Osnovne funkcije računara

 Prihvatanje ulaza:
 prihvatanje podataka iz spoljašnjeg sveta
3. Računarski hardver:  Obrada (procesiranje) podataka:
CPU, matična ploča,  obavljanje aritmetičkih ili logičkih operacija
(donošenje odluka) nad podacima
primarna memorija  Formiranje izlaza:
 dobijanje informacija i slanje informacija u spoljašnji
svet
 Memorisanje informacija:
 slanje i skladištenje informacija u memoriju računara

dr Marko Petković Informatika 2

Organizacija računara Globalna struktura računara

Radna Mikroprocesor
 Matična ploča (motherboard) memorija
RAM
CPU

 Centralna procesna jedinica (CPU – Dodatne

Osnovna
ploča
kartice
Central Processing Unit) – procesor Monitor

 Primarna memorija
 RAM – Random Access Memory
 Sekundarna memorija
Izvor
 hard disk, optički diskovi,... napajanja

 Ulazne i izlazne jedinice Kućište Miš

Uredjaj (drive) za Tastatura

 Miš, tastatura, monitor,... prenosive diskove Hard disk
dr Marko Petković Informatika 3 dr Marko Petković Informatika 4
Organizacija računara

Ulazne CENTRALNA
jedinice
Ulazne PROCESNA Izlazne
CPU
Kontrol Aritmetičko- jedinice JEDINICA jedinice
jed. logička
jedinica
Izlazne jedinice

Primarna
memorija

Sekundarna Spoljna
memorija memorija

dr Marko Petković Informatika 5 dr Marko Petković Informatika 6

Centralna procesna jedinica

 Central Processing Unit (CPU) – procesor
 Predstavlja srce računarskog sistema, njegov najvažniji
deo
 Funkcije procesora
 Izvršava operacije obrade podataka definisane programom
Procesor  Vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmedju
pojedinih jedinica računara
 Osnovne komponente procesora
 Aritmetičko – logička jedinica (ALU – Arithmetic Logic Unit)
 Upravljačka jedinica
 Registri
 Ultrabrza keš (cache) memorija

dr Marko Petković Informatika 7 dr Marko Petković Informatika 8

Organizacija CPU Osnovni delovi procesora
Vcc  Aritmetič
Aritmetičko logič
logička jedinica
 Služi za izvršavanje svih logičkih i aritmetičkih operacija u
računaru.
Interna mem
Adresna magistrala  Registri
 Koriste se za privremeno skladištenje podataka pri izvršavanju
REGISTRI programa (registri opšte namene) kao i za čuvanje informacija o
B
Magistrala podataka trenutnom stanju programa koji se izvršava.
A
F  Upravljač
Upravljačka jedinica (control unit)
ALU
E  Upravlja radom ostalih delova na osnovu instrukcija iz programa
clock R Ostali upravljački signali koje CPU dobija zajedno sa podacima za obradu.
I
reset UPRAVLJ.  Keš
Keš memorija
 Vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru ili uz
njega. U njoj se čuvaju podaci koji se često koriste.

dr Marko Petković Informatika 9 dr Marko Petković Informatika 10

Aritmetičko-logička jedinica Registri

 Mali memorijski elementi (širine jedne procesorske reči) koji su
znatno brži od bilo koje druge memorije.
 Izvršava aritmetičke operacije  Vrsta, broj i namena registara se razlikuju od procesora do
(sabiranje, oduzimanje,...), logičke procesora.
operacije (konjukcija, disjunkcija,  Podaci se najčešće najpre dopreme u registre, rezultat operacije
negacija, ...), pomeranje bitova, takodje smesti u registar, a zatim se kopira iz registra u memoriju.
Arhitekture kod kojih se isključivo primenjuje ova procedura nazivaju
itd. se Load-
Load-Store aritekture.
aritekture
 Elementi:  Na slici su prikazani registri jednog osmobitnog procesora.
 kombinacione mreže (sabirači), Registri opšte namene (Accumulator, X, Y)
 registri u kojima se čuvaju operandi,
A
međurezultati i rezultati operacija,
8-bitni registri (akumulator, x, y)
 pomoćni registri (statusni registri i dr.) X za prihvatanje i obradu podataka
Y
Statusni registar (Status register)
Registar koji beleži razna stanja
SR N V - B D I Z C (prekide, prekoračenja, prenose, ...)

dr Marko Petković Informatika 11 dr Marko Petković Informatika 12

 Upravljačka jedinica Keš (cache) memorija
Mala brza memorija u kojoj se smeštaju kopije podataka iz glavne
 Upravlja pojedinim koracima u obradi podataka i 
memorije koji se najčešće koriste.
to na osnovu informacija sadržanih u instrukciji  Ukoliko se podatak kome procesor želi da pristupi nalazi u kešu (keš
koju upravljačka jedinica zahvata iz memorije. pogodak), vreme pristupa je drastično manje (više od 10 puta).
puta
 Upravljanje tokom izvršavanja programa  Programi najčešće imaju svojstvo vremenske odnosno prostorne
lokalnosti
 Upravljanje izvršavanjem instrukcija  Vremenska lokalnost : program vеći broj puta pristupa jednoj istoj
 Sinhronizuje U/I jedinice, memoriju i aritmetičko- lokaciji za kratko vreme.
logičku jedinicu  Prostorna lokalnost : program pristupa susednim memorijskim
lokacijama.
 Upravljanje radom upravljačke jedinice (sopstvenim  Korišćenjem ova dva svojstva programa, umnogome se povećava
radom) broj keš pogodaka.
 Dva pristupa:
 direktan(hardverski) – RISC procesori adrese
podaci
keš
 mikroprogramski – CISC procesori. CPU keš glavna
podaci kontroler adrese memorija
podaci

dr Marko Petković Informatika 13 dr Marko Petković Informatika 14

Keš u više nivoa (multilevel cache)

 Nekoliko keš memorija različitih kapaciteta i brzine.
 Najčešće 2 nivoa (L1, L2 keš
keš) ili 3 nivoa – (L1,L2 i
L3 keš
keš)
 Način pristupa (L1 i L2 keš)
 Procesor najpre pristupa najbržem (ujedno i
najmanjem) L1 kešu.
 Ako L1 keš ne sadrži podatak, procesor proverava
L2.
 Ako podatak nije ni u L2, procesor pristupa glavnoj
memoriji.
 U toku rada programa podaci se premeštaju iz
jednog keša u drugi, kao i iz glavne memorije.
 Svi moderni procesori sadrže bar 2 nivoa keškeša.
 Primer: Intel i7 četvorojezgralni procesori imaju
dva nivoa keša za svako jezgro, L1 od 64kB i L2
od 512kB, kao i jedan zajednički L3 keš za sva
jezgra od 8MB.

Intel Itanium arhitektura (IA-64)

dr Marko Petković Informatika 15 dr Marko Petković Informatika 16
Glavne generacije procesora
Tip procesora
8086, 8088
80286
80386
80486
Pentium, Cyrix 6x68, AMD K5
Pentium II, AMD K6
Pentium III, AMD Duron, Thunderbird
Pentium IV, AMD Athlon XP
AMD X2
Intel Core
Intel Core 2 (Duo, Quad), AMD Phenom
Intel i7, AMD Phenom II
Karakteristike procesora
Godina  Brzina procesora - brzinom takta tj. broj perioda clock
1978-81
signala (clock speed Izražava se gigahercima (1GHz =
clock speed).
milijarda taktnih ciklusa (perioda) u sekundi)
1984
 Brzina procesora zavisi direktno od:
1978-1988
 Dužine procesorske reči (binarna reč koja se istovremeno
1990-92 prenosi i obrađuje unutar procesora)
1993-95  Širine magistrala
1997
 Frekvencije procesorskog takta
 Veličine Cache memorije
1999
 Matematičkog koprocesora
2001
2005  Širina podataka
2006  Veličina registara (Internal Register Size)
2007  Širina magistrale podataka (Data I/O Bus Width)
2008  Širina adresnog prostora (Memory Address Bus Width).

dr Marko Petković Informatika 17 dr Marko Petković Informatika 18

Radni takt procesora Kako frekvencija oscilatora utiče na brzinu računara?

 Clock (oscilator) – generiš

generiše impulse odredjene frekvencije. veća frekvencija  Ukupna brzina
 CPU je sačinjen od sinhronizovanih elektronskih kola. Kao signal oscilatora računara ne zavisi
sinhornizacije koristi se clock signal,
signal u obliku periodičnog linearno od frekvencije
pravougaonog talasa.
radnog takta, ali viši
 Period clock signala (radni takt, radni ciklus) bira se na osnovu
maksimalnog vremena (u najgorem slučaju) potrebnog da neka impulsi se češće radni takt uvek znači
elektronska kola završe svoj deo zadatka. generišu brži rad računara.
 Prednost sinhronizacije je u pojednostavljenju dizajna CPU i
smanjenju broja komponenti.
 Nedostatak je što svi elementi CPU moraju da čekaju na najsporije radni takt
delove da završe svoje operacije. Ovaj nedostatak se ublažuje
implementacijama CPU zasnovanim na različitim tipovima paralelne je kraći
obrade.
 Overklokovanje (overclock) – povećanje radnog takta procesora
iznad vrednosti koje je propisao proizvodjač. procesor brže
 Procesor se više zagreva a može i da radi nekorektno. radi

dr Marko Petković Informatika 19 dr Marko Petković Informatika 20

Magistrala Opseg podataka
 Magistrala je podsistem zaduž
zadužen za
komunikaciju izmedju komponenata PC- PC-a.  Broj bitova (ili numeričkih mesta) koje CPU koristi za
 Širina magistrale procesora je broj bitova predstavljanje celih brojeva naziva se “veli
veliččina CPU reč
reči”,
koji se mogu preneti ili obraditi u jednom “š
širina puta podataka”
podataka ili “celobrojna
celobrojna preciznost”.
preciznost
taktnom intervalu. Magistrale mogu biti širine  Ovaj broj se razlikuje između arhitetkura a često i između
 4b, 8b, 16b, 32b, 64b delova samog CPU. Na primer, 8-bitni CPU radi sa brojevima
 Magistrala ima svoj radni takt od koga zavisi koji su predstavljeni sa osam binarnih cifara i 28 odnosno 256
brzina prenosa podataka. različitih diskretnih vrednosti.
 Razlikujemo
 “Veličina CPU reči” direktno utiče na broj lokacija u memoriji
koje CPU može da adresira(locira).
 Sistemsku magistralu, koja spaja CPU sa RAM-om
 Na primer, ako binarni CPU koristi 32 bita za predstavljanje
 Ulazno-izlaznu magistralu koja spaja CPU sa drugim komponentama.
memorijske adresa, a svaka memorijska adresa se odnosi na 8
 Frekvencija takta sistemske magistrale uzima se kao osnovna brzina bita (byte) tada je maksimalna količina memorije koja može
rada matične ploče. direktno da se adresira 232 odnosno 4 GB .
 Propusna moć se odnosi na ukupnu količinu informacija koja može biti
prenesena na celoj magistrali u jedinici vremena.

dr Marko Petković Informatika 21 dr Marko Petković Informatika 22

Podela procesora 1 Podela procesora 2

 Prema tome koliko instrukcija i sa koliko podataka rade u jednom  Po arhitekturi i skupu instrukcija dele se na
koraku (Flynn-ova klasifikacija)  CISC (Complex Instruction Set Computer)
 SISD (Single Instruction Singe Data)  Kod ovog tipa procesora, svaka instrukcija se interno prevodi
 SIMD (Singe Instruction Multiple Data) jednu instrukciju izvršavaju na u niz mikrokod instrukcija.
više podataka odjednom (tzv. vektorski procesori)
 MIMD (Multiple Instruction Multiple Data) - izvršavaju više nezavisnih
 Veliki broj instrukcija različite namene (kompleksne
instrukcija, svaku na svojim podacima instrukcije), promenljiva dužina instrukcija.
 MISD (Multiple Instruction Single Data) - izvršavaju više nezavisnih  Ovakav skup instrukcija je obično ugodniji za programiranje
instrukcija na zajedničkom podatku ali rezultuje manjom brzinom izvršavanja programa.
 Procesori opšte namene su do 2000 bili mahom SISD. Potreba za  Primer CISC arhitektura : 80x86 (Intel i AMD), Motorola
obradom multimedijalnih podataka naterala je proizvodjače da 68000,...
ubace SIMD instrukcije  RISC (Reduced Instruction Set Computer)
 Intel : MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSE4  Instrukcije se ne prevode na mikrokod već se direktno
 AMD : 3DNow! izvršavaju.
 Danas je Flynn-
Flynn-ova klasifikacija izgubila znač
značaj jer moderni  Instrukcije jednostavne i fiksne dužine.
rač
računarski sistemi često potpadaju u nekoliko kategorija (pa čak i u
sve četiri).  Skup instrukcija nezgodniji za programiranje, ali generalno
rezultuje bržim izvršavanjem programa.
 Dominantna filozofija u dizajnu novih procesora.
dr Marko Petković Informatika 23 dr Marko Petković Informatika 24
Ostale podele Harvard arhitektura
 Harvard arhitektura (za razliku od Von Neumannove) podrazumeva
 Po širini magistrale podataka, adresne magistrale,... postojanje dva zasebna memorijska prostora. Memoriju za smešsmeštanje
 4-bitni (Intel 4004) podataka,
podataka, tj.tj. memoriju podataka i memoriju za smeš
smeštanje programa,
programa,
 8-bitni (Z80, 8086) tj.
tj. programsku memoriju.
memoriju Obe memorije poseduju zasebne magistrale
tj. razlikujemo magistralu podataka i programsku magistralu.
 16-bitni (80286)
 Preko programske magistrale instrukcije programa dospevaju do
 32-
32-bitni (svi procesori bazirani na 80x86 arhitekturi počev od upravljačke jedinice gde se dekodiraju. Na osnovu dekodirane
80386) instrukcije (adrese operanda), preko magistrale podataka, doprema se
 64-
64-bitni (procesori bazirani na x64 arhitekturi) zahtevani operand.
 Po tehnologiji izrade, stepenu integracije  Razdvajanje memorije na dva zasebna memorijska prostora je
 90nm, 65nm, 55nm, 45nm učinjeno radi povećanja brzine obrade podataka, jer se mogu
istovremeno dopremati instrukcije i operandi. Ova arhitektura se
 Prema tome da li imaju zasebne magistrale za najčešće sreće u DSP procesorima (Digital Signal Processing) od
programsku memoriju i memoriju za podatke ili koriste kojih se zahteva brza obrada podataka i rad u realnom vremenu.
jednu
 Harvard aritektura (zasebna magistrala)
 Von Neumannova aritektura (koriste jednu magistralu)

dr Marko Petković Informatika 25 dr Marko Petković Informatika 26

Von Neumannova arhitekura CPU operacije

 CISC (Complex Instruction Set Computer
 Kod Von Neumannove
aritekture postoji samo jedna  Mikroprocesorska arhitektura instrukcija (instruction set
memorija u koju se smeš
smeštaju i architecture (ISA)) u kojoj svaka instrukcija može da izvrši
instrukcije i podaci. nekoliko operacija niskog nivoa; učitavanje iz memorije,
aritmetička operacija, smeštanje u memoriji sve u jednoj
 Ovakva oragnizacija instrukciji. Naziv je kreiran naknadno posle nastajanja termina
omogućava postojanje RISC (reduced instruction set computer).
kompajlera i asemblera
(programa koji pišu programe).  RISC (Reduced Instruction Set Computer)
 Dizajnerska filozofija koja favorizuje redukovani skup instrukcija.
 Postoje dva nedostatka ove arhitekture
 Pojednostavljeni adresni mod, u cilju jednostavnije
 Mala propusnost memorije u odnosu na brzinu procesora. Drugim rečima,
memorija ne može dovoljno brzo da snabdeva procesor podacima pa ovaj implementacije hardvera.
mora stalno da čeka neko vreme dok ne dobije podatke. Ovim se  Povećanje broja registara u CPU
degradiraju performanse računara.  Stavljanje cache memorije na CPU
 Mogućnost da pogrešno napisan program upisuje u memoriju predvidjenu  Protočnost (pipelining) - izvršavanje više naredbi istovremeno
za druge programe i operativni sistem.
unutar jednog otkucaja sata (clock-a) CPU
 Ova arhitektura se primenjuje kod procesora opšte namene.

dr Marko Petković Informatika 27 dr Marko Petković Informatika 28

 Osnovne CPU operacije
 Svaka instrukcija se sastoji od
sledećih osnovnih operacija
 Pribavljanje instrukcije – IF (Instruction
Fetch)
 Dekodiranje instrukcije – ID (Instruction
Decode)
 Pribavljanje operanada – OF (Operands
Fetch) Čitanje podatka iz RAM-a (ako se
zahteva u instrukciji)
 Izvršenje instrukcije – EX (Instruction
Execution)
 Pristup memoriji – ME (Memory Access)
 Upis rezultata – WB (Write-Back)
dr Marko Petković Informatika
Protočnost
 Serijski pristup
 Izvršava se po jedna instrukcija
na svakih 5 taktnih intervala.
 U svakom trenutku je samo
jedna hardverska jedinica
aktivna.
 Protoč
Protočnost (pipeline)
 U svakom ciklusu po jedna
instrukcija “udje” u sistem.
 U svakom trenutku svaka
jedinica je aktivna.
 U idealnoim slučaju, izvršava se
jedna instrukcija po taktnom
intervalu.
 Paralelizam
 Imamo više jedinica svake vrste,
pa se po nekoliko operacija
mogu istovremeno izvršavati
dr Marko Petković Informatika
Paralelna obrada
 Paralelizam na nivou instrukcija (Instruction level
parallelism)
 Protočnost (pipeline) – hardver koji obavlja operaciju
podeljen je na stepene.
 Paralelizam – hardver se replicira tako da se po nekoliko
operacija mogu istovremeno izvršavati.
 Pararelne niti (Thread level parallelism)
 Paralelna obrada unutar jednog programa (ulaz-izlaz i
izračunavanja)
29 dr Marko Petković Informatika 30
 Protoč
Protočnost (pipelining) je standardna hardverska
tehnika koja se kod računara koristi za postizanje
boljih performansi procesora.
 Kada se govori o izvršenju instrukcija ono se ostvaruje
na taj način što se obrada instrukcije deli na veći broj
fiksnih koraka koji se izvršavaju sekvencijalno.
 Protočnu realizaciju funkcije čine nekoliko hardverskih
stepena S1, ...., Sn.
 Kako instrukcija prolazi kroz protočni sistem, hardver
svakog stepena obavlja odredjeni tip obrade.
 Kada instrukcija napusti protočni sistem ona je u
potpunosti izvršena.
 Dobre performanse kod protočne obrade postižu se
zahvaljujući istovremenoj obradi nekoliko instrukcija od
kojih se svaka izvršava u različitom stepenu.
31 dr Marko Petković Informatika 32
 Protočnost (primer iz života)  Nezavisno od toga što je
 Predpostavimo da imamo 4 korpe veša protočnost superiornija
koji treba oprati, osušiti i ispeglati. tehnika u odnosu na
 Imamo jednu mašinu za pranje (ciklus paralelizam iz razloga što
pranja 30min), jednu sušionicu (ciklus
sušenja 40min) i jednog radnika koji ne zahteva multipliciranje
pegla (opegla korpu za 20min). hardvera, ipak
 Sekvencijalno izvršavanje
 Najpre se prva korpa veša opere, osuši
savremene arhitekture da
se, ispegla, zatim druga,... bi ostvarile bolje
 Nedostatak : u jednom trenutku radi
samo jedna jedinica a ostale su Sekvencijalno izvršavanje performanse koriste
neupošljene. kombinaciju protočnosti i
 Ukupno vreme : 6h!
 Protočna obrada
paralelizma.
 Čim se završi pranje prve korpe, ona se
šalje na sušenje a u mašinu se ubacuje
druga korpa. Kada se prva korpa osuši,  Dobitna kombinacija je:
ona ide na peglanje, druga na sušenje
a treća ulazi na pranje,... protoč
protočnost + paralelizam
 Jedinice su maksimalno upošljene.
 Ukupno vreme : 3h30min!

Protočna obrada
dr Marko Petković Informatika 33 dr Marko Petković Informatika 34

procesor,
gledan odozgo

procesor,
gledan odozdo

procesor,
gledan sa strane

pogled odozgo pogled odozdo

kuler (cooler)
lepi se na gornju
površinu procesora

dr Marko Petković Informatika 35 dr Marko Petković Informatika 36

Komercijalna pakovanja procesora Komercijalna pakovanja procesora

dr Marko Petković Informatika 37 dr Marko Petković Informatika 38

Neki današnji procesori Neki današnji procesori

 Intel S478 Celeron D 430  AMD Sempron LE-1300
 Jednojezgralni 64bitni procesor  Jednojezgralni 64bitni procesor
 Radni takt : 1.8 GHz  Socket AM2
 Socket 775  Radni takt : 2.3 GHz
 Magistrala (FSB) : 800 MHz  Magistrala (FSB) : 800 MHz
 L1 keš : 128 KB  L1 keš : 128 KB
 L2 keš : 512 KB  L2 keš : 512 KB
 Tehnologija izrade : 65 nm  Tehnologija izrade : 65 nm
 Nominalna snaga 70W  Nominalna snaga 45W
 Okvirna cena 3000 din  Okvirna cena 3500 din

dr Marko Petković Informatika 39 dr Marko Petković Informatika 40

Neki današnji procesori
 Intel Core 2 Quad Q8300
 Četvorojezgralni 64bitni procesor
 Socket 775
 Radni takt : 2.55 GHz
 Magistrala (FSB) : 1333 MHz,
 L1 keš : 512 KB
 L2 keš : 4096 KB
 Tehnologija izrade : 45nm
 Okvirna cena : 18000 din
dr Marko Petković Informatika
Neki današnji procesori
 Intel i7-920
 Četvorojezgralni 64bitni procesor
 Radni takt : 2.66 GHz
 Integrisan memorijski kontroler
(prvi put kod Intela). Propusnost
memorije : 25.6 GB/sec.
 Magistrala (FSB) : 1366 MHz
 L1 keš : 2 x 32kB
 L2 keš : 4 x 256kB
 L3 keš : 8MB
 Tehnologija izrade : 45 nm
 Okvirna cena : 25000 din
dr Marko Petković Informatika
Neki današnji procesori
 AMD Phenom X4 9850
 Četvorojezgralni 64bitni procesor
 Socket AM2
 Radni takt : 2.5 GHz
 Magistrala (FSB) : 1066 MHz
 L1 keš : 64KB za instrukcije i
64KB za podatke po jezgru
(ukupno 512KB)
 L2 keš : 2048 KB
 Tehnologija izrade : 65 nm
 Okvirna cena : 15000 din
41 dr Marko Petković Informatika 42
Koji procesor kupiti ?!
 Za šta je potreban?
 Za pisanje teksta, gledanje DivX filmova, slika, surfovanje
internetom, manje zahtevne tipa Counter Strike, Unreal
Tournament 2, Warcraft 3, NFS Carbon,...
 AMD Sempron i Intel Celeron su dovoljni. Cena oko 4000din.
 Intenzivnija obrada slika u Photoshop-u, video coding,
renderovanje u AutoCADu, igranje malo zahtevnijih igara :
Unreal Tournament 3, Call of Duty 4, F.E.A.R, C&C Tiberium
Wars, Crysis (normalni ili high detalji), NFS Undercover,…
 AMD Athlon X2, AMD Phenom X4, Intel Core 2 Duo, Intel Core 2
Quad. Cena 10000-18000din.
 Profesionalni video coding, numeričke simulacije, profesionalno
renderovanje u AutoCADu, igranje high-end igara u full detaljima
(iživljavanje) : Crysis (ultrahigh), F.E.A.R 2, Fallout 3, Farcry 2,…
 Intel i7, Intel Core 2 Extreme, AMD Phenom II X4, Cena 25000din.
 Kakve su ostale komponente
 Ploča, memorija (takt memorije i FSB takt procesora),...
43 dr Marko Petković Informatika 44
 Kuler (cooler) Hladnjak sa ventilatorom - Kuler
 Sistem za hladjenje procesora.
 Tipične radne temperature procesora
kreću se u rasponu od 50- 50-1000C.
 Ukoliko se pregreje, procesor najpre
počinje da radi sporije a zatim blokira
i/ili restartuje sistem.
 Može doći i do trajnog oštećenja
procesora.
 Ukoliko se računar često restartuje Ventilator
sam od sebe, vrlo verovatno je u
pitanju loše hladjenje.
 Kuler se najčešće sastoji od Rebrasti hladnjak
hladnjaka i ventilatora.
ventilatora
 Hladnjak je metalni deo sa rebrima Procesor
kao kod radijatora i ima ulogu da
poveća površinu sa koje se izračuje
toplota. Podnožje
 Uloga ventilatora je da omogući bolje
strujanje vazduha oko hladnjaka a
time i bolje hladjenje.

dr Marko Petković Informatika 45 dr Marko Petković Informatika 46

Postavljanje procesora i kulera Postavljanje procesora i coolera

Postavljanje procesora i termalne paste Postavljanje kulera i priključenje hladnjaka

dr Marko Petković Informatika 47 dr Marko Petković Informatika 48

 Razne vrste kulera Alternativni sistemi za hladjenje
 U novije vreme kuleri se koriste i za  Hladnjenje vodom
hladnjenje grafičkih procesora (GPU) kao i
za hladnjenje chipseta na matičnoj ploči  Hladnjenje tečnim azotom (za višestruko
(northbridge) overklokovane procesore)

Kuler za northbridge

Kuleri i hladnjak za GPU

dr Marko Petković Informatika 49 dr Marko Petković Informatika 50

Rekord...
 Tom’s Hardware
 www.tomshardware.com
 Intel P4, 2.66GHz.
 Overklokovan na
rekordnih 5.2GHz. Matična ploča
 Hladnjenje procesora
pomoću tečnog azota.
 Hladnjenje chipseta
pomoću kompresora.

dr Marko Petković Informatika 51 dr Marko Petković Informatika 52

 Matična ploča (motherboard)
 Matič
Matična ploč
ploča je osnova rač
računarskog sistema koja
objedinjuje sve ostale komponente.
komponente
 To je ploča na kojoj se nalaze mesta za povezivanje sa
drugim uređajima: procesorom, disk jedinicama, video
kartom, kao i memorijom.
 Na matičnoj ploči se nalazi i litijumska baterija (CMOS
baterija) koja služi za obezbeđivanje električne energije
čipu koji vodi datumsku i vremensku evidenciju kada je
računar isključen.
 Veoma važan je i čip koji u svojoj ROM memoriji ima
BIOS (BBasic Input Output System), program za čuvanje
korisnikovih hardverskih podešavanja.
 Između procesora i drugih uređaja postoji veza koja se
naziva magistrala.
dr Marko Petković Informatika 53 dr Marko Petković Informatika 54

Komponente na matičnoj ploče

 Na matičnoj ploči se nalaze i mesta za povezivanje
kartica (grafičkih, zvučnih, TV...) u računarski sistem koja
su označena kao slotovi.
slotovi
 Nalaze se podnožja za procesor i memoriju.
 Eksterni uređaji kao što su monitor, tastatura, štampač
itd, povezani su sa pločom preko portova.
portova
 Postoje dve vrste portova: serijski i paralelni.
paralelni
 Kod serijskih portova (RS-232 ili asinhroni portovi) bitovi jednog
bajta izlaze kroz port jedan po jedan.
 Kod paralernih portova (LPT portovi) svi bitovi jednog bajta
izlaze istovremeno paralelnim putem.
 Na matičnoj ploči se najčešće integriše audio čip
(zvuč
(zvučna kartica), mrež
mrežna kartica a na nekim pločama i
grafič
grafički čip (grafič
(grafička kartica)

dr Marko Petković Informatika 55 dr Marko Petković Informatika 56

Podnožja za procesor
 Na savremene matične ploče ugrađuju se dva osnovna
tipa podnožja za procesore:

SLOT
SOCKET
 Najčešće je u upotrebi Socket.
 Međutim, odgovarajući priključci za Intelove i AMDove
procesore nisu međusobno identični, tako da se na
primer, ne može priključiti AMDov procesor za Socket
podnožje u Socket za Intelove procesore.
 Tako na primer, socketi za AMD su AM2, AM3,... a za
Intel 775, 478, B, N, T...
dr Marko Petković Informatika 57 dr Marko Petković Informatika 58

Čipset (chipset) Čipset (chipset)

 Čipset je najvažniji deo matične ploče  MCH (Northbridge)
 Povezuje CPU sa RAM memorijom i
 Predstavlja interfejs izmedju brzog grafičkim adapterom (AGP, PCI express)
procesora i sporih periferija  Magistrala koja povezuje CPU, RAM i
grafički adapter naziva se sistemska
 Sastoji se od dva čipa magistrala ili FSB (Front Side Bus) Intel i815EP
 Kod nekih ploča Northbridge sadrži northbridge
 MCH (Memory Controller Hub) – poznatiji kao integrisani grafički adapter (integrisana
Northbridge (severni most) grafička) i tada se naziva GMCH
(Graphics Memory Controller Hub)
 PCH (Peripheral Controller Hub) – poznatiji  PCH (Southbridge)
kao Southbridge (južni most)  Povezuje CPU sa ostalim periferijama
(PCI, USB,...)
VIA VT8233A
southbridge

dr Marko Petković Informatika 59 dr Marko Petković Informatika 60

Blok šema matične ploče PCI slot
 PCI (Peripheral Component Interconnect)
 32-bitni bus
 33 MHz
 praktičnoneograničen broj slotova
 podržana PnP (Plug-and-Play) tehnika
 Svi PCI slotovi su ravnopravni
 Redosled postavljanja dodatnih kartica nije
bitan
 Može da se desi da neki slot ne radi, probati
sa nekim drugim
 Nema nikakvih džampera (sva
podešavanja idu na nivou BIOS-a)

dr Marko Petković Informatika 61 dr Marko Petković Informatika 62

AGP i PCI express slot Neke aktuelne matične ploče

 AGP (Accelerated Graphics Port)  MSI SAM2 KA780G
 Northbridge AMD780G
 video sklonjen sa PCI bus
 Southbridge SB700
 sopstveni bus za video
 Socket AM2/AM2+
AM2/AM2+
 direktna veza sa MCH
 Integrisan grafič
grafički čip ATI
 novi AGP i do 2 GB/s
Radeon HD 3200
 samo jedan slot
 Slotovi
 PCI express  4 DDR2 slota
 bržiod AGP-a  1 PCI express
 prognozira se izumiranje AGP-a  3 PCI slota
 5 SATA II
 kao i SATA ili USB
 1 ATA 66/100/133
66/100/133
 ideja je da se uvedu brzi serijski interfejsi
 Okvirna cena : 7000 din

dr Marko Petković Informatika 63 dr Marko Petković Informatika 64

Neke aktuelne matične ploče
 MSI S775 P45 NEO3-FR
 Northbridge Intel P45
 Southbridge ICH10/ICH10R
 Socket 775 (Intel C2D, C2E,
C2Q)
 Slotovi Memorija
 4 DDR2 slota
 1 PCI express
 4 PCI slota
 8 SATA II
 1 ATA 66/100/133
66/100/133
 Okvirna cena : 10000
10000 din

dr Marko Petković Informatika 65 dr Marko Petković Informatika 66

Memorija računara Hierarhija memorija

 Memorija čuva podatke tokom i nakon njihove
obrade u procesoru.  Primarna memorija
 Registri
 U memoriji se čuvaju dve vrste podataka: podaci
koji se obradjuju i instrukcije programa koje  Keš

odredjuju kako izvršiti obradu.  RAM, ROM

 Osnovna jedinica u memoriji je BAJT.
BAJT  Sekundarna memorija
 Deli se na unutrašnju i spoljašnju  Magnetne memorije
 Unutrašnju memoriju čini glavna memorija računara,  Hard disk
registri procesora i keš memorija procesora  Optičke memorije
 Spoljašnja memorija sadrži programe i podatke koji  CD, DVD, Blu-Ray
se ne koriste aktivno u određenom trenutku. Za  Poluprovodničke memorije
razliku od unutrašnje memorije, njen sadržaj je stalan,  USB Flash memorije
jer se ne gubi prestankom električnog napajanja.
 Memorijske kartice
Sporija je od unutrašnje, ali ima i veći kapacitet.
dr Marko Petković Informatika 67 dr Marko Petković Informatika 68
Od vrha ka dnu smanjuje se cena bajta memorije, povećava ROM memorija
kapacitet, povećava vreme pristupa, opada učestalost pristupa
memoriji od strane centralnog procesora
 ROM (Read Only Memory) –
memorija iz koje samo mogu da se
čitaju podaci.
Hijerarhija kod memorija  Kad se jednom programira njen
CPU sadržaj se ne menja i ne gubi čak i ROM memorija
registri kad se isključi napajanje. na ploči

Kapacitet
 Koristi se za čuvanje BIOS-a kao i
Brzina

Keš firmware softvera raznih uredjaja.

 CMOS memorija je mala memorija
RAM (reda 100B) koja pamti osnovna
sistemska podešavanja i koja
zahteva malo energije za CMOS baterija
Sekundarna memorija održavanje (CMOS baterija)

dr Marko Petković Informatika 69 dr Marko Petković Informatika 70

Programibilne ROM memorije Fleš memorije

 PROM (Programmable ROM memory)  Flash memory – tip EEPROM
 Memorija koja se programira primenom specijalnog memorije
uređaja koji korisi visoki napon da trajno uništi ili  Mnogo manje vreme upisa
kreira veze unutar čipa čime se kodiraju informacije  Mnogo veći kapacitet (do 32Gb)
 EPROM (Erasable PROM)  Koriste se intenzivno kao
portable memorije (izbacile
 Mogu da se obrišu izlaganjem ultraljubičastom diskete iz upotrebe, često kao
zračenju (Flash-ovanje). Nakon toga mogu ponovo da zamena za hard disk)
se programiraju
 Brzina transfera – upis do
 EEPROM (Electrically Erasable PROM) 12MB/s, ispis do 30MB/s.
 Briše
se električnim putem  Vrlo niska cena (“fleska” od
 Moguće je brisanje samo jednog dela memorije 1GB košta manje od 500din)
 Vreme upisa - 1ms po bitu (mnogo više od RAMa)

dr Marko Petković Informatika 71 dr Marko Petković Informatika 72

RAM memorija Vrste RAM memorija
 RAM (Random Access Memory) –  SRAM
memorija sa direktnim (slučajnim)  Statički (SRAM) - klasičan RAM najveće brzine ali
najmanje gustine (i zbog toga najveće cene).
pristupom
 Poluprovodnička komponenta  DRAM
 Koristi se za privremeno memorisanje  Dinamički (DRAM) koji svoj sadržaj pamti vrlo
programskih instrukcija i podataka kratko vreme i potrebno mu je neprestano
 Jedinstvene adrese, podaci se mogu "osvežavanje" (nasuprot statičkom je najveće
smestiti u bilo koju lokaciju gustine ali zbog toga i manje brzine i cene)
 Brz pristup (čitanje i upisivanje)  Najčešće u upotrebi
 Informacije ne ostaju memorisane kada  Postoji sinhroni i asinhroni DRAM
se isključi napajanje  Asinhroni DRAM nije sinhronizovan sa taktom procesora.
 Postoje posebni slotovi na matičnoj ploči Time se degradiraju performanse procesora
na koje se priključuje RAM memorija  Sinhroni DRAM

dr Marko Petković Informatika 73 dr Marko Petković Informatika 74

DRAM
 Ime potiče od principa rada ovih memorijskih čipova
 Podaci u DRAM-u se čuvaju punjenjem kondenzatora
 Kondenzatori vremenom gube svoje punjenje, pa
memorijski čipovi gube smeštene informacije
 Zbog toga je podatke potrebno povremeno obnavljati,
odnosno moraju se dopunjavati kondenzatori
 Analogija sa probušenom kantom za vodu
 zamislite probušenu kantu sa vodom
 vodu morate stalno da dopunjavate, da ista ne bi istekla
 analogno tome, morate da (električno) dopunjujete kondenzatore
koji predstavljaju jednu memorijsku ćeliju

dr Marko Petković Informatika 75 dr Marko Petković Informatika 76

Struktura DRAM-a SDRAM
 Osnovni element je matrica  Sihnroni DRAM
memorijskih ćelija  Podaci se upisuju i čitaju iz SDRAM-a sinhrono, pod
 Ćelije su organizovane u kontrolom sistemskog časovnika
vrste i kolone  Adrese i informacije o kontrolnim linijama se
 Jedan bit jedna ćelija predaju SDRAM-u i do kraja operacije, koja može da
potraje i nekoliko taktova, procesor može da obavlja
 Primer - memorijski čip od 4 druge poslove
Mb ima 4194304 ćelije (222)  Posle nekog broja ciklusa podaci se smeštaju na
smeštenih u matricu sa izlazne linije odakle procesor može da ih pročita
2048 vrsta i 2048 kolona  Unifikuje vreme čekanja za različite operacije
(211)
 Brzina se meri u MHz, npr. oznaka PC100 znači da
 Ćelija se može jednoznačno memorija radi na 100MHz
identifikovati brojem vrste i  Frekvencija rada SDRAMa uskladjuje se sa FSBom
kolone
dr Marko Petković Informatika 77 dr Marko Petković Informatika 78

Tipovi sinhronih DRAM memorija SRAM

 SDRAM (PC-66, PC-100 i PC-133)
 DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM),
DDR2 SDRAM, DDR3 SDRAM
 Dvostruko brži od klasičnog SDRAM-a. DDR SDRAM
predstavlja evoluciju SDRAM memorije, u kome
podaci mogu da se prenose na obe ivice signala
generatora takta
 SGRAM (Synchronous Graphics RAM), VRAM,
WRAM
 Ugradjuje se u grafičke kartice
 Statički RAM
 Stanja memorijskih elemenata su stabilna – nema
osvežavanja kao kod DRAM-a.
 SRAM ćelija je daleko složenija od DRAM-a ćelije
 Integracija SRAM-a je tehnički komplikovanija pa
je i cena veća
 Kapacitet je manji i koristi se uglavnom za keš
memorije
 Veća brzina u odnosu na DRAM, vreme pristupa
je kraće

dr Marko Petković Informatika 79 dr Marko Petković Informatika 80

Današnje RAM memorije
 Kingston KHX 1GB
800MHz DDR2 CL5
 Kapacitet 1GB
 Radni takt 800MHz
 Latencija CL5 (5-5-5-15)

 Kingston KVR 1GB

1333MHz DDR3 CL9
 Kapacitet 1GB
 Radni takt 1333MHz
 Latencija CL9

dr Marko Petković Informatika 81