HRISTOS SE RODI! Hristos nas okuplja!

Praznici nas podsećaju da treba da mislimo jedni na druge i da

širimo ljubav ali i na jednu stvar koju nikako ne smemo da zaboravimo!

Božićnji praznici su puni običaja, ali u obilju informacija koje nam se serviraju, a tiču se Rođenja Hristovog,
ne treba da izostavimo ni suštinu, da odemo u crkvu i da se sjedinimo sa Hristom na liturgiji kroz pričešće,
rekao je u intervjuu za PINK.RS, teolog Antonio Aras.

Šta je ono što bi trebalo da znamo o Božiću, o događajima koji su mu prethodili, kao i zašto se slavi
7.januara?

Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo
Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je
nazivan Epifanija. Od trećeg veka razvija se praznik Bogojavljenje (tj. Epifanija), u okviru koga su slavljene
projave božanske sile Hristove u svetu: Njegovo Rođenje, Krštenje, poklonjenje tri mudraca, čudesno
umnoženje hlebova, pretvaranje vode u vino u Kani Galilejskoj, i drugo. Bogojavljenje je slavljeno 6.
januara. Odvajanje Rođenja Hristovog od ostalih spomena i izdvajanje dana praznovanja za 25. decembar,
dogodilo se u Rimu. 25. decembra se slavio centralni praznik Rimske imperije – praznik boga Sunca. Ovaj
bog je smatran zaštitnikom Rimskog carstva. Nasuprot lažnom bogu, običnoj zvezdi, nebeskom telu, hrišćani
su počeli da slave istinsko "Sunce Pravde sa visine istoka" – Isusa Hrista. 

Božiću je prethodio post od 40 dana. Tu su i praznici Detinjci, materice, oci. Kakva je njihova veza sa
Božićem?

Praznici koje praznujemo u pripremnim nedeljama pred Božić treba da nas podsete na ljubav prema
bližnjima. Svima su uglavnom poznati običaji vezivanja članova porodice kao i radost koju nam ti običaji
donose. Želim da naglasim da je kod sva tri praznika simbolika veoma jaka. Ono simbolizuje čvrste
porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane
na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će
sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde
će se samo vrednovati ono što je čovek dobro u svom životu uradio

Danas slavimo Božić. Šta je to što bi trebali da znamo o ovom velikom prazniku?

Božić je najradosniji hrišćanski praznik. Slavi se uspomena na dan rođenja Spasitelja našega Gospoda Isusa
Hrista. Tako se ispunilo obećanje Božje, Sin Božiji je postao čovek, rođen od Duha Svetoga i marije Djeve.
Ovako rođen prevazišao je palu čovekovu prirodu, koja je to postala neposlušnošću Adama i Eve u
Edenskom vrtu. Svojim rođenjem on uspostavlja ponovnu zajednicu između Boga i čoveka, budući da je u
svojoj ličnosti imao dve prirode i božansku i čovečansku. I zato se i naziva Bogočovek Hristos. Rođen je u
vreme cara Avgusta u Vitlejemu. Kada je rođen, njemu su se poklonili i anđeli i pastiri. Mudraci sa Istoka
doneli su mu na poklon smirnu, tamjan i zlato.

Značaj ovog praznika je izuzetno veliki. Koja je njegova pouka, šta nam poručuje?

Božićnji praznici su puni običaja, ali u obilju informacija koje nam se serviraju, a tiču se Rođenja Hristovog,
ne treba da izostavimo ni suštinu. Svakako da sve običaje treba ispoštovati, ali najbitnija stvar je ljubav
prema Bogu, prema bližnjem al ii prema samom sebi. Bogorodica je prihvatila poziv Božiji da bude majka
sinu Božijem. to nam sa jedn e strane značilo poslušanje, i poruku da se zapitamo da li smo danas spremni
na poslušanje, na žrtvovanje jedni za druge i koliko smo spremni da žrtvujemo svoje vreme za drugog.
Božićni praznici su ti koji nas podsećaju da treba da dajemo i širimo ljubav jedni prema drugima, ali ne samo
tim danima već i svakoga dana. Hristos nas okuplja, porodice su na okupu. Bitno je da u razmišljanju na
darivanje bližnjih na sam Božić, ne smemo da zaboravimo je da odemo u crkvu i da se sjedinimo sa Hristom
na liturgiji kroz pričešće.