APARATURA ZA MERENJE BRZINE SVETLOSTI:

1-Merač brzine svetlosti, 2-optička klupa l=1800mm  za merenja brzine svetlosti , 3-držač za merač
brzine svetlosti, 4-akrilni cilindar sa držačem, 5-cevna ćelija sa držačem, 6-klizači ,
7-držači, 8-napajanje 12VDC/2,25A, 9-reflektor sa štapom

MERAČ BRZIE SVETLOSTI

Merač brzine svetloti koristimo za određivanje faktora brzine vidljive svetlosti u različitim sredinama
(vazduh, tečnost ili čvrsta materija). Kao izvor svetlosti koristićemo lasersku diodu, čiju ćemo jačinu
podešavati naizmeničnim naponom koji iznosi otprilike oko 50MHz.

Vrednosti koje su nam potrebne da bi smo izračunali brzinu svetlosi, tokom eksperimenta će biti
ispisane na displeju. Kada bi smo postaviljali različite supstance na put svetlosti, tada bi došlo do
promene brzine svetlosti koja je nastala kao posledica postavljanja tog materijala na put svetlosti.

MERAČ BRZINE SVETLOSTI

1) MODE dugme ima 5 faza u toku eksperimenta. Faza koja je u tom trenutku aktivna
označena je crvenom lampicom.
 OFF – Ovo je početna faza, koja je aktivna onda kada se napon prvi put dovede do
instrumenta. U tom trenutku je laser isključen, sve LED diode su isključene, a displej
pokazuje OFF.
 femit – Frekvencija emitovanog laserskog svetla.
 ΔΦKada crvena lampica označava ovu fazu, na LED displeju će biti prikazana fazna
razlika, u stepenima, koja se javlja izmedju emitovanog I primljenog signala. Rezolucija je
1 stepen, a vrednosti se krecu od 0 do 359 stepeni.

1
  Δt*1000 – Mi svetlost saljemo kroz neku sredinu I ta svetlost se odbija od ogledalo I vraca
se nazad. Pritom znamo brzinu u odnosu na to kada je svetlost poslata, a kada se vratila
nazad. Za to koristimo osciloskop, gde ćemo imati razliku tih vremena sto je oznaceno kao
Δt. Ta razlika se mnozi sa 1000 da bi mogla da se ocita ovim osciloskopom. Kada se rade
proracuni kasnije ova vrednost se svakako podeli sa 1000.
 Δx – Faza za merenje dužine. Laser fiksirano ide do nekog ogledala I vraca se. Ogledalo
pomeramo sve dalje od lasera, I time uvidjamo da sto je ogledalo dalje da svetlosti treba
vise vremena da dodje do njega.
2  Dugme za kalibraciju – Pritiskom na dugme za kalibraciju postavljamo ΔΦ, Δt*1000 i Δx na
početne vrednosti za merenje. Postavljaju se na nulu onda kada je laserski snop reflektovan nazad
do instrumenta. Kalibracija se mora izvršiti odmah nakon uključivanja instrumenta kako bi bilo
moguće izvršiti merenja. Kada instrument primi reflektovani laserski snop, ,,CAL” treperi na
digitalnom displeju, ukoliko ovo nije ranije izvršeno.

3)  Digitalni displej – Na displeju će nam biti prikazane vrednosti koje su nam potrebne da bi smo
izvrsili eksperiment. Jedinica prikazanih vrednosti je prikazana odgovarajućom LED lampicom sa
desne strane displeja. Ukliko je signal talasa mnogo slab, tako da ne moze biti detektovan, onda će
na displeju biti prikazan talas koji teče u desno.

4) Izlazni otvor za laserski snop- Ovo je crveni laserski snop, koji se emituje iz instrumenta kroz
otvor prikazan na slici. Snaga ovog laserskog snopa je manja od 1mW, I iz tog razloga spade u
lasere 2. klase.

5 Frekvencija modulacije BNC priključak – Frekvenciju koju koristimo za modulaciju signala

laserskog svetla dovodimo do BNC kablova(umanjenu faktorom 1000) da bi mogli da je izmerimo
ovim osciloskopom. Zajedno sa druga dva BNC izlaza dobijamo mogućnost da merenja budu
izvršena nezavisno od vrednosti koje nam prikazuje osciloskop na digitalnom displeju.

6 Emitovani signal/ Primljeni signal BNC priključci – koristimo ih za kontrolu emitovanog I

prijemnog signala. Da bi smo mogli da koristimo da koristimo običan osciloskop svaki od signala je
pomesan sa sinhronizacionim signalom koji je modulisan na frekvenciju od 50kHz, koja je manja
od frekvencije samog svetlosnog signala. Ovako dobijamo signale u rasponu od 50kHzcije su fazne
pozicije iste kao kod originalnih signala, ali se mogu izmeriti obicnim osciloskopom.

7) USB priključak služi kako bi smo sve podatke izmerene pomocu marača brzine svetlosti, mogli
da prebacimo na kompjuter radi obrade podataka I grafičkog predstavljanja istih. Kako bi ovo bilo
moguće, potrebno da je da na našim kompjuterima imamo instalirano ,,Software Speed of Light
Meter”.

2
OSCILOSKOP:

1. Dugme za uključivanje I isključivanje uređaja

2. Displej
3. Lampa za indikaciju uključenosti uređaja:
 Zeleno svetlo: Osciloskop je povezan na mrežno napajanje i baterija je napunjena
 Žuto svetlo: Osciloskop je povezan na mrežno napajanje i baterija se puni
 Prigušeno svetlo: Uređaj radi na bateriju i mrežno napajanje je isključeno;

4. Kontrolna tabla (prekidači i potenciometri);

5. Kompenzacija sonde: izlaz mernog signala;
6. EXT Trigger ulaz;
7. Ulazni kanal signala;
8. Isključivanje menija.

Osciloskop je uređaj koji služi za prikazivanje promene električnog napona u nekom vremenskom
periodu. Na ekranu je prikazan oblik napona koji se menja u toku vremena, pa se mogu izvesti merenja i
poređenja sa drugim talasnim oblicima. Osciloskop se može osmatrati kao mašina, koja crta grafik
napona u zavisnosti od vremena.

Digitalni osciloskop pretvara analogni napon koji se meri u digitalni oblik. Digitalni oblik se onda
koristi za prikaz na ekranu i snimanje podataka ako je potrebno.

Postoje razne vrste osciloskopa koji imaju razne namene. Ipak, svi imaju kao zajedničko
podešavanje vremenske baze (sekunda-milisekunda-mikrosekunda po horizontalnom podeoku) i
naponske rezolucije (volt-milivolt po vertikalnom podeoku). Sa ovim podešavanjima, moguće je dovesti
signal koji se posmatra na pravu veličinu za merenje.

Skoro svi osciloskopi imaju podešavanje takozvanog „trigera“ (tačke okidanja), kojom se bira sa čim će
se mereni signal sinhronizovati. Obično je moguća sinhronizacija sa signalom (rastući ili opadajući deo),
mrežnim naponom (50Hz ili 60Hz) …

EKSPERIMENT:

U eksperimentu, Merenje brzine svetlosti, trebalo bi da izmerimo brzinu prolaska svetlosti u vazduhu,
brzinu prolaska svetlosti kroz vodu I kroz staklo. Odnosno, cilj nase vezbe jeste da izmerimo
odgovarajuće indekse prelamanja. Vrednosti očitavamo sa displeja na meraču brzine svetlosti, ili na
osciloskopu. Laser treba uključiti 10ak minuta pre početka eksperimenta, da bi se izbegle termalno
izazvane promene intenziteta . Ogledalo treba postaviti na opticku klupu, tako da se laser odbija od njega
u kojoj god se poziciji laser nalazio.

3
Merenje brzine svetlosti u vazduhu

Na početku eksperimenta se izvrši kalibracija. To se radi tako što se ogledalo približi aparaturi i izabere
režim ∆φ. Zatim se pritisne dugme „Calibration“ i dobije se situacija kada se faze emitovanog i
primljenog signala podudaraju.

Osciloskop nakon kalibracije Vremenska razlika na osciloskopu

Zatim bi trebalo ogledalo pomeriti dodatnih 10 cm od tačke koju smo uzeli kao nulu, a nakon toga
trebalo uzeti vrednost vremenske razlike Δt tako što je očitamo sa osciloskopa
Rastojanja treba pomnožiti dva puta jer nam je Δt vreme koje potrebno da svetlost stigne do ogledala i
da se vrati nazad.
Vreme treba podeliti sa 1000 jer je prvobitno pomnozeno sa 1000, radi očitavanja.
Napraviti grafik zavisnosti rastojanja koje pređe svetlost (s) od vremena koje je potrebno (Δt).
Koristeći koeficijent pravca sa grafika pronaći vrednost brzine svetlosti (C).
Za drugi deo eksperimenta treba postavljiti uzorak od akrilnog stakla na postolje i izvršiti kalibraciju,
nakon toga treba skloniti uzorak I pomerati ogledalo sve dok se signali ne poklope kao na prvoj slici. To
rastojanje je prikupljeno kao Δx. Isto treba učiniti I sa destilovanom vodom. Koristeći te podatke
pronaći ćemo indeks prelamanja uzoraka, pa ćemo pronaći brzinu svetlosti u tim medijumima.

FORMULE:

4
5