jednake po dužini, dobije identično usvojena armatura. Kao rezultat ujednačavanja
iteracija, dobiće se jedinstveni raspored iteracija koji obuhvata iteracije svih selektovanih
greda (unija iteracija). Na ovaj način se znatno olakšava i ubrzava izvođenje konstrukcije, ali
na račun određenog povećanja ukupne količine upotrebljene armature.
Kada se aktivira ova opcija, program će zahtevati selektovanje jedne grede (referentna
greda):
<0 sel.> Prva greda – Selektovanje (<krAj>):

867
Nakon selektovanja prve grede biće omogućeno selektovanje ostalih greda za koje treba da se
izvrši ujednačavanje iteracija:
<1 sel.> Ostale grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
U ovoj proceduri moguće je selektovati proizvoljan broj greda različitih poprečnih preseka i
dužina, ali samo za one grede koje imaju identičan poprečni presek i dužinu kao greda koja je
prva selektovana biće izvršeno ujednačavanje iteracija.
Armatura u gredama pre ujednačavanja Armatura u gredama posle ujednačavanja
9.4.5 Kreiranje tekstualnog izveštaja

U programu “Tower” za kreiranje tekstualnog izveštaja sa rezultatima
dimenzionisanja betonskih greda predviđena je posebna naredba “Izveštaj”.
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledeći izgled:
Tačke za izveštaj – potrebna armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /

Kompletna greda):
Kako se izveštaj može kreirati i za potrebnu i za usvojenu armaturu, na komandnoj liniji se

ispisuje koja je vrsta izveštaja trenutno aktivna, odnosno koji se izveštaj kreira. Promena
izveštaja, kao i promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crtežu vrši se pomoću podopcije
“prIkaz”. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Dijalog box za podešavanje parametara

pri kreiranju tekstualnih izveštaja

868
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđenih prekidača, vrši se izbor dijagrama

računski potrebne armature koji će se prikazivati na crtežu.
Pomoću check box-ova koji se nalaze u delu dijalog box-a “Armatura”, određuje se način
prikazivanja izabranog dijagrama:
- Kada je uključen samo check box “Potrebna” prikazivaće se potrebna armatura
- Kada je uključen samo check box “Usvojena” prikazivaće se usvojena armatura
- Kada su uključena oba check box-a prikazivaće se i potrebna i usvojena armatura
- Kada nije uključen ni jedan check box prikazivaće se dispozicija greda, odnosno svi krajevi
greda biće numerisani odgovarajućim brojevima čvorova sa mreže konačnih elemenata
Kada je prikazana potrebna armatura, i uključen check box-o “Prikaz linije zatežućih sila”
istovremeno će biti prikazani dijagram računski dobijene armature i dijagram potrebne
armature prema pomerenoj liniji zatežućih sila.
Stanje check box-a “Usvojena armatura” određuje da li će se kreirati izveštaj za potrebnu ili
za usvojenu armaturu.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” dijalog box se zatvara, a na crtežu se prikazuje izabrani
dijagram. Takođe, u slučaju promene vrste izveštaja komandna linija menja svoj izgled:
Tačke za izveštaj – usvojena armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /

Kompletna greda):
Prikazani tekst na komandnoj liniji označava da se izveštaj kreira za usvojenu armaturu.
Sada se od korisnika očekuje da zada položaj tačaka na gredama za koje se želi kreiranje
tekstualnog izveštaja. Da bi Vam što više olakšali posao pri izboru merodavnih tačka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija “Ekstremi”. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledeći izgled.
<0 sel.> Selekcija greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede u kojima želi da mu program sam
odabere tačke sa ekstremnim vrednostima potrebne armature. Nakon završene selekcije,
program će simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno selektovanih greda,
označiti tačke u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na
osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe.
Ako želite detaljniji izveštaj dimenzionisanja, tada imate mogućnost da pomoću podopcije
“Kompletna greda” uđete u proceduru selekcije greda i stubova za koje želite izveštaj
dimenzionisanja. Izborom ove podopcije, program ulazi u poptuno istu proceduru selektovanja
kao i pomoću podopcije “Ekstremi”.
<0 sel.> Selekcija greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Razlika je u tome, što će sada na selektovanim gredama tačke za izveštaj biti postavljene na
svakih pola metra i na svim mestima na gredi gde dolazi do skoka uticaja. U slučaju da se
selektovana greda nalazi na ploči tada će na ovakav izbor tačaka svakako uticati i veličina
mreže konačnih elemnata.

869
Svi prethodno prikazani načini za izbor tačaka se mogu međusobno kombinovati, pri čemu je
svakako najlakše da pomoću podopcije “Ekstremi”, od programa zahtevate da sam obeleži
mesta sa najvećom računski potrebnom armaturom. Napomenućemo da je u slučaju pogrešno
odabrane tačke za izveštaj, pomoću podopcije “Deselektovanje” moguće deselektovati bilo
koju ranije odabranu tačku.
Kada ste odabrali sve tačke za izveštaj, klik na desni taster miša će označiti kraj procedure
odabrane tačke.
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz

rezultata dimenzionisanja
Kako je u proceduri izbora tačaka moguće odabrati tačke sa više različitih greda, to program
tekstualni izveštaj sortira po gredama. Na početku izveštaja, za svaku od greda se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimenzionisanja za sve tačke koje pripadaju datoj gredi.
Položaj svake od zadatih tačaka je određen njenim rastojanjem od početka date grede.
Pomoću komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izveštaj
se može eksportovati u projektnu dokumentaciju ( ), štampu ( ) ili tekstualnu datoteku
( ).

870
Komandna polja za eksport izveštaja
Check box “Podeli izveštaj” se nalazi u ovom dijalog box-u samo kada su izabrane tačke sa
više greda i služi za definisanje načina eksporta. Kada je ovaj check box isključen sve
selektovane tačke će pripadati jednom tekstualnom izveštaju, a kada je uključen program će
pri eksportu za svaku od greda kojima pripadaju izabrane tačke kreirati poseban izveštaj.
“Podeli izveštaj” - isključen “Podeli izveštaj” - uključen
9.4.6 Eksport usvojene armature u ArmCAD

Esksport usvojene armature u gredama i stubovima, odvija se na sličan način kao i
kod ploča. Naime, i za linijske elemente konstrukcije, predviđeo je zapisivanje podataka o
usvojenoj armaturi u datoteku, na osnovu čijeg sadržaja je “ArmCAD” u stanju da kreira prave
detalje armiranja. Obzirom da se grede mogu naći i u sastavu nivoa (tavanica), i u sastavu
ramova, to su napravljene dve komande koje rade na sličan način, ali se selektovane grede i
stubovi za eksport, prikazuju u različitim projekcijama. Znači, jedna ista greda se pomoću ove
dve naredbe jedanput može u “ArmCAD” eksportovati u pogledu sa strane, a drugi put u
pogledu odzgo.

871
Eksprot u ArmCAD (osnova) – ova naredba je predviđena za eksport usvojene armature u

gredama koje su u prozoru “2D pogled” prikazane u sklopu
nivoa, odnosno tavanice. Tada se usvojena armatura u gredama
eksportuje sa pogledom sa strane, odnosno sa pogledom koji je
upravan na ravan tekućeg 2D prikaza.
Eksprot u ArmCAD (ramovi) - ova naredba je predviđena za eksport usvojena armature u

gredama i stubovima koji su u prozoru “2D pogled” prikazani u
sklopu rama. Tada se usvojena armatura u gredama eksportuje
sa pogledom koji odgovara ravni tekućeg 2D prikaza.
Na osnovu prethodno rečenog proizilaze sledeći zaključci:
- Kako ravan tekućeg 2D prikaza određuje i ravan projekcije u kojoj će selektovane grede biti
eksportovane, to se u okviru obe naredbe za eksport usvojene armture, mogu selektovati
samo grede i stubovi koji su trenutno prikazani u prozoru “2D pogled”. U suprotnom,
program će izdati sledeće upozorenje.
- Eksportom usvojene armature u jednoj te istoj gredi, kada je ona prikazana u sastavu istog
sklopa (nivoa ili rama), pomoću jedne naredbe ćete dobiti njen pogled sa strane, a pomoću
druge njen pogled odozgo.
- Eksportom grede koja je prikazana u sastavu nivoa, pomoću naredbe “Eksprot u ArmCAD
(osnova)”, dobićete isti rezultata rada programa kao i kada bi tu istu gredu eksportovali
pomoću naredbe “Eksprot u ArmCAD (ramovi)”, ali kada je ona prikazana u sastavu
odgovarjućeg rama.
Eksprot u ArmCAD (osnova)
Izborom naredbe “Eksprot u ArmCAD (osnova)”, u prozoru “2D pogled” će se duž svih
grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature, a komandna linija će dobiti sledeći
izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Prikaz/<krAj>):
Kako je programom omogućeno selektovanje više greda (jedini uslov je da grede moraju biti
međusobno povezane), to će ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok desnim klikom
miša ne označite kraj procedure selektovanja. Ubrzo će se na ekranu pojaviti dijalog box koji
je jako sličan dijalog box-u koji se koristi za eksport usvojene armature u pločama.

872
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama koje pripadaju tekućem nivou
U edit box-u “Datoteka” potrebno je zadati ime datoteke u kojoj će biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja “ ”
imate mogućnost da se brzo pozicionirate na željeno mesto na disku vašeg računara. Isto kao i
pri eksportu usvojene armature u pločama, ime datoteke može biti potpuno proizvoljno, dok je
za tip datoteke predviđen “default” naziv “*.pa3”, koji takođe možete po želji promeniti.
U edit box-u “Komentar” imate mogućnost da u datoteku upišete i proizvoljan komentar koji
će pri kasnijem učitavanju u “ArmCAD 2000” lakše odrediti njen sadržaj.
Postavljanjem check box-a “Oplata” na uključeno stanje, pored usvojene armature eksportuje
se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veličini i smešta se na
“layer” koji ima programski zadato ime “A3_OP”.
Pomoću prekidača “Temelji” regulišete da li se radi o temeljnoj gredi ili ne. Naime, ako ovaj
prekidač postavite na uključeno stanje, to će značiti da se radi o temeljnoj gredi te će pojmovi
gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma važno obzirom da se usvojena pravila
za oblikovanje armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Izbor komandnog polja “OK” će označiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura će biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
U daljem tekstu iznećemo neka osnovna pravila kojih se program pridržava pri ekportovanju
usvojene armature u gredama:
- Ako se za eksport usvojene armature selektuje više povezanih greda, program ih tretira kao
jednu celinu, te će šipke koje se na spoju ovih greda dodiruju u istoj tački, i imaju isti
prečnik, biti spojene u jednu poziciju armature.
- Grede koje se nalaze na kosim delovima modela, eksportuju se u svom stvarnom podužnom
izgledu pod nagibom koji je određen zadatom kosom ravni na kojoj se nalaze.
- Selektovane lučne grede se eksportuju u razvijenom obliku. Podužna armatura se u

“ArmCAD”-u prikazuje pomoću reprezenata koji imaju pravi oblik, dok se u specifikaciji
prikazuje stvarni (zakrivljeni) oblik lučne šipke. Na krajevima lučnih greda, program ne
oblikuje vertikalne završetke za sidrenje, jer bi se na taj način dobio prostorni oblik šipke. U
slučaju da širina krajnjeg oslonce nije dovoljna da se obezbedi pravilno sidrenje samo
pravim delom, neophodno je da sami naknadno intervenišete tako što ćete u “ArmCAD”-u
promeniti geometriju date pozicije armature.
- Program pri eksportu armature ne vodi računa o dužini šipki obzirom na uslove transporta,
te u u slučaju da imate raspone veće od 12m, preostaje da sami u “ArmCAD”-u naknadno

873
intervenišete tako što ćete od jedne napraviti dve nove pozicije, sami birajući optimalno
mesto nastavaka (zona najmanjeg naprezanja).
- Program ima jasna pravila za vođenje armature duž nosača kao i pravila po kojima završava
armaturu na njenim krajevima. Kako je omogućeno eksportovanje više povezanih greda, to
se pod krajevima podrazumeva gabarit svih selektovanih greda.
- Za način vođenja podužne armature duž grednih elemenata bitnu ulogu ima raspored
oslonaca koji se na njoj nalaze. Pod osloncima se podrazumevaju svi tačkasti i linijski
oslonci koji seku ili se nalaze duž selektovanih greda. Kao oslonac program će tretirati i
grede iz drugog pravca koje seku selektovanu gredu za eksport usvojene armature.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program “ArmCAD 2000”. U slučaju da je

pomoću naredbe “Funkcionalnost” (vidi poglavlje 3.5.2), za tekući postavljen eksport u
“ArmCAD 2005”, tada u ovom dijalog box-u neće biti prisutan predkidač “Temelji”. Umesto
njega dostupna će biti sledeća dva prekidača.
- “Složene uzengije podeliti na prvougaone”. Ovaj prekidač će biti aktivan jedino ako je
za poprečni presek grede odabran T presek, I presek, Sandučasti, Otvoreni ili nesimetričan I
presek. Njegovim postavljanjem na uključeno stanje, umesto jedne serije uzengija, čija
geometrija odogovara obliku samog poprečnog preseka, biće eksportovano onoliko serija sa
pravougaonim oblikom uzengija, koliko ima i pravougaonih delova dati presek. Na primer za
T presek će biti eksportovane dve serije uzengija. Jedna uzengija će biti smeštena u flanši a
druga u rebru.
- “3D prikaz”. Postavljanjem na uključeno stanje ovog prekidača, program će kompletnu

geometriju eksportovati kao tro-dimenzionalnu.
Eksprot u ArmCAD (ramovi)
Isto kao i kod prethodno opisane naredbe, izborom naredbe “Eksprot u ArmCAD (ramovi)”,
u prozoru “2D pogled” će se duž svih grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature.
Komandna linija će sada dobiti sledeći izgled:
< sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Prikaz):
Obzirom da se pomoću ove naredbe usvojena armatura eksportuje u istom pogledu u kome je i
trenutno prikazana u prozoru “2D pogled”, to pri selekciji nema nikakvog ograničenja po
pitanju povezanosti greda. Jedni uslov je da sve selektovane grede za eksport moraju pripadati
tekućem ramu. Nakon završene selekcije, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.

874
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama i stubovima koji pripadaju tekućem ramu
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i u okviru naredbe za eksport usvojene armature u gredama
kada one pripadaju tavanicama. Razlika je jedino u tome što ovde ne postoji check box
“Temelji” obzirom da se odjedanput mogu za eksport selektovati i obične i temeljne grede, a
program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda
bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili površinski oslonac.
Zadavanje podataka u edit box “d=” ima smisla jedino u slučaju da se na modelu nalaze
tačkasti i linijski oslonci. Naime, tada program nema podatak o dimenzijama tačkastih i
linijskih oslonaca i ne može korektno da oblikuje kako oplatu, tako i samu geometriju
armature.
U daljem tekstu izmećemo neka osnovna pravila kojih se program pridržava pri ekportovanju
usvojene armature u ramovskim konstrukcijama.
- Program uzima u obzir i konstruktivne elemente koji ne pripadaju posmatranom ramu ali
zato utiču na raspored armature u njemu.
- Svi gredni elementi na modelu se dele na grede i na stubove i program ima različit tretman
prema ovako grupisanim elementima konstrukcije. Svi gredni elementi koji su horizontalni
tretiraju se kao grede a vertikalni kao stubovi. Kosi gredni elementi se tretiraju kao stubovi
ako je u njima primenjeno simetrično armiranje ili ako je ugao njihovog nagiba prema
horizontali veći od 45. U svim ostalim slučajevima kosi gredni elementi se treitaraju kao
grede.
- Kolinierane grede i stubovi se grupišu u celine i pri oblikovanju armature program postavlja
pravila za vođenje armature duž greda, odnosno stubova i pravila za oblikovanje armature
na krajevima greda, odnosno stubova.
- Izgled eksportovane armature ne zavisi od toga koji su gredni elementi selektovani za

eksport. Može da se razlikuje samo oplata jer se prikazuje samo početak oplate grednih
elemenata koji nisu selektovani. Tipičan primer je kada se eksportuje samo armatura niza
stubova koji su deo neke ramovske konstrukcije.
- Pri eksportu cilindričnih ramova, moći ćete da selektujete samo vertikalne stubove, dok je
za eksport lučnih greda predviđena ranije opisana naredba “Eksprot u ArmCAD (osnova)”.
- Oplata stubova se uvek prikazuje simetrično u odnosu na težišnu liniju bez obzira da li se
poprečni preseci ralikuju ili ne.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program “ArmCAD 2000”. U slučaju da je

pomoću naredbe “Funkcionalnost” (vidi poglavlje 3.5.2), za tekući postavljen eksport u
“ArmCAD 2005”, tada u ovom dijalog box-u neće biti prisutan edit box “d=”. Umesto njega
dostupni će biti prekidači “Složene uzengije podeliti na prvougaone”. i “3D prikaz”.

875
Značenje ovih prekidača je potpuno isto kao i kod eksporta iz osnove.
9.4.7 Proračun prslina u gredama

Sam postupak proračuna prslina u gredama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod proračuna potrebne armature u njima. Izborom naredbe “Proračun prslina”, koja
se nalazi u okviru menija “Dimenzionisanje  Beton  Grede”, ulazi se prvo u standardnu
<0 sel.>Proračun prslina greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz):
Naime, sada se očekuje da selektujete sve grede za koje želite da izvršite proračun prslina. Po
završetku procedure selektovanja, na ekranu će se pojaviti dijalog box sledećeg izgleda.
Ovaj djalog box je poptuno isti kao i kod proračuna prslina u pločama, te sve prethodno rečeno
važi i ovde. Aktiviranjem komadnog polja “OK”, otpočeće postupak proračuna prslina u svim
prethodno selektovanim gredama. Nakon završenog proračuna, program će biti spreman za
obradu rezultata.

876
9.4.8 Proračun ugiba u gredama

Obzirom da se proračun ugiba ne može raditi za svaki presek nezavisno, kao
proračun prslina, to jednovremeni proračun ugiba za sve selektovane grede nije moguć. Iz tog
razloga, izborom naredbe “Proračun ugiba”, koja se nalazi u okviru menija “Dimenzionisanje
 Beton  Grede”, program će sa komandne linije zahtevati da selektujete jednu ili više
povezanih greda.
<0 sel.> Izbor greda za proračun ugiba – Selektovanje (prIkaz/<krAj>):
Klik na desni taser miša će označiti kraj procedure selekecije, i program će sa komadne linije
sada zahtevati da odredite sve oslonačke tačke, odnosno sve tačke u kojima ugib ima vrednost
nula, duž prethodno selektovane grede.
Tačka oslonac (Izbor):
Program će sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonačkih tačaka, sve dok klikom
na desni taster miša ne označite kraj ove procedure. Nakon toga, program će otvoriti dijalog
box za definisanje ulanih podataka koji će odrediti način proračuna ugiba u prethodno
selektovanoj gredi.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proračunu ugiba u pločama, stim što je ovde dodat i
prekidač “Savijanje oko ose 3”. Naime kako se proračun ugiba sprovodi samo za jedno-osno
savijanje to pomoću ovog prekidača određujete da li se radi o savijanju oko ose 3 ili pak oko
ose 2.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, na ekranu će se duž prethodno selektovane grede

pojaviti dijagram ugiba.

877
Dijagram ugiba u trenutku T=, duž prethodno selekovane grede
U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno
očekuje se selektovanje nove grede za proračun ugiba, sve dok klikom na desni taster miša ne
označite izbor podrazumevane podopcije “Kraj”.
9.4.9 Prikaz prslina i ugiba u gredama

Izborom naredbe “Prikaz prslina i ugiba”, koja se nalazi u okviru menija
“Dimenzionisanje  Beton  Grede”, ulazi se u proceduru prikaza rezultata proračunatih
prslina i ugiba u gredama.
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Izveštaj/<krAj>):
Način rada sa ovom naredbom je potpuno isti kao i kod naredbe za prikaz rezultata
dimenzionisanja u gredama. Jedina razlika je u tome što se ovde umesto potrebne površine
armature, prikazuju proračunate vrednosti prslina i ugiba u gredama. Izborom pod-opcije
“prIkaz”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji će biti prikazani na ekranu
Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđenih prekidača, na ekranu ćete dobiti

jednovremeni prikaz dijagrama za odabrani uticaj.

878
Jednovremni prikaz prslina u gredama u trenutku T=
Kako su procedure za proračun prslina i ugiba razdvojene, a naredba za prikaz rezultata je

zajednička za oba proračuna, to će za prikaz rezultata svakako biti dostupni samo proračunati
uticaji.
Izborom podopcije “Izveštaj” ulazi se u proceduru izbora tačaka čiji rezultati se žele priložiti u
projekat. I ovaj postupak je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata
dimenzionisanja u gredama.
Tačke za izveštaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz/Kompletna greda):
odabrane tačke.

879
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata proračuna prslina i ugiba
Ako je u datoj gedi sproveden i proračun prslina i proračun ugiba, tada će se u okviru
tesktualnog izveštaja naći rezultati oba proračuna. U slučaju da jedan od ovih postupaka niste
sproveli, tada će biti prikazani samo postojeći rezultati.
Pomoću naredbe “Legenda”, dok su na ekranu prikazani dijagrami prslina ili ugiba, lako
možete od programa zahtevati da Vam jasno markira sva mesta u kojima su proračunate
vrednosti prekoračile dozvoljene.
Program je locirao sva mesta na gredama na kojima je

vrednost prslina veća od granične vrednosti a=0.2 mm

880
9.4.10 Interakcioni dijagram grede

Pomoću ove naredbe, omogućeno je generisanje interakcionog dijagrama, kao i
kontrola nosivosti armirano-betonskog stuba, odnosno grede. Naredba “Interakcioni
dijagram grede” se nalazi u meniju “Dimenzionisanje  Beton  Grede”, a nakon njenog
aktiviranja komandna linija dobija sledeći izgled:
Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):
Promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crtežu pri pozivanju komande vrši se pomoću
podopcije “Prikaz”. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Dijalog za podešavanje prikaza

vrste dijagrama na crtežu
Ovaj dijalog je identičan dijalogu koji se otvara iz naredbe za kreiranje izveštaja usvojene
armature u gredama (pogledati poglavlje 9.4.5), te rad u njemu nećemo ponovo objašnjavati.
Sada se od korisnika očekuje da zada položaj preseka na gredama za koje želi da se sprovede
generisanje interakcionog dijagrama. Da bi Vam što više olakšali posao pri izboru tačka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija “Ekstremi”. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledeći izgled:
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe sekecije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede za koje želi da mu program sam
odabere preseke sa ekstremnim vrednostima usvojene armature za svaku iteraciju. Nakon
završene selekcije, program će simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno
selektovanih greda, označiti tačke u kojima se nalaze ekstremne vrednosti usvojene armature,
i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Ukoliko u gredi nije
usvojena armatura tada će program na selektovanoj gredi postaviti tačke na svim mestima u
kojima je sproveden proračun dimenzionisanja grede.
Ako želite da izvršite generisanje interakcionog dijagrama greda u svim presecima u kojima je
sproveden proračun dimenzionisanja greda potrebno je sa komandne linije da izaberete
podopciju “Kompletna greda”. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu
proceduru selektovanja kao i pomoću podopcije “Ekstremi”:

881
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
sekecije/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Kada ste odabrali sve preseke u kojima želite da se sprovede generisanje interakcionog
dijagrama, klik na desni taster miša će označiti kraj procedure izbora preseka, a komandna
linija dobija novi oblik:
Izaberite presek za izveštaj [1-n] (Nove tačke / Brisanje tačaka / Prikaz / <krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da izabere jedan od ponuđenih preseka (od 1 do n), za koji želi
da kreira izveštaj, jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na
taster “Enter” ili njegovom selekcijom sa crteža koristeći OSNAP kriterijum.
Ukoliko želite da za još neke preseke generišete interakcione dijagrame potrebno ja da sa

komandne linije izaberete podopciju “Nove tačke”, pri čemu se ponovo ulazi u proceduru
zadavanja preseka.
Izborom podopcije “Brisanje tačaka” imate mogućnost da neke od preseka za koje je

urađeno generisanje interakcionog dijagrama obrišete, a komandna linija dobija sledeći oblik:
Brisanje tačaka [1-n] (Sve / <krAj>):
Od korisnika se očekuje da izabere jedan od ponuđenih preseka (od 1 do n), koji želi da obriše,
jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na taster “Enter” ili
njegovom selekcijom sa crteža koristeći OSNAP kriterijum.
Izborom podopcije “Sve” biće obrisani svi preseci za koje je izvršeno generisanje interakcionog
dijagrama, a program će ponovo ući u proceduru zadavanja preseka:
Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):
Nakon izbora jednog od ponuđenih preseka, za koje korisnik želi da kreira izveštaj otvara se
Izgled dijaloga “Interakcioni dijagram”

882
U nazivu dijaloga se ispisuje redni broj preseka za koji se kreira izveštaj.
U gornjem levom uglu dijaloga nalazi se prikaz poprečnog preseka grede sa usvojenom
armaturom, odnosno potrebnom armaturom ako u preseku nije usvojena armatura.
U donjem levom delu dijaloga prikazan je “3D interakcioni dijagram” za taj presek. U njemu
su prikazane tačke koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija opterećenja za koje je
izvršeno dimenzionisanje. Ukoliko su te tačke zelene boje to znači da presek sa svojom
armaturom može da izdrži te uticaje, dok crvena boja označava da presek nije u stanju da
izdrži uticaje.
U gornjem desnom delu dijaloga prikazuju se 2D interakcioni dijagrami. U zavisnosti od toga

šta je izabrano iz zatvorene liste koja se nalazi ispod, mogu biti prikazane različite vrste
dijagrama: “Dijagram M2-M3 (N1=const)”, “Dijagram N1-M3 (M2=0)”, “Dijagram N1-
M2 (M3=0)”, “Dijagram N1-M (M2/M3=const)” i “Dijagram graničnog
ekscentriciteta”.
“Dijagram M2-M3 (N1=const)”
Interakcioni dijagram koji predstavlja preseke kroz 3D interakcioni dijagram u različitim

ravnima koje odgovaraju različitim vrednostima normalne sile N1. U njemu, kao i u 3D
interakcionom dijagramu, mogu biti prikazane tačke koje koje predstavljaju vrednosti uticaja iz
kombinacija opetrećenja za koje je izvršeno dimenzionisanje. Kao što je već rečeno, ukoliko su
te tačke zelene boje to znači da presek sa svojom armaturom može da izdrži te uticaje, dok
crvena boja označava da presek nije u stanju da izdrži uticaje.
Podešavanje vrednosti sile N1 korisnik može da vrši u delu dijaloga “Ordinate normalne
sile”. U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti normalne sile, a ispod liste program ispisuje
njene ekstremne vrednosti, odnosno prvu i poslednju vrednost iz liste.
Ordinate normalne sile možete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja između susednih ordinata (ova dva podatka se zadaju u edit
poljima “Korak” i “Broj podela”). Nakon zadavanja željene vrednosti, u jednom od ova dva
edit polja, i pritiskom na taster “Enter” ili “Tab”, program će automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.
Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta normalne sile,

programom je omogućeno i pojedinačno editovanje svih vrednosti koje se nalaze u listi. Klikom
miša preko bilo koje vrednosti normalne sile u listi, ona postaje markirana, i tada je moguće sa
tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti moraju biti u rastućem poretku, to će nakon
svake promene program automatski ažurirati i njihov redosled u listi.
“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se vrši uklanjanje neke od vrednosti normalne sile
iz liste, tako što se prvo mišem klikne preko nje (taj red u listi postaje
posebno naznačen), a zatim aktivira dugme. Svakako da će brisanje biti
onemogućeno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo interval
proračunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.
“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem u listu može ubaciti nova vrednost normalne sile
i to ispod aktivnog (markiranog) reda. Dodavanje novih vrednosti će biti
omogućeno sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Selektovanjem vrednosti normalne sile N1 iz liste, taj red postaje posebno naznačen, a na 3D
interakcionom dijagramu crvenom bojom će se označavati presek dijagrama sa ravni koja
sadrži tu ordinatu, dok će se na 2D interakcionom dijagramu M2-M3 ispisivati i vrednost te
sile. Uključivanjem check box-ova koji se nalaze desno od vrednosti normalnih sila u listi, biće

883
prikazano više interakcionih dijagrama koji će predstavljati preseke kroz 3D interakcioni

dijagram u ravnima koje odgovaraju svim uključenim vrednostima normalne sile N1. Crnom
bojom je prikazan dijagram za tekuću vrednost sile, dok je sivom bojom prikazan interakcioni
dijagram za silu čiji smo check box uključili. Na 3D dijagramu interakcije će se, kao što smo
već objasnili, crvenom bojom označavati presek dijagrama sa ravni koja sadrži tekuću
vrednost sile, dok će se crnom bojom prikazivati presek dijagrama sa ravni koja sadrži
vrednost sile čiji je check box uključen. Desni klik miša na kolonu sa check box-ovima otvara
padajući meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve” čijim izborom imate mogućnost da
uključite, odnosno isključite sve check box-ove u listi.
Interakcioni dijagrami kada je selektovana sila N1=0.0

i uključen check box za silu N1=500kN
Dovođenjem miša u položaj iznad interakcionog dijagrama, program ispisuje informaciju o

vrednostima uticaja u datoj tački prikazanog interakcionog dijagrama.

884
Informacija o vrednostima uticaja u datoj tački interakcionog dijagrama
“Dijagram N1-M3 (M2=0)”
Interakcioni dijagram, koji predstavlja presek 3D interakcionog dijagrama kroz ravan za koju
je vrednost momenta M2 jednaka nuli. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbačeni. Sve ranije objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.
“Dijagram N1-M2 (M3=0)”
je vrednost momenta M3 jednaka nuli. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbačeni. Sve ranije objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.
“Dijagram N1-M (M2/M3=const)”
zadata vrednost odnosa M2/M3. U edit polju korisnik sam unosi odgovarajući ugao kojim se
definiše odnos M2/M3. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog dijagrama nema smisla
biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste izbačeni. Sve ranije
objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.
“Dijagram graničnog ekscentriciteta”
Dijagram graničnog ekscentriciteta je varijanta interakcionog dijagrama koji predstavlja

preseke kroz 3D interakcioni dijagram u različitim ravnima koje odgovaraju različitim
vrednostima normalne sile N1, pri čemu su sve vrednosti momenata M2 i M3 redukovane
vrednošću normalne sile N1 u toj ravni. Kao rezultat dobijeni dijagram predstavlja granični
ekscentricitet (dimenzija je metar). Dijagram graničnog ekscentriciteta ograničava oblast
unutar koje se mora nalaziti rezultanta normalne sile. Istovremeno se mogu prikazati dijagrami
ekscentriciteta za veći broj ordinata normalne sile. Izbor ordinata normalne sile za koji će se
prikazivati dijagrami vrši se pomoću check box-ova iz liste.

885
U delu dijaloga “Prikaz” korisnik ima mogućnost da zadavanjem odgovarajućih parametara

podešava prikaz interakcionih dijagrama:
“Željeni broj osa”

Edit polje u kome korisnik može da zadaje broj osa koje će se prikazivati na
2D interakcionim dijagramima.
“Broj podela” Edit polje u kome unosom vrednosti utičete na finoću 3D, kao i 2D
interakcionih dijagrama. Uneta vrednost odgovara broju podela dijagrama u
jednom kvadrantu.
“Prikaz tačaka opterećenja”

Check box čije stanje određuje da li će se na interakcionim dijagramima
prikazivati tačke koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija
opterećenja za koje je izvršeno dimenzionisanje.
“Široki izveštaj”
Check box čije postavljanje na uključeno stanje omogućava preglednije
prikazivanje izveštaja.
Uključen “Široki izveštaj” Isključen “Široki izveštaj”
“Dodaj u izveštaj”
Dugme koje se nalazi ispod prikaza 3D interakcionog dijagrama služi za
ubacivanje trenutno prikazanog 3D interakcionog dijagrama u izveštaj, dok
dugme koje se nalazi ispod prikaza 2D interakcionog dijagrama, služi za
ubacivanje trenutno prikazanog 2D interakcionog dijagrama u izveštaj.

886
Dva dugmeta čijim izborom se u izveštaj ubacuju trenutno prikazani interakcioni dijagrami
Nakon izbora dugmeta “Dodaj u izveštaj” u tabeli koja se nalazi u donjem desnom delu
dijaloga automatski se prikazuje naziv izveštaja koji je ubačen.
U izveštaj je ubačen 3D interakcioni dijagram
“ ” Dugme čijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i položaj

dijagrama u izveštaju pomera na gore.
“ ” Dugme čijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i položaj

dijagrama u izveštaju pomera na dole.

887
“ ” Dugme čijim aktiviranjem se vrši uklanjanje trenutno selektovanog reda.
“Prikaz izveštaja”
Dugme čijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz izveštaja
interakcionih dijagrama:
Prikaz izveštaja za interakcione dijagrame
Potrebno je naglasiti da će se tačke koje se prikazuju na interekcionim dijagramima, u

izveštaju prikazivati u vidu punog kružića ukoliko su bile zelene boje na dijagramima u
dijalogu, odnosno u vidu punog kvadrata ako su bile crvene boje.

9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova

Ovaj način dimenzionisanja je predviđen samo za seizmičke zidove koji su pretežno
napregnuti na složeno savijanje u samoj ravni zida. Tada se dimenzionisanje vrši kao za
odgovarajući pravougaoni presek kod koga širina preseka odgovara debljini zida, a visina
preseka odgovara zadatoj dužini preseka. Napomenućemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja snimaju u fajl i mogu se naknadno editovati pomoću za to predviđenih
naredbi. Isto kao i kod greda, dimenzionisanje se može sprovesti ili za tekući slučaj
opterećenja, odnosno anvelopu kreiranih kombinacija, ili se pomoću naredbe “Dimenzionisanje
 Beton  Šema kombinovanja opterećenja”, može od programa zahtevati da sam kreira
merodavne kombinacije za dimenzionisanje.
Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje  Beton  Seizmički zidovi”, program će sa

komandne linije zahtevati da odredite prvu tačku linije preseka,
Prva tačka (Brisanje/Izveštaj/Edit/<krAj>):
a odmah zatim i krajnju tačku.

888
Druga tačka:
Izborom tačaka 1 i 2, određena je linija preseka za dimenzionisanje
Nakon zadate linije preseka, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za dimenzionisanje seizmičkih zidova u zadatom preseku
Kako su seizmički zidovi uglavnom napregnuti u svojoj ravni, odnosno merodavni rezultati se u
njima prikazuju putam uticaja: Nx, Ny i Nxy, to se prilikom dimenzionisanja seizmičkih zidova
ne može primeniti postupak kao kod ploča, da se jednoznačno u svakoj tački zida odredi
potrebna armatura i ona prikaže putem izolinija, već se postupak svodi na dimenzionisanje
odgovarajućeg pravougaonog preseka čija je širina određena debljinom zida, a visina
početnom i krajnjom tačkom zadate linije preseka.
U gornjem desnom uglu dijalog box-a, šematski je prikazan odgovarajući parvougaoni presek
koji se dimenzioniše, a ispod slike je ispisana informacija o njegovim dimenzijama (b/d) i bruto
površini preseka (Ab).

889
Šematski prikaz odgovarajućeg pravougaonog poprečnog preseka
Obzirom da se algoritam dimenzionisanja seizmičkih zidova svodi na dimenzionisanje grednog

elementa pravougaonog poprečnog preseka, to se uticaji od složenog savijanja prihvataju
vertikalnom armaturom koja je grupisana u uglovima zida (Aa1 i Aa2) i vertikalnom
armaturom koja se postavlja ravnomerno po bočnim stranama zida (Aav). Uticaji od smičućih
naprezanja prihvataju se horizontalnom armaturom (Aah) koja se takođe postavlja
ravnomerno po bočnim stranama zida.
Položaj ovih armatura je određen rastojanjem njihovog težišta od spoljne ivice betonskog
preseka, i ove podatke možete zadati u edit box-ovima ‘a1=’, ‘a2=’ i ‘a3=’, koji se nalaze sa
leve strane slike na kojoj je šematski prikazan poprečni presek.
Edti box-ovi za definisanje rastojanja težišta sve četiri armture

od odgovarajuće ivice preseka

890
Merodavni uticaji za dimenzionisanje
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su za svaki od osnovnih slučajeva
opterećenja prikazne presečne sile (M, T, N), duž zadate linije preseka u zidu.
Lista sa prikazanim presečnim silama za sve definsane osnvne slučajeve opterećenja
Za dimenzionisanje preseka na složeno savijanje u ravni zida, merodavni su uticaji “M” i “N”, a
za prijem smičućih naprezanja uticaj “T”. Uticaje “M” i “N” program sračunava integracijom
dijagrama normalnih sila koje deluju u ravni zida, upravno na zadatu liniju preseka, i redukuje
ih na težište preseka, dok vrednost uticaja “T” program sračunava integracijom dijagrama
“Nns”.
Kod multimodalnih seizmičkih slučajeva opterećenja znakovi svih uticaja (a samim time i
znakovi M i N su uvek pozitivni). Program ovakve slučajeve opterećenja dimenzioniše za sve
četiri kombinacije znaka ova dva uticaja – M>0 i N>0, M>0 i N<0, M<0 i N>0, M<0 i N<0 i
kao rezultat usvaja armaturu iz najnepovoljnijeg slučaja.
U skladu sa novim načinom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS) moći će se uključiti
ili isključiti modalno kombinovanje uticaja, uključivanjem ili isključivanjem check box-a “CQC
(Koef. prigušenja)” ili ukoliko je koeficijent prigušenja jednak nuli, “SRSS”.

891
Check box pomoću koga se uključuje/isključuje modalno kombinovanje uticaja
Pomoću prekidača koji se nalaze u donjem delu dijalog box-a, vrši se izbor da li će se
dimenzionisanje sprovesti za tekući slučaj opterećenja ili pak za definisanu šemu
kombinovanja.
Prekidači za izbor merodavnog opterećenja
U slučaju da u okviru naredbe “Šema kombinovanja opterećenja” sva opterećenja imaju

karakter “Nedefinisano opterećenje”, tada će prekidač “Kompletna šema” biti neaktivan.

892
Rezultati
U gornjem delu dijalog box-a “Rezultati”, ispisana je informacija o merodavnim statičkim

uticajima za koje je sproveden postupak proračuna potrebne armature. Iza svakog od
prikazanih uticaja, program ispisuje i informaciju iz koje kombinacije je on potekao, i svakako
da je merodavna ona kombinacija koja daje najveću računski potrebnu armaturu.
Prikaz merodavnih uticaja na osnovu kojih je dobijana računski potrebna armatura
Vrednosti merodavnih uticaja za dimenzionisanje, možete i sami dobiti ako za svaku od

kombinacija koja se razmatra, pomoću naredbe “Presek” od programa zahtevate da po
zadatoj liniji preseka integrali odgovarajuće dijagrame presečnih sila i da ih pomoću opcije
“Spreg-sila” redukuje na težište tog preseka. Vrednosti “Mu” i “Nu” ćete dobiti ako zahtevate
integraciju dijagrama “Nn” a vrednost “Tu” integraciju dijagrama “Nns”.
U donjem delu dijalog box-a “Rezultati”, ispisuju se rezultati sprovedenog dimanzionisanja za

“defalt” usvojeni način armiranja i “default” odabrani kvalitet materijala. Računski potrebna
ugaona armatura (Aa1 i Aa2) se izražava ukupnom potrebnom površinom, dok se podužna
verikalna (Aav) i horizontalna (Aah) armatura izražavaju po dužnom metru, i podrazumeva se
njihovo postavljanje na obe strane zida.

893
Prikaz računski potrebne armature u zadatom preseku
U produžetku svake od računski potrebne armature prikazuje se i informacija o minimalnoj

potrebnoj armaturi koja je proistekla iz minimalnih procenta armairanja koji se za svaki od
standarda mogu posebno definisati.
Minimalni procenti armiranja
Izborom komandnog polja “Parametri” otvara se dijalog box sledećeg izgleda.

minimalnih procenata armiranja
U ponuđenim edit box-ovima, možete regulisati minimalne procente armiranja u zavisnoti od

bruto površine betonskog preseka.
Aa1 - minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom

Aa2 - minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom
Aav - minimalan procenat armiranja vertikalnom podužnom armaturom
Aah - minimalan procenat armiranja horizontalnom podužnom armaturom
L/ - u ovom edit box-u se zadaje na kojoj dužini zida se mora grupisati ugaona vertikalna
armatura pri čemu je L oznaka za dužinu zida. Ovaj podatak je regulisan sizmičkim
propisima i ima uticaj samo na proceduru usvajanja ugaone armature i njenog pravilnog
smeštanja

894
Napomenućemo da se ovi podaci pridružuju tekućem standardu i da se za svaki od programom

predviđenih standarda mogu definisati različiti minimalni procenti armiranja.
Način armiranja
Kako se pri dimenzionisanju na složeno savijanje, ravnoteža sila u preseku može uvek dobiti za
potpuno prozivoljno zadate međusobne odnose vertikalnih armatura (Aa1, Aa2, i Aav), to su
programom predviđena dva osnovna postupka za definisanje načina armiranja. Koji od
postupka ćete primeniti zavisi od stanja prekidača “Poznata Aav” koji može biti postavljen na
uključeno, odnosno isključeno stanje.
“Poznata Aav” – ON
Prekidač “Poznata Aav” je postavljen na uključeno stanje
Ako želite da po dužini zida postavite određenu armaturu (najčešće se u praksi tu

postavljaju mreže poznatih karakteristika), a da ostatak uticaja pokrijete ugaonom
armaturom (Aa1 i Aa2), onda ovaj check box treba da postavite na uključeno stanje, a
zadavanjem proizvoljnih vrednosti u edit box-ovima “Aa1/Aa=” i “Aa2/Aa=” regulišete
međusobni odnos ugaonih armatura. Program po default-u predlaže simetričan način
armiranja ali Vi svakako možete po svojoj želji urediti njihov odnos, jasno pod uslovom da
ukupan zbir ovih koeficijenata mora biti “1.00”.
Pri prvom proračunu, program za poznatu vertikalnu podužnu armaturu (Aav) usvaja
minimalnu potrebnu podužnu armaturu koja je određena zadatim minimalnim procentom
armiranja. Sada, na osnovu rezultata sprovedenog proračuna, imajući u vidu i proračunatu
potrebnu površinu horizontalne podužne armature za prijem napona smicanja, aktiviranjem
komandnog polja “Biblioteka” možete istovremeno usvojiti i horizontalnu i vertikalnu
podužnu armaturu.

895
Ovaj dijalog box je isti kao i kada se aktivira komandno polje “Biblioteka” u proceduri
usvajanje armature u pločama. Jasno da ovu bilioteku možete urediti po svojoj želji i da je ona
jedinstvena i u proceduri usvajanje armature u pločama i u ovoj proceduri usvajanja armature
u zidovima. Izborom željene armature i aktiviranjem komandnog polja “OK”, program će se
vratiti u osnovni dijalog box i preuzeće za poznatu vertikalnu armaturu podatak odabran iz
bibloteke. Sada je potrebno da ponovo aktiviranjem komandnog polja “Proračun” sprovedete
novo dimenzionisanje, pri čemu će program poštovati novo usvojenu količinu vertikalne
podužne armature.
“Dominantni moment”
Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno dimenzionisanje zidnih

nosača načinom “Dominantni moment” (rezultujuća armatura neće biti simetrična) i proračun
armature za prijem smičućih sila po pravilima za grede (sa uzimanjem u obzir nosivosti betona
za prijem smičućih sila). Pri ovom načinu dimenzionisanja edit polja za zadavanje međusobnih
odnosa vertikalnih armatura postaju neaktivna. Napomenućemo da je ovaj prekidač dostupan
samo ako je prekidač “Poznata Aav” postavljen na uključeno stanje.
Prekidač “Dominantni moment” je postavljen na uključeno stanje

896
“Poznata Aav” – OFF
Prekidač “Poznata Aav” je postavljen na isključeno stanje
Ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, tada imate mogućnost da u
postavljenim edit box-ovima zadavanjem potpuno proizvoljnih međusobnih odnosa vertikalnih
armatura, sami odredite način armiranja.
Aa1/Aa - odnos ugaone armature Aa1 prema ukupnoj površini vertikalne armature u celom
preseku
Aa2/Aa - odnos ugaone armature Aa2 prema ukupnoj površini vertikalne armature u celom
preseku
Aav/Aa - odnos podužne armature prema ukupnoj površini vertikalne armature u celom
preseku
I ovde je jedini uslov da zbir svih koeficijenata koji se zadaju bude “1.00”.

897
Kvalitet materijala
Deo dijalog box-a za izbor kvaliteta materijala
Pomoću zatvorenih lista: “Ugaona armatura”, “Podužna armatura” i “Kvalitet betona”,

definišu se karakteristike materijala, i analogija je potpuno ista kao i kod dimenzionisanja
greda.
Proračun armature
Aktiviranjem komandnog polja “Proračun”, program uvek ponovo dimenzioniše dati presek,
poštujući pri tome sve parametre zadate u ovom dijalog box-u.
Usvajanje armature
U ovom delu dijalog box-a imate mogućnost da na osnovu rezultata sprovedenog

dimenzionisanja usvojite konkretnu armaturu u datom preseku. Ako je check box “Poznata
Aav” postavljen na uključeno stanje, onda će za usvajanje biti dostupna samo ugaona
armatura Aa1 i Aa2, obzirom da se u ovom načinu dimenzionisanja horizontalna i vertikalna
podužna armatura usvaja iz biblioteke mreža. Ako je pak ovaj check box postavljen na
isključeno stanje, tada će za usvajanje biti dostupne i podužne armature. Aktiviranjem
komandnog polja “!” uz odgovarajuću ugaonu armaturu, otvara se dijalog box sledećeg
izgleda:
Izgled dijalog box-a za usvajanje

ugaone armature

898
Analogija rada sa ovim dijalog box-om je potpuna kao i u proceduri usvajanja armature u
gredama kada se aktivira naredba “Proračun šipki”. Jedina razlika je u načinu smeštanja
ugaone armature. Naime, u ovoj proceduri se ugaone šipke moraju smestiti na zadatoj dužini
koja je određena seizmičkim propisima za dati standard (podatak “L/” koji se zadaje pomoću
naredbe “Parametri” u ovom dijalog box-u), pa se podatak o količini šipki koji može stati na
određenoj dužini izračunava iz proračunate dužine i zadatog čistog rastojanja između šipki u
edit box-u “e=”.
Kako je programski usvojeno da se šipke postavljaju samo uz ivice zida, to se proračunata

količina armature koja može da se smesti udvostručuje.
Na primer neka je dužina zida 3m, a propisima regulisano da se ugaona armatura mora
smestiti na dužini od L/10. Prema tome, za usvojeni prečnik 16 i zadati čist razmak između
šipki e=3 cm, na toj dužini u jednom redu može stati 6 šipki: 30/(3+1.6)=6.52 Kako se šipke
postavljaju obostrano, to na datoj dužini može stati ukupno 12 šipki (podatak koji se ispisuje u
koloni “Potrebno” između zagrada).
Izborom komandnog polja “Postavi šipke” ovaj dijalog box će biti zatvoren a u glavnom
dijalog box-u će biti ispisana informacija o usvojenoj armaturi. U slučaju da želite da poništite
ranije usvojenu armaturu onda je potrebno da u edit box-u “n=” zadate vrednost “0” i
aktivirate komandno polje “Postavi šipke”.
Za usvajanje podužne vertikalne i horizontalne armature, takođe je skoro potpuna analogija

kao i kod usvajanja uzengija u gredama, kada se aktivira naredba “Proračun uzengija”.

899
Izgled dijalog box-a za usvajanje

poprečne armature
Kako se podužna armatura proračunava po dužnom metru zida, to se i procedura usvajanja

armature odvija na isti način. Znači, na osnovu zadatog prečnika se proračunava potreban
međusobni razmak armature a na osnovu zadatog rastojanja se proračunava potreban prečnik
šipki. Izborom komandnog polja “Postavi šipke” u glavnom dijalog box-u će biti ispisana
informacija o usvojenoj armaturi.
Takođe ćemo napomenuti da u slučajvima da je minimalna potrebna armatura veća od

računski potrebne, tada će program u koloni “Potrebno” uvek ispisivati veću vrednost.
Kontrola usvojene armature
Aktiviranjem komandnog polja “Kontrola usvojene armature” program kontroliše da li

usvojena armatura zadovoljava i izdaje odgovarajuće upozorenje.
Osim izveštaja koji sadrži rezultate dimenzionisanja (“Izveštaj sa armaturom”) moguće je

dobiti izveštaj koji sadrži samo tablicu uticaja u izabranom preseku zida po slučajevima
opterećenja (“Izveštaj sa silama”) i izveštaj koji sadrži i jedno i drugo (“Izveštaj sa
armaturom i silama”).

900
Zatvorena lista iz koje se vrši izbor izveštaja koji će se generisati
Aktiviranjem komandnog polja “OK” procedura dimenzionisanja zadatog preseka će biti

završena i program će na crtežu obeležiti prethodno zadati presek, a sa komandne linije će
zahtevati da definišete novi presek za dimenzionisanje.
Na crtežu je jasno označen prethodno dimenzionisani presek
Editovanje preseka
Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmičkih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima. U zavisnosti od
izabranog preseka otvoriće se jedan od dijaloga: “Seizmički zidovi”, “Dimenzionisanje niza
zidova” ili “Kontrola naprezanja u zidanim zidovima” (pogledati poglavlja 9.6 i 9.8). Izborom
podopcije “Edit” sa komandne linije, program će zahtevati da selektujete neki od ranije
zadatih preseka.
<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):_

901
Ukoliko je selektovan presek koji je dobijen pomoću naredbe za dimenzionisanje seizmičkih

zidova, otvoriće se dijalog koji je isti kao i dijalog koji se otvarao u proceduri dimenzionisanja
tog preseka.
Izgled dijalog box-a za editovanje ranije dimenzionisanog preseka
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje novog dimenzionisanja.
Brisanje preseka
Izborom podopcije “Brisanje”, program će sa komandne linije zahtevati da selektujete sve

ranije zadate preseke koje želite da uklonite sa crteža.
<0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Kreiranje tekstualnog izveštaja
Izborom podopcije “Izveštaj” program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog

izveštaja, u kome se prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim presecima dobijenim
komandom za seizmičke zidove, kao i u svim presecima dobijenim komandom za
dimenzionisanje niza zidova (pogledati poglavlje 9.6).

902
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izveštaja
Ukoliko je usvojena armatura, na crtežu u izveštaju se sada ona i prikazuje.
Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se
kreiraju tekstualni izveštaji.
9.6 Dimenzionisanje niza zidova

U “Tower-u 7” je uvedena automatizacija dimenzionisanja seizmičkih zidova,
dimenzionisanjem proizvoljnog broja zidova odjednom (npr. za više spratova). Komandom
“Dimenzionisanje niza zidova” program automatski dimenzioniše proizvoljan broj zidova,
vodeći računa i o otvorima u zidu, automatski određujući pri tome najmerodavnije preseke za
koje treba prikazati izveštaj. Korisnik ima mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne
preseke koji nisu merodavni, u izveštaj. Napomenućemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja niza zidova snimaju u fajl.
Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje  Beton  Dimenzionisanje niza

zidova”, ulazi se u proceduru selektovanja ploča-zidova:
<0 sel.> Dimenzionisanje niza zidova – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras
/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Pravac<vertikalan>/
Gustina <Default>/Edit):
Pri selekciji treba voditi računa da sve ploče, odnosno zidovi pripadaju istom tekućem 2D
pogledu, u suprotnom program će izbaciti upozorenje:

903
S obzirom da dimenzionisanje niza zidova može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine
mreže konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na
gustinu mesta u kojima će se sprovoditi dimenzionisanje niza zidova, a samim tim i na dužinu
trajanja proračuna. Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje
gustine:
Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, preseci će se proračunavati na
mestima mreže konačnih elemenata.
Korisniku je pored dimenzionisanja proizvoljnog broja zidova po visini, odnosno postavljanju

vertikalnog pravca dimenzionisanja, omogućeno i postavljanje vodoravnog i kosog pravca
dimenzionisanja. Na komadnoj liniji nalazi se podopcija “Pravac <vertikalan>” čiji naziv
ukazuje na pravac dimenzionisanja zidova. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja svoj
naziv tako da može dobiti jedan od moguća tri oblika:
“Pravac <vertikalan>”
Kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znači da će
pravac dimenzionisanja zidova biti vertikalan. Po završetku komande, na crtežu
će se prikazivati osa dimenzionisanja koja će imati vertikalan pravac.
“Pravac <vodoravan>”
pravac dimenzionisanja zidova biti vodoravan. Po završetku komande, na
crtežu će se prikazivati osa dimenzinisanja koja će imati vodoravan pravac.
“Pravac <kos>”
pravac dimenzionisanja zidova biti kos. Nakon selekcije zidova na komandnoj
liniji će se pojaviti poruka za definisanje kosog pravca ose dimenzionisanja:
Prva tačka ose dimenzionisanja (Gustina <krAj>):
Od korisnika se sada očekuje da zada prvu tačku ose dimenzionisanja, a nakon toga i drugu
tačku:
Druga tačka:
čime će biti definisan pravac dimenzionisanja.
Nakon selektovanja željenih zidova i aktiviranjem desnog tastera miša otvara se dijalog
sledećeg izgleda:

904
Izgled dijaloga za dimenzionisanje niza zidova
U gornjem desnom uglu dijaloga nalazi se tabela sa svim presecima u kojima je izvršeno
dimenzionisanje zidova, dok se na crtežu ispod ove tabele prikazuju svi selektovani zidovi, kao
i svi merodavni preseci koje je program automatski odredio. Tekući presek iz tabele je na
crtežu u dijalogu prikazan crvenom bojom, dok su merodavni prikazani crnom bojom. Broj
preseka koji se pojavljuje u tabeli zavisi od zadate gustine.
“N°” Kolona sa svim presecima za koje je sprovedeno dimenzionisanje. Ukoliko se

u ovoj koloni pojavljuju ikone znači da su ti preseci merodavni i da će se za
njih prikazati tekstualni izveštaj.
- označava da je dati presek merodavan za savijanje i smicanje.
- označava da je dati presek merodavan za savijanje.
- označava da je dati presek merodavan za smicanje.
Svi preseci čiji se redni broj vidi u ovoj koloni će biti prikazani u izveštaju.
“Položaj” Kolona sa položajem preseka, i to u koordinatama x, y ili z ako je u pravcu

globalnih osa, a ako nije onda onda se ispisuje položaj lokalno od početka
“S” Kolona sa check box-ovima čije stanje određuje da li će se za taj presek

kreirati tekstualni izveštaj. Na taj način korisnik, pored merodavnih preseka,
izveštaje može kreirati i za bilo koji presek koji se nalazi u tabeli. S obzirom
da se za merodavni presek uvek kreira izveštaj, za isti u ovoj koloni ne postoji
check box. Svi preseci koji će se prikazivati u izveštaju su numerisani i njihov
redni broj će se prikazivati u koloni “N°”. Desni klik miša na ovu kolonu otvara
meni sa opcijama sledećim opcijama:
“Uključi sve” - svi check box-ovi će biti postavljeni na uključeno stanje, čime
će se svi preseci iz tabele naći u izveštaju.
“Isključi sve” - svi check box-ovi će biti postavljeni na isključeno stanje,
čime će se u izveštaju naći samo merodavni preseci.
“Usvojenu armaturu dodeliti svim odabranim presecima” - aktiviranjem
ove opcije usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka će se
automatski dodeliti svim presecima za koje je uključen check box.
“Usvojenu armaturu dodeliti svim presecima” - aktiviranjem ove opcije
usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka će se automatski dodeliti
svim presecima koji se nalaze u tabeli.

905
“Gustina” Edit polje u kome korisnik može naknadno zadati novu vrednost za gustinu
položaja preseka, pri čemu će program automatski sprovesti proračun
dimenzionisanja. Ukoliko se za gustinu zada vrednost nula, to znači da će
program raditi sa default gustinom. Sve ranije rečeno za zadavanje gustine
pozivanjem opcija “Gustina” sa komandne linije važi i ovde.
“Prikazati oznaku ose”

Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje, nakon izlaska iz dijaloga
na crtežu će se prikazivati oznaka ose dimenzionisanja. Desno od ovog check
box-a se nalazi edit polje u kome korisnik za oznaku ose može zadati
proizvoljan tekst.
“Izbor ploča” Dugme čijim izborom program izlazi iz dijaloga i ponovo ulazi u proceduru
selektovanja ploča, tako da korisnik naknadno može da ubaci ili izbaci neke
zidove iz dimenzionisanja. Nakon završetka izmena u selekciji, program se
ponovo vraća u dijalog za dimenzionisanje niza zidova.
Ostali podaci koji se nalaze u ovom dijalogu su identični podacima koji se pojavljuju u dijalogu
za dimenzionisanje seizmičkih zidova, te ih ovde nećemo ponovo objašnjavati (pogledati
poglavlje 9.5).
“Izveštaj” Dugme čijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog

izveštaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim merodavnim
presecima, kao i u presecima koje je korisnik sam ubacio u izveštaj:
Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izveštaja
Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se
kreiraju tekstualni izveštaji.

906
Aktiviranjem komandnog polja “OK” u dijalogu za dimenzionisanje niza zidova procedura

dimenzionisanja će biti završena i program će na crtežu obeležiti osu dimenzionisanja i sve
preseke, koji su selektovani u dijalogu:
Na crtežu su prikazani osa dimenzionisanja

i svi preseci selektovani u dijalogu
Svaki presek u svojoj oznaci sadrži i oznaku ose dimenzionisanja, koju je korisnik definisao u
dijalogu.
Edit
Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmičkih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a komandna linija
ima sledeći oblik:
<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):
Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program će otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri dimenzionisanja niza zidova:

907
Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog niza zidova
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje novog dimenzionisanja.
Ukoliko se selektuje neki od ranije zadatih preseka koji smo dobili pomoću komande za
dimenzionisanje seizmičkih zidova otvara se isti dijalog kao u proceduri dimenzionisanja tog
preseka:
Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog preseka

908
Ukoliko se selektuje osa dimenzionisanja dobijena komandom za kontrolu naprezanja u

zidanim zidovima otvara se isti dijalog kao u proceduri sprovođenja kontrole naprezanja
zidanih zidova:
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima (pogledati poglavlje 9.8).

909
9.7 Proračun preseka

Pomoću ove naredbe, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Dimenzionisanje 
Beton”, može se proračunati potrebna armatura za proizvoljan poprečni presek i proizvoljno
zadate statičke uticaje. Naime, izborom naredbe “Proračun preseka”, otvara se dijalog box
koji funkcioniše kao potpuno nezavisan deo programa, a proračun potrebne armature se
sprovodi za odabrani standard.
Zatvorena lista za izbor standrda po kome će se izvršiti dimenzionisanje
U gornjoj polovini dijalog box-a se definiše željeni oblik i dimenzije poprečnog preseka. Ovaj
deo dijalog box-a funkcioniše na gotovo isti način kao i dijalog za definisanje poprečnog
preseka greda u modulu za unos podataka (za odabrani tip poprečnog preseka iz liste, u edit
box-ovima se zadaju odgovarajuće dimenzije).
Odabran je pravougaoni poprecni presek b/d=20/40 cm

910
U donjem levom uglu dijaloga nalazi se lista u kojoj korisnik zadaje statičke uticaje koji
naprežu presek. Svakom redu odgovara jedan slučaj opeterećenja. Poslednja kolona u tabeli
sadrži check box-ove, čije stanje određuje da li će se za dati slučaj opterećenja izvršiti
dimenzionisanje preseka.
Deo dijaloga u kome se zadaje niz uticaja za koje će se vršiti dimenzionisanje preseka
“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem ispod poslednjeg reda u tabeli dodaje novi red.
“Sa kopiranjem”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje će novododati red imati
potpuno iste podatke (statičke uticaje) kao i red koji je bio aktivan
neposredno pre aktiviranja komandnog polja “Dodaj”.
“ Briši” Dugme čijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele.
Izborom komandnog polja “Način armiranja”, otvara se dijalog box u kome možete definisati
kako kvalitet materijala tako i način armiranja.

911
Izgled dijalog box-a koji se otvara nakon izbora

komandnog polja “Način armiranja”
Sadržaj i način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i pri aktiviranju naredbe
“Dimenzionisanje  Beton  Grede  Ulazni podaci - Lokalni”. U ovom djalog box-u, neaktivan
će biti jedino deo koji se odnosi na proračun uticaja izvijanja, obzirom da se ovaj problem ne
rešava na nivou preseka, već na nivou celog štapa. Zatvaranjem ovog dijalog box-a, vraća se
na osnovni dijalog box i svi zadati podaci, kako o načinu armiranja tako i o usvojenom
materijalu, pridružuju se preseku za koji je potrebno sračunati potrebnu armaturu.
Aktiviranjem komandnog polja “Proračun”, za zadate ulazne podatke i odabrani propis,
sprovodi se proračun potrebne armature, a rezultati se ispisuju u delu dijalog box-a
“Rezultati”.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju rezultati

sprovedenog proračuna potrebne armature

912
Pozivanje komande za interekcione dijagrame omogućeno je i iz dijaloga za proračun preseka.
“Interakcioni dijagram”
Dugme čijim aktiviranjem se ulazi u dijalog “Interakcioni dijaram”, čime je
omogućeno generisanje interakcionog dijagrama, kao i kontrola nosivosti
grede proizvoljnog poprečnog preseka za zadate uticaje. Ovo dugme je
aktivno samo u slučaju da je sproveden proračun armature. Rad u ovom
dijalogu je već objašnjen (pogledati poglavlje 9.4.10), te ga nećemo ovde
ponovo objašnjavati.
Tek kada su u dijalog box-u prikazani sračunati rezultati proračuna, dostupne za aktiviranje će
postati i ikone za eksport bloka i direktnu štampu. Izborom jedne od ove dve ikone, program
će formirati tekstualni izveštaj koji sadrži sve podatke o sprovedenom dimenzionisanju.
Izgled tekstualnog izveštaja koji je formiran pomoću naredbe “Proračun preseka”
Izveštaj će otpočeti sa proizvoljno zadatim tekstom koji ste zadali u edit box-u “Naslov”,
neposredno pre aktiviranja jedne od ponuđenih ikona. Ova naredba može imati višestruku
primenu, a naročito kada radite kontrolu tuđih projekata.
9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima

U “Tower-u 7” je omogućena kontrola normalnih napona i smičućih sila u zidanim
zidovima po propisu EUROCODE.
Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje  Beton  Kontrola naprezanja u

zidanim zidovima”, ulazi se u proceduru selektovanja zidanih zidova:
<0 sel.> Kontrola naprezanja u zidanim zidovima – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /
pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Gustina /
Edit):
S obzirom da kontrola naprezanja može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine mreže
konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na
gustinu preseka u kojima će se sprovoditi analiza, a samim tim i na dužinu trajanja proračuna.
Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje gustine:

913
Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, kontrola naprezanja će se vršiti na
mestima mreže konačnih elemenata.
Nakon selektovanja željenih zidanih zidova (zidovi za koje je u unosu podataka za materijal
postavljen jedan od materijala iz grupe “Opeka/blokovi”) i aktiviranjem desnog tastera miša
otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima
U gornjem delu dijaloga nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izveštaj kontrole
naprezanja u zidanim zidovima. Pri promeni bilo kog parametara izveštaj se ne ažurira
automatski, već je neophodno da se aktivira dugme “Proračun”, što dovodi do ponavljanja
proračuna i generisanja novog izveštaja.
U donjem delu dijaloga nalaze se parametri pomoću kojih se definišu parametri potrebni za
kontrolu naprezanja u zidanim zidovima:
fk [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća zida na pritisak.
fvk0 [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju
bez pritiska.
fvk,gran [MPa]
Edit polje u kome se zadaje granična karakteristična čvrstoća na smicanje.

914
Koef. sigurnosti za materijal

Edit polje u kome se zadaje koeficijent sigurnosti za materijal.
fb [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća opeke.
Karakteristična čvrstoća na smicanje fvk [MPa] se određuje na jedan od sledećih načina:
1. f vk  f vko  0.4   d
gde su:
f vk 0 [MPa ] - karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju bez pritiska
 d [MPa ] - radni napon pritiska upravno na pravac smicanja
2. f vk  0.065  f b  f vk 0
gde su:
f b [MPa ] - karakteristična čvrstoća opeke
f vk 0 [MPa ] - karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju bez pritiska

“CQC (Koef. prigušenja = 0.050)”
U skladu sa novim načinom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS)
moći će se uključiti ili isključiti modalno kombinovanje uticaja, uključivanjem
ili isključivanjem check box-a “CQC (Koef. prigušenja)” ili ukoliko je koeficijent
prigušenja jednak nuli, “SRSS”.
“Tekući slučaj opterećenja”

Prekidač koji označava da će se proračun sprovesti za tekući slučaj
opterećenja.
“Kompletna šema”
Prekidač koji označava da će se proračun sprovesti za definisanu šemu
opterećenja. U slučaju da u okviru naredbe “Šema kombinovanja opterećenja”
sva opterećenja imaju karakter “Nedefinisano opterećenje”, tada će ovaj
prekidač biti neaktivan.
“Proračun” Dugme čijim aktiviranjem program uvek ponovo vrši proračun i generiše novi
izveštaj, poštujući pri tome sve parametre zadate u ovom dijalogu.
“Prikaz celog sklopa”

Check box čijim će se postavljanjem na uključeno stanje u izveštaju kontrole
naprezanja prikazati svi selektovani zidovi, a ne samo zid za koji se prikazuju
merodavni preseci.

915
Uključen check box “Prikaz celog sklopa” Isključen check box “Prikaz celog sklopa”

Aktiviranjem komandnog polja “OK” procedura kontrole naprezanja zidanih zidova će biti
završena i program će na crtežu obeležiti osu dimenzionisanja kao i merodavne preseke.
Na crtežu su prikazane osa dimenzionisanja i

merodavni preseci za svaki od selektovanih zidova
Edit
Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje osu
dimenzionisanja postavljenu u komandi za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a
komandna linija ima sledeći oblik:
<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):

916
Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program će otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri sprovođenja kontrole naprezanja u zidanim zidovima:
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima.

917
10. Dimenzionisanje čeličnih

preseka
Pomoću ovoga modula imate mogućnost da dimenzionišete čelične konstrukcije, za
sve vrste naprezanja i skoro sve oblike jednodelnih i višedelnih čeličnih preseka. Naredbe za
dimenzionisanje čeličnih preseka, nalaze se u okviru padajućeg menija “Dimenzionisanje 
Čelik”. Da bi se olakšao izbor naredbi iz ovog menija, predviđena je ikona “Čelik:
Dimenzionisanje”, čijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

“Dimenzionisanje  Čelik”
Napomena:
Kako se dimenzionisanje vrši samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja
osnovnih slučajeva opterećenja, to će naredbe za dimenzionisanje čeličnih preseka biti
neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znači, pre samog postupka
dimenzionisanja potrebno je da definišete sve merodavne kombinacije iz kojih će program
preuzimati statičke uticaje za dimenzionisanje. U slučaju da model ne sadrži ni jednu kreiranu
kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija “Dimenzionisanje  Čelik”, program
će izdati sledeće upozorenje.

918
10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje

Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po
kome će se vršiti dimenzionisanje. Izborom naredbe “Propisi”, koja se nalazi u okviru
padajućeg menija “Dimenzionisanje  Čelik”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Promena tekućeg standarda, vrši se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u
levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja “OK” dijalog box će nestati sa
ekrana, a izabrani propisi će nadalje biti važeći. U slučaju da za pojedine delove modela već
postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program će izdati sledeće
upozorenje.
Aktiviranjem komadnog polja “OK”, svi postojeći rezultati dimenzionisanja će biti izgubljeni.
Znači, svi čelični preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom
standardu.
Pored izbora željenog standarda, u ovom dijalog box-u je moguće definisati i globalne
parametre koje će program koristiti u svom radu. U edit box-u “Tolerancija”, definiše se
dozvoljeni procenat prekoračenja dopuštenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku
jako bliski dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoračenja), te
štapove program će u naredbama “Kontrola napona” i “Kontrola stabilnosti”, tretirati kao
regularne.
Dopuštena granica razvlačenja čelika “v”, biće određena izborom vrste čelika iz zatvorene
liste koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog box-a. U edit box-ovima “ M0 =”, “ M1 =”
i “ M2 =”, imate mogućnost da definišete parcijalne koeficijente sigrunosti i vrednost
koeficijenta “ vec=”.
Napomena:
Za dimenzionisanje po JUS-u, od globalnih parametara se zadaje samo podatak o toleranciji i
kvalitetu čelika “v”.

919
10.2 Merodavno opterećenje

EUROCODE
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dijalog boz za izbor, koje će od svih prethodno kreiranih
kombinacija, biti tretirane pri dimenzionisanju čeličnih preseka.
Izgled dijalog box-a za izbor merodavnog opterećenja
U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomoću
naredbe “Slučajevi opterećenja”. U koloni “N”, ispisuje se redni broj date kombinacije, u
koloni “Naziv” zadati naziv, dok je poslednja kolona predviđena za izbor, da li će data
kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje simbola “” u ovoj koloni
označva uzimanje u obzir date kombinacije, dok prazno polje označava da data kombinacija
neće biti uzeta u obzir pri dimenzionisanju.
U “Tower-u” omogućeno je kreiranje i ubacivanje izveštaja sa merodavnim kombinacijama u

projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predviđeno je komandno polje “ Izveštaj ”, koje
se nalazi u dijalog box-u naredbe “Merodavno opterećenje”.

920
Komandno polje za kreiranje izveštaja

sa merodavnim kombinacijama
Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izveštajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izveštajem

merodavnog opterećenja
Pomoću komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izveštaj sa
merodavnim kombinacijama opterećenja može se eksportovati u projektnu dokumentaciju,
direktno na štampu ili u tekstualni fajl.

921
JUS
S obzirom da koeficijent sigurnosti “K.S.” zavisi od karaktera osnovnih slučajeva opterećenja

koji ulaze u datu kombinaciju opterećenja, programom je omogućeno da se njegova vrednost
automatski dodeljuje kombinacijama opterećenja na osnovu njihovog tipa.
Izborom naredbe “Merodavno opterećenje” otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a “Merodavno opterećenje – JUS”
U donjem list box-u su prikazani svi osnovni slučajevi opterećenja, koji su kreirani do trenutka
ulaska u dijalog box. U koloni “N”, ispisuje se redni broj osnovnog slučaja opterećenja, u
koloni “Naziv” zadati naziv, dok se pomoću poslednje kolone “Tip” bira tip opterećenja, koji će
preko koeficijenta sigurnosti “K.S” uticati na korekciju dopuštenih napona. Za svaki od
osnovnih slučajeva opterećenja imate mogućnost da izaberete jedan od tri ponuđena tipa
opterećenja: osnovno, dopunsko ili izuzetno. To se postiže tako što se pokazivač miša dovede
iznad polja u koloni “Tip” i pritisne desni taster miša, čime se otvara padajući meni sa opcijama
“osnovno”, “dopunsko” i “izuzetno”. Izborom jedne od ponuđenih opcija imate mogućnost da
promenite tip opterećenja na željeni, nakon čega će se u koloni “Tip” ispisivati odabrani tip
opterećenja.

922
Padajući meni koji se otvara pritiskom na

desni taster miša iznad polja u koloni “Tip”
U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija opterećenja, koja ima onoliko redova
koliko ima i kombinacija definisanih pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja”. U koloni “No”
ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni “Naziv” zadati naziv, dok se u poslednjoj
koloni “Tip” ispisuje tip svake od kombinacija na osnovu tipa osnovnih slučajeva opterećenja
koji ulaze u datu kombinaciju. Ako je bar jednom osnovnom slučaju opterećenja koji ulazi u
kombinaciju dodeljen tip “dopunsko”, a nijednom nije dodeljen tip “izuzetno”, datoj kombinaciji
će biti dodeljen tip “dopunsko”. Ako je bar jednom osnovnom slučaju opterećenja koji ulazi u
kombinaciju dodeljen tip “izuzetno” i datoj kombinaciji će biti dodeljen tip “izuzetno”. U koloni
“K.S.” program svakoj kombinaciji automatski dodeljuje vrednost koeficijentu sigurnosti “K.S.”
u zavisnosti od tipa opterećenja kome pripada i to na sledeći način:
K.S. = 1.500 za osnovno opterećenje
K.S. = 1.333 za dopunsko opterećenje
K.S. = 1.200 za izuzetno opterećenje
Korisnik za koeficijent sigurnosti “K.S.”može zadati i proizvoljnu vrednost, tako što će prvo
mišem obeležiti polje u koloni “K.S.”, a zatim sa tastature uneti željenu vrednost.
Ukoliko ne želite da vršite dimenzionisanje za sve ranije definisane kombinacije dovoljno je da

u ovom dijalog box-u za koeficijent sigurnosti (podatak u koloni “K.S.”), svim kombinacijama
koje ne želite da uzimate u obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost “0”.
Pomoću komandnog polja “ Izveštaj”, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
omogućeno je kreiranje i ubacivanje izveštaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu
dokumentaciju. Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izveštajem:

923

U izveštaju su prikazani svi osnovni slučajevi opterećenja i sve kombinacije opterećenja. U

koloni “K.S” za osnovne slučajeve opterećenja prikazan je tip opterećenja (“osnovno”,
“dopunsko” ili “izuzetno”), a za kombinacije vrednost koeficijenta sigurnosti.
10.3 Kontrola napona

Izborom ove naredbe, program će sprovesti naponsku kontrolu, i ubrzo će svi
štapovi u modelu biti ofarbani ili zelenom ili crvenom bojom. Zelenom bojom će biti ofarbani
svi štapovi koji zadovoljavaju, a crvenom svi štapovi koji ne zadovoljavaju naponsku kontrolu.
Proračun se sprovodi za normalne, smičuće i uporedne napone, i to prema sledećim izrazima:
stv = N/Ax + My/Wy + Mz/Wz
stv = Ty(z) /Ay(z)
u = (,stv2 + 3,stv2)1/2
I za normalni i za smičući napon, program će proračunati odgovarajući koeficijent iskorišćenja

preseka, odnosno odnos dopuštenih i stvarnih napona, i na sredini svakog od štapa ispisati
maksimalnu vrednost proračunatog koeficijenta iskorišćenja preseka. U produžetku ove
vrednosti u zagradi će biti ispisan i redni broj kombinacije iz koje je prositekao maksimalni
koeficijent iskorišćenja. Iako je verovatno, već samo po sebi jasno, naglasićemo da je idealna
vrednost ovog koeficijenta, po pitanju iskorišćenja napona “1.00”, dok će svi štapovi koji ne
zadovoljavaju imati vrednost “> 1.00”, a oni koji zadovoljavaju vrednost “< 1.00”.

924
Napomenućemo da će štapovi koji imaju koeficent iskorišćenja “> 1.00”, biti ofarbani u zeleno,
ukoliko se prekoračenje napona uklapa u toleranciju, zadatu pomoću naredbe “Propisi”.
Prikaz koeficijenata iskorišćenosti po pitanju dopuštenih napona
Nakon aktiviranja naredbe “Kontrola napona”, kursor dobija oblik select box-a, a na
komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika očekuje da selektuje gredu za koju želi
da dobije detaljniji prikaz sprovedene naponske kontrole.
<0 sel.> Kontrola napona – Selektovanje (iZveštaj / <krAj>):
Nakon selektovanja željene grede, program će otvoriti dijalog box sa detaljnim prikazom
sprovedene naponske kontrole.
Izgled dijalog box-a za prikaz

sprovedene naponske kontrole
naredbe “Slučajevi opterećenja”. U koloni “N”, ispisuje se redni broj date kombinacije, a u
ostalim kolonama vrednosti proračunatih napona za datu kombinaciju. Program posebnom
bojom markira ekstremne vrednosti napona, odnosno napon koji odgovara maksimalnom
iskorišćenju preseka, jer nekada i manji napon može biti merodavan, ako je odgovarajući
dopušteni napon smanjen.

925
Za sprovedenu kontrolu napona selektovane grede može se generisati i izveštaj. Za ovu

namenu je predviđeno komandno polje “Izveštaj”, čijim se aktiviranjem otvara dijalog box
sledećeg izgleda:
Dijalog box sa kreiranim izveštajem kontrole napona
Generisani izveštaj se prikazuje u centralnom delu dijalog box-a. U prvom redu se ispisuju set i
opis selektovane grede, a u sledećim redovima proračunata kontrola napona za sve
kombinacije opterećenja. U koloni “Opis” se prikazuju brojevi čvorova mreže konačnih
elemenata u početnoj i krajnjoj tački grede, kao i ozanka pozicije, ako je za datu gredu
definisana. Redni brojevi kombinacija opterećenja, za koje je izvršna kontrola napona, se
prikazuju u koloni “LK”, a u ostalim kolonama se za svaku kombinaciju ispisuju proračunate
vrednosti normalnih, smičućih i uporednih napona. Vrednosti napona koje odgovaraju
maksimalnom iskoriščenju preseka su posebno naznačene.
Pomoću komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, može se izvršiti
njegovo eksportovanje u projektnu dokumentaciju, direktno na štampu ili u tekstualni fajl.
Izveštaj se može istovremeno generisati i za proizvoljan broj selektovanih greda. Za ovu

namenu je predviđena podopcija “Izveštaj” sa komandne linije:
<0 sel.> Kontrola napona - Selektovanje (iZveštaj / <krAj>):
Izborom ove podopcije program ulazi u standardnu proceduru selektovanja entiteta:
<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /
Sada je potrebno da selektujete sve grede za koje želite da kreirate izveštaj kontrole napona.
Po završetku selekcije program će generisati izveštaj i prikazaće ga u istom dijalog box-u kao
kod kreiranja izveštaja iz dijalog box-a za kontrolu napona.

926
Dijalog box sa kreiranim izveštajem kontrole napona
Format izveštaja je potpuno isti kao kod izveštaja koji se generiše iz dijalog box-a za kontrolu
napona, ali se u njemu za svaku od selektovanih greda prikazuju samo vrednosti napona koje
odgovaraju maksimalnom iskorišćenju preseka.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, zatvara se ovaj dijalog box, a program će sa komandne
linije zahtevati da selektujete sledeću gredu, sve dok desnim klikom miša ne označite kraj ove
naredbe.
10.4 Ulazni podaci

EUROCODE
Ova naredba služi za definisanje ulaznih podataka koje će program koristiti u postupku
kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj
liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Ulazni podaci za grede - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i

program će biti u poroceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster miša, nakon čega će
se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.

927
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka
Koje podatke je moguće zadavati u dijalog box-u zavisi isključivo od vrste preseka (da li je
jednodelni ili višedelni, i ako je jednodelni da li je zavareni ili ne), i od toga da li je selektovan
samo jedan štap ili više njih. Prvo ćemo objasniti značenje svakog od ulaznih podataka.
Koeficijenti dužine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)

Za selektovani štap, u edit box-ovima “z” i “y” zadaju se koeficijenti dužine izvijanja oko
lokalne “Z”, odnosno lokalne “Y” ose štapa (ako se radi o “L” profilima tada se zadaju
koeficijenti dužine izvijanja oko glavne “”, odnosno “” ose preseka). Programski se za ove
vrednosti usvaja vrednost “1”, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Pored
zadavanja dužine izvijanja u relativnom smislu (zadavanjem koeficijenta dužine izvijanja),
omogućeno je i zadavanje dužine izvijanja štapa u apsolutnom iznosu. Naime, aktiviranjem
ikone naziv edit box-a se menja u “Dužina izvijanja”, a u njemu se ispisuje apsolutna
vrednost dužina izvijanja
Krive izvijanja (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)

U zavisnosti od oblika poprečnog preseka štapa, program tačno usvaja odgovarajuću krivu
izvijanja prema standardu, kako za “z-z” tako i za “y-y” ose, stim što Vam ipak ostavlja i
mogućnost da iz zatvorene liste, koja se otvara klikom miša na strelicu sa desne strane
odgovarajućeg edit box-a, odaberete i neku drugu krivu izvijanja.
Razmak bočno pridržanih tačaka (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)
Ovaj podatak je neophodan za proračun bočnog izvijanja, i program po “defalt”-u za njegovu
vrednost postavlja stvarnu dužinu štapa. Napomenućemo da se proračun bočnog izvijanja
može isključiti ako za ovaj podatak zadate vrednost “0”.
Razmak limova ukrućenja (zadaje se samo za jednodelne zavarene preseke)

Ovaj podatak je neophodan za proračun izbočavanja i biće dostupan za zadavanje samo ako je
selektovan štap zavarenog poprečnog preseka. Za ostale tipove poprečnog preseka, u
proračunu se za razmak limova ukrućenja uvek usvaja cela dužina štapa.
Koeficijent dužine bočnog izvijanja (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa
Ovaj podatak je neophodan za proračun bočnog torzionog izvijanja, i odnosi se na obrtanje
krajnjeg preseka u ravni.

928
Koeficijent dužine torzionog uvrtanja (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa
Ovaj podatak je neophodan za proračun bočnog torzionog izvijanja, i odnosi se na krivljenje
krajnjeg preseka
Koeficijent neto površine preseka (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa
Ovaj koeficijent redukuje bruto površinu preseka pri proračunu.
Položaj opterećenja (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)

Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena tri prekidača, definiše se položaj
opterećenja. I ovaj podatak se koristi pri pročunu bočnog izvijanja.
Vrsta čelika
Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuđenih opcija menja se vrsta čelika, tako da se sada
mogu analizirati i konstrukcije napravljene od više vrsta čelika.
Tip štapa (zadaje se samo za višedelne preseke)

Ova grupa ulaznih podataka će biti dostupna samo ako se selektuje štap višedelnog poprečnog
preseka. Postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača, definiše se da
li se radi o ramovskom ili rešetkastom štapu.
Ramovski štap
Razmak spojnih limova

Program po ‘default’-u za ovu vrednost usvaja trećinu stvarne dužine štapa, te je na vama
da u edit box-u “Razmak:” zadate stvarni razmak spojnih limova.
Širina
U edit box-u “Širina:”, zadaje se dimenzija spojnog lima u pravcu pružanja štapa
Debljina
U edit box-u “Debljina:”, zadaje se debljina spojnog lima
Rešetkasti štap
Razmak štapova ispune

Program po ‘default’-u za ovu vrednost usvaja trećinu stvarne dužine štapa, te je na vama
da u edit box-u “Razmak:” zadate stvarni razmak izmađu čvorova rešetkaste ispune.
Proračunska površina
U zavisnosti od sistema ispune, a prema važećem standardu, potrebno je u edit box-u
“Površina:” zadati proračunski presek dijagonale “Ar”.
Poluprečnik inercije
U edit box-u “Poluprečnik inercije:”, treba zadati vrednost poluprečnika inercije za slabiju
osu štapa ispune.
Parametri oblika dijagrama

Omogućeno je uticanje na način određivanja parametara zavisnih od oblika dijagrama. Kada se
check box “Proizvoljni” postavi na uključeno stanje mogu se uneti koeficijenti “C1”, “C2”,
“C3”, i “βM.LT” koji će se koristiti u kontroli stabilnosti. Kada je ovaj check box isključen,
program će koeficijente određivati automatski, za svaki slučaja opterećenja prema njegovom
obliku dijagrama momenata.
Izveštaj kontrole stabilnosti svakog štapa, sada može sadržati i tablicu koeficijenata
iskorišćenja štapa po svim kombinacijama. Uključivanje ove tablice u izveštaj vrši se pomoću
check box-a “Uvrstiti tabelu faktora iskorišćenja po opterećenjima u izveštaj”.

929
Zanemarivanje uticaja
Kontrola stabilnosti može se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili više uticaja. Na korisniku je
da odredi koji su to uticaji i da vodi računa da pri tome ne napravi grešku.
Primeni na sve grede istog seta

Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno dodeljivanje istih ulaznih
podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.
Na početku ovog dela uputstva smo već rekli, da će grupa podataka dostupna za unos, zavisiti
kako od vrste poprečnog preseka selektovanog štapa, tako i od toga da li je selektovan jedan
ili više štapova. Ako je selektovan samo jedan štap, tada će u dijalog box-u biti dostupni samo
podaci koji su predviđeni za dati oblik poprečnog preseka, te je nakon zadavanja željenih
ulaznih podataka dovoljno aktivirati samo komandno polje “OK”. Međutim, kako na modelu
može biti puno štapova, tada je sigurno mnogo praktičnije selektovati više štapova, koji imaju
barem jedan deo ulaznih podataka isti, čime se postupak zadavanja ulaznih podataka znatno
ubrzava. U tom slučaju, dostupni će biti samo podaci koji su zajednički za selektovane
štapove.
Kako se dimenzionisanje vrši za više kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih slučajeva

opterećenja, to u fazi definisanja ulaznih podataka pojedini ulazni podaci mogu biti i suvišni,
obzirom da se oblast naprezanja u ovom trenutku ne zna, a lako je moguće i da jedan isti štap
u jednoj kombinaciji na primer bude pritisnut a u drugoj zategnut. Postoji i drastičniji primer,
da program za ulazni podatak uvek traži dužine izvijanja štapa a da dati štap recimo ni u
jednoj kombinaciji ne bude uopšte pritisnut. U ovakvim slučajevima suvišni ulazni podaci neće
uticati na dimeznionisanje, pa je potpuno svejedno koju vrednost ćete im pridružiti.
JUS
Za dimenzionisanje po JUS-u, koeficijenti dužine bočnog izvijanja i dužine torzionog uvrtanja

se ne zadaju, ali je zato potrebno zadati podatak o razmaku viljuškastih oslonaca. Ovaj
podatak je neophodan za proračun bočnog izvijanja, i program po “defalt”-u za njegovu
vrednost postavlja stvarnu dužinu štapa. Pored toga, u okviru ulaznih podataka za proračun po
JUS-u, nije potrebno zadati ni podatak o koeficijentu neto površine preseka. Parametri oblika
dijagrama se po JUS-u definišu zadavanjem koeficijenata “β”, “ε” i “ρ”, a vrsta čelika se
umesto izborom iz liste, određuje zadavanjem čvrstoće ćelika u odgovarajućem edit box-u
“v=”. “Skraćeni izveštaj bez nemerodavnih izveštaja” - Postavljanjem ovog check box-a
na uključeno stanje može se dobiti skraćeni izveštaj dimenzionisanja čelika, tako što će biti
izostavljeni svi izveštaji za bočno izvijanje i izbočavanje limova ukoliko oni nisu merodavni,
odnosno nisu kritični. Svi ostali ulazni podaci imaju potpuno isto značnje kao i kod EUROCOD-
a.
10.5 Kontrola stabilnosti

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe “Kontrola stabilnosti” ulazi
<0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se očekuje da selektujete sve štapove za koje želite da izvršite dimenzionisanje.
Po završetku procedure selektovanja, program će prvo proveriti da li su selektovani štapovi
već ranije dimenzionisani i u tom slučaju će izdati odgovarajuće upozorenje.

930
U ovom slučaju imate mogućnost da odustanete, ili pak da izborom komadnog polja “OK”
nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih štapova. Nakon završenog
dimenzionisanja, program će biti spreman za obradu rezultata proračuna, o čemu će biti reči u
sledećem poglavlju.
10.6 Prikaz rezultata

Izborom ove naredbe, program sve štapove, za koje je prethodno sprovedena
kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane štapa se
ispisuje koeficijent iskorišćenja preseka, čije je značenje potpuno isto kao u naredbi “Kontrola
napona”. Naime idealna vrednost je “1.00”, dok štapovi koji ne zadovoljavaju imaju vrednost
“> 1.00”, a oni koji zadovoljavaju vrednost “< 1.00”. Nakon aktiviranja naredbe “Prikaz
rezultata”, na komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da selektujete proizvoljan štap, ili da izabere neku od ponuđenih
podopcija sa komandne linije.
U “Tower-u” je omogućeno da se korišćenjem odgovarajućih filtera za prikaz dimenzionisanih

štapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni štapovi koji imaju iskorišćenost u zadatom
opsegu kao i štapovi sa ekstremnim iskorišćenjima. Na taj način program će sve štapove
jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne zadovoljavaju zadati filter
farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter, štapovi će se farbati
zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “< 1.00”, odnosno crvenom bojom ako imaju
koeficijent iskorišćenja “> 1.00”. Nedimenzionisane štapove program će farbati belom bojom.
Aktiviranjem podopcije “Filter” otvara se dijalog u kome korisnik zadaje filtere za prikaz
dimenzionisanih štapova:
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih štapova

931
“Aktivan” Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje definisani filteri u ovom
dijalogu će uticati na prikaz dimenzionisanih štapova.
“Set” Kolona sa rednim brojevima setova čeličnih preseka koji se nalaze u fajlu.
“Naziv” Kolona sa opisima setova čeličnih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja određuje za koji set greda će
se filter primenjivati. Desnim klikom miša na ovu kolonu otvara se padajući
meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”, čijim izborom imate
mogućnost da uključite, odnosno isključite filter za sve setove.
“Filter” Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuđenim filterima: “Sve”, “Samo n ekstremnih”, “Samo sa
iskorišćenošću većom od γ”, “Samo sa iskorišćenošću manjom od γ”.
“Sve” - označava da će svi štapovi tog seta biti prikazani ne koristeći filter.
“Samo n ekstremnih” - označava da će se prikazivati samo n štapova
jednog seta, sa najvećim faktorom iskorišćenja. U edit polje “n” korisnik
zadaje taj broj štapova.
“Samo sa iskorišćenošću većom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost veću od one koju korisnik
zadaje u edt polju “γ”.
“Samo sa iskorišćenošću manjom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju “γ”.
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a svi zadati filteri se primenjuju u modelu, tako
što se štapovi farbaju sa odgovarajućim bojama.
Izabran je filter za prikazivanje štapova sa koeficijentom iskorišćenja većim od 1,

zbog čega su štapovi sa iskorišćenjem manjim od 1 ofarbani plavom bojom
Nakon izbora proizvoljnog štapa sa crteža otvara se dijalog sledećeg izgleda:

932
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja
U donjem delu dijalog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani štap, a u donjem
desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficijenti iskorišćenosti
preseka () za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi
detaljan prikaz sprovedenog prostupka dimenzionisanja. Promena tekućeg sadržaja ovog
prozora se može vršiti pomoću scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i
tasteri “PgUp”, “PgDn”, kao i kursorske strelice “”, “”, ali pod uslovom da je fokus na tom
prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da mišem kliknete na bilo koje
mesto unutar prozora predviđenog za prikaz rezultata dimenzionisanja, što će dovesti do
promene fokusa, a samim tim će i tasteri za scroll-ovanje proraditi.
U slučaju da želite da promenite ulazne podatke za dati štap, ne morate da izlazite iz ove
naredbe i da pokrećete ponovo naredbu “Ulazni podaci”, već je dovoljno da u ovom dijalog
box-u izvršite sve potrebne izmene i potom aktivirate komandno polje “ Proračun”. Nakon
ove operacije program će za selektovani štap sprovesti ponovni proračun uzimajući u obzir sve
izvršene izmene u ulaznim podacima. Iz ovoga proizilazi i zaključak da korišćenje naredbe
“Ulazni podaci” i nije neophodno ako želite da dimenzionišete jedan po jedan štap. U tom
slučaju je dovoljno bez prethodnog aktiviranja naredbe “Ulazni podaci”, aktivirati naredbu
“Kontrola stabilnosti”, i ne obazirući se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku,
selektovati jedan po jedan štap, u ovom dijalog box-u zadavati potrebne ulazne podatke i vršiti
ponovno dimenzionisanje.
Ako Vam štap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi
na konstruktivno rešavanje problema (na primer promena razmaka bočno pridržanih tačaka,
razmak spojnih limova, i slično), ne može da prođe sve potrebne kontrole, tada je rešenje
svakako u promeni poprečnog preseka štapa. Kako će promena poprečnog preseka štapa
dovesti do preraspodele statičkih uticaja na celom modelu, u tim slučajevima je neophodno da
se vratite u modul za unos podataka, da promenite poprečni presek štapa, da sprovedete
ponovni proračun statičkih uticaja, i svakako ponovo dimenzionišete sve štapove na modelu.
Međutim, ako je Vaša procena da promena poprečnog preseka neće dovesti do značajnije
preraspodele statičkih uticaja na celom modelu, to program nudi mogućnost da promenite
poprečni presek i bez ponovnog proračuna konstrukcije. Za tu namenu je predviđeno
komandno polje “Novi presek”. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identičan

933
dijalog box-u za definisanje poprečnih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu možete
promeniti poprečni presek i potom pomoću komandnog polja “Proračun”, zahtevati novo
dimenzionisanje selektovanog štapa, za stare statičke uticaje, ali sa novim karakteristikama
poprečnog preseka. Napomenućemo da će ovako promenjeni poprečni presek biti tretiran
samu u modulu za dimenzionisanje čeličnih preseka, dok će u svim ostalim naredbama,
program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos podataka, i za
koji su proračunati statički uticaji. U slučaju da želite da odustanete od promene poprečnog
preseka, dovoljno je da aktivirate komadno polje “Originalni ”. Njegovim izborom, prethodno
promenjeni poprečni presek će biti zamenjen originalnim.
Omogućeno je generisanje izveštaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u

“Rastojanje preseka od početka štapa” unosi se položaj preseka u kome se traži izveštaj
dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja “Generisanje izveštaja”, generiše
izveštaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja “ Proračun ”, ponovo će se
prikazati izveštaj kontrole stabilnosti za ceo štap.
Izborom komandnih polja i svaki prikazani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu

dokumentaciju ili poslati direktno na štampu.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, sve eventualno izvršene izmene u ulaznim podacima, kao
i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani štap će biti trajno upamćeni,
dok je komandno polje “Cancel” predviđeno za odustajanje od svih učinjenih izmena.
Napomena:
Kako se u okviru kontrole stabilnosti po JUS-u, pored naponske kontrole sprovode i proračuni
na bočno izvijanje, izbočavanje i provera smičućih napona, to se može desiti i slučaj da štap na
crtežu bude ofarban u crveno iako mu je koeficijent iskorišćenosti preseka “< 1.00”. U slučaju
da neki od ovih postupaka nije zadovoljio, program sa donje strane štapa, između zagrada
ispisuje početno slovo postupka koji nije zadovoljio:
(B!) - proračun bočnog izvijanja

(I!) - proračun izbočavanja
(T!) - proračun smičućih napona
10.7 Izveštaj
Kako je ova naredba predviđena za kreiranje tekstualnih izveštaja na hartiji, to njen
izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe na
komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika očekuje da selektuje
jedan ili više štapova.
<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija /
Poslednja selekcija / Deselektovanje / Filter / <krAj>):
Korišćenjem filtera za prikaz dimenzionisanih štapova korisnik može za svaki set greda da
prikaže samo one štapove koji imaju iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapove sa
ekstremnim iskorišćenjima. Za štapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik može
jednostavno da kreira izveštaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne štapove u izveštaj.

934
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz

dimenzionisanih štapova u okviru komande za izveštaj
Rad u ovom dijalogu je ranije već objašnjen (pogledati poglavlje 10.6), te ga ovde nećemo
“Selektuj za izveštaj”
Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje svi štapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj način korisnik za
njih može brzo i jednostavno da kreira izveštaj.
Kada ste odabrali sve štapove za koje želite kreiranje tekstualnog izveštaja, klik na desni
taster miša će označiti kraj procedure selektovanja i na ekranu će se pojaviti dijalog box sa
tekstualnim izveštajem.

935
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja
Na početku izveštaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati

sprovedenog dimenzionisanja.
Ikone za direktnu štampu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju

936

dokumentaciju. Svi štapovi odabrani u jednoj seansi pripadaće jednom tekstualnom izveštaju,
tako da je na vama da odredite kako ćete odabrane štapove grupisati.
Prikaz tekstualnog izveštaja sa rezultatima dimenzionisanja

čelika u sklopu projektne dokumentacije
Kako tekstualni izveštaji mogu biti prilično obimni, to se oni kreiraju u više kolona, pri čemu
broj kolona isključivo zavisi od odabranog fonta i njegove veličine.
10.8 Izveštaj za jedan presek

Ova naredba omogućava dobijanje izveštaja na određenom mestu štapa za koji je
već sprovedena kontrola stabilnosti. Njenim izborom ulazi se u proceduru selektovanja štapa:
<0 sel.> Greda na kojoj se traži presek – Selektovanje (<krAj>):
Nakon izvršene selekcije, od korisnika se očekuje da izabere mesto na selektovanom štapu za

koji želi da dobije izveštaj kontrole stabilnosti:
Tačka na gredi:
Nakon izbora tačke sa grede, pojaviće se dijalog box sa izveštajem:

937
10.9 Kontrola stabilnosti pojedinačnog štapa

U programu je omogućena kontrola stabilnosti i pravljenje izveštaja za proizvoljno
definisan štap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojaviće se dijalog
veoma sličan onome za prikaz rezultata. (Zbog analogije sa ostalim propisima, prikazaćemo
ovu naredbu samo za propis EUROCODE).
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinačnog štapa

938
U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u
dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka
koji bi se inače preuzimali iz stvarnog entiteta - štapa u konstrukciji.
“Vrsta čelika” – Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuđenih opcija menja se vrsta čelika.
“Dužina” – U ovom edit box-u unosi se dužina štapa.
“Uticaji” – U ovom delu dijalog box-a nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji
deluju duž štapa.
“Parametri oblika dijagrama” - Pretpostavljeno je da duž celog štapa deluju uticaji

konstantnog intenziteta a efekti različitih oblika dijagrama momenata mogu se zadati preko
koeficijenata “C1”, “C2”, “C3” i “M.LT”.
Komandno polje “Preuzmi” omogućava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na

osnovu izabranog štapa iz konstrukcije.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crtež i komandna linija dobija sledeći izgled:
<0 sel.> Pojedinačni štap – Selektovanje (<krAj>):
Moguće je selektovati samo jedan štap nakon čega sledi povratak u dijalog box. Od
selektovanog štapa preuzimaju se poprečni presek, dužina i ulazni podaci za kontrolu
stabilnosti.
Komandno polje “Novi presek” služi za promenu poprečnog preseka štapa. Njegovim
aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprečnog preseka.
Aktiviranjem komandnog polja “ Proračun ” vrši se proračun i generisanje izveštaja. U

polju “Iskorišćenje” biće ispisan maksimalni koeficijent iskorišćenja.

939
11. Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija
Pomoću ovog modula imate mogućnost da dimenzionišete štapove drvenih
elemenata konstrukcije: prave štapove, zakrivljene štapove sa konstantnom dimenzijom
poprečnog preseka, prave štapove sa promenljivom dimenzijom poprečnog preseka, višedelne
drvene štapove, za sve vrste naprezanja. Naredba za dimenzionisanje drvenih elemenata
konstrukcija, nalazi se u okviru padajućeg menija “Dimenzionisanje  Drvo”. Da bi se olakšao
izbor naredbi iz ovog menija, predviđena je ikona “Drvo: Dimenzionisanje”, čijim izborom
se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

“Dimenzionisanje  Drvo”
Napomena:
Kako se dimenzionisanje vrši samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja
osnovnih slučajeva opterećenja, to će naredbe za dimenzionisanje drvenih elemenata
konstrukcije biti neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znači, pre
samog postupka dimenzionisanja potrebno je da definišete sve merodavne kombinacije iz kojih
će program preuzimati statičke uticaje za dimenzionisanje. U služaju da model ne sadrži ni
jednu kreiranu kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija “Dimenzionisanje 
Drvo”, program će izdati sledeće upozorenje.

940
11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje

Pre kretanja na sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po
kome će se vršiti dimenzionisanje. Izborom naredbe “Propisi”, koja se nalazi u okviru
padajućeg menija “Dimenzionisanje  Drvo”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.
Promena tekućeg standarda, vrši se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi na
gornjem delu dijalog box-a. U edit box-u “Tolerancija”, definiše se dozvoljeni procenat
prekoračenja dopuštenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku jako bliski
dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoračenja), te štapove
program će u naredbi “Kontrola stabilnosti”, tretirati kao regularne. Aktiviranjem komandnog
polja “OK”,dijalog box će nestati sa ekrana, a izabrani propisi će nadalje biti važeći.
EUROCODE
Za propis EUROCODE neophodno je da se pre samog dimenzinisanja definiše i baza materijala

drveta. Za ovu namenu je predviđeno komandno polje “Materijal”, koje će biti disejblovano u
slučaju da je izabran propis JUS.
Komandno polje “Materijal” koje služi

za definisanje baze materijala drveta
Nakon aktiviranja komandnog polja “Materijal” otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

941
Izgled dijalog box-a za definisanje baza materijala

drveta sa tekućom bazom
U levom delu dijalog box-a prikazana je lista sa svim bazama materijala drveta, koje se
trenutno nalaze snimljene u konfiguracionom fajlu. Sa programom se isporučuju tri default
baze materijala. Prva u listi je trenutno tekuća baza i ispred njenog naziva nalazi se strelica
( ). Napomenućemo da će podaci iz tekuće baze materijala drveta biti preuzeti u dijalog box-
ovima “Ulazni podaci”, “Prikaz rezultata” i “Kontrola stabilnosti pojedinačnog štapa”.
Korisnik u svakom trenutku može izvršiti promenu tekuće baze. Postupak se sastoji od
selektovanja željene baze iz liste i aktiviranju komandnog polja “Postavi za tekući”. Ovo
komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koja baza materijala drveta izuzev
tekuće.
Pomoću komandnog polja “Postavi za tekući”,

promenjena je tekuća baza materijala
Dodavanje nove baze materijala drveta vrši se aktiviranjem komandnog polja “ Dodaj”. Ako
je check box “Sa kopiranjem” postavljen na uključeno stanje, dodata baza predstavlja kopiju
baze koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja i u svom nazivu
ona sadrži oznaku 1.

942
Pomoću komandnog polja “ Dodaj” u listu

je ubačena kopija selektovane baze
Ako je check box “Sa kopiranjem” postavljen na isključeno stanje u listu se dodaje prazan red
kome korisnik sam dodeljuje naziv. Takva baza je potpuno prazana, tako da je neophodno da
joj sami zadate sve potrebne parametre.
Naziv bilo koje baze materijala iz liste, može se promeniti tako što se prvo mišem obeleži polje
u koloni “Naziv”, a zatim se sa tastature unese željeni naziv.
Za uklanjanje selektovane baze predviđeno je komandno polje “ Briši”. S obzirom da je ova

naredba destruktivna, program će izdati odgovarajuće upozorenje:
Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja selektovane baze, dok će negativan odgovor označiti
odustajanje od naredbe.
Komandna polja “ Gore” i “ Dole” će biti aktivna jedino ako se u listi nalazi više od jedne
baze materijala i pomoću njih se trenutno selektovanoj bazi vrši promena položaja u listi na
gore, odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja “Edit”, otvara se novi dijalog box u kome imate mogućnost da
za trenutno selektovanu bazu materijala definišete sve potrebne podatke.

943
Dijalog za definisanje parametara za različite kvalitetne klase drveta
Pored naziva dijalog box-a ispisan je i naziv baze materijala drveta koja se trenutno edituje. U
gornjem levom uglu dijalog box-a nalaze se tri radio button-a koja se odnose na tri vrste
drveta: “Monolitno drvo četinari i meki listari”, “Monolitno drvo – tvrdo drvo” i
“Lepljeno lamelirano drvo”. Izborom jednog od njih korisniku se pruža mogućnost da u
tabeli, koja se nalazi u centralnom delu dijalog box-a, definiše sve kvalitetne klase drveta koje
će pripadati upravo toj vrsti, tako da će svaka od te tri vrste drveta imati svoju tabelu sa
kvalitetnim klasama i njihovim parametrima. U prikazanoj tabeli svakom od redova odgovaraju
karakteristike jedne klase drveta. Svaka kvalitetna klasa drveta određena je svojim nazivom i
nizom numeričkih podataka koji se zadaju u odgovarajućim kolonama. U zaglavlju kolona
ispisana je oznaka podatka, a u redu iznad i jedinica mere u kojoj se on izražava. Naravno,
jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati. Ukoliko neki od parametara nisu zadati,
program će pri aktiviranju komandnog polja “OK” izdati odgovarajuće obaveštenje.
Pomoću komandnog polja “ Dodaj” omogućeno je dodavanje nove kvalitetne klase drveta u
tabelu. Nova klasa drveta biće smeštena ispod reda koji je bio selektovan pre aktiviranja
komandnog polja “ Dodaj” i on će zapravo predstavljati kopiju tog reda. To znači da će imati
isti naziv i sve ostale podatke kao klasa drveta koja je prethodno bila selektovana.
Novododatoj klasi drveta neophodno je promeniti naziv, s obzirom da više klasa drveta ne sme
imati isto ime. U suprotnom, pri aktiviranju komandnog polja “OK” program će izbaciti
obaveštenje:

944
Pomoću komandnog polja “ Briši” može se ukloniti selektovana kvalitetna klasa drveta, a
pomoću komadnih polja “ Gore” i “ Dole” imate mogućnost da po svojoj želji uredite
redosled klasa u tabeli.
11.2 Merodavno opterećenje

JUS
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dijalog box za unos korekcionih koeficijenata za

prethodno kreirane kombinacije opterećenja.
Izgled dijalog box-a za unošenje korekcionih koeficijenata

za merodavne kombinacije opterećenja
naredbe “Slučajevi opterećenja”. U koloni “N”, ispisuje se redni broj date kombinacije, u
koloni “Naziv” zadati naziv, dok su poslednje dve kolone predviđena za unos korekcionih
koeficijenata “Ko” i “Kd”. Korekcioni koeficijenti “Ko” i “Kd” se koriste za korekciju dopuštenih
napona.
Koeficijent “Ko” zavisi od karaktera osnovnih slučajeva opterećenja koji su ušli u datu
kombinaciju.
Ko = 1.00 za osnovno opterećenje

Ko = 1.15 za osnovno + dopunsko opterećenja
Ko = 1.50 za osnovno + dopunsko + naročito opterećenje
Koeficijent “Kd” zavisi od dužine trajanja opterećenja
Kd = 1.00 za kratkotrajna opterećenja

Kd = 0.90 za permanentno korisno opterećenje – korisno opterećenje ili sneg deluju bez
prestanka duže od 3 meseca.
Kako se u ovom dijalog box-u preuzimaju sve zadate kombinacije pomoću naredbe “Slučajevi
opterećenja”, to vam se može desiti slučaj da ne želite da vršite dimenzionisanje za sve ranije
definisane kombinacije. U tom slučaju je dovoljno da u ovom dijalog box-u za korekcione
koeficijente (podatak u koloni “Ko” ili “Kd”), svim kombinacijama koje ne želite da uzimate u
obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost “0”.

945
U “Tower-u” omogućeno je kreiranje i ubacivanje izveštaja sa merodavnim kombinacijama u

projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predviđeno je komandno polje “ Izveštaj”, koje
se nalazi u dijalog box-u naredbe “Merodavno opterećenje”.
Komandno polje za kreiranje izveštaja

sa merodavnim kombinacijama
Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izveštajem:


946
EUROCODE
Izborom naredbe “Merodavno opterećenje” otvara se dijalog box sledećeg izgleda:
Izgled dijalog box-a “Merodavno opterećenje – EUROCODE”
U donjem list box-u su prikazani svi osnovni slučajevi opterećenja, koji su kreirani do trenutka
ulaska u dijalog box. U koloni “N” se ispisuje redni broj osnovnog slučaja opterećenja, a u
koloni “Naziv” zadati naziv opterećenja. Pomoću poslednje dve kolone “Tip” i “Trajanje”
zadaju se tip opterećenja i njegovo trajanje. Za svaki od osnovnih slučajeva opterećenja imate
mogućnost da izaberete jedan od dva ponuđena tipa opterećenja: osnovno ili izuzetno. To se
postiže tako što se pokazivač miša dovede iznad polja u koloni “Tip”i pritisne desni taster miša,
čime se otvara padajući meni sa opcijama “osnovno” i “izuzetno”. Izborom jedne od ponuđenih
opcija imate mogućnost da promenite tip opterećenja na željeni, nakon čega će se u koloni
“Tip” ispisivati odabrani tip opterećenja.

947
Padajući meni koji se otvara pritiskom na

desni taster miša iznad polja u koloni “Tip”
U zavisnosti od zadatog tipa opterećenja i vrste materijala proračunava se parcijalni koeficijent

za karakteristike materijala “γm”, pomoću koga se vrši korekcija karakterističnih čvrstoća (biće
naknadno objašnjeno u poglavlju “Kontrola stabilnosti”).
Na sličan način imate mogućnost da onovnim slučajevima opterećenja dodelite i odgovarajuće

trajanje. Naime, desnim klikom miša u koloni “Trajanje”, za svaki od slučajeva opterećenja
otvara se padajući meni sa opcijama “stalno”, “dugotrajno”, “srednjetrajno”, “kratkotrajno” i
“trenutno”.
Padajući meni koji se otvara pritiskom na desni taster

miša iznad polja u koloni “Trajanje”

948
Izborom jedne od ponuđenih opcija imate mogućnost da promenite trajanje opterećenja na

željeno, nakon čega će se u koloni “Trajanje” ispisivati odabrano trajanje opterećenja.
U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija opterećenja, koja ima onoliko redova
koliko ima i kombinacija definisanih pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja”. U koloni “N” se
ispisuje redni broj date kombinacije, u koloni “Naziv” zadati naziv, dok se pomoću sledeće
kolone određuje da li će data kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje
simbola “” u ovoj koloni označava uzimanje u obzir date kombinacije pri dimenzionisanju i
ona će biti prikazana u izveštaju, dok prazno polje označava da data kombinacija neće biti
uzeta u obzir pri dimenzionisanju, a samim tim ne javlja se ni potreba za prikazivanjem takve
kombinacije u izveštaju. Desnim klikom miša preko nekog od ovih check box-ova, otvara se
padajući meni sa stavkama “Uključi sve” i “Isključi sve”. Njihovim izborom mogu se
selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. U poslednjoj koloni
“Trajanje” ispisuje se trajanje svake od kombinacija na osnovu trajanja osnovnih slučajeva
opterećenja koji ulaze u tu kombinaciju.
Na osnovu dodeljenog trajanja opterećenja definiše se korekcioni koeficijent “Kmod”, koji

takođe utiče na korigovanje karakterističnih čvrstoća materijala (biće naknadno objašnjeno u
poglavlju “Kontrola stabilnosti”).
Pomoću komandnog polja “ Izveštaj”, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
omogućeno je kreiranje i ubacivanje izveštaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu
dokumentaciju. Izborom tog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izveštajem:

U izveštaju su prikazane dve tabele, prva sa osnovnim slučajevima opterećenja,a druga sa

svim kombinacijama koje će se uzeti u obzir pri dimenzionisanju (postojanje simbola “” u
dijalogu “Merodavno opterećenje”). U koloni “Tip” je sada pored svake kombinacije
opterećenja prikazan i njen tip “osn.” ili “izuz”, u zavisnosti od tipova osnovnih slučajeva
opterećenja koji su ušli u tu kombinaciju.

949
11.3 Ulazni podaci

JUS
Ova naredba služi za definisanje ulaznih podataka koje će program koristiti u
postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na
komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Ulazni podaci za grede – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcija / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i

program će biti u proceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster miša, nakon čega će
se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
Koje podatke je moguće zadati u dijalog box-u zavisi isključivo od vrste preseka (da li je
jednodelni ili višedelni, da li je od masivnog drveta ili od lepljenog lameliranog drveta, da li je
konstantne dimenzije poprečnog preseka ili sa promenljivom visinom poprečnog pravougaonog
preseka, i od toga da li je selektovan samo jedan štap ili više njih. Prvo ćemo objasniti
značenje svakog od ulaznih podataka.
Koeficijenti dužine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)

Za selektovani štap, u edit box-ovima “3” i “2”, zadaju se koeficijenti dužine izvijanja oko
lokalne ose “3”, odnosno lokalne ose “2” štapa. Programski se za ove vrednosti usvaja
vrednost “1”, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.

950
Uzastopnim klikom miša preko ovog prekidača, možete od programa zahtevati ili
unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne dužine izvijanja u metrima.
Obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka može selektovati više
štapova koji imaju različite dužine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog
koeficijenta i dužine izvijanja u metrima nisu međusobno povezane, odnosno ne
dolazi do međusobnog prepračunavaja. Znači, pri konstroli stabilnosti će biti
poštovan podatak o dužini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u.
Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)
Ovaj koeficijent redukuje bruto površinu preseka pri proračunu podužnih “t” napona od sile
zatezanja kao i pri proračunu “” napona od poprečne sile.
Maksimalne vitkosti štapa  max (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)
Za selektovani štap zadaje se maksimalna vitkost štapa u combo box-u kao jedna od
ponuđenih mogućnosti, u zavisnosti da li je glavni ili sekundarni element konstrukcije i kako je
određena vrednost max:
- Glavni element konstrukcije (približno Lk) – max Lk = 120

- Glavni element konstrukcije (tažno Lk) – max Lk = 150
- Sekundarni element konstrukcije – max Lk = 175
Materijal (zadaje se za sve oblike poprečnog preseka štapa)

Zadaje se kvalitet materijala za selektovane štapove. U combo box-u biraju se neke od
ponuđenih kombinacija:
Vrsta materijala:
- Masivno drvo
- Lepljeno lamelirano drvo
različitih botaničkih klasifikacija:

- Listari
- Četinari
i prema klasi:
- Klasa I
- Klasa II
- Klasa III (samo za masivno drvo, četinare)
Sem izbora materijala drvenog štapa prema vrsti materijala, botaničkoj klasifikaciji i prema
klasi potrebno je uneti i procenat vlažnosti drveta tokom eksploatacije. Za masivno drvo bazni
napon je za vlažnost od 18% dok je za LLD bazni napon za 15%. U slučaju da se vlažnosti
drveta razlikuju od 18% za masivno drvo, odnosno 15% za LLD, dopušteni naponi se koriguju
sa koeficijentima Kf.
Korekcioni koeficijent (izloženost) se unosi u zavisnosti od izloženosti elementa konstrukcije

atmosferilijama i mogu se uneti vrednosti od “0.85” do “1.00” a u svemu prema sledećoj tabeli

951
Glavni noseći elementi Sekundarni noseći

Vrste objekta i stepen konstrukcije elementi konstrukcije
njihove izloženosti Nenadzirane Nadzirane Nenadzirane Nadzirane
atmosferilijama i i i i
neodržavane održavane neodržavane održavane
Potpuno otvoreni objekti
sa nezaštićenom
konstrukcijom, izloženom
atmosferilijama ili
0.85 0.90 0.90 1.00
permanentno visokoj
relativnoj vlažnosti
vazduha u zatvorenom
prostoru
Delimično otvoreni
objekti, najviše sa jedne
bočne strane, sa
0.90 0.95 0.95 1.00
nezaštićenom
konstrukcijom i delimično
izloženi atmosferilijama
U ostalim slučajevima za Korekcioni koeficijent izloženosti unosi se “1.00”
Višedelni štap
Razmak između elemenata veze:

Zadaje se razmak između elemenata veze (drvenih umetaka ili podvezica), maksimalni razmak
između elemenata veze mora biti manji od trećine dužine štapa.
Korekcioni koeficijent veze (kod višedelnih štapova):

Zadaje se u zavisnosti od veze između samostalnih elemenata i spojnog sredstva prema
sledećoj tabeli
Element veze Spojno sredstvo Korekcioni

koeficijent
veze K
Lepilo 1.00
Moždanici, karike 2.50
Drveni umetak
Ekseri, trnovi i 3.00
zavrtnjevi
Lepilo 3.00
Podveze – drvene
Ekseri, trnovi i 4.50
spojne ploče
zavrtnjevi
Korekcioni koeficijent K koristi za proračun računske vitkosti štapa oko nematerijalne ose.
Kod štapova koji su od Lepljenog lameliranog drveta definišu se i sledeći ulazni podatci
Broj faza lepljenja

Jedna faza lepljenja – kada su sve lamele međusobno paralelne (lameliranje u jednom mahu)
Više faza lepljenja – kada postoje više ravni lepljenja, moguće kod štapova sa
promenljivom visinom poprečnog pravougaonog preseka (lameliranje u
više mahova)
Za pravac lamela (I faza lepljenja) može se izabrati jedan od tri ponuđena pravca:
- u pravcu ose štapa,
- u pravcu gornje ivice štapa,
- u pravcu donje ivice štapa.

952
U zavisnosti od broja faza lepljenja, i pravca lamela osnovne faze (I faze) lepljenja lamela,
određuje se postupak proračuna kao i korekcioni koeficijent K.
Debljina lamele
Kod štapova koji su zakrivljeni, kod kojih je odnos 130×a  R1 < 150 ×a (u funkciji debljine
lamele i poluprečnika krivine), vrši se redukcija dozvoljenih normalnih napona, dok se za
odnos 150×a  R1 < 200 ×a, vrši provera debljine lamele u funkciji zakrivljena.
Izveštaj kontrole stabilnosti svakog štapa, sada može sadržati i tablicu koeficijenata
iskorišćenja štapa po svim kombinacijama. Uključivanje ove tablice u izveštaj vrši se pomoću
check box-a “Uvrstiti tabelu faktora iskorišćenja po opterećenjima u izveštaj”.
Primeni na sve grede istog seta

Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno dodeljivanje istih ulaznih
podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.
U slučaju ponovnog statičkog proračuna celog modela, štapovi koji su već dimenzionisani
zadržavaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu
geometrije ili poprečnog preseka.
Napomena:
Bazni dozvoljeni naponi u zavisnosti od vrste materijala, botaničke klasifikacije i klase redukuju
se sa sledećim korekcionim koeficijentima:
Ko - karakter osnovnih slučajeva opterećenja koji su ušli u datu kombinaciju,
Kd - zavisi od dužine trajanja opterećenja,
Ki - zavisi od izloženosti elementa konstrukcije atmosferilijama u toku eksploatacije,
Kf - zavisi od vlažnosti drveta u toku eksploatacije,
K - kod elemenata konstrukcije od LLD zavisi od ugla između ravni lepljenja i pravca sile
Ukupan korekcioni koeficijent K se dobija kao proizvod svih prethodnih korekcionih

koeficijenata
EUROCODE
Ova naredba služi za definisanje ulaznih podataka koje će program koristiti u postupku
kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj
liniji se javlja poruka:
<0sel.> Ulazni podaci za grede – Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcija / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> ):
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, a

program će biti u proceduri selekcije sve dok ne izaberete podopciju “Kraj” ili ne kliknete na
desni taster miša, nakon čega će se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.

953
Levi deo dijalog box-a predviđen je za definisanje materijala za sve selektovane štapove, pri
čemu će se koristiti podaci iz baze, koja je u dijalog box-u “Baza materijala drveta” postavljena
za tekuću (vidi poglavlje “Izbor propisa za dimenzionisanje”).
Materijal
Izborom jednog od ponuđenih radio button-a definiše se vrsta materijala:
- Masivno drvo četinari i meki listari

- Monolitno drvo - tvrdo drvo
- Lepljeno lamelirano drvo
Svakoj od ovih vrsta drveta pripadaju odgovarajuće kvalitetne klase drveta, koje korisnik može
da bira iz zatvorene liste. Sadržaj zatvorene liste odgovara listi kvalitetnih klasa drveta koja se
nalazi u tekućoj bazi materijala drveta, tako da je jasno da će se i on menjati u zavisnosti od
izabrane tekuće baze.
Lamelirani
Kod štapova koji su od lepljenog lameliranog drveta definišu se pravac i debljina lamele.
Za pravac lamela može se iz zatvorene liste “Pravac” izabrati jedan od dva ponuđena pravca:
- u pravcu gornje ivice štapa

- u pravcu donje ivice štapa
U edit box-u “Debljina lamele” unosi se debljina lamele u [cm].
Eksploataciona klasa
Za sve vrste i kvalitetne klase drveta potrebno je izabrati jednu od tri ponuđene eksploatacione
klase:
- Eksploataciona klasa 1 - sa sadržajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20°

i relativnoj vlažnosti vazduha od 65%
- Eksploataciona klasa 2 - sa sadržajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20°
i relativnoj vlažnosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godišnje prelazi 85%
- Eksploataciona klasa 3 - kada je sadržaj vlage veći nego kod eksploatacione klase 2

954
Izvijanje
U gornjem desnom delu dijalog box-a zadaju se koeficijenti dužine izvijanja.
Za selektovani štap, u edit box-ovima “Koeficijent dužine izvijanja β3” i “Koeficijent

dužine izvijanja β2”, zadaju se koeficijenti dužine izvijanja oko lokalne ose “3”, odnosno
lokalne ose “2” štapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost “1”, a na korisniku je da
sam koriguje ove vrednosti.
unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne dužine izvijanja u metrima. S
obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka može selektovati više
štapova koji imaju različite dužine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog
koeficijenta i dužine izvijanja u metrima nisu međusobno povezane, odnosno ne
dolazi do međusobnog preračunavaja. Znači, pri kontroli stabilnosti će biti
poštovan podatak o dužini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u.
Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka - zadaje se za sve oblike poprečnog preseka

štapa. Ovaj koeficijent redukuje bruto površinu preseka pri kontroli napona od sile zatezanja
kao i pri kontroli smičućih napona.
Koeficijent dužine bočnog pridržavanja - koristi se u dokazu bočne stabilnosti elementa.

Program za ovu vrednost automatski usvaja vrednost “1”. U zavisnosti od konkretnog primera
korisnik može sam da koriguje ovu vrednost.
unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak unos stvarnog razmaka bočno
pridržanih tačaka upravnih na pravac ose 2, izražen u metrima.
Uvrstiti tabelu faktora iskorišćenja po opterećenjima u izveštaj
Izveštaj kontrole stabilnosti svakog štapa može sadržati i tablicu koeficijenata iskorišćenja
štapa po svim kombinacijama. Uključivanje ove tablice u izveštaj vrši se pomoću ovog check
box-a.
11.4 Kontrola stabilnosti

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe “Kontrola stabilnosti”
ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcija / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se očekuje da selektujete sve štapove za koje želite da izvršite dimenzionisanje.
Po završetku procedure selektovanja, program će prvo proveriti da li su selektovani štapovi
već ranije dimenzionisani i u tom slučaju će izdati sledeće upozorenje.

955
U ovom slučaju imate mogućnost da odustanete, ili pak da izborom komandnog polja “OK”
nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih štapova. U okviru kontrole
stabilnosti sprovodi se i proračun maksimalnog razmaka bočnih pridržajnih tačaka. Nakon
završenog dimenzionisanja, program će biti spreman za obradu rezultata proračuna, o čemu će
biti reči u sledećem poglavlju.
Način proračuna - JUS
Kod nosača sa konstantnom dimenzijom poprečnog pravougaonog preseka, proračun napona

se vrši prema sledećim obrascima:
za podužne-normalne napone:
Z
, i     odnosno

N
   c dop
M3 M2 '
 W3  m  W2  m

'
   
' '
t n t dop cn
m3 dop m2 dop
Aneto A
za napone smicanja:

Q
 1.5  
'
, Mt ;
 
Wp  dop

'
m m dop
A t
Superponiranje podužnih napona se vrši na sledeći način:
ako na presek deluje normalna sila pritiska:
 m3   m 2  c n
 '  1.00
 m' dop  c dop
ili ako na presek deluje normalna sila zatezanja:
 m3   m2  t n
 '  1.00
 m' dop  t dop
Superpozicija napona smicanja se vrši na sledeći način:
  m 2   m dop
'
m3
ukoliko deluje momenat torzije na preseku:
  t  
'
m dop
Proračun napona kod nosača koji su zakrivljeni, sa promenom visine pravougaonog poprečnog
preseka (koji se formira u jednoj fazi) i u temenom preseku vrši se prema sledećim
formulama:

956
za podužne-normalne napone:
, i N
  t dop odnosno     c dop ;
M3 M2 Z
  m   m  kn
'
km  kn
' ' '
m3 dop m2 dop t n cn
W3 W2 Aneto A
za poprečne napone:
M3 , i Z odnosno .
 m 3
 k m
W3  n
 k n
Aneto  n  k n A
N
Proračun napona kod nosača sa promenom visine pravougaonog poprečnog preseka, kod koga
su sve lamele paralelne, vrši se prema sledećim formulama:
za normalne napone:
Z
, i     odnosno

N
   c dop ;
M3 M2 '
  m   m 
'
 
' '
t n t dop cn
m3
W3 dop m2
W2 dop
Aneto A
za poprečne napone:
M3 , i Z odnosno N;
 m 3
 k m
W3  n
 k n
Aneto
 n
 k n
A
za podužne napone smicanja:

Z
 km
M3 , i
n
 k n
odnosno
 kn
N;
m3
W3 Aneto n
A
Kontrola kombinovanog naponskog stanja na zakošenoj ivici se vrši prema sledećem obrascu:
2 2
   c
2
   1 
ako je    0    
1  1    1
 1
     2.66   
 dop 
 c  dop    dop 
2 2
   t  1  
2
 1 
ako je    0    
1    1
 1
   1.25    1.33   
 dop 
 t  dop    dop 
Prilikom proračuna stabilnosti obraćala se pažnja na specifičnosti kao što su:
- određivanje dužine izvijanja štapova sa promenljivom dimenzijom poprečnog preseka

- redukcije preseka kod zakrivljenih štapova kada je razvijena dužina lamela manja od 4.0 m,
kod nosača koji se formiraju u jednoj fazi (lameliraju u jednom mahu)
- određivanje koeficijenata K (ugla između pravca sile i pravca lameliranja)
- zakrivljeni štapovi čiji je odnos zakrivljenja =R/h u relaciji 2   10 proračunavaju se kao
zakrivljeni štapovi, a ukoliko je  > 10, proračunavaju su kao pravi štapovi (bez uticaja
zakrivljenja)
Štapovi koji nisu mogli da se proračunaju, u okviru naredbe za prikaz rezultata se označavaju
sa “!!!”. To znači da su neki od sledećih uslova prekoračeni:
- izvijanje,  > max (definisano u ulaznim podacima),

- kod zakrivljenih štapova ukoliko je odnos zakrivljenja =R/h manji od 2 (<2),

957
- kod štapova koji se formiraju u I fazi (lameliraju u jednom mahu) ako završni klinovi lamela
ne zadovoljavaju propisane kriterijume,
- ugao između dejstva normalne sile (ose štapa) i pravca lamela kod LLD.
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija prema EN 1995-1-1:2004
Definisane su sledeće eksploatacione klase:
- Eksploataciona klasa 1 – sa sadržajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20° i

relativnoj vlažnosti vazduha od 60%
- Eksploataciona klasa 2 – sa sadržajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20° i
relativnoj vlažnosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godišnje prelazi 85%
- Eksploataciona klasa 3 – kada je sadržaj vlage veći nego kod eksploatacione klase 2
Korekcioni koeficijent za različito trajanje opterećenja kmod se određuje kao:
Trajanje opt./Eksp. 1 2 3
klasa
Stalno 0.6 0.6 0.5
Dugotrajno 0.7 0.7 0.55
Srednjetrajno 0.8 0.8 0.65
Kratkotrajno 0.9 0.9 0.7
Trenutno 1.1 1.1 0.9
Parcijalni koeficijent za karakteristike materijala m se određuje na sledeći način:
- za osnovnu kombinaciju opterećenja, za masivno drvo m = 1.3

- za osnovnu kombinaciju opterećenja, za lepljeno lamelirano drvo m = 1.25
- za izuzetnu kombinaciju opterećenja m = 1.0
- za granično stanje upotrebljivosti m = 1.0
Odgovarajuće čvrstoće fm,d , ft,0,d , ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d se dobijaju kada se tablične
vrednosti fm,k , ft,0,k , ft,90,k , fc,0,k , fc,90,k , fv,k pomnože sa korekcionim faktorom klase trajanja
opterećenja i eksploatacione klase kmod i podele sa parcijalnim koeficijentom za karakteristike
materijala m.
k mod
f x .d  f x.k
m
Način proračuna:
a) Savijanje bez normalne sile (N = 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
 m,3,d  m , 2 ,d  t 
km   1  
f m,3,d f m , 2 ,d  100 
 m,3,d  m, 2,d  t 
 km  1  
f m,3,d f m, 2,d  100 
gde su:
t - dopuštena tolerancija u %

958
km - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke km = 1.00

fm,3,d i fm,2,d - odgovarajuće čvrstoće na savijanje
σm,3,d i σm,2,d - sračunati naponi savijanja (M/W)
b) Ekscentrično zatezanje (N > 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
 t , 0 ,d  m,3,d  m , 2 ,d  t 
 km   1  
f t , 0 ,d f m,3,d f m , 2 ,d  100 
 t , 0 ,d  m,3,d  m , 2 ,d  t 
  km  1  
f t , 0 ,d f m,3,d f m , 2 ,d  100 
gde su:
t - dopuštena tolerancija u %
km - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke
km = 1.00
fm,3,d , fm,2,d , ft,0,d - odgovarajuće čvrstoće na savijanje ako ne postoje onda je on fm,d
(ako je presek malih dimenzija razlikuje se od fm,d )
σm,3,d , σm,2,d - sračunati naponi savijanja (M/W) kao i za JUS (odgovarajuće ose)
σt,0,d - sračunati podužni napon (N/Aneto) kao i ranije
c) Ekscentričan pritisak
L3 L2
3  2 
i3 i2
vitkost L3 i L2 su dužine izvijanja, a i3 i i2 su poluprečnici inercije poprečnog preseka
 2 E0,05  2 E0,05
 c ,crit ,3   c ,crit , 2  kritičan napon izvijanja
32 22
f c , 0 ,k f c , 0 ,k
rel.3  rel.2  relativna vitkost
 c ,crit ,3  c ,crit , 2
ako je λrel,3 ≤ 0.3 i λrel,2 ≤ 0.3, onda sledeća dva uslova moraju biti ispunjena:
2
  c , 0 ,d   
   k m m,3,d  m, 2,d  1  t 
 f  f m,3,d f m, 2,d  100 
 c , 0 ,d 
2
  c , 0 ,d   m,3,d  m , 2 ,d  t 
    k  1  
 f  f
m
f  100 
 c , 0 ,d  m , 3,d m , 2 ,d

959
u ostalim slučajevima sledeća dva uslova moraju biti ispunjena:
 c , 0 ,d  m,3,d  m , 2 ,d  t 
 km   1  
k c , 2  f c , 0 ,d f m,3,d f m , 2 ,d  100 
 c , 0 ,d  m,3,d  m , 2 ,d  t 
  km  1  
k c , 3  f c , 0 ,d f m,3,d f m , 2 ,d  100 
gde je :
1 1
k c ,3  k c,2 
k 3  k 32  2rel ,3 k 2  k 22  2rel , 2

k3  0.5 1   c rel.3  0.3  2rel.3  
k 2  0.5 1   c rel.2  0.3  2rel.2 
βc - početna imperfekcija u odnosu na prav štap (za monolitno drvo βc = 0.20, a za lepljeno
lamelirano βc = 0.10)
d) Uticaj transverzalne sile
Q2 Q3
 2 ,d
 1.5
Aneto  3, d
 1.5
Aneto
naponi od transverzalne sile
Mora biti ispunjen sledeći uslov:
 2,d  3,d  1  tol

2 2
f v ,d
gde su:
Q3 i Q2 - transverzalna sila
Aneto - površina poprečnog preseka (po odbijanju svih oslabljenja)
e) Uticaj torzije
Napon od uticaja torzije se sračunava kao:
Mt Mt
 tor, 3, d

Wp 3  tor, 2 , d

Wp 2
Moraju biti ispunjena sledeća dva uslova:

960
 tor, 3, d
 1  tol
fv,d
 tor, 2 , d
 1  tol
fv, d
U slučaju istovremenog dejstva momenta torzije i transverzalne sile moraju biti ispunjena
sledeća dva uslova:

  2, d  tor,3, d   1  tol
 
 f v, d 
 
 3,d  tor, 2,d   1  tol

 
 f v ,d 
 
f) nosači sa jednostrano nagnutom ivicom
Na nagnutoj ivici modifikuje se čvrstoća na savijanje i to:
ako je nagnuta ivica štapa pritisnuta od dejstva momenta:
f m, d
f m, , d 
2 2
 f m, d   f 
1  tan    m, d tan2  
 1.50  f  f 
 v, d   c,90, d 
ako je nagnuta ivica štapa zategnuta od dejstva momenta:
f m, d
f m, , d 
2 2
 f m, d   f m, d 
1  tan    tan2  
 0.75  f v, d   f t ,90, d 
   
Kontrola je ista kao i za prav štap samo je broj uslova koji moraju biti ispunjeni povećan na
četiri zbog različite čvrstoće na savijanje na pravoj i kosoj ivici.
iskorišćenje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom štapa:
uticaji od pritiskujuće  
 k m m,3,0,d  m, 2,d  1  tol 
ili zatežuća sile f m,d f m , 2,d

961
uticaji od pritiskujuće  m,3,0,d 

  k m m, 2,d  1  tol 
ili zatežuća sile f m ,d f m , 2,d
iskorišćenje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom štapa:
 k m m,3, ,d  m, 2,d  1  tol 
ili zatežuća sile f m, ,d f m , 2,d
uticaji od pritiskujuće  m,3, ,d  m , 2, d

  km  1  tol 
ili zatežuća sile f m, ,d f m , 2, d
g) zakrivljeni nosači konstantnog poprečnog preseka
Moraju biti ispunjena dva uslova:
 k m m,3,d  m, 2,d  1  tol 
ili zatežuća sile f m ,d  k r f m , 2 ,d
uticaji od pritiskujuće  m,3,d 

  k m m, 2,d  1  tol 
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosač zakrivljen) sračunava se kao:
M3
 m , 3, d  k l
W3
k1  1 ; k2  0.35 ; k3  0.6 ; k4  0
2 3 2
h h h h h
kl  k1  k2    k3    k4    1  0.35   0.6 
r r r r r
Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade:
rin
ako je  240 
 kr  1
t

962
rin r
ako je  240 
 kr  0.76  0.001 in
t t
U slučaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak,
potrebno je sprovesti i kontrolu poprečnih napona zatezanja i sledeći uslov treba da je
ispunjen:
 t ,3,90,d
0.2
 1  tol
V 
k dis  0  f t ,90,d
V 
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosača sa konstantnom visinom i ima
vrednost 1.4
M3
 t ,3,90,d  k p
W3
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m³

V - zapremina zakrivljenog dela nosača, maksimalna vrednost V=2/3 Vb
Vb - ukupna zapremina nosača (zapremina nosača između dva zgloba je ukupna vrednost
nosača kao uopštena vrednost)
k6  0.25
h h
k p  k6    0.25 
r r
h) zakrivljeni nosači sa promenom dimenzije preseka
Neophodno je da budu ispunjena četiri uslova:
iskorišćenje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom štapa:
 k m m,3,0,d  m, 2,d  1  tol 
uticaji od pritiskujuće  m,3,0,d 

  k m m, 2,d  1  tol 
iskorišćenje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom štapa:
 k m m,3, ,d  m, 2,d  1  tol 
ili zatežuća sile f m, ,d  k r f m , 2 ,d

963
uticaji od pritiskujuće  m,3, ,d 

  k m m, 2,d  1  tol 
ili zatežuća sile f m, ,d  k r f m , 2 ,d
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosač zakrivljen) sračunava se kao:
za vlakna paralelna sa ivicom štapa:
 m,3,0, d  kl  1  4tg 2 
6M 3
bh2
vlakna na nagnutoj ivici:
 m,3, , d  kl  1  4tg 2 
5M 3
bh2
α - ugao između pravca lamela i ivice štapa
Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade.
rin
ako je  240 
 kr  1
t
rin r
ako je  240 
 kr  0.76  0.001 in
t t
Na nagnutoj ivici modifikuje se čvrstoća na savijanje i to:
ako je nagnuta ivica štapa pritisnuta od dejstva momenta:
f m,d
f m, ,d 
f m,d
sin 2   cos 2 
f c ,90,d
ako je nagnuta ivica štapa zategnuta od dejstva momenta:
f m,d
f m, ,d 
f m,d
sin 2   cos 2 
f t ,90,d
Koeficijent kl se sračunava kao:

964
2 3
h h h
kl  k1  k2    k3    k4  
r r r
k1  1  1.4tg  5.4tg 
2
k2  0.35  8tg
k3  0.6  8.3tg  7.8tg 2
k4  6tg 2
U slučaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak,
potrebno je sprovesti i kontrolu poprečnih napona zatezanja i sledeći uslov treba da je
ispunjen:
 t ,3,90,d
0.2
 1  tol
V 
k dis  0  f t ,90,d
V 
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosača sa konstantnom visinom i ima
vrednost 1.4
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m³
V - zapremina zakrivljenog dela nosača, maksimalna vrednost V=2/3 V b
Vb - ukupna zapremina nosača (zapremina nosača između dva zgloba je ukupna vrednost
nosača kao uopštena vrednost)
M3
 t ,3,90,d  k p
W3
2
h h
k p  k5  k6    k7  
r r
k5  0.2tg
k6  0.25  1.5tg  2.6tg 2
k7  2.1tg  4tg 2
i) Dokaz bočne stabilnosti elementa
U slučaju da je nosač napregnut momentom savijanja sa ili bez sile pritiska.
Mora biti ispunjen sledeći uslov:
 m,3, d
 1  tol
kkrit  f m, d
relativna vitkost se određuje kao:

965
f m ,k
rel ,m 
 m,crit
kritični napon izvijanja se uzima kao:
M 3,crit  E0,05I 2G0,05I tor

 m,crit  
W3 ef W3
Na osnovu vrednosti λrel,m određuje se kkrit
ako je λrel,m ≤ 0.75 → kkrit = 1

ako je 0.75 < λrel,m ≤ 1.40 → kkrit = 1.56 - 0.75 λrel,m
ako je 1.40 < λrel,m → kkrit = 1/λrel,m2
E0,05 - 5% fraktil modula E paralelno vlaknima

G0,05 - 5% fraktil modula smicanja
Itor - torzioni moment inercije
ef - razmak pridržajnih tačaka upravnih na pravac ose 2
11.5 Prikaz rezultata

Izborom ove naredbe, program sve štapove, za koje je prethodno sprovedena
kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane štapa se
ispisuje maksimalna vrednost proračunatog koeficijenta iskorišćenja preseka za: normalni
napon, smičući napon, kontrolu kombinovanog naponskog stanja kako na zakošenoj ivici štapa
tako i u temenom preseku. Iako je verovatno već samo po sebi jasno, naglasićemo da je
idealna vrednost ovog koeficijenta “1.00”, dok će svi štapovi koji ne zadovoljavaju imati
vrednost “> 1.00”, a oni koji zadovoljavaju vrednost “< 1.00”. Napomenućemo da će štapovi
koji imaju koeficijent iskorišćenja “> 1.00”, biti ofarbani u zeleno, ukoliko se prekoračenje
napona uklapa u toleranciju zadatu pomoću naredbe “Propisi”.
Nakon aktiviranja naredbe “Prikaz rezultata”, na komandnoj liniji se javlja i poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter / <krAj> / Dijagram b.p.t.):
Sada se od korisnika očekuje da selektujete proizvoljan štap, ili da izabere neku od ponuđenih
podopcija sa komandne linije.
U “Tower-u 7” je omogućeno da se korišćenjem odgovarajućih filtera za prikaz dimenzionisanih

štapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni štapovi koji imaju iskorišćenost u zadatom
opsegu kao i štapovi sa ekstremnim iskorišćenjima. Na taj način program će sve štapove
jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne zadovoljavaju zadati filter
farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter, štapovi će se farbati
zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “< 1.00”, odnosno crvenom bojom ako imaju
koeficijent iskorišćenja “> 1.00”. Nedimenzionisane štapove program će farbati belom bojom.

966
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih štapova
“Aktivan” Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje definisani filteri u ovom
dijalogu će uticati na prikaz dimenzionisanih štapova.
“Set” Kolona sa rednim brojevima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu.
“Naziv” Kolona sa opisima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja određuje za koji set greda će
se filter primenjivati. Desnim klikom miša na ovu kolonu otvara se padajući
meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”, čijim izborom imate
mogućnost da uključite, odnosno isključite filter za sve setove.
“Filter” Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuđenim filterima: “Sve”, “Samo n ekstremnih”, “Samo sa
iskorišćenošću većom od γ”, “Samo sa iskorišćenošću manjom od γ”.
“Sve” - označava da će svi štapovi tog seta biti prikazani ne koristeći filter.
“Samo n ekstremnih” - označava da će se prikazivati samo n štapova
jednog seta, sa najvećim faktorom iskorišćenja. U edit polje “n” korisnik
zadaje taj broj štapova.
“Samo sa iskorišćenošću većom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost veću od one koju korisnik
zadaje u edt polju “γ”.
“Samo sa iskorišćenošću manjom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju “γ”.
Nakon izbora proizvoljnog štapa sa crteža otvara se dijalog sledećeg izgleda:

967
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja
U donjem delu dijalog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani štap, a u donjem
desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficijenti iskorišćenosti
preseka (), za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi
detaljan prikaz sprovedenog postupka dimenzionisanja. Promena tekućeg sadržaja ovog
prozora se može vršiti pomoću scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i
tasteri “PgUp”, “PgDn”, kao i kursorske strelice “”, “”, ali pod uslovom da je fokus na tom
prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da mišem kliknete na bilo koje
mesto unutar prozora predviđenog za prikaz rezultata dimenzionisanja, što će dovesti do
promene fokusa, a samim tim će i tasteri za scroll-ovanje proraditi. U slučaju da želite da
promenite ulazne podatke za dati štap, ne morate da izlazite iz ove naredbe i da pokrećete
ponovo naredbu “Ulazni podaci”, već je dovoljno da u ovom dijalog box-u izvršite sve potrebne
izmene i potom aktivirate komandno polje “ Proračun”. Nakon ove operacije program će za
selektovani štap sprovesti ponovni proračun uzimajući u obzir sve izvršene izmene u ulaznim
podacima. Iz ovoga proizilazi i zaključak da korišćenje naredbe “Ulazni podaci” i nije
neophodno ako želite da dimenzionišete jedan po jedan štap. U tom slučaju je dovoljno bez
prethodnog aktiviranja naredbe “Ulazni podaci”, aktivirati naredbu “Kontrola stabilnosti”, i ne
obazirući se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku, selektovati jedan po jedan štap,
u ovom dijalog box-u zadati potrebne ulazne podatke i vršiti ponovno dimenzionisanje.
Ako Vam štap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi
na konstruktivno rešavanje problema ne može da prođe sve potrebne kontrole, tada je rešenje
svakako u promeni poprečnog preseka štapa. Kako će promena poprečnog preseka štapa
dovesti do preraspodele statičkih uticaja na celom modelu, u tim slučajevima je neophodno da
se vratite u modul za unos podataka, da promenite poprečni presek štapa, da sprovedete
ponovni proračun statičkih uticaja, i svakako ponovo dimenzionišete sve štapove na modelu.
Međutim, ako je Vaša procena da promena poprečnog preseka neće dovesti do značajnije
preraspodele statičkih uticaja na celom modelu, to program nudi mogućnost da promenite
poprečni presek i bez ponovnog proračuna konstrukcije. Za tu namenu je predviđeno
komandno polje “Novi presek”. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identičan
dijalog box-u za definisanje poprečnih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu možete
promeniti poprečni presek i potom pomoću komandnog polja “ Proračun” zahtevati novo
dimenzionisanje selektovanog štapa za stare statičke uticaje, ali sa novim karakteristikama

968
poprečnog preseka. Napomenućemo da će ovako promenjeni poprečni presek biti tretiran

samu u modulu za dimenzionisanje drvenih elementa konstrukcije, dok će u svim ostalim
naredbama, program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos
podataka, i za koji su proračunati statički uticaji. U slučaju da želite da odustanete od promene
poprečnog preseka, dovoljno je da aktivirate komandno polje “Originalni”. Njegovim izborom,
prethodno promenjeni poprečni presek će biti zamenjen originalnim. Napomenućemo da će u
slučaju greda promenljivog poprečnog preseka opcija za promenu dimenzija poprečnog
preseka biti nedostupna.
Omogućeno je generisanje izveštaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u

“Rastojanje preseka od početka štapa” unosi se položaj preseka u kome se traži izveštaj
dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja “Generisanje izveštaja”, generiše
izveštaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja “ Proračun ”, ponovo će se
prikazati izveštaj kontrole stabilnosti za ceo štap.
Izborom komandnih polja i svaki prikazani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu

dokumentaciju ili poslati direktno na štampu.
Aktiviranjem komandnog polja “OK”, sve eventualno izvršene izmene u ulaznim podacima, kao
i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani štap će biti trajno upamćeni,
dok je komandno polje “Cancel” predviđeno za odustajanje od svih učinjenih izmena.
Izborom pod-opcije “Dijagram b.p.t.”, koja je prisutna na komandnoj liniji, prikazuje se

dijagram maksimalnog razmaka bočnih pridržajnih tačaka, na kome su prikazane recipročne
vrednosti maksimalnog razmaka pridržajnih tačaka za sve kombinacije opterećenja, za svaki
drveni element konstrukcije, objedinjeno za donju i za gornju ivicu štapa, kao na sledećoj slici.
Izgled prikazanog dijagrama b.p.t. (bočne pridržajne tačke) na ekranu
Napomena:
Opcija prikaza dijagrama bočno pridržajnih tačaka je dostupna samo za proračun stabilnosti
prema JUS-u.

969
11.6 Izveštaj
Kako je ovu naredba predviđena za kreiranje tekstualnih izveštaja na hartiji, to
njen izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe,
na komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika očekuje da selektuje
jedan ili više štapova.
<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija /
Poslednja selekcija / Deselektovanje / Filter / <krAj>):
Korišćenjem filtera za prikaz dimenzionisanih štapova korisnik može za svaki set greda da
prikaže samo one štapove koji imaju iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapove sa
ekstremnim iskorišćenjima. Za štapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik može
jednostavno da kreira izveštaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne štapove u izveštaj.
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz

dimenzionisanih štapova u okviru komande za izveštaj
Rad u ovom dijalogu je ranije već objašnjen (pogledati poglavlje 11.5), te ga ovde nećemo
“Selektuj za izveštaj”
Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje svi štapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj način korisnik za
njih može brzo i jednostavno da kreira izveštaj.
Kada ste odabrali sve štapove za koje želite kreiranje tekstualnog izveštaja, klik na desni
taster miša će označiti kraj procedure selektovanja i na ekranu će se pojaviti dijalog box sa
tekstualnim izveštajem.

970
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja
Na početku izveštaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati

sprovedenog dimenzionisanja.

dokumentaciju. Svi štapovi odabrani u jednoj seansi pripadaće jednom tekstualnom izveštaju,
tako da je na vama da odredite kako ćete odabrane štapove grupisati.
11.7 Izveštaj za jedan presek

Kako se u izveštaju za celu gredu, za svaku od sprovedenih analiza automatski
određuje merodavno mesto na gredi, to se može desiti slučaj da pomoću prethodno opisane
naredbe ne dobijete prikaz rezultata na željenom mestu, obzirom da za datu analizu to mesto
nije kritično. Zbog toga je i napravljena naredba “Izveštaj za jedan presek”, pomoću koje
imate mogućnost da dobijete tekstualni izveštaj rezultata dimenzionisanja, baš na zadatom
mestu. Njenim izborom, program će sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete gredu u
okviru koje želite da razmatrate žlejeni presek.
<0 sel.> Greda na kojoj se traži presek – Selektovanje (<krAj> / Dijagram b.p.t.):
Nakon izbora željene grede, program će sa komandne linije zahtevati da odaberete tačku koja
pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja će odrediti mesto preseka.
Tačka na gredi:
Izbor tačke na selektovanoj gredi, dovešće do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom

sprovedenog dimenzionisanja u odabranom preseku.

971
Izgled dijalog box-a za prikaz rezultata dimenzionisanja

u odabranom preseku

972
11.8 Kontrola stabilnosti pojedinačnog štapa

U programu je omogućena kontrola stabilnosti i pravljenje izveštaja za proizvoljno
definisan štap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojaviće se dijalog
veoma sličan onome za prikaz rezultata.
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinačnog štapa
U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u
dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka
koji bi se inače preuzimali iz stvarnog entiteta - štapa u konstrukciji.
Grupa parametara “Geometrija” omogućava definisanje geometrije štapa. U edit box-u

“Dužina” unosi se dužina štapa, a u slučaju da je potrebno dimenzionisati štap sa lučnom
geometrijom check box “Lučna geometrija” postavi se na uključeno stanje i u edit box-u
“Radijus” unese se poluprečnik luka. U tom slučaju može se podesiti i orijentacija lokalnog
koordinatnog sistema štapa – da li je osa 2 štapa usmerena ka centru ili od centra krivine.
U delu dijalog box-a “Uticaji” nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju duž
štapa.
Komandno polje “Preuzmi” omogućava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na

osnovu izabranog štapa iz konstrukcije.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crtež i komandna linija dobija sledeći izgled:
<0 sel.> Pojedinačni štap – Selektovanje (<krAj>):
Moguće je selektovati samo jedan štap nakon čega sledi povratak u dijalog box. Od
selektovanog štapa preuzimaju se poprečni presek, dužina i ulazni podaci za kontrolu
stabilnosti.
Komandno polje “Novi presek” služi za promenu poprečnog preseka štapa. Njegovim
aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprečnog preseka.

973
Aktiviranjem komandnog polja “ Proračun” vrši se proračun i generisanje izveštaja. U polju

“Iskorišćenje” biće ispisan maksimalni koeficijent iskorišćenja.

Tower 7 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tower 7 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tower 7

Program za statičku i dinamičku analizu konstrukcija

uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

2. GRAFIČKI INTERFEJS ............................................................................... 24

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 145

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

4. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA ........................................ 455

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

5. PRORAČUN STABILNOSTI ...................................................................... 467

6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 472

7. PRORAČUN MODELA ............................................................................... 489

8. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ......................................................... 531

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 740

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

10. Dimenzionisanje čeličnih preseka ........................................................ 917

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 939

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i

Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se nameće zaključak da će na računaru sa više

Podešavanje virtualne memorije - Windows XP

Iz “Start” menija aktivirajte opciju “Settings  Control Panel  System”.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Klikom miša preko opcije “Advanced”, otvorite ovu kartoteku,

Aktivirajte komandno polje “Settings”.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Za promenu podataka o veliični virtualne memorije, aktivirajte komandno polje “Change...”.

Za proračunavanje izuzetno velikih primera, samo ograničenje Windows-a po pitanju

Iz “Start” menija aktivirajte opciju: “Programs  Accessories  Command Prompt”.

Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeću instrukciju:

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1

bootcfg /raw /3gb /id 2

Da bi proverili da je sve urađeno kako treba, treba otkucati

Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledeći podaci:

Boot Loader Settings

Boot entry ID: 2

Za povratak u Windows okruženje, sa komandne linije command prompta otkucajte naredbu:

Rad programa je podržan u svim standardnim rezolucijama koje su predviđene za Windows

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Klikom miša preko opcije “Settings” otvorite ovu kartoteku.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

1.2 Instalacija programa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

1.2.1 Pojedinačna instalacija programa

Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajućeg hardlock-a, ovom porukom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Upaljena lampica na USB hardlock-u označiće

Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje “Next”.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

prethodno obavezali da napišete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o

Izbor dugmeta “Da” označava da će se u toku instalacije programa sve konfiguracione

U slučaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju vać ranije instaliran program, program

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Tower.$dis - konfiguraciona datoteka sa bojama entiteta koje su postavljene pomoću

Tower.$vis - konfiguraciona datoteka sa podešenim stanjima vidljivosti u okviru naredbe

Tower.$mtr - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri definisanju